www.cudesnasuma.com

PRIRUČNIK ZA UZGOJ LEŠNIKA

• UVOD Leska bi trebalo znatno više da se gaji na našem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih voćnih vrsta. Naši ekološki uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomično. Po jednom hektaru godišnja vrednost proizvodnje je 7500 - 10000 Eura, što ne može da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva. Rešeni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u našim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspešno gajenje ove voćne vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se čuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi što su lešnici vrlo tražena sirovina. Godišnja prosečna svetska proizvodnja lešnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom: Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje Španija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza. Većina evropskih zemalja su uvoznici lešnika. Proizvodnja lešnika u Srbiji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim voćem. U našoj zemlji će lešnik još dugo biti deficitarno voće.

Prof.dr Milovan Korać dr Slobodan Cerović

• O LEŠNIKU

PADAVINE

Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu, tako i relativne vlage u

vazduhu. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspoređene po mesecima. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju, nedovoljno se formira jezgro, kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična, a i jezgra su lošijeg kvaliteta.

Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga, odnosno oko 70 mm mesečno. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun.

Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. Osetljivije su sorte na lakom, peskovitom zemljištu, kao i na plitkim zemljištima. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1,25.

OSTALI KLIMATSKI ČINIOCI

Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Osvetljenost se

reguliše i brojem stabala po hektaru. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora.

U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Tuča – grad takođe može štetno da deluje. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda, ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo

precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome što su zemlje najveći proizvođači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika ističu se: Turska, Španija, Italija, Kalifornija. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje.

U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju, što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo.Ovo je slučaj u područjima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi. Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije, a to daje visok prinos, posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini, Kaliforniji i nekim delovima Bugarske.. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo.

Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvrđuje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali.

GRUPE SORTI LEŠNIKA

Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. U primeni je klasifikacija koja lešnik

grupiše na: pitome, plemenike, kulturne sorte i šumske forme. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: C. avellana, C. maxima i C. pontica. Način

postanka, tj. Rodonačelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe, i to:

Lambert-sorte Lambert-hibridi Celske sorte Celski hibridi Lambert-sorte. Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i građi.

Omotač u ovih sorti je razrezan, duži je od ploda, po izgledu podseća na ''bradu''. U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova.

Celske sorte. Značajna karakteristika u ovih sorti je takođe građa omotača. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte.

U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog, u pogledu veličine takođe su moguća velika variranja.

Lambert-hibridi. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Plodovi su slični lambert-sortama, a po omotaču celskim sortama. Plodovi lako ispadaju iz omotača. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu.

Celski hibridi. Sorte ove grupe su nastale kao lambert-hibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte.

Šumske forme. Razne forme šumskog lešnika, koji se ne kultiviše, svrstane su u ovu grupu. Ovde nije reč o sortama, jer se o njima ne radi, već o razniim formama i slično. Zbog ogromnog broja varijanti, susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći, obliku, izgledu omotača i drugim svojstvima. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama.

IZBOR SORTI LEŠNIKA Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajući sortiment. Prilikom

izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. Veliki značaj ima i tržište, odnosno namena proizvodnje. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu, za industriju (kremove) i kombinovanu namenu.

Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obrađen; zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime, a u drugom drugo, što predstavlja poteškoću o kojoj bi trebalo voditi računa.

Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod, obilno i redovno rađanje, kvalitet plodova, oslobađanje iz omotača, otpornost prema bolestima, štetočinama, suši i sl., homogamija, autofertilnost ili interfertilnost. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom.

Za industriju čokolade, kremova i dr. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni, okrugli ili ovalnog oblika, tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja.

Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji, atraktivnog izgleda i oblika.

Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost, bujnost, oblik ploda, randman jezgra, odvajanje omotača (kupule), veličina ploda i otpornost na negativne temperature.

Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka, što se vidi iz donje tabele.

Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni

Prečnik ploda (mm) Za industriju

Za konzum

Preko 18 1 5 Od 16,5 do 18 3 4 Od 15,5 do 16,4 5 3 Od 13,1 do 15,4 4 2 Sitniji od 13,0 2 1

Odličan kvalitet označava (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i ne zadovoljava (1).

• ZEMLJIŠTE

ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU Dobri prinosi mogu da se očekuju na zemljištima srednje plodnosti, lakim, peskovito-

glinastim, humusno-karbonatnim i umereno vlažnim. Na siromašnim, kamenitim i suvim zemljištima ne postižu se dobri rezultati, nema vegetativnog prirasta ni formiranja vegetativnih organa.

Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan, jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8.

Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli. Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizičkim osobinama.

U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu.

Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno, tako isto i po dubini. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine.

Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovođenje u odgovarajuće uslove.

Prema H. Eganu (1958) zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline 20-30% sitnog peska 15-20% koloida 30-50% krupnog peska Rebov predlaže 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%, kao i

25% kreča, ali se ne pravi razlika po sortama. U Italiji sastav zemljišta izgleda: Krupan pesak 35,3 – 51,2% Sitan pesak 22,7 – 29,5% Koloidi 14,1 – 23,4% Glina 7,4 – 10,5% Kreč manje od 1,3% Humus 2,5 – 3,9% pH 6,92 – 7,4 Azot (N) 0,12 – 0,22% Fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg Kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg

PRIPREMA ZEMLJIŠTA Masa korena lešnika nalazi se na dubini između 10 i 40 cm. Na rasprostranjenost

korenove mreže značajan uticaj imaju fizičke osobine zemljišta. Na plodnom zemljištu lešnik ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima veću površinu, a osnovna masa korena se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%). Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune, samo manji deo korena prelazi taj obim. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom; sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj žila.

Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm, što zavisi od njegovih fizičkih osobina.

Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera. U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori, odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti, jer se zemljište ne prevrće, a rastresa se na celoj željenoj dubini. Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta, to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta, kao i opšte poroznosti.

U nekim slučajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jamića. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor.

Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase.

ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA Održavanje zemljišta bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom slučaju. Svi načini se

mogu koristiti, ali se vodi računa o mehanizovanoj berbi. U tom slučaju je najbolji jalovi ugar. Pre nego se sa berbom počne izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. Herbicide koristiti prema uputsvu koje daje proizvođač.

Održavanje zemljišta Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje

najboljeg režima za vodu i vazduh. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta, a naročito njegove plodnosti.

Zemljište u plantaži se može održavati na jedan od poznatih načina. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje, plodnost zemljišta, konfiguracija i sl.).

U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima, a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate Vašu plantažu. Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu, gde se javlja veliki broj izdanaka. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo.

U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine, jer bi to otežalo sakupljanje plodova. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara.

U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje, tada se međuredni prostor koristi za gajenje stočnog graška, grahorice, raži, inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno yelene mase. U jesen se najčešće seju: grašak, maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži. U proleće se masa zaore. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat, 2 – 4 dihlorfenoksisirćetna kiselina i dr., gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. Napominjemo još jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su stručnjaci u oblasti zaštite bilja, a njih možete naći u Poljoprivrednoj stanici u Vašem mestu.

U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajuće količine organskih i mineralnih đubriva.

Obrada zemljišta u jesen doprinosi poboljšanju vodnog režima zemljišta, ubrzavanje mnogih procesa u zemljištu, uništavanju korova, štetočina, podstiče rad korisnih mikroorganizama. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povređivati.

Đubrenje – mineralna ishrana mladih stabala lešnika Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. Sa

porastom stabla se povećavaju i norme đubriva. Ukoliko je potrebno, u ovom periodu se vrše i druge korekcije, kao korekcija pH vrednosti. Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7,5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze.

Među najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i bor (B). Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6,8 do 7,3. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika, pa i njegovom zdravstvenom stanju. U jednom je ogledu utvrđeno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo, tamnozelene boje, a na stablima gde nije bilo mikorize, lišće je bilo bledozeleno i sitno.

Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija. Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje.

Prema Fregoniju (1972) i Zioniju (1972), lešnik je srednje obezbeđen azotom kada se u avgustu u listu nađe azota od 1,91% do 2,32%. Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g, a sa povećanjem stabla, norma se povećava do 150 g. (Angiboust, 1974.).

Ishrana fosforom je takođe značajna, ali su potrebne znatno manje količine. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika u uslovima SAD, kreće se od 0,14% do 0,22%. Za mlada stabla se preporučuje đubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu (Serr, 1961.). U krimskoj oblasti Rihter preporučuje 80 g/m2 superfosfatom.

U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5, a u Zakavkazju 300 g po stablu, i kasnije godišnje oko 250 kg/ha - P2O5. Slično je i u SAD.

Kalijum je takođe veoma značajan u ishrani lešnika. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima, čak može doći i do sušenja letorasta. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora, ali ređi nego azota.

Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0,9% do 1,0%. U odnosu na orah i badem, znatno je manje kalijuma u listu lešnika. Preporučuju se norme đubrenja kalijumom kao i kod badema.

Kao i kod drugih voćaka, fosforna i kalijumova đubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore, a preostali deo azotnih đubriva se unosi u proleće.

MINERALNA ISHRANA (ĐUBRENJE) Lešnik dobro reaguje na unesena đubriva. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama.

Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja određenog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu, plodu i slično.

Prema Barbou (1973) norma za ishranu azotom određuje se prema koncetraciji jona u listu, i to:

• Manje od 1,8% dodaje se po stablu 1,3 do 1,8 kg • Od 1,8% do 2,2% dodaje se po stablu 0,9 do 1,3 kg • Od 2,2% do 2,5% dodaje se po stablu 0,6 do 0,9 kg • Više od 2,5% nije potrebno da se đubri

Za kalijum se, po istom principu, preporučuju norme K2O po stablu: • Manje od 0,5% trebalo bi dodati 3,6 do 4,5 kg • Od 0,5% do 0,8% trebalo bi dodati 2,7 do 3,5 kg • Od 0,8% do 1,0% trebalo bi dodati 1,8 do 2,7 kg • Više od 1,0% ne bi trebalo dodavati

U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog

đubriva, a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg, zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog đubriva.

Lešnik dobro reaguje na đubrenje stajnjakom, osokom, fekalijama. U Engleskoj lešnik đubre raznim otpacima organskog porekla (od vune i dr.). Organska đubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo đubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu, što se često dešava, s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji.

Prema Jonsonu (1936), đubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka.

Orijentacione norme đubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha, P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha.

Čandler (1941) navodi mogućnost da koren lešnika fiksira slobodan ayot iz atmosfere poput leguminoza.

Agromeliorativno đubrenje Agromeliorativno đubrenje je zahvat koji se izvodi u sklopu svih operacija u neposrednoj

pripremi zemljišta. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta.

Određivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu, odnosno prema rezultatu analize zemljišta. Organske materije se nadoknađuju dodavanjem stajnjaka, komposta, treseta, gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje i dr.

Unošenje mineralnih đubriva, odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije. Prema iskustvu iz SAD (Oregon) agromeliorativnim đubrenjem u zemljište koje sadrži do 7,5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O, ako

zemljište sadrži 7,5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta, onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma.

Pri agromeliorativnom đubrenju za lešnik trebalo bi se pridržavati onih normi koje su date za orah.

NAVODNJAVANJE

• Navodnjavanje lešnika Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti, a

samim tim i povećanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije, jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada, odmah po sađenju, da sadnice u početku ne zakržljaju. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje.

U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. U Kaliforniji je navodnjavanje

redovna mera od maja do kraja avgusta. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda.

U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili, ako je sušan period, svakih 30 dana. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%.

U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta, sa po 70 mm, odnosno sa ukupno 210 – 280 mm.

Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritični periodi za vodom.

• SADNJA

PODIZANJE PLANTAŽA LEŠNIKA Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i

kod drugih voćaka, jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. Kada je reč o ovoj kulturi smatramo da je posebno značajna studija o ekološkim uslovima, naročito o klimi. Trebalo bi usaglasiti činioce klime lokaliteta sa biološkom prirodom sorte.

RASPORED SORTI LEŠNIKA U PLANTAŽI Prema istraživanjima mnogih autora, sorte lešnika su autosterilne, čak se nalaze i grupe

sorti koje su inkopatibilne između sebe. Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuću plantažu, već prema odnosima

oplodnje, moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi računa o nekim praktičnim razlozima. Naime, uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova, naročito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte čiji plodovi sazrevaju ranije sa sortama čiji plodovi sazrevaju sasvim kasno. O drugim se momentima vodi računa već pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i sl.

RASTOJANJE STABALA U PLANTAŽI

Već je istaknuto da se sorte lešnika razlikuju po bujnosti. Po ovoj osobini se grupišu u

nekoliko grupa: • Kržljave (pijemontski, dugi španski) • Srednje bujne (barcelona, eugenija) • Bujne (negret, kosford) • Vrlo bujne (halski džin)

Osim nasledne osnove, na bujnost utiče i bujnost podloge, kao i niz drugih činilaca: plodnost zemljišta, padavine, primena agrotehničkih i pomotehničkih mera, zaštita i dr.

Navedene činioce bi trebalo uzeti u obzir kada se određuje hranljivi prostor za stabla u plantaži. Pored toga i primena mehanizacije može da utiče na veličinu razmaka stabla lešnika u plantaži. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lešnika uslovljena je i oblikom krune. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablašicama i sa većim rastojanjem.

Razmak sadnje pri podizanju plantaže lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi. To su: zemljište, bujnost sorti, osobine stabla (žbun ili stablašica), pa i konfiguracija zemljišta.

Ustablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina. Na nagnutim površinama rastojanje je manje.

TEHNIKA SAĐENJA Na prvi pogled izgleda da nema razlike u načinu sadnje sadnica lešnika i drugih voćaka.

Međutim, postoje neke specifičnosti u odnosu na druge voćke. Pošto lešnik vrlo rano počinje da vegetira, on praktično ima kratak period mirovanja, a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće.

Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasađena sadnica gotovo 2 – 3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih.

Tehniku sadnje možete videti u slikama na sledećoj stranici.

Kopanje jame Postavljanje stajnjaka

Postavljanje tampona Postavljanje sadnice

Zatrpavanje sitnom zemljom Zaliti sa 10 litara vode

Zatrpavanje

• ZAŠTITA LEŠNIKA OD BOLESTI I ŠTETOČINA Lešnik ne napada veliki broj bolesti i štetočina, pa su za zaštitu dovoljna samo 3 – 4

tretiranja.

Zaštita lešnika Zaštita u periodu gajenja svodi se uglavnom na suzbijanje nekoliko bolesti i štetočina.

Najčešće se izvede po jedno zimsko i 2 – 3 tretiranja u toku leta protiv lisnih vaši.

BOLESTI LEŠNIKA Trulež ploda lešnika (Sclerotinia coryle Schell.). Oboleli se plodovi lako raspoznaju,

oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Plodovi potamne, prekida im se porast i sasušuju se. Teško ispadaju iz omotača. Promena boje može doći na bilo kojem delu ploda.

Za suzbijanje se koriste fungicidi: bakarni kreč, Kaptan, Ortocide, Ronilan, Benlejt i Fungohrom. Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvođača.

Pepelnica (Phyllactinia corylea korst.). Pepelnica napada pre svega list, koji menja boju, žuti, pa čak i opadne. Češće se javlja u mediteranskom podneblju. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju.

Parazit prezimljuje u opalom lišću, dobro je da se pri jačem napadu lišće sakuplja i spaljuje.

Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Kosan, Kumulan, Akricid, Karatan ili Afugan, Bajleton, Saprol i dr.

PREPARATI: SAPROL, BAJLETON, KARATAN, KUMULUS BAKTERIOZA LESKE (XANTOMONAS CORILINA)

Napada mlade letoraste I stvara rak rane, može da napadne pupoljke, omotač ploda I sam plod. Bakterija ulazi u biljku kroz mehanička oštećenja ili u procesu rezidbe. SUZBIJANJE U PROLEĆE I U JESEN JEDNIM OD BAKARNIH PREPARATA.

Od drugih bolesti značajnija je rupičavost lišća (Gloesporium coruli Desm.). Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena.

ŠTETOČINE LEŠNIKA Crvljivost – Balaninus (Curculio nucum L.) Vrlo česta štetočina lešnika. U stvari, to je

pipa crne boje. Masovno se javlja u maju mesecu. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji, gde prezimi. U proleće izlazi imago, hrani se lišćem do polaganja jaja. Ovo je opasna štetočina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata.

Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Ultracid, Lebajcid, Zolone, Gusation i dr. Naša preporuka, kao i za sve ostale štetočine je preparat Ripkord.

Grinja (Phztoptus Avellanae). Ovo je štetočina koja napada pupoljke, pa izaziva

deformacije. Oštećenje je vrlo karakteristično sa sitnim listićima kao rozeta. Napada obe vrste cvetova, pa je tako direktno ugrožena rodnost. Rese imaju mnogo manje polena, a ženski cvetovi se ne oplođuju. Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke, a stariji se sasuše.

PREPARATI: TIONEX, TIODAN I DR Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu napuštanja pupoljaka gde je prezimila, a

to je u proleće. Preparate koristiti prema uputstvu proizvođača. Crveni pauk. Javlja se na naličju lista. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije.

Suzbija se u toku vegetacije i preko zime, jer prezimljuje u obliku jaja. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati, a u toku vegetacije mozete koristiti Plictran ili Neoron.

Lisne vaši. Najčešće se javlja Myzocallis coryli. Lisne vaši nisu naročito štetne. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom.

Suzbijanjem navedenih štetočina, suzbijaju se i neke druge koje se u plantaži javljaju. Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja, zatim prvo

prolećno – neposredno pre cvetanja, drugo prolećno – posle cvetanja, treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u količinama koje su naznačene od strane proizvođača ili nekog stručnog lica.

TRETIRANJA ZASADA LESKE

Vreme tretiranja Bolest/štetočina Preparat/koncetracija PRE CVETANJA BAKTERIJE, MONILIJA, BOTRITISKUPROKSAT/ 0,3%

ILI KUPROZIN/ 0,35%ILI KUPRABLAU 0,4%ILI FUNGURAN/ 0,3%

SREDINA APRILA MONILIJA, BOTRITIS, PEGAVOST, VOCNA PIPA, GRINJA

SILIT/ 0,2%+ TIONEX/ 0,15%

SREDINA MAJA PEPELNICA,SURLAS LESKE, STIZIBUBA, GRINJA

KUMULUS/ 0,3%+ CIMOGAL/ 0,15%ILI KOTNION/ 0,2%

SREDINA JUNA SURLAS LESKE, BILJNA VAS, STENICA, GRINJA

AKTARA/ 0,02%+ TIONEX/ 0,15%

SREDINOM JULA SURLAS LESKE, STENICA, GRINJA

KOTNION/ 0,2% + GUSATION/ 0,2%

Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica, vrane, patke), kao i od glodara,

miševa. Posebno su velike štete koje nanose veverice. U jednom gnezdu veverice je pronađeno 129 kg lešnika. U fazi sazrevanja plodova, trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina.

Sadnice lešnika visokog kvaliteta sa dokumentacijom 064 397 0 387 – Slobodan