UDK: 911.37(497:495.02):904"05"

MIHAILO MILINKOVI]

(Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu)

MRE@A NASEQA I WIHOVA STRUKTURA NA SEVERU

ILIRIKA U 6. V. — ARHEOLO[KI PODACI*

Tokom protekle tri decenije do{lo je do znatnog napretka u prou~avawu

ranovizantijskih utvr|ewa, kako u Srbiji, tako i u okolnim oblastima, a broj

poznatih lokaliteta raste iz godine u godinu. Kako sam naziv, odoma}en u li-

teraturi, mo`e izazvati nedoumice kada je u pitawu prvobitna namena utvr|e-

wa, nude se u kratkim crtama obja{wewa, vezana za prirodu utvr|enih naseqa

iz 6. i po~. 7. veka na Balkanu, na osnovu rezultata arheolo{kih istra`ivawa.

Nagove{teno je da je u najve}em broju slu~ajeva u pitawu osnovna naseobinska

jedinica unutar Carstva — selo. Pored takvih aglomeracija, evidentirana su

i naseqa sa funkcijom centralnog mesta, koja se uz odre|enu uzdr`anost mogu

nazvati gradovima, kao i naseqa sa me{anom funkcijom.

Kqu~ne re~i: Ilirik, rana Vizantija, utvr|ena naseqa, arheolo{ka is-

tra`ivawa.

Podaci koji stoje na raspolagawu kada je u pitawu rekonstrukcija na-

seobinske mre`e na severu Ilirika u 6. i po~etkom 7. v., kako oni iz pisa-

nih izvora, tako i arheolo{ki, fragmentarni su. Ipak, tokom posledwih de-

cenija, arheolo{ka istra`ivawa su na svetlost dana iznela obiqe novih ~i-

wenica, do kojih se do{lo tokom iskopavawa i rekognoscirawa terena, kako

u Srbiji, tako i u okolnim regionima.1 ^ini se da one pru`aju nove mogu}-

nosti interpretacije, na koje ukratko treba skrenuti pa`wu.

Vizantolo{ke teme

Byzantine Themes

* Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. br. 177012, koji podr`a-va Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

1 Up. pored ostalih radova M. Milinkovi}, Die spatantik-fruhbyzantinischen befestigten Ho-

henanlagen in Serbien, H. Steuer — V. Bierbrauer, Hohensiedlungen zwischen Antike und Mittelaltervon den Ardennen bis zur Adria, Erganzungsbande zum RGA, Bd. 58, Berlin 2008, 533–557; P. [pe-har, Late Antique and Early Byzantine fortifications in Bosnia and Herzegovina (hinterland of theprovince of Dalmatia), H. Steuer — V. Bierbrauer, Hohensiedlungen zwischen Antike und Mittelaltervon den Ardennen bis zur Adria, Erganzungsbande zum RGA, Bd. 58, Berlin 2008, 559–594; vidi i

Imaju}i u vidu razvojni put srpske arheologije, do pove}anog intereso-

vawa za tzv. ranovizantijska utvr|ewa dolazi dosta kasno, tek po~etkom 80-tih

godina pro{log veka, kada su ona, posebno u okolini Novog Pazara, u kontek-

stu probnih iskopavawa utvrda u {iroj oblasti Rasa, mawe-vi{e neo~ekiva-

no, dospela u `i`u interesovawa istra`iva~a. Vremenom se broj poznatih na-

lazi{ta te vrste uve}avao, uglavnom zahvaquju}i prospekciji i sonda`nim

radovima, ali u pojedinim slu~ajevima i kampawama sa {iroko postavqenim

iskopima, na Cari~inom gradu/Iustiniana Prima?, u Gamzigradu kod Zaje~ara

(Romuliana), na Pazari{tu i Postewu kraj Novog Pazara, kao i na jo{ nekim

mestima, u koje spada i Gradina na Jelici, u blizini ^a~ka. Za{titna iskopa-

vawa na desnoj obali Dunava, u rejonu \erdapa, dala su u drugoj polovini 20.

veka tako|e va`ne podatke; postepeno u upotrebu ulazi i ustaquje se termin

„ranovizantijsko utvr|ewe“, ponekad „kasnoanti~ko utvr|ewe“, uglavnom kao

sinonim, ili, u slu~aju limesa na Dunavu, „justinijanovska faza“, unutar jed-

nog kastela sa du`im trajawem.2 Ve} povr{an pogled na rasprostrawenost

„ranovizantijskih utvr|ewa“, svedo~i da je ovde re~ o osnovnoj naseobinskoj

jedinici unutar Romejskog carstva, bar kada su oblasti severnog Ilirika u

pitawu. Do sada, u Srbiji je otkriveno preko 200 takvih lokaliteta, ~iji broj

raste iz godine u godinu.3 Od navedenog broja ve}i deo otpada na visinska

utvr|ewa, podignuta na polo`ajima od preko 500 m, ~esto preko 1000 m, do

oko 1500 m. Crkveni kompleks na Kopaoniku, lok. Nebeske stolice, nalazi se

na 1800 m iznad nivoa mora.4 U susednoj, po teritoriji znatno mawoj Makedo-

niji, zahvaquju}i obimnijim rekognoscirawima, poznato je preko 400 „rano-

vizantijskih utvr|ewa“ datovanih u vreme 6. v.5 Gustina rasprostirawa koja

je ustanovqena u Makedoniji mo`e se pretpostaviti i u Srbiji, posebno u we-

nim centralnim i ju`nim delovima, kao {to je i nagove{teno u onim krajevi-

ma, koji su kod nas srazmerno dobro istra`eni, u okolini Novog Pazara, Ca-

ri~inog grada ili Kru{evca.

300 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 299–311

dopuwenu verziju, isti, Kasnoanti~ka i ranovizantijska utvr|ewa u Bosni i Hercegovini (za-le|e provincije Dalmacija), Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine 5, Beograd 2008, 17–45;V. Din~ev, Ranovizantièskite kreposti v Bãlgarà i sãsednite zemi, (v diocezite Thracia i Da-cia), Razkopki i prou~vanià, 35, Sofià 2006; I. Mikul~i}, Spatantike und fruhbyzantinische Befe-stigungen in Nordmakedonien. Stadte-Vici-Refugien-Kastelle, Munchner Beitrage zur Vor-und Fruh-geschichte, Bd. 54, Munchen 2002.

2 M. Milinkovi}, Gradina na Jelici. Ranovizantijski grad i sredwovekovno naseqe, Be-ograd 2010, 21–22. Spisku nalazi{ta koji su istra`ivani u {irokom iskopu mo`e se pridoda-ti i lok. Vrsenice kod Sjenice, up. M. Popovi} — V. Biki}, Vrsenice. Kasnoanti~ko i srpsko sred-njovekovno utvrdjenje, Beograd 2009.

3 Uzeti su u obzir objavqeni lokaliteti podvrgnuti iskopavawima i oni sa odgovaraju-}im povr{inskim nalazima, up. M. Milinkovi}, Stadt oder „Stadt“: Fruhbyzantinische Sie-dlungsstruktur im nordlichen Illyricum, J. Henning, Post-Roman Towns and Trade in Europe, Byzan-tium and the Near-East, Berlin 2007, 167. Dopuna karte ranovizantijskih utvr|enih naseqa u Sr-biji je u toku. Postoje}e karte videti kod M. Milinkovi}, Gradina na Jelici (kao i nap. 2), sl.282–284.

4 G. To{i} — D. Ra{kovi}, Ranohri{}anski spomenici na isto~nim padinama Kopaoni-ka, Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 44/1 (2007) 34.

5 I. Mikul~i}, Spatantike und fruhbyzantinische Befestigungen in Nordmakedonien, 120.

[ta se zapravo podrazumeva pod terminom „ranovizantijsko utvr|e-

we“, o kakvoj kategoriji nalazi{ta se radi? Sam naziv mo`e sugerisati voj-

ne objekte, {to }e biti podvrgnuto proveri. Ovde se treba podsetiti na slo-

`enu problematiku definisawa grada u kasnoanti~kom i ranovizantijskom

periodu, na procese ruralizacije i dezintegracije, na koje je svojevremeno,

posebno imaju}i u vidu arheolo{ke tragove, ukazivao i Vladislav Popovi}.6

Ovi su procesi umnogome izmenili sliku ne samo nekada{weg anti~kog gra-

da, ve} i utvr|ewa, zajedno sa wima i sliku tipi~nog naseobinskog pejza`a u

nekada{wim rimskim provincijama. Grad, selo i vojno utvr|ewe, nekada

razdvojene celine, me|usobno su po~ele da se pro`imaju.

Trenutno stawe istra`enosti ovih nalazi{ta jo{ uvek ne dozvoqava

pouzdanu i detaqnu kategorizaciju naseqa, samim tim ni sagledavawe wiho-

ve eventualne slo`ene hijerarhije, kao {to je to u Makedoniji, mo`da preu-

raweno, poku{ao I. Mikul~i}, dele}i utvr|ena naseqa na kastele-gradi}e

(oppida, oppidula), kastele-stra`e (speculae), zbegove (refugia), utvr|ena sela

(vici murati), utvr|ene zaseoke (pagi murati) i vojne logore (castra).7 Ipak, od-

re|ena zapa`awa su mogu}a, naro~ito kada je u pitawu polo`aj naseqa, u ma-

woj meri wihova unutra{wa struktura. Veli~ina pojedinih naseobina je i

daqe nedovoqno poznata, {to va`i za velik broj lokaliteta, me|u wima i za

Cari~in grad.8 Primera radi, na nekim nalazi{tima su spoqne linije bede-

ma otkrivene slu~ajno, zemqanim ili drugim radovima (Postewe–Gradina,

Vi~a — Stojkovi}a Gradina).9 Ni tamo gde je veli~ina naseqa — ta~nije,

prostor koji ono zauzima boqe poznat, nije mogu}e olako ulaziti u odre|iva-

we hijerarhijskog polo`aja naseobine samo na osnovu takvog argumenta, sve

dok ne budu sprovedena istra`ivawa u {irokom iskopu ili geofizi~ka is-

pitivawa, koja bi, sem unutra{weg areala i wegove strukture, obuhvatila i

prostor brawen spoqnim bedemima, odn. podgra|a. Ukoliko bi se sledila

uputstva Anonimnog Vizantinca, moralo bi se prethodno proveriti da li su

brawena podgra|a bila stalno nastawena ili su, mogu}e, bila kori{}ena sa-

mo za obavqawe onih zanatskih poslova koji su mogli predstavqati smetwu

u gu{}e naseqenim delovima ili su, {to je ovde va`no, bila rezervisana za

prihvat okolnog stanovni{tva u trenucima opasnosti: „The security of for-

Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura 301

6 V. Popovi}, Desintegration und Ruralisation der Stadt im Ost-Illyricum vom 5. bis 7. Jahr-hundert n. Chr., Palast und Hutte. Beitrage zum Bauen und Wohnen im Altertum. Tagungsbeitrageeines Symposiums der Alexander von Humboldt-Stiftung Bonn-Bad Godesberg veranstaltet vom25–30. November 1979 in Berlin, Mainz 1982, 545–566; srpski prevod, isti, Dezintegracija iruralizacija grada u isto~nom Iliriku od 5. do 7. veka n.e., izd. V. Popovi}, Sirmium. Grad ca-reva i mu~enika (sabrani radovi o arheologiji i istoriji Sirmijuma), Sremska Mitrovica2003, 239–258.

7 I. Mikul~i}, Kasnoanti~ka utvr|enja u SR Makedoniji — poku{aj klasifikacije, Odbrambenisistemi u praistoriji i antici na tlu Jugoslavije. Referati XII kongresa arheologa Jugoslavije, Novi Sad1984, Novi Sad 1986, 105–111; idem, Spatantike und fruhbyzantinische Befestigungen in Nordmake-donien, 50–68.

8 V. Ivani{evi}, Prikaz grada, Bernar Bavan, Vujadin Ivani{evi}, Ivstiniana Prima —Cari~in Grad, Leskovac 2006, 26.

9 Milinkovi}, Gradina na Jelici, 226.

ward walls is also to be considered. They are used to receive our own people when

they come in from the country to seek refuge behind the walls. This relieves con-

gestion in the city, and the refugees can also stand there and fight against the en-

nemy.“10 Ukoliko okolno ruralno stanovni{tvo u zbegu tra`i za{titu iza

gradskih bedema, ono sa sobom, mo`e se na~elno pretpostaviti, vodi i stoku,

u takvim trenucima najvrednije pokretno imawe, koje zahteva prostor za sme-

{taj, makar i kratkotrajan, kao {to je i znatan deo varvarskih opsada bio

srazmerno kratkog trajawa. Ove mogu}nosti tek treba da budu podvrgnute

proveri putem pro{irenih arheolo{kih iskopavawa, odn. odgovaraju}ih geo-

fizi~kih ispitivawa. Ukratko, proces ruralizacije kako gradova tako i voj-

nih utvr|ewa sa jedne, kao i nedovoqna arheolo{ka istra`enost sa druge

strane, ~ine striktnu kategorizaciju ranovizantijskih naseqa na severu

Ilirika jo{ uvek nemogu}om.

Na ovom mestu treba skrenuti pa`wu na razaraju}e hunske provale to-

kom 40-tih godina 5. v., koje su kao posledicu imale ru{ewe mno{tva grado-

va na Balkanskom poluostrvu, kao i na Atilin zahtev da se granica sa Car-

stvom pomeri pet dana hoda ka jugu, do Ni{a.11 Pojedini podaci iz pisanih

izvora sugeri{u da Carstvo u periodu od vi{e decenija nije imalo punu

kontrolu nad teritorijama koje danas ~ine centralnu Srbiju — crkveni ve-

likodostojnici u provincijama Gorwa Mezija i Priobalna Dakija u okru-

`nici Lava I iz 458. g. nisu bili prisutni, Singidunum je preotet prvo od

Sarmata a potom od Isto~nih Gota, Tjudimerovi i Teodorihovi Goti su po-

veli pohod na Balkan, sa upori{tem u Ni{u.12 Sve to je delom potvr|eno i

arheolo{kim nalazima, na osnovu kojih je na vi{e mesta konstatovan prekid

kontinuiteta u `ivotu naseqa lociranih u dolinama. Ispitivawem vila ru-

stika, termi, horeuma i drugih objekata uo~en je na jednom broju mesta kona-

~an prekid kontinuiteta `ivota, do koga je do{lo najkasnije tokom prvih

decenija 5. v., posle ~ega pomenuta stani{ta vi{e nisu obnavqana.13 I po-

red pojedinih drugih primera, koji dokumentuju kori{}ewe ni`ih pozicija

tokom 6. v., kao u slu~aju lok. Bedem–Maskare u okolini Kru{evca, lok. Sa-

moqica u dolini Moravice izme|u Bujanovca i Pre{eva ili Gamzigrada kod

Zaje~ara (sl. 1),14 to je za sada preovla|uju}a slika. U ovom trenutku ostaje

302 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 299–311

10 The anonymous Byzantine treatise on strategy, ed. G. Dennis, Three Byzantine Military

Treatises, Washington 1985, 35.

11 Prisci Frg. 7, prema: Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije I, Beograd

1955, 12–13.

12 F. Bari{i}, Vizantijski Singidunum, ZRVI 3, 1955, 1–4; B. Ferjan~i}, Beograd od

po~etka seobe naroda do doseqewa Slovena, V. ^arapi}, Istorija Beograda 1, Stari sredwi i

novi vek, Beograd 1974, 107–108; H. Wolfram, Die Goten. Von den Anfangen bis zur Mitte des sec-

hsten Jahrhunderts. Entwurf einer historischen Ethnographie, Munchen 1990³, 267–270.

13 Up. M. Vasi}, Kasnoanti~ka nalazi{ta u ^a~ku i okolini, Bogorodica Grada~ka u

istoriji srpskog naroda. Nau~ni skup povodom 800 godina Bogorodice Grada~ke i grada ^a~ka,

Novembar 1992, ^a~ak 1993, 15.

14 D. Ra{kovi}, Ranovizantijski arheolo{ki lokaliteti i komunikacije u {irem kru-

{eva~kom okru`ju, Q. Maksimovi} — N. Rado{evi} — E. Radulovi}, Tre}a jugoslovenska kon-

nere{eno pitawe daqe sudbine, odn. nastavka `ivota lokalne romanizovane

populacije tokom druge polovine 5. i po~etkom 6. veka na ovim prostorima.

Domicilno stanovni{tvo je arheolo{kim putem u znatnijoj meri mogu-

}e nanovo pratiti tek nakon prekida od vi{e decenija, pribli`no od 30-tih

godina 6. v., ali na sasvim druga~ijim, novim pozicijama i u promewenim

Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura 303

ferencija vizantologa, Kru{evac 10–13. maj 2000, Beograd–Kru{evac 2002, 36, 72. Autor je u{iroj okolini Kru{evca terenskom prospekcijom propra}enom probnim iskopavawima na po-jedinim mestima registrovao 56 kasnoanti~kih, uglavnom ranovizantijskih visinskih utvr|e-nih naseqa, dok je u ni`im predelima ustanovio 7 ostataka naseobina, poput lok. Maskare–Be-dem, v. nav. mesto; M. Tomovi} — A. Bulatovi} — A. Kapuran, Samoqica — Crkvi{te (sektorII), E 75, Arheolo{ka istra`ivawa sveska 1/2004, Beograd 2005, 259, 267, 269–277; M. Milinko-vi}, Volkerwanderungszeitliche Funde und Befunde im heutigen Serbien unter besonderer Berucksich-tigung von Gamzigrad, Gerda v. Bulow und Heinrich Zabehlicky (Hrsg), Bruckneudorf undGamzigrad. Spatantike Palaste und GroŸvillen im Donau–Balkan–Raum. Akten des InternationalenKolloquiums in Bruckneudorf vom 15. bis 18. Oktober 2008, Bonn 2011, 138.

Crt. 1. Pe{ter, \erekare-\ur|evica — 1, Babre` (D. Premovi}) — 2,

Lis-}ava (prema autoru sa dopunama D. Radi~evi}a) — 3

1 2

3

okolnostima, pre svega u brdovitim i planinskim predelima, na te`e i te-

{ko pristupa~nim mestima. Izabrane lokacije su diktirale izgled osnova

fortifikacija. One su bile dosledno prilago|ene konfiguraciji terena, ta-

ko da su u planu „nepravilne“ (sl. 2, crt. 1, 2). Prisutna su rafinirana re-

{ewa, i pored op{teg utiska ad hoc gradwe, verovatno zahvaquju}i prisu-

stvu vojnih in`ewera, poput izvesnog Viktorinosa, koji je, kao {to navode

epigrafski spomenici, gradio utvrde u Ilirikumu, Trakiji i Skitiji.15 Ja-

~ina bedema, naj~e{}e zidanog od kamena vezanog kre~nim malterom i slaga-

304 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 299–311

15 D. Feissel, L´architecte Viktorinos et les fortifications de Justinien dans les provinces balka-niques, Bulletin de la societe nationale des antiquaries de France (1988) 136–146.

Crt. 2. Ostra–Sokolica —1, Vi~a–Stojkovi}a gradina — 2, Tupi kr{ — 3

3

1 2

nog u nepravilne redove (tehnika

opus mixtum, koja podrazumeva upo-

trebu opeke i kamena, retka je u

brdsko-planinskim predelima),

prilago|ava se lak{em ili te`em

pristupu (strmini padine), kao i

raspored kula, dok se odre|ena for-

tifikacijska re{ewa, poput izgle-

da kula i kapija ponavqaju, slede}i

isti koncept. Na najdominantnijoj

ta~ki unutar naseobine ponekad se

nalazila crkva (Bregovina–Kale,

Cari~in grad, Gradina na Jelici i

dr. — sl. 3, crt. 3, 4), hram kao sim-

bol pobede nove vere, koji je na upe-

~atqiv na~in oblikovao hri{}an-

ski pejza` severnog dela Balkan-

skog poluostrva, kao {to je to to-

kom kasnijih vekova, pa i do danas u

mnogim delovima Evrope slu~aj.

U kratkim crtama, analiza spektra arheolo{kih nalaza do kojih se do-

{lo u proteklih tridesetak godina, prilikom iskopavawa ranovizantijskih

utvr|ewa, na opisanim novim lokacijama, ukazuje da se radi o civilnim na-

seqima, nastawenim populacijom sa mawe-vi{e uobi~ajenom rodnom i sta-

rosnom strukturom, koja podrazumeva prisustvo mu{karaca, `ena i dece —

ovo se pouzdano zna na osnovu antropolo{kih podataka dobijenih analizom

nekropola, kao {to je to slu~aj sa Gradinom na Jelici i drugde.16 Antropo-

lo{ki nalazi su u punoj meri potvr|eni arheolo{kim: primera radi, brojni

nalazi unutar utvr|enih naseobina pr{qenaka za vreteno vi{e pristaju `e-

nama nego vojnicima, na stranu svi oni funkcionalni delovi ode}e, poput

fibula, ili nakit, koji su nosile `ene (min|u{e, narukvice itd.).17 Prema

tome, ne radi se o vojnim garnizonima, ve} o me{ovitoj populaciji, o poro-

dicama. Pored toga, me|u gra|evinama do sada otkrivanim u takvim utvrda-

ma, kao npr. na Li{koj }avi, Stojkovi}a gradini, Ostri-Sokolici i drugde,

dominira lak{i, jednostavniji na~in gradwe, sa mawim nepravilnim osno-

vama i zidovima povezanim blatom umesto malterom, koji su mogli imati dr-

venu nadgradwu premazanu lepom.18 Prozori ovih prostih nastambi nisu bi-

Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura 305

16 Milinkovi}, Gradina na Jelici, 200–202; Mikul~i}, Spatantike und fruhbyzantinischeBefestigungen in Nordmakedonien, 19, 119. Tokom dosada{weg istra`iva~kog postupka nekropo-le ranovizantijskog stanovni{tva u Srbiji nisu bile predmet ve}eg interesovawa arheologa,~ak ni u onim slu~ajevima, gde iskopavawa traju dugo, kao u Cari~inom gradu ili Gamzigradu.

17 Up. P. [pehar, Materijalna kultura ranovizantijskih utvr|enja u \erdapu, Beograd 2010,148–154.

18 Milinkovi}, Gradina na Jelici, 207–221, 236–237.

Crt. 3. Bregovina-Kale (\. Stri~evi})

li zastakqeni, sem izuzetno, poput „Nestorove ku}e“ unutar Golemanovog

kalea u Bugarskoj. U ruralnim sredinama se dragoceno staklo, prema dosada-

{wim nalazima, ~uvalo za skromne crkvice, koje su u wima podizane, ili za

ku}e „seoskih stare{ina“. Kao primeri za to opet mogu poslu`iti Li{ka

}ava kod Gu~e ili Golemanovo kale.19 Me|u pokretnim nalazima se mogu po-

menuti klepetu{e za stoku, oru|e za obradu drveta, `rvwevi i alatke name-

wene za rad na poqu. O~igledno, re~ je o selima, ali utvr|enim. U jednom

broju ovakvih naseqa va`nu ulogu je imala i obrada rude gvo`|a, najverovat-

nije jednim delom limonita. Neka od wih, koja su nastala na ru{evinama an-

ti~kih gradova ili wihovih delova, poput Herakleje Linkestis kod Bitoqa,

negirala su u potpunosti prethodnu urbanu strukturu.20 Primer iz Herakle-

306 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 299–311

19 Isto, 214, 232.20 Popovi}, Desintegration und Ruralisation, 562.

Crt. 4. Gradina na Jelici, situacioni plan, stawe 2010. godine

je Linkestis, podjednako naseobina nad nekada{wim teatrom kao i upotreba

statue nekada uglednog gra|ana Herakleje za gra|evinski materijal (crt. 5,

sl. 4, 5), na slikovit na~in do~aravaju razmere negacije antike, do koje je do-

{lo u ranovizantijsko doba.

Pored sela kao osnovne naseobinske jedinice, koja je, prirodno, najbroj-

nija, na odre|enim mestima se javqaju i slo`enije aglomeracije, sa funkcijom

centralnog mesta, uslovno re~eno grada. Iako se veli~ina sama po sebi, kao

{to je pokazano, ne mo`e uzimati kao odlu~uju}i kriterijum sve dok se u na-

stavku istra`ivawa ne utvrdi da li su utvr|ena podgra|a bila naseqena ili,

naprotiv, nenaseqena i rezervisana za sme{taj okolnog ruralnog stanovni-

{tva u slu~aju zbega, kao {to sugeri{u pojedini autori iz 6. v.,21 ovi cen-

tri, „gradovi“, po pravilu ipak zauzimaju ve}u povr{inu i mogu biti pode-

qeni na zasebno brawene ~etvrti, poput Cari~inog grada ili Gradine na Je-

lici. Ne podi`u se na zaista te{ko ili te`e pristupa~nim mestima, kao

utvr|ena sela, ve} se vodi ra~una da prilaz bude ne{to lak{i, za {ta odli-

Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura 307

Crt. 5. Naseobina 6. veka nad ostacima rimskog teatra u Herakleji Linkestis kod Bitoqa,

Makedonija (T. Janikijevski)

21 Vidi nap. 10.

~an primer nudi veliko neistra`eno ranovizantijsko nalazi{te na lok. Ka-

le, u selu Zlata pokraj @itnog Potoka (op{tina Prokupqe), u okolini Ca-

ri~inog grada (crt. 6).22 Javqaju se brojne crkve u takvim centralnim nase-

qima, sa adekvatnim ukrasima i opremom, u Cari~inom gradu 8, na Jelici do

sada 5. Postoje sistemi za vodosnabdevawe i otklawawe otpadnih voda, ve}i-

na zgrada, me|u wima i onih ve}ih, sa rezidencijalnim karakterom, poseduje

zastakqene prozore i zidana je uz upotrebu maltera, koristi se i arhitek-

tonska plastika, ponekad u vidu spolija. Neki od ovih centara su novoosno-

vani, bez prethodnih naseqa, kao Cari~in grad i Gradina na Jelici, dok se

drugi mogu pohvaliti dugim urbanim tradicijama, poput Stobija.23 Doku-

mentovani su importovana mediteranska roba i skupqi predmeti, drugim re-

~ima nadregionalna trgovina (mediteranske amfore) i dru{tvena stratifi-

kacija, kao i slo`enija zanatska proizvodwa, uz prisustvo i drugih profe-

sija i aktivnosti. Pojedini nalazi, pre svega ulomci grn~arije izra|eni na

308 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 299–311

Crt. 6. Zlata-Kale (A. Evans)

22 Up. M. Milinkovi}, Prilog pitawu ubikacije Justinijane Prime, Leskova~ki zbor-nik 49 (2009) 239–246.

23 I. Mikul~ik, Stobi anti~ki grad, Skopje 2003, 32.

na~in uobi~ajen u germanskim sredinama ili funkcionalni delovi ode}e

uobi~ajeni u pomenutim oblastima, pored nalaza nomadske i mo`da sloven-

ske provenijencije, uz sav nu`an oprez prilikom etni~ke atribucije pred-

meta materijalne kulture, po svom na~inu izrade ukazuju na prisustvo „et-

ni~ki stranog elementa“ („federati“), {to je svoju potvrdu u slu~aju Gradi-

ne na Jelici na{lo i u antropolo{kim nalazima, u kontekstu jedinstvenom

za Jugoisto~nu Evropu.24 Pe~ati i pisaqke ukazuju na prisustvo admini-

strativnog aparata, dok nalazi oru`ja, ukupno posmatrano, ne spadaju me|u

~este. I u ovakvim naseqima sa funkcijom centralnog mesta se nalaze poqo-

privredne i druge alatke, {to svedo~i o odmaklom procesu ruralizacije gra-

da, iako ti nalazi nisu svuda na isti na~in zastupqeni, o ~emu }e u budu}im

istra`ivawima svakako biti vi{e re~i. U jednom delu ovih centara nalazi-

la su se sedi{ta episkopa.

Moglo bi se postaviti pitawe o „utvr|ewima“ na liniji dunavskog li-

mesa, koja su do 6. v. odavno prestala da budu ~isto vojne instalacije; u wi-

ma, kao i drugde, `ivela je populacija me{ovitog polnog sastava i uzrasta.

I ovde na granici, gde to posebno pada u o~i, broj~ano dominiraju delovi

vretena, preslica i drugog pribora nad nalazima oru`ja.25 Proces ruraliza-

cije zahvatio je i vojnu granicu Carstva — na limesu su „kasteli“, po svemu

sude}i, prema svojoj strukturi tako|e bili sela, sa povremenom izra`enijom

vojnom funkcijom.

Prokopije u svom delu o gra|evinama pomiwe imena 654 „kastela“ na

Balkanskom poluostrvu.26 Iz prilo`enih primera se lako mo`e sagledati da

je wihov broj bio daleko ve}i, ~etvorocifren, posebno ako se u zbir ukqu~e

utvr|ewa iz Bugarske, Albanije i Gr~ke, pored ve} pomenutih iz Srbije i

Makedonije, kao i okolnost da wihovo istra`ivawe, registrovawe i karti-

rawe ni izbliza nije zavr{eno. O~igledno, Prokopije nije pomenuo sva

utvr|ena mesta. Postavqa se pitawe — za{to? Razlog, mo`da ne i jedini, mo-

gao bi biti upravo u ~iwenici da su ona, najve}im delom, bila ni{ta drugo

nego sela, i kao takva wemu od maweg zna~aja. Grandiozni poduhvat wihove

obnove i nove izgradwe, zapravo prva masovna konsolidacija stanovni{tva

na severu Ilirika nakon hunskih provala, po~eo je ubrzo nakon 535. g., kada

su zaposednute i utvr|ene obe strane Dunava.27 Ova aktivnost se posebno od-

razila u brdsko-planinskim predelima Balkanskog poluostrva. Znaju}i re-

lativno slabo broj~ano stawe tada{we vojske, te{ko se mo`e pretpostaviti

Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura 309

24 M. Milinkovi}, Ulpijana kod Gra~anice na Kosovu i Gradina na Jelici kod ^a~ka usvetlu akulturacionih procesa u Iliriku VI v., izd. Q. Maksimovi} — N. Rado{evi} — E. Ra-dulovi}, Zbornik radova Jugoslovenske konferencije vizantologa, odr`ane u Kru{evcu maja2000.g., Beograd–Kru{evac 2002, 352–359; Milinkovi}, Gradina na Jelici, 240–242, 251–252.

25 V. nap. 17.26 V. Be{evliev, Zur Deutung der Kastellnamen in Prokops Werk „De Aedificiis“, Amsterdam

1970, 74.27 V. Kondi} — V. Popovi}, Cari~in grad. Utvr|eno naseqe u vizantijskom Iliriku, Beo-

grad 1977, 168.

da bi ona mogla biti sposobna, da u svaki od tzv. kastela postavi odgovaraju-

}i garnizon — za to bi bilo potrebno znatno vi{e vojnika, nego {to je zai-

sta stajalo na raspolagawu. Rasprava o vojnom sistemu i sistemima odbrane

unutar Romejskog carstva, koji jednim delom podrazumevaju lokalne milici-

je i naoru`ane me{tane, prevazilazi obime ovog rada.28

Promena naseobinske mre`e preferirawem visinskih polo`aja morala

je za sobom povu}i i promenu privrednih delatnosti. Umesto intenzivne, ze-

mqoradwa je sada ekstenzivna, a nova stani{ta pogodovala su razvoju sto~ar-

stva, jednim delom i obavqawu rudarskih aktivnosti.29 Sa tim u vezi treba

zadr`ati oprez prilikom tuma~ewa funkcija pojedinih utvr|ewa i onda, ka-

da se ona bez daqih obja{wewa posmatraju kao za{tita puteva, pri ~emu se

ponekad zaboravqa da nova mre`a naseqa nu`no podrazumeva i novu putnu

mre`u, kojom su novoizabrane visinske lokacije bile me|usobno povezane. O

veoma lo{em stawu starih puteva krajem 6. v. postoje podaci.30 Nove komuni-

kacije ne treba zami{qati kao ranije rimske. Vremena klasi~ne antike su

ve} i u drugim sferama `ivota odavno bila pro{lost, nova re{ewa, tipi~na

za sredwovekovne periode, postepeno postaju uobi~ajena, {to se, pored osta-

log, ogleda u pozicijama naseqa, wihovoj unutra{woj strukturi i upravi, u

kojoj, kada je re~ o gradovima, episkopi zauzimaju veoma va`no mesto.31

Na kraju svog ~esto kratkog trajawa, mnoga od ovih utvr|enih sela nisu

mogla odoleti napadima neprijateqa, Avara i Slovena pre svega, krajem 6.

ili po~etkom 7. v. Dramati~no svedo~anstvo o tome u velikom broju slu~aje-

va pru`aju intenzivni zavr{ni slojevi po`ara, na jeli~koj Gradini, u \ere-

karama, u Ostri, Vi~i, na Gojindolskom kaleu kod Dimitrovgrada i na broj-

nim drugim lokacijama. Na taj na~in je teritorija severnog Ilirika morala

biti prepu{tena varvarima, dok se Carstvo na Balkanu ograni~ilo na malo-

brojne posede, uglavnom uz samu morsku obalu.

310 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 299–311

28 Up. F. Wozniak, The Justinianic Fortification of interir Illyricum, izd. R. L. Hohlfelder(Ed.), City, Town and Countryside in the Early Byzantine Era, Boulder 1982, 200–201.

29 U Makedoniji je na najmawe 170 lokacija (utvr|ewa) ustanovqena obrada metala, Mi-kul~i}, Spatantike und fruhbyzantinische Befestigungen in Nordmakedonien, 119; za obradu metalaunutar utvr|enog naseqa na Jelici up. Milinkovi}, Gradina na Jelici, 73–76.

30 P. Schreiner, Stadte und Wegenetz in Moesien, Dakien und Thrakien nach dem Zeugnis desTheophylaktos Simokates, izd. R. Pillinger (Hrsg.) Spatantike und fruhbyzantinische Kultur Bulgari-ens zwischen Orient und Okzident, Referate gehalten im Rahmen eines gemeinsam mit dem bulga-rischen Forschungsinstitut in Osterreich organisierten Arbeitsgespraches vom 8. bis 10. November1983, Wien 1986, 33–34.

31 D. Claude, Die byzantinische Stadt im 6. Jahrhundert, Munchen, 1969, 120–123.

Mihailo Milinkovi}

DAS SIEDLUNGSNETZ UND SEINE STRUKTUR IM

NORDILLYRICUM DES 6. JAHRHUNDERTS — ARCHAOLOGISCHE

ANGABEN

Seit den 80-er Jahren des 20. Jh. sind in Serbien, aber auch in den umge-

benden Regionen wichtige Fortschritte in der Erforschung der sgn. fruhbyzan-

tinischen Befestigungen gemacht worden, vor allem durch Prospektionen und

Probegrabungen, obwohl an einigen Orten, wie Cari~in grad/Iustiniana Prima?,

Gamzigrad/Romuliana, Pazari{te-Gradina, Postenje-Gradina oder Jelica-Gradina

auch systematische Ausgrabungen unternommen wurden. So sind in Serbien allein

mehr als 200 solche Fundstatten registriert worden, mit einer standig anwach-

senden Zahl, die offen legt, dass es sich hier um die Siedlungsgrundeinheit in

diesem Reichsteil handelt. Dabei ist der Grossteil dieser Befestigungen in

Hohenlagen erkundet worden, darunter auch entlegenen, bis auf ca. 1500m u.M.

Manche von ihnen sind Neugrundungen aus dem 6.Jh., was die Folge von einer

Siedlungsverschiebung in bessere, schon von Natur aus geschutzte Lagen ist. Die

unregelmassigen Befestigungsgrundrisse sind dem Gelande angepasst. Durch mit

der Zeit erweiterte Grabungen und entsprechende Befunde ist klar, dass es sich

hier vornehmlich nicht um Refugien, sondern um standig besiedelte Ortschaften

handelte, die dem Fundrepertoire und den anthropologischen Untersuchungen

nach von einer geschlechtlich gemischten Population bewohnt wurden, von

Mannern, Frauen und Kindern. Damit kann keine Rede mehr von rein

militarischen Einrichtungen sein, auch schon deshalb, weil die Zahl der zu

erwartenden „fruhbyzantinsichen Befestigungen“ die Moglichkeiten des Reiches,

etsprechende Besatzungen zu besorgen, ubersteigt. Die Funde, darunter auch die

Werkzeuge und Viehglocken, weisen auf eine rurale Bevolkerung hin.

Neben Siedlungen mit dorflichem Charakter sind auch solche zu erwahnen,

denen eine zentralortliche Funktion zukam, die man mit einer gewissen

Zuruckhaltung Stadte nennen kann (uberregionaler Handel, Handwerk, Adminis-

tration, kirchliche Zenter usw.). Doch der Forschungsstand erlaubt es nicht, in

diesem Augenblick striktere Kategorisierungsversuche der Siedlungen zu unter-

nehmen.

Die Siedlungen uberlebten die Awarenangriffe und die slawische Landnah-

me nicht, oft bildet eine starke Brandschicht den Abschluss, welcher sich Ende

des 6. oder am Anfang des 7. Jh. ereignete.

Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura 311

sl. 2. Pe{ter, \erekare-\ur|evica

sl. 1. Gamzigrad/Romuliana

sl. 3. Gradina na Jelici u trodimenzionalnoj rekonstrukciji

sl. 4, 5. Naknadna upotreba statue uglednog

gra|anina u Herakleji Linkestis

(I. Mikul~i})