MILOVAN GLII(Grac, 07.01.1847 Dubrovnik, 20.01.1908)

MILOVANA GLIIA s razlogom nazivaju osnivaem srpske realistike pripovetke o seoskom ivotu. Pre njegovih pripovedaka o selu se pisalo sa mnogo ulepavanja knjievnost je prikazivala selo onakvim kakvim su romantiari eleli da ga vide. Trailo se da prianje o selu sadri to vie opisa obiaja, verovanja, narodnog predanja uopte da bi se na taj nain otkrila "narodna dua". Zanemarivao se svakodnevni ivot ispunjen radom, a traili se izuzetni dogaaji, pa je tako seoski ivot prikazan u iskrivljenoj, sentimentalno obojenoj slici. Milovan Glii je odbacio ovakvo slikanje sela, uveren, po sopstvenom saznanju, da je ono netano. Roen je u selu Gracu, kraj Valjeva, 6. januara 1847. Otac mu je bio nepismen seljak, mati je tek poneto mogla da proita. Pa ipak, do njega je dopirala umetniki iskazana re. Otac mu je izvrsno pevao uz gusle, a mati je dobro priala bajke. Tako je narodna knjievnost postala osnova njegovog budueg duhovnog i knjievnog razvoja. itati i pisati nauio je sam, a ve poodrastao zavrio je osnovnu kolu u Valjevu i postao sitan inovnik u naelstvu. Ve tada je upoznao bezduni odnos birokratske vlasti i palanakih gazda prema selu. Kad mu je bilo sedamnaest godina, otiao je u Beograd da nastavi kolovanje. Gimnaziju je zavrio izdravajui se sam, sluei po kuama. Upisao se na tehniki odsek Velike kole, a posle dve godine prelazi na filozofiu. Kao student priao je naprednom delu omladine okupljene oko Svetozara Markovia; ak je i ureivao njihov satirini list "Vragolan". Zbog rasturanja zabranjene knjige Svetozara Markovia "Srbija na istoku" Glii je dospeo u zatvor. Uio je jezike: ruski, nemaki, francuski. Dobro je upoznao rusku knjievnost i ideje naprednih ruskih mislilaca. Studije je napustio 1875. i uao u dravnu slubu kao pomonik urednika zvaninih "Srpskih novina". Za vreme ratova 18761878. radio je u uredu za informacIje, a posle toga je bio korektor Dravne tamparije. Gotovo dve decenije bio je dramaturg Narodnog pozorita, pa je prisilno penzionisan 1900. godine. Ponovo je vraen u slubu, u Narodnu biblioteku, gde je bio pomonik upravnika. Tekoe su ga pratile i u linom ivotu: rano je ostao bez roditelja, pa se morao starati o sestri i bratu. Stalno je bio u materijalnim nedaama. Oboleo je od tuberkulrze i umro na leenju u Dubrovniku, 20. januara 1908. Glii je poeo da objavljuje knjievna dela ve kao zreo ovek, 1875. godine. U sledeoj deceniji dao je veinu svojih pripovedaka i obe drame. Docnije je pisao manje, ali je to nadoknadio odlinim prevodima sa ruskog (Tolstoj, Gogolj, Gonaroz), nemakog i francuskog (drame za potrebe Narodnog pozorita). Prihvativi u mladosti ideje Svetozara Markovia, Glii je pristalica i realistikog naina u knjievnom stvaranju. Njega se nije odrekao ni onda kada se pomalo udaljio od socijalistikog pokreta. Naputajui revolucionarne stavove, on je, ipak, ostao demokratian do kraja ivota, kritikovao je drutvene prilike koje su ga okruavale. Bezmalo itavo njegovo stvaralatvo protkano je osudom nepravednog drutvenog poretka. Selo o kome je pisao Milovan Glii bilo je izloeno tekim poremeajima koje donosi prodiranje kapitalistikih odnosa. Prezaduenost i propadanje seljaka, koji su opta pojava u tom prelomnom vremenu, nisu mimoili ni Gliievu porodicu. Za vinovnike tih nedaa Glii je smatrao zelenae i birokratiju, koji dolaze iz palanke, pa se u veini njegovih pripovedaka osea uzajamna netrpeljivost sela i grada. Kritian, a ne sentimentalan, satiriar i humorist, a ne

psiholog, Glii je teke prilike na selu prikazivao slikajui nosioce zla: zelenae i nepotene predstavnike vlasti, a samo usputno i seljake, njihove rtve. Tako je nastao itav niz likova podmitljivih, neasnih, glupih predstavnika vlasti (pripovetke "Glava eera", "Redak zver", "Raspis" itd.) i gramzivih, nepotenih, lukavih seoskih gazda i trgovaca-zelenaa ("Roga", "Svira", komedija "Podvala" itd.). I jedne i druge Glii odluno osuuje. Osudu kombinuje sa satirinim i humoristinim elementima, pa su ti izrabljivai i upropastitelji sela ne samo igosani nego i ismejani. Ipak, oni ostaju nedovoljno ocrtani kao posebne linosti, jer se Glii ne trudi da ih svestranije psiholoki obradi. Izuzetak ini samo nekoliko likova, meu kojima je najizrazitiji kapetan Sarmaevi iz pripovetke "Glava eera". Seoski intelektualci, uitelji i popovi spadaju takoe u Gliiev knjievni krug. Meu njima su brojniji negativni likovi, ali ima i takvih ije su pozitivne osobine naslikane s toplinom i shvatanjem njihove dragocene uloge u napretku seoske sredine. Seljaci, rtve zelenaa i vlasti, ne mire se sa nesreama koje nisu skrivili, s nepravdama i prevarama. U njima tinja otpor, koji ponekad i snano provali. Pisac, ipak, ne idealizuje seljake, ne preutkuje njihove mane: zaostalost, glupost, lakovernost, sujeverje. itav niz njegovih pripovedaka ("Posle dvadeset godina", "Nagrajisao", "Brata-Mata") vezan je svojim sadrajem za razliita verovanja i praznoverice. Po ugledu na Gogolja, Glii je u ovim pripovetkama spojio zanimljivu radnju s matovitim i humoristinim elementima. Svestan svih mana, a i svih nesrea koje su zadesile seljake, on nije zanemario ni srene, lepe trenutke porodinog ivota. Manji broj pripovedaka ("Prva brazda", "Tetka Desa") govori idilino i sa mnogo topline o skromnim, ali snanim radostima, o plemenitosti, ponosu, istoti oseanja. Drame PODVALA i DVA CVANCIKA humoristino su obojene. Veran svom realietihom postupku, Glii se i u njima koristio tanim ivotnim podacima. Radnju, meutim, nije umeo dramski da uoblii, pa se u dramama osea nedostatak zbivanja na pozornici, iako su dijalozi raeni sa izuzetnom sveinom i jasnoom. Pisac skromnijeg knjievnog talenta, Glii nije mogao da nadvlada neke slabosti u svom knjievnom postupku. Njegovi likovi su najee slikani jednom bojom, ili samo po dobrim, ee samo po ravim osobinama. On se nije psiholoki uivljavao u karaktere koje je slikao. Radnja u pripovetkama ostaje neprodubljena, sa povrinskim opisima sredine i odnosa. Meutim, ivo prianje, izvanredno ist i bogat jezik, poteni i humani stavovi ine da je Glii i danas zanimljiv i rado itan pisac, a njegova uloga u osnivanju srpske realistike pripovetke osigurava mu asno mesto u istorijskom razvoju nae knjievnosti. B. Kovaek

MILOVAN . GLII IVOT. Roen je 7. januara 1847, u selu Gracu kod Valjeva, u seljakoj porodici. Osnovnu kolu svrio je u Valjevu, gimnaziju u Beogradu, 1871. Na tehnikom fakultetu Velike kole u Beogradu proveo je dve godine, odatle preao na filozofski fakultet, gde je ostao, ne svrivi ga, do 1875. Za vreme srpsko-turskog rata sluio je u presbirou. Posle smrti ure Jakia, 1878,

doao je za korektora Dravne tamparije. U dva maha bio je urednik zvaninih Srpskih novina. 1881. postao je dramaturg Narodnog pozorita, i na tom mestu ostao do 1898, kada je stavljen u penziju. 1900. vraen je iz penzije i postavljen za pomonika upravnika Narodne biblioteke. Obolevi, otiao je radi leka na Primorje. Umro je u Dubrovniku 20. januara 1908. godine. KNJIEVNI RAD. Prvi njegov, aki rad, jedan prevod sa nemakog, izaao je u kratkovenom akom listu Zori. Pod uticajem opsega kulta narodne poezije, i on je skupljao narodne pesme, i 1872, u Novom Sadu, dao jednu malu zbirku Srpskih narodnih pesama. Pripadajui kolu mladih velokokolaca koje se stalo okupljati oko Svetozara Markovia, uavi sasvim u njegove ideje, Glii je pisao, naroito satirine stvari, u aljivim i knjievnim listovima novoga pravca, u Vragolanu, u Vrzinom kolu, u Preodnici. U Preodnici je izila i prva njegova originalna pria No na mostu. Ali glavni njegov pripovedaki rad otpoeo je u Otadbini od 1875. Stvari koje su tu izile, i jo neke nove, tampao je u dvema sveskama Pripovedaka (Beograd, 1870. i 1882). Od polovine osamdesetih godina on slabo daje originalne radove od 1885. do smrti napisao je jo samo est pripovedaka s vremena na vreme objavio je po neku pripovetku po raznim asopisima i kalendarima. 1891. izila je u zasebnoj knjizi njegova lepa i dirljiva seoska idila Prva brazda. 1904. Srpska knjievna zadruga izdala je izbor njegovih pripovedaka (knjiga I). Od Gliia su jo izila i dva njegova pozorina komada predstavljana u beogradskom Narodnom pozoritu: Dva cvancika (Beograd, 1883) i Podvala (Beograd, 1885). Pored toga, on je bio jedan od najvrednijih i najboljih prevodilaca srpskih, odlikujui se savesnou u poslu i retkim poznavanjem srpskog jezika. Za pozorite je preveo 31 komad od raznih ruskih, nemakih i francuskih pisaca. Radei za dnevnu pozorinu potrebu, on je esto prevodio slabija dela, ali isto tako prevodio je i pisce od imena i od vrednosti. (Od Ostrovskog: Zla svekrva /Groza/, 1881, i Kola mudrosti, dvoja ludosti, 1882; od Danenka Nov posao, 1892; od Emila Ojea: Sve za sina /Le fils de Gboyer/, 1883; Naslednik /La perre de touche/, 1884; dramatizovan Dodeov Nabob/Gavan/, 1888, Balzakova agrinska koa, 1897, Meterlinkova Kneginjica Malena /La Prncee Maleine/, 1891, komedije i vodvilje Viktorijana Sardua, Labia, i Melaka i Halevija; od R. Fosa: Luida Sanfelie /1881/ i Plemika /De Patrzern, 1882/, itd.) Osamdesetih i poetkom devedesetih godina on je bio glavni prevodilac Narodnog pozorita. Glii je vie no iko uinio za popularizovanje ruske knjievnosti kod Srba. Sa ruskog on poinje prevoditi jo 1870. godine, i to sitnije stvari. Ve 1872, sa Ljubomirom Miljkoviem, prevodi Gogoljeve Mrtve due. Gogoljeva Tarasa Buljbu preveo je u dva maha (Beograd, 1876. i 1902). Od njega su prevodi iz Tolstoja: Krajcerove sonate (Beograd, 1890) i Rat i mir (Beograd, 1899. do 1901). Od Gonarova je preveo Oblomova (Beograd, 1876. i 1898). Od manjih ruskih stvari preveo je jo i Narodnoga borca (u tri maha 1873. i 1882, u zasebnoj knjizi 1896), i Polkanove memoare od Ljejkina (Beograd, 1900). Sa francuskog je preveo Kolombu Prospera Merimea (1877), i tri romana Erkmana-atrijana: Brani (L'nvaon) (1878), Dva brata (1878), i Crna kuga (Hugues le Loup). Pored toga, ila Verna Doktor Oks i njegova posla (1878). Od njega ima niz manjih prevoda iz Pukina, Gogolja, Tarasa evenka, Marka Vovoka, edrina, ehova, Garina, Danenka, Alfonsa Dodea, Erkmana-atrijana, Edgara Poa, Marka Tvena, i drugih.

"NOVI OVEK". Njegov rad je obilan i mnogostruk, i Glii je bio jedan od naih najplodnijih i najvrednijih knjievnih radnika. Ali glavna knjievna zasluga njegova jeste to je u srpskoj knjievnosti zasnovao realistiku pripovetku iz seoskog ivota. Realist i po svom trezvenom i pozitivnom duhu i po svojim naunim i socijalnim uverenjima novoga oveka sedamdesetih godina, on sasvim tano izraava novi narataj koji je sebi kao program stavio: stvarnost, istina, sluba narodu. On je uzeo jaka uea u novom pokretu, bio jedan od prvih beogradskih velikokolaca koji su prihvatili ideje Svetozara Markovia, zbog rasturanja zabranjenih Markovievih spisa bio osuen na zatvor. Po savetu svog uitelja poeo je itati ruske pisce i knjievnikom zanatu uiti se kod velikih ruskih majstora, u prvom redu kod Gogolja. Gogolj se novom narataju naroito dopadao kao satiriar, kao pisac Revizora, kao pisac koji iba pokvarenu birokratiju i lenjo, glupo i nekorisno seosko plemstvo. Iz istih vie politikih i socijalnih no umetnikih razloga iz kojih je tada Gogolj kod Srba itan, i Glii se oduevio Gogoljem, prevodio ga, nadahnjivao se njime i pod njegovim uticajem poeo i sam pisati. Ali Gliieve pripovetke nisu samo podraavanja Gogolja no originalne knjievne tvorevine. On je po svojoj prirodi bio satirian duh, imao osnovni mentalitet srbijanskoga seljaka sklonoga ali i podsmehu, naroito na raun vlasti i njenih zvaninih predstavnika. On poinje satirinim lancima u kojima izlae duhovitom podsmehu ljude koji bune njegovu zdravu pamet ili starovolje i nazadnjake koje njegovo pokolenje ne trpi. Glii ismejava inovnike i popove, ali se naroito baca na zelenae i seoske duandije, na majstore u "kaiu" i "podvali", na koje se tada, u trenutku materijalne krize na selu, bila digla velika povika u celoj javnosti. Seljako dete, sauvavi seljaku duu, pun ljubavi za selo i za seljaka, on uzima u zatitu seljake od zakonite hajduije i bezdune eksploatacije malih i velikih "gazda". I sa tim satirama i napadima na buroaziju i na birokratiju, Glii je bio knjievni razraiva ideja Svetozara Markovia, onaj koji ih je primenjivao u knjievnosti. U socijalnoj i politikoj borbi sedamdesetih godina on je kod Srba bio ono to je edrin bio kod Rusa ezdesetih godina. SEOSKI PRIPOVEDA. Ali on nije bio samo obian tendenciozni pisac, i nije davao samo prolazna dela sa tezom koja ive koliko zloupotrebe jednoga doba i strasti jednoga pokolenja. Dete sa sela, on je sauvao seljaku duu i nikada nije mario za varo, za "gadnu ariju", kako je on govorio. Stari duh patrijarhalne kulture izgledao mu je nesravnjeno vii od tadanjeg vizantijsko-cincarskog duha naih varoi. A pored toga kod Svetozara Markovia je nauio ceniti socijalni ivot i patrijarhalni moral seoskih zadruga. I on e sa naroitom ljubavlju uzeti da opisuje srbijansko selo, pokazujui isto toliko simpatije za seljake koliko nije krio antipatije za varoke birokrate i zelenae. Ali kod njega ipak nee biti ruiaste idealizacije seoskog ivota, sladunjavih i sentimentalnih pastorala kao kod ranijih romantikih pisaca. On je realist po uverenju i hoe da verno i istinito slika. "Trudio sam se, veli on u predgovoru Podvali, da iznesem to vernije nacrtane tipove kakvih i danas ima po naim palankama." I u veini sluajeva on je prosto fotografisao ive ljude, i otuda kod njegovih linosti toliko ivota i prirodnosti, toliko reljefa i utiska stvarnosti. U velikom broju sluajeva on za predmete uzima dogaaje koji su se odista desili. Pored toga, Glii je imao i isto pripovedakih osobina: umeo je da odabere lepu i zanimljivu anegdotu, da je veto razvije i zaokrugli u celinu, da pria jasno, glatko i prijatno. Kod njega ima vie od politike satire, ima zdravog i vedrog humora, srdane ale, i on ostaje jedan od najprijatnijih pisaca srpskih.

Sem satirinih i humoristinih pripovedaka ima kod njega i nenih seoskih idila, kao to je Prva brazda, koja je jedna topla i uzbuena himna radu. Iz Gogolja mu je ostala sklonost za fantastine prie, i on je dao nekoliko pripovedaka vampirskih i vukodlakih. DRAMATIAR. Ne zato to je imao nekih naroitih sklonosti i sposobnosti za dramu, no stoga to je dugo godina bio dramaturg beogradskog Narodnog pozorita, i sam bio pozorini prevodilac, i on se ogledao i na dramskom polju. 1883. igrana su u Narodnom pozoritu dva njegova dramska dela: "ala u etiri ina" Dva cvancika, i komedija Podvala. U Dva cvancika je obradio jednu aljivu narodnu priu, lako i zabavno, sa prijatnim, neto povrnim, slikanjem seoskoga ivota. U Podvali je sebi stavio za zadatak neto vie od obine ale i zabave; tu je ivo i konkretno prikazao ono to je razvijao u svojim pripovetkama: stradanja seljaka od nesavesnih i na sve gotovih zelenaa. Kao isto dramska dela, Podvala, a naroito Dva cvancika, zaostaju iza Gliievih pripovedaka, ali u njima ima vrlo ivih i tano uhvaenih tipova i pisana su tanim i karakteristinim govorom sela i palanke. Podvala ima jo znaaja i utoliko to je to prvi srpski komad iz suvremenog ivota srbijanskog, prva komedija iz seoskog ivota u srpskoj knjievnosti, dobar poetak domae komedije koji dosada nije mnogo premaen. Taj komad jo i danas se odrava na repertoaru. Milovan Glii, pored svojih pripovedakih zasluga, ima svoje pristojno mesto i u istoriji srpske komedije. OPTI POGLED. isto umetnika vrednost knjievnoga rada Milovana . Gliia nije vrlo visoka. Anegdota, zanimljiva anegdota, reljefni tipovi kojima je dao trajan ivot i koji i danas knjievno ive, dijalog, iv i prirodan i tean dijalog, ist i jedar narodni jezik, to su njegove glavne osobine. Linosti su ocrtane u optim i ovlanim potezima, vie po spoljnjim osobinama svojim no po unutranjoj prirodi. Psiholoka analiza svedena je na najmanju meru, i ceo svet u njegovim pripovetkama ivi gotovo iskljuivo spoljnjim i fizikim ivotom. Cela pripovetka je neto uproena i svedena na malu umetniku meru. Zatim, taj rad nije tako ni obilan: za etvrt veka svega dvadesetak pripovedaka, to ne ini ni jednu pripovetku na godinu, i to svedoi o slaboj produktivnoj snazi Gliia kao pripovedaa. Ali ako Milovan . Glii nije od pisaca visoke umetnosti, on je zasluan i valjan pisac koji je zapoeo ceo jedan nov knjievni pokret. On najbolje predstavlja kod nas pisca sedamdesetih godina, radnika na "primenjenoj knjievnosti". On je zasluniji no iko za unoenje ruskih pisaca i ruskog uticaja u srpsku knjievnost. On je po ugledu na Ruse poeo realistiku pripovetku u nas, stvorio seosku pripovetku, koja se docnije, naroito u Srbiji, razvila. Skroman inicijator celog jednog novog pokreta, koji e biti od neposrednoga uticaja na mlae pisce osamdesetih godina; vedar, zanimljiv i simpatian pisac; prevodilac retkih sposobnosti i velike radne snage; majstor u srpskom jeziku Glii, iako ne ide u pisce prvoga reda, jedan je od onih pisaca koji ine osnovu i snagu jedne knjievnosti. Iz Istorije nove srpske knjievnosti Jovan Skerli

Naslov: Milovan Glii (18471908) Poruka od: Angelina Decembar 12, 2010, 01:01:57 am ** MILOVAN GLII Srpski realizam poeo je u znaku romana, a u svom daljem razvitku najpotpunije se izrazio u formi pripovetke. Tvorac srpske realistike pripovetke i zaetnik realizma kao pravca u srpskoj knjievnosti bio je Milovan Glii (18471908). Poetkom 70-ih godina XIX veka sa Svetozarom Markoviem kao ideologom novog pravca i Gliiem kao realistikim pripovedaem realizam je postao glavni pravac itave srpske knjievnosti. Glii se rodio u selu Gradac kod Valjeva, u siromanoj porodici. Posle zavrene osnovne kole radio je kao praktikant i tako imao prilike da upozna sitni inovniki svet koji e kasnije rado prikazivati u svojim delima. elja za daljim obrazovanjem odvela ga je u Beograd, gde zavrava gimnaziju i upisuje se na tehniki i filozofski fakultet Velike kole. kolovao se veoma teko, bez materijalne potpore, te je morao da zarauje sluenjem po gospodskim kuama. Iako nije zavrio studije, stekao je solidno obrazovanje, nauio je ruski, francuski i nemaki jezik s kojih je i prevodio. Kao student bio je pripadnik pokreta Svetozara Markovia. Od naputanja studija do smrti obavljao je razne poslove: bio korektor Dravne tamparije, urednik zvaninih "Srpskih novina", dramaturg Narodnog pozorita, zamenik upravnika Narodne biblioteke. Umro je 1908. u Dubrovniku gde je doao da trai leka svojoj bolesti. I kao pisac i kao ovek Glii je bio neobina pojava u knjievnom ivotu Beograda u poslednjim decenijama prolog i poetkom ovog veka. Savremenici ga opisuju kao omalenog, punakog oveka malih, veno nasmejanih oiju i guste duge brade. Naroito je bio uven njegoz smeh. "Na predstavama francuskih vodvilja slatko se smejao, dajui komandu za smejanje, koje je zaraljivo padalo u parter i dizalo se na galerije", zapisao je J. Skerli. iveo je boemski, po kafanama, naroito poto se, posle pet godina neuspelog braka, razveo i ostao sam. Oko njega su se okupljali mlai pisci koji su u njemu gledali svog uitelja. Zvali su ga "iom" a on njih "sinovcima". Najblii su mu bili pripovedai Janko Veselinovi i Radoje Domanovi i pesnik Milorad Mitrovi. Posle smrti svog najdraeg "sinovca" Janka Veselinovia povukao se iz vesela drutva u znak alosti. Aktivan uesnik u pokretu Svetozara Markovia, Glii je nastupio u duhu njegovoga revolucionarnog programa kao smioni kritiar tadanjeg srpskog drutva. Knjievni rad zapoeo je satirinim feljtonima u kojima je izvrgnuo ruglu izopaenosti u savremenom ivotu Srbije. Bio je saradnik prvih socijalistikih listova U jednom od njih "Preodnici", objavio je svoju prvu pripovetku No na mostu (1874). Sledee godine izlaze tri njegove najotrije satirine pripovetke: Glava eera, Roga i Zloslutan broj, sve tri u asopisu Otadbina. Njegovo delo nije obimom veliko. Napisao je tridesetak pripovedaka i dve seoske komedije, Podvala i Dva cvancika. Ovome treba dodati opseni prevodilaki rad; najznaajniji su njegovi prevodi klasika

ruskog realizma Gogolja (Mrtve due, Taras Buljba), Gonarova (Oblomov) i Tolstoja (Rat i mir). Kao pisac Milovan Glii razvio se pod dvostrukim uticajem: politikim Svetozara Markovia i knjievnim N. V. Gogolja. Kao i drugim naim realistima, i njemu su bili najblii ruski pisci, a meu njima najvie Gogolj. U njegovim delima on je nalazio osobine koje su i njemu samom bile bliske: realizam, kritiki odnos prema pojavama drutvenog ivota, poznavanje narodnog ivota. U svojim pripovetkama i komedijama Glii je nastojao da to vernije prikae stvarnost tadanjeg naeg sela. "Starao sam se da u njima opiem na ivot seoski, koliko sam umeo i bio kadar", kae on u predgovoru prvoj zbirci svojih pripovedaka (1879), a u predgovoru komediji Podvala kae da mu je cilj da to vernije prikae tipove naeg drutvenog ivota: "Trudio sam se da iznesem to vernije ocrtane tipove kakvih i danas ima po naim palankama". Prikazivanje tipinih linosti jeste, kao to smo videli, jedna od osnovnih odlika realizma kao pravca. Kod Gliia susreemo tipine likove, kao to su: seoski gazda, zelena i varalica, podmitljivi ogranieni inovnik, "privatni" advokat, prostoduni seljak itd. Meu njima je najupeatljivije dat lik seoskog gazde zelenaa. On u razliitim njegovim delima nosi razna imena. Zajednika osobina svih Gliievih zelenaa je da na razliite naine varaju i iskoriavaju prostodune seljake. Najkobniji uticaj na selu imaju ba oni zato to pozajmljuju seljacima novac uz veliki interes. Glii je prvi uveo lik zelenaa u srpsku realistiku prozu. Taj lik se javlja u vie njegovih dela. U Glavi eera zelena je seoski pisar, ata, David Uzlovi. U pripoveci Zloslutan broj to je Mojsilo Pupavac, seoski duandija, a u komediji Podvala, zasnovanoj na motivima ove pripovetke, on dobija ime Vule Pupavac. Glii pokazuje kako seljak lako pada u kande zelenaa, i zbog toga to mora da pozajmljuje kako bi preiveo do nove letine, ali i zbog neznanja i neiskustva, i kako se posle uzalud otima ne bi li se oslobodio duga. Jer seljak nije samo siromaan i naivan, on je i nezatien. I zakon i vlast su na strani zelenaa. inovnici, uvek grabljivi i podmitljivi, i sami gledaju da za sebe izvuku korist iz raspada seoskih imanja. Jednog takvog predstavnika vlasti Glii je dao u liku seoskog kapetana Maksima Sarmaevia u pripoveci Glava eera. To je, na izgled, "fini" kapetan koji se od kapetana to su mu prethodili razlikuje svojom uglaenou i gospodskim manirima. Ali iza te spoljanje uglaenosti skriva se tiransko i grabljivo lice savremene vlasti. Kapetan se tobo uasava uzimanja mita a ovamo izmilja itavu majstoriju s glavom eera kako bi postigao na "fin" nain isto ono to drugi kapetani postiu na primitivan nain: da izvue to vie koristi od naroda. Pripovetka Glava eera govori o tome kako su kapetan i zelena Uzlovi doveli do propasti seljaka Radana. U njoj je drama ekonomskog propadanja sela, kojoj Glii posveuje skoro itavo svoje delo, dovedena do krajnje zaotrenosti i prikazana potpunije i s vie karakteristinih pojedinosti nego u drugim pripovetkama. Slika pijanke na kojoj se dva Radanova zlotvora dogovaraju kako e njegovo imanje prodati "na dobo" i ta e ko dobiti upeatljiv je primer Gliieve satirine otrine u razobliavanju drutvenih odnosa na selu. Propadanje seoskih porodica usled prezaduenosti, bezdunost bogataa, nezajaljivost zelenaa, korumpiranost vlasti sve su to pojave koje iznosi Glii u svojim pripovetkama. Pa opet kod njega nema klonua duhom, nema beznaa. itavo njegovo delo odie vedrinom, bodrou,

nesalomivou. Potekao iz kraja gde ljudi vole da se narugaju i nasmeju jedan drugome, gde je podsmeh prava poslastica, Glii je taj rustikalni, folklorni duh podsmevanja, ruganja, podvale uneo u svoja dela. Gliieve humoristike i satirine pripovetke, kojih je najvie i najznaajnije su u njegovom delu, stvarane su na temelju usmenih narodnih pria i anegdota, kao i obe njegove komedije. U njima otkrivamo jedan osoben tip anegdote, karakteristian za Gliiev zaviaj, podvalu. Najopsenije Gliievo delo, komedija Podvala, nosi taj motiv ve u naslovu. I druga njegova komedija, Dva cvancika, raena na temelju aljive narodne prie Dva novca, jeste svojevrsna podvala. U njoj se govori kako dva pobratima Kia i Mia podvaljuju jedan drugome prodajui umesto oraha iarke a umesto vune mahovinu i kako su na kraju oba podvalila druini razbojnika. Mnoge pripovetke, a meu njima i one najbolje, mogle bi da nose naslov podvala, jer se i u njima pripoveda o tome kako je neko nekome podvalio. rtve podvala su obino nepoteni ljudi, varalice, tlaitelji naroda. Oni kojima je varanje zanat bivaju jednom izigrani i prevareni, vraa im se milo za drago, "ilo za ognjilo", posle ega postaju predmet javne poruge, te ih tako stie pravedna kazna za nedela koja su poinili. Kratka pripovetka ilo za ognjilo, u kojoj se govori kako su se dva prevarena seljaka Tiosav i Vitomir osvetili ir-Trpku tako to su mu prodali njegovo vlastito dobro, moe se uzeti kao najizrazitiji primer podvale shvaene kao socijalna odmazda. U pripoveci Roga odmazda ima ne samo socijalno nego i erotsko znaenje. Gazda Raka, bogati seoski dimrija i matori udovac, dvostruko je dosadio svojim komijama: zbog stalne vike da mu njihova stoka ulazi u zabran i zbog nasrtanja na ene. Kad su seoske vlasti na njegov zahtev izdale naredbu da se bravima stavljaju roge na vrat kako ne bi mogli ulaziti u tetu, jedan od prvih koji je dobio rogu bio je sam gazda Raka. Razvijajui tu anegdotu u oveu pripovetku, Glii je uneo u nju niz slika iz seoskog ivota, prizore iz polja i krme, podsmehnuo se seoskoj inteligenciji, pisarima i uitelju, i njihovom nakaradnom izgovaranju stranih rei. Najzanimljivija obrada tog motiva data je u pripoveci Zloslutan broj. Podvala tu lii na renesansne ale koje su varoani pravili sa seljacima. Ali ovde rtva podvale nije neki obian seljak, nego seoski gazda, zelena, koji, im doe u grad, gubi tle pod nogama i od varalice se pretvara u rtvu. Novina je ove pripovetke spram ostalih u pojaanom psiholokom nijansiranju zbivanja. Sve to se dogaa s njenim junakom, od trenutka kada je doao u grad do trenutka kada je iz njega proteran, poto je prethodno bio kanjen s dvadeset pet udaraca batinom pripoveda posmatra iz perspektive junakove suene svesti, u svetlu njegove opsednutosti kobnim brojem 25. Kao pripoveda Glii se najvie odlikovao u socijalnoj, humoristikoj i satirinoj pripoveci. Pored toga, pisao je i folklorno-fantastine pripovetke. U anru folklorne fantastike uzor mu je bio Gogolj sa svojim pripovetkama iz ukrajinskog seoskog ivota a izvore je traio u narodnim predanjima i verovanjima u vampire. Njegova prva pripovetka No na mostu pripada ovom anru, a najpoznatija pria iz ove skupine je Posle devedeset godina u njoj se stalno meaju realne slike iz seoskog ivota sa svetom fantastike, humor i folklorna mistika, vampirizam i erotika. Junak pripovetke je siromani mladi Strahinja koji, kao to se to u slinim sluajevima esto deava, voli kerku bogatog seoskog gazde. I, naravno, on ne moe dobiti voljenu devojku

sve dok ne uini podvig dostojan nje (kao u narodnim bajkama). U nekom selu prihvatio se da bude vodeniar u vodenici gde se pojavljuje vampir i davi vodeniare ve prve noi kad ponu raditi. Strahinja ne samo to je izaao iv i zdrav iz te noi ve je uspeo da sazna ime vampira tako da su seljaci mogli pronai njegov grob i probosti ga glogovim kocem. Posle toga nita nije stajalo na putu mladievoj srei. U nekim pripovetkama Glii koristi prie o "neistim silama" kao elemenat u slikanju seoskih naravi, shvatanja i obiaja. Meu idilinim pripovetkama najlepa je i najpoznatija Prva brazda. To je himna selu, seoskom oveku i seljakom radu, puna vedrine i optimizma, proeta najistijim i najplemenitijim ljudskim oseanjima. Udovica Miona, kojoj je mu poginuo u ratu, mui se sama da izvede decu na put. Najveu radost doivela je u trenutku kada joj je najstariji sin porastao toliko da moe uzorati prvu brazdu. Iako manje opsean i manje znaajan od pripovedakog, Gliiev komediografski rad ima istaknuto mesto u istoriji srpske drame i pozorita. Obe njegove komedije, Podvala i Dva cvancika, izvedene prvi put 1883, i do danas su se odrale na repertoaru, naroito ire zasnovana i ambicioznije raena Podvala koja, kao to smo videli, proizlazi neposredno iz njegovog pripovedakog rada. U aljivu priu o tome kako je seoski zelena postradao u gradu, Glii je uneo veliki broj slika i linosti sa sela i iz palanke. Vrednosti dela su vie epske nego dramske. Njih treba traiti u irini i arolikosti ivota koji je u njoj prikazan, u dobro pogoenim likovima a, naroito, u liku grabljivog, prepredenog, primitivnog i ogranienog Vula Pupavca, koji je postao sinonim zelenatva u srpskoj knjievnosti. Obimom neveliko, s nekim umetnikim nedostacima karakteristinim za poetke, delo Milovana Gliia odie elementarnom snagom i jednostavnou, vrlinama koje ovog pisca ine znaajnom pojavom u naoj knjievnosti. Kritiki odnos prema stvarnosti, savremenost tematike, prikazivanje tipova drutvenog ivota, daju mu obeleja izrazitog realiste. Kod njega ima i idealizacije starog sela i folklorizma, ali ipak nad njima pretee drutvena kritika. Pisac najbolje nae idiline prie i glavni predstavnik folklorne fantastike u srpskom realizmu, Glii je pre svega socijalni, kritiki realista, koji je sredstvima humora i satire nastojao da prui umetniki uverljivu sliku stvarnosti naeg tadanjeg sela. Jovan Dereti Iz Istorije knjievnosti[postavljeno 22.11.2009]

Naslov: Milovan Glii (18471908) Poruka od: Angelina Decembar 12, 2010, 01:04:02 am **RODONAELNIK SRPSKE SEOSKE PRIPOVETKE

Milovan Glii je u prvoj deceniji ovog veka bio poluzaboravljen. Pod uticajem francuske knjieinosti vrila se preorijentacija nae knjievnosti od seoskih tema na gradske. Raskid sa seoskim karakterom naih ranijih proznih pisaca bio je odsean, otar, radikalan, opravdan novom estetikom, u kojoj je preovlaivalo naelo "umetnost radi umetnosti". Milovan Glii kao predstavnik tipa seoske literature padao je u zaborav. Skerli se oseajno osvrnuo na njegov sluaj i posvetio mu jedan esej, davi mu znaaj prvog realistikjog pripovedaa u srpskoj literaturi. Milovan Glii je ponikao sa sela. On je jedan od naih pisaca koji je ostao u karakteristikama i mentalitetu seoskog oveka i tada kada je ve vie godina proveo u gradu. Briljivo i uporno uvao je svoj koren i u privatnom i u javnom ivotu. U privatnom ivotu ostao je veliki ljubitelj prirode. iveo je kao rodonaelnik seoske pripovetke meu mlaim knjievnicima, piscima pripovedaka o selu. Bio je meu njima kao u nekoj seoskoj porodinoj zadruzi. Zvao je Janka Veselinovia, Radoja Domanovia, Milorada Mitrovia "sinovcima", a ovi njega "stricem". Janko Veselinovi i Radoje Domanovi piu u uspomenama o njemu vrlo toplo, srdano, intimno, kao o linosti prema kojoj su imali mnogo ljubavi, potovanja i divljenja, i to najvie iz linog kontakta, linih doivljaja. Doao je sa sela na univerzitet oko 1870. godine. Ostavio je selo ekonomski upropaeno i uao u studentsku omladinu, koja je sa velikim oduevljenjem primala ideje i borbu Svetozara Markovia. Pripao je omladinskom kruoku koji je u privatnom ivotu davao obrazac tipa "novog oveka" u duhu borbe Svetozara Markovia. Glii je sav u borbi. Ilegalno prenosi Markovievu brouru Srbija na Istoku iz Zemuna u Beograd. Policija ga hapsi i jedva izmie telesnoj kazni. U isto vreme radi na svome obrazovanju, ne toliko naunom koliko literarnom. Ui strane jezike, u prvom redu ruski. U vreme kad je policijski teror porastao, kada se Svetozar Markovi morao sklanjati u Novi Sad, on prevodi Gogoljeve Mrtve due, sarauje u satirinim listovima Vragolanu i Vrzinom kolu, u naprednom asopisu Preodnici, u tampi u kojoj sarauju najnapredniji pisci toga doba. To je prva faza ivota i javnog rada Milovana Gliia. Gsdine 1875, kada je umro Svetozar Markovi, prekretnica je u njegovoj borbi. Vidimo ga te godine kao saradnika asopisa Otadbina, koji ureuje dr Vladan orevi. Glii objavljuje u Otadbini te godine svoje najbolje pripovetke: Glavu eera, Rogu, Zloslutni broj, Ni oko ta. U isto vreme izlazi u Otadbini i Vasa Repekt Jakova Ignjatovia, pripovetke i pesme ure Jakia, prie Stjepana Ljubie. No, karakteristino je da se te iete godine objavljuje i Gliiev pamflet protiv Vase Pelagia (Novi Mesija), iji je rad na populariziranju socijalistikih ideja (onako kako ih je Pelagi shvatio) u selima ve izazvao otre reakcije vlasti. Pogledi Svetozara Markovia na ulogu i zadatke knjievnosti, njegova shvatanja realizma, imali su odjeka i u kritici koja se pojavljivala u Otadbini. Oni su imali uticaja i na priloge kao to su Glava eera i Roga Milovana Gliia, pesma valja ure Jakia. No kurs odvajanja od ideolokih osnova politike borbe Svetozara Markovia takoe je vidan u tom asopisu. asopis se ograuje od politikog ivota svoga doba, proklamuje neutralan stav u odnosu na partijnost. Urednitvo na jednom mestu objavljuje ove retke, koji prikazuju smer asopisa: "Politika borba u nas udarila je stazama tako strasne partijnosti, takvoga fantastinoga rata na ivot i smrt da joj mi u naem politikom pogledu ne moemo sledovati a da ne rizikujemo neprijatnost, objektivnost i patriotsku visinu nad svim partijama, koju bi eleli da naa Otadbina svagda

sauva". asopis, dakle, istie kao svoje rukovodee naelo: patriotizam, a ispod toga plata politiku neutralnost. Naravno da su ove formule o politikoj neutralnosti bile prividne. U prvom redu pripremalo se raspoloenje za rat koji je imao tih godina buknuti na Balkanu. Donosila se slika kraljice Natalije, znak vernosti i odanosti dinastiji. U lancima o politikoj situaciji, pravnim problemima organizacije i ureenja drave, o njenoj ekonomskoj situaciji, pravnom obezbeenju, trgovakom prometu i o njenom razvitku, izgrauju se ideolozi mlade graanske klase. Tu prvu re vode budui prvaci Radikalne stranke: Andra Nikoli, Giga Geri i dr. Tu se spremaju ideoloka opravdanja "sporazumatva" i oportunizma, te stranke koja e poznijeg naprednjaka dr Vladana orevia dovesti da bude jedan od najokrutnijih uvara despotskih reima. Gliiev pamflet protiv Vase Pelagia nije bio samo oduak njegovog nestrpljenja krajnosti, kako to kazuje Skerli u svojoj studiji, ve izraz smera asopisa koji je bio prethodnica utvrivanja moi mlade graanske klase u Srbiji. Ideje Svetozara Markovia i njihovo propagandno dejstvo na selo imale su snaan uticaj na prve knjievne radove Milovana Gliia. On je pod njihovim uticajem orijentisao svoj interes na rusku knjievnost, na najbolja dela ruske klasike. S druge strane, uao je jednim delom svoga pripovedakog rada kritiki u ivot nae seooke stvarnosti. Glii ima mali broj pripovedaka sa kritikim realistikim stavom. No i taj mali broj znaajan je kao prvi koji prikazuje srbijanskog seljaka u kandama zelenaa, grabljivih i beskrupuloziih pljakaa u doba prvobitne akumulacije kapitala, koju su pratili i razbojnitvo i bezduna otimaina. Primer je pripovetka Glava eera, koja je, kao i sve Gliieve pripovetke, graena na narodnom anegdotskom usmenom pripovedanju u ivom, duhovitom seoskom argonu. Narod je bio gnevan na bogaenje predstavnika vlasti, birokratsvog aparata, koji je udarao i sa svoje strane prve osnove velikim trgovakim firmama korupcijom vezanom za zloupotrebu vlasti. Razarali su selo, unitavali seoske porodice, da bi podizali kafane, duane, formirali ariju. Glii je u pripoveci Glava eera izneo takav jedan vid bogaenja, koji je iao od kamufliranog mita do surovog unitenja egzistencije. Tu je ivopisno naslikana gozba koja prethodi pljaki, divljako kolo u ast zelenaa, u koje se hvataju policijski kapetan, pop i uitelj. Oni izgledaju kao jato grabljivih ptica koje otre kljunove pre nego to kidiu na plen. Pripovedanje Milovana Gliia imalo je duha, i to duha onog seljaka koji voli da nasamari, pa da se grohotom nasmeje. Njegove humoristike prie lie umnogome na prie o Eri i o osi. On je skupljao materijal aljive sadrine iz usmenih pripovedanja i obraivao ga u pripovetkama. Humor usmenih anegdota bio je u njegovo doba jako razvijen. Njime je bio ispunjen ivot onih kafana u kojima su se skupljali pisci, novinari i glumci, ivot redakcija, gde se takmiilo u dobrom vicu, u duhovito isprianoj anegdoti. Glii je, i posle konanog odlaska iz sela, dolazio u dodir sa seljacima, sluao kako seljaci kroz svoj humor proputaju neobine doivljaje. Gotovo uvek je poneko u Gliievim humoristikim anegdotama nadmudren ili nasamaren. U anegdoti Roga, koja ima satirinih elemenata, seooki gazda je izloen ruglu. Seoski gazda se osilio, napada na tue ene. Seljaci se poduhvataju da ga javno kompromituju, hvataju ga u klopku i natiu mu rogu na glavu. Roga e sluiti kao duhovita simbolina pretnja svim seoskim ilkoima i napasnicima. I u pripovetkama, kao to je, na primer, ilo za ognjilo, Glii se smeje isto tako kao to se seljaci smeju kada hoe nekoga da natociljaju. On se ruga popu koji ita molitve nad bolesnim prasiima, uitelju iz koga pop tera "neastivog" da zbuni inspekciju, optinskom ati koji je uhvatio divljeg oveka na Kosmaju.

Pripovetku Zloslutni broj, koju je pisao u vidu anegdotoke humoreske, razvio je u pozorini komad Podvalu. Tu je doivljaj Vula Pupavca, ve profesionalnog kaiara, vezao za sliku lakovernog, nepismenog seljaka, domaina koji upada u zamke podvale. Kapital komada seoska imanja, a sud sa advokatima gramzivo prati taj proces razgraniavanja mea, iz koga se raaju sukobi meu seljacima domainima. Seljak se baca u parnicu zbog krupnih i sitnih raspri, upada do gue u proceduru koja se zamruje, predaje se advokatima, koji mu prodiru zaradu i imanje. Glipi se ne uputa kritiki dublje u ovaj problem. On hvata uzgrednije momente, sporednije faktore, pa ove izlae poruzi, opet u onom duhu nasamarivanja i ruganja. Tu je otrica duha pala na takozvane "drvene" advokate. Oni pravomoni, sa legalnom firmom, uivaju poverenje pisca. Takoe ni vlast nije vie u Glavi eera, ortaka sa kaiarima u plenu, ve dobroduna, dobroinska prema seljaku koga je snala beda. Onaj advokat iz humoreske Zloslutni broj, uinjen je simpatinim jer podvaljuje zelenau Pupavcu, preao je u komad Podvalu. Satirini elementi, kojih ima otrijih u prvim pripovetkama, ustupaju poznije mesto poalicama i ruganju. Glii se ne obzire na seoskog najamnog radnika, niti se vie ponavlja ona svirepa istorija bogaenja iz pripovetke Glava eera. Naprotiv, javlja se kod njega tenja da idealizira imunog seljaka domaina. Iako je prevodio najbolja dela ruske klasike, kao to su Gogoljeve Mrtve due, Gonarovljev Oblomov, Tolstojev Rat i mir, Glii je knjievno bio vezan za nau narodnu pripovetku. Iz toga je nastala i ona njegova naklonost prema Gogoljevim priama. Veeri na majuru blizu Dikanjke. Gogoljeve skaske, u kojima je narodno sujeverje prolo kroz soni i otrouman piev humor, izvrile su jak uticaj na Milovana Gliia u izboru teme. Praznoverje na selu utkiva u veliki broj svojih pripovedaka. No njegove pripovetke sa temama praznoverja nemaju one poezije, ivopisne sredine, podneblja ,i umetnike snage kaje imaju Gogoljeve skaske. Gliiev rad na realistikoj pripoveci je pionirski u srpskoj knjievnosti, bez obzira na to to se ba u vreme njegovih najboljih radova tampa Vasa Repekt Jakova Ignjatovia, to je Stjepan Mitrov Ljubia sve plodniji sa svojim sonim i ivopisnim pripovedanjima. Svaki od proznih pisaca tadanjeg doba donosi sadraj iz ivota svoga ueg zaviaja, teei da sauva pre svega boju, specifinost i ar lokalnog govora. Glii je sa svojim motivima na terenu Srbije. On je tu zaista pripoveda koji pokuava da ue u stvarnost sela i da prikae seljaka u njegovoj sredini, u njegovim karakternim i duevnim osobinama, istina, vie u odnosu na grad i na seoeku inteligenciju (popa i uitelja), na izvesne njegove navike, negoli u meusobnom odnosu. Dok je ura Jaki jo uvek u romantizmu, u egzaltiranim opisima i melodramskim istorijama, sa retorikom u govoru linosti kada pie pripovetku, Glii je realist u ijim se sastavima govori i dela ivotom stvarnosti. Gliieve pripovetke su, pre svega, anegdote, crtice iz ivota. One su u velikom delu zabeleke iz usmenog pripovedanja, u emu su njegovi savremenici bili majstori. Glii ume da usmeno pripovedanje zabelei i pismeno, bez velikih knjievnih doterivanja i razraivanja. Zbog toga se i linosti markiraju u ovlanim i brzo prolaznim crtama, zbog toga se u njegovim pripovetkama ne javljaju tipovi. Meu Gliievim seljacima nema likova koji se diferenciraju jakim individualnim

karakteristikama. Meu njima nema linosti. Gliiev seljak je anoniman, ali ne poseduje onu snagu koja e se izraziti u seljakim ustancima i bunama, u velikim demonstrativnim zborovima protiv pljake i ugnjetavanja. Iako je u privatnom ivotu imao velike ljubavi prema prirodi, nije uspeo da je prenese u svoje pripovetke. Njegovi opisi prirode su turi, nemaju ari poezije ni slikarske boje. Gliiev duh tei ka uproavanju. Ovu tenju za uproavanjem, koja je vezana za zdravu, bistru pamet sirovog oveka, prenosio je u knjievne radove, a isto tako i u prevode. Iz svih ovih Gliievih osobina izrasla je u svojim bitnim crtama knjievna linost Janka Veselinovia. Glii je s ljubavlju uvao istotu narodnog jezika. Smatrao je da je najistiji jezik izvorni jezik na selu. Neke specifine izraze seoskog jezika doslovno je prenosio u knjievnost. ak i rei koje su izrazito seoske, kao to je, na primer, "vermao", unosio je u svoje pripovetke, i to ne samo u govor, argon linosti ve i u odeljke gde on istupa kao pisac. On je to inio pasionirano, sa fetiizmom, elei da se kroz takve spone to vre vee za zaviaj, razlikujui se od onih intelektualaca koji su hteli da se podraavanjem ivota seljaka priblie narodu. Glii je ostao do kraja svoga ivota dosledan u istunstvu jezika, suprotstavljajui se formiranju onog gradskog jezika koji je izluivao iz svog renika rei i izraze svojstvene seoskom ivotu. On je smatrao jezik za riznicu narodne due i uvao je ovo blago sa idolatrijom kao neprikosnovenu tradiciju. Velibor Gligori Naa knjievnost, 1947.[postavljeno 09.05.2010]

Naslov: Milovan Glii (18471908) Poruka od: Angelina Decembar 12, 2010, 01:05:30 am ** (http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Knjizevnost%20%20pisci/MilovanGlisic3a.jpg)PRIPOVEDANJE MILOVANA GLIIA

...Pripovedanje Milovana Gliia snano se oslanja na usmenu pripovedaku tradiciju. Zato kod njega nema osobitih i originalnih stvaralakih rezultata, ali ima kvaliteta koji ga svrstavaju u red znaajnih pisaca srpskog realizma. 1. U izboru teme za svoje pripovetke Glii se oslanja na anegdotu, zato kod njega nema sloenih epskih celina, sloenih siea i razvijene kompozicije. Izuzetak predstavlja Glava eera: to je najobimnija i kompoziciono najsloenija Gliieva pripovetka. 2. Teite je na spoljanjem, na dogaanju: nema predoavanja duevnih stanja, nema psiholoke analize. Linosti su prikazane spolja a unutranji ivot je ostao nepoznat.

3. Dijalog je vrlo razvijen, u funkciji je osvetljavanja linosti njen socijalni status, poreklo, obrazovanje, mentalitet otkrivaju se iz dijaloga ali i tada kazuje o praznini, besmislu, amotinji ivota i ivljenja. 4. Veran idejama Svetozara Markovia o knjievnosti, Glii pie angaovanu prozu snane drutvene kritike koja razgoliuje drutvene nepravde, pljaku sela, spregu vlasti i zelenaa, glupost, neukost i zaostalost. 5. Sredstvo drutvene kritike su humor i satira. Humoru su izloeni seljaci, njihova naivnost, neukost i prostodunost; ovaj humor je dobroudan, prijateljski. Satiri su izloeni oni koji su doli u selo sa strane, koji mu organski ne pripadaju (trgovac Cincarin, dravni inovnici) ali nanose mu zlo. Ali ni satira nije otra i ubojita ne vrea i ne omalovaava. U Glavi eera humor je opor i zajedljiv, a satira otra i ljuta. 6. Zanimljivo je da kod Gliia malo ima eksterijera: iako potie sa sela, iako mu je veoma privren, iako njegovi junaci vie vremena provode na otvorenom prostoru, pejza je kod Gliia redak: ako ga i ima, to je vrlo saet opis prirode ili atmosfere pejzaa. Nasuprot tome, ima dosta irokih slika enterijera: opisi unutranjih prostora su ponekad tako detaljni da ostavljaju utisak preciznog popisa stvari. 7. Najbolje sredstvo Gliievog stvaranja je jezik. Dobro je poznavao jezik i to onaj izvorni, narodni. Njegovo kazivanje je zato uvek u duhu narodnog usmenog kazivanja.

GLAVA EDERA

Dok je vedina pripovedaka Milovana Gliida anegdotskog karaktera, jednostavnog siea i jednostavne kompozicije, u duhu narodne pripovedne proze, Glava edera, objavljena 1875. godine, najbolja je

pripovetka ovoga pisca. Sloena je tematika, sie je razvijen, likovi su reljefno oblikovani. Motiv za pripovetku pisac je naao u skuptinskim istupanjima poslanika iz seljakih redova i docnijih osnivaa Radikalne stranke. Naime, oni su u skuptini obelodanili istiniti dogaaj sa glavom edera. Ova skuptinska pria posluila je Milovanu Gliidu kao dobar povod i motiv da progovori o teretu koji podnose selo i seljak i da ukae, na retko satirian nain, na one koji pljakaju selo i upropadavaju seljake.

KOMPOZICIJA Sadrina pripovetke izloena je vrlo pregledno, kroz niz epizoda i epizodnih jedinica: I 1. Radan i profesor. 2. Mehana u Dubravi 3. Na brodu pod vodenicom. II 1. O kapetanima i kapetanu Maksimu Sarmaevidu. 2. Obilazak sela Vuevice. 3. Obilazak ostalih sela. III 1. "Slavu slavi David Uzlovid, data optinski." 2. Radan i kum Mato. IV 1. Razgovor izmeu uke i Paje (osvetljavanje Radanove sudbine). Milovan Gliid, koji je svoje pripovetke radio na anegdoti i anegdotskim dogaajima, ovom pripovetkom je pokuao da izgradi sloeniju pripovednu kompoziciju. Meutim, nije tu zamisao doveo do kraja. U prvom delu pripovetke bavi se iskljuivo Radanom Radanovidem, u drugom je u sreditu prie kapetan Maksim Sarmaevid, u tredem je prikazana slava Davida Uzlovida, etvrti deo je epilog svega zbivanja. Gliid nije ostvario hronoloki tok dogaaja i kontinuirano pradenje ivota i delanja svoga junaka Radana Radanovida. Suoio se sa injenicom da bi hronoloko razvijanje prie odvelo u irinu, s jedne strane, a s druge strane, nije imao snage i umetnike vetine da gradi iru epsku celinu. Zato samo parcijalno zahvata pojedine linosti i pojedine situacije, a epilog mu je posluio da priu razrei i dovede do kraja. Daljim pradenjem kapetanovog manipulisanja glavom edera, opisivanjem sukoba sa ukom, opisom rasprodaje Radanovog imanja, opisom suenja, enine smrti i sudbine dece (a to je sve graa koja je piscu stajala na raspolaganju) otilo bi se u iroku priu, a to je bilo izvan Gliidevog stvaralakog iskustva i stvaralakih modi.

SADRINA I ZNAENJE Prva epizoda je u funkciji uvoenja itaoca u priu, predstavljanja junaka prie Radana Radanovida i predoavanje nevolja u koje je zapao. Na poetku je epizodna jedinica u kojoj se opisuje susret seljaka Radana i profesora ("omalen, buljavih oiju, s ostrienom bradom i kratkim ibuidem u zubima"), koji poinje da zapitkuje Radana o pojedinim predmetima i obiajima ivota na selu. To je jedan od onih intelektualaca koji se prihvatio pomodnog zanimanja da prouava narodni ivot, iako, svojim poreklom i ivotom, nije imao prilike da blie upozna narodni ivot. Pitanjima pokazuje da nema pojma o osnovnim stvarima koji seljaku slue u svakodnevnom poslu, pa ga Radan meri "od pete do perina". Brzo shvata s

kim ima posla; razgovara s njim "isto sprdajudi se"; zakljuuje "da je gospodin malo udaren obojkom". Na bistru seljaku prirodu seljaka Radana ovaj profesor deluje kao obina zamlata pa zato i ne moe da se naudi: "Boe pa i ono jadno ui nekoga!". Iz ove slike izbija Gliiev podsmeh onima koji se posveuju izuavanju sela, a prvi put u njega ulaze; posveuju se izuavanju seoskog ivota, a pojma nemaju kako taj ivot izgleda. Gliid je osedao averziju prema svemu to spolja dolazi u selo, jer je uveren da selu ba sa te strane dolazi zlo. Zato je i lik profesora takav kakav je: smuen, jadan; postavlja pitanja koja deluju debilno, ne izaziva respekt, nego podrugljiv osmeh i saaljenje. Nasuprot njemu, seljak Radan deluje svee, bistro i otresito; ume da proceni s kim ima posla, ume duhovito da odgovori. Kada se oslobodio profesora, Radan je oinuo volove i pourio jer se pribliava ponod. Stigao je u mehanu u Dubravi i ukljuio se u razgovor sa ljudima koji su se tu zatekli. Ovde se ljudi zabavljaju raznim igrama i usput pripovedaju o svojim doivljajima u susretu sa vilenjacima i neastivim silama. Ove prie su izraz narodnih verovanja i praznoverica, ali ovde su one i u umetnikoj funkciji: treba da pripreme itaoca za ono to de se docnije dogoditi Radanu. Ova epizodna jedinica posluide Gliidu da itaocu saopti ono to je bitno za razumevanje daljih pripovednih tokova: tekode u koje je Radan zapao. Radan de u razgovoru ispriati kakvo ga je zlo zadesilo. Poto se odelio od brata, morao je da podigne krov Nad glavom, a para nije bilo. Molio je za pozajmicu od seoskog date Davida Uzlovida koji mu je dao uz veliku kamatu (dug od pedeset dukata narastao je na sto i pedeset dukata tako da je Radan, prodajudi letinu i druge proizvode, jedva pokrivao kamatu, a glavnica je i dalje rasla). Radan je potpuno izgubljen i ne zna ta de sa sobom. Kratkom epizodnom jedinicom zavrava se ovaj deo pripovetke: na brodu pod vodenicom, tek to treba da pree reku, Radanu se priini neko dete, ono se penje na kola, volovi jedva vuku. Ta priina nalazi glavu edera u torbi, koju je Radan kupio po kapetanovoj narudbi, i od nje odlomi komad kikodudi se. Kad su se uli petli, dete se izgubilo govoredi Radanu: Moli se bogu, Radane, to petao zapeva, a ti bi zaista upamtio mene. Nego svejedno, tu je glava edera!... U samu zoru Radan je stigao kudi. Ovde se zavrava kazivanje o Radanu: narativni subjekt prelazi na drugog junaka prie kapetana Maksima Sarmaevida. Druga epizoda Glave edera posvedena je kapetanu Maksimu Sarmaevidu. Poetak toga kazivanja sasvim je u duhu tadanjih prilika: Bogami, ja ne znam ta su ti jadni kapetani toliko naturili tim ljudima to piu u novine i knjige!... Ama neka ko God zamoi pero, odmah ti tu potegni kapetana: te ne znam u crvenim jemenijama s repidima; te tur mu do zemlje; te prekrstio noge na sidadetu pa pui iz ibuka; te uzima mito. (...) Naine od zdrava i itava oveka nakaradu! Da ga u snu usni, bi se uplaio, a kamoli da ima s njim kaka posla. (...) to se ne bi napisao kakav lep kapetan? Ovo je tana slika vremena: u literaturi su ne samo kapetani nego i drugi predstavnici vlasti bili predmet kritike i satirinog slikanja zbog njihove osionosti, podmitljivosti i zloupotreba. I narator navodi jedan pozitivan primer "veoma finog i lepog kapetana ...nekog Maksima Sarmaevida." Da bi se istakle dobre osobine kapetana Sarmaevida, uporeuje se sa preanjim kapetanima. Dok je prethodni kapetan Jakov Jakovljevid dolazio izjutra u kancelariju podnapit pa kancelarija zaudara "kao rakijska meina", Sarmaevid dolazi "trezan, ist, lepo oeljan, umiven"; dok je ranije kancelarija bila zaguljiva i zaudarala na akta, kod Sarmaevida kancelarija je uvek provetrena, otvorenih prozora, na stolu mora biti cveda. Ovo kazivanje o kapetanu Maksimu Sarmaevidu propradeno je ironijom. Sve to je o njemu kazano, ima

formalno obeleje to je samo spoljanja forma, spoljanja maska. A ono sutinsko, moralno, otkriva se u slededoj epizodnoj jedinici "I taj lepi kapetan opremio se jedno jutro da ide po srezu." Iz kapetanovog razgovora sa pandurom ukom, dok idu ka Vuevici, svom prvom odreditu u obilasku sreza, otkriva se plan koji je pripremio "na lepi kapetan": uka de seljacima ("Ova luda svetina... ta ti ona zna? Prava marva") prodavati glavu edera da "kapetan ponese deci" poto "mit" (mito) ne prima, a svaka treda para de idi uki panduru: I tako na lepi kapetan pusti se u dug razgovor sa svojim vernim ukom. Tu se razvie golemi planovi; izmerie se sve prilike i sredstva; izrauna se kapital; pozidae se kude, jedanput redi; poe se od malene take, od glave edera to bee u torbi ukinoj, pa se razvi do najirih granica. U Vuevici su lepo doekani i bogato ugodeni. Kapetan je u svome govoru spomenuo kako se nekada odnosilo prema kapetanima, kako su dobijali bogate darove. Kada je dolo vreme da se ide, seljaci su se obratili uki za savet kako da aste kapetana, kojim poklonom. On ih upozorava da kapetan ne prima nikakav "mito", ali mu mogu pokloniti neto za decu, kao na primer, glavu edera. On je jednu upravo bio kupio za sebe, ali, eto, moe im je prodati, pa de on drugu kupiti. Tako je i bilo. Kapetan je sa svojim "vernim ukom" obiao i ostala sela u svome srezu ukupno pedeset i etiri. I svuda je uka prodavao glavu edera po dukat. Kada su sva sela obili, kapetan je nastavio rad u kancelariji, a uka je glavu edera drao u svom sobiku i svakom seljaku, koji je s nekom molbom dolazio kod kapetana, prodavao glavu edera. Ovom epizodnom situacijom je prikazana korumpiranost predstavnika vlasti, od onih najviih po rangu, do onih najniih pandura. Oni su smiljali najrazliitije naine da "iaju" seljake i tako se bogate. Taj fini, "na lepi kapetan", nije uzimao prasce ili jaganjce, ali je pronaao fin nain da se bogati na tuoj grbai. Gliid lagano vodi priu, nie detalje, puta junake da govore, predoava situacije. Ali skoro iz svake slike, iz svake replike, ili svakog narativnog iskaza izbija ironija. Gliid, iako je snano preivljavao ono to je opisivao, savladao je svoje emocije, smirio pero i mirno ali upeatljivo naslikao pokvarenost i nezajaljivost predstavnika vlasti: umesto da narodu budu na usluzi i da ga tite od nepravde, oni ga bezobzirno iskoridavaju koristedi svoj poloaj i mod. Najobimnija epizoda je ona u kojoj se opisuje slava kod Davida Uzlovida: Boe moj, kakva li je to graja u Krnidu?! Bubnjaju bubnjevi, lupaju daireta, zurlaju zurle, cie demaneta... Ba odavno nije bilo tolike huke i uda ni u Vladimircima, gde je kapetanija, kamoli u Krnidu. Ne treba se uditi, veliko je veselje! Slavu slavi David Uzlovid, data optinski. Doli su mu gosti sve po izboru. Domadin David Uzlovi je "izuio ono malo osnovne kole", "izui u prste sve zakone i polone i odrene", "stee neku paru za svojih deset godina, pa sad, hvala bogu, ima ime ekati svoje znance i prijatelje". Pop Pera "u najvedem trku na konju moe da nosi punu okanicu vina na glavi, a da ne upusti", on se hvata za bradu i mekede kao jarac da bi veselio svoje drutvo. Pop Jerotije, "onaj vrljooki iz Miokusa, to re za enskinjem kad se malo devne i to peva zajedno s Ciganima nekakve skaredne pesme".

Kapetan Maksim Sarmaevi: "ta je put na kapetan obilazio srez po zvaninoj dunosti!... ta li je puta verni uka njegov inio pazar s onom glavom edera". Tu je i nekoliko uitelja koji su doli da uveliaju Uzlovidevo slavlje: o njima se nita ne kae direktno, ali indirektno, (da je jedan od njih zamenio "Sretena Pavlovida, onog to ga lane oterae ak tamo negde oko Miroa, u Vlahe, za kaznu to je decu razvradao i govorio neto runo o vlasti"), kazano je kakvi su to ljudi. "Krasni su to gosti u daleka ih nije", kae narativni subjekt i pripoveda kako je tekla slava: tu se pilo, jelo, nazdravljalo, klicalo, pucalo, sve do kasno u nod. Tu je i napravljen plan Davida Uzlovida i kapetana kako da otmu Radanu imanje: Dela ti, Dao, da mi njemu ba dreknemo, najbolje de biti. I tako meni je veoma zapelo oko za onaj njegov vinograd u Prljinama... Ta i meni je zapelo oko, gospodine, za onu livadu u luci... Nema je u celoj kapetaniji onake! Vala, Dao, nema ni onog vinograda u tri kapetanije... Kao da je sve zavreno, kapetan prodaje Uzlovidu Radanov vinograd, jer njega, videlo se to iz epizode o glavi edera, interesuju samo dukati. Ni drugim Uzlovidevim dunicima ne pie se dobro: Samo ako gde zapne meni ti njih, pa demo mi njima dobo pred kudu!... Dobo ja! to, bre, uzima pare kad ne mo vratiti!... U mene, Dao nema ale! Gozba kod Uzlovida je najupeatljivija scena u ovoj pripoveci. Sva knjievna kritika se slae da je ovaj opis jedno od najsnanijih mesta u srpskoj seoskoj pripoveci 19.veka. Ova slava, po onome kako tee gozba, to se razgovara i ta priprema, jeste jedna vrsta dade jo ivoj rtvi" (V.Gligorid). U drugoj situaciji ovog dela pripovetke na kraju se pojavljuje Radan: od nevolje se propio i na reci, u nodi, srede kuma Matu koji je od uke kupio glavu edera. Glava edera izaziva kod Radana reakciju, prekoreva kuma to je kupio: Hej, moj kume, ree Radan sasvim jetko, Ja sam je do sad devet pua plaio! Zar ovu glavu?! Tu, ba tu istu glavu poznajem je dobro!... Ja sam je i nabavio kapetanu. Evo, gde je okrnji crno dete na brodu vie Petrova vira!... Vi, pa devet puta, moj kume, i eto dokle sam dospeo!... U besu, Radan baca glavu edera u reku kao kunu stvar koja donosi samo nesrede. Gliid ne vodi priu hronolokim redom. Pripovedanje se zavrava Radanovim bacanjem glave edera u reku. Sve to se potom dogodilo saznaje se iz epiloke epizode na kraju pripovetke. Tu je opisan razgovor dvojice ljudi u kafani "Kod petla". To su uka pandur i njegov poznanik Pajo. uka mu pripoveda priu o glavi edera, o zaradi koju su ostvarili on i kapetan, o svai sa kapetanom koji je uki zakinuo dvadeset dukata od njegovog dela. Poto je Radan bacio prvu glavu edera u reku, kapetan je nabavio novu glavu

edera i nastavio "posao". Naao je i novog pandura koji je zamenio uku. Od zarade na glavi edera kapetan je podigao kafanu u kojoj se ovaj razgovor vodi. Ovde se razreava i dalja sudbina Radanova i njegove porodice. Dok su uka i Pajo razgovarali, u kafanu je uao osuenik i, videvi uku, pitao za svoju decu. To je povod da uka ispria priu o seljaku Radanu: dole su vlasti (dobo) pred Radanovu kudu da rasprodaju imanje zbog duga Uzlovidu. Kada je doao red da se i kuda prodaje, Radan je uao u kudu, uzeo puku i ubio Uzlovida. Osuen je na robiju, ena je presvisla od tuge, a deca "Radanova potucaju se po najmu". Posle sumorne prie o sudbini Radanove porodice, sledi sumorna slika nodne atmosfere: mir i mrtvilo, slabana svestlost lampe koja kilji i bori se da odri plamen, zviduk vetra, predavac koji nagovetava dolazak hladnih dana, pesma pijanih ljudi "negde daleko". Likovima prilazi anegdotski. Nema detaljnog opisa linosti, nema opisa unutranjih stanja. Linost posmatra u odreenoj situaciji, prati njeno kretanje kroz zbivanja, prati verbalno ispoljavanje. Malo ima opisa portreta, uopte nema opisa psiholokog stanja. Radan Radanovi nije dovoljno reljefan lik koji bi se pamtio. Vie se pamti po nesredi koja ga je snala, nego po tome to je upeatljiv umetniki lik. Prilino je apstraktan jer pisac nije dao ni njegov potret pa italac nema nikakvih pojedinosti od kojih bi poao u zamiljanju izgleda ovakvog junaka. Njegova otresitost i bistrina ispoljili su se u razgovoru sa profesorom na poetku pripovetke, ali nekih naznaka njegovog karaktera i mentaliteta uopte nema. Na posredan nain, i injenice da ima lepo imanje koje je svojim radom stekao, da ima livadu kakve nema u kapetaniji i vinograd kakvog nema u tri kapetanije, zakljuuje se da je on uzoran domadin, vredan seljak, pa je utoliko traginija njegova sudbina i sudbina njegove porodice. Kapetan Maksim Sarmaevi je prilino detaljno opisan: ak je detaljno dat i njegov potret, nain odevanja, ponaanje u kancelariji. On je upeatljiv primer predstavnika vlasti koji smilja lukav nain da od seljaka izvue novac. Gliideva satira najbolje je dola do izraaja u onim delovima pripovetke u kojima se opisuje delovanje kapetana Sarmaevida. Njegovo ponaanje u kancelariji, odevanje, prefinjenost, istoda, gospodstvenost u funkciji su satirinog sagledavanja ovoga junaka: sve one rei, poput "Na lepi kapetan", sadre notu sarkazma. David Uzlovi je predstavnik vlasti (seoski data) ali i olienje zelenakog soja koji pljaka seljake i dovodi ih do propasti. Iz njegovog primera se vidi iz kog se drutvenog sloja regrutuju predstavnici vlasti i kako se vlast koristi za lino bogadenje. Ostali likovi su epizodni: pojavljuju se samo u nekoj sceni pripovetke, ovlano su predoeni, naznaena je neka karakterna crta, tu su samo kao ilustracija. Zanimljivo je da se Gliid slui simbolinim sredstvima za predoavanje karaktera junaka. U imenima glavnih aktera prie sadrane su neke njihove osobine. Radan Radanovid vrednoda, radinost, marljivost. Maksim Sarmaevid sklon jelu, voli gozbe (Sarmaevid sarma). U prezimenu Davida Uzlovida je nain rada ovoga zelenaa koji svoje dunike spetlja kao uzom (uzicom), tako da se nikad ne mogu iskobeljati, niti iz duga, niti iz njegovih ruku. Piudi ovu pripovetku, Gliid nije bio zaokupljen umetnikim ciljevima, niti je njome eleo da ostvari neku knjievnu novinu. Pripovetka je izraz Gliidevog drutvenog angamana u duhu ideja Svetozara Markovida: da ukae na uzroke propadanja sela i seljaka i da oznai one koji dovode seljaka do prosjakog tapa. Pritom nije tedeo ni predstavnike vlasti, ni predstavnike crkve, ni prosvetne radnike svi su se oni prosto zaverili protiv seljaka, njegove ih brige i nevolje ne zanimaju, dodvoravaju se jedni

drugima, ine usluge jedan drugome. Seljak je usamljen, ostavljen sam sebi, izloen grabljivcima i bespomodan u svojoj neprosvedenosti, sujeverju i ekonomskoj zaostalosti.

Smrdu pokojnog Milovana . Gliida pretrpjela je srpska, naroito prevodna, knjievnost znatan gubitak. Pokojni Gliid, u poljednje doba nita originalno ne stvarajudi, bijae se sav posvetio sa rijetkom izdrljivodu i savjesnodu prevoenju klasinih djela iz stranih knjievnosti, naroito iz ruske. Prema uraenom i svrenom poslu, on je nesumnjivo na najbolji i najsavjesniji prevodilac. O njegovom prevodilakom radu nije nam namjera da povodom njegove smrti i na ovom mjestu govorimo. Redi demo o njemu samo nekoliko rijei, i to o njemu kao srpskom pripovjedau i ovjeku, dostojnom svakog potovanja. Milovan . Gliid rodio se u selu Gracu, po sata hoda od Valjeva, 6. januara 1847. godine. U Valjevu je svrio osnovnu kolu, a gimnaziju u Biogradu i nakon toga se je upisao u filozofsko-istorijski odsjek u Velikoj koli. Poslije svrenih nauka postavljen je za pomodnika uredniku zvaninih "Srpskih Novina". Docnije je bio ef korektora Dravne tamparije, zatim dramaturg Srpskog Narodnog Pozorita, na kome je poloaju dugo i uspjeno radio. Godine 1900. postavljen je za pomodnika bibliotekaru Narodne Biblioteke, u kome je zvanju i preminuo. To su, u glavnom, njegove nauke i njegova inovnika karijera, sve neto skromno i bez sjaja, kao to je i sam bio skroman i povuen. Gosp. dr. Jovan Skerlid, bez sumnje, najbolji njegov kritiar i iskreni potovalac ovako poinje svoju punu i zbijenu studiju o njemu: "U zemlji gdje je priznatih i nepriznatih genija kao na gori lista, i gdje se jubileji velikih ljudi niu kao boji dani u godini, traje svoje dane jedan pisac koji je istinski stvarao, davao djela od nesumnjive vrijednosti, i koji, u miru i povuenosti, poluzaboravljen, radi svoje poslove i eka pravedniji sud pokoljenja. Milovan B. Gliid, van svakog spora, osniva je nae seoske pripovijetke, i kada se govori o tom naem nacionalnom knjievnom rodu, cio svijet misli samo na Lazu K. Lazarevida i Janka Veselinovida, koji su u stvari ili ved ugaenom stazom". Ovim toplim rijeima izrazio je mladi i umni srpski estetiar svu svoju ljubav i potovanje prema rijetkim i simpatinim osobinama poluzaboravljenog knjievnog veterana i ujedno naglasio njegov veliki i nesumnjivi znaaj po nau realistiku pripovijetku. Milovan . Gliid je seosko dijete. On je volio selo i ljude sa sela, a silno mrzio sve one prodrljive i besavjesne nakaze to nemilosrdno siu krv i ubijaju ivotnu snagu irokih slojeva narodnih. Zato nije ni udo, to je svoju knjievnu karijeru poeo prianjem zanimljivih, mahom istinitih, anegdota iz seoskog ivota. Od 22 njegove pripovijetke esnaest ih je sa sela. Pripovijetke Milovana . Gliida su blage i tihe. U njima nema one uzdrhtale snage, uznemirenosti i plahovitosti kao u pripovjetkama Dipika, Stankovida, Dorovida, Nevesinjskog, Uskokovida, Samardida, Veljka Milidevida i jednog naeg povuenog pisca Vase Kondida, koji je, u poljednje doba, obratio na se optu panju svojim krotkim i smirenim priama, punim srca i topline, koje su tampane u "Srpskom Knjievnom Glasniku", "Bosanskoj Vili", "Brankovu kolu", i u podliscima "Otadbine". U Gliidevim umjetnikim radovima nema ni krika ni jauka za neispunjenim eljama i nadama i nezadovoljenim

strastima i poudama, a nema ni zanimljivih psiholokih detalja kao u Laze Lazarevida ni pretjeranog uljepavanja sela i seoskog ivota kao u Janka Veselinovida, koji je imao vrlo visoko miljenje o Gliidu i njegovim pripovijetkama i s ponosom se smatrao njegovim uenikom. Prianje Gliidevo tee mirno, tiho, nezadihano, mahom proeto alom i vedrim humorom, koji se, kad je rije o okorjeloj birokratiji i narodnim pijavicama, pretvara u jetku i bodljivu satiru. Boljela je ta satira. Zato se oajno i sa rezignacijom i jada kapetan (kod nas kotarski predstojnik) Maksim Sarmaevid u "Glavi edera" na one "licejce i pravnike" to hode "respubliku" i "komunu": "Boga mi, ja ne znam ta su ti jadni kapetani toliko natrunili tim ljudima to piu u novine... Samo neka ko zamoi pero u mastilo, odmah ti tu potegni kapetana..." Osim toga, svemu to je bilo pretjerano i neprirodno volio se Gliid podsmjehnugi: nije on tedio ni nacionalnog idealistu Miloa Milojevida ni socijalistikog apostola Vasu Pelagida, "koji je svoj apostolat zavrio muenitvom, dostojnim svakoga potovanja". Malo je u njega pripovijedaka sa ozbiljnom sadrinom, dvije-tri samo, u koje dolazi i Prva brazda, koja mu je mnogo pretampavana i hvaljena i koju i mi u dananjem broju "Otadbine" donosimo. U toj toploj prii - kako veli g. Skerlid u toj lijepoj i potenoj seljakoj idili i himni blagoslovenom radu, sve je poetsko: poev od tepanja i suza radosti sredne matere, pa do poetinih imena linosti, Duanke, Jezdimira i Jelenka. Njegov je jezik bogat, rijei probrane, dikcija laka, tena i neusiljena, bez traene kitnjavosti, onaka kakva je u jednog ovjeka iz naroda sa trezvenom umjerenodu i zdravim razumom. U svojoj pomenutoj studiji utvrdio je g. Skerlid velike zasluge pokojnog Gliida za nau realistiku pripovjetku: on je utro stazu Lazi Lazarevidu, Janku Veselinovidu, Matavulju i drugim naim mlaim piscima, koji, iako se od njega razlikuju i darom, i temperamentom, i vremenom u kome su stvarali i stvaraju, ipak duguju vjeito raspoloenom i vjeito nasmijanom ia Milovanu zahvalnost za dobar dio svog uspjeha. Sa ovo nekoliko turih i slabih rijei, baenih na brzu ruku na artiju, htjeli smo i mi, da se oduimo preminulom ocu realistike pripovijetke nae, piscu "Podvale" i "Dva Cvancika", simpatinom i vedrom pripovjedau "Prve brazde", "Roge", i "Brate Mate", u kome se onako mimogred spominje i ona nesreda Momir, koji kad ospe lagati i samo sunce stane; htjeli smo da se oduimo i oprostimo s ovjekom, koji je 'volio selo, iz koga ved vijekovima crpemo i moralnu i materijalnu snagu za odbranu svoje nacionalne individualnosti, ovjeku i piscu moralisti koji je volio selo i seljake iskreno i od srca, a nemilosrdno ibao nezasitljive i nezajaljive eksploatatore njihove. Milovan . Gliid proveo je svoj prilino dug ivot sa duom koja se vjeito smijala i, oduivi svoj dug zemlji i narodu, legao je ista i svijetla obraza kao rijetko ko, u grob, daleko od svoje bogate i drage umadije.