Milovan Glii

PODVALA

KOMEDIJA U PET INOVA A DEVET SLIKA

OSOBE

VULE, advokatSRETEN, trgovacVULE PUPAVACNEA, privatni advokat"IVAN, seljakUITELJ RANKO, njegov bratPETKO, pomonikVIDAK, pisarDRAGI, mehanski momakPUJA, pandurSMILJA, ena SRETENovaMILKA, njena pastorkaSTANA, tetka NeinaDRAGA, njena kiNERA, udovica

Pandur. Bonjak noar. Varoani i varoanke.Seljaci i seljanke. Svirai.

Dogaa se u Srbiji

Prvi in kod Stane u varoi i kod Pupavca uselu. Drugi in, posle dve godine, kod Stane i kodIVANa. Trei in, posle etiri meseca, u mehaniKod konkurencije" i kod Stane. etvrti in kodSRETENa i pred mehanom na ulici. Peti in kodSRETENa.

Ovo mi je prvi rad ovake sorte.

Trudio sam se da iznesem to vernije nacrtanetipove kakvih i danas ima po naim palankama...

Jesam li ih dobro nacrtao -- to mogu presuditisamo oni ljudi, to su poznati s naim palanakimivotom. Sud onih ljudi to jedva po uvenju znajuda u nas ima nekakvih privatnih" advokata, seoskihduandija i prostodunih seljaka, moe biti samosmean, a nikad merodavan.

to se pak tie dramskih pravila, po kojima seobino mere i ocenjivaju odaki radovi, -- nisam tolikodrzak da reem: da je ova moja komedija ba savrenai bez ikakve zamerke.

Mogu se pohvaliti, bez zazora, da je Podvalaprikazikana do sad devet puta na naoj pozornicii da je kua svakad bila puna publike.

Bila bi grehota kad ne bih ovde zahvalio svimalanovima naeg i mukog i enskog glumakog osobljana njihovoj usrdnoj volji i ljubavi s kojom su svakadprikazivali svoje uloge u mojoj komediji. Njihova imenaispisana su napred pored dotinih osoba.

Red je da zahvalim i Matici srpskoj to mi jePodvalu nagradila iz fonda Jovana Nake sa stotinuforinata.

Radovau se ako ova moja komedija bude i ovakou knjizi primljena onako kako je ve primljena nanaoj pozornici.

20. septembra 1885.

M.. Glii

PRVI IN

PRVA SLIKA: PRIVATNI ADVOKAT

U Varoi kod Stane. Skromna palanaka soba. Vratau zaelju i levo. Desno prozor. Blie prozoru prostetvrtast sto, zastrt belim aravom. Napredlevo mali minderluk. Slamne stolice. U zaelju o ziduogledalo, iza nje vire dve-tri dosta prljave knjige.

I

DRAGA i MILKA (dolaze na vrata u zaelju) .

DRAGA (poverljivo, smejui se): Noas su nalidve!

MILKA (radoznalo, smejui se): Oiju ti!... A gde?

DRAGA: Jednu pod njegovim, a jednu pod njenimprozorom.

MILKA: Zato li je gospodin PETKO onako ljutiti naburen!

DRAGA: E?... A gde si ga videla?

MILKA: Pa maloas -- bio je ovamo kod naekue. Pita ga tata ta mu je; on se samo mrtii veli: Nita, Sreto, nita!... Neto ti odjutrosnisam dobre volje -- nisam, jakako!"

DRAGA (smejui se): Da mi je znati kako li jesad Neri!... Ona e se iva izesti od muke.

MILKA (radoznalo): A veli -- dobro su nagreni?

DRAGA: Bruka i pokor! Nana kae -- dosad seu ovoj varoi nisu nikad nale takve paskvile.Ne zna se ko je gore nakaraen: da li gospodinPETKO, da li NERA!

MILKA: Ba volim to su tu torokuu malooinuli! (Radoznalo.) A, bogati, ko ih poturi?

DRAGA: Nita ne znam! Nana sumnja malo naNeu.

MILKA: Na Neu! A to bi on?

DRAGA: ini mi se, neto je kivan na Neru, odneko doba... Barem tako veli nna. Nego hajde daje upitamo; moe biti -- ula je jo togod!

(Odu brzo na leva vrata, smejui se. Dolazi NEA.Nosi pod pazuhom neka akta, dve sveice zbornika",kalendar; u rukama divit, peskonicu, dve-tri razliite dralje. Namrgoen je i ljutit.)

II

NEA, poznije NERA

NEA: Tako! Od danas NEA advokatie na svojuruku! (Tresne stvari na sto.) Misli VULE -- nahudiomi je! Oho, ne boji se NEA! Ume i on terati parnice!(Kucka prstom u sto.) Tu u namestiti svojukancelariju -- za neko vreme, dok ne otvorim bolju. (Nameta po stolu akta, divit, knjige i ostalo,govorei uza svaku stvar.) Ovo ovde! Ovo tu! A ovoovamo! Tako! (Hoda.) Mene isterati! (Smei se usiljeno.) Misli, marim ja! Navikao se NEA na to odmalena! (Publici.) Eto, kad sam bio jo ai utreoj gimnaziji, prozove me katiketa da govorimlekciju. Kako glasi deseta zapoved?" Meni avo neda mira nego odgovorim: Ne poelaj eni iskrenjagotvojego, ni raba jego, ni vola jego, ni rabadiju jego".Katiketa skoi kao smuen pa me tui upravitelju.Mene na ispit, pa isteraj na svagda iz sviju zavoda"-- to sam hulio veru". Ja onda ne imadnem kudnego odem na Ub, te se nekako proturim u optinu.Postanem praktikant i dobijem pedeset talira plate.Posle moli se, moli -- te jedva dobijem praktikantsko mesto u abakom okrunom sudu. Odredeme u arkivu da sklapam fascikule. Arkivar beeneki Joca pisar, na moju pakost -- grbav; imaae,siromah, konjtak! Jedanput, kad se pustismo iz kan-celarije, meni avo ne dade s mirom nego pokaemprstom Jocinu grbu i anem drugovima: Eno gaodnese na leima fascikulu!" On to dou pa metui. Mene na odgovor to sam oporoavao pretpostavljenog", pa -- napolje! Ja onda -- kud u i tau -- doem ovamo i stanem za pisara kod toga

advokata Vula. Sve godine prepisivao sam mu tubei apelate... bez pogreke, bez jedne krmae! (Jetko.) Pa ipak me otera -- sad, maloas! (Prie stolu irazgleda stvari.) O, ba mi siromano izgleda kancelarija! Da mi je barem jo kakva knjiga. (Razgledapo sobi i smotri knjige za ogledalom.) Gle, evo ovde! (Uzima i zagleda.) Sanovnik s rodanikom i trepetnikom". Daj amo i Sanovnik" -- nek je vie. (Mee na sto i zagleda redom ostale knjige.) Proroica"... Maioniar"... Labirint enskog lukavstva"... Dete rastavljenih, roman po engleskom"...Vrlo dobro! Vidi se da ima u kui pismenog enskinja! Daj i to Dete" ovamo... ne ite hleba --nek je vie! Ali opet je malo! (Razgleda po sobi,seti se.) Ha, sad znam! Video sam gore na tavanudva tevtera moga pokojnog tee; zapisivao je u njihveresiju -- dok je bio iv i drao bakalnicu. Onie, taman kako valja, popuniti ovaj sto... Daj amo itevtere!

(Ode brzo na leva brata. Mala pauza. Dolazi NERAna vrata u zaelju; izgleda ljutita; osvre seuznemireno po sobi.)

NERA: Gle, pa nema ga! VULE mi ree da ga jejutros oterao i da u ga jamano nai ovde... Eudna nesretnika, boe moj! On mene da obruka!Mene da metne u paskvilu!

(Vraa se NEA s ova delika tevtera.)

NEA (ne videi Neru, mee tevtere na sto):Tako! Sad je ve nalik na kancelariju.

NERA (uzdravajui se): A je li ti, more Neo!

NEA (trgne se, malo zauen): ta? Gde! A otkudti tu?

NERA: Zar ti nikog ne nae da obruka negomene, a?

NEA (bajagi ne razume): Ja? Bog s tobom, Nero!

NERA: Nemoj se tu iuavati, nemoj! Bajagi nezna. (Trgne ljutito iz tapa hartiju i prui mupod nos.) A ova paskvila to se noas nala podmojim prozorom? Zar sam to zasluila od tebe?

NEA (tobo zaudi se): Paskvila? (Uzme hartiju.) Pod tvojim prozorom... noas se nala! Nita ne znam! (Gleda hartiju, za se.) Morau odsadbolje izvrtati rukopis! (Glasno, smeei se.) taje tebi, Nero! Ovo ja nisam pisao!

NERA: Bajagi to nije tvoj rukopis!

NEA: Kakav rukopis! (Uzme jednu hartiju sastola.) Ovo je moj rukopis! (Podnosi joj obe hartijeda vidi.) Vidi li da nije nimalo nalik.

NERA (u sumnji): Ta vidim... Zaista -- sasvimdruga ruka ovde, a druga ovde...

NEA (ostavlja hartiju na sto): Eto! Samo mebedi za praboga! (Smeei se.) A otkud tebi ovapaskvila? Jesi li je ti nala?

NERA: Dao mi je maloas gospodin PETKO. (NEAse malo namrti.) Nala se jedna i pod njegovimprozorom; eno je u njegovom depu. I onu mi je pokazivao. On veli -- niko ih drugi nije poturio nego ti!

NEA (ljutito): Gospodin PETKO lae! (S prekorom.) I ti, Nero, tako! Veruje njemu vie negomeni? Valjda ti je PETKO prei nego ja? (Zajedljivo.) Dabome! On je gospodin pomonik... a NEA golaver, advokatski pisari, a od jutros nije ni to!

NERA (brzo): Neo, nemoj me vreati! Zaboga,ta je tebi krivo ako s ovekom progovorim katokoju re?!...

NEA (zajedljivo): Progovori kato koju re..."A ovamo trkara svaki as njegovoj kui... O, vesva varo zna...

NERA (brzo): Neo, nemoj me vreati! Neka varo zna ta hoe, a ja znam -- to znam! Ti greiduu, Neo, ako misli togod! Ja znam da siiziao od advokata Vula; znam da e odsad advokatisati na svoju ruku... On mi je kazao. Da ti, nedaj boe, nestane ove Stane, tvoje tetke, ja bih tidrage volje odvojila jednu sobu u mojoj kui danamesti kancelariju... Ja sam tebe svakad pazilai pazim kao svojtu, a ti me kori -- da mi je nekodrugi prei nego ti! To mi je ba krivo, Neo!

NEA: Ako emo pravo, Nero, zasluila si date korim! Od neko doba okupila si uza svaku re:PETKO, PETKO, gospodin PETKO..." ve ne izbija izusta toga gospodina Petka!

NERA: E, avo ga odneo i kad je doao ovamo!Eto dajem ti tvrdu re da mu vie neu ni boganazvati! (Namerno okree razgovor.) A, bogati, zatonisi vie pisar kod advokata Vula?

NEA (namrgodi se malo): Zato to ne mogu vieda se slaem s tim ovekom.

NERA (smeei se): Ama da ne budu tu krive

noanje paskvile?

NEA: Opet ti? ta je tebi? Kakve paskvile?

NERA: iv ti ko ti najmiliji, pravo mi kai,jesi li ih ti pisao?

NEA: Nisam, Nero, tako mi svega na svetu.

NERA: Ama i ja ne verujem... Ali gospodin PETKOkae...

NEA (namrgodi se): Lae! Lae gospodin PETKO!

NERA: Ama kae i advokat VULE...

NEA: I on lae!

NERA (slegne ramenima): Onda mora da su obojicaneto kivni na te... Meni je milo kad ti nisi. (Polazei.) A valjda e se uhvatiti ko je... Zbogomostaj, Neo! Valja mi pohitati kui. Imam ti tristaposlova. (Na vratima.) Kad dospe, svrati na kavu!

(Ode za njom i NEA da je isprati. Dolaze VULEi STANA.)

III

STANA i VULE

STANA (jo s vrata): Jest, prijatelju! Pravoveli -- tu se razvaario! (Pokae na sto.) Enomu knjiga i hartija!

VULE (smejui se): Pa otvorio ovek svoju kancelariju!

STANA: Krasno e tu izgledati kad stane dola-ziti svaki avo. Vidim ja da u morati beati odsvoje roene kue.

VULE (smejui se): A vide li, prijo, kako proepored mene? Ne htede ovek ni boga da mi nazove!I ona namigua NERA ve ga nala... Jamano zbogonih paskvila.

STANA: Da li je, prijatelju, odista on napisao?

VULE: Jest, prijo... Uhvatio sam i njegov koncept. (Prie stolu.) Molim te, ne zameri -- hou darazgledam ove hartije. Bojim se da ne bude opetzgrabio kakav akt. (Razgleda redom svaki akt.)

STANA (brzo): Naopako! Zar je i to poeo?!

VULE (razgledajui): Bogami, prijo, poeo... Dosad

mi je upropastio dve-tri priznanice. Sreombile su male sume, pa mu nisam hteo ni terati trag.

STANA: E udna nesretnika, boe moj!

VULE (razgledajui): On se nee nikad opametiti!Koliko sam mu govorio, savetovao ga -- pa nita!On je ve odavno poeo praviti tube, primatikojekake naplate i triarije pod mojim imenom.Sama zna, prijo, da sam ga hteo i pre zbog togaoterati! Samo za tvoju ljubav trpeo sam ga... Sadje opet udario u paskvile! E, bogami, to ve prelazigranicu... Sve bih mu drugo oprostio; ali ne damda se iz moje kancelarije rasturaju tako prljavestvari... (Ostavi hartije gde su i bile, pa poeStani.) Meni je ao to e ti pasti na dosadu,ali ne biva drukije.

STANA (slegne ramenima): ta u, prijatelju --svojta mi je; druge rodbine nema. Ne mogu mu vratazatvoriti... Ono, ja bih najvolela da je ostao kodtebe, ili -- kad bi hteo sluati -- pa da ga opetprimi...

VULE: Tebi u, prijo, uiniti to mi god reknei zamoli me... Ali njega vie ne mogu primitipod svoj krov. (Polazei.) Nemoj da ti bude krivo...NEA nee vie nikad prekoraiti moj prag... Akose sluajno opameti i vremenom bude bolji -- biumu, koliko mogu, na ruci; rei u i dobru re zanjega. Samo dalje od mojih vrata! To mu kai, prijo...Nemoj se na me ljutiti. (Rukuje se s njom.) Zbogom,prijo! (Ode.)

STANA (za njim): Zbogom, prijatelju! (Okrene se,pogleda sto, klimnuvi glavom.) E, nesretni Neo,ti se ba nigde ne moe skrasiti! (Ode na leva vrata. Dolazi NEA, na vrata u zaelju.)

IV

NEA, posle IVAN

NEA: ta li je taj VULE traio ovde? Pohitaovaljda da se pohvali tetki Stani kako me je oterao... (Hoda i smei se.) I ova NERA dotrala odmah daprotestuje. Tako njoj treba! Misli jamano -- gdeje pomonik PETKO udovac, a ona udovica, jomlada i lepukasta, pa nema... taman za nju prilika:da avanzuje za gospou pomonikovicu! Ali neka sene nada; nee od tog biti nita, pa makar NEAneprestano pisao paskvile... (Smeje se.) Ba sam ihoboje dobro oinuo! Alal mi vera! (Hoda i misli.) Ala bih sad voleo da teram kakvu parnicu! Da mije barem da naplaujem kome staru veresiju kod optinskoga suda... (Kao seti se.) Ha, znam ta u!

Naruiu onom DRAGIu Kod konkurencije" da miza prvi mah, dok se i ja ne proujem, hvata muterije.Pa onda, sutra rano, mogu otii u Kamenicu doonoga duandije Pupavca. Odavno smo znanci i dobriprijatelji. Otkako je preklane otvorio tamo duans nekim ortakom, -- svega sam mu dvaput iao ugoste. Moe biti i PUPAVAC e mi nai kakva poslatamo po selima... (Pogleda na prozor.) A gle, kakoonaj seljak zvera! Kao da trai nekoga... ekaj daga upitam. (Vie kroz prozor.) Hej, burazere, prijatelju!

IVAN (spolja): Zove mene, more?

NEA: Tebe, brate, tebe! Akobogda tako rano?

IVAN (spolja): Vala, hou malo do 'dvokata.

NEA: E? A da nee poem da se sudi?

IVAN (spolja): A jes' -- ja!

NEA: Pa svrati amo, prijatelju! I ja sam advokat.

IVAN (spolja): Ama zakona ti? E, vala, eto meba tebi!

NEA (odstupi od prozora): Aha, prva muterija!Neo, sad pokai ta zna! (Otvore se vrata iIVAN promoli glavu.) Ui, brate, ui!

IVAN (ulazei): Pomozi bog! Kako si -- taradi?

NEA: Hvala bogu! (Sedne za sto, pa IVANu.) Sedi, burazere! Pa koje dobro?

IVAN: Ta ono, zna -- muku ti 'vamo muimo...

NEA: E? A kakvu muku, brate?

NEA (sednuvi): Ama onaj pusnik, onaj Arnautin; tokorse mi prvi komija, a bogami -- ja munisam natrunio ni 'voliko na! Svakad smo, vere mi,tako da se ve kazati ne more -- k braa...

NEA: Pa ta ti uini, bolan?

IVAN: Kaem ja njemu: Tvoje kere nagrizlomoje dve ovce..." Eto ti! Lepo nagrizlo! Jednu udavilo sasvim; drugoj, da prosti, odgrizlo rep pa --majka, eto ti!

NEA: Uh, teta!

IVAN: Zovem ga: 'Ajde, more, da se nasulimok ljudi; daj mi to je pravo!..." A, bogami, svakad

smo tako, kazati se ve ne more -- ko braa...

NEA (vano): Znam, znam... Pa ti bi ga sadtuio, a?

IVAN: A ja!

NEA (vano): A odakle si ti, brate?

IVAN: Pa ozgo iz Kamenice.

NEA: A jesi li iao kapetanu?

IVAN: Eja! I sam, pa kapetan veli: Nisamja nalean; idi, veli, sudu! Pa eto, vala, dooh;ti mu, k velim, zna i zakonik i paragrav. A, bogami-- nee ti biti krivo, eto ti!

NEA (za se): Kapetan ga slao optinskom, a onmisli -- ovamo okrunom sudu! Vrlo dobro! (Glasno.) Kako je ime tom tvom komiji?

IVAN: Aj? Veli meni?

NEA: Tebi, brate, ja! -- Kako je ime tvomkomiji?

IVAN: Pro.

NEA: A kako se preziva?

IVAN: Pa Krikapa... tako se 'vamo preziva.

NEA: A kako je tebi ime?

IVAN: Aj! Je li meni?

NEA: Tebi -- tebi.

IVAN: Zar mu i to treba?

NEA: Treba, dabome.

IVAN: Pa ime mi je IVAN.

NEA: A kako se preziva?

IVAN: Je li ja?

NEA: Jest -- ti!

IVAN: Vala, prezivam se 'vamo -- Keseri.

NEA: Pa koliko trai za ovce?

IVAN: Vala, ja k velim -- sto groa... To

samo njemu, prvi mi je konija, a da je ko drugi...e, onda... bogami...

NEA (brzo): Pravo veli! (Sprema se bajagi dapie, pa vano i ozbiljno.) Hoe li, brate, da tinapiem tubu ovim (Pokae mu kaljavo pero.) ilihoe ovim (Pokae mu drugo od uta metala udralji, takoj istoj.) zlatnim perom?

IVAN (dvoumei): Pa koje je onako bolje? Kojee mu pre dobiti?

NEA: Nema razgovora -- zlatno!

IVAN: E dela, ba mu naini tim zlatnim...

NEA (bajagi pie): A hoe li, brate, da titeram parnicu po ovom zakoniku (Pokae mu maluknjigu.) ili e po ovom (Pokae mu deblji tevterod ona dva.) velikom?

IVAN (eka se iza vrata, dvoumei): Vala,ja ti ne znam. Nisam ti se jo nikad sudio... A kojimu je zakonik onako bolji?

NEA (pokazuje malu knjigu): Ovaj mali nee timoi za pet-est nedelja dobiti parnicu. Vidi kolini je; jedva potricu dosudi! A ovaj veliki (Pokae tevter.) spetljae tog tvog Peru odmah. Moega dobiti za tri-etiri dana.

IVAN: Eh, eh! Dela, bogati! Ba neka mu suditaj veliki zakonik.

NEA (bajagi pie): A ima li svedoka?

IVAN: Pa ono... ima i svedoka... Eto, videlaje moja IVANka... (NEA broji na prste, govoreiuza svako ime: Jedan, dva, tri" itd.) Video je i nekiRako, odande iz sela, pa Veso, moj kum, pa StojanRakin, pa Tiosava Vesina, pa video je i neki GolubNogonja...

NEA (bajagi zapisuje): est svedoka... dostabrate... Po talir dangube... A hoe i ti dangubu?

IVAN: 'Ou, vala... Metni mu i dangubu, i interez, i recepis, i sve! Nek pamti poganac kad se sudio sa IVANom Keseriem!

NEA (bajagi napisao, prua mu pero): Dela, brat-IVANe, zakrsti ovde.

IVAN: Zar ja?

NEA: Ti, dabome! Dri za pero! (IVAN prihvati

za pero.) Tako!

IVAN: Ama, zakona ti, sve mu lepo ujdurii!Bog ti a dua ti! Od mene ti nee valiti jabuka... (Poe.) E, u zdravlju!

NEA (zadrava ga): Stani, brate, stani!

IVAN (zastane): 'Ou li i ja u sud?

NEA: Nee ti u sud, nego treba da poloiovde za tubu, za svedoke, meni za trud...

IVAN: Odista veli? (eka se.) Pa kolikomu to treba?

NEA (rauna): Za tubu dukat... est svedokapo talir kaucije... taksa sudu... svega, brate, petdukata.

IVAN: Aj? Pet dukata! (Namrgodi se malo.)

NEA: E, bogami, brat-iko, ti hoe da tinapiem tubu zlatnim perom; hoe da ti teramparnicu po ovom velikom zakoniku... Valja to platiti! Pa onda ima tolike svedoke -- svakom trebapo talir dangube... Pa sud hoe kauciju, hoe taksu... (IVAN dvoumi i eka se.) ta se, brate, premilja? Sve e to platiti taj tvoj Pero. Sud e ganagnati da plati, samo dok mu ja podviknem izovog velikog zakonika! (Kucka rukom po tevteru.)

IVAN (brzo): E, dela, bogati! Ama ba ga nateraj, nek ti on to sve poloi!

NEA: Aja! Sad mora ti poloiti. Evo! (Otvori tevter i bajagi ita.) Svaki tuitelj mora poloiti sudu kauciju za svedoke, dangubu" i takodalje... uje, ta kae ovaj veliki zakonik?

IVAN (eka se): ujem... Nego, ta u mu,nemam ti sad toliko. (Slegne ramenima.) A bi li valjalo da ti dam malo kapare?

NEA (za se): to mu drago. Bolje ita negonita. (Glasno.) Pa moe, brat-iko... Daj sadmakar jedan dukat. Kusur moe doneti sutra --preksutra. Nije velika stvar.

IVAN: Ta ono, zna, nije da rekne... Ali eto-- nema se... (NERAdo vadi pare.) E na ti, vala, ovajdukat kapare -- nek nosi belaj! Samo gledaj, zakonati, da mi se to ljudski presudi.

NEA: O, ne beri ti brigu, ovee!

IVAN (polazei): E u zdravlju i zbogom miostaj!

NEA: Dabogda u zdravlju! A kad e mi donetito malo kusura?

IVAN: Gledau, vala, koliko sutra. (Za se.) Ba mnogo pet dukata! (Mahne glavom.) E, tako ti jeto kad se tera po sudu! (Ode.)

NEA (zadovoljno): Sevte od boga beriet!. (Pljucka po obiaju u dukat i mee ga u dep, smeei se.) Ovaj mi IVAN izgleda kao imuan ovek. Suvieje prost i neka dobriina. Ba kao naruen! (Hodai misli se.) Dobro bi bilo da naem povie ovakihmuterija... A kako bi bilo da jo danas odem uKamenicu do moga Pupavca? Do mraka mogu stii.Ovde i onako nemam nikakva posla. Tamo baremmogu doznati kakva je ova moja prva muterija... (Polazei.) Da se ide! Najpre u svratiti Kodkonkurencije" da naruim DRAGIu to treba, paonda... u Kamenicu, u goste mome Vulu Pupavcu! (Ode.)

DRUGA SLIKA: SEOSKI DUANDIJA

U Kamenici kod Pupavca. Seoski sitniarski duani.U zaelju i levo vrata. Duanske police punemeovite robe: pamuka, marama, vunice, okruglihkuica s ogledalom. kupovnog cvea, miriljavihsapuna, svakojakih inua na nizodima, lonaca,tanjira, aa, drvenih obojenih kaika i tako dalje.Desno nekoliko dakova s kafom, sitnnim eerom,alevom paprikom, burence s zejtinom itd. Levoispred vrata duga tezga; veresijski tevteri, hartije,divit na njoj. Do tezge dve proste slamne stolice.

V

PUPAVAC posle IVAN

PUPAVAC (za tezgom, pred njim lojana svea uprostom limenom svenjaku, tevter, divit; prebrajagomilu obligacija i slae ih na stranu; zadovoljno):Ravno pet stotina dukata u obligacijama. I sve ljudisigurni... (Smei se.) Najprobitanije je davati podinterez male sume na krae rokove. Po pet, po est,po deset dukata najvie... Cvancik na dukat intereza meseno... Rok dva meseca... tri, najdue estmeseci... Pa da vidite -- kako para fino raste... (Zagleda obligacije.) Imam na dva-tri mesta i po veesume... po sto dukata i malo jae; ali ljudi su gose-- ne bojim se! (Smeei se.) Ne mogu se potuiti-- radnja mi ba dobro ide. Kad sam preklane doaoovamo -- doneo sam svega pedeset dukata gotovihi otprilike jo toliko u espapu to sam uzeo,dole u ariji, na veresiju... Bilo bi jo bolje da

mi ne smeta ovaj moj ortak. Moram se razortaitis njim, im izie rok... (Otvara tevter.) Daj davidimo ta kae veresija. I ovde lei blizu petstotina dukata. (ita.) IVAN Keseri, ovdanji,uze p oke eera tza fina -- 4 groa..." Kad lije to uzeo? Aha, ima dva meseca! ekaj-de da doturimomalo -- moe se! (Uzima pero i popravlja.) Oku i peera tza fina -- 12 groa..." (ita.) Okuzejtina takoe fina -- 16 groa..." Aha, daj-de iovde malo (Popravlja.) Oku i po zejtina fina --24 groa..." (Smeei se.) Tako! Ve smo uarili16 groa!...

(Dolazi IVAN.)

IVAN: Dobar vee, gazda VULE!

PUPAVAC (ljubazno): Bog ti dobro dao, ikobrate! Sedi -- eto stolice, sedi! A kako IVANka,kako deca -- kako svi na domu?

IVAN (sedajui): 'Vla bogu...

PUPAVAC: E neka bogu fala! (Smeei se ljubazno.) Ama kao da si znao te se svrati! Barem da svedemouzgred i onaj raun...

IVAN: Pa moemo, vala, i svesti... A ima likoliko?

PUPAVAC (ljubazno): Sitnica, ovee! Ali tekbolje da vidimo, neka nikom ne bude krivo... (LJubaznije.) A bi li ti, iko, jednu ljutu?

IVAN: Ama nisam ti neto ran za rakiju...

PUPAVAC (toi usluno okanj iza tezge): Dela,bogati! Da vidi samo... prepeenica fina, a jakakao grom! (Daje mu.) Dela, nazdravi!

IVAN (pije i mrti se): Oho! Ala pali! Pakoliko mu, veli, ima tamo rauna?

PUPAVAC (usluno): Evo, brate, evo! (Zagleda utevter i rauna brzo.) Oku i po eera -- 12;oku i po zejtina fina -- 24; kafe -- 16; opet eera...tri litre pirina... p oke suve ribe... pet oka soliu krucu... marama za IVANku fina... aleva paprika... pedeset drama duvana prosee... biber... poke svea... sapun miriljavi fini..." Ele, ikobrate, 12 i 24 -- 36, i 16 -- 52, i 7 -- 61... 103,109, 137 i p... i tamo-amo 42 i p... Svega, brate,180 groa; to jest -- tri dukata cesarska.

IVAN: Ala, bolan! Tri dukata?! Vidi-de ti dobro. ini mi se, ti mu narauna tamo mnogo zejtina

i eera... (eka se.) A ta tije ono: Tamo-amo?"

PUPAVAC: Pa sitnice, brate! Lula, slatko, ular...Evo ovde je sve zapisano. Ovaj je protokol vlastpotvrdila... (Prevrne brzo tevter i pokae mu naposlednjem listu veliki crveni peat.) Eto! Ovdese ne sme zapisati ni jedna para vie nego kolikoje uzeto... Kako bih ja tebi? E ba mi je to krivo!

IVAN: Ama ne velim ja, gazda VULE... Samo mise uini, onako... 'Vala bogu, mi se odavno znamo...Jo, k velim, nismo jedan drugom uinili krivo.Svakad smo, vala, lepo jedan s drugim... (eka se.) Pa eto i sad htedoh da te neto zamolim...

PUPAVAC (brzo): A ta to, iko?

IVAN (dvoumei): Ta ono... Ama ne znam -- dali e mi uiniti...

PUPAVAC: Uh, uh, opet me ljuti! Toliko samsoli i hleba pojeo u tvojoj kui, pa da ti ne uinim! (LJubazno i usluno.) Hoe li espapa? Hoe li naveresiju? Evo, brate slatki, uzmi p duana pa nosi,neu ti ni rei rei, tako mi ove svee! Zapisaemou raun, pa kad moe -- koliko moe... namiriemo se.

IVAN (eka se): Ama, zna, ne treba meniespap... Nego ba bih te zamolio da mi kakogod uzajmi etiri dukata... Imam ti, more, 'vamo belajas' onim Arnautinom... (Namrgodi se malo.) onim Perom, mojim konijom, oko onih ovaca... I sam jutros i 'dvokatu dole u ariju, pa mi valja odneti dapoloim tamo u sudu...

PUPAVAC (lukavo): Aha, tuio si ga, a? E, alalti vera! I jest taj Pero nekakav denabet. Ba volim to e ga pritegnuti malo! (Usluno.) Bi lijo jednu rakiju, iko?

IVAN (toi iza tezge): Kako dosta, ovee!A kad ja doem tvojoj kui, IVANka iznese pun bardak iz tvoga podruma... (Daje mu okanj.) Dela za dobrozdravlje! (IVAN pije.) Ono, iko brate, ja bih tidrage volje to uinio -- pre tebi nego svom roenombratu... Ali, vidi, i mi ti ovde muimo svojumuku. Pazar slab, espap lei, ja moram dole odgovarati trgovcima; pa kirija velika, pa poreza, paprirez, pa optinski trokovi... Para se izmiesvaki as. to sam rasturio neku krajcaru ovud ponarodu -- to se teko dobija. (Polako i bajagi poverljivo.) Pa onda, meu nama reeno, i ovaj ti jemoj ortak -- neka prznica -- vazdan mi tu prigovara... Muka ti je to kad ovek u svojoj radnjinije sam gosa.

IVAN: A jes' -- j! Pravo veli. (eka se.) Nego ba molim te, gazda VULE, uzajmi mi ta etiridukata... Vratiu ti, vere mi, im prodam seno...

PUPAVAC: Ama ne bojim se ja, iko brate, tose tebe, na primer, tie... (Dotura okanj pored njega.) Dela, istresi to, pa da natoim taze. I ja u popitijedan; ovako u drutvu -- slae je! (Toei iza tezge.) E, ne zna kako mi je ao to se tako trefilo,te sam ostao bez novaca! Prvi put moli me, pa etone mogu da ti uinim. (Daje okanj IVANu; drugi pijeon i bajagi misli.) Ve ako da zaitem od ovog mogugursuza, ortaka, da meni uzajmi...

IVAN: E dela, ljubavi ti! Ba gledaj kakogod zna -- samo uini mi to.

PUPAVAC (tiho): ekni ti malo. Sad u ja... Onje ovamo u ardiji... (Ode na leva vrata.)

IVAN (za njim): Pohitaj, vere ti!

(Dolazi NEA.)

VI

NEA i IVAN

NEA: Gle brat IVAN! Dobar vee!

IVAN: Ene-de! 'Dvokat! Odkud ti vde?

NEA (sedajui): Pa dooh malo amo u goste gazdiVulu. Mi smo, zna, davnanji prijatelji i poznanici...

IVAN: E ako -- ako!

NEA: Nismo se viali od jesenas. Ne mogu, brate, da dospem... Zna, advokatska posla: i dan i notube, parnice, apelati, roita... A, zbilja -- jasam ve spremio onu tvoju tubu...

IVAN: Jesi li, zakona ti?

NEA: Jesam, ovee! Ja nikad ne razvlaim parnice -- kao neki advokati. Kod mene ti, brate, idesve brzo -- samo brzo. Gvoe treba kovati dok jevrue, je li, bogati?

IVAN: Vala, pravo veli...

NEA: Jo samo da poloim sudu kauciju, paje tvoj Pero obrao bostan!

IVAN: E da hoe bog d! (Poverljivo i ozbiljno.)

More, ti ne zna kaki je to rin! Kad dooh danasozdo iz arije vamo kui, sretnem ti njega dolekod prelaza...

NEA (bajagi radoznalo): Pa?

IVAN: Pa rekoh mu ja: Vala e mi platitione ovce, beli!" -- Jok, vala!" uini on. Sud etebi suditi, more, i sam ja i 'dvokatu!" rekohmu ja.

NEA (kao gore): A on?

IVAN: A on ti, more, spodbi protac i htedemene lepo procem!

NEA (zaudi se): Ao, lola jedan! E -- i toemo turiti u tubu!

IVAN: Molim te, ba mu i to doturi; kaida me je hteo prebiti! Jes, -- i tebe je psovao...Opsova mi lepo i 'dvokata -- eto ti!

NEA (bajagi plane): Aha, neemo tako, Pero! ekaj ti samo dok se kaucija poloi! Nauiu ja tebepameti!

(Vraa se PUPAVAC.)

VII

PUPAVAC: i preanji

PUPAVAC (Nei): A gle! ato brate, dobro midoao! Otkad se nismo videli! Jesi umoran, a?

NEA: Prilino, gazda VULE! (Rukuju se.)

PUPAVAC (polako IVANu): Bie ono! ekni malo.

IVAN (polako njemu): Ba ti hvala! Eto domi je i 'dvokat!

(Pokae oima na Neu; PUPAVAC pogleda i nasmei se.)

PUPAVAC (glasno): E ba si naao valjana, finaadvokata! (Smei se.) Ala e Pero kijati i pamtitikad se s tobom sudio! (Nei.) Molim te, ato, pritegni ga i za moju ljubav! (IVANu.) Zna, ja ovogadvokata zovem ato, a on mene gazda -- tako smonavikli od malena. (Polako i poverljivo IVANu.) More, jedva iupah od ovog mog ugursuza etiridukata... Nego kad e mi moi to vratiti?

IVAN (polako): Bogami, neu moi pre Meudnevnice,

a najdalje do Mitrova dne...

PUPAVAC (polako): Hm, hm! Za est meseci...Ali to mu drago -- moj si ovek... Nego zna ta!Da uraunamo tu i ova tri dukata veresije, pa danainimo malo pismena -- tek koliko ruke radi.

NEA (radoznalo): ta to -- ta?

IVAN (zabauruje): Nita... Imamo 'vamo nekirazgovor k ljudi...

PUPAVAC (IVANu): A to krije, iko brate?I ato je na ovek! (Nei.) Eto, ato, rad samda mu uinim neku malu ljubav... Treba oveku etiridukata -- pa da mu dam... (IVANu.) Ele, do Mitrova dne ima est meseci... Po cvancik interezaod dukata na mesec...

IVAN: Kaki cvancik, bolan?!

PUPAVAC: Dabogda goreo kao ova svea, ako nisampogodio s ovim mojim nesretnikom da mu platimpo cvancik!

NEA: Pa to nije mnogo! Daju neki po pet ipo est groa na dukat.

PUPAVAC (IVANu): Vidi?! Danas ti je, brate,novac skup! Nego, kao to rekoh, da nainimo malopismena.

IVAN: (slegne ramenima): Kad ve nije druga...a ono da nainimo...

PUPAVAC (brzo): Dela, ato, uini ljubav naembrat-IVANu: napii mu malo obligacije.

NEA (seda za tezgu i uzima pisai pribor):Drage volje! Kolika je suma? (Pie govorei.) Obligacija na..." koliko?

PUPAVAC (rauna brzo): etiri u gotovu i triod veresije -- sedam; po cvancik od dukata interezaza est meseci -- 42 cvancika; rublja za obligacijui cvancik za potvrenje -- tri dukata i sedam. Pii:na deset dukata cesarskih..."

IVAN (odmahne rukom): Uh, pobogu, ba mnogo!

NEA (pie govorei): Na deset dukata cesarskih i tri cvancika zdrava, koje ja dole potpisaniuzeh u zajam od g. Vula Pupavca, trgovca ovd., s timda mu reenu sumu novaca isplatim u roku od estmeseci, to jest: od danas pa do Mitrova dne ove 1871.godine..." (IVANu.) Je li tako, brat-IVANe?

IVAN (eka se): Ta, ono... tako je... najdaljedo Mitrova dne...

PUPAVAC: Molim te, ato, doturi jo i ovo:U protivnom sluaju, ako ne bih mogao mome poveritelju reenu sumu do ugovorenog roka isplatiti,obvezujem se da u mu platiti interez po dvanaestna sto, od isteka roka pa sve do naplate".

IVAN: Ba, gazda VULE, to nije trebalo!

PUPAVAC: Ama, brat-iko, to se mee radi redau svaku obligaciju. Bez toga ne bi vaila. Ne bije ni vlast potvrdila.

NEA (dovruje govorei): Od isteka roka pasve do naplate. Gornje sume platac, IVAN Keseri,ovdanji. 23. aprila 1871. godine, u Kamenici". (Prua IVANu pero.) Dela, brat-iko, zakrsti! (IVANzakrsti.) Tako! (Potpisuje se govorei.) Potpisaoga NEA Zelenba, privatni advokat iz..." (Daje Pupavcu.) Evo, gazda VULE, sve je u svom redu. Samo jonek se potvrdi, pa podaj oveku pare.

PUPAVAC (daje obligaciju IVANu): Na, ikobrate, pa trkni asom tu do sreske kue te potvrdi.Evo ti i cvancik pa plati taksu. (Daje mu.) Akone bude nikog u kancelariji, a ti otidi onde kodsreskoga ate... nai e ga jamano kod kue. Recisamo da sam ga ja zamolio, on e ti uiniti za mojuljubav. (Kucka ga ljubazno po ramenu.) Dela, vere ti,asom.

IVAN: 'Ajde, vala, i da potvrdimo, kad mu jetaka uredba. (Ode.)

VIII

PUPAVAC i NEA

NEA (smeei se): More, gazda VULE, ti badobro ari ovde, a?

PUPAVAC (zadovoljno): Pa prilino, ato! Falabogu, ima svakad pomalo pazara. Istina, vie naveresiju nego za gotovo; ali opet je dobro...

NEA: ini mi se, ljudi su ovde imuni?

PUPAVAC: Ono, zna, to se tie novaca -- narod ba i nema tako mnogo. Mahom doe eljad tepazari: malo vunice, koju amiju, kuma, cvet.

NEA (smeei se): Jest, jest... Malo pamuka,miriljavog sapuna, niz inuva.

PUPAVAC: Jest... Pa obino dadu onako u smoku:torbica ita, pasulja, bardak rakije, zastrug kajmaka,koju oku vune... ta znam, dajem i tako -- nek' setek pazaruje!

NEA (smeei se): Samo to ti se tako u smokuplati tri-etiri puta vie nego to vredi...

PUPAVAC (slee ramenima): Tek, ato brate, janikog ne gonim silom da uzima! Drugo je za gotovnovac -- drugo za smok. Pa, bogami, hou i ja da vidimmalo hasnice... ( Okree razgovor.) Nego ti mi, ovee,ne kazuje ta ima novo u ariji. Ja, dao bog, neodmiem od duana; moj ortak ide po espap. Od jesenas nisam nikako silazio dole...

NEA: Najnovije je, gazda VULE, to -- to samjutros iziao od moga advokata...

PUPAVAC: Iziao si? A zato?

NEA (namrgodi se malo): Pa sporekali smo semalo. Hou da radim na svoju ruku. Namestio samkancelariju kod neke moje tetke, i ve sam imaosevte. Ovaj IVAN bio mi je prva muterija...

PUPAVAC (smeei se): Aha, naao si dobrumuteriju!

NEA (radoznalo): Bogati, je li imuan taj ovek?

PUPAVAC: Da vidi -- jest. Valja mu imanje, unajmanju ruku, dve oke dukata. Dobriina je, da ganema u daleku, a veoma prost. Nikom nije ni pareduan. Ovo mu je sad prvi dug to uzima od mene...

NEA (smeei se): Nego ti mu ba lepo naplete!Valjda si jedva doekao da ga zadui, a?

PUPAVAC: Boe sauvaj! Ako mu ne podnosi, nemora uzeti. Danas, brate, niko ne d da mu novaclei badava... Je li tako, bogati?

NEA: Tako je, gazda VULE! Nego, vere ti, tase tebi ini -- hoe li biti za mene posla ovud poselima, barem za prvi mah?

PUPAVAC: Pa bie, ato! Imau eto i ja nekihsvojih poduica da se naplate kod optine i kodkapetana... Ne beri ti brigu, nai e se!

(Dolazi IVAN s obligacijom u ruci.)

IX

IVAN i preanji

PUPAVAC: Potvrdie li, iko brate?

IVAN: A potvrdie -- ja! Vidi-de valja li muto! (Daje mu hartiju.)

PUPAVAC (zagleda): Sve je u redu! (Ostavlja hartiju, pa daje pare IVANu.) Evo sad tebi, rode slatki,etiri dukata! N, i dabogda da vidi vajdu!

IVAN: E ba ti vla, gazda VULE! (Daje pareNei.) Na, bogati, pa poloi tamo sudu i gledaj dami se ono ljudski presudi.

NEA: Ama nemaj brige, ovee! Sutra zorom idempravo odavde u sud.

PUPAVAC: Ba, ato, i ja te molim -- zauzmise za naega iku!

NEA: O, zauzeu se ja ve, kao za sebe!

IVAN: Eh, dela, zakona ti! Od mene ti, vala,nee biti krivo... A sad 'ajdemo 'vamo do moje kueda popijemo koju. A moremo i veerati -- to jebog dao...

NEA (bajagi ustee se): Neka, brat-IVANe,hvala ti! Ja u veeras biti gost ovde kod mogagazde Vula.

IVAN (saleui): Ama nemoj, bogati! Ba 'ajdemo! Bie milo i mojoj IVANki. Kaem ja njoj danas,im dooh: More, nema ti 'nakog 'dvokata u krstuzemlje!"... 'Ajde, zakona ti! 'Ajde i ti, gazda VULE!

PUPAVAC (Nei): Pa hajdemo, ato, da ne kvarimovolju naem bratu iki!

(Odlaze, umiljavajui se isto oko IVANa.)

ZAVESA

DRUGI IN

TREA SLIKA: ISPLAEN DUG

U varoi kod Stane. Posle dve godine. Nametajkao u prvoj slici.

I

SMILJA i STANA

SMILJA (polako i poverljivo): MILKA je, kumo,

ve i onako tu s Dragom, pa gledaj, molim te, da jeiskua onako izdaleka.

STANA (polako njoj): Ne treba tu mnogo kuati,kumo. Lasno je to poznati iz dve rei, samo akojoj je momak u volji.

SMILJA: Ja bih rekla da jest. (Poverljivo.) Vidi, kumo, meni je najtee izii na kraj s mojimSRETENom. NJu su ve iskali toliki prosioci odavdeiz varoi; ali on ne da ni pomenuti... svakom naenekaku manu. Zna ti njega -- kakav je...

STANA (radoznalo): A RANKO mu se, veli, dopao?

SMILJA: Ne zna -- kako ga je zavoleo! Uiniobi za njega to god hoe. (Vrlo poverljivo.) Etomaloas, ba kad pooh ovamo, uzajmio mu je petnaestdukata, na prvu re; a ti zna da SRETEN ne da nikome ni pare u zajam!

STANA (isto zaueno): E, bogami, to je mnogood kuma SRETENa!

SMILJA: RANKO mu samo nagovesti kako se zabrinuo gde e nai petnaest dukata da dade svome bratuIVANu iz Kamenice da izmiri neki dug, -- a SRETEN odmah kesu iz depa, pa njemu: Evo, uo brate,dau ti ja!" Zaudih se ta mu bi. Posle velim usebi: O, kad on njemu ak i novac uzajmljuje, ondamu nee nita odrei!"

STANA: Pravo veli -- i nee!

SMILJA: Zato ba i dooh, kumo, da te zamolimda Milku malo iskua. Devojka je na udaju, pa nekase udomi -- kad ve jednom i to mora biti. RANKOje dobra prilika. On ima i neto batine tamo uKamenici. Istina, jo se nije odelio od brata, alitek nije bez iega... (Polazei vrlo poverljivo.) Meunama budi reeno -- i ja bih volela da mi ta devojka ode iz kue. Zna i sama kako je -- kad ti nijedete roeno, svoje... Pa onda, kumo, ona ti je malosamovoljna, jezina, hoe da odgovara... ja opet nemogu to da trpim... Bilo ti je od ovo etiri godine,otkako sam dola u SRETENovu kuu, dosta jeda i svaeizme' nas... Sad sam ve digla ruke -- nek' inita hoe... Valjda e mi se i ona skoro skinuti svrata... Zbogom, kumo, pa doi koji put. (Ode.)

STANA (za njom): Zbogom pola, kumo!

II

STANA pa MILKA i DRAGA

STANA (smejui se): Kako se ova moja kuma starao svojoj pastorci! MILKA samovoljna i jezina! Taja ne verujem da bi se u celoj ovoj varoi nalajo koja devojka onako pitome i dobre naravi...Bajagi niko se nee setiti zato hoe da je ispratias pre iz kue! Kum SRETEN -- ovek ve u godinama;kuma SMILJA mlada, lepa, pa... dabome, MILKA joj jena smetnji! (Smeje se i mae glavom. Dolaze spoljaMILKA i DRAGA.) Aha, kumice, gde si mi ti?

MILKA (Veselo): Evo me, kumo! Molim te, brani me! Ova DRAGA dira me jednako! (DRAGA se smeje.)

STANA: A to, kumice?

MILKA: Pa kae da je gospodin RANKO kao idrugi momci... nije nita osobito... A to, kumo,nije istina!

DRAGA: E dabome! Nema valjda zvezdu na elu!

STANA (Dragi): De ti, vrae, de! (Milki.) Nesluaj ti nju, kumice! Ona govori tako od avolstva... (Namerno.) Bogami, RANKO je ba valjan, lep momak...

MILKA (brzo Dragi): Eto! uje?

(DRAGA se smeje vragolasto.)

STANA (za se): Voli ga, obeenica!

MILKA (Stani): Pa i SMILJA ga mnogo hvali,kumo... a otac -- proi se!

STANA: Ko ne bi hvalio estita oveka!

MILKA (brzo Dragi): Eto, eto! uje?

(DRAGA se smei.)

STANA (navla): Ama ta je to tamo kod vas,kumice? Meni se ini, tebe kuma SMILJA od nekodoba dobro pazi, je li?

MILKA (veselo): O, kumo, ona ti je sasvim promenila ud! Kad se setim kako me je pre kinjila --uh, da bog sauva i moga dumana! A sad... ni onaena, ni daj boe!

STANA (za se): Znam, znam!... (Glasno, smeeise.) A otkad to?

MILKA: Pa ima tako dva meseca... Otprilike --otkako se gospodin RANKO upoznao s nama i poeodolaziti naoj kui...

DRAGA (Vragolasto): A dolazi ee, a?

MILKA (naivno): Dolazi gotovo svaki dan... Bioje i otoi... A to pita?

DRAGA: Nita -- nita! Slobodno je pitati. (Smeei se vragolasto.) Kuma SMILJA promenilaud. Hm! Ko zna ta jo moe biti.

STANA (Dragi): Ama ti, avole!

MILKA (Dragi): ta e biti? Nee se valjda svetprevrnuti!

DRAGA: To nee... ali moe biti svatova.

STANA: DRAGA!

MILKA: Svatova? A ijih?

DRAGA: Pa tvojih...

MILKA: Nemoj, DRAGA, da me ljuti!

(DRAGA se smeje.)

STANA: Pa ako i bude -- zar je to neto runo?Lepo emo se proveseliti... poigrati... (PogledaMilku.)

MILKA (naivno): Ama, bogami, kumo, nije ovekjo ni rei spomenuo!

STANA (smeei se): Pa ako nije... on moe spomenuti...

(Dolazi NERA urno.)

III

NERA i preanje

NERA (jo s vrata.) Dobro jutro, Stano! (Milki.) ta radi, MILKA? Ti jednako s tvojom kumicomDragom, a? (Stani.) Prooh ovuda, pa eto svratihuzgred da vidim kako si.

STANA (nemarno): Hvala bogu! Sedi, Nero!

NERA (sedajui): Nemam ti, sestro, kad; ali tekmogu jedan asak -- koliko da se odmorim... (Kao setivi se.) Ama znate li vi da je Rajnina svekrva na samrti?

DRAGA: Ne moe biti!

STANA: Ta ja sam je jue videla na sokaku!

NERA: Ja ti kaem, na samrti je! Boe moj, sama

koa i kosti! Sad ba idem otuda... Pop Via itaojoj veliku molitvu. O, sestro, ta ti nam taj popnakaziva! Vrljava ivka ostavila opet njenoga Velju!Pomisli -- vrljava ivka!

DRAGA (polako Milki): Sad samo sluaj uda!

(Smee se i kriju smeh.)

STANA (Neri): Kako to! Ta sino pred mrak proli su tuda zajedno!

NERA: Ja ti kaem! (Kao seti se.) A, gle, ja tii ne kaem da su prekjue sa'ranili Miana! Bio jena pratnji i gospodin PETKO... (Povue Stanu zarukav pa polako.) Da zna kako se ljuti na Neu!

STANA (polako): A to?

NERA (polako): Opet se nala paskvila pod njegovim prozorom.

STANA: Odista?

NERA: Ja ti kaem! Gospodin PETKO sumnja opetna Neu. Kivan je na njega i zbog onih preklanskihpaskvila. Kae -- zabranie mu da advokatie,proterae ga... Molim te, Stano, kai mu nek' semalo priuva. (Glasno.) A, bogati, gde je taj momak?Neto se retko via!

STANA (nemarno): Ne znam... Sino je doao izKamenice; ini mi se, danas e opet otii. Jednakotumara po tim selima. Da je barem kakve vajde, pato mu drago; ali nita -- samo besposlii.NERA (polako): A on mi se hvali onomad da dobro zarauje! Zastupa, veli, nekakog bogatog seljakaiz Kamenice, to se parnii sa svojim komijomoko nekih ovaca. Napriao mi je mnogo kojeega... (Glasno.) Gle! Ja ti i ne kazah sve! Bio je na pratnjii na novi uitelj, gospodin RANKO! Gledim ga neto-- lep momak, sestro, lep, lep kao upisan! (Polakoi poverljivo.) Odmah sam pomislila u sebi: kako bito bila krasna prilika za tvoju Dragu! (Glasno.) Vida Pajetova isplaka se kao luda!

MILKA (Dragi): Boe, ala ta brblja!

(Smee se i kriju smeh.)

NERA (kao setivi se): A znate li vi da jeopavi Mirko isprebijao sino enu na mrtvo ime,i polupao sve po kui, kao besan! (Smejui se.) Zgrabiolonac, pun vrele vode, jurio je ak do uprije; tuje stigao i nabio joj lonac na glavu!

STANA: Naopako!

(DRAGA i MILKA smeju se.)

NERA: Jest, jest... Ba kod uprije!

(Dolaze NEA i PUPAVAC.)

IV

NEA, PUPAVAC i preanji

PUPAVAC (zbunjeno): Dobar dan i na zdravlje elimo!

(Svi ga poglede zaueno.)

NEA (prikazuje): Tetka Stano, ovo je onaj mojpoznanik i dobar prijatelj, trgovac iz Kamenice,to sam ti esto priao o njemu...

STANA: E? Pa dobro nam doli! ..

PUPAVAC (zbunjeno): Bolje i mi vas nali!

(Hoe da se rukuje sa Stanom; STANA prui ruku,a on se u zabuni rukuje s Nerom; DRAGA i MILKA jedvauzdravaju smeh.)

NEA (Pupavcu): A ovo mi je sestra od tetke. (Pokae Dragu.) Ovo je naa kumica (Pokae Milku.) ;a ovo je naa poznanica NERA.

PUPAVAC (rukuje se zbunjeno sa svima, pa i s Neom): Milo nam je, molimo, koje i mi ravnim nainom elimo... osobito fino...

(NEA se nasmeje i daje mu znak oima da ne govorikojeta.)

NERA (polako i brzo Nei): Imam neto vanoda ti kaem!

NEA (polako i brzo Neri): Svratiu tebi posle, kad poem u selo.

STANA (Pupavcu, uzdravajui smeh): I nama jeveoma milo... Sedite, gazda! A kako je vae esnoime?

PUPAVAC (seda nespretno, smeei se): Znate,meni je ime VULE, a prezivam se... (S kominim ustezanjem.) prezivam se, vi'te, PUPAVAC! (DRAGA i MILKAnasmeju se poluglasno; on se jo vie zbuni.) Taj namje nadimak, molimo, ostao od starina... Moj ded,znate, izeo jedanput pupavca, pa ga tako prozvali...

(NEA pomrkne oima na njega da uti.)

STANA (kao gore): Pa, gazda VULE, esto ovekdobije ma po emu kakav nadimak.

PUPAVAC (smeei se zbunjeno): Jeste, znate... imi tako, ravnim nainom, sumiramo... Ono, to setie, PUPAVAC nije ba tako fina tica... (DRAGA iMILKA prsnu u smeh i pobegnu na vrata u zaelju; onse okrene Stani.) Ne jede se, znate... Ali moj ded,kao prost ovek, pojeo... (STANA se nasmeje poluglasnoi pobegne na vrata levo; on se okrene Neri.) Prostota,znate, mislio valjda jede se... (NERA, jedva uzdravajui smeh, pobegne na vrata u zaelju; on se okreneNei.) Posle ga, vi'te tako prozvali, te i nama ostaoovaki nadimak...

V

PUPAVAC i NEA

NEA: Ta prestani jednom, gazda VULE! ta tije te lupa kojeta?!

PUPAVAC (osvrne se i zabezekne): A gle, odoe! (Zbunjeno.) Da se nisam, ato, to zamerio? Zna,ja nekako ne umem da se vladam najfinije -- kaddoem u ovako nepoznato, a fino drutvo...

NEA (smejui se): Znam, stara tvoja mana! Jasam, vere mi, mislio da si se ve i ti malo istesaoi oslobodio... (Kao udei se.) Koji ti je vrag? UKamenici si, ovee, sasvim drukiji!

PUPAVAC (pribira se malo od zabune): Drugo jeu Kamenici, ato brate, a drugo ovde... Slabo ti,vidi, silazim ovamo u varo, pa sam gotovo ipodivljao s onom prostotom! Pa onda druga je stvarkad sam tamo sa svojim poznatim ljudima, a drugoje ovde gde nikog ne poznajem... pa jo nepoznatoenskinje... (Smeei se.) Nego, ato, ba ima finukumicu! A, bogati, ija je?

NEA: Pa to je ki SRETENa Rajkovia, trgovcaodavde... Poznaje li ga?

PUPAVAC: Ne poznajem, ato! Ja ti ovde znamsamo dva-tri oveka, vie nikoga... A je li joj otacu stanju?

NEA: Prilino.

PUPAVAC: E, jo nisam video devojke finije!

NEA (smeei se): More, gazda VULE, kad ti setako dopada, hajde da ti je nasoimo...

PUPAVAC (opet zbunjeno): Ne znam, ato... eljade tako fino... Muno bi pristala da se uda u selo.

NEA: A to? Samo ako se tebi devojka dopada,moemo lako raspitati. Ti si mi ve i onako govorioda bi se oenio -- kad bi naao dobru priliku.

PUPAVAC (pribravi se malo od zabune): Onojest... ali ba neka stoji zasad. (Poverljivo.) Radsam, brate, da se najpre razortaim s onim mojimnesretnikom; jo mesec-dva dana, pa nam istie ugovor. NJemu u predati radnju, a ja u primiti svojdeo u gotovu.

NEA: Posle e valjda otvoriti duan za sebe?

PUPAVAC (jo pribranije): Moe biti. Samo uotii iz Kamenice.

NEA: E? A zato, gazda VULE? Tamo ti je dobroila radnja.

PUPAVAC: Jest -- vrlo dobro! Ali, ato brateon nee da ide odande, pa se moram ukloniti ja. Nasdvojica ne moemo vie biti zajedno. Pokupiu onoveresije i malo para to sam rasturio po narodu, pa

NEA (prekide ga): Zbilja, gazda VULE, ja sve zaboravim da te upitam: namiri li se ti sa IVANom?

PUPAVAC (sasvim pribrano od zabune): Ima joda mi poloi petnaest dukata... Preksutra mu je termin po obligaciji. ezdeset pet ve je isplatio...Jo samo to malo resta.

NEA: Osamdeset dukata... Bogati, zar se tolikonaplelo od onih deset to ti se zaduio preklane?

PUPAVAC (slegne ramenima): Teh! Kad ovek nijeodgovarao na vreme... Proe prvi termin, ne primihpare; mi promenismo obligaciju i uraunismo interez jo za est meseci. Doe rok -- on opet ne moeda mi poloi...

NEA (smeei se): I vi opet promeniste obligaciju, uraunaste interes, i sve tako dok se nijenaplelo osamdeset dukata...

PUPAVAC (slete ramenima): Teh! Ja mu nisamkriv! Nisam ga silom gonio da se zaduuje... (Smeei se.) Ba, ato, ova tvoja kumica... fino eljade!

(Dolazi IVAN.)

VI

IVAN i preanji

IVAN: Pomozi bog! Ene-de i gazde Vula! Kakosi, ta radi?

PUPAVAC (ljubazno): Fala bogu, iko brate! Jesili davno od kue?

IVAN: Vala, jutros zorom... Bio sam 'vamo kodmog brata Ranka nekim poslom... Poli smo eto zajedno mojoj kui, gore u Kamenicu. Velim ja njemu:'Ajde ti napred, dok ja svratim malo vde... (Nei.) Pa eto, vala, dooh da te opet pripitam... (Vadi iznedara jabuku.) Na ti to! Poslae ti moji odvudod kue... (Daje mu.)

NEA (ljubazno): Hvala, brat-IVANe! Nije totrebalo... Dosta si me poastio dosad i kod tvojekue...

IVAN: Ama uzmi, molim te! (NEA prima.) A ideli mu ti opet u sud, vere ti? ta bi? Presudieli ve jednom?

NEA: Nisu jo, brate! Ali ne beri ti brigu.Poslao sam ja sudu opet apelatu... Rekao sam -- nek'se glavom ne ali, nek' pohita.

IVAN: E 'vala ti k bratu! More, ne znakako bih voleo da mi se to jedanput presudi. Nijeto ala -- dve godine bolan!

NEA: ta e, ovee?! Navalili parniari,pa sud nema kad. Kud e pre dospeti. Nego sad muse ne moe obii -- mora presuditi!

IVAN: Vala, brate, dosta se i potezalo, nijevajde! (Vadi deset para.) N ti ba i ovaj marjate popij kavu! (Prua Nei.)

NEA: Nemoj, IVANe, hvala ti!

PUPAVAC (smeei se, za se): Geak! Prostota!

IVAN: Ama uzmi, bogati! (NEA uzme. IVANse okrene Pupavcu, tiho.) I tebi sam, gazda VULE,spremio ono malo para -- da otarasim i taj belaj...

PUPAVAC (trlja ruke): Lepo, iko, brate slatki!Znam ja da si ti ovek od rei...

IVAN (eka se): Vala, gazda VULE, aratos tibilo i tog zajma i svega! Ni srknuo ni kusnuo, adadoh tolike pare!

PUPAVAC (bajagi ubreen): Ama nemoj, ovee,tako govoriti! Nisi kriv ni ti, ni ja. ta emo-- kad se tako trefilo! Ti nisi odgovarao na vreme...nisi, na primer, ni mogao: letina omahne, para se,ravnim nainom, izmakne. Znam ja kako je to... (Slegne ramenima.) Teh! Ovamo, bogami, interez raste. Pomisli kad je sebe to bilo! Jo preklane! (Trlja ruke,gotov da primi pare.) A jesi li spremio sve?

IVAN: Pa jesam, gazda VULE... Nego RANKO mi'vamo ree -- da mi da onu obligaciju...

PUPAVAC: Bogami, iko, ostala mi je gore uduanu. Nego, ako si rad da mi sad ovde poloipare, dau ti ja kvitu... Eto nek ato asom napie. (Nei.) Dela, ato, uini ljubav naem bratu iki!

NEA: Hou, kako ne bih! (Sedne za sto i spremise da pie.)

IVAN (dvoumei): Ama ne znam -- hoe li muto valjati... Ba da si ti meni dao onu hartiju...

NEA (IVANu): Svejedno je to, ovee! (Pupavcu.) Kvita..." na koliko?

PUPAVAC: Na petnaest dukata.

NEA (pie govorei): Na petnaest dukata cesarskih, koje danas potpuno primih od IVANa Keseria iz Kamenice, kao resto duga po obligaciji..." (Pupavcu.) Kad ti je dao obligaciju?

PUPAVAC: Dvadeset estog oktobra 1872. godine...

NEA (pie govorei): Godine, koja glasi naosamdeset dukata cesarskih, koje mi je dugovao reeniIVAN; zato mu dajem ovu kvitu svojeruno potpisanu, s tim da od gore pomenutog IVANa nita vietraiti nemam, poto smo se ovim potpuno namirili odnosno gornjeg obligacionog duga. U...21. aprila 1873. godine..." Tako! (Daje pero Pupavcu.) Dela, potpii, gazda VULE! (PUPAVAC, potpie. NEA IVANu.) A za bolju sigurnost, brat--IVANe, evo potpisau se i ja kao svedok. (Potpiese.) Sad slobodno moe poloiti pare...

IVAN (vadi NERAdo pare; Pupavcu): Ama ja bihba voleo da si ti meni dao ono pismeno...

PUPAVAC (ljubazno): Pa dau ti, brate slatki,im odem u Kamenicu. Svrati kod mene gore u duan...

IVAN (mahne glavom): E 'ajde-de, nek' mu budei tako... (Daje pare, PUPAVAC, grabeljevo prebraja.) Ono, zna, gazda VULE, ja ti ne znam... Ali RANKO

mi 'vamo ree: U redu je, veli, da ti vrati tvojuobligaciju..." Je li dobro?

PUPAVAC (prebrojavi) . Dobro je! Potpuno petnaest cesarskih... Fala ti, iko brate! Kao da simi poklonio... (Vrlo ljubazno.) Pa i drugi put, kadti god zatreba, ja u te posluiti koliko mogu... (Daje mu kvitu; IVAN je mete u jandik.) Eto, bogi dua, da imam -- sad bih ti dao, ako hoe, isto dukata...

IVAN: 'Vala ti, gazda VULE, ko bratu! Ali nedao bog da ja vie uzajimam! (Polazei, Nei.) Molim te, gledaj da mi se ono ve jednom presudi! (Obojici.) A sad u zdravlje i zbogom ostajte! (Ode.)

PUPAVAC i NEA: Zbogom poao, iko rode!

(Smeju se.)

VII

NEA i PUPAVAC

NEA: E, VULE brate, ja ti zavidim -- nije vajde!Kud se god okrene, pada ti para! (PUPAVAC se smei.) A ja? Trim, obijam svoje noge, muim se, petljam,pa nikad groa u cepu! Eto i sad ti nemam nitavie, osim ovo deset para to mi dade ovaj naIVAN.

PUPAVAC: 'Ajdemo mi, ato brate, u Kamenicu daja tebi opet dam punomoije da potvrdimo tamo kodkapetana, te mi naplauj veresiju i podunice onudpo selima, pa e biti dosta i meni i tebi...

NEA (gotov): Pa hajdemo! Valja pohitati. Ovoe skoro podne, a do Kamenice je podaleko.

PUPAVAC (polazei): Stii emo rahat na ruak... (Osvrne se.) A tvoja kumica, ato, valjda otilakui? Ba veoma fina devojka! (Odu.)

ZAVESA

ETVRTA SLIKA: PUPAVEVA KVITA

U Kamenici kod IVANa. Seoska soba; nametajkao kod imunijih seljaka. U zaelju vrata. Desno do vrata o zidu visi jandik.

VIII

VULE i RANKO

RANKO: More VULE, hoemo li mi kui? (Pogleda

u sahat.) Oho! Prolo pet! Kad emo stii u varo?

VULE: Ta moemo malo putovati i po mraku --lepo je vreme... A gde je brat IVAN? Kamo ga, dase alalimo pa da idemo...

RANKO: Otiao je, ini mi se, opet u podrums uturom...

VULE: Dokle e ve! Pili smo i odvie. Odavnose nisam ovako poastio. Tvoj brat IVAN hoe bada nas opije!

RANKO: Pa radostan to smo mu doli u goste...Otkako sam premeten za uitelja u varo, ovo jetek drugi put kako mu dolazim. Zove me svakad: Kamose? Doi! to ne doe?" A ja ti, opet, ne mogu dadospem. Imam i svog posla i brige... a i daleko je.

VULE (smeei se): A MILKA blizu! Naravno-- poe ovamo u Kamenicu bratu, pa te noge najedanmah odnesu u Milkinu kuu...

RANKO (smejui se): Nije zar ba tako!

VULE: E nije! Bajagi ja ne vidim... (Ozbiljno.) Nego pravo ima. Ti si momak za enidbu, a devojkaje zbilja dobra, vredna i iz estite kue... (Smeeise.) A hoe li skoro biti kakve proevine, a?

RANKO: Ta... Ni sm ti jo ne znam.

VULE (ozbiljno): Nemoj se mnogo premiljati! Jati u celoj varoi ne bih mogao nai bolje prilike.

RANKO: Pa ima jo vremena, VULE... Nije hitnje...

(Dolazi IVAN, veseo, s uturom i aom.)

IX

IVAN i preanji

IVAN: Evo, vala, ba taze! Da popijemo jopo jednu... (Toi au.)

VULE: Hvala, brat-IVANe! Dosta je! Valja iikui. Vidi koje je ve doba.

IVAN: Ama, nemoj, molim te! Stii ete i kui. (Daje mu au.) Dela, bogati!

VULE (uzme): Dobro zdravlje i sretno vienje!Spasaj se! (Pije.)

IVAN: Na spasenije Ristovo! (Nasluuje bratu.)

Dela i ti, RANKO, jednu!

RANKO (uzme): Dobro zdravlje, brate! Bog ti nasporio i u domu i u toru; uvao te od svakoga zlai bede nevidovne, a ponajpre od ivitara i kaiara... (Smeei se.) i dao ti malo vie pameti da seodjako ne zaplee ludo u dugove. (IVAN slegne ramenima.) Spasaj mi se! (Pije.)

IVAN: Na spasenije, brate! (Prima au i hoejo da naslui.)

RANKO: Ostavi, dosta je! (Vulu.) Ovo ga prekorehmalo zbog onog njegovog duga to se zaduio ovomzelenau odavde, ovom ifti, Pupavcu, kako li sezove! Zna ve i sam, sve sam ti priao... (IVANu.) Odmah sutra da mu da onih petnaest dukata!

IVAN: Eja! Dao sam mu ja!

RANKO (malo zaueno): E? A kad pre?

IVAN: Pa zna, jutros dole u ariji -- kadsam svratio onamo nekim poslom... Naoh tamo injega kod 'dvokata.

VULE: Kod kakvog advokata?

IVAN: Pa kod onog -- NEA 'dvokata. Zar gati ne zna? On mi tera parnicu oko onih ovaca.

VULE: NEA! (Za se.) Ao, lupe jedan -- naaoi ovog oveka da vara! (Glasno) . A otkud nae njega,bolan brajko?

IVAN (zaueno): A to, zar on ne zna zakonik?

VULE: Ama on je varalica! (Ranku.) E treba gaproterati! On je bio pre dve godine pisar kod mene,pa sam ga oterao zbog njegovih ugursuzluka.

RANKO: Sluao sam ve o njemu... kakav je. Samoza ovu parnicu IVANovu nisam znao nita do onomad, a ni sad ne znam sve... IVAN mi je tako zapleteno priao da mu nisam mogao ljudski uhvatitikraj... (IVANu.) I ti si opet iao njemu! Ne rekohli ti da se okane te tvoje parnice?

IVAN: Ono, jesi... ali ja sam dao tolike pare!Nikad mu nisam otiao prazne ruke... Pa onda, kadgod doe vmo -- svakad svrati mojoj kui.

RANKO (mae glavom): Moj IVANe, ala si tidetinjast!

VULE: Jesi uo, brat-IVANe! im ti doe taj

NEA, a ti motku pa izjuri lolu!

IVAN (isto ne verujui): Ama odista veli?!

VULE: Odista! Motku ti, pa goni njega napoljeiz kue! Ako ti kogod re rekne -- ja u odgovarati.

IVAN: E kad je tako, -- 'ou, bogami! (Mahneglavom.) udim se ja to on sve veli: nema sud kadda presudi, navalili parniari, sud 'oe jo svedoka,'oe jo takse, kaucije... A ono gledaj ti njegovaposla! On mene vara!...

RANKO: A ovom si ivitaru, veli, dao pare, a?

IVAN: A jesam -- j.

RANKO: Jesi li uzeo od njega onu tvoju obligaciju?

IVAN: Ne bee dole kod njega... Nego dao je onmeni pismeno da smo se namirili.

RANKO: Ama, bog te video, ovee! Ne rekoh lija tebi da mu ne daje pare u ruke dok ti ne vratitvoju obligaciju?

IVAN: More, iskao sam ja; ali oni rekoe --svejedno je, pa mi dadoe pismeno... Onaj mu je NEAnapisao...

RANKO: Pa gde ti je ta hartija? Daj da vidimo!

IVAN: Evo je, vala, vode u jandiku. (Spusti nazemlju uturu i au pa ode te izvadi kvitu izjandika.)

RANKO (mae glavom): I ti meni nita ne kazuje!

IVAN: Ama zagovorismo se, brate, pa smetnuhs uma... (Daje mu.) Evo!

RANKO (razgleda zajedno s Vulom): Vredi li ovo,VULE, kao dokaz?

VULE: Pa vredi... (Zagleda opet i nasmehne se.) Dobro je to su se obojica potpisali. Ne mogu odreipotpise. (Daje IVANu.) uvaj tu hartiju dobro! Neputaj je nikako iz aka dok ti god ne vrati tvojuobligaciju!

IVAN: Ta ve uvau ja nju, samo kad valja! (Ostavi opet u jandik.) Ne znam ti ja, brate! Nitisam se kad zaduivao ni terao po sudu... Mislim --k ljudi su poteni... (Uzima uturu i nasluuje.) Dela jo po jednu!

VULE: Dosta je, brat-IVANe... (Ranku.) Hajdemo! (Polazei.) U zdravlju, brat-IVANe, i hvala ti naasti i lepom doeku!

IVAN: Na em 'vla, bogati! Niste se ljudskini odmorili, a eto idete!

RANKO: Doi emo mi, iko, i drugi put... Akamo snaha IVANka?

IVAN: Tamo je ona pred kuom. Ama da ste popili jo po jednu tako s nogu!

(Ode, govorei to, za njima s uturom i aom. Malapauza. Dolazi NEA, namrgoen i zlovoljan.)

X

NEA, posle IVAN

NEA (jetko odahne): Ao, Pupave, ovo ti neuzaboraviti! (Hoda ljutito.) Kad poosmo jutros izarije ovamo, on mi se jednako uz put prenemae:ato, brate, prijatelju! Danas si moj gost. Naruiuu mehani fini ruak!" im doosmo, otidosmo odmah u sresku kuu te potvrdismo punomoije. Poslesvratismo i u mehanu. Ja, gladan kao kurjak, ekamhoe li to biti od tog njegovog finog" ruka. Spomenuh mu dva-tri puta... On nita -- ini se i nevet! Jedva, u zlo doba, porui mi okanj rakije,pa se tek izvue i ode nekud... Meni se ve smuiod gladi! Daj, rekoh, da odem do IVANa, e da sekod njega malo prihvatim... Sad eto i on izie nekuds onim advokatom i njegovim bratom. (Namrgodi se.) Ne volim to se taj advokat poeo dovlaiti ovamo. (Hoda i osmehne se usiljeno.) Od jutros mi neto svepolo natrake! Svratih kod Nere -- svadih se snjom; htedosmo oi iskopati jedno drugome. Doohovamo -- PUPAVAC me ostavi bez ruka. Ali, ako NEAbude iv -- iskijae oni to! (Osvre se i hvata seza trbuh.) Uh, uh, ala upa! Ne pamtim da sam ikadbio ovako gladan... Ao, Pupave, Pupave! Vratiuja tebi kad-tad jedno fino" ao za sramotu! (Razgleda po sobi.) Da mi je barem nai malo hleba doktaj IVAN ne doe... Nema nita! (Mrti se.) Bog snama, kako me upa! Kao da me neko para noem potrbuhu! Uh, ini mi se, sad bih izeo... (Spazi jandiko zidu.) i ovaj jandik! ekaj da vidim, nee li bitito u njemu: Kakvo parence pogae ili makar proje... (Zaviri u jandik.) Aja -- nita! Samo kresivo i nekaka hartija. (Izvadi kvitu i zagleda.) Gle! Onajutronja kvita to mu je dao PUPAVAC! (Smeje se.) ta sam traio, pa ta naoh! (Zagleda.) Kad bihneto hteo, mogao bih s ovom hartijom nainitimalo posla Pupavcu... Ko zna, moda bih se naplatio

i za ovaj dananji ruak. (Poe da ostavi kvitu ujandik, ali se priseti i vrati se.) Hm! O tom bi semoglo jo promisliti! (Izvadi belenicu, metne unju knjigu i ostavi u svoj dep.) Neka je zasad ovde... (Osvre se.) Uh! Ama ta radi vazdan taj IVAN! (Dolazi IVAN; on ga presreta ljubazno.) O, iko,brate slatki, gde si ti! Eto ja uao ovde kao u svojukuu... Kako IVANka! Kako ti? ta rade deca, a?

IVAN (hladno): Pa dobro, 'vala bogu! A otkudti vode?

NEA (ljubazno): Dooh, iko rode, kastile dati kaem... ( Bajagi poverljivo.) Sud e ovo dana zvatisve tvoje svedoke na suoenje... Trao sam ti kaoTatarin -- samo da ti to kaem... Nisam, ovee,dospeo ni da ruam...

IVAN (ini se nevet): Pa ta e... Dalekoje... Dobro si, vala, i stigao...

NEA (zabezeknut, za se): ta je sad? (Glasno.) Ama, iko-brate, ba sam ti ogladneo kao vuk!

IVAN (nemarno): E da si poem doao ranije...Ba otoi tu uinae moj brat RANKO i onaj VULE, (S naglaskom.) pravi 'dvokat!...

NEA (za se): Aha! Sad razumem!

IVAN: Mog si, vala, i ti lepo s njima. A sad,bogami, IVANka mi ode ovcama... vatra zapretana...A, ini mi se -- nema ni 'leba umeena...

NEA (za se): Ao, eretu seljaki!

IVAN: Aj, veli meni?

NEA (zabauruje): Nita, brate, nita! Htedoh ti rei da e sud ovo dana dozvati na suoenjei tvog parniara Peru.

IVAN (nemarno): Vala, svejedno... kako mu drago.

NEA (zaueno): ta?! Nee zar odustati odparnice?

IVAN: Vala, sudio sam se dosta, ako je za vajdu, a i dao sam dosta...

NEA (brzo): Nemoj budaliti, ovee! Sve e totebi platiti tvoj parniar!

IVAN (nemarno): Daba mu, vala... neka ga nosibelaj.

NEA: E, to mi je krivo, brat-IVANe! Ja potegao ak ovamo... a ti hoe da odustane! Nisamni ruao...

IVAN (bajagi zaueno): Ama odista veli? Bami je ao to nisi stigao malo ranije! Sad mi etoeljade nije kod kue... A i meni valja sii doledo njive... (Polazei.) 'Ajde, moemo zajedno donekle,ako 'oe?

NEA (za se): I ovde nita! Moram gladan peaiti ak u varo!

IVAN: Da zna, more, ta sam posejao kukuruza! Zaudie se dok vidi! (Izlazi.)

NEA: Odista veli?! (Za se.) Lukavi geae, ovoti neu zaboraviti!

(Odlazi namrgoen i okunjen za IVANom.)

ZAVESA

TREI IN

PETA SLIKA: PODVALA

U varoi. Posle etiri meseca. Mehana Kodkonkurencije". U zaelju vrata; do njih levo kelNERAjs mehanskim posuem. Za kelNERAjem u zidu odak; nanjemu vatra, dezve i ostali kafeni pribor. Levovrata to izlaze u avliju. Desno prozor; ispod njega uza zid, mehanska klupa, a pred njom okrugao stozastrt izbledelim aravom. Levo napred drugi stonezastrven. Na sredini vei okrugao sto i na njemurazne srpske novine. Za stolovima po nekoliko slamnihzelenih stolica.

I

PETKO, VIDAK pa DRAGI

PETKO (ulazi s VIDAKom na vrata u zaelju): Jakako! Praktikant treba da doe u sedam -- u sedampraktikant. Najmlai je, pa treba da se preporui,-- treba, jakako! Pisar u osam -- ukazni je... moeu osam, moe, jakako!

VIDAK (utivo): A gospodin sekretar?

PETKO: Sekretar, brate, u devet! On je ef kancelarije -- moe u devet, jakako! (Vadi sahat.) Pomonik u deset -- u deset pomonik... (Pogleda pamu pokae.) A sad je pola deset -- eto pola... nemavie.

VIDAK: A gospodin naelnik?

PETKO: Naelnik je, brate, naelnik! On moe ujedanaest, u dvanaest... moe kad hoe... A moe ida ne doe nikako -- kao to i ini poesto ovajna... Stariji je, brate, stariji -- jakako! (Sedneza desni sto.) Dede, domai mi te novine, pa sedii ti... sedi, brate! Moe sa svojim starijim --jakako!

VIDAK (prie stolu gde su novine): Koje ete,gospodine?

PETKO: Zvanine -- zvanine mi daj! Druge neitam. Lau, brate, mnogo lau -- jakako!

VIDAK (doda mu novine): Evo izvol'te! (Sedne ion za sto.)

PETKO (kuca u sto): Dete! Mome!

DRAGI (iznutra): Sad! Sad!

PETKO (razvija novine ozbiljno): Daj, brate, davidimo novije vesti -- novije najpre... (ita.) Kaoto pie 'Pol Kor' iz Berlina, Bizmark se prekjue vratio s puta; on se ovom prilikom sastajao sknezom Gorakovom..." (Mrmlja dalje poluglasno, paVIDAKu.) Tu ima neto! Neto se kuva -- kuva, brate,jakako!

VIDAK (pravi se ozbiljan): Na svaki nain tu sekuva neto... (Radoznalo.) A, molim vas, ko je tajPol Kor to pie iz Berlina?

PETKO (pogleda ga preko novina): Pa ministarnemaki, brate -- ministar! Pie, eto, o Bizmarkuu novine -- o svom starijem pie, jakako!

(Dolazi DRAGI sleva, pa brzo ode za kelNERAj dasprema posluenje.)

VIDAK: Vidite, i ja sam to odmah pomislio!

PETKO (ita dalje): Istom listu javljaju iz Petrograda da su opet pre nekoliko dana pozatvaranineki smutljivci i paskvilanti..." (Svetei se.) Aha!Tako, tako! Hoe Rus -- hoe, jakako!

VIDAK (udei se): I tih nesretnika ima basvud!

PETKO: Ima, brate, ima -- jakako! I ovuda ihima... Svi treba dobro da motrimo na njih -- i ti,i ja, i svi... svi, jakako!

( DRAGI donosi na posluavniku slatko, vodu, dvekafe i dve rakije i mee pred njih.)

DRAGI: Izvol'te!

PETKO (nastavlja malo u vatri): Ovo, brate, nevalja -- nita ne valja!

DRAGI (zabezekne se): Pa kad ne valja, gospodine, ja u doneti taze... (Hoe da uzme posluavnik.)

PETKO (DRAGIu): Neka, brate, neka! Ne velimtebi! (DRAGI ode za kelNERAj; on nastavi.) Svaki tiavo tumara ovuda -- ovuda, jakako! Pa barem da sedes mirom, hajde-de! Ali, brate, (Malo tie.) svakias piskaraju i podmeu paskvile te grde za prabogamirne ljude -- grde ni krive ni dune, brate! Ovajna naelnik nita! ini se svemu nevet... Alisad ga ja zastupam -- naelnika zastupam, jakako! Komi god tumara ovuda -- ja u njega u haps! Ko nemapasoa -- u haps! Ko je bez zanimanja, u haps -- uhaps, brate, jakako! Dok naelnik ne doe s odsustvai dok ga ja zastupam, tako u ja njih, jakako! (Polako.) Danas e otii do kmeta, pa ga opet opomeni --opomeni ga, brate, da strogo naredi: nek' patrolakupi nou svaku hartiju, svaku gde se god nae, panek' donese pravo meni... meni, jakako.

VIDAK: Hou, gospodine... (Radoznalo.) Ama koli podmee svaki as te paskvile?

PETKO (namrgodi se): Pa onaj NEA, ona lola,brate -- lola, jakako!

VIDAK: Znate li zacelo?

PETKO: Niko drugi, nego on -- niko, brate! (Pretei.) Ako li ga, bog d sad uhvatim, odmah uga proterati -- proterati, brate, jakako!

VIDAK (radoznalo): Ama to li je jednako zaokupio i onu udovicu Neru?

PETKO (iskaljuje se da zabauri): A lola, bra-te, lola... Zaokupio je eto i mene -- zaokupio, jakako! (Za se.) O, dok li ga samo uhvatim!

(Dolaze VULE, RANKO i IVAN.)

II

Preanji, VULE, RANKO, i IVAN

PETKO (videvi ih zlovoljne): ta je, VULE? taje, uo? to ste tako kiseli, brate?

VULE (sedajui za levi sto): Nita, gospodine! (Ranku i IVANu.) Sedite da popijemo barem togod.(Oni sedaju; on Petku.) Sad stigosmo iz Kamenice...

PETKO: Bili ste valjda kod brat-IVANa, je li?

VULE: Jest... (DRAGIu.) Daj nam po jedno posluenje... (Petku.) Opet smo traili onu prokletukvitu.

PETKO: Pa e da, brate -- naoste li?

RANKO: Nigde, gospodine! Celu smo kuu pretresli, pa nema!

PETKO (IVANu): IVANe, jadan brate, to jenisi bolje uvao -- to? to se zakla, bolan brajko?

IVAN (snudeno): Ama uvao sam, gospodine, bogje ubio! Bila mi je nde u janciku! Video je i RANKO i 'dvokat... (Pokae na njih.) Ali eto nema jenigde! (Odmahne rukama. DRAGI im donese posluenje.)

PETKO: Ukrali su ti je, brate, lopovi -- ukrali,jakako!

(DRAGI ode na leva vrata.)

III

Preanji bez DRAGIa

VULE (Petku): I ja mislim, gospodine... Moraoje neko ukrasti, pa dati onom kaiaru; jer otkudbi onda smeo traiti da mu ovaj ovek plati dugi po drugi put, pa jo parnicu povesti! (IVANu.) A kad si mu pre otplaivao, zar ti nije davao nikakve kvite?

IVAN (snudeno): Nije, brate... Nosio sam mukad deset -- kad dvadeset dukata te davao nde uduanu... u etiri oka... K velim -- ovek je poten,nee uaiti...

PETKO: Ih, bolan brajko, ta si uradio! Kakobi ti njemu davao pare bez svedoka i pismena? Sluao sam ja o tom loli, tom Pupavcu -- kakav je! (Maui glavom.) Prodaje li on ivit, kloni se tinjega -- kloni, brate, jakako! On e prodati i svogroenog oca na dram -- na dram prodati. Lopovisu to -- lopovi, jakako!

RANKO (IVANu): Sea li se, ovee, je li tikoji put dolazio kui taj kaiar -- posle, poto sise namirio s njim?

IVAN: Nije nijednom... Zna, 'vala bogu, nijeprolo ni tri-etiri nedelje, a on me tuio sudu!

VULE (IVANu): A ko li je terao tu parnicu? Jeli sm PUPAVAC ili ga je ko zastupao? Kad si odlaziou sud na roite -- jesi li video da je dolazio komesto njega?

IVAN: Ne znam ti, brate... Mahom je on sambio u sudu... Jednom-dva dolazio je tamo i onaj prokletnik, onaj NEA...

VULE: NEA!

PETKO. Zar ona lola? (Mae glavom.) On ti je,moj brajko, i potkovao opanke -- potkovao, jakako!

VULE (IVANu): A sea li se da li je taj NEAdolazio posle tvojoj kui?

IVAN: Nije... Onda samo kad ste vas dvojicabili tamo, pa kad vas ono ja ispratih i vratih se,zatekao sam ga nde u kui sama... Otiao je odmahposle sa mnom...

VULE: Hm, to li je! Sad sve razumem!

PETKO: to nisi, bolan, oplavkom lolu -- oplavkom, brate, jakako!

RANKO (IVANu): I ti nita ne kazuje! uti, a pustio da te kaiari globe ni kriva ni duna! Kad si hteo da se parnii zbog one sitnice,oko onih tvojih ovaca preklane, umeo si traiti advokata;a sad, kad zelenai hoe da te upropaste --nisi umeo zapitati ovog oveka (Pokae Vula.) ilibarem meni kazati, pa da ti naem koga ko bi teodbranio od napasti!

IVAN (odmahne rukom): E, vidim jako da samvlio! Ali ko se nadao da e na to izii!

RANKO: Pa ta e sad, bolan brajko? Dokazati ne moe da si mu platio. Moja se svedodbanije primila -- brat sam ti. A bilo je i dockan.U zlo doba setio si se da se pozove na mene i naVula... VULE, kako jedan svedok, ne vredi. Parnicusi izgubio. Presueno je da plati...

IVAN: Presueno, na moje veliko zlo! Vala,ni taj sud ne radi pravo...

VULE: Nije tebi, moj IVANe, sud kriv! Sud sudipo zakonu. Zakon kae: mora se platiti svaki dugkad se dokae; a kud e jaeg dokaza od pisane

obligacije, koju je jo i vlast potvrdila, je li?

IVAN: Eto vidi! Pa zar je kriv sud to siti bio lud, te si sam zapao u ake zelenaima ilopovima!

PETKO: Lopovi, moj uo, pravo veli -- zelenaii lopovi, brate, jakako... (IVANu.) Pa, IVANe, ojaenie, ta emo sad, a? Presuda je izvrna --izvrna, bolan, jakako! Sud je poslao meni da izvrim... Ima li, jadnie, da poloi osamdesetdukata? Ja moram pisati tamo tvome kapetanu da naplati -- moram, brate, jakako!

RANKO (Petku): Molim vas, gospodine, ako jeikako mogue -- odgodite za nekoliko dana izvrenje!E da kakogod skrpimo novaca, da skinemo tu bedu...

VULE: Ba te i ja molim, gospodine, ako moebiti -- nek se prieka jo malo s izvrenjem...Grehota je da doe oveku dobo pred kuu -- zbogtakog kaiarluka.

PETKO: I jest grehota -- grehota, brate, jakako!ao mi je, ali ta u! Dokaza ne moete nai dase presuda obori... Izvriti se mora -- mora,jakako... (Ustaje; ustanu i ostali.) Ali opet uiniukoliko mogu -- hou, brate; hou, jakako! (IVANu.)

IV

RANKO, VULE, i IVAN

RANKO: Zna ta, IVANe! Idi ti, brate, sad pravo kui. ta je bilo -- bilo, popraviti se ne moe... Eto i Miholjdan je ve blizu. Gledaj tedoteraj na vaar koje govee i nekoliko svinja, prodae valjda... Uzee zar koju paru... A i ja u se ovde postarati da naem barem u zajam gdegod, pa emo to platiti... (Hrabrei ga.) Nemoj da se kida! Preturiemo i to zlo preko glave...

IVAN: Kako da se ne kidam, moj brate! Nije to ala platiti toliko nasuvo!

VULE (hrabrei ga): Idi ti, brate, kui pa gledaj da sastavi koju paru! Nisi ti sam nabelajisao, moj IVANe! Mnogi i mnogi, osim tebe, padaju svaki as i padae u ake kaiarske. Teko onom ko ne ume da se uva! (Vadi pare i ostavlja za posluenje na sto.) Hajdemo!

(Odlaze svi. Mala pauza. Dolazi NEA sleva, vrlo ljutit.)

V

NEA, pa PUPAVAC

NEA: Aha, neemo vie tako, Pupave! Ne da se NEA lagati ni vui za nos! Naplatio sam mu toliku grdnu veresiju. Ugovorili smo da petnaest od sto bude meni za trud. (isto kroza zube.) Nije mi dao gotovo nita! Svega tri-etiri dukata, kao slepcu, a trebalo bi da mi da i trideset! (Hoda.)Kad mu god zaitem, prenemae se: Nemam, ato brate, pri sebi! Dau ti, ne boj se! Dao bih ti i sad, ali eto nije se trefilo kod mene novaca!" Tako mi ree i jutros -- kad stigosmo ovamo iz Kamenice i kad mu zaiskah. (Hoda ljutito.) Vie mu neuzaiskati! Ali u i ja okrenuti drugi list kao to je on okrenuo jo onda kad me je ostavio bez ruka. (Pouti malo.) Ja sam njemu i suvie uinio. Da mene nije bilo -- ne bi mogao ni od IVANa uzeti tolikepare. (Smei se pakosno.) Lopov jedan! Ne sea sesad kako je usvetlio oima kad sam ga uverio daIVAN nema njegove kvite, i da moe po drugi putnaplatiti od njega osamdeset dukata! Jedva je doekaoda povede parnicu, u kojoj sam mu ja najvie pomagao!Meni je bajagi obeao dati polovinu, pa mi ni odtoga nije jo dao ni pare! (Pretei.) O, ekaj, Pupave! Odsad e i NEA gledati sebe i svoju korist.Nema vie tera ni prijateljstva! Hou ja da naplatim sve, pa i onaj ruak! Ti nisi meni vie niprijatelj ni poznanik, nego najobiniji ivitar,najprostiji PUPAVAC! Pokazau ja tebi ta znam! (Misli.) Nego kako bih ja to njemu najzgodnije i, toon rekne, najfinije" podvalio? (Seti se.) Ha, znamkako! (Smeei se.) On se pre dva meseca razortaiosa svojim ortakom. Ostavio je radnju, pa se etapomalo iz Kamenice u varo i natrag; jo prikuplja veresiju i poduice. Mene je od nekoliko danaivo saleteo da mu budem provodadija za moju kumicuMilku. Hoe ovek da se eni. Nada se jamano velikom mirazu! (Smeje se.) Ja da mu budem provodadija!No lepo bi me doekao kum SRETEN! PUPAVAC i nezna da ja odavno ne smem SRETENu ni na oi izii... (Hoda i razmilja.) Hm, hm! Gotovo e biti i najzgodnije i najfinije" da otponem podvalu tomproevinom... (Smeje se.) Naposletku, to ne bihprobao? Ako time ne mognem nita uiniti -- ostajemi u rezervi ona kvita... Mogu posle i njom pokuatitogod... (Zamisli se malo.)

(Dolazi PUPAVAC na vrata u zaelju.)

PUPAVAC: Dobro jutro, ato brate!

NEA (osdrne se): Gle, gazda VULE! (ini seljubazan.) Ja ba mislim o tebi, a ti na vrata... (Seda za desni sto.) Dela sedi! (Za se.) Doao jekao naruen!

PUPAVAC (sedajui): A jesi li, ato, odavno ovde?

NEA: Malo pre... (Poverljivo i lukavo.) Basam mislio gde u te nai... Imam da ti kaemneku novost...

PUPAVAC (radoznalo): Novost! A je li to dobro,ato brate?

NEA (kao gore): Vrlo dobro! Ja sam, zna, pitao ono -- za moju kumicu.

PUPAVAC (vrlo radoznalo): Bogati! Zar si vepoeo?

NEA: Dabome! More, kad se ja ega prihvatim-- to ide!

PUPAVAC (nestrpljivo): Pa?

NEA (polako i poverljivo): Devojka pristaje!

PUPAVAC (odskoi od stolice kao da ga je netobocnulo): Zbilja?!

NEA: Ja ti kaem.

PUPAVAC (radoznalo): ta veli, vere ti?

NEA (za se): Aha, bie dobra udica! (Glasno.) More, proi se! Istina, otac i mati kao htedoeda se usteu... Zna, hvala bogu, stari ljudi, pa sedre starih deta. (Poverljivo.) Ali ona njima:E, zna li, gazda VULE, da je sva blaena -- tonosi akire i fes!

PUPAVAC (smei se, isto zastien): A zar takovoli ovo odelo?

NEA: Gine, more; hej, gine! Kaputliju ni dapogleda... Veli, izgledaju joj nekako -- kao kusipetlovi!

PUPAVAC (kao gore): Vrag devojka! (Kuca u sto.) Mehandija!

(Dolazi u isti mah DRAGI sleva.)

VI

DRAGI i preanji

PUPAVAC (ljubazno DRAGIu): Molimo po jednoposluenje; ali samo togod fino!

DRAGI (osmehne se): Sad, gazda, sad! (Ode za kelNERAj.)

PUPAVAC (Nei, nestrpljivo): A, bogati, jeste lijo to razgovarali?

NEA (brzo): O mirazu? Dabome! Pa to je, brate,najglavnije!

PUPAVAC (kao gore): Pa?

NEA (osdrne se bajagi da ne uje ko, pa vrlotiho): Dve hiljade pet stotina!

PUPAVAC (ipi i usvetli oima): Dukata?!

NEA (kao gore): Jest... Ravno dve hiljade petstotina, osim spreme i nakita. (Kucka ga po ramenu.) To e dobiti odmah, im bude prsten -- sve gotovepare!

PUPAVAC (ve ne zna ta da kae od radosti):Eh, ato, brate slatki, ti vredi novaca!

(DRAGI donosi posluenje, ostavi pred njih pa odeza kelNERAj i nameta tamo neta.)

NEA (za se): A od tolike moje zarade ne dami ni pare, lopove jedan! (Glasno i bajagi poverljivo.) Nego zna, gazda VULE, ta bi sad bilo u redu?

PUPAVAC (radoznalo): ta, ato rode? (Posluuje se.)

NEA: Ovde je obiaj da se najpre polje devojcikakav dar... (Posluuje se.)

PUPAVAC: A kakav -- na primer?

NEA: Pa to se gleda prema prilici... Gazdinska kua, daje dobar miraz; tu je ve red da se iuvegija pokae... Otprilike trebalo bi da joj poalje kakvu iglu dijamantsku za u kosu, minueili tako to.

PUPAVAC (eka se iza vrata): Hm, hm! A kolikoe to kotati?

NEA: E, bogami, tu se ne pita ta kota! Obiajje -- obiaj. U takvim stvarima ne treba tvrdiiti.

PUPAVAC: Pravo veli, ato... Pa ba da jojpoljemo. Nego zna li ti gde bi se to moglo nai?

NEA. Znam, gazda VULE! Moemo otii, ako hoe, sad odmah da kupimo... (Za se.) Video sam utrgovini Kalabinovoj dijamantske minue i bro,isto kao one to ih esto nosi MILKA. I to je kaonarueno!

PUPAVAC (koji se dotle malo zamislio): Samo,ato, da izberemo to fino. Kad je dar -- nek jeto finije!

NEA: More, zaudie se kako je fino! (Ustaje.) Hajdemo!

PUPAVAC (ustaje): Hajdemo, ato! A kako bi seto njoj poslalo? Bi li valjalo da joj odnesemo ja iti zajedno?

NEA: Aja! To nee valjati... Osloni se ti samona mene. Za takav posao treba pouzdan prijatelj.Moramo raditi kriom -- onako ispod ruke. Moramo se dobro uvati da ko ne dozna, dok stvar nebude svrena. (Poverljivo.) Zna, meu nama reeno,navalili su mnogi prosioci, pa... u takim prilikamahoe ljudi da prave spletke, hoe jedan drugom dapodmetnu nogu... Nego mi emo to sad lepo uzeti,pa u joj ja sam odmah odneti da se ko ne seti...Ti moe svratiti poslepodne tamo kod mene, pau ti kazati ta je rekla i kako je dar primljen.A moe lako biti da e i ona doi onde kod svojekumice, pa ete se opet videti i bolje upoznati... (Polazi.)

PUPAVAC (ostavlja pare za posluenje na sto,polazi): E hajdmo, ato! Ali samo da izberemo to fino!

NEA (za se): Videe, Pupave, ta NEA zna! (Glasno.) Nemaj brige, gazda VULE! Hajdmo samo!

(Odu.)

ZAVESA

ESTA SLIKA: PUPAVEV SAN

U varoi kod Stane. Isti nametaj kao u prvojslici.

VII

SMILJA i NERA

NERA (izie sleva sa Smiljom, osvrne se da neuje ko, pa polako i poverljivo): Ja ti kaem! Ta bistvar bila ve davno svrena da tu nije neto drugo!

SMILJA (polako i radoznalo): ta bi drugo bilo?!SRETEN se poeo ustezati zbog one parnice, jer jeRANKO jo u zadruzi s bratom... To je sve!NERA (mae glavom tako da se gotovo sva ljulja):E, moja Smiljo! Meer ti nita ne zna! (Vrlo poverljivo.) Ja ti kaem -- svemu je kriva ova STANA...

Istina, kuma ti je, ali to jest -- jest. Evo mojeglave ako tu ne bude njenih vradbina i n!

SMILJA (zaueno): Kakvih n, bog s tobom!

NERA: Zar ti to ne zna? Pa STANA dri sigurno, kao u vosku, da e udati njenu Dragu za gospodina Ranka.

SMILJA: Odista veli?

NERA: Ja ti kaem... Ona se samo pred tobomini neveta, da se ti ne bi setila. Nemoj da tibude krivo, kuma ti je; ali to jest -- jest... Onaje odavno udarila u ini. Ja sam svojim oima videlakako je na Ivanjdan, pre sunca, obesila venac Rankuna prozor. A zna li ti ta je bilo u tom vencu?Misli -- ivanjsko cvee? Boe sauvaj! (Poverljivo.) Sve sm srcepuc i okolop!

SMILJA (udei se): Ne moe biti!

NERA: Ja ti kaem! (Smeei se.) Ta zaboga,njezina DRAGA nosi jednako uza se krilo slepogamia, probueno vretenom!

SMILJA (kao gore): eno, pomakni se s tog mesta!

NERA: Ja ti kaem! Nemoj da ti bude krivo,kuma ti je; ali to jest -- jest! Ta sorta ivi osamim vradbinama i inima. Eno ona njena sestra,ona rasputenica, zaludi onako krasna oveka! tati nije inila! I kupala se usred ponoi, u gluvodoba, na omaji pod Golubovom vodenicom, i davalamu da jede sve neke uplje kolaie... Posle se rastavis njom; ali mu uini te se ovek propi, kao nikonjegov!

SMILJA: Znam! Sad siromah ne valja ni bogu niljudima!

NERA (mae glavom): E, teko njemu! (Vrlo poverljivo.) Pa tako i STANA misli da usrei kerinima... (Smeje se.) Volela bih nego bogzna ta,kad bi joj se to kakogod izmaklo! uti -- evo je!

(Dolazi STANA sleva i donosi tri kafe na posluavniku.)

VIII

STANA i preanji

STANA (jo s vrata): Jao meni, kumo, to stojite? Sedite da popijemo barem po kafu!

(Podnosi joj posluavnik. NERA sedne odmah do stola.)

SMILJA: Hvala, kumo! Nemam kad, a i ne pijemi se...

STANA: Zar da ode tako bez iega? Nisi se niodmorila estito... Dela, bogati! (Podnosi joj opetposluavnik.)

SMILJA: Oiju mi, kumo, nemam kad. Neka stoji-- drugi put... (STANA poslui Neru; ona uzme jednuolju pa metne na sto preda se. SMILJA polazei pokae oima Neru, pa za se.) Ova alapaa hoe valjda inju da lae!... (Glasno.) Ti e ostati, Nero, je li?

NERA: Sad u ija, Smiljo... I ja ti imam tristaposlova.

SMILJA (smejui se): Popij barem i moju kafu!

(Ode. STANA ostavi posluavnik s ostalim dvemakafama na sto, pa izie za Smiljom.)

IX

NERA, posle NEA

NERA (srkne malo kafe, smei se podrugljivo):I ova mi se SMILJA od neko doba ponevidila! Kadsmo u etiri oka -- bogzna kako je ljubazna, a ovamo,na sokaku ili gde u drutvu, nee ni da me pogledaestito. Bajagi, ona mi je neto bolja! Ba volimto joj pustih buvu u ui, nek'se malo jedi... (Srknekafe pa se osbrne.) udo -- nema onog obeenjakaNee! Otkako se ono pred urevdan svadismo, nikako da ga uhvatim barem na dve-tri rei... Bojimse, nanee ga avo da opet arabata kojeta, pa ezlo proi. Dodue, nije zasluio da se toliko brinem za nj'. Vreao me je mnogo puta. (Srkne kafe.) Ali opet, vrag Bi ga znao -- ne mogu da se naljutimna nj'! Za ovo etiri meseca od nae svae -- netomi je neobino... Ni sama ne umem da kaem... Onse naburio, pa nee ni pomozibog da mi nazove...(Srkne kafe.) Moram se pomiriti s njim... Kad onnee, ja u poeti! (Dolazi NEA.) No, hvala bogu,kad se i ti dade jednom videti! (Ustane pa ga povueza rukav napred.) Imam da ti kaem neto veomavano!

NEA (nemarno): Vano! A ta?

NERA (polako): Kmet je danas naredio da patrolakupi nou svaku hartiju to se nae na sokaku i daodmah nosi gospodinu Petku...

NEA: A ta se to mene tie? (Prilazi stolu,

spazi olje i uzme jednu, pa srkne.)

NERA: Ta ja ti samo kaem da zna... (Pomirljivo.) uje, Neo! Mi smo se pre kao malo sporekali; ali ja u sve zaboraviti -- samo da se ouvanae staro prijateljstvo... Moe biti da sam ti uljutini rekla i koju okornu re... ali to je bilopa prolo... (Prua mu ruku, smeei se.) Ti se neljuti vie na me, je li?

NEA (smeei se, primi ruku:) Pa dobro, dobro!Ne ljutim se! Mir i prijateljstvo! (Ispije kafu iostavi olju na sto.)

NERA (vadi iz bunde arape): A za sretno naepomirenje, evo ti ove arape! Otkad sam ih spremilada ti dam, pa kako se svadismo, tako i ostade.

NEA (uzme i zagleda): Aha, lepe arape! Hvala,Nero, hvala!

NERA (smeei se): A ti me vie nee metnutiu paskvilu, je li?

NEA (smejui se): Ta nisam ni dosad, vere mi!

NERA: E nisi! Bajagi ja ne znam! (Polako.) Nemoj, bolan, mene vie dirati! Ako hoe gospodinaPetka -- moe slobodno... Ja neu nikom kazati. (Polazei.) Je li da nee?

NEA: Neu, Nero! Kako bih ja...?

(NERA ode.)

X

NEA, pa PUPAVAC

NEA (smejui se): To li nju ii! Boji se dane doe opet u kakvu paskvilu... Zato li je ona dolada se bajagi pomiri sa mnom! ak mi i arape poklo-nila! Misli tim e me podmititi! (Pretei i smeei se.) A nije ti vajde, Nero! Moram ja tebe itog tvog gospodina Petka oinuti koliko do sutra.Nee ti pomoi ni PETKO ni ove arape. (Zagleda.) Hm, prilino plete. Nego kao da e biti male zamene. ta u da radim s njima? (Kao seti se.) Znamta! Vrlo dobro! (Smeje se grohotom i ostavljaarape u dep. Kucanje na vratima.) Ko li je to? (Osvrne se i vikne.) Slobodno! (Ulazi PUPAVAC.) Agle! Ti si to, gazda VULE! (LJubazno.) 'Odi, ovee, 'odi!

PUPAVAC (nestrpljivo): ta bi, ato? Dade lijoj ti ono?

NEA (uzme ga za ruku, povede napred malo, papolako i poverljivo): Dao sam! im smo se rastalionde pred duanom gde kupismo, odmah sam otiaopravo njenoj kui.

PUPAVAC (radoznalo): Pa ta ree, bogati?

NEA (kao gore): More, sve igra od radosti!Pozdravlja te, pozdravlja -- ve ne umem kazati kakote pozdravlja!

PUPAVAC (smeei se): Eh, eh! Fala, fala! (Radoznalo.) A vere ti, ato, ini li se i njoj -- dasu ono fine stvari?

NEA: Dabome! Kae da nije jo videla finijih dijamantskih minua ni finijeg broa.

PUPAVAC (smei se): E ba mi je milo! A jasam se sve bojao da joj se nee dopasti, pa netomislim: dadoh trideset dukata uzalud...

NEA (brzo): Kako uzalud, ovee! Onaka izrada, zlato, ist dijamant. Vredi, more, i vie! (Za se.) Taman da se naplatim za ono petnaest od sto!

PUPAVAC (koji se dotle malo zamislio): taveli, ato?

NEA (zabauruje): Nita, gazda VULE, nita! (Kao seti se.) Ha, zbilja! Da asti! Ja ti i ne kazujem -- to je najvanije!

PUPAVAC (radoznalo): A ta, ato?

NEA (vrlo poverljivo i polako): Poslala tiarape!

PUPAVAC (uzvrpolji se komino): arape?! Kamo?Daj! Kamo? (Jedva eka da vidi.)

NEA: Da vidi samo! (Izvadi iz depa Nerinearape i razvija.) Kako ti se dopadaju, a? (Daje mu.)

PUPAVAC (zagleda isto zastien) : O, divno!fino! Gle, ato, gle! Pa ove are!

NEA: Kao molovane! Svojom je rukom plela!

PUPAVAC (sav blaen) : ato, rode slatki! Tivredi zlata! (Ostavlja arape u dep od ureta,ali tako da skoro polovinu vire iz depa. Radoznalo.) A, bogati, da li e doi ovamo kao to si mi jutrosrekao? Ne zna -- kako bih voleo da je vidim... (Smei se, isto zastien.)

NEA (smeje se) : Znam, znam, gazda VULE... Onadolazi gotovo svaki dan ovde kod njene kumice idrugarice Drage. Jamano e doi i sad... (Polako.) Nego uje, gazda VULE! Gledaj da mi se ljudskipokae! Dobro pazi ta govori... A najbolje ebiti da se ti zasad ini i nevet -- bajagi doaosi kod mene, a ne nje radi... Zna ve! (Pogleda naprozor.) Gle! Evo ih, bogami!

(PUPAVAC se uzvrpolji. Dolaze STANA, MILKA iDRAGA; zabezeknu se malo kad vide Pupavca.)

XI

STANA, DRAGA, MILKA i preanji

MILKA i DRAGA (jo s vrata, poluglasno) : PUPAVAC! Opet! (Kriju smeh.)

STANA: A gle, gazda VULE!

PUPAVAC (uzvrpolji se, zbunjeno) : Dobar dan ina zdravlje elimo! (Stani.) Kako ste, ta radite? (Rukuje se sa svima, pa proe nadesno do stola.)

STANA (smeei se) : Hvala bogu!

PUPAVAC (sedajui vrlo nespretno) : Milo nam je,ravnim nainom... (Stani.) Molimo -- sedite kao usvojoj kui!

(STANA sedne smeei se; on se komino vrpoljii pogleda Milku.)

MILKA (tiho Dragi) : Gle, arape! arape! Viremu iz depa! (Pokazuje prstom i krije smeh.)

PUPAVAC (zbunjeno Stani, ne znajui ta govoori):A ja... (Pouti.) Pa kako ste mi jo?

(NEA se smei lukavo.)

STANA: Pa dobro, gazda VULE, a vi?

PUPAVAC (kao gore): Mi eto svratili -- nije dareknete (Pogleda komino Milku.) zbog kakvog nameravanja, nego tek... koliko da se vidimo ovde, tose tie, s Neom... (Zapne, ne znajui ta bi daljerekao.) A j!

DRAGA (tiho Milki): Gle kako te smeno pogleda!Bogami, doneo je tebi one arape! (Kriju smeh.)

NEA (navla Milki) : Pa, kumice, ta misliti? Hoe li skoro biti proevine, a?

(MILKA ga pogleda malo popreko. PUPAVAC istoodskoi od stolice.)

STANA: Neo! Kakav je to sad razgovor?

PUPAVAC (Stani): I mi, takoe, ravnim nainom, sumiramo... Takom razgovoru, nije znate, ovdenajfinije mesto... (Pogleda Milku, pa zbunjeno i kaozastieno.) Kad stvar bude svrena, onda je, molimo,sasvim druga stvar... (Uzima zbunjeno onu treu oljus posluavnika pa srkne kafe.)

NEA (navla): A to? Ja mislim -- slobodnoje zapitati! Ovde smo, hvala bogu, svi svoji... Kumicaje devojka na udaju... Momak je vrlo estit, mlad,lep, a i u stanju je...

(MILKA opet pogleda Neu popreko. PUPAVAC,mislei da je o njemu re, vrpolji se komino na sve oneepitete, pridie, gladi i pogleda Milku, pa srknei kafe malo.)

STANA: Ali, Neo! (Pupavcu, zabaurujui Nein razgovor.) Ta govori tek kojeta, gazda VULE!To jo nije sigurna stvar...

PUPAVAC (poplaeno): A to, molimo?

STANA (pogleda ga malo zaueno): Znate i sami,desi se te iskrsne kakva smetnja otkud se ovek i nenada.

PUPAVAC (kao gore): A kakva, molimo?

STANA: Pomislite samo! Ko bi se nadao da etoj devojci (Pokae oima Milku.) smetati ak i parnica nekoga IVANa iz Kamenice... Da ga poem nepoznajete, gazda VULE?

PUPAVAC (isto odahne): Naravno, ravnim nainom... (Stani uveravajui.) O, molimo, to se, naprimer, parnice tie -- to nita ne smeta! Presudaje, vi'te, ve izvrna... (STANA ga pogleda malo zaueno.) Ima se otkud naplatiti, ovek je u stanju.Ne treba se, na primer, nimalo bojati... (Uzme opetolju i srkne dobro kafe.)

STANA: Znam, znam, gazda VULE... Ali njezin otacsumnja da se tu i momak malo ne oteti...

NEA (upada navla u re): Pa ba i da seoteti... udna mi uda! (Lukavo smei se.) Kumicae imati i lepa miraza...

PUPAVAC (usvetli oima): I mi tako, ravnimnainom, nalazimo... (Stani.) Ono to se tie miraza,

na primer... ne bi trebalo ni pare... Alividite -- ova dananja vremena, pa...

(Uzme olju i ispije. DRAGA i MILKA nasmeju sepoluglasno.)

STANA (jedva uzdrava smeh): Zla vremena, bogami! Danas se ne pita: kakva je devojka, nego kolikoe doneti miraza...

PUPAVAC (pogleda komino Milku, pa tiho Nei): Ba zdravo fino eljade, ato!

(NEA se lukavo osmehne.)

MILKA (tiho Dragi): Lud, bogami, lud! (Obe prsnu u poluglasan smeh i pobegnu na leva vrata.)

STANA (zabaurujui): to ne poneste ove oljevi, devojke? (Prie stolu i pokupi sve tri oljeispred Pupavca.)

PUPAVAC (mislei hoe da ga poslui, zbunjeno):Zafaljujemo! Popio sam tri! Fina kafa! Nemojte se,to se tie, zbog mene uznemiravati!

(STANA ode na leva vrata, jedva uzdravajui smeh.)

XII

PUPAVAC i NEA

NEA (kucka ga lako po ramenu): Pa, gazda VULE,ta veli, a?

PUPAVAC (radostan): Divna, fina devojka! Negoto li ode, ato?

NEA (polako): Devojka se, zna, jo i stidi,dok se bolje ne upoznate...

PUPAVAC (smeei se): I ja, ato brate, ravnimnainom... dok se samo jo bolje upoznam... (Mahneglavom.) Boe moj, to ti je sudbina!

NEA (lukavo): Kako, gazda VULE?

PUPAVAC (smei se, jo malo zbunjen): Moebiti, ato, smejae mi se; ali ba hou da tikaem...

NEA (bajagi radoznalo): Da ujem, gazda VULE!

PUPAVAC (kao gore): Vidi, ato brate, kad samse razortaio s mojim ortakom, ba onu no... snim

ti ja, a na tavanu iznad mene -- kao spavam ti uduanu na tezgi, pa kao potrbuke, bog s nama! Elena tavanu iznad mene pie veliko 25..."

NEA (kao zaudi se): Dvadesetpet!

PUPAVAC (malo pribraniji od zabune): Jest, atobrate, kao da sad gledam! Krupne nekakve cifre,preko celog tavana, a crvene kao krv -- pa istodole modre koliko su crvene... Kaem sutradanonde optinskom ati; a on ti, brate, ima neki finisanovni