696

697

Biblioteka SVEDOANSTVA

Miloevi vs Jugoslavija priredila: Sonja Biserko knjiga II

Br. 20

698

Biblioteka SVEDOANSTVA Br. 20 Miloevi vs Jugoslavija priredila: Sonja Biserko IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko * * * PRELOM: Neboja Tasi KORICE: Ivan Hraovec TAMPA: "Zagorac", Beograd 2004. TIRA: 500 ISBN 86-7208-093-9 (niz) ISBN 86-7208- (knjiga II) Zahvaljujemo se Vladi Sjedinjenih Amerikih Drava na pomoi za objavljivanje ove knjige

699

Miloevi vs Jugoslavija

knjiga II

700 701

Sadraj:

KNJIGA II Autentina svedoenja u Hakoj sudnici

Svedok Milan Babi ..................................................................................... 705 Svedok Aleksandar Vasiljevi ................................................................... 883 Svedok Dobrila Gaji Glii .................................................................... 962 Svedok Borisav Jovi ................................................................................... 979 SvedokVeli .................................................................................................. 1007 Svedok Miroslav Deronji .......................................................................... 1023 Svedok Isak Gai ......................................................................................... 1037 Svedok Dijego Enrike Arija ........................................................................ 1051 Svedok C 057 ............................................................................................. 1093 Svedok C 007 ............................................................................................. 1103 Svedok B 1542 ........................................................................................... 1116 Svedok B 1115 ........................................................................................... 1132 Svedok B 1445 ........................................................................................... 1144 Svedok B 1531 ........................................................................................... 1152 Svedok lord Dejvid Oven ........................................................................... 1157 Svedok Milanovi ........................................................................................ 1190 Svedok Zoran Lili ...................................................................................... 1237 Svedok Mahmut Bakali .............................................................................. 1314 Svedok Andreas Ridlmajer ........................................................................ 1324 Svedok Ibrahim Rugova ............................................................................. 1326 Svedok Nik Peraj ......................................................................................... 1349 Svedok Ratomir Tani ................................................................................. 1361 Svedok Pedi Edaun ................................................................................... 1406

702

703

Autentina svedoenja u Hakoj sudnici

704 705

Svedok MILAN BABI Ponedeljak, 18. novembar 2002. SVEDOK Milan Babi: Pa nakon to sam utvrdio da se moje ime nalazi u

optunici koju je Tribunal podigao protiv Slobodana Miloevia, ja sam traio preko nekih organizacija i pojedinaca da stupim u kontakt sa hakim Tribunalom, posebno sa tuilatvom, kako bi razjasnio, pre svega, svoju ulogu u dogaajima koji se pominju a i da bih rekao sve ono to znam o tim dogaajima. Nakon toga je dolo do kontakta moga sa predstavnicima Tuilatva.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li ste vi mislili da e vam pomoi u vaem sluaju, ukoliko budete razgovarali sa tuilatvom i to u svojstvu osumnjienog lica?

SVEDOK Milan Bbaic: Da, zapravo da se razjasni cela istina i u sklopu te istine i moja uloga u svim dogaajima.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li se protiv vas i dalje vodi istraga i to od strane tuilatva, vezano za va predmet?

SVEDOK Milan Babic: Koliko sam obaveten da. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li znate da vam je vojni Sud u

Splitu, sudio vama i jo osamnestorici civila, Srba, dakle sudio vam u odsustvu i osudio vas na 15 godina zatvora i to zbog krivinog dela ugroavanja teritorijalnog integriteta hrvatske drave? Da li ste svesni toga?

SVEDOK Milan Babic: Da, znam da je to bilo suenje za politiki delikt. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Hvala. Gospodine nakon to ste uli

ovo upozorenje, recite nam koji su vai motivi? Zbog ega vi svedoite danas ovde u ovom postupku? Ako moete da nam kaete.

SVEDOK Milan Babic: Ja elim u ovom postupku da kaem celokupnu istinu o dogaajima koji su se deavali i o kojim ja imam saznanja i u kojima sam uestvovao. Takoe smatram da snosim odreenu odgovornost za sve ono to se deavalo u tom periodu na prostoru bive Jugoslavije i oekujem da e se pravilno oceniti moja uloga i od strane tuioca i od ostalih institucija na ovom Tribunalu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Gospodine, moete da se koristite vaom kartom. asni Sude, originalna karta ima dve strane. Na jednoj strani je karta koju imamo, a sa zadnje strane se nalaze i fotografije i takoe odreeni tekst onoga to se moe videti na karti. Prevod svega toga bi trebalo da imate priloen uz samu kartu. A prevod ide na karti s leva na desno, a to isto vai i za zadnju stranu. Gospodine, molim vas da okrenete stranu na kojoj se vidi karta. Recite nam da li znate ko je nainio ovu kartu, je li to pie moda na karti?

706

SVEDOK Milan Babic: Pie pozadi. Ne vidi se ba najbolje. Izdava je vojno izdavatvo, vojno izdavaka organizacija iz Beograda.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je to vojno izdavatvo, odnosno

poduzee koje se bavilo vojnim izdavatvom u RSK ili su oni bili pod Vojskom Jugoslavijom ili moda nekim drugim?

SVEDOK Milan Babic: Vojskom Jugoslavije. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kada je nainjena ova karta, da li to tu

stoji? SVEDOK Milan Babic: 1994. godine. Prilino je nejasno. Samo trenutak,

primetio sam negde u tekstu da se kae 1994. godine, posle izbora u Krajini koji su bili 1993.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Gospodine svedoe, na ovoj stranici gdje se nalazi karta, odnosno molim vas vratite se ponovo na tu stranicu s kartom, dakle, tu vidimo jednu kartu. Moliu da se okrene tako da ovaj plavo osjeneni deo bude u sredini. Svedoe, u sredini ove karte vidimo teritorijalnu distribuciju Srba u Hrvatskoj po gradovima, prema popisu stanovnitva iz 1990. godine, oprostite, prema popisu od 31. marta 1981. godine. Plava boja predstavlja, oznaava Srbe. Je li tako? Da li je to to mi vidimo na ovoj karti, dakle, postotak Srba u dotinim regijama?

SVEDOK Milan Babic: Tako je. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je situacija bila slina 1990.

godine? SVEDOK Milan Babic: Jeste. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Jo uvijek smo na ovoj stranici s

kartom. U desnom uglu vidimo jednu kartu koja prikazuje genocid koji su ustae poinile nad srpskim stanovnitvom u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj. Zato se to nalazi na ovoj karti? Moete li nam dati objanjenje?

SVEDOK Milan Babic: Pa to potpada pod kontekst u kojem je pomenut genocid koji je tokom Drugog svetskog rata izvren nad srpskim narodom u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj. Taj kontekst, ili bolje reeno poruka, ta poruka je bila da Srbi stalno treba da imaju na umu ta su im ustae uradile tokom Drugog svetskog rata, da bi se izbeglo da se to ponovi tokom oruanih sukoba koji su se izmeu 1991. i 1995. godine deavali na teritoriji Hrvatske i sudei prema ovoj karti, takoe na podruju Bosne i Hercegovine.

TUILAC UERC RECLAF: Mi sada zapravo usporeujemo situaciju kakva je bila godine 1993. godine. Dakle, to je situacija koju vidite na karti, a ja sada pitam svedoka kakva je situacija bila 1990. i 1991. godine. To nije na karti. Ovde e nam pomoi znanje svedoka.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Na poleini mape imamo jo jedan tekst s naslovom ''Kako je dolo do stvaranja Republike Srpske Krajine''. Molim vas da to naete. Detalje emo vidjeti kasnije. Za sada imam jedno pitanje u vezi sa prvim pasusom. asni Sude, ovaj tekst nai ete na stranici

707

9. engleskog teksta. Ovdje stoji sledee ''1989. godine srpski narod je odgovorio na sve agresivniji hrvatski ovinizam tako to je uspostavio srpsko kulturno drutvo ''Zora'' u Kistanju, stvaranjem zajednikog fronta u pogledu nacionalnih simbola i mitova''. Kada je uspostavljeno ovo drutvo i koji je bio njegov zadatak?

SVEDOK Milan Babic: Drutvo je prvi puta uspostavljeno poetkom jula meseca 1989. godine, ali je formalno priznato, legalizovano kao Srpsko kulturno drutvo ''Zora'' u jesen 1990. godine.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ko ga je osnovao? SVEDOK Milan Babic: Osnovali su ga ljudi iz te oblasti, sa podruja Knina,

Benkovca, odnosno s podruja Dalmacije i Like. Predsednik drutva bio je Jovan Opai iz Knina.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Gotovi smo sa ovim dokaznim predmetom. Moete ga odneti. U vrijeme dok ste jo bili lan Saveza komunista Hrvatske, da li je podruje Knina imalo odreenu posebnu reputaciju unutar Saveza komunista?

SVEDOK Milan Babic: Od februara 1989. godine i od jula 1989. godine, Knin je u krugovima Saveza komunista Hrvatske, odnosno tada vladajue partije oznaavan kao srpsko nacionalistiko sredite zbog dogaaja koji su se u februaru, junu i julu mesecu te godine deavali na podruju Knina.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kakvi su se dogaaji desili? SVEDOK Milan Babic: U februaru 1989. godine, za vreme trajka albanskih

rudara u rudniku ''Trepa'' na Kosovu, na prostoru itave Jugoslavije se oko tog dogaaja deavala jedna politika polarizacija. Savez sindikata Hrvatske podrao je trajkae Albance u rudniku ''Trepa''. Istovremeno je u Beogradu odran veliki miting podrke politici Republike Srbije u vezi sa tim dogaajima u Trepi. I to je u Kninu izazvalo solidarnost sindikata, vodeih sindikata u velikim fabrikama, Tvornici vijaka, na preradi i drugima, solidarnost sa politikom koju je Beograd vodio u odnosu na dogaaje na Kosovu i protest protiv centrale Saveza sindikata Hrvatske u Zagrebu, koja se solidarisala sa trajkaima u Trepi.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U redu, hvala. Ne trebaju nam svi ti detalji. Hvala. Zanima me da li se neto dogodilo na Kosovom Polju u blizini Kina?

SVEDOK Milan Babic: Proslava godinjice Kosovske bitke odrana je te godine na Kosovu Polju kod Knina, nekoliko dana posle velike proslave godinjice Kosovske bitke na Kosovu Polju kod Pritine. To je bila ceremonija u kojoj su uestvovali mnogi svetenici, episkopi Srpske pravoslavne crkve, to je bio jedan kulturni dogaaj koji se na kraju ceremonije pretvorio u politiki incident kada je predsednik novoosnovanog drutva Jovan Opai...

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ono to se dogodilo u Kosovom Polju blizu Knina, da li je drutvo u cjelini u Hrvatskoj to doivjelo kao nacionalistiki dogaaj?

708

SVEDOK Milan Babic: Predstavnici vladajue partije Saveza komunista Hrvatske i pretean dio lanstva koji je dolazio iz hrvatskog naroda je to kvalifikovao kao srpski nacionalistiki dogaaj.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Zato ste postali lanom SDS a,

moete li nam to objasniti? SVEDOK Milan Babic: Pa s obzirom da sam pratio dogaaje oko politike

pozicije vladajue partije u Hrvatskoj, Saveza komunista Hrvatske i njen odnos prema Kninu i kninskoj regiji, lino sam smatrao da je potrebna nova partija koja bi zastupala specifine interese te regije. To je bio jedan od razloga zato sam pristupio SDS u, kao stranci koja je pored opteg demokratskog programa i reforme drutva imala i taj jedan posebni programski dio koji se odnosio na poboljanje ekonomskog poloaja tog prostora i te regije.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su Srbi u Hrvatskoj bili u nepovoljnijem poloaju tada u to vreme?

SVEDOK Milan Babic: injenica je da su optine koje su preteno naseljene Srbima u Hrvatskoj bile spadale u ekonomski nerazvijena podruja. S druge strane, postojala su shvatanja kod nekih Srba da je prethodna komunistika vlast vodila odreenu diskriminaciju i potiranje jezikog identiteta Srba na tom prostoru, na prostoru Hrvatske. Takoe, u to vreme voena je isto jedna medijska kampanja, da kaem propaganda, koja je davala prikaz stanja srpskog naroda u Hrvatskoj na nain koji je, jednostavno je prikazivan njihov poloaj kao loiji u odnosu na veinski hrvatski narod.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ta kampanja u medijima, da li nam moete rei ko je vodio tu kampanju?

SVEDOK Milan Babic: Tu kampanju vodili su dravni mediji Srbije, iz Beograda posebno.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li ste vi prisustvovali osnivakom skupu SDS a u Kninu?

SVEDOK Milan Babi: Jesam. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kada je bio odran taj skup i gde? SVEDOK Milan Babic: 17. februara 1990. godine, na trgu ispred eleznike

stanice u Kninu. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Koliko ljudi je prisustvovalo tom

skupu i ko je bio predsednik te nove stranke? SVEDOK Milan Babic: Prisustvovalo je oko 5 do 10 hiljada ljudi i predsednik

stranke postao je akademik profesor doktor Jovan Rakovi iz ibenika. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Gospodine da li ste vi odrali jedan

govor na tom skupu? SVEDOK Milan Babi: Da, ja sam, meni je ponueno da se obratim skupu

odranom od strane inicijatora Jovana Opaia i ja sam odrao jedan kratak govor

709

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A zato je vama bilo ponueno da odrite govor? Da li ste vi u to vreme ve dosta bili ukljueni u politiku, odnosno recite nam zato?

SVEDOK Milan Babic: Da, sluajno sam imao kontakte sa organizatorima skupa, Jovanom Opaiem i Markom Dubajic u vezi nekih prostorija koje su oni traili za drutvo za .. i ja sam pitao kako napreduju pripreme za skuptinu i tim povodom je Jovan Opai ponudio: "Doktore da li biste se i vi obratili skuptini", to sam ja prihvatio.

SVEDOK Milan Babi: Pa u toku tog govora bio sam zaista pod utiskom onoga to sam vidio na proputovanju izmeu Zagreba i Knina, kad sam se vraao partijskog Kongresa i razmiljao sam o novinskim natpisima koji su tu to vreme bili, posebno, kako su srpske crkve poruene u toku Drugog svetskog rata neobnovljene, kako su se one zaputale. kako se narod preseljava sa Nacionalnog parka Plitvica i to je za mene, ovako, bila jedna impresivna slika, onda sam ja na tom skupu u svom prvom politikom obraanju pomenuo da nam je protekli reim doneo pustinju izmeu Karlovca i Knina, to je prihvaeno sa odobravanjem od strane uesnika skuptine i podrao sam osnivanje SDS partije, kao partije koja e se brinuti o interesima ljudi tog kraja. To je bio razlog da me jedan od lanova predsednitva skuptine, predloi u Glavni odbor.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Spomenuli ste vas i Opaia. Koji je poloaj tada on zauzimao?

SVEDOK Milan Babic: Bio je predsednik srpskog kulturno umetnikog drutva po imenu ''Zora'' i jedan od politikih voa SDS, iako formalno nije bio podpredsednik niti ita slino tome.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su predstavnici politikih partija iz Srbije prisustvovali skupovima?

SVEDOK Milan Babic: Prisustvovali su predstavnici mnogih partija, a glavni meu njima je bio Kosta avoki, predsednik Demokratske stranke.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su prisustvovali predstavnici Miloevieve partije?

SVEDOK Milan Babic: Nije mi poznato. Nisam dobro poznavao te ljude. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je gospodin Miloevi politiki

podravao Jovana Rakovia? Da li vam je to poznato? SVEDOK Milan Babic: Moj utisak je da neposredno nakon formiranja SDS a

i, ini mi se ak do poetka rata, stranka nije imala podrku Beograda ili bolje reeno Miloevia. Ali po otpoinjnju rata u leto 1991.godine, moglo se primetiti, naroito u medijima, da postoji podrka. Da li je podravao lino Jovana Rakovia, ne mogu sa sigurnou odgovoriti, meutim, Jovan Rakovi jeste odravao veze sa tadanjim predsednikom Srbije gospodinom Miloeviem.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE. Dok se formirala SDS u Hrvatskoj, da li je ve postojala stranka koju je predvodio Borislav Mikeli?

710

SVEDOK Milan Babic: Postojalo je krilo Saveza komunista Hrvatske koje je predvodio Borislav Mikeli koje je bila projugoslovenski orijentisana. To je bilo 1990. godine, u leto. I oni su se kasnije pridruili leviarskim stranakama u Beogradu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Pogreno sam rekla, radi se o

dokaznom predmetu 351 a ne 353, tabulator 1. Gospodine, ako pogledamo prvih 5 strana ovog dokumenta, da li se tu spominje opozicija SDS komunizmu?

SVEDOK Milan Babic: Da, naravno. To je bila osnova partijskog programa u vreme ukidanja monopola tadanje vladajue komunistike partije, potreba uvoenja viestranakog sistema, ukidanje politikog i ekonomskog sistema koji je uspostavila Komunistika partija i stvaranje novog sistema zasnovanog na viestranaju, trinoj privredi i privatnoj svojini.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Gospodine Babiu , molim vas da nam skrenete panju na delove ove platforme gde se vidi, odnosno gde stoji da se SDS suprotstavlja komunizmu, Komunistikoj partiji i da tei demokratskim promenama?

SVEDOK Milan Babic: To je na prvoj strani, ali prolazi kroz ceo tekst. To je lajtmotiv celog teksta ali moete videti na prvoj strani da je komunistiki pokret istorijski poraen i citiram ''uprkos njegovoj ponekad visokoj stopi uspeha, ovaj pokret je pretrpeo istorijski debakl''. Onda se dodaje ''Ovaj pokret je postao glavna prepreka za uspostavljanje politike demokratizacije u naoj zemlji. Verujemo da izlaz iz krize, ne samo ekonomski i politiki, ve i moralno, lei u stvaranju novih partija i novih pokreta''. To je ideja koja proima ceo program.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Pa ako bi ste mogli da naete jo jedan citat u vezi sa tim, to je na etvrtoj strani engleske verzije, a na BHS verziji to je paragraf koji poinje reima ''Spremni smo da saraujemo sa svim strankama koje trae demokratski izlaz iz ove situacije. Naravno, mi smo opoziciona stranka i prirodno naginjemo ka drugim, ostalim opozicionim partijama, ali neemo prihvatiti da saraujemo sa bilo kojim agresivnim ili represivnim strankama, a pogotovo ne sa onima koje zagovaraju nacionalni egocentrizam, mrnju i etniku paranoju''. Da li ste nali taj deo koji tako otprilike glasi?

SVEDOK Milan Babic: Seam se toga. Seam se tog dela jako dobro, samo treba da ga pronaem. Rekli ste na strani 4?

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da. Sada bih vas zamolila da preete na paragraf iji je naslov ''Sistem vlade i etniko pitanje. Dravno ureenje i nacionalno pitanje''. To je na strani 4 vaeg teksta, a na engleskoj verziji strane 8 i 9. Tu prvo stoji ''Nacionalno pitanje za Srpsko demokratsku stranku je prvenstveno demokratsko pitanje'', a onda par redaka iza toga ponovo stoji nereeno nacionalno pitanje. ta se pod time podrazumevalo?

711

SVEDOK Milan Babic: to se tie nacionalnog pitanja u Hrvatskoj, smatralo se da ono, to se tie srpskog naroda, nije reeno na zadovoljavajui nain. Prostori na kojima su iveli Srbi su administrativnom podelom Hrvatske loe prekomponovani, pripali su veim optinama i na taj nain su postali periferija, i politika i ekonomska. Smatralo se da ti prostori na kojima ive Srbi zbog toga doivljavaju i ekonomsko nazadovanje i demografsku depopulaciju i na tome je bilo zasnovano nacionalno pitanje. Takoe, to se tie kulturnog poloaja srpskog naroda, zapostavljen je srpski jezik, pismo, tampa, kulturne ustanove, kolski programi i tako dalje.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Sada bih htela da vam skrenem panju na vau estu stranu, strana 11 engleske verzije, naslov je ''Demokratski federalizam''. Tu stoji ''Smatramo da sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj zavisi od demokratskog federalizma. Stoga se opredeljujemo za federativno unutranje ureenje Jugoslavije, pod uslovom da ga prihvate svi narodi koji tvore Jugoslaviju''. U ovom poglavlju koje se bavi demokratskim federalizmom, da li to znai da se ve tu spominje teritorijalna autonomija unutar federalnih jedinica?

SVEDOK Milan Babic: Ne u ovom, ne ba u ovom paragrafu ali se pominje u drugim paragrafima, u ostalim delovima teksta. Ovde se vidi da je istaknuta opcija, da je naglaen model organizovanja Jugoslavije kao demokratske federalne drave.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li to podrazumeva srpsku autonomiju unutar Hrvatske? Da li je SDS smatrao da ta srpska autonomija treba da postoji u okviru Hrvatske?

SVEDOK Milan Babic: U drugim delovima u ovom dokumentu postoji specijalni, posebni deo o tome. Konkretno reeno, Srpska demokratska stranka zalagala se za novu administrativnu podelu u Hrvatskoj. Ona se zalagala za teritorijalnu autonomiju tamo gde geografski, istorijski ili ekonomski i nacionalni razlozi to omoguavaju i zahtevaju.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U stvari, u sledeem paragrafu malo nie stoji: ''Nuno je osigurati ustavne mogunosti da se u okviru pojedinih federalnih jedinica obrazuju teritorijalne autonomije, ukoliko to stanovnitvo na teritorijama sa posebnim etnikim sastavom ili kulturno istorijskim identitetom referendumom odlui''. Dakle, to je taj isti deo zadnji paragraf tog dela, tog poglavlja. asni Sude, to je strana 12, pri dnu 12. strane i pri vrhu 13. strane engleske verzije. Da li ste nali taj deo, gospodine C 061? Sedma strana. To je zadnji paragraf pre sledeeg naslova, pre etvrtog poglavlja.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Dakle, moje pitanje je bilo da li se u to vreme ve razmatrala srpska autonomija u okviru Hrvatske, dakle, u odreenim delovima?

SVEDOK Milan Babic: U naelu da ali nita nije bilo precizirano. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je to manje vie

podrazumevalo kulturnu autonomiju?

712

SVEDOK Milan Babic: Moe se rei da je ukljuivalo regionalnu i lokalnu upravu, teritorijalnu autonomiju sa lokalnom samoupravom.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Dobro. Ako krenemo dalje, vidimo da se navode programski ciljevi Srpske demokratske stranke. To je 13. strana engleske verzije ovog dokumenta. Evo, zamolila bih posluitelja da predoi ovaj obeleeni deo svedoku. Gospodine, dakle, imamo cilj broj 8 koji glasi ''Jugoslovenski demokratski federalizam obavezan je da osigura uslove i mogunosti u okviru pojedinih federalnih jedinica kako bi se obrazovale teritorijalne autonomije ukoliko stanovnitvo na teritorijama sa posebnim etnikim sastavom ili kulturno historijskim identitetom to referendumom odlui''. Da li ste to imali na umu?

SVEDOK Milan Babic: Da. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U redu. U tom cilju se navodi sledee

''Dosadanja jednopartijska politika nas je dovela u neprihvatljivu situaciju. Pojedini delovi Hrvatske u kojima pripadnici srpskog naroda ine veinu stanovnitva privredno su zaostali i nerazvijeni''. Onda malo nie stoji ''ekonomska situacija i ekonomski poloaj Srba u tim oblastima je lo i postaje sve loiji i sve nepovoljniji''. To ste vi ve spominjali, zar ne, nezadovoljstvo Srba njihovom ekonomskom situacijom?

SVEDOK Milan Babic: Tako je. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ako pogledamo cilj broj 16, tu se

spominje regionalna podela Hrvatske. Tu stoji ''Regionalna podela Hrvatske je zastarela i ne odgovara modernim principima zajednikog ivljenja, a pogotovo ne historijskim interesima srpskog naroda''. Da li bi ste mogli da objasnite ta to znai, zato je regionalna podela Hrvatske bila protiv istorijskih interesa srpskih naroda?

SVEDOK Milan Babic: U ovom smislu da su se podruja na kojima su Srbi iveli kao domicijalan narod, administrativno nalazila na periferiji, da su bila na periferiji administrativnih jedinica i da je to bio uzrok njihovog ekonomskog zaostajanja i demografske depopulacije. ...

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Postoji jedan dodatak ovoj platformi, odnosno programu SDS. Rije je o rezoluciji stranke o Kosovu. To su dvije poslednje stranice ovog dokumenta, i u engleskoj i u BHS verziji. Zato je ovo priloeno programu SDS a? Kakve veze Kosovo ima sa situacijom u Kninu?

SVEDOK Milan Babic: Pa Kosovo ima veze sa itavim, celokupnim politikim zbivanjima, imalo je veze sa svim politikim zbivanjima na prostoru prethodne Jugoslavije, a posebno meu srpskim narodom. Naime, poloaj Srba na Kosovu onako kako je javnost saznavala izazivao je solidarnost sa njihovim poloajem. Naravno, i stranke su videle potrebu da se odrede, da se o tome izjasne na svom politikom terenu. ...

713

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U avgustu 1990. godine, da li su se u SDS u suprotstavili Jovanu Rakoviu nakon tajnih pregovora s predsednikom Tumanom i ako jesu, tko je to bio?

SVEDOK Milan Bbaic: Da. Tada je u Glavnom odboru bila jedna frakcija protiv predsednika stranke doktora Rakovia. Tu je frakciju vodio Jovan Opai, Duan Zelenbaba, Branko Peric i jo neki ljudi.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Znate li da li je gospodin Miloevi utjecao na ovo suprotstavljanje? Da li je on imao neto sa tim suprotstavljanjem Rakoviu i pregovorima sa Hrvatima?

SVEDOK Milan Babic: Ne znam da li je lino gospodin Miloevi uestvovao, ali beogradska tampa je podjarivala, da kaem potpirivala takvu netrpeljivost i nepoverenje u Jovana Rakovia, posebno nakon njegovih razgovora sa Tumanom. ak je jednom Televizija Beograd, uoi sednice Glavnog odbora SDS a na kome je trebalo da se raspravlja o ovim dogaajima, pripremila izvjetaj unapred da je predsednik stranke, predsednik SDS a doktor Jovan Rakovi ve smenjen.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je on doista bio smjenjen? SVEDOK Milan Babic: Ne, nije. Ta grupa je nije imala, ta grupa je inila

manjinu u Glavnom odboru i kasnije su, poslije mjesec ili dva dana su napustili stranku.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je na kraju gospodin Rakovi i otiao iz podruja Krajine i ako jeste, kamo je otiao?

SVEDOK Milan Babic: Doktor Rakovi je otiao iz ibenika za Beograd po predlogu akademika osia.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je SDS bila zamiljena kao stranka koja je ograniena samo na Krajinu ili je trebala pokrivati itavo podruje Jugoslavije?

SVEDOK Milan Babic: Srpska demokratska stranka je osnovana sa ciljem da pokrije itavo podruje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Zato je i osnovana i registrovana kod nadlenog dravnog organa u Zagrebu i kod saveznog organa u Beogradu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je stranka sa istim imenom SDS osnovana i u Bosni u julu 1990. godine i ako jeste, tko je bio njezin voa tamo?

SVEDOK Milan Babic: Da sa slinim imenom. Zvala se Srpska demokratska stranka Bosne i Hercegovine. Predsednik je bio doktor Radovan Karadi.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je Rakovi podravao Karadia i da li su zajedno vodili kampanje?

SVEDOK Milan Babic: Da, Rakovi je podravao Karadia. Ja sam uo od njega da se izbor Karadia u velikoj meri desio zbog podrke Jovana Rakovia. Zajedno su vodili izborne kampanje. Jovan Rakovi je vrlo aktivno uestvovao u stvaranju Srpske demokratske stranke u Bosni i Hercegovini.

714

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je dolo do nekakvog spora izmeu Knina, odnosno Rakovia i SDS a Bosne i Hercegovine o tome da li e odbori, lokalni odbori SDS a u Bosanskoj krajini oko Banja Luke biti povezani sa SDS om u Kninu ili sa SDS om u Sarajevu? Znate li ita o tome?

SVEDOK Milan Babic: Bilo je diskusija oko toga izmeu Rakovia i Karadia, odnosno bilo je sukobljavanja u odborima Srpske demokratske stranke na podruju Bosanske krajine oko toga kojoj e stranci pripadati, SDS u Kninu ili Srpskoj demokratskoj stranci Bosne i Hercegovine.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kako je na kraju razreen taj spor, odnosno kojoj SDS je to podruje konano pripalo?

SVEDOK Milan Babic: Reeno je tako da svi ti odbori pripadnu Srpskoj demokratskoj stranci Bosne i Hercegovine, ije je sedite u Sarajevu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je Jovan Rakovi osnovao regionalne odbore SDS a u Novom Sadu i u Beogradu i ako jeste, kada je to bilo?

SVEDOK MilanBabic: Doktor Rakovi osnovao je poetkom leta 1990. godine odbore u Beogradu i Novom Sadu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su oni sudjelovali na izborima u Srbiji?

SVEDOK Milan Babic: Ti odbori su se u jesen 1990. godine, nakon to su zakazani izbori u Srbiji, ti odbori su se izdvojili u posebnu stranku, Srpsku demokratsku stranku Srbije i uestvovali su na izborima u Srbiji.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su uinjeni kakvi pokuaji da se udrue stranke Hrvatske i Bosne i Hercegovine u par navrata?

SVEDOK Milan Babic: Na koje stranke mislite? TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Na SDS obje stranke, u Hrvatskoj i

Bosni. Kako bih vam pomogla, bilo bi dobro da pogledate dokazni predmet broj 351, tabulator 4 moliu. Rije je o javnom proglasu, odnosno saoptenju za javnost Srpske demokratske stranke Krajine o razgovorima s delegacijom SDS Republike Srpske, od 21. jula 1993. godine. U prvom pasusu ovog teksta govori se o posjeti RSK, odnosno glavnom gradu RSK od strane delegacije SDS a Republike Srpske koju je predvodio dr Radovan Karadi, 19. jula. Seate li se, dakle, da li je bilo pokuaja da se ujedine te dve stranke? Da li je bilo kakvih inicijativa u tom smislu?

SVEDOK Milan Babic: Moram prethodno da kaem da, dok je doktor Rakovi bio iv deavali su se, da kaem, dezintegracioni procesi u okviru srpskih demokratskih stranaka. Bilo je stvaranja samostalnih stranaka SDS a u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Nakon njegove smrti u avgustu 1992. godine, osnovana je Srpska demokratska stranka Krajine. Od kraja 1992., odnosno poetka 1993. godine, Radovan Karadi je vodio inicijativu da sve te stranke objedini pod svojim vostvom u novu stranku, odnosno stranku koja bi se zvala Srpska demokratska stranka srpskih zemalja i iji bi on bio predsednik.

715

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U poslednjem pasusu ovog dokumenta stoji sledee ''Zakljueno je da baza ovog programa mora biti ostvarenje srpskih interesa, odnosno jedinstvo u ostvarenju srpskih nacionalnih interesa ''. to to zapravo znai?

SVEDOK Milan Babic: Jedinstvo u ujedinjavanju srpskog naroda sa prostora prethodne Jugoslavije u jednu dravu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Dalje u dokumentu stoji sljedee ''Konanim ostvarenjem tog interesa prestae razlozi postojanja srpskih demokratskih stranaka po republikama, a u sadanjoj fazi borbe za ouvanje dravnog suvereniteta i Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, neminovno je postojanje stranaka na tom nivou''. Da li je to bio i va stav u to vrijeme, odnosno da li ste vi eljeli da to budu razdvojene stranke?

SVEDOK Milan Babic: To je bio na stav, dok je stav doktora Karadia bio da se stranke ujedine.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ostaviemo za trenutak te stranke i prei na Zajednicu opina Sjeverne Dalmacije i Like. U vezi s tim imam itav niz dokumenata. Iz dokaznog predmeta 351 prvi koji nas zanima oznaen je tabulatorom broj 5. Dokument je od 06. juna 1990. godine, a odnosi se na zakljuak o pokretanju inicijative za osnivanje Zajednice opina Sjeverne Dalmacije i Like. A sljedei dokument je dio istog dokaznog predmeta koji je oznaen tabulatorom broj 6. Radi se o skici za Statut Zajednice opina Sjeverne Dalmacije i Like. asni Sude, u engleskom prevodu, naime, u verziji koju ja imam postoji jedna pogreka. Ovde stoji, naime, Juna Dalmacija a trebalo bi stajati Sjeverna Dalmacija. Gospodine svjedoe, da li je to Statut o kojemu je rije?

SVEDOK Milan Babic: Ovo je dokument koji je nastao nekoliko meseci nakon to je osnovana Zajednica optina Sjeverne Dalmacije i Like, ovo je drugi dokument, skica za Statut. Ovom dokumentu prethodila su dva dokumenta. Prvi je ovaj ovde koji ste dali ''Zakljuak o pokretanju inicijative za osnivanje Zajednice optina Sjeverne Dalmacije i Like'', a drugi dokument je ''Odluka o konstituisanja Zajednice optina Sjeverne Dalmacije i Like'' od 27. juna 1990. godine. Ovo je ovde, kako sam rekao, skica za Statut, to je trei dokument koji se odnosi na tu temu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A sada u moliti da se svjedoku pokae tabulator 8 iz istog dokaznog predmeta 351. To je dokument koji ste upravo spomenuli, ''Odluka o uspostavljanju i konstituiranju Zajednica opina Sjeverne Dalmacije i Like'' od 27. juna 1990. godine. Jeste li na to mislili?

SVEDOK Milan Babic: Da. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U ovom dokumentu u lanu 1 stoji

sljedee ''U Zajednici opina Sjeverna Dalmacija i Lika nalaze se opine Knin, Benkovac, Graac, Donji Lapac, Obrovac i Titova Korenica''. Jesu li se ove opine doista i udruile? Da li su one prikljuene? Da li su ule u sastav?

716

SVEDOK Milan Babic: Da. Najprije optine Knin, Donji Lapac i Graac, a kasnije i ostale.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Vratimo se na skicu Statuta. Zanima me neto u vezi s uvodnim djelom ovog Statuta, to je stranica 2 engleske verzije. Ovo je dokument oznaen tabulatorom 6. Samo emo se ukratko na njega osvrnuti. U uvodu stoji sljedee ''Statut ima za cilj da valjano pravno sankcionie postojee stanje, to jest uspostavljenu Zajednicu optina Sjeverne Dalmacije i Like i izraenu volju srpskog naroda sa ovog podruja za uspostavljanje srpske autonomije u Hrvatskoj''. Koji je bio razlog uspostavljanju ove zajednice?

SVEDOK Milan Babic: Osnovni prvobitni razlog za uspostavljanje ove Zajednice, krajem maja i poetkom juna meseca 1990. godine, bilo je poboljanje ekonomskog poloaja ljudi na koje se odnosila ova inicijativa, optina na koje se odnosila ova inicijativa i afirmacija Knina kao sedita te regionalne zajednice. Kasnije je Sabor Hrvatske, odnosno Predsednitvo Republike Hrvatske pokrenulo inicijativu za izmenu Ustava Republike Hrvatske i ukidanje mogunosti stvaranja Zajednice optina. Trei razlog i osnovna politika inicijativa za ouvanje ove Zajednice bila je ona koja se ticala ouvanja nacionalne ravnopravnosti srpskog naroda u Hrvatskoj.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je ova Zajednica, da li se ona odnosila na kulturnu autonomiju i odreenu regionalnu autonomiju unutar Hrvatske?

SVEDOK Milan Bbaic: Da. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Uz pomo posluitelja sada bih

pokazala svedoku dokazni predmet 351 pod tabulatorom broj 9. Rije je o pismu od 03. jula 1990. godine koje je Zajednica opina Sjeverne Dalmacije i Like uputila na adrese 17 optina. U tom pismu se iznosi predlog za odravanje sastanka 06. jula 1990. u Kninu, a odnosi se na sve opine sa velikim, znaajnim brojem Srba, kako bi se usvojila zajednika pozicija u odnosu na predloene amandmane na hrvatski Ustav. Moje pitanje za vas, da li je doista dolo do odravanja tog sastanka i jeste li vi izneli predloge u vezi sa predloenim amandmanima na hrvatski Ustav?

SVEDOK Milan Babic: Do tog sastanka je dolo i uestvovalo je dosta ljudi, predstavnika optina i zastupnika u Saboru Hrvatske srpske nacionalnosti i drugih javnih linosti i iznosila su se miljenja o predloenim amandmanima, amandmanima koje je predloilo Predsednitvo Republike Hrvatske.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Sada bih vam pokazala dokazni predmet broj 351, tabulator 10. Ovo je Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda, a nosi datum 25. jula 1990. godine. Htela bih uti od vas, ko je bio inicijator Deklaracije o autonomiji?

SVEDOK Milan Babic: Inicijator da se sazove Sabor u Srbu i proglasi autonomija je bio Jovan Opai, jedan od lidera Srpske demokratske stranke.

717

Tu njegovu inicijativu je prihvatio predsednik stranke, doktor Rakovi i ostali iz Srpske demokratske stranke. Deklaracija je proizvod te inicijative.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je postojao neki konkretni razlog da se to uini ba u tom trenutku, 25. jula 1990. godine?

SVEDOK Milan Babic: Da, postojao je konkretan razlog. Zasedao je Sabor Republike Hrvatske. Na dnevnom redu te sednice Sabora bilo je donoenje novih amandmana, usvajanje novih amandmana na Ustav Socijalistike Republike Hrvatske. Tim amandmanima brisana je mogunost postojanja zajednica optina, i tim amandmanima su se uvodili novi simboli, uvedeni su novi dravni simboli i promenjeno je ime i jezik. Cilj je bio da se u Srbu odri Sabor predstavnika, izabranih predstavnika srpskog naroda u Hrvatskoj, koji bi na taj nain osporio valjanost usvajanja takvih ustavnih izmena donetih mimo ravnopravnog odluivanja oba konstitutivna naroda u Hrvatskoj, srpskog naroda zajedno sa hrvatskim narodom. Znai, trebalo je da se ospore takvi amandmani koji bi bili doneti veinom glasova predstavnika hrvatskog naroda na Saboru Hrvatske.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Tko je bio na sastanku u Srbu? SVEDOK Milan Babic: Na sastanku u Srbu bili su birani predstavnici u

skuptinama optina, zastupnici u Saboru Republike Hrvatske, predstavnici politikih stranaka, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i negde do 100.000 graana iz svih krajeva Hrvatske.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su sastanku, odnosno skupu prisustvovali i politiki funkcioneri iz Srbije?

SVEDOK Milan Babic: Ne, nisu. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Deklaracija, paragraf 1, prva stranica

u engleskoj verziji, trebala bi takoer biti prva stranica na BHS u. Tu stoji sljedee ''U procesu uspostavljanja novih odnosa u Jugoslaviji, srpski narod u Hrvatskoj ima puno pravo da se u zajednitvu sa hrvatskim narodom ili samostalno pri uspostavljanju novih odnosa u Jugoslaviji opredeljuje za federativno ili konfederativno dravno ureenje''. Koje su bile opcije koje su bile predmet razgovora u to vreme?

SVEDOK Milan Babic: Dominantne opcije na prostoru prethodne Jugoslavije, to se tie opredeljenja za preureenje Jugoslavije, bile su pre svega federalistika, federalna opcija, kao i konfederalna opcija za novo ureenje Jugoslavije.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Dalje, jo uvijek u prvom pasusu itamo ''Srpski narod daje sebi pravo da se na istorijskim teritorijama koje objedinjuju sadanje granice Hrvatske opredjeljuje s kim e ivjeti, u kom e reimu ivjeti i kako e se povezivati s drugim narodima u Jugoslaviji''. Zatim dalje u drugom pasusu stoji sljedee ''Na osnovu svoje suverenosti, srpski narod u Hrvatskoj ima pravo na autonomiju. Sadraj te autonomije zavisie od federativnog ili konfederativnog ureenja Jugoslavije''. I zatim dalje ''U uslovima federativnog dravnog ureenja, srpski narod ima pravo na nesmetanu i bez ogranienja upotrebu u slubene i privatne svrhe

718

srpskog knjievnog jezika, irilinog pisma, kola i srpskih kolskih programa, srpskih kulturnih i politikih institucija, preduzea, tampe i srpske radio televizije''. Ova prva opcija, da li ona znai manje vie kulturnu autonomiju unutar Hrvatske, unutar Republike Hrvatske?

SVEDOK Milan Babic: Koliko sam je ja razumeo, predstavlja regionalnu samoupravu u okviru Republike Hrvatske.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A kakva je bila opcija u vezi sa konfederativnim sistemom Jugoslavije?

SVEDOK Milan Babic: Ta vrsta autonomije bi bila na viem stepenu. U pravnom i politikom smislu, postojala bi politika i teritorijalna autonomija, to znai autonomija za region, sa veim stepenom samostalnosti u odluivanju, u donoenju odluka u okviru Republike Hrvatske.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je to znailo odvajanje od Hrvatske? Da li je i to bilo ukljueno?

SVEDOK Milan Babic: Politika teritorijalna autonomija nije znaila odvajanje od Hrvatske ve samo vii stepen politike samouprave unutar Hrvatske.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U treem paragrafu ovog dokumenta stoji da ''Kao politiki predstavnik srpskog naroda u Hrvatskoj konstituie se srpski Sabor koji zaseda u Srbu''. Da li to znai da je srpska skuptina trebala da bude paralelan organ u odnosu na hrvatski Sabor ili je to pak znailo neto drugo?

SVEDOK Milan Babic: Pa politikim renikom tog vremena, to je trebalo da bude drugi deo Sabora Hrvatske. Smatralo se da je majorizacijom veinskog hrvatskog naroda i nacionalnih politikih stranaka hrvatskog naroda koje su bile veinske u Saboru, Sabor zapostavio interese drugog konstitutivnog naroda i da taj drugi narod ima pravo participirati u vlasti Hrvatske i da je ovo jedna forma. ak znai u politikom govoru je i reeno da je to drugi dio Sabora Republike Hrvatske. Znai, ne paralelno ve participijenski, u okviru samog sistema, kako bih rekao, znai suparlament.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U etvrtom paragrafu se kae ''Srpsko nacionalno vee ima pravo da organizuje referendum srpskog naroda kako bi se odluilo o svim pitanjima bitnim za njegov poloaj u Hrvatskoj i Jugoslaviji, kao i o drugim pitanjima koja se tiu ostvarivanja srpskog suvereniteta i autonomije''. Da li to znai da je ve postojao plan da se odri referendum, odnosno plebiscit?

SVEDOK Milan Babic: Koliko se ja seam, nije postojao plan ve je referendum bio najvii oblik demokratskog izraavanja prava pa je u tom smislu tako i definisan. Mislim da u trenutku kada je pisan ovaj Nacrt deklaracije nije precizno bilo odreeno da li e se referendum odrati ve se to pominjalo samo kao mogunost.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U tom dokumentu se pominje Srpsko nacionalno vee. Da li je ono bilo formirano tog istog dana u Srbu?

719

SVEDOK Milan Babic: Tog dana su izabrani lanovi Vea a samo Vee je konstituisano nekoliko dana kasnije, 31. jula 1990. godine.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Na iji predlog? Da li je to takoe bila inicijativa gospodina Opaia, kako ste pomenuli?

SVEDOK Milan Babic: Ne, inicijativa o osnivanju Vea je ila uporedo sa pripremom teksta Deklaracije, zapravo bila je jednoglasno prihvaena od svih koji su pogledali tekst i razmotrili ga: predstavnici Srpske demokratske stranke, predstavnici optina i Crkve. Pre nego to je objavljena i prihvaena od prisutnih graana, inicijativa je bila razmotrena na instancama koje sam pomenuo.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li se Srpsko nacionalno vee pripremalo da sprovede referendum u avgustu 1990. godine?

SVEDOK Milan Babic: 31. jula 1990. godine, na prvoj sednici Srpskog nacionalnog vea odlueno je da se sprovede referendum u lokalnim zajednicama.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: ta je bilo razlog da se referendum sprovede ba u avgustu 1990. godine?

SVEDOK Milan Babic: To je odlueno iskljuivo zbog razvoja dogaaja, zbog svega to se desilo. Proglaenje autonomije je trebalo potvrditi. Autonomija je bila usvojena u Skuptini. To je bio zavrni korak u politikim dogaanjima koji su otpoeo 25. jula 1990. godine na Skuptini u Srbu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kako je bilo formulisano pitanje? SVEDOK Milan Babic: Na glasakom listiu mogli su glasati za autonomiju,

to implicira i izraavanje miljenja o tekstu Deklaracije usvojene na Skuptini u Srbu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su glasai imali mogunosti da biraju izmeu dve opcije o kojima smo malo pre priali, izmeu federacije i konfederacije?

SVEDOK Milan Babic: Glasai su mogli da se izjanjavaju za ili protiv Deklaracije usvojene na skuptini. Ono koji su se izjasnili za, glasali su za obe opcije.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ko je imao prava da glasa? Da li samo Srbi ili svi koji ive u toj regiji?

SVEDOK Milan Babic: Svi Srbi koji ive u Hrvatskoj su pozvani da glasaju jer su bili konstitutivni faktor. Srbi u Hrvatskoj su bili konstitutivni narod a njihova prava su ustavnim promenama bila povreena. Pozvani su zarad odbrane svojih ustavnih prava, ali ni drugima nije bilo zabranjeno da glasaju.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Uz asistenciju posluitelja, pokazala bih svedoku dokaz 351, tabulator 11. To su rezultati referenduma koji je odran izmeu 09. avgusta i 02. septembra 1990. godine, i datirani su 30. septembar 1990. godine. U pasusu broj 3 se vide rezultati. Kakav je bio rezultat?

720

SVEDOK Milan Babic: Rezultat koji je Srpskom Nacionalnom Veu i javnosti predoila komisija zaduena za sprovoenje referenduma je ovaj koji se spominje: 567.127 za, 144 protiv, 46 nevaeih listia. To su bili rezultati koje je predoila komisija.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A kakav su stav zauzele hrvatske vlasti u odnosu na referendum?

SVEDOK Milan Babic: Pre nego to odgovorim na to pitanje, rei u da je referendum bio planiran, da su graani bili pozvani da glasaju 31. jula 1990. godine i da je plebiscit, kako smo ga zvali, trebalo tada da se odri. Ali 16. avgusta 1990. godine, Srpsko nacionalno vee je odluilo da graani glasaju ne referendumski, da ne treba da se odri referendum ve da to treba da bude glasanje, obino glasanje koje je imalo specijalne, posebne odredbe za legalizaciju. Da li biste sada ponovili pitanje?

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Moje pitanje je kakav stav su zauzele hrvatske vlasti u odnosu na plebiscit? Da li su ga podravale, da li su radili protiv ili su naprosto bili nezainteresovani?

SVEDOK Milan Babic: Hrvatske vlasti su aktivno radile protiv plebiscita. Predsednik Tuman je javno saoptio da nee biti referenduma. Ministar unutranjih poslova Boljkovac je pretio da e silom spreiti referendum.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kakav je bio stav Srba prema hrvatskim vlastima u to vreme?

SVEDOK Milan Babic: Da li ste pitali srpskog naroda prema hrvatskoj vlasti? TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da. SVEDOK Milan Babic: Srpski narod u Hrvatskoj, kao to je i predstavljeno na

Skuptini, nije se slagao sa politikim promenama koje je hrvatska vlast uinila u to vreme.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su Srbi postavljali naoruane strae u podrujima gde su iveli, i ako jesu, ko je to organizovao?

SVEDOK Milan Babic: Ovaj politiki sukob je izazvao strah i nesigurnost mau Srbima i poeli su da se naoruavaju, prvo lovakim pukama, a potom su nabavili i drugo oruje.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A ko je to organizovao? SVEDOK Milan Babic: Prvu organizovanu dostavu oruja je sprovela grupa

policajaca iz Knina. A potom je to uraeno i u nekoliko drugih policijskih stanica.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: I kada je to najranije poelo? SVEDOK Milan Babic: 17. avgusta 1990. godine, poslepodne. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su Srbi izvan Krajine bili

ukljueni u tu najraniju fazu? SVEDOK Milan Babic: Koliko je meni poznato, pojedini Srbi iz Bosne su

doneli oruje u Knin. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Gospodine u tom vremenskom

periodu dakle, avgust 1990. godine, da li ste vi pokuali da uspostavite kontakt sa gospodinom Miloeviem?

721

SVEDOK Milan Babic: 10. avgusta 1990. godine od mene je zatraano od nekoliko ljudi u Kninu, ljudi iz stanice milicije u Kninu, ljudi iz vostva Srpske demokratske stranke, da uspostavim kontakt sa tadanjim predsednikom Srbije, gospodinom Miloeviem, da mu se poalimo na dodaaje u Kninu. ...

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: I rekli ste da je nekoliko ljudi iz policijske stanice u Kninu vam se obratilo a takoe i neki ljudi iz SDS a. Da li moete da budete malo konkretniji? Ko su bili ti ljudi?

SVEDOK Milan Babic: 9. avgusta uvee kod mene je doao u stan milicioner, inspektor iz Knina, Milan Marti, u borbenoj opremi, sa izmama, kapom i automatom i rekao mi da je hrvatska specijalna policija sa transporterima krenula na Knin i da ja moram da se sklonim iz Knina. Oni su traili prenoite. Tu no, on sa drugom grupom ljudi mi je naao novi stan za mene i moju porodicu. Sljedeeg dana doao je on, doao je Rastovi, predsednik optine Donji Lapac, doao je Bogoljub Popovi iz rukovodstva Srpske demokratske stranke, zaduen za, koji je vodio policiju za bezbednost Srpske demokratske stranke i zatraili da se ide kod Miloevia. Neko mi je rekao od njih, ne znam tano ko, da mogu da potraim Slobodana Jovanovia, urednika "Ekspers Politike", koji mi moe dati podatke gde se Miloevi u tom trenutku nalazi. I ja sam tako postupio.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je urednik Jovanovi znao gde se Miloevi nalazi i da li vam je on pomogao da s njim stupite u kontakt?

SVEDOK Milan Bbaic: Jeste. Rekao je da se nalazi u Kuparima na odmoru i da se obratim lanu Predsednitva Srbije, sad ovog trenutka ne mogu da se setim imena ali mogu se setiti kasnije, da je taj lan Predsednitva u....., da odem do njega i da e me on spojiti sa predsednikom Miloeviwm.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je gospodin Slobodan Jovanovi bio saradik gospodina Miloevia? Da li vam je to poznato?

SVEDOK Milan Babic: Da, bio je jedan od rukovodilaca, bio je u rukovodstvu Socijalistike partije Srbije, odnosno mislim da je tada ve osnovan SPS, saradnik je bio predsednika Miloevia, politiki, partijski.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li vam je on rekao sa kim se nalazi gospodin Miloevi u Kuparima?

SVEDOK Milan Babic: Ne, to mi je rekao Slobodan Vueti, to je ovaj koga sam pomenuo, koji je bio podpredsednik Predsednitva Srbije, koji je danas predsednik Ustavnog suda Srbije. Slobodan Vueti je posebno kontaktirao izmeu mene i Bogoljuba Popovia sa gospodinom Miloeviem u Kuparima i rekao da se tamo nalazi, da su tamo sva trojica. Rekao je: "Tamo su sva trojica, Slobo, tamo je (Borislav) Jovi i (Veljko) Kadijevi".

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li ste vi uspeli da kontaktirate gospodina Miloevia u Kuparima?

SVEDOK Milan Babic: Posredno, preko Jovanovia. Slobodan Jovanovi je prenosio nau poruku i vratio poruku nama od gospodina Miloevia.

722

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A koja je bila poruka? SVEDOK Milan Babic: Poruka od gospodina Miloevia je bila da zatraimo

zvanini prijem kod predsednika Predsednitva Jugoslavije, Jovia i da e nas on primiti, i da iznesemo nae probleme njemu..... Pa Slobodan Miloevi je bio politiki lider Srbije a i srpski narod u Jugoslaviji i u Hrvatskoj i u Kninu je gledao u njemu zatitnika interesa celokupnog srpskog naroda u Jugoslaviji. Njegova je politika opcija tada, izjavljena preko medija, osnivanje Socijalistike partije Srbije je bilo da se ouva Jugoslavija.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Takoe ste rekli da su vas uputili na Borisava Jovia. Da li ste se sastali s njim avgusta 1991. godine?

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Gospodine da li ste se susreli sa gospodinom Joviem avgusta 1991. godine? Ako ste se susreli s njim, recite nam gde i ko je bio s njim?

SVEDOK Milan Babic: Susreo sam se 13. avgusta 1991. godine u Predsednitvu Jugoslavije u Beogradu. Sa njim je bio neko od saradnika a sa mnom je bi David Rastovi, predsednik optine Donji Lapac i Bogoljub Popovi.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A o emu ste razgovarali sa gospodinom Joviem?

SVEDOK Milan Babic: Izneli smo probleme koji se odnose na negiranje Vlade Hrvatske referenduma koji smo zakazali i o politikom poloaju srpskog naroda u Hrvatskoj. To je bilo ono o emu smo mi govorili. Borisav Jovi je rekao da nam daje podrku, politiku kako se to svoju politiku podrku i zatitu ali je rekao da se pripema zakon . Takoe nam je sugerisa da referendum na sprovodimo po zakonskim i ustavnim odredbama a od njegovog saradnika nam je sugerisano po kojim ustavnim odredbama i zakonskim treba da provedemo referendum da bi on bio prevno valjan.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li ste od njega zatraili pomo u sluaju da Hrvatska bude intervenisala? Ukoliko bude pokuala da sprei referendum.

SVEDOK Milan Babic: On je sam pomenuo da on daje podrku i da emo biti zatieni, znai, od strane JNA u naoj politikoj borbi.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li ste se tom prilikom susreli sa jo nekim u Beogradu? Mislim naravno na rukovodioce, ljude iz Vlade.

SVEDOK Milan Babic: Sastao sam se sa Petrom Graaninom, saveznim ministrom unutranjih poslova.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A o emu se s njim razgovaralo? SVEDOK Milan Babic: O istim pitanjima, pogotovo o promeni u policiji, nove

uniforme policije u Hrvatskoj, nove oznake, reorganizacija policije. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je gospodin Graanin ponudio

bilo kakvu pomo ili savet u vezi sa neim to bi trebalo uraditi? SVEDOK Milan Babic: ... preko saveznih organa, uspostaviti kontakte

potpune sa Vladom Hrvatske a to se tie, ja nisam uo ali mi je kasnije

723

Graanin rekao, da je Srbima u Kninu preporuivao da prave barikade. S njim je razgovor uglavnom vodio Bogoljub Popovi. Ja ne znam da je on to rekao njemu ili je to rekao drugoj delegaciji koju je vodio Marti, odnosno milicija u kontaktima sa Graaninom.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A kada vam je to gospodin Graanin rekao? Rekli ste; kasnije je rekao da je preporuio podizanje barikada. Kad vam je on to rekao?

SVEDOK Milan Bbaic: On je to izjavio u tampi posle nekoliko godina. Hvalio se sa tim kako je pomagao Srbe i kako ih je upuivao da diu barikade.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Svedoe, pomenuli ste nekoliko puta Davida Rastovia. Koju ulogu je on imao u ovim dogaajima? Ako je uopte imao neku ulogu.

SVEDOK Milan Babic: David Rastovi je bio predsednik skuptine optine Donji Lapac i podpredsednik Zajednica optina Severne Dalmacije i Like, kao i lan Glavnog odbora Srpske demokratske stranke.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je tokom rata i nakon rata imao bilo kakvu funkciju?

SVEDOK Milan Babic: Zadrao je poloaj predsednika skuptine optine. 1993. godine je bio ministar u Vladi Republike Srpske Krajine. Bio je takoe, te godine lan, Komisije za reorganizaciju srpske vojske u Republici Srpskoj Krajini. Bio je i lan Predsednitva i Reginalnog odbora SDS za Krajinu. I po mojoj proceni, pripadao je takozvanim paralelnim strukturama u Krajini.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: ta podrazumevate pod ''takozvanim paralelnim strukturama u Krajini''?

SVEDOK Milan Babic: Pod time podrazumevam jednu grupu koju su sainjavali pripadnici Ministarstva unutranjih poslova Srbije, Slube dravne bezbednosti Srbije, ljudi iz milicije u srpskim optinama u Hrvatskoj i drugih ljudi koji su sa njima bili u bliskoj vezi. Tu grupu nisu formirale legalne vlasti ni Krajine ni Hrvatske ni Srbije. Meutim, ona je imala posebnu ulogu u svim dogaajima, poevi od avgusta 1990. godine i tokom narednih godina.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ko je tu bio centralna figura? Ko je bio centar ove paralelne strukture?

SVEDOK Milan Babic: Centralna figura je bio ef Dravne bezbednosti Republike Srbije Jovica Stanii, pa njegov pomonik Franko Simatovi, potom Dragan Vasiljkovi zvani kapetan Dragan i ostali iz Dravne bezbednosti Srbije. Takoe, Milan Marti u Kninu i mnogi ljudi, kasnije cela milicija u srpskim optinama, Duan Orlovi, Neboja Mladini, Jovo Vitas i predsednici optina koji su bili s njim u bliskoj vezi: Rastovi, predsednik optine Korenica, Boo Mii, predsednik optine Benkovac, Zeevi i jo drugi ljudi.)drugi koji su doli kasnije. Zapravo, kasnije su tu bile i kompletne milicijske snage iz srpskih optina Orlovi, Vitas, kao i predsednici optina koji su bili u bliskoj vezi sa njima Boovi, Rastovi, Benkovac, Zeevi i ostali.

724

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: asni Sude, ovu takozvanu paralelnu strukturu emo podrobnije ispitati u nastavku svedoenja. Rekli ste da je David Rastovi ve bio u toj strukturi. A ta je sa Bogoljubom Popoviem, gde je on pripadao?

SVEDOK Milan Babic: Koliko je direktno u toj strukturi, organizaciono ukljuen, to ne znam. Bio je blizak sa njima.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je on Bogoljub Popovi bio policajac ili vojnik?

SVEDOK Milan Babic: Bio je penzionisani pukovnik JNA. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kakvu je uopte ulogu imao tokom

dogaanja? SVEDOK Milan Babic: Beznaajnu. U podruju Benkovca imao je nekavu

savetodavnu ulogu 1991. godine. U 1990. godini bio je predsednik komisije za bezbednost SDS a i malo neobino, na mitinzima ak drao govore, govorei o nabavci oruja. Pominjui ak daske, nekakve daske, to je to podrazumevalo oruje. Ali ja ne znam koliko je bio direktno u to ukljuen. Stvarno.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kada je odrao taj govor u kojem je o pukama govorio kao o daskama?

SVEDOK Milan Babic: To je bilo poetkom 1990. godine a nastavilo se i tokom jeseni. To je bilo vreme kada su se mitinzi vrlo esto odravali, po celoj oblasti. Takoe, u isto vreme su odravani i osnivaki mitinzi SDS a.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kada ste se viali sa gospodinom Joviem, da li ste mogli zapaziti bilo to nezavisno i samosvojno u njegovim politikim stavovima i delima?

SVEDOK Milan Babic: Na osnovu moje vlastite procene i onoga to sam uo od drugih ljudi, on je bio drugi ovek u partiji posle Miloevia. Moj zakljuak je da je on bio u hijerarhijskom politikom smislu podreen predsedniku Srbije.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Pomenuli ste da se raspravljalo o pitanju samoopredeljenja i da je zakon bio u pripremi. Gospodin Jovi je rekao da je zakon o srpskom samoopredeljenju bio u pripremi. Da li je on radio na tome?

SVEDOK Milan Babic: Ukoliko elite da budem precizan, govorio je o pravu naroda na samoopredeljenje.

Nije govorio o pravu srpskog naroda na samoopredeljenje. Govorio je o novom zakonu koji treba da uredi prava naroda na nacionalno samoopredeljenje do secesije. To je bio jedan od zakona u pripremi. Jednom prilikom je na televiziji objanjavao kako e to zapravo da se sprovede u praksi, aludirajui na narode koji nisu bili voljni da ouvaju jugoslovensku federaciju i kako bi oni koji su voljni da je ouvaju mogli na to da reaguju.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Uz asistenciju posluitelja, pokazala bih dokaz broj 352, tabulator 1. To je dokaz koji se odnosi na sednicu

725

Srpskog Nacionalnog Vea koja je odrana u Dvoru na Uni 16. avgusta 1990. godine. Svedoe, vi ste ve pomenuli ovu sednicu, u prvoj taki dnevnog reda se pominje razgovor izmeu srpskih predstavnika i predsednika Predsednitva gospodina Jovia. Da li ste raspravljali o ovoj taki dnevnog reda?

SVEDOK Milan Babic: Da. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je razgovor sa gospodinom

Joviem podstakao Srpsko Nacionalno Vee da istraje i nastavi sa referendumom?

SVEDOK Milan Babic: Da, imao je uticaja, budui da je termin za samopredeljenje izmenjen. Vie to nismo zvali referendum ve politika deklaracija. Jovi je sugerisao da politika deklaracija Srba u Hrvatskoj treba da bude upriliena u zakonske okvire, da bude vrsto uz zakon. To je objasnio jedan od njegovih pomonika, rekavi da se neke odredbe ustava primenjuju na to.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Proitau vam ono to uneseno u zapisnik, dakle ono to je do sada prevedeno: ''...da bude vrsto uz zakon. To je objasnio jedan od njegovih pomonika, rekavi da se neke zakonske odredbe ustava primenjuju na to''. Zapravo, nije proputeno ono to ste vi rekli ve moje pitanje. Htela bih da vas pitam u vezi sa ovim zapisnikom pod brojem 1 postoji jedna napomena u ovom dokumentu, gde se kae:" Armija je garant Deklaracije". Da li se to odnosi na ono to je Jovi mislio i rekao?

SVEDOK Milan Babic: Da, to je zapravo izvetaj Rastovia o onome to je Jovi rekao.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Termin ''balvan revolucija'' se odnosi na koji incident?

SVEDOK Milan Babic: To je ime koje su dali hrvatski mediji koristili za dogaaje koji su se zbili 17. avgusta i kasnije, u Kninu i oko Knina.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A ta se to dogodilo 17. avgusta u Kninu?

SVEDOK Milan Babic: 17. avgusta se desilo nekoliko dogaaja. Prvo je bilo obavetenje od strane nekih pojedinaca iz Knina i Obrovca da hrvatska Vlada, odnosno specijalne policijske snage i naoruani pojednici napreduju prema Kninu kako bi spreili referendum. Istog dana je objavljeno saoptenje da je predsednik Skuptine objavio ratno stanje tog dana i da policija iz kninske policijske stanice deli oruje graanima. Istog dana uvee, predsednik optine je negirao da je objavio ratno stanje i da se specijalne snage hrvatske policije kreu ka Kninu. Kasnije iste veeri je objavljeno da su helikopteri JNA spreili hrvatske transportere da uu u Knin.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su barikade bile podignute i ko ih je podigao?

SVEDOK Milan Babic: Da, bile su. Tada su poele masovno da se podiu barikade. To su inili pripadnici SDS a, graani u selima samoinicijativno,

726

milicija oko milicije u Kninu i u drugim optinama po istom principu, Obrovcu, Graacu

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Rekli ste da je bilo objavljeno da hrvatska policija ide na Knin, da li su doli ili je to bila dezinformacija?

SVEDOK Milan Babic: Bila je to dezinformacija koju je plasirao Duan Orlovi kao i dezinformacija predsednika optine Obrovac, Sergej Veselinovi. ...

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Svedoe, pomenuli ste Duana Orlovia koji je bio jedan od izvora dezinformacije o hrvatskoj policiji, a ranije ste pomenuli da je on bio deo paralelne strukture. Na kojoj je poziciji bio tokom dogaanja?

SVEDOK Milan Babic: U leto 1990. godine je bio svugde i nije mi poznato koji poloaj je imao. Od kraja septembra, moda poetkom oktobra zvanino je pripadao jednoj strukturi koja se zvala Savet narodnog otpora protiv ugnjetavanja Srba. Znai, to je bila prva javno obznanjena forma u kojoj je on postojao kao deo paralelne strukture.Narodno vee za otpor nasilju nad Srbima. To je bilo zvanina struktura kojoj je on javno pripadao. Nakon januara 1991. godine, kada je formiran u SAO Krajini Sekretarijat za unutranje poslove, njega je sekretar sekretarijata, Milan Marti, postavio za efa bezbednosti Krajine. Lino smatram da je on zapravo bio ovek Slube dravne bezbednosti Srbije, znai ovek koji je odgovarao Jovici Staniiu. Ostao je na tom poloaju do 1993. godine a nakon toga je premeten u Srbiju.Bio je naimenovan posle 1990. godine, a kasnije je premeten u Srbiju. uo sam od drugih da je i nakon 1995. godine nastavio da radi za Slubu dravne bezbednosti Srbije na teritoriji Srbije. Ne znam da li je to tano, moj izvor mi je samo rekao da radi negde u okolini Smedereva.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: asni Sude, imam problem pa ne znam da li moe da se sredi. Trenutno ujem svedoka na srpskom jeziku ujem veoma glasno ali gotovo da uopte ne mogu da ujem prevodioca. A sada je u redu. Bilo je to moje nesnalaenje sa opremom. Izvinjavam se, hvala. Pomenuli ste jedno selo, pomenuli ste Golubi. ta ste videli? Da li ste videli oruane formacije u Golubiu ili u selu koje ste pominjali?

SVEDOK Milan Babic: 17. avgusta 1990. godine popodne, bilo je moda oko 17:00h, video sam policajce iz kninske policijske stanice kako dele oruje graanima. Nedelju dve dana kasnije bio je tab u Golubiu iji je zadatak bio da podie i odrava barikade oko Knina tokom perioda potrebnog za sprovoenje referenduma. Poetkom septembra tab je rasformiran jer su u celom podruju Golubia nastala jedna oruana formacija, koja je pod orujem drala strae na ulazu u naselje i oko tog taba, znai neto to je postojalo i kao vojni logor. Zato je Izvrni odbor SDS a zvanino rasformirao tab, jer se taj logor i taj tab pozivao, odnosno bazirao svoj legitimitet na odlucu Glavnog odbora Srpske demokratske stranke od 18. avgusta 1990. godine.

727

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Rekli ste da je Izvrni odbor zahtevao da se tab rasformira. Da li su oruane formacije zapravo rasformirane u regionu ili su nastavile da postoje?

SVEDOK Milan Babic: Izvrni odbor SDS a je usvojio odluku da se rasformira tab u Golubiu i on je zvanino rasformiran i izmeten iz Golubia, znai formalno rasputen. Ali oruane formacije su i dalje postojale i kasnije su bile pod nadzorom takozvanog Vea za narodni otpor, koji nije bio struktura koju je formirala SDS, niti bilo koji organ vlasti na podruju Knina i drugih optina.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A koje bio zaduen za te oruane formacije i Vee za narodni otpor?

SVEDOK Milan Babic: Koliko sam ja mogao da vidim iz Knina, to je bila grupa koju su inili Milan Marti, Duan Orlovi, Neboja Mladini, Jovo Vitas i ostali. Takoe je bilo i ljudi, pojedinaca koji nisu iz Knina. Jedan novinar, Cvele Cvetkovi, kae da je on faksom slao informacije direktno u kabinet predsednika Srbije Miloevia i informisao ga o stanju u Kninu. Postojala je i jedna osoba koja se krila od mene, koju ja ne poznajem, a koja je bila zaduena za ifrovanje u Centru za obavetavanje u Kninu. Bilo je jo, bilo je tu jo nekih ljudi.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li vam je taj novinar objasnio zato su informacije slate u Miloeviev kabinet? I kada ste vi o tome razgovarali sa novinarem Cvetkoviem?

SVEDOK Milan Babic: U avgustu i septembru smo se esto viali i priali. Nije rekao zato, on se hvalio sa tim da ima direktan pristup u kabinet predsednika i da direktno alje informacije predsedniku, odnosno kabinetu, medijima i raznim agencijama u Beogradu. Meutim, te njegove informacije su bile tako preuveliavane da sam ja uo iz izvesnih novinarskih krugova da su njegove informacije uvek bile striktno pregledane, doterivane. Mislim da je on bio samo pokrie za jednog drugog oveka, koga ja nisam upoznao a koji je nadzirao jednu posebnu sobu za ifrovanje, slanje ifara, znai nekome van Knina. Ja nisam nikada otkrio kome, obzirom da je Jovica Stanii u avgustu 1990. godine, skupa sa Martiem posetio Knin. Tom prilikom sam ga upoznao . Kasnije sam doao do zaljuka da je mogue da je njemu slao te informacije , ali ja ...

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Gospodine, da se vratimo na 17. avgust 1990. godine, pominjete distribuciju oruja. Da li je oruje posle toga vraeno ili su ga ljudi zadrali?

SVEDOK Milan Babic: Ljudi su zadrali oruje. 10. septembra je zatraeno da se oruje vrati oruje ali to nije uraeno. I nakon razgovora predsednika optina Knin, Lapac i predstavnika optine Graac sa Ministrom unutranjih poslova Hrvatske i predsednikom Vea optina Sabora Hrvatske , ljudi nisu tada vratili oruje. Deo oruja je vraeno u januaru 1991. godine, kada je Predsednitvo Jugoslavije izdalo nareenje da se paravojske na teritoriji

728

Hrvatske razoruaju, i tada je deo oruja vraen Jugoslovenskoj narodnoj armiji.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su barikade uklonjene nakon to se ustanovilo da Hrvati nee doi?

SVEDOK Milan Babic: Barikade su bile postavljene da bi se sproveo referendum, ali ni posle nisu uklonjene jer je poetkom avgusta i krajem septembra dolo do nemira i serije dogaaja u Kninu, okolini Knina i u oblinjim mestima. Tako da je, umesto da se situacija smiruje, ona je posle 10. septembra 1990. godine eskalirala. I tako barikade nisu ukonjene sve do aprila 1991.godine, kada je policija ustanovila stalnu kontrolu i postavila svoje ljudstvo u toj oblasti. Od aprila 1991.godine, milicija je formacijski, da kaem ....

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je hrvatska policija preuzela ikada ponovo zauzela kontrolu nad Kninom, dakle pre 1995. godine?

SVEDOK Milan Babic: Ne. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A kada ste pomenuli da je policija

preuzela kontrolu u aprilu 1991. godine, na koju policiju ste mislili? SVEDOK Milan Babic: Na policiju Krajine koja je saraivala sa instruktorima

iz Srbije i bila pod nadzorom instruktora koji su pripadali MUP u Srbije. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Gospodine vi ste ve rekli da ste

avgusta 1990. godine se susreli sa nekim iz Ministarstva unutranjih poslova Srbije. Recite nam kako je do toga dolo, s kim ste se sastali i gde ste se sastali?

SVEDOK Milan Bbaic: Krakem avgusta 1990. godine. Pozvao me je Milan Marti u jednu kafanu izmeu Krivaje i Golubia i tamo sam doao i upoznao me je sa ovekom koga je predstavio kao iz Srbije. Nisam siguran da li je rekao iz MUP a Srbije. Ja nisam ... kontakt sa tim ovekom, ali mi je taj ovek, Jovica Stanii, jer ga je Marti tako predstavio, krajem januara 1991. godine rekao da je on bio sa mnom i nakon susreta rekao mi je njegov komentar, da sam bio tada uzdran, nepoverljiv prema njemu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: To znai da ste se sa Jovicom Staniiem sastali u Kninu, u Golubiu ali da to tada niste znali, odnosno niste znali ko je on tada, ve ste to kasnije saznali. Je l' toelite da kaete?

SVEDOK Milan Babic: Tako je. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A ta je Stanii radio u Kninu

avgusta meseca 1990. godine? SVEDOK Milan Babic: Ne znam tano. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U leto 1990. godine da li ste vi bili

pozvani na razgovor sa Tumanom? SVEDOK Milan Babic: Da, nakon 10. septembra, neko vreme iza 1990. godine,

predsednik optine Sinja, prenjeo mi je poruku od predsednika Tumana da Tuman eli da sa mnom razgovara.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da, i da li ste otili na razgovor s njim?

729

SVEDOK Milan Babic: Ja sam prihvatio i rekao sam da to bude javno, znai susret sa kojim e biti upoznata javnost. Ali nije doao odgovor sa njegove strane i do susreta nije dolo.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su tada SDS politiari, Izvrni

odbor SDS a, da li su traili mirno reenje pokuavajui da pregovaraju sa Hrvatima u leto 1990. godine?

SVEDOK Milan Babic: Da, 10. septembra je odran sastanak predsednika optina Knin, Lapac i Graac sa zvaninicima hrvatske Vlade. Na tom sastanku je odlueno da se svi postojei problemi ree posredstvom institucija Republike Hrvatske i da zapone proces vraanja oruja u policijske stanice u Kninu i drugim mestima.Takoe je dogovoreno da e u Vladi Hrvatske biti pokrenuta inicijativa za formiranje Sekretarijata unutranjih poslova u Kninu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Uz asistenciju posluitelja, pokazala bih svedoku dokaz broj 352, tabulator 2. To je sporazum od 10. septembra 1990. godine o reavanju sporova sa Hrvatima putem pregovora. Da li se to odnosi na ono to ste malopre pomenuli, na pokuaj da se postigne mirno reenje?

SVEDOK Milan Babic: Da, tako je. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li se odnosi na, da li je planiran

povratak hrvatske policije u Knin? SVEDOK Milan Babic: Hrvatska policija nikada nije napustila podruje Knina,

to znai da je plan bio, u organizacionom smislu, da se oformi ogranak Ministarstva unutranjih poslova Republike Hrvatske u Kninu i da ima status kao Ministarstvo, a ne da bude samo policijska stanica koja bi bila pod nadlenou ogranka Ministarstva u ibeniku.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su pregovori i pokuaj pronalaenja mirnog reenja naili na otpor u Kninu, od strane onih koje nazivate paralelnim strukturama?

SVEDOK Milan Babic: Da. Veoma jak otpor. ak je bilo i pretnji likvidacijom onima koji su stavili svoj potpis na sporazum.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ko je pretio, moete li imenovati bar jednog?

SVEDOK Milan Babic: Jovo Vitas. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A koje on? SVEDOK Milan Babic: On je bio blizak sa Martiem i Duanom Orloviem,

odnosno kako ja to vidim, pripadnik paralelne strukture. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je Miloevi bio u poziciji da

utie tokom pregovora izmau lokalnih Srba i hrvatskih vlasti? Da li vam je poznato?

SVEDOK Milan Babic: To mi nije poznato.

730

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Pomenuli ste naoruane grupe koje su i dalje opstale, koje su i dalje postojale. Da li se na Baniji i Kordunu u oktobru 1990. godine, dogodilo neto to se odnosi na njih?

SVEDOK Milan Babic: Da, bilo je nemira. Bilo je sve vie incidenata koji su se deavali oko Knina a naroito veliki sukob je bio izmeu Srba, nenaoruanih srpskih grupa i hrvatske policije na podruju Banije i Korduna. Tako da je oktobar karakteristian po nemirima. Incidenti su bivali sve jai i jai, i figurativno govorei, pomerali su se od kninske ka banijskoj oblasti.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kada kaete incidenti, ta pod time podrazumevate? ta se desilo? Ko je to uradio?

SVEDOK Milan Babic: U reonu Knina, znam da je minirana eleznica, da je bila dignuta u vazduh. Isto tako i radnje koje su bile u vlasnitvu ljudi iz Knina i okoline, novinski kiosci i ostali objekti blizu ibenika, i mnoge druge sline provokacije. U oblasti Banije, to su mediji pratili, dolo je do sukoba lokalnog naoruanog stanovnitva, srpskog stanovnitva i specijalnih snaga hrvatske policije.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ko je bio vlasnik kioska i radnjica koje ste spomenuli i ko je izazivao te provokacije?

SVEDOK Milan Babic: Vlasnici su bili drutvena preduzea, drutvene firme iz Zagreba, kao to su na primer ''Vijesnik izdavaka kua'' ili pripadnici etnikih grupa, Albanci ili Hrvati.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A koje izvrio ove provokacije? SVEDOK Milan Babic:Pripadnici grupe koja se zove Vee narodnog otpora. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je ovo izazvalo neku reakciju

hrvatske policije? SVEDOK Milan Babic: Reakcija hrvatske policije se manifestovala i pre toga, u

smislu ranijeg, prethodnog nastojanja hrvatske policije da preuzme kontrolu nad Kninom. Tada u oktobru su jo samo informisali stanovnitvo o tome ta se deava ali nisu reagovali, izvodili akcije na licu mesta. Hrvatska policija nije imala pristupa tom podruju niti bilo koja druga policija koja je bila pod jurisdikcijom vlasti u Zagrebu. A one policijske stanice koje su bile u toj oblasti, nisam uo da su sproveli istragu do kraja. U stvari, nisu tome pridavali previe publiciteta.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ako sam dobro razumela, rekli ste da su poinioci, osobe koje su vrile te provokacije bili pripadnici Vea za otpor ili greim?

SVEDOK Milan Babic: Da, tako je. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Zato su to uradili? SVEDOK Milan Babic: Po mom shvatanju, hteli su da izazovu provokacije i

incidente. A osnovni razlog za to je bio, bar ja tako mislim, da se drutvena kriza u tom delu Hrvatske produbi do tog nivoa, da eskalira do te mere da Jugoslavija onda proglasi vanredno stanje u celoj oblasti. Vanrednim stanjem bi se suspendovale vlasti koje su bile na tom podruju, zapravo hrvatska vlast.

731

SUDIJA MEJ PITANJE: ta su po nacionalnosti bili pripadnici Vea narodnog otpora?

SVEDOK Milan Babic: Bili su Srbi. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ako sam vas dobro razumela, to su

bili Srbi oko Milana Martia? Milan Babic: Tako je. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Zar nisu srpski politiari u Kninu,

Izvrni odbor SDS a, zar nisu oni mogli spreiti te naoruane grupe da vre te provokacije?

SVEDOK Milan Babic: Ne, Vasil Tupurkovski, lan Predsednitva Jugoslavije je bio informisan o ovome kada je doao u Knin poetkom oktobra. Oni nisu bili pod kontrolom lokalnih vlasti, niti SDS a, iako je u grupi bilo lanova SDS a koji su inae bili vrlo aktivni.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A znate li da li je Vasil Tupurkovski preduzeo ikakve mere u vezi onoga to je uo od ljudi iz Kninu?

SVEDOK Milan Babic: lanovi Predsednitva i Savezna vlada su poslali posmatrae, mislim da su bili iz Saveznog ministarstva unutranjih poslova. Poslali su ljude na teren. Mislim da je rezultat njihovih aktivnosti tamo bila injenica da se situacija relativno smirila negde u oktobru 1990. godine.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Uz asistenciju posluitelja, pokazala bih svedoku dokazni predmet Tuilatva broj 351, tabulator 14. To je statut Srpske autonomne oblasti Krajina i takoe se radi i o odluci Skuptine optine Knin o primeni Statuta Srpske autonomne oblasti. Krajina od 20. decembra 1990. godine. Zato je ovakav korak uinjen u decembru 1990. godine? Zato je oformljena SAO Krajina tada?

SVEDOK Milan Babic: Zato da bi se formiranje optina Severna Dalmacija i Lika moglo okonati u smislu formiranja SAO, da bi onda mogla da se formira Srpska autonomna oblast Krajina na bazi ustavnih odredbi koje su tada jo uvek bile na snazi u Hrvatskoj, ostavljajui po strani, ne obazirui se na ustavne amandmane koji su usvojeni 25. jula. Srpska autonomna oblast Krajina je konstituisana tada, u to vreme, zato jer se to moralo uiniti, bilo je vano da se to uradi pre 23. decembra, kada doneen novi Ustav Republike Hrvatske, u ijem predlogu je bilo da se srpski narod u Hrvatskoj brie kao konstitutivni narod Republike Hrvatske.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Prema lanu 1. ovog Statuta, ovde se kae: ''Srpska autonomna oblast Krajina treba da bude autonomna oblast, teritorijalna autonomija u sastavu Republike Hrvatske''. Koja vrsta autonomije je bila....

SVEDOK Milan Babic: Tako je. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Koju vrstu autonomije je Statut

podrazumevao? SVEDOK Milan Babic: Regionalnu autonomiju unutar Hrvatske. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: A u lanu 4. Statuta, navode se i

teritorije koje potpadaju pod SAO Krajina i dalje pie: ''Sastoji se od teritorija

732

koje obuhvataju sadanju Zajednicu optina Severne Dalmacije i Like, teritorije optina sa veinskim srpskim stanovnitvom koje su usvojile odluku da se pridrue SAO Krajini, kao i naselja u kojima srpski narod ini veinu stanovnitva a na referendumu su se izjasnili za prisajedinjenje nekoj od postojeih ili novoformiranih optina sa veinskim srpskim stanovnitvom''. Koje optine su se pridruile uniji optina Severna Dalmacija i Lika?

SVEDOK Milan Babic: Od est optina Severna Dalmacija i Lika, pridruile su se sukcesivno, ne sve odjednom: Dvor na Uni, Glina, Kostajnica, Vrginmost, Vojni i Pakrac.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U lanu 5. kao glavni grad SAO pominje se Knin. A kroz ceo dokument se provlae karakteristike pravnog okvira u kojem bi SAO funkcionisala. Na primer, u lanu 6. taka 7 kae se: ''Primena zakona, ostalih propisa i optih akata Republike Hrvatske i Fedracije, ija implementacija je poverena regionalnim organima...''. Da li to znai da je SAO nameravala da funkcionie u okviru Republike Hrvatske i unutar jugoslovenske federacije

SVEDOK Milan Babic: Predvieno je da funkcionie u okviru Republike Hrvatske koja je u sastavu jugoslovenske Federacije.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U lanu 8. pie da postoje organi SAO, opisani su organi kao to su Skuptina, Izvrno Vee i predsednik Izvrnog Vea. Da li je to tako sprovedeno?

SVEDOK Milan Babic: Od 21. decembra 1990. godine pa do 30. aprila 1991. godine, postojali su kao privremena tela. Predsednik optine je izvravao ove dunosti kao privremeno telo, to znai na objanjeni nain.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ko je izradio nacrt Statuta? SVEDOK Milan Bbaic: Nacrt Statuta radio je Borivoje Rauo i profesor Ratko

Markovi. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ko je bio Ratko Markovi, profesor

Ratko Markovi? SVEDOK Milan Babic: Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od

vodeih lanova, lan rukovodstva Socijalistike partije Srbije. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ko je bi o Borivoj Rauo? SVEDOK Milan Babic: Borivoj Rauo je bio struni saradnik Marksistikog

centra Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Kasnije je bio direktor Jugoslovenskog zavoda za novinarstvo, ovek koji je bio veoma blizak politikim krugovima u Beogradu.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Uz asistenciju posluitelja, pokazala bih svedoku dokazni predmet broj 351, odnosno dokument pod tabulatorom 15. To je nacrt odluke od 19. decembra 1990. godine, o primeni Statuta Srpske autonomne oblasti Krajine. Da li prepoznajete ovaj dokument?

SVEDOK Milan Babic: Da, to je predlog koji je usvojen istovremeno sa Statutom, 21. decembra 1990. godine.

733

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: I jo jednom uz asistenciju posluitelja, predstavila bih dokaz 351, tabulator 19. To je odluka o primeni Statuta Srpske autonomne oblasti Krajina i datirana je 26. decembra 1990. godine. Da li je tako?

SVEDOK Milan Babic: Ne, to nije tano. Uneta je izmena, to je 20. decembar, neko je ovo kasnije izmenio i ispravio.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: U skladu sa Statutom, optine se mogu pridruivati SAO. Da porazgovaramo o jednom primeru pridruivanja, dokaz broj 352, tabulator 3. Molim vas, pogledajte. Ovo je odluka o usvajanju Statuta SAO Krajina i ovom prilikom, u ovom sluaju joj se pridruila optina Knin, zar ne?

SVEDOK Milan Babic: Tako je. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ve ste govorili o optinama koje su

se pridruile, i takoe ste pomenuli Pakrac, da se pridruila i optina Pakrac. Da li su oni participirali u radu tela SAO Krajine, konkretno optina Pakrac?

SVEDOK Milan Babic: Ne. Mislim da je optina Pakrac usvojila odluku o prisajedinjnju SAO Krajini 20. februara 1991. godine ali to nikada nije bilo primenjeno. Optina Pakrac nikada nije uestvovala u radu institucija SAO Krajine.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Pomenuli ste i, hvala vam. Sam dokument nije potrebno analizirati. Ne moramo vie to razmatrati. Uz optine koje su se pridruile SAO Krajini, da li su to isto inile i lokalne zajednice? I ako jesu, kako je to raeno?

SVEDOK Milan Babic: Prvo su se pridruivale optine. Pre svega, one su morale da odre referendum da bi se pridruile nekoj od optina SAO Krajine, a potom, kao deo te optine mogle su postati deo SAO Krajine. I mnoge lokalne zajednice su prihvatile ovaj nain prisajedinjenja od susednih zajednica koje prvobitno nisu bile u SAO Krajini. Otprilike jedna etvrtina teritorije SAO Krajine se udruila na ovaj nain.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Ve ste ranije rekli, jo na poetku kada smo posmatrali mapu, pomenuli ste Plaki i delove optine Zadar. Koje druge optine su se pridruile, posebice u oblasti Knina? Koje optine su se pridruile?

SVEDOK Milan Babic. U oblasti Knina, pridruile su se mesne zajednice iz optine Sinj Otii, Koljane, Laktac i delovi nekih drugih optina. Iz optine Drni, mesne zajednice: Bobodol, Tepljuh, Mioi, Bioi, Tanjane, tikovo kasnije i Baljci. Sa teritorije optine ibenik, bilo je svega nekolicina mesnih zajednica, kao to su Bratikovci, Bribir, ima ih vie, da sad ne nabrajam. Neu ih navoditi sve. To su sve bile lokalne zajednice sa teritorije drugih optina, koje su se pridruile optini Knin.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su to sve bile optine, izvinjavam se zajednice sa veinskim srpskim stanovnitvom?

SVEDOK Milan Babic: Da.

734

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kako su se te optine finasirale pre formiranja SAO Krajina?

SVEDOK Milan Babic: Bile su finansirane na osnovi zakonskih sredstava predvienih za finansiranje optina, kao i iz takozvanih dodatnih sredstava iz republikog budeta.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Znai iz hrvatskog budeta? SVEDOK Milan Babic: Da, iz budeta Republike Hrvatske. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je to obustavljeno i kada ? SVEDOK Milan Babic: Poevi od oktobra 1990. godine, kada se u Kninu i

okolini, kako Hrvati kau, deavala ''balvan revolucija'', Vlada Hrvatske je onim optinama za koje je smatrala da ne potuju njene odluke obustavila sva plaanja iz hrvatskog budeta. To se naroito dogaalo krajem 1990. godine i poetkom 1991. godine u svim optinama koje su postale deo SAO Krajine. Tako da fondovi nisu uplaivani.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Uz asistenciju posluitelja, pokazala bih svedoku dokaz 352, tabulator 8. Ovde u zakljucima se kae ''Izvrna Vea pomenutih optinskih skuptina zatraila su da se Skuptini optine podnese na usvajanje nacrt odluke o obustavi plaanja i uplaivanja sredstava u budet Republike Hrvatske u iznosu dodatnih fondova za budete optina koji su blokirani''. To je bila reakcija optina u sastavu SAO na blokiranje fondova?

SVEDOK Milan Babic: Tako je. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Koje su to lokalne izvore imale

optine da su radije uvale nego uplaivale novac u budet? SVEDOK Milan Babic: Sistem poreza. Sistem naplate poreza je omoguavao

da pojedini ogranci imaju sopstveni knjigovodstveni sistem. Ti fondovi su se delili tako da je deo budeta koji je pripadao optinama odmah stavljan u stranu, a ostatak se prosleivao u republiku direkciju odnosno u republiki budet, u ovom sluaju Republike Hrvatske. Kako sam ve objasnio, neki od ovih fondova su se vraali optinama. I upravo su optine bile te koje su donele odluku da se sredstva od poreza, koja pripadaju Hrvatskoj ali koja bi u stvari trebalo da se vrate optinama, da se ta sredstva zadre i da se direktno daju optinama da one sa njima raspolau. Tako su optine imale svoje sopstvene prihode a takoe i prihode od poreza.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li su izvori prihoda na lokalnom nivou bili dovoljni da podmire celokupan rad optine ili ste imali i podrku sa strane?

SVEDOK Milan Babic: Iz svega ovoga je jasno da su optine SAO Krajine spadale u nerazvijena podruja Republike Hrvatske i da nisu imale dovoljno sredstava za finansiranje lokalne uprave i optinske administracije. Iz tog razloga se deo sredstava iz budeta Republike i koristio za finansiranje optina. Nakon obustave budetskih prinadlenosti, optine su se obraale za pomo svima koji su mogli da pomognu.

735

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kome ste se obratili za pomo? Ne mislim vi lino, ve vaa optina?

SVEDOK Milan babic: Obratili smo se za pomo, pa svaka optina se obratila za pomo prijateljskim optinama u Srbiji ili predstavnicima vlasti u Srbiji.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kako je to uraeno u Kninu? ta ste konkretno uradili da bi nabavili novac potreban za, na primer, zdravstvo ili penzije?

SVEDOK Milan Babic: Knin je bio malo razvijeniji deo Krajine i uglavnom smo iz sopstvenih prihoda i sredstava mogli podmiriti svoje potrebe. Meutim, bilo je potrebno vie novaca za zdravstvo, a kasnije i za obrazovanje, pa smo zato morali da se obratimo za pomo sa strane, negde drugde. Udbenike smo dobili iz Crne Gore. Zdravstvene ustanove iz Srbije su nam pruile pomo, a dugovi kninske fabrike rafova i vijaka su bili podmireni uz podrku predsednika Republike Srbije.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Prilikom uspostavljanja ove saradnje sa SDK filijalom na Novom Beogradu, ko je u pregovorima bio zastupnik Krajine a ko Beograda?

SVEDOK Milan Babic: Koliko je meni poznato, sa srpske strane ministar za Srbe izvan Srbije Slavko Cvijan i zamenik direktora filijale u Novom Beogradu. Sa krajinske strane, to su bili predsednici optina i direktori kompanija i ustanova.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Zamenik direktora filijale u novom Beogradu, kako se on zvao?

SVEDOK Milan Babic: Mirko Konjikui. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li je on bio povezan sa

Slobodanom Miloeviem? SVEDOK Milan Babic: Mogao je biti, posredstvom Slube dravne

bezbednosti, poto uo sam da je radio za Slubu i da je imao kontakte sa Jovicom Staniiem, dok je direktor Slube bio u vezi sa ministrom unutranjih poslova Srbije, Radmilom Bogdanoviem. On je bivi ministar, bio je ministar 1990. godine. To sam uo od njih.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Kada ste uli da je Mirko Konjikui pripadnik Slube dravne bezbednosti? Ko vam je to i kada rekao?

SVEDOK Milan Babic: To mi je on sam jednom prilikom rekao, u drugoj polovini januara 1991. godine, kada je posmatrao pripadnike SDB koji su nekoga pratili. Prokomentarisao je da bi im mogao ukrasti toak od automobila jer zna kako to uradi i usledio je opis tih ljudi, poznavao ih je, znao je kakvi su. Tom prilikom je o sebi priao, sam se izjasnio.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Uz asistenciju posluitelja, predstavila bih dokaz 352, tabulator 9. To je odluka o privremenom nainu finansiranja optina u SAO Krajina, od 19. januara 1991. godine. U lanu broj 2, koji se odnosi na naine plaanja, pie ''Plaanje na osnovu poreza na promet je u prekidu i nakon dogovora koji je postignut sa saveznim ustanovama, obraunavae se i uplaivati na savezni raun''. Da li se to

736

odnosi na ve pomenutu saradnju sa SDK Srbije u Novom Beogradu ili ta to u stvari znai?

SVEDOK Milan Babic: To je bio korak dalje nakon blokiranja rauna i dodatnih fondova iz budeta Republike Hrvatske. To je znailo zadravanje ukupnog poreza prikupljenog na teritoriji SAO Krajine. To je bio korak dalje i za finansiranje, taj porez je uplaivan na raune Federacije i odatle su potrebe SAO Krajine bile finansirane. A za SDK to je bio zakonski put da se posao uradi, obave transakcije i plaanja i da sve bude registrovano, zabeleeno. ...

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Konkretno, kako se filijala SDK u Novom Beogradu uklopila u te finansijske transakcije? Moete li to konkretno objasniti, kako je to uraeno?

SVEDOK Milan Babic: Kao to sam ve rekao, svi koji su obavljali platni promet, to jest sve javne ustanove, firme, optine, svako ko je imao otvoren iro raun, otvorio je raun u filijali broj 6 u u Novon Beogradu i koristio ga za sav platni promet. Od sredine 1990. godine, SDK sistem u Krajini je bio objedinjen i posredstvom centra SDK u Krajini povezan sa filijalom broj 6 u Novom Beogradu, a na taj nain pridruen sistemu u Jugoslaviji.

TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Da li ti znai da je sistem SDK u SAO Krajini bio deo sistema SDK u Srbiji kada je to ustanovljeno?

SVEDOK Milan Babic: De facto, da. TUILAC UERC RECLAF PITANJE: Uz asistenciju pomonika, pokazau

vam dva dokazna materijala koja se odnose na ovo pitanje, dokaz broj 352, tabulatore 11 i 12. Tabulator 11 je odluka od 16. maja 1991. godine, o Slubi poreske kontrole u SAO Krajina. Svedoe, pogledajte lan 5. u kome pie ''U ispunjavanju svojih obaveza, Sluba e saraivati sa ustanovama Krajine i Republike Srbije''. I drugi dokument, istog datuma, odluka o naimenovanju i postavljenju direktora Slube poreske kontrole. Da. Da, hval