8/6/2019 Mo i nemo sindikata u Srbiji

1/4

Kolektivni ugovori -

sindikalno biti ili ne biti

Nesporna je injenica da se stabilan politikii ekonomski razvoj, kao i stabilan socijalni

mir u razvijenim zemljama Evrope i sveta u

velikoj meri zaniva na mehanizmimakolektivnog pregovaranja a ono pak na

principima dobrovoljnosti, autonomije volje imeusobnog poverenja. U naem sluaju ne

da nema meusobnog poverenja, ve,naprotiv, sukobljeni Sindikati i poslodavake

organizacije otvoreno rade jedni drugima oglavi. Konana posledica toga je

obespravljenost zaposlenih, poniavajueniske zarade i u velikom broju preduzea

prisutan stav da zarade mogu da se isplateako ima para, a ako nema nikom nita. O

regresu za odmor, toplom obroku,

trokovima prevoza i otpremnimana da i negovorimo. Tek je to problematino.

Iako je prolo skoro deset godina od

potpisivanja takozvanog Protokola ozajednikim principima kolektivnog

pregovaranja, a potom i Opti kolektivniugovor - ime je i zvanino poelo

pregovaranje izmeu Drave, Saveza

25. June, 2011

::. Skeni rano

::. Navigacija

"Koreni" su u majuimali 65237poseta.

Zahvaljujemo se navaem poverenju.

Mo i nemo sindikata u Srbiji

Tigar od papira

eli li da opstane Sindikat mora da se transformie, a to podrazumeva osavremenjen sadraj i metodrada, to jeste sutina, ali kako je finansijska snaga Sindikata jedan od pokazatelja njegove realnemoi, sem stvaranja moderno organizovanog, strunog i autoritativnog Sindikata, mora se raditi nastvaranju jakih fondova za trajkove, solidarnost, obrazovanje, pomo. Sredstva od lanarine za to nisudovoljna i zato treba pribei marketinkim, komercijalnim, preduzetnikim, donatorskim poslovima.

Situacija u kojoj se trenutno nalazi Sindikat podsea na onu iz Plutarhove prie. Naime, uvenom grkom vladaruArhijasu je, dok je trajao banket, doao glasnik s porukom: "Treba hitno da proitate pismo koje sam vam doneo".Arhijas je pismo odloio na stranu rekavi: " O poslovima - sutra". Kroz nekoliko minuta Arhijas je bio ubijen. Ubilisu ga zaverenici. Ali, u pismu koje je on odloio za sutra stajalo je da se zaverenici spremaju da ga ubiju, da sutako rei na pragu.

Na Sindikat nalazi se u Arhijasovom poloaju. Preti mu opasnost od gubljenja lanstva, nema vie optegkolektivnog ugovora, kasa je sve preaznija. Ume li da "proita" tu poruku na vreme, da se prilagodi, promeni,

osavremeni, ojaa, ivne i bude bolji, snaniji, autoritativniji i uticajniji no (do)sada?

Preivljeni "boni udari"

U tranzicionim zemljama, pa i kod nas, Sindikatu su se u poslednjevreme dogodila tri "bona uragana". Padom komunizma prestala jeobaveznost lanstva zaposlenih u sindikatu. Ona, dodue, nikada nijebila pravno obavezujua, ali preutno se to lanstvo podrazumevalo i uogromnoj veini sluajeva potovalo!

Drugo, stupanjem na scenu politikog pluralizma i viepartijskog sistema,sindikati su razjedinjeni i usitnjeni. To je optepoznata pria sa poznatimnegativnim implikacijama. Sreom sve se opet normalizuje i samo jepitanje dana kada e se pojaviti neki pametni sindikalni lider, pa priznatida izmeu samostalnosti i nezavisnosti nema nikakve razlike i pozvati naujedinjenje onog to, po svojoj sutini. jeste isto - jer ne postoji tajSindikat u svetu iji osnovni i jedini interes nije zatita ekonomskog isocijalnog interesa zaposlenih!

I tree, tranzicioni prosesi ostavili su mnoge radnike bez posla, ali i bezmogunosti Sindikata da im pomogne. To je samo po sebi smanjilo brojlanova Sindikata, ali mnoge i razoaralo u njegovu realnu (ne)mo pasu neki odustali od daljnjeg sindikalnog organizovanja/angaovanja.

Da ne duljimo, Sindikat je kod nas proao mnoga iskuenja, Scile iHaridbe, raskole i podele, gorda posrtanja, ali situacija se polakonormalizuje i pravi je trenutak da se iskoriste demokratske tekovine it litik k lt i i t i d j d j Si d ik b i

http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2http://www.koreni.net/download/zaklali-ih-albanci.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2

8/6/2019 Mo i nemo sindikata u Srbiji

2/4

Ne pomae ni lupanje u tiganje

oni, za tili as, kad se urade kod kue, mogu dostaviti bilo kom ne u preduzee, ve u zemlji i svetu! A tek pojavamobilnih telefona! ta e neko dokon sedeti u kancelariji, kad je moda korisnije da bude na nekom drugom mestu,a kad zatreba lako je dostupan! Kako mnogi poslodavci kod nas nemaju sluha za takve trendove, ve im jenajbitnije da su radnici od sedam do tri na svojim radnim mestima, radili ne radili, ali vano je da su tu - veinapomenutih radnika i njima slini su razoarani tradicionalizmom koji ih sputava, pa i interesom za sindikalnoorganizovanje, za koji i ne znaju ta im sve nudi, jer o tome, ne retko, nemaju pravu informaciju. Posao im je takavda su im smanjeni neposredni kontakti iz kojih bi mogli saznati zajednike probleme u preduzeu i izdiskutovatikako i uz iju ih pomo najbre i najefikasnije reiti. Sindikat za one dobronamerne, a elementarno upoznate jeidealna organizacija za kakvu-takvu zatitu materijalnog i socijalnog interesa zaposlenih. Jer, ko - ako ne on?!

Nema vie socijalizma i socijalne jednakosti i drutvene brige o svakom pojedincu, nema ni sudova udruenog radakoji su titili radnika, nema... Ali zato ima politikih partija koje su preokupirane borbom za vlast, beskrupuloznetranzicije, krajnje nepravine, da ne upotrebimo grublju re, privatizacije - koja nas je dovela da jedni imaju previe,da vie nema srednje klase, a na drugoj strani siromatvo, beda, beznadenost. U takvim dakle okolnostima,razoarani svim, a ve opisanim trendovima - mnogi nee ili ne mogu da vide svoj interes u sindikalnomorganizovanju. Izgubili su poverenje u sve pa i Sindikat.

Politika angaovanost da ili ne?

Savez samostalnih sindikata Srbije najavljuje da e seozbiljnije ukljuiti u politiki ivot. Predsednik SSSS-a LjubisavOrbovi najavio je da e taj sindikat do jeseni doneti odluku opolitikom angaovanju, jer u ovom trenutku nijedna odpolitikih opcija ne titi interese zaposlenih. Ta ideja je poteklaod lanstva ovog sindikata "koje je shvatilo da je to nain dase efikasnije doe do rezultata", poto je "oevidno da protestine daju nikakve efekte". Orbovi je naveo da se jo ne zna dali e se politiki angaovati kao grupa graana, da li sa nekom

politikom opcijom ili e sa nekim napraviti stranku, ali da "samSindikat nee postati politika partija".

Ministar Rasim Ljaji, lider Socijaldemokratske partije Srbije,kae da je sazrelo vreme da doe do vre saradnje stranakaleve orijentacije i sindikata.

- Sigurno je da ovako rascepljeni i podeljeni slabimo taj politiki blok i mi kao stranka spremni smo za najvri obliksaradnje sa sindikatima na sledeim izborima. Ali to na kraju zavisi od njihove odluke - istie Ljaji i dodaje da jeprirodno da doe do ukrupnjavanja politikih stranaka levog politikog spektra, to podrazumeva saradnju sa

sindikatima.Istiui da sindikati po svojoj prirodi imaju i politiku ulogu i da oni ve uestvuju u politikom ivotu kroz kontaktesa strankama, kroz izraavanje stavova o politikom i ekonomskom stanju u zemlji, kroz rad Socioekonomskogsaveta, Darko Marinkovi, profesor Univerziteta Megatrend, dodaje da sindikat ima pravo i da osnuje partiju, ali dato ne moe da bude zamena za izvorno sindikalno delovanje. I nikako ne bi smelo da bude pokrie za neuspehsindikata.

- Slaem se sa Orbovievom ocenom da se postojee politike opcije, od kojih se neke zovu socijaldemokratske, nebore za interese i prava zaposlenih, ali to je pitanje odgovornosti i sindikata. On kao lider Sindikata ne moe daostane na toj konstataciji - on mora da pronae nain da sindikat ojaa (da ga kadrovski, politiki, struno obnovi,da unapredi njegovu drutvenu mo), jer ne moe slab Sindikat da zameni politikom strankom - ukazujeMarinkovi, podseajui da su prve radnike partije, poput Laburistike u Velikoj Britaniji, nastale inicijativomsindikata, ali i ukazuje da lanovi sindikata ne glasaju uvek za "svoje" socijaldemokratske partije i da odluku o tomedonose na osnovu toga kako se odreena partija odnosi prema interesima i pravima zaposlenih.

Znai, to to je sindikat bio inicijator stvaranja jedne stranke ne daje njoj nikakvu automatsku prednost, nego dolazina isti "alter" kao i sve druge politike stranke u odnosu prema sindikatu.

8/6/2019 Mo i nemo sindikata u Srbiji

3/4

dugo spreman da trajkuje i da se onom ne isplati da to proverava, ve pristaje na pregovore i ustupke. A, da bitrajkaki fond bio bogat, izuzetno je vana redovna naplata lanarine, kao i dobre plate lanstva.

Da "para bui gde burgija nee" znamo, zato toliko o optepoznatom - da je preuslov uspenosti kvalitetnog iefikasnog rada Sindikata njegova materijalna snaga, koja se uz sredstva lanarine, mora obezbediti i izmarketinkih, komercijalnih, preduzetnikih, donatorskih poslova

Meutim, kad je re o Sindikatu i novcu kod nas, naglaena su dva lako uoljiva trenda: Ve godinama poverenjeradnika u sindikate opada, ali ekonomska kriza ubrzala je masovna naputanja postojeih sindikalnih organizacija i

organizovanje novih koje, pokazuje praksa, sve ee postaju produena ruka gazde. Deo radnika pristaje na to daue u takve Sindikate jer u njima vidi jedini spas, odnosno jedinu mogunost da sauva radno mesto, dok ima ionih koji osnivanjem Sindikata po volji i elje gazde dobijaju privilegije koje inae, da su ostali u starim sindikatima,ne bi imali. To, kako za "Korene" objanjava profesor Beogradskog univerziteta Darko Marinkovi, niti je novina nitinaa "specijalnost", jer kroz takvu tranziciju Sindikata prolazili su i prolaze mnogi radnici evropskih drava u kojima

je trina utakmica bila surova i igrana bez pravih pravila.

- To da rukovodstvo fabrike osnuje svoj sindikat nikoga ne bi smelo ni da iznenadi niti zaudi, kao to ne bi smelobiti zamerki samim radnicima. Naime, oni su probali sve - od legalnog trajka do pretnji, zavaravanja obeanjima - inita se nije dogodilo, niti su im poloaj i prava promenjeni - objanjava profesor Markovi.

- Onda su shvatili da im postojei sindikat niti moe niti hoe da pomogne, pa su odluili da se okrenu onome toim se nudi, a to osnivanje fabrikog sindikata, oigledno, jeste. U sve otrijoj trinoj utakmici vlasnici i menaderipreduzea, naroito u zemljama u tranziciji, koriste sve mogunosti da zadre nivo profita, najee zakidanjemradnika i drave. U tome umnogome uspevaju raznim oblicima korupcije malog broja zaposlenih. Pa, dovoljno je dapredsednicima sindikata stave na raspolaganje automobile, pokrivaju trokove raznih prezentacija, organizujusindikalna takmienja, zaposle enu, daju im mesto u upravnim odborima. Sitnim potkupljivanjem lidera kupuje sesindikalni mir u firmi.

Na sagovornik dodaje da u drutvu u kojem korupcija cveta - a dokaz za to je i ocena o stepenu korupcije koju

smo ovih dana dobili - i obian radnik, jer je ovek od krvi i mesa, shvata da je jedini nain da se sauva, pa i boljeivi, da i sam pristane na to da bude korumpiran, te da je to razlog to nekada dobri radnici postaju loi sindikalnilideri.

- Oni, zapravo, postaju produena ruka gazde, zaduena za to da "zavede" radnike i umiri ih da ne trae ono toim, inae, pripada. Dakako, tu se odmah postavlja pitanje zato radnici idu za takvim "iznajmljenim" sindikalcima,odnosno da li bi poverovali u njegova obeanja da im postojei Sindikat daje bilo kakvu zatitu ili nadu. Poto suiskusili postojee Sindikate i shvatili da on njih hleba nema, radnici olako pristaju na to da se okrenu "gazdinom"Sindikatu, iako su unapred svesni toga da je i to jo jedna prevara. Drugim reima, radnici postaju lak plen zagazde, koje niti vide niti s njima razgovaraju, poto oni za to unajme "sindikalce" spremne da zarad privilegija koje

dobijaju ubede svoje dojueranje kolege u to da sve ba i nije tako crno kao to jeste - kae Marinkovi. Sluajevaosnivanja gazdinih sindikata, tvrdi Marinkovi, bie sve vie jer od postojeih sindikalnih organizacija a ima ih oko20.000 registrovanih u Srbiji niti ima vajde, niti e je biti. Jer, kako kae, Sindikati su ovde zaboravili svrhu svogpostojanja, a to je borba za prava radnika. Veina sindikalnih lidera bori se samo za sebe i svoje privilegije, i tuzapravo radnici nisu ni bitni.

- Poto se sindikalni lider u firmi postaje iz interesa i koristi, bilo bi sasvim logino da se radnici barem izbore zaimovinske karte sindikalaca, odnosno da se popie imovina koju su imali pre nego to su postali predsednici i ondakada to vie ne budu. Tek kroz to bi se videlo koliko su se oni na radnikoj muci okoristili i ovajdili. Jer ak i kadasindikalci radnicima obezbeuju raznorazne kupovine na rate a mnogi su se pretvorili u prave trgovinske lance

oni to ne ine bez koristi i badava. Na sindikalnoj kupovini radnika zarauju i oni i gazde koje pristaju na to da im setako neto radi u firmi. Na kraju krajeva, dok im traje sindikalni mandat, oni su zatieni kao beli medvedi, kako upogledu primanja, tako i u pogledu radnog vremena. A to jesu privilegije koje zasluuju samo oni koji sluaju zakljuuje Marinkovi.

Promeniti svest o sebi

8/6/2019 Mo i nemo sindikata u Srbiji

4/4

Postavite na

i predstavnice 43 sindikalne konfederacije iz 24 zemlje Centralne i Istone Evrope koje predstavljaju vie od 25miliona ena sindikalki ovih regiona, na estoj meunarodnoj enskoj sindiklnoj koli posveenoj meunarodnim ievropskim radnim i socijalnim standardima u Ohridu usvojile su Deklaraciju o globalizaciji i pravednoj tranziciji zaradne porodice. Ovim znaajnim dokumentom ene regiona su, zapravo, otvorile proces ujedinjenja dve svetskesindikalne asocijacije ICFTU i WCL. Kako se navodi u Deklaraciji, ene se zalau za "staranje nove sindikalnearhitekture evropskog regiona". Nije li ovo najbolji signal ta je initi naim reprezentativnim Sindikatima i onima kojito jo nisu?!

Drugao pitanje je javno i neopozivo d is tanc i ra ju od po l i t i ke i v las t i jer Sindikat je interesna organizacija

zaposlenih. Vlast mu je prirodni protivnik i partner sa kojim ne sme negovati bilo kakvu idilu i biti u simbiozi, to jedecenijama bila praksa, a to je i danas manir nekih sindikalnih funkcionera koji koketiraju sa politikim partijama iministarskim kabinetima. Drugi bitan partner Sindikatu su poslodavci, ali s njima se odnosi reguliu Kolektivnimugovorom, pa je mogunost loih i neprimerenih odnosa znatno manja.

Konano - kad rov i! S indika t mora b i t i kompe ten tan , n jegov i l i de r i l j ud i sa in teg r i t e tom,

autoritetom, misijom, vizijom, strategijom, ak i sa harizmom, struni saradnici obrazovani,

iskusni i ambiciozni, a inovnici vredni, savesni i odgovorni. Funkcioneri moraju biti legalno i

legitimno izabrani predstavnici lanstva, a ono zna da to moraju biti ne vie najbolji i

najposluniji radnici, ve najsposobniji i najobrazovaniji aktivisti. Strunjaci na radu u

Sindikatu opet moraju biti dobri analitiari, vizionari, istraivai i predlagai odreenih reenja.In formaci ja , znan je , ambic i ja i operac io lan izac i ja danas mora ju b i t i tem el jna snaga

savremenog s ind ika ta . Ako, kada i ukoliko bude takav, nee biti problema ni sa osipanjem lanstva, a ne trebasumnjati da e i drava i Unija poslodavaca imati respektabilniji odnos prema njemu. Uostalom, prisetimo seNemake u prvim poratnim godinama, kada su prve pare dobijene Maralovim planom investirane u obnovusindikata. U Francuskoj i paniji drava daje velike pare sindikatu za obrazovne aktivnosti lanstva, kako bi onobolje razumelo neke zakone ili ga pripremilo za neka nova reenja. Ne znamo hoe li ikada naa drava finansijskipomoi Sindikat, ali je sasvim sigurno da ga nee smatrati neprijateljem ak i kada bude veoma estok i neugodan.Uostalom, zar formiranje ekonomsko-socijalnih saveta to ne potvruje?

Umesto rezimea

Bilo kako bilo, Sindikatu predstoje burni dani. Zakljuci nedavno odranog skupa "Socijalno partnerstvo za izlazakiz krize" predstavnika Vlade, krupnog kapitala, Sindikata i poslodavaca su farsa i vie je jasno da od njih nee bitinita jer su apsolutno neutemeljeni na bilo emu. Svoju mo Sindikat treba da temelji na tripartitizmu dogovaranje uSocijalno ekonomskoim savetima, instituciji koja je zakonom inaugurisana. A to to je polupismeni i naivnipredsednik Sindikata Srbije Ljubisav Obrovi pristao da ga ednog preko vode prevedu pametniji i mudriji maheri izVlade i moni privatnici treba to pre zaboraviti kao ruan san i arenu lau. Svoju mo Sindikat treba da trai inalazi u kolektivnom pregovaranju/ugovaranju u institucionalno ve postojeim Ekonomsko pravnim savetima nasvim nivoima - od optine, grada, pokraine do republike. Od ishoda tih razgovora umnogome e zavisiti sudbina iSindikata i radnitva, donekle i sudbina Unije poslodavaca i Vlade. Stoga bi bilo vie nego dobro da se pronae, nekompromis pod prinudom, ve kompromis koji e uvaiti argumente i potrebu da radnici rade, zarade i od togavaljano ive - to jeste artikulisani interes Sindikata, a morao bi biti i interes poslodavaca i vlasti. Jer sudbinaArhijarsa s poetka prie nije samo Damaklov ma nad glavom Sindikata, ve moda i ostalih subjekatatripartitizma. Jer, ta e dravi obespravljena i siromana radnika klasa, a poslodavcima nezadovoljni i za radnemotivisani radnici, a oni to bez prava proisteklih iz kolektivnih ugovora nisu!

Konano, skoranji dogaaji u nekim zemljama Evrope i sveta, gde su sindikati i te kako pokazali mo i ugled, sudobra opomena do ega dovodi nezadovoljstvo naroda - bio on sindikalno i politiki organizovan ili ne. Hoe li naSindikat, poslodavci i vlastodrci znati da iz svega izvuku pouku i konano urade ono to im je obaveza?!

Dragan PEJI

21.6.2011.

Prilagoeno za tampanje

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2498http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2498&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Mo%C4%87%20i%20nemo%C4%87%20sindikata%20u%20Srbiji&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4e05ad00b23c156b/1&frommenu=1&uid=4e05ad006e22eaca&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2498http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb