Milica Radovanović duMonjićBojana PoPovićaleksandaR Bogdanović

1

Zvoni Za Evropu!

uvodRecenzija

evropa pre evropeistorija evropskog ujedinjenja

institucije evropske unijesimboli evropske uniješirenje evropske unijesrbija i evropska unija

Budućnost evropske unije

030507193343495965

“Nije dovoljno reći mi smo za Evropsku uniju, nego treba graditi evropske vrednosti

iz eseja “Srbija treba da uđe u Evropsku uniju“ Nemanje Lakovića, učenika Ugostiteljsko - turističke škole iz Beograda

u svim oblastima života“

2

Zvoni Za Evropu!

Izdavač:evRoPski PokRet u sRBijikralja Milana 31 / ii11 000 Beograd

Za izdavača:Maja BoBić

Autori:Milica Radovanović duMonjićBojana PoPovićaleksandaR Bogdanović

Lektura i korektura:MaRija todoRović

Dizajn i priprema za štampu:MaRko Zakovski

Štampa:Mladost gRouP doo, loZnica

Tiraž: 500 komada

Beograd, septembar, 2010. godine

Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji ne predstavljaju stavove fondacije koja je podržala projekat niti zvanične stavove institucija koje se pominju u tekstu, već isključivo stavove autora.

ciP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

341.217eu(035.053.6)

РАДОВАНОВИЋ-Думоњић, Милица, 1980-Zvoni za evropu! / Milica Radovanović-dumonjić, Bojana Popović, aleksandar Bogdanović. - Beograd : evropski pokret u srbiji, 2010 (loznica : Mladost group). - 68 str. : ilustr. ; 25 cm

tiraž 500. - str. 5-6: Recenzija / duško lopandić. - napomene i bibliografske reference uz tekst.

isBn 978-86-82391-52-41. Поповић, Бојана, 1980- [аутор] 2.Богдановић, Александар, 1981- [аутор]a) Европска унија - ВодичиcoBiss.sR-id 178320396

organizator projekta: donator projekta:

3

Zvoni Za Evropu!

UVOD

uz zvuke trubačkih orkestara, tradicionalno kupanje u fontanama i koju suzu, maturanti su i ove godine obeležili završetak “najlepšeg životnog doba“. u nešto skromnijoj atmosferi evropski pokret u srbiji će na jesen, 2010. godine, ugasiti osamnaest svećica na slavljeničkoj torti.

knjiga koju držite u ruci je “slavljenikov poklon“ vršnjacima širom srbije.

Zapravo, ona je zbornik iskustava stečenih tokom brojnih druženja sa srednjoškolcima u okviru pro-grama “Zvoni za evropu!“

“Zvoni za evropu!“ je program neformalnog obrazovanja namenjen učenicima trećeg i četvrtog razreda srednjih škola. osluškujući razgovore srednjoškolaca na ulici, u kafeima, na koncertima i brojnim sku-povima, uviđajući sa kojim se zabludama o evropskim integracijama susreću, pokrenuli smo program (davne 2007. godine) sa ciljem da edukujemo i informišemo omladinu o evropi, evropskim zemljama i evropskoj uniji. današnji srednjoškolci će možda već sutra živeti u evropskoj uniji. Bitno je da dobiju odgovore na pitanja šta je eu, zašto je važno da srbija postane deo ove zajednice i najzad, kako da naj-bolje iskoriste mogućnosti koje im se na putu evropskih integracija otvaraju. Program im omogućava da do ovih informacija dođu kroz kreativan radioničarski rad, posetama državnim institucijama koje se bave evropskim integracijama, kao i razgovorima sa diplomatskim predstavnicima država članica eu.

knjiga je prvenstveno namenjena polaznicima programa. osmišljena je kao dodatni edukativni materi-jal, u kojem su šire i detaljnije objašnjene teme koje se obrađuju na radionicama. naravno, knjigu mogu koristiti svi mladi ljudi željni osnovnih informacija o procesu evropskog ujedinjenja. autori su knjigu pisali vođeni željiom da što veći broj mladih shvati suštinu evropske unije, a da se, pri tom, malo zabave. otuda mnoštvo primera, poređenja sa životnim situacijama i okruženjem srednjoškolaca. nadamo se da nam profesori neće zameriti što u pojedinim trenucima ključne odrednice dovodimo do granica trivijalnosti.

autorski tim je sastavljen od tri člana. već u prvom poglavlju (Evropa pre Evrope), Milica Radovanović dumonjić vodi srednjoškolce kroz lavirinte uvek nezanimljivih pojmova o državi i međunarodnoj or-ganizaciji. kako joj istorija nije jača strana, dirigentsku palicu je u drugom poglavlju prepustila Bojani Popović koja je nakon burnih istorijskih tema (drugo poglavlje: Istorija Evropskog ujedinjenja), opisala simboliku evropske unije (četvrto poglavlje: Simboli Evropske unije), proces proširenja evropske unije (peto poglavlje: širenje Evropske unije) i uključila se u žučnu javnu raspravu na temu odnosa srbije i evropske unije (šesto poglavlje: Srbija i Evropska unija). sa svoje strane, aleksandar Bogdanović je dao svoj doprinos objašnjavajući institucije evropske unije (treće poglavlje: Institucije Evropske unije) i glasno razmišljajući o budućnosti ove tvorevine (sedmo poglavlje: Budućnost Evropske unije).

Program, zajedno sa knjigom, je mali, ali bitan korak u promociji evropskih vrednosti i informisanju mladih ljudi u srbiji o tekućem procesu evropskih integracija. Pored učenika, u njegovoj dosadašnjoj realizaciji su učestvovali profesori, psiholozi, pedagozi i uprave brojnih srednjih škola. koristimo ovu pri-liku da im se zahvalimo na izuzetno uspešnoj saradnji. Reči zahvalnosti upućujemo trenerima i lokalnim koordinatorima u novom sadu, subotici i novom Pazaru na doprinosu koji su dali prilikom implemen-tacije programa u ovim gradovima. takođe, zahvaljujemo se Fondaciji Fridrih ebert, a posebno ivani Račić, bez čije energičnosti i neizmernog strpljenja ne biste bili u mogućnosti da čitate ove redove.

evRoPski PokRet u sRBijiu Beogradu, avgusta, 2010. godine

više o programu “Zvoni za evropu!“ možete saznati na adresi http://www.emins.org/sr/aktivnosti/projekti/zze/

4

Zvoni Za Evropu!

5

Zvoni Za Evropu!

RECENZIJA“Zvoni za evropu” je priručnik namenjen polaznicima istoimenog programa predviđenog za učenike trećih i četvrtih razreda srednjih škola, zainteresovane da dobiju detaljnije informacije o evropskim integracijama.

Prikazivanje evropske unije na lak i popularan način nije jednostavno. Radi se o organizaciji i instituci-jama čija složenost, administrativno-pravni karakter i određena “netransparentnost” rada i odlučivanja prevazilaze kompleksnost “obične” međunarodne organizacije ili neke države. Razumevanje svih detalja rada i organizacije eu je često komplikovan cilj čak i za stručnjake u ovoj oblasti. stoga je približavanje evropske unije građanima, a posebno mladima, istovremeno i vrlo koristan ali i izazovan zadatak. s druge strane, radi se o ključnom instrumentu evropske politike, kojim je obezbeđen mir i napredak na našem kontinentu i koji zbog toga ima suštinski značaj i za nas.

Program i priručnik “Zvoni za evropu” su koncipirani tako da pruže informacije i podatke na zanimljiv i prilagodjen način, korisnicima - đacima koji nemaju prethodna znanja o ovoj temi. tekst je koncipi-ran na način da se vrlo složene institucije i državni odnosi prikazuju komparativno - putem primera koji su bliži čitaocu (npr. međunarodna organizacija/omladinsko sportsko udruženje i sl). tekst prate popularne ilustracije, kao i izdvojeni uokvireni tekstovi pod nazivom “važno je znati” i “zanimljivosti”, što čitanju daje dodatnu lakoću i živost. na kraju svakog poglavlja su data “pitanja za razmišljanje”, kao način za produbljivanje i reviziju teme, dok je veliki broj internet referenci/adresa priložen kao način da učenici imaju mogućnost da prodube temu koja ih posebno interesuje.

Priručnik je podeljen u sedam poglavlja: 1) evropa pre evrope, 2) istorija eu, 3) institucije eu, 4) simboli eu, 5) širenje eu, 6) srbija i eu i 7) budućnost eu.

Prvo poglavlje (Evropa pre Evrope) se bavi prikazom nekih od opštih koncepta potrebnih za razume-vanje ideje evropske integracije, poput koncepta “države” i “međunarodne organizacije”. Polazi se od pitanja zašto i kako nastaje država, šta razlikuje državu od drugih društvenih grupa, koji su elementi države (stanovništvo, vlast), načelo podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, institucije države i dr. u okviru podpoglavlja o međunarodnim organizacijama daje se prikaz ujedinjenih nacija, kao i objašnjenje zašto se stvaraju međunarodne organizacije. tekst je izrazito jednostavno pisan, što je rezultat iskustava iz praktičnog rada (predavanja) sa srednjoškolcima. treba ipak ukazati na to da neki đaci bez sumnje imaju potrebu i za malo složenijim i produbljenijim znanjima, što se omogućava referencama na internet i druge izvore. u celini, tekst je u ovom delu odgovorio predviđenom cilju da se pruže osnovna saznanja o instituciji države i njenog aparata, njenog funkcionisanja, državne vlasti i njene podele, kao načina na koji se država “udružuje” sa drugim državama.

Drugo poglavlje predstavlja klasičan pregled istorije evropske unije, koji otpočinje prikazom nosilaca evropske ideje u ranijim vekovima (igo, Brijan, itd). Posebno je detaljno, sa razlogom, objašnjen na-stanak prve evropske zajednice (eZuČ). Prikazane su glavne etape u razvoju evropske ideje: kongres u Hagu, pitanje odnosa Francuske i nemačke, šumanova deklaracija (priložen tekst) i dr. u nastavku, razrađen je prikaz nastanka evropske unije, a korisnicima je slika ove organizacije približena i detaljni-jim objašnjenjem sistema “šengena” (kontrola kretanja lica preko granica država članica ovog sistema). kao tema koja je posebno zanimljiva za srednjoškolce, izdvojena je politika obrazovanja u eu, kao i program tempus. u posebnom okviru, razmotrena je tema najnovije krize razvoja eu u prvoj deceniji XXi veka, nakon neuspeha ustavnog ugovora i usvajanja lisabonskog ugovora.

6

Zvoni Za Evropu!

Treće poglavlje se bavi glavnim organima/institucijama evropske unije: evropski savet, evropski Parla-ment, evropska komisija, evropski sud pravde. u celini, prikaz glavnih institucija eu je dat korektno i prilično detaljno, uz neophodno pojednostavljenje i popularne komparacije. Prikaz institucija je dopunjen šematskim crtežima i zanimljivostima. učinjen je i pokušaj da se đacima približi više nego složeni sistem odlučivanja (kvalifikovana većina u savetu eu).

Četvrto poglavlje se odnosi na simbole eu (zastava, himna, dan evrope, evro), a obuhvata i neke za-nimljivosti poput grčkog mita o “evropi” i sl. ova pitanja su na neki način “atraktivnija” za širu publiku, posebno za mlade.

Peto poglavlje obuhvata važnu temu “proširenje” eu i daje prikaz svih šest etapa širenja evropske unije. u celini poglavlje dovoljno detaljno prikazuje ovaj važan proces za našu zemlju. Posebno je tematski dato i pitanje kretanja radne snage, kao jedna od spornih tema u državama eu.

Šesto poglavlje se odnosi na pitanje ulaska srbije u evropsku uniju i ilustrovano je prikazom školske učionice sa starim i novim đacima. smatramo da je ova parabola sa đacima uspela, imajući u vidu cilj priručnika.

Poslednje, zaključno poglavlje u formi tri pitanja na neki način zaokružuje celinu teksta. autori posta-vljaju pitanja: gde su granice evrope, da li će evropa postati država i da li postoje građani eu. ukazano je na dinamičan aspekt eu kao “procesa” saradnje među državama članicama koji stalno evoluira.

Zaključak

Priručnik “Zvoni za evropu” predstavlja vrlo dobar i koristan napor da se na novi i duhovit način mladi-ma prikaže nastanak i razvoj eu. kako smo istakli, kao složena i često nedovoljno definisana struktura, evropska unija nije jednostavna za objašnjenje. s druge strane, radi se o jednom od najznačajnijih dostignuća evropske politike XX-XXi veka koji ima vitalan značaj za našu zemlju i za region Balkana. “Zvoni za evropu” može u tom smislu bez sumnje da posluži kao vrlo dobar pripručnik, ne samo u školama nego i šire, za predstavnike nvo, udruženja građana, lokalnih vlasti i drugih, koji žele da se upoznaju sa osnovnim elementima delovanja i strukture unije.

Duško Lopandić

1. POGLAVLJE

EVROPA PRE EVROPE

8

Zvoni Za Evropu!

9

Zvoni Za Evropu!

DRžAVA da je čovek društveno biće tvrdio je još grčki filozof aristotel. Razne nauke se su bavile nastankom društva, zajednica, država… danas se pouzdano zna da se od svojih početaka na zemlji ljudi udružuju u različite oblike društvenih grupa. ni jedan čovek ne može op-stati sam i pripadnost grupama je u prirodi čoveka. u toku svoje evolucije, čovek je formirao razne vrste grupa: plemena, porodice, horde, države… neke od ovih oblika društvenih grupa kao što su porodice ili plemena opstale su do danas, dok su se neke druge tokom istorije izgubile.

ljudi su još u praistoriji shvatili da je život umnogome lakši u grupi. grupe su u početku nastajale radi lakšeg obezbeđivanja životnih namirnica, kao i odbrane od spoljnih neprijatelja. interesi za udruživanjem su se množili, i ono što svakako jeste interesantno je da su neki od interesa ostali isti i danas: ekonomska sigurnost, bezbednost i kulturološka tradicija. iz različitih društvenih grupa nastaju države i traju do danas. dug je period postojanja država: od sumera i vavilona, preko antičkih država-gradova, prvih nacio-nalnih država, do današnjih modernih oblika uređenja država.

Mnogi veliki mislioci su se vekovima bavili državom, opisivali je, izučavali je i pokušavali da napišu definiciju koja bi opisivala sve države, i koja bi sadržala sve elemente države. Međutim, kako tokom istorije, tako i danas, države se razlikuju, pa samim tim nije ih moguće opisati na jednostavan način. kako bi došli do objašnjenja države, oni su postavili sledeća pitanja:

Zašto ljudi stvaraju državu? šta je to što državu čini drugačijom od drugih grupa?šta je ono što čini državu?

Zašto nastaje država? država nastaje iz čovekove potrebe da se udružuje, da pripada društvenoj grupi. niko ne želi da bude prisiljen na uključivanje u grupu, već uvek ima neki interes ili potrebu. interesi su obično: ekonomski, bezbednosni, kulturološki… Međutim, svaka druga društvena grupa može nastati iz ovakvih interesa. na primer, možemo napraviti društvenu grupu na bazi kulturoloških interesa, koja će imati za cilj da očuva tradiciju, nasleđe, umetnost jednog naroda. ova grupa bi mogla biti folk-lorno društvo ili društvo za očuvanje tradicije. ili, ukoliko se mi, kao jedna društvena grupa zalažemo za usvajanje određene ideje, kao što je ideja mira u svetu, možemo osnovati politički pokret ili udruženje građana, koje će se određenim sredstvima boriti za ost-varenje te ideje.

šta je to što državu čini drugačijom od drugih društvenih gupa? država ima za razliku od svih drugih društvenih grupa aparat pri-

VAŽNO JE ZNATI!!!

Društvena grupa je relativno trajan skup ljudi, međusobno povezanih, koji obavlja određenu društvenu funkciju ili zadovoljava neku čovekovu potrebu. Čovek je društveno biće i kao takvo je uvek član društvene grupe, odnosno brojnih društvenih grupa1. Na primer, neko može biti član prodice, član političke stranke i istovremeno član Kluba ljubitelja patuljastih pasa.

Država nastaje iz prirodne potrebe ljudi za udruživanjem i njihovog interesa da žive u zajednici. Zajednica čoveku omogućava da ispuni svoje osnovne potrebe: za bezbednošću, socijalizacijom, itd.

aparat prinude u jednoj državi čine njena vojska i policija. Policija je zadužena da čuva građane i osigura poštovanje zakona u državi. Vojska je zadužena da čuva državu od ne-prijatelja koji mogu doći spolja, na primer iz druge države.

ZANIMLJIVOST!

Island nema stajaću vojsku od 1869. godine, ali je član NATO. Island je imao sporazume o odbrani sa Sjedinjenim Američkim Državama, radi koga su uspostavljene Odbrambene snage Islanda i vojna baza, koja je postojala do 2006. godine. Nakon toga, SAD su najavile da će se i dalje starati o be-zbednosti Islanda, ali bez stajaćih sna-ga. Iako Island nema stajaću vojsku, učestvuje u mirovnim misijama, ima sistem vazdušne odbrane, obalsku stražu i policijske snage.

izvor: vidanović ivan, Rečnik socijalnog rada, udruženje stručnih radnika socijalne zaštite srbije, društvo socijalnih radnika srbije, asocijacija centra za socijalni rad srbije, unija studenata socijalnog rada, Beograd, 2006 na http://sr.wikipedia.org/sr/ (pristupljeno aprila, 2010).

10

Zvoni Za Evropu!

nude koji služi državi da se brani od spoljnih neprijatelja, ali istovremeno služi i da čuva unutrašnji poredak i bezbednost njenih građana.

neke države se dobrovoljno odriču ovih sredstava. na primer, postoje države koje nemaju vojsku kao island, na primer. vojska i policija nisu instutucije koje uslovljavaju postojanje države. ali, država je je-dina društvena grupa kojoj je dozvoljeno da ima aparat prinude i od strane svojih građana i od strane drugih država.

Elementi države

šta je to što čini jednu državu? Od čega je ona sastavljena?

Za nastanak države ne postoje tačno propisana pravila. one nastaju spontano. tokom istorije, veliki broj država je nastajao i nestajao na razne načine. nastanak novih država je sve do polovine prošlog veka bio posledica ratova. Rat je bio osnovno, čak opravdano sredstvo za ostvarenje cilja u međudržavnim odnosima. Ratovanjem su se povećavale državne teritorije, pomerale granice. u ratovima su nestale mnoge države. Često su se na mirovnim konferencijama nakon završetka sukoba stvarale nove države i ukidale stare.

da bi jedna tvorevina nastala, ona mora imati određene elemente. atom ne postoji ukoliko ne sadrži neutrone, elektrone i protone, zar ne? automobila nema ukoliko nema točkova, motora i karoserije. iako ne postoje pravila po kojima nove države nastaju, postoje “protoni, neutroni i elektroni“ svake države.

Teritorija. da bi jedna država postojala, ona mora da ima svoju teritoriju. svaka država postoji na jednoj tačno utvrđenoj teritoriji. teritorija je ograničena državnom granicom, koja obeležava dokle se država prostire. Pored prostora na kopnu, u teritoriju države ulazi i vazdušni prostor i prostor ispod zemlje. takođe, ukoliko država ima izlaz na more, deo mora joj i pripada. svaka država čuva svoje granice i njena je dužnost da ima potpunu kontrolu nad njima.

Slika br. 1 teritorija države obuhvata kopnene i vodene površine, ali i prostor ispod i iznad Zemljine površine.

11

Zvoni Za Evropu!

ZANIMLJIVOST!

Kao primer države koja nije završena, nažalost se najčešće uzima Somalija. Somalija je nastala 1960. godine, oslobađanjem od kolonijalnih vlasti i do danas se nije konstituisala. Stalni prevrati, građanski ratovi, diktature i vojni udari oblikuju istoriju Somalije. Danas, Somalija ima više otcepljenih teritorija, nema centralnu vlast, kao ni većinu državnih institucija.

Kao što neki ljudi mogu imati više državljanstava, tako se može desiti da jedan čovek ostane bez ijednog državljanstva. Osobe bez državljanstva se nazivaju apartidi.

Stanovništvo. na teritoriji države živi njeno stanovništvo. stanovništvo čine svi oni ljudi koji imaju državljanstvo te države, a ako se šire posmatra, tu spadaju lica koja imaju državljanstvo druge države, ali tu borave u nekom periodu.

državljanstvom država svom stanovništvu daje određena prava i obaveze i istovremeno ima obavezu da ga štiti. na primer, svi državljani srbije imaju pravo da glasaju i na taj način utiču na izbor lidera države, ali istovremeno su u obavezi da plaćaju porez svojoj državi.

Vlast. u svakoj državi mora postojati vlast. da bi jedna država mog-la da funkcioniše, u njoj mora biti organizovano upravljanje. vlast upravlja državom. kao što direktor upravlja školom, trener fudbal-skim timom, tako vlast upravlja državom. ovde se opet možemo vratiti na priču o društvenim grupama i reći da svaka društvena grupa ima neku vrstu upravljanja i vlasti. Fudbalski klub ima svog predsednika, zar ne? Postoji nešto što vlast države čini različitom od drugih. jedna osobina razlikuje državnu vlast od svih drugih društvenih grupa, a to je suverenost.

Pojasnićemo na primeru fudbalskog kluba: svaki fudbalski klub ima svog predsednika, skupštinu kluba, izvršni i upravni odbor. Međutim, predsednik je taj koji rukovodi klubom, što znači da niko drugi nije iznad njega. naravno, on se konsultuje sa saradnicima i ima podršku većine članova skupštine. istovremeno, on je ravno-pravan sa predsednicima svih ostalih fudbalskih klubova i niko mu ne može govoriti kako da rukovodi svojim klubom.

isto tako, u jednoj državi može postojati više vlasti. u našoj državi postoji: lokalna vlast (rukovodstvo opština: predsednik i skupština opštine), pokrajinska (izvršno veće autonomne Pokrajine vojvodine i aP kosovo i Metohija) i republička vlast. Republička vlast je vrhovna, nema nikog iznad nje i jedino je ona zbog toga suverena.

VAŽNO JE ZNATI!!!

Suverenitet je odlika državne vlasti. Ta odlika razlikuje državnu vlast od svih drugih organizovanja vlasti i upravljanja. Suverenost vlasti znači da je državna vlast vrhovna, tj. da ne postoji ni jedna druga vlast koja je iznad nje. Istovremeno, suverenost garantuje ravnopravnost svih država u međudržavnim odnosima. To znači da su države, bez obzira na nejednakosti u pogledu veličine teritorije, stepena razvoja, broja stanovnika, moći kojom raspolažu, u svojim odnosima je-dnake, nezavisne od bilo koje spoljne vlasti. Svaka država ima područje unutrašnje, vlastite nadležnosti u koju se niko ne može mešati, ni druge države, ni međunarodne organizacije.

Slika br. 2 teritorije država članica evropske unije naseljava preko 500 miliona stanovnika. izvor: credit © european union, 2010.

12

Zvoni Za Evropu!

Ko šta radi – podela vlasti u državi

kako se organizuje vlast u jednoj državi zavisi isključivo od volje njenih građana. Međutim, nije uvek bilo tako. u ranijim periodima, sva vlast u državi je bila koncentrisana u rukama vrhovnog pogla-vara i manje grupe ljudi oko njega. u srednjem veku u većini evro-pskih država vladali su kraljevi koji su imali apsolutnu vlast i koji su o svemu odlučivali.

to je dovodilo do zloupotreba i tiranskom odnosu prema stanovništvu. sa evolucijom države i nastankom modernijeg načina upravljanja državom, razvojem demokratije i svesti građana da imaju pravo da utiču na uređenje države i svoj život, vlast počinje da se deli. kao garancija da neće doći do prevelike koncentracije moći u rukama jedne grupe ljudi, nastala je podela vlasti. to znači da ni jedna osoba ili institucija nema svu vlast u svojim rukama, već se vlast deli na nekoliko institucija. uobičajeno je u savremenom društvu da se vlast u jednoj državi deli na:

izvršnu;•zakonodavnu i•sudsku vlast.•

u svakoj državi je po jedna vrhovna institucija zadužena da vrši jednu od pomenutih vlasti. na taj način, ni jedna nema previše vlasti u svom okrilju. istovremeno, svaka država ima zakone koji osiguravaju da se ove tri grane vlasti međusobno kontrolišu, kako ni jedna ne bi prevagnula ili zloupotrebila svoj položaj.

ZANIMLJIVOST!

Francuski kralj Luj XIV je verovao da je njegova vladavina božansko pravo. Koliko je široko shvatao svoj položaj go-vori činjenica da je sam sebe proglasio za “Kralja Sunce“. Mešao se u sve sfere života: određivao je način ponašanja podanika, odlučivao šta će se u državi proizvoditi, čak je diktirao i modne trendove.

“Sve bi bilo izgubljeno kada bi jedan te isti čovek, jedno te isto telo plemića ili naroda obavljalo zadatke sve tri vlasti, kada bi ista instanca imala moć da donosi za-kone, da provodi javne zaključke i da pojedincu sudi za prekršaj.”

Šarl Monteskje (francuski pisac, filozof i politički teoretičar 1689 - 1755)

Slika br. 3 “država, to sam ja!” – izjavio je francuski kralj luj Xiv.izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/File:louis_Xiv_of_France.jpg

13

Zvoni Za Evropu!

Institucije države

kao što smo rekli, svaka država mora imati suverenu vlast, a vlast se deli na tri grane. da bi vlast funkcionisala i efikasno vršila svoje dužnosti, svaku granu vlasti predstavljaju institucije. u zavisnosti od državnog uređenja, institucije u pojedinim državama se raz-likuju. vrsta i uređenje institucija je odluka o kojoj svaka država samostalno odlučuje u skladu sa svojim potrebama. ono što možemo reći za većinu demokratski uređenih država je da se tri grane vlasti koncentrišu u tri grupe institucija:

Parlament / skupština – zakonodavna vlast; •šef države / Predsednik vlade – izvršna vlast i •sud – sudska vlast. •

Parlament. Zakonodavna vlast države oličena je u parlamentu. Parlament je sačinjen od predstavnika naroda, koje su građani izabrali na izborima. Zbog toga, se u parlamentu donose najvažnije odluke o državi, usvajaju se zakoni, a može se doneti odluka i o promeni uređenja države. takođe, kada predstavnici države potpišu neki međunarodni ugovor, članovi parlamenta glasaju za njegovo usvajanje. na ovaj način se potvrđuje volja naroda po tom specifičnom pitanju. ovaj proces se naziva rati-fikacija.

VAŽNO JE ZNATI!!!

Da bi jedan međunarodni ugovor počeo da se primenjuje, on mora proći proces ratifikacije. To znači da se o njemu moraju izjasniti poslanici u parlamentu ili građani na referendumu. U najvećem broju slučajeva, o svakom međunarodnom ugo-voru poslanici razgovaraju i glasaju. Tek kada većina poslanika glasa za usvajanje međunarodni ugovor se smatra važećim. Na ovaj način, građani posredno dobijaju poslednju reč u odlučivanju o preuzimanju određenih obaveza.

referendum je način izjašnjavanja građana o određenom pitanju. Naime, kada se odlučuje o određenom pitanju koje je od velike važnosti za jednu zemlju, vlast odluči da pozove građane da se po tom pitanju izjasne na referendumu, tj. da glasaju za ili protiv neke odluke. Na taj način, građanima se daje pravo da donose najvažnije odluke.

U Republici Srbiji je poslednji referendum održan 2006. godine, kada se odlučivalo o usvajanju novog Ustava.

Slika br. 4 Poslanici narodne skupštine Republike srbije donose najvažnije odluke u našoj zemlji. izvor: narodna skupština Republike srbije

ZANIMLJIVOST!

Prvi zakon o narodnoj skupštini Srbije donet je 28. oktobra, 1858. godine. Na osnovu njega sazvana je Svetoandrejska narodna skupština, održana od 30. no-vembra, 1858. do 31. januara, 1859. godine u Beogradu. Time je ozakonjena ustanova Narodne skupštine i udaren te-melj predstavničkog sistema u Srbiji2.

Birati znači učestvovati u odluci: onaj ko ne izađe na izbore odriče se prava da odlučuje o svojoj sopstvenoj budućnosti. On mora prihvatiti odluku koju donesu građani koji biraju3.

2 izvor: narodna skupština Republike srbije, http://parlament.gov.rs/ (pristupljeno aprila, 2010.)3 izvor: “osnovni elementi demokratske države (i): izbori, http://www.dadalos.org/srbija/demokratie/ (pristupljeno aprila, 2010.).

šef države. u zavisnosti od uređenja, šef države može biti monarh ili predsednik. Monarh je na čelu države u monarhijama. titula monarha se nasleđuje i time se poštuje i neguje tradicija. Zbog toga što monarha ne bira narod, njegova uloga je najčešće samo formalna, tj. nema nikakvih ovlašćenja u upravljanju državom.

Predsednici su na čelu države u republici. oni mogu biti birani direktno na izborima, ili se mogu birati u parlamentu. svaka

14

Zvoni Za Evropu!

država odlučuje samostalno o svom uređenju i u svom ustavu pre-cizno definiše koja su ovlašćenja šefa države.

iako nema nikakvu stvarnu vlast, španski kralj predlaže predsednika vlade, raspisuje referendume i izbore. Za razliku od monarha, pred-sednici država mogu imati velika ovlašćenja. oni mogu učestvovati u donošenju zakona, rukovoditi oružanim snagama, postavljati premijera, itd… što je opet definisano ustavom.

Francuski, ruski i američki predsednici imaju najveća ovlašćenja u savremenim republikama.

Često šefovi država, predsednici i monarsi imaju protokolarnu i predstavničku funkciju bez realnih ovlašćenja. to je najčešće slučaj u parla-mentarnim monarhijama, ali i u nekim državama sa snažnim parlamentarnim sistemima. u tom slučaju, značajnu ulogu dobija predsednik vlade, tj premijer. tada se glavne odluke u upravljanju zemljom poveravaju njemu i data su mu široka ovlašćenja.

nemački kancelar4 ima najšira ovlašćenja u rukovođenju državom. istovremeno, savezna Republika nemačka ima predsednika koji ima reprezentativnu ulogu, ali radi kontrole i ravnoteže osta-vljena je mogućnost da odbaci potpisivanje zakona.

Sud. kao što samo ime i kaže - sud vrši sudsku vlast. glavna dužnost suda je da primenjuje i tumači zakone države. to znači da, kada neko prekrši zakon, biva tužen pred sudom. sud će po određenom zakonu suditi i po za-konu doneti presudu. sudovi su tu da garantuju da će sva prava građana biti zaštićena i da će oni koji ne poštuju zakon biti kažnjeni. sudovi u demokratskim zemljama moraju biti apsolutno nezavisni i nikako ne smeju biti pod uticajem bilo kog organa vlasti. Za demokratsko uređenje je veoma bitno da se sva suđenja vrše po-tpuno nepristrasno i da se zakon jednako primenjuje na sve građane.

ZANIMLJIVOST!

U velikoj Britaniji funkciju šefa države obavlja Kraljica Elizabeta II, koja je na tronu duže od 50 godina. Američki predsednik se često spominje kao “najmoćniji čovek na planeti“, a 2008. godine, je prvi put na tu funkciju izabran jedan Afro-Amerikanac.

Slika br. 5 justicija, rimska boginja pravde je predstavljena sa povezom preko očiju. Povez simbolizuje objektivnost i nezavisnost sudstva.

Slika br. 6 evropske monarhije

15

Zvoni Za Evropu!

MEđUNARODNE ORGANIZACIJEvideli smo kako je ljudska potreba za udruživanjem i zajedništvom dovela do stvaranja modernih država, ali is-tovremeno i očuvanja tradicionalnih društvenih grupa, i st-varanju novih. kao što su ljudi uvideli da se određeni interesi lakše ostvaruju u grupi i zajedništvu i stvorili državu, tako su države stupile u međusobne odnose kako bi ostvarile zajedničke interese.

u početku, okupljanje država je najčešće imalo za cilj rato-vanje protiv neke druge države ili stvaranje odbrambenog saveza, a potom i radi zaključivanja mira nakon rata.

tokom istorije, broj i raznovrsnost oblasti oko kojih su se države okupljale, radi saradnje, su se povećavale. u početku, saradnja je bila povremena, kako su trenutne prilike i zahte-vale. države su uspostavljale saradnju kada je bilo potrebno regulisati trgovinu ili sprovođenje mirovnih ugovora.

kako se širila trgovina i ostale oblasti saradnje, države su uvi-dele da je neophodno ustanoviti stalan oblik saradnje i pravila po kojima će se ta saradnja odvijati. tako dolazi do nastanka međunarodnih organizacija. Međunarodne organizacije su tekovina XX veka, iako se njene preteče sreću i ranije. nakon Prvog svetskog rata (1914-1918) i strahota koje su se desile, ideja o stvaranju organizacije koja će se zalagati za svetski mir dovela je do stvaranja društva naroda i Međunarodne organizacije rada. to je označilo početak nastanka modernih međunarodnih organizacija kakve danas poznajemo.

Za razliku od povremenih i privremenih saradnji među državama, međunarodna organizacija predstavlja ustaljen vid saradnje, ima svoje institucije kao i glavnu oblast delo-vanja oko koje su se države okupile.

Osnivanje. Proces stvaranja međunarodne organizacije možemo uporediti sa stvaranjem omladinskog sportskog kluba. na primer:

Pretpostavimo da grupa mladih drugara iz kraja primeti da nema dovoljno prostora za vežbanje ili druženje i shvati da bi bilo odlično da se takav klub organizuje. oni pozivaju drugare iz komšiluka, ali i iz drugih delova grada, obraćaju se školi, opštini i sl. kada se dovoljan broj mladih ljudi zainteresuje i izrazi želju da se pridruži, inicijatori ih pozovu da se okupe i dogovore. tom prilikom, oni naprave Pravilnik o tome kako će klub funkcionisati, čime će se baviti, ali i kako će primati

ZANIMLJIVOST!

antanta (fr. entente - dogovor, sporazum, sloga) je naziv za savez ugovoren tokom 1907.godine između Rusije, Francuske i Velike Bri-tanije. Države članice Antante su države koje su se, zajedno sa svojim saveznicima, borile protiv Centralnih sila za vreme Prvog svetskog rata (države Nemačka, Austro-Ugarska, Turska i Bu-garska). Saveznici nisu bili povezani formalnim vojnim savezom (sem Rusije i Francuske kao i Velike Britanije i Japana) i tek za vreme rata su zauzeli zajednički stav.

VAŽNO JE ZNATI!!!

Međunardne organizacije su trajan oblik saradnje među državama koja se obezbeđuje postojanjem stalnih organa. Države saglasno osnivaju međunarodnu organizaciju, u skladu sa svojim interesima i ciljevima i određuju joj polje delovanja, način finansiranja, način donošenja odluka i sve ostale karakteristike bitne za njeno funkcionisanje.

4 Premijer 5 izvor: nedić Zorana, “Međunarodna unija za telekomunikacije – struktura i način rada“, http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/prvi_broj/,(pristupljeno aprila 2010).

ZANIMLJIVOST!

Poslavši prvu telegrafsku poruku iz Vašingtona u Baltimor, 24. maja, 1844. godine, Semjuel Morze je uveo svet u eru telekomunikacija. Kako je telegraf postajao javno dostupna usluga, javi-la se potreba za međunarodnim sporazumima u cilju povezivanja nacionalnih mreža, koje su do tada primenjivale različite sisteme. Ovakva tendencija je vremenom dovela do toga da 20 evropskih država postigne sporazum oko međunarodnog povezivanja i usvoji zajedničke propise o standardizaciji opreme, jedinstvenim procedurama i zajedničkim međunarodnim tarifama. Tako je, 17. maja, 1865. godine, u Pari-zu potpisana prva Međunarodna konvencija o telegrafiji i osnovana Međunarodna telegrafska unija (International Telegraph Union - ITU)5.

16

Zvoni Za Evropu!

VAŽNO JE ZNATI!!!

Međunarodni ugovor potpisuju države. On je odraz njihove saglasnosti po određenom pitanju. Međunarodni ugovor se potpisuje pri osnivanju svake međunarodne organizacije i njime se uređuju do tančnina svi de-talji vezani za njeno funkcionisanje. Tako na primer, kada su se države složile da je u interesu svih da osnu-ju Međunarodnu telegrafsku uniju, potpisale su Ugovor o osnivanju, koji je precizirao šta će unija i kako raditi, kako će donositi odluke i sve ostale detalje buduće saradnje.

ZANIMLJIVOST!

Osnivački akt UN se naziva povelja ujedinjenih nacija. Povelja Ujedi-njenih nacija predstavlja najvažniji dokument. Potpisana je na Konferen-ciji Ujedinjenih nacija u San Francisku 26. juna, 1945. godine od strane 50 prvobitnih zemalja članica. Stupila je na snagu 24. oktobra, 1945. pošto ju je ratifikovalo pet zemalja osnivača - Republika Kina, Francuska, Sov-jetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo, i Sjedinjene Države - i većina drugih potpisnica. SFRJ je bila jedna od država osnivača UN. Države osnivači su države koje su učestvovale u osnivanju međunarodne organizacije i prve potpisale osnivački akt. Države koje kasnije pristupaju organizaciji imaju obično ista prava i obaveze kao i države osnivači. Međutim, sama činjenica da je država osnivač učestvovala u pregovorima i na taj način imala priliku da utiče na odluke i uspostavljanje pravila, stavlja je u po-voljniji položaj od ostalih država koje kasnije pristupaju.

nove članove. takođe se dogovaraju i o načinu finansiranja svog kluba, a mogu se dogovoriti da svaki član plaća članarinu. kada su to završili, neko od njih, koga su izabrali, počinje sa traženjem i opremanjem prostora i organizuje komunikaciju sa članovima.

sličan je put za nastanak međunarodnih organizacija. samo u ovom slučaju, određena grupa država primeti da ima određeni problem koji ne može sama da reši i da joj je za to potrebna sara-dnja drugih država. ona se preko svojih ambasada raspituje o tome koja bi država za to mogla biti zainteresovana, i kada okupi “ekipu“, tj. dovoljan broj zainteresovanih država, ona organizuje njihovo susretanje. na tom sastanku države tj. njeni predstavnici se dogo-varaju o kreirenju “Pravilnika“ - međunarodnog ugovora.

Međunarodni ugovor kojim se osniva međunarodna organizacija sadrži sve detalje koji se tiču funkcionisanja buduće organizacije: kada će se sastajati, kako će donositi odluke, ko će upravljati orga-nizacijom, gde će se ona nalaziti, kako će se plaćati članarina, itd. taj ugovor potpisuju predstavnici država osnivača i on predstavlja osnov za rad međunarodne organizacije. Međunarodni ugovor se naziva osnivački akt organizacije. on često nosi različite nazive: Po-velja, statut, ustav…

Članstvo. kao i u sportskom klubu i članstvo u međunarodnoj organizaciji je uvek dobrovoljno. ni jedna država ne može biti prisiljena da pristupi nekoj organizaciji. države se na osnovu svojih interesa opredeljuju da li će stupiti u članstvo i kojoj će organizaciji pristupiti. Za nove članice članstvo je uvek uslovljeno određenim kriterijumima. nekada su ti kriterijumi složeni i zahtevni, a nekada predviđaju poštovanje nekih opštih načela (na primer, da država bude demokratski uređena i sl).

Organi. da bi organizacija efikasno obavljala ciljeve zbog kojih je osnovana mora imati organe. i omladinski sportski klub ima osobu koja je zadužena za prikupljanje članarina, održavanje prostorija, ko-munikaciju sa članovima... u organima međunarodnih organizacija se donose odluke prema jasno određenim pravilima. nemaju sve organizacije iste organe. ono što možemo izdvojiti jeste da svaka organizacija ima jedan zbirni organ (skupština, savet i sl.) u kome su predstavljene sve države članice. najčešće se u tom organu di-skutuje o najznačajnijim temama i samim tim donose najznačajnije odluke.

Pored toga, međunarodne organizacije uvek imaju svoju admi-nistraciju, kao i šefa administracije. kada skupština međunarodne organizacije donese neku odluku, na administraciji je obično da se stara o njenom sprovođenju, kao i da pomaže u tome državama članicama ukoliko je potrebno. administracija je nezavisna od država članica i njena dužnost je da radi isključivo u interesu or-ganizacije i da sprovodi njene odluke. službenicima je zabranjeno

17

Zvoni Za Evropu!

da zastupaju interese država iz kojih dolaze, već su u obavezi da rade isključivo u skladu sa ciljevima organizacije.

Odlučivanje. način donošenja odluka u međunarodnim organizacijama se razlikuje od jedne do dru-ge, no ono što je zajedničko svima jeste da se većina odluka donosi usaglašavanjem/konsenzusom. države zadržavaju svoj suverenitet ulaskom u međunarodnu organizaciju. samim tim, države ne žele da članstvom u međunarodnoj organizaciji prihvataju nametnute odluke. da bi se došlo do potpune primene odluka međunarodne organizacije teži se za iznalaženje rešenja koje je prihvatljivo za sve države članice, to jest do usaglašavanja. teži se usaglašavanju stavova kako bi se došlo do odluke koju bi prihvatile sve države članice.

ipak, ima organizacija koje odstupaju od ovog pravila i čije odluke ne zahtevaju saglasnost svih članica. na primer, organ ujedinjenih nacija, savet bezbednosti, svoje odluke koje obavezuju i one zemlje koje ih ne prihvate, donosi većinom glasova nestalnih članica i jednoglasnosti stalnih.

Korisni linkovi:

više o radu državnih institucija Republike srbije možete saznati na sledećim internet stranicama:

www.srbija.gov.rs – zvanična prezentacija vlade Republike srbije.www.parlament.gov.rs – zvanična prezentacija narodne skupštine Republike srbije.www.vrh.sud.rs – zvanična prezentacija vrhovnog suda Republike srbije.

Rad ujedinjenih nacija možete pratiti na internet stranici: www.un.org

Pitanja za razmišljanje:

Posledica procesa globalizacije je sužavanje prostora i vremena. svet je postao globalno selo. kulture 1. se mešaju, a granice brišu. Razmislite da li postojeći koncept države gubi trku sa međunarodnom organizacijom?Romantično doba kraljeva je daleko iza nas. ipak, oni i danas postoje. štaviše, neke od najznačajnijih 2. evropskih i svetskih država su kraljevine. Razmislite koje su prednosti, a koje su mane današnjih kraljevina? da li je za modernu državu bolje da bude uređena kao monarhija ili kao republika? ili je ovo pitanje nevažno sa savremeno društvo?

2. POGLAVLJE

ISTORIJA EVROPSKOG UJEDINJENJA

20

Zvoni Za Evropu!

IDEJA EVROPskOG UJEDINJENJA istorija ideje ujedinjenja evrope je stara koliko i sama evropa. Mnoge vojskovođe su pokušale da stvore ujedinjenu evropu vojnim pohodima, mnogi mislioci su promišljali o tome. još od antičkog perioda, evropa je u središtu ratova i osvajanja. Ratom je pokušavano da se stvori jedinstvo u evropi i da se države prisilno ujedine. Mnoga velika kraljevstva i carstva su nastajala i nestajala, ali se ideja evropskog ujedinjenja nije izgubila.

Ratovanja na evropskom kontinetu ne završavaju se ni u XX veku. Prvi svetski rat je pokazao po-sledice razvoja sredstava za ratovanje kao i pogubnost težnji za osvajanjem teritorije. obim stradanja probuđuje strah od ponavljanja sličnog sukoba. Prvi put se ratuje novim sredstvima, ali rezultat rata ostaje isti - razjedinjena i osiromašena evropa i ogromni ljudski gubici.

svi ovi ratovi bili su pokušaj da se nasilnim putem stvori jedna država, koja bi opet opstajala uz upotre-bu sile. svaki od pokušaja je propao, što je još jedan dokaz da svako ujedinjenje mora biti dobrovoljno i zasnovano na miroljubivim pobudama. ovo su uvideli mnogi mislioci još u XiX veku i dali prvi zamah stvaranju današnje evropske unije koja počiva na ideji očuvanja mira.

Miroljubivo ujedinjenje. Možemo reći da se ideja mirnog ujedinjenja evrope rađa u XiX veku. Mnogi tadašnji intelektualci raspravljaju o ovoj ideji. viktor igo, francuski pisac (1802-1885) duboko je verovao u ujedinjenje evrope.

21

Zvoni Za Evropu!

DOBRO JE ZNATI…

viktor igo (1802-1885) francuski pisac, veoma aktivan u političkom životu Francuske. Pored velikih književnih dela, zapamćena su njegova zalaganja za ukidanje smrtne kazne, borba protiv socijalnih razlika, podrška slobodi štampe. Usprotivio se Napoleonu III i tada se iselio iz Francuske. Viktor Igo je bio jedan od prvih mislioca XIX veka koji se zala-gao za evropsko ujedinjenje i uspostavljanje mira.

“Doći ćE Dan“6

“Gospodo, da je neko pre četiri veka, u periodu u kome se ratovalo među opštinama i među gradovima, da je tada neko rekao pokrajinama Loreni i Pikardiji, Normandiji i Bretanji te ostalim pokrajinama…“

“…Doći će dan kad više nećete međusobno ratovati, doći će dan kad više nećete dizati vojsku jedni protiv drugih. (…) Postavićete malu drvenu kutiju od borovog drveta, nazvaćete je glasačkom kutijom, a šta će iz te kutije izaći? Iz nje će izaći društvo u kome ćete se svi osetiti da živite, društvo koje će vam svima biti drago kao vaša duša…“

“…Da je neko tada rekao, gospodo, svi pozitivno usmereni ljudi, svi ozbiljni ljudi, svi tadašnji veliki političari bi uzviknuli: O, kakav sanjar! O, kakvog li vizionara!...“

“…Gospodo, proteklo je vreme, a ta vizija je sada stvarnost…“

“...Osvanuće dan kada će vam se rat Pariza i Londona, između Petrograda i Berlina, te između Beča i Torina činiti jednako apsurdnim i nemogućim, kao što bi danas bio rat između Ruena i Amiensa…“

“…Osvanuće dan kada ćete se vi, Francuska, Rusija, Italija, Engleska i Nemačka, i sve nacije ovoga kontinenta, ne gubeći svoje posebnosti i svoju slavnu individualnost, stopiti u superiorno jedinstvo i stvoriti evropsko bratstvo, na isti način na koji su se i Normandija, Bretanja, Bur-gundija, Loren, Alzas i sve naše pokrajine stopile u Francusku. Svanuće dan kada više neće biti drugih bojnih polja osim tržišta koja se otvaraju trgovini i duhova koji se otvaraju idejama. Svanuće dan kada će metke i bombe zameniti glasanje, opšti narodni izbori, istinska arbitraža velikog suverenog senata koji će Evropi biti ono što je Parlament Engleskoj, ono što je Skupština Nemačkoj i ono što je Zakonodavna skupština Francuskoj!...“

viktor igo Pariz 21. avgust, 1849. godine

govor viktora igoa održan u Parizu, 1851. godine, otkriva njegovu veliku viziju. on je svojim ideja-ma prevazišao vreme u kome je živeo i predvideo velike tekovine civilizacije i modernih država: demokratske izbore i ekonomsko nadmetanje. Mnogo godina je trebalo da prođe da se njegove ideje ostvare i danas vidimo ostvarenje predviđanja ovog velikog uma.

Posle više od 50 godina od igoovog govora, učinjen je naredni veliki korak u ostvarenju svetskog mira. njega su napravila dvojica državnika, aristid Brijan (1862-1932) i Frenk kelog (1856 – 1937).

Ministar inostranih poslova Francuske, Brijan (1925-1932) je državnom sekretaru sjedinjenih američkih država, povodom desetogodišnjice stupanja sad u Prvi svetski rat, predložio da se potpiše sporazum

6 izvor: Brigljević ksenija, dan europe, Ministarstvo za europske integracije, Zagreb, 2002. str. 12

izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/File:victor_hugo.jpg

22

Zvoni Za Evropu!

koji bi uključio i odredbu o stavljanju zabrani ratovanja. Frank kelog je tada bio na mestu državnog sek-retara. nacrt sporazuma je sačinjen 1927. godine, i u njemu je stajala odredba o večnom prijateljstvu Francuske i sad. kelog je prihvatio predlog, ali je smatrao da ugovoru o večnom miru treba da se pridruže i ostale države, posebno velike sile tog perioda. američka vlada je aprila, 1928. poslala poziv drugim državama i Brijan-kelogov pakt je potpisan u avgustu, 1928. u Parizu, uz učešće Belgije, velike Britanije, italije, japana, nemačke, Poljske, Francuske i Čehoslovačke.

u prvom članu potpisnice pakta izjavile su da osuđuju pribegavanje ratu radi rešenja sporova i da ga se odriču kao oruđa u međunarodnim sporovima. države su se obavezale da će tražiti mirna rešenja u slučaju sukoba. istovremeno, ostala je mogućnost da paktu mogu pristupiti i druge članice.

iako Brijan–kelogov pakt nije ostvaren (usledio je drugi svetski rat) on ima veliki značaj u težnji za trajnim svetskim mirom. Međutim, Brijanova uloga u ujedinjenju evrope se nije završila ovim. Brijan je čvrsto verovao da će budućnost i napredak evrope biti osigurani samo mirom. Paralelno sa pre-govorima za potpisivanje pakta, Brijan je nemačkim kolegom Gustavom štrezemanom, nemačkim kancelarom, razgovarao o ujedinjenju evropskih država. njih dvojica, na zasedanju društva naroda 1929. godine predložu formiranje federalne unije evropskih država. ideja je bila revolucionarna za ratom razorenu evropu. ako se uzme u obzir da su Francuska i nemačka bile na suprotstavljenim stranama u mnogim prethodnim ratovima, da je neprijateljstvo između njih bilo dugotrajno i duboko, ova ideja je imala veliki značaj u početnim koracima realizacije evropskog ujedinjenja i uspostavljanja trajnog mira. iako ova ideja nije realizovana, ne treba zaboraviti njen značaj. Brijan i štrezeman su zbog svojih aktivnosti na pomirenju dobili nobelovu nagradu za mir.

Paralelno sa nastojanjima da se nađe način za ukidanje rata u međunarodnim odnosima, u evropi nastaje nova inicijativa za ujedi-njenje. ona potiče od austrijskog grofa Riharda Kudenov Kalergija, koji 1923. godine izdaje knjigu “Manifest Panevopskog pokreta“. sva-ki primerak knjige je sadržao prijavni formular kojim su se pojedinci pozivali da pristupe Panevropskom pokretu. ovo predstavlja prvu organizaciju koja se osniva zarad evropskog ujedinjenja. Prvi kon-gres Panevropskog pokreta je održan u Beču 1929. godine. Mnoge značajne ličnosti tog vremena su pripadale Panevropskom pokretu: albert ajnštajn, tomas Man, sigmund Frojd i drugi. Panevropski pokret postoji u mnogim državama evrope i danas i aktivno radi na produbljenju evropskih integracija.

Korisni link:

više informacija o radu današnjeg Panevropskog pokreta možete saznati na internet stranici www.paneuropa.org

PRVA EVROPskA ZAJEDNICADrugi svetski rat koji je trajao od 1939. do 1945. godine je prouzrokovao velika razaranja država širom evrope. u najvećem oružanom sukobu u istoriji čovečanstva život je izgubilo oko 53 miliona ljudi, među kojima je bilo oko 31 milion civila. Zemlje su pretrpele veliku materijalnu štetu, delimično ili pot-puno su bili uništeni putevi, mostovi, železnica, fabrike, kao i kuće i zgrade u kojima su ljudi stanovali. Po prvi put, bila je upotrebljena atomska bomba kao najava oružja budućnosti. gladna i izmučena evropa je očajnički tražila spas.

ZANIMLJIVOST!

Za vreme najvećeg uticaja Lige naroda, na jednoj večeri u Ženevi, gostima su podeljene kartice, na kojima je bio odštampan strip koji je prikazivao težnju da rat nestane u međunarodnim odnosima. Strip je prikazivao na jednoj strani i državnike svih zemalja kako razbijaju statutu rimskog boga rata Marsa, dok ga sa druge strane, Astirid Brijan nago-vara da počini samoubistvo. Ovim je prikazan glavni cilj Brijanove politike–potpuna eliminacija rata u međunarodnim odnosima.7

7 izvor: “aristide Briand - Biography”. nobelprize.org. 10 sep 2010. http://nobelprize.org/nobel_prizes/peace/laureates/1926/briand.html

23

Zvoni Za Evropu!

Politička karta evrope nakon drugog svetskog rata prikazuje evropu podeljenu “gvozdenom zavesom“ na dve sfere uticaja. na jednoj strani je sovjetski savez (sssR) koji utiče na zemlje centralne i istočne evrope (istočnu nemačku, Poljsku, Čehoslovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku) dok su na drugoj strani sjedinjene američke države (sad) i zemlje Zapadne evrope. suparništvo dve supersile, sad i sssR koje je podrazumevalo suprotstavljanje dva ideološka sistema, kapitalizma i komunizma nazvano je Hladni rat.

Želja da se evropa ekonomski obnovi i ojača kao i pretnja širenja uticaja sssR stvorili su uslove da zemlje Zapadne evrope potraže rešenje za novo uređenje međusobnih odnosa. kako se odbraniti od mogućeg širenja komunizma? sve veće napetosti između kapitalističkog Zapada i komunističkog sovjetskog saveza do-prinele su osećanju ugroženosti. kada je sovjetski savez počeo da se okružuje “prijateljskim“ režimima u istočnoj evropi počelo je da se govori o “gvozdenoj zavesi“ koja se spušta po sredini evrope. kako sprečiti izbijanje novog svetskog sukoba? kako sprečiti ponovno uzdizanje nemačke koja je nezadovoljna ishodom Prvog svetskog rata i inicirala drugi svetski rat? oprostiti, ali i osigurati da se užasni ratovi više ne ponove. kazniti nemačku, ali tako da se ne oseća “kažnjeno“? trebalo je naći novi model organizovanja koji će za sve građane evrope dovesti do oporavka od ratnih strahota uz osećanje sigurnosti i novog početka. kako se organizovati? sve su ovo pita-nja na koja su mnogi državnici i učeni ljudi tražili odgovore. Među njima, neki se vrlo ističu, a objasnićemo i zbog čega je vekovno neprijateljstvo Francuske i nemačke bilo trn u oku za pomirenje evropskih zemalja. nakon drugog svetskog rata, vinston Čerčil, veliki državnik tog doba i premijer velike Britanije, u svom govoru, u cirihu, 1946. godine, među prvima javno poziva na partnerstvo između Francuske i nemačke.

sjedinjene američke države uviđaju da posleratna evropa mora biti što pre obnovljena zbog čega 1947. godine iniciraju “Plan evro-pske obnove“ koji je predviđao pomoć sad od 13 milijardi dolara (tada je ovaj iznas značio koliko danas 100 milijardi dolara). Pred-log je poznatiji pod nazivom “Maršalov plan“ (prema tadašnjem američkom državnom sekretaru džordžu Maršalu) i za cilj je imao pružanje tehničke i ekonomske pomoći svim zemljama evrope, pa čak i zemljama istočnog bloka koje su tada već pod uticajem staljina odnosno sssR pomoć ipak odbile. interesantno je da je jedan od uslova sad bio da se sve zemlje koje žele da prihvate pomoć prethodno povežu, udruže i zajednički usaglase u vezi sa iznosima i načinom raspodele pomoći. Pomoć je prihvatilo ukupno 16 zemalja Zapadne i južne evrope. ne samo što je evropa dobila neophodnu vitamisku injekciju da se ekonomski uzdigne već je ova saradnja značajno doprinela pomirenju u evropi jer su u programu učestvovale i italija i Zapadna nemačka.

DOBRO JE ZNATI…

“Treba, naime, ponovno stvoriti evropsku porodicu naroda ili nastojati, što je više moguće, da se to postigne, te toj porodici dati strukturu u kojoj će živeti u miru, sigurnosti i slobodi. Moramo izgraditi neku vrstu Sje-dinjenih Evropskih Država. Samo će na taj način stotine miliona građana moći ponovo da oseti male radosti i nade zbog kojih vredi živeti. Proces je jednostavan. Sve što je potrebno, odluka je stotina miliona muškaraca i žena da čine dobro, a ne loše i da kao nagradu za to dobiju blagoslov, a ne prokletstvo...”

“...Sada ću reći nešto što će vas iznenaditi. Prvi korak u ponovnom stvaranju evropske porodice mora biti partnerstvo između Francuske i Nemačke. Samo na taj način Fran-cuska može ponovo zadobiti svoju vodeću moralnu i kulturnu ulogu u Evropi. Evropa ne može doživeti pre-porod bez duhovno velike Francuske i bez duhovno velike Nemačke. Struk-tura Sjedinjenih Evropskih Država, ako se izgradi dobro i istinski, biće takva da će učiniti materijalnu snagu jedne države manje važnom. Male će države biti podjednako važne kao i velike, i steći će svoju poziciju kroz doprinos zajedničkom cilju...”

“...Ali moram vas upozoriti. Vreme je možda kratko. Trenutno je predah. Topovi su utihnuli. Borbe su prestale, ali opasnosti nisu. Ako želimo da izgradimo Sjedinjene Evropske Države, ili kako god da se zovu, mora-mo početi sada....” 8

Deo govora vinstona Čerčila Univerzitet u Cirihu, Švajcarska 9. septembra, 1946. godine

8 izvor: Brigljević ksenija, dan europe, Ministarstvo za europske integracije, Zagreb, 2002. str.13

24

Zvoni Za Evropu!

evropski kongres u Hagu koji je organizovan maja, 1948. godine, predstavlja prvi značajan pokušaj okupljanja svih “evropejaca“ odnosno zagovornika novog sistema i nove evrope. na ovom međunarodnom skupu čule su se različite ideje na temu “kako ujediniti evropu“. Rezultat je bio stvaranje Saveta Evrope, evropske organizacije koja će imati glavnu ulogu u promovisanju i zaštiti demokratije i ljudskih prava. Međutim, osnivanje saveta evrope je bio samo prvi korak ka uspostavljanju novih odnosa u evropi. na-stavljeno je traganje za novim idejama ujedinjenja i bliže saradnje zemalja evrope.

u fokus razmišljanja vraćen je odnos Nemačke i Francuske. ove dve zemlje su vekovima bile u sukobu i stalnom strahu da će jedna drugu napasti. u mislima francuskih državnika se sve više nametalo pitanje: kako se nositi sa nemačkom? kako sprečiti novo naoružavanje nemačke? kako uspostaviti francusko – nemačke odnose tako da sledeći rat između ove dve zemlje bude nezamisliv odnosno nemoguć? Za Francuze je to značilo kako da kontrolišemo nemačku. sad i velika Britanija su smatrale da samo obnovljena nemačka može da unapredi ekonomiju čitave evrope. u trenutku kada je nemačka sve više uživala njihovu podršku fran-cuski državnici su shvatili da bi možda trebalo promeniti ugao iz koga se posmatra problem. ukoliko je naoružavanje nemačke po-tencijalna pretnja onda treba držati pod kontrolom eksploataciju i proizvodnju glavnih sirovina za proizvodnju teškog naoružanja. u tom trenutku to su bili ugalj i čelik. ugalj je neophodan da bi se izlio čelik, a čelik je neophodan da bi se proizveli ratni brodovi, lokomo-tive i drugo teško naoružanje.

do genijalne ideje dolazi Žan Mone, istaknuti francuski državnik, tada šef francuske nacionalne komisije za planiranje. stara kineska poslovica kaže da heroj nije onaj ko uspe da pobedi neprijatelja već onaj ko uspe da od neprijatelja napravi prijatelja. Mone je bio svestan da sama Francuska zavisi od eksploataci-je uglja iz Rurske oblasti u nemačkoj i da je jedino rešenje ujediniti eksploataciju i proizvodnju ove dve sirovine sa nemačkom. svoju ideju uobličenu u plan predlaže francuskom ministru spoljnih poslova, Robertu šumanu. Čini se da je prava sreća što su se na liderskim pozicijama Francuske i nemačke u tom trenutku našli Robert šuman i konrad adenauer, prvi kancelar posleratne nemačke. ovi veliki vizionari su zaslužni što je ideja ujedinjenja ove dve države u jednom, ali važnom segmentu ekonomije uspela. ako situaciju pogledamo iz ugla savezne Republike nemačke, brzo ćemo shvatiti da je u njenom interesu bilo da se i ekonomski i društveno oporavi odnosno, da se vrati u međunarodnu zajednicu i postane njen ravnopravni član. nemačka nije želela da bude poražena već ponovo rođena.

Ponet idejom Žana Monea i uz prethodne konsultacije sa kancelarom nemačke, konradom adenau-erom, Robert šuman 9. maja, 1950. godine na konferenciji za štampu pompezno objavljuje dokument koji ćemo od tada pamtiti kao ”šumanova Deklaracija“. u okviru ovog dokumenta, šuman pre svega nemačkoj vladi predlaže stvaranje jedne nadnacionalne organizacije koja bi se starala o proizvodnji uglja i čelika. Poziv je upućen nemačkoj, ali i svim ostalim država evrope koje imaju interesa i žele da se ujedine oko ove ideje. Predlog je bio pravo iznenađenje za javnost jer je od završetka rata prošlo tek pet godina.

VAŽNO JE ZNATI!!!

Savet Evrope je međunarodna orga-nizacija evropskih zemalja, osnovana 5. maja, 1949. godine, u Londonu od strane 10 evropskih država: Belgije, Holandije, Luksemburga, Danske, Ir-ske, Velike Britanije, Italije, Francuske, Švedske i Norveške. Sedište Saveta Evrope je u Strazburu, na granici Nemačke i Francuske. Ova organizaci-ja danas ima 47 članica, a najmlađa među njima je Crna Gora. Cilj je da se širom Evrope razviju demokratski principi i osigura poštovanje ljudskih prava i sloboda kako se nacizam, diktature i torture ne bi ponovile.

Više informacija na zvaničnoj prezen-taciji Saveta Evrope www.coe.int

25

Zvoni Za Evropu!

DOBRO JE ZNATI...

ŠUMANOVA DEKLARACIJA

Mir u svetu neće biti osiguran bez ulaganja kreativnih napora proporcionalnog opasnostima koje mu prete.

Organizovana i vitalna Evropa daće nezamenjiv doprinos civilizaciji u očuvanju miroljubivih odnosa. Noseći ulogu promotera ideje ujedinjene Evrope već više od 20 godina, Francuska je oduvek kao svoj suštinski cilj imala služenje miru. Ali, ujedinjena Evropa nije stvorena i imali smo rat.

Evropa ne može biti stvorena cela odjednom, niti prema jednom planu. Ona će izroniti iz konkretnih dostignuća koja će pre svega omogućiti iskrenu solidarnost. Zbližavanje nacija Evrope, pre svega zahteva suzbijanje vekovnog neprijateljstvo između Francuske i Nemačke. Preduzi-manje bilo kakvih koraka mora se, pre svega, ticati dve zemlje. Imajući u vidu ovaj cilj, francuska vlada predlaže da se odmah preduzme akcija na jednom, ograničenom, ali odlučujućem polju.

Francuska vlada predlaže da se celokupna francusko-nemačka proizvodnja uglja i čelika podredi zajedničkom Vrhovnom organu vlasti, u okviru organizacije koja će biti otvorena za učešće i drugih zemalja Evrope. Spajanje proizvodnje uglja i čelika bi trebalo da omogući nastanak zajedničkog temelja ekonomskog razvoja, prve faze evropskog saveza, i promeniće sudbinu zemalja koje su se dugo bavile proizvodnjom sredstava za uništavanje, čije su žrtve i same postale.

Solidarnost u proizvodnji do koje će doći na pomenuti način, stvoriće uslove u kojima bi bilo kakav rat između Francuske i Nemačke bio ne samo nezamisliv već i konkretno nemoguć. Uspostavljanje ove jake proizvodne jedinice, otvorene za sve zemlje koje žele da joj se pridruže i spremne da sve pridružene zemlje pod istim uslovima snabdeva osnovnim elementima industrijske proizvodnje, položiće snažan temelj ekonomskom ujedinjenju.

Proizvodnja bez pravljenja razlika i isključivanja će služiti celom svetu radi podizanja životnog standarda i kao doprinos mirovnim zalaganjima. Ako bi Evropa mogla da računa na okrepljenje svojih proizvodnih sredstava mogla bi da odlučnije ostvaruje jedan od svojih glavnih ciljeva: razvoj afričkog kontinenta. Na taj način bi brzo došlo do spajanja interesa nužnih za razvoj zajedničkog ekonomskog sistema; on može biti kvasac iz kojeg može izrastati šira i dublja zajednica među zemljama koje su dugo razdvajali krvavi sukobi.

Predlog o ujedinjavanju proizvodnje i o uspostavljanju novog Vrhovnog organa vlasti, čije će odluke biti obavezujuće za Francusku, Nemačku i druge države članice, stvoriće prvo konkretno jezgro evropskog saveza koje je neophodno za garantovanje mira. Da bi došlo do ostvarenja definisanih ciljeva, francuska vlada je spremna da počne sa pregovorima, na sledećim osnovama.

Zadatak koji će biti poveren Zajedničkom Vrhovnom organu vlasti je da u što kraćem roku osigura modernizaciju proizvodnje i poboljšanje kvaliteta; snabdevanje francuskog i nemačkog tržišta, ali i tržišta drugih država članica pod jednakim uslovima; povećanje zajedničkog izvoza u druge zemlje; ujednačavanje i podizanje životnog standarda radnika zaposlenih u pomenutim privrednim granama.

Za postizanje ovih clijeva, polazeći od trenutno velikih razlika u proizvodnim mogućnostima država članica, trebalo bi usvojiti određene prelazne mere, kao što je primena proizvodnog i investicionog plana; uspostavljanje mehanizama za izjednačavanje cena i osnivanje fonda za olakšavanje racionalizacije proizvodnje. Protok uglja i čelika među državama članicama biće oslobođen carinskih dažbina i neće biti pod uticajem diferencijalnih transportnih tarifa. Tako će se postepeno stvarati uslovi koji će sami od sebe omogućiti racionalniju podelu proizvodnje i veću produktivnost.

Za razliku od međunarodnih kartela koji ograničenjima i zadržavanjem visokih profita teže raspodeli i iskorišćavanju nacionalnih tržišta, planirana organizacija omogućiće ujedinjavanje tržišta i razvoj proizvodnje.

Gore navedeni suštinski principi i poduhvati biće predmet sporazuma kojeg će potpisati pojedinačne države i ratifikovati ga u svojim parla-mentima. Neophodni pregovori za precizno određivanje mera za realizaciju plana vodiće se u prisustvu zajednički izabranog arbitra. On će proveravati da li je sporazum u skladu sa načelima i u slučaju nerešenih nesuglasica, on će odlučivati koje rešenje će biti prihvaćeno.

26

Zvoni Za Evropu!

Zajednički Vrhovni organ vlasti biće sastavljen od nezavisnih ličnosti koje će predlagati vlade, dajući tako ravnopravno predstavljanje; predsedavajućeg će birati vlade, na osnovu zajedničkog sporazuma; njegove odluke imaće izvršnu funkciju u Francuskoj, Nemačkoj i drugim državama članicama. Biće usvojene odgovarajuće mere koje daju pravo žalbe na odluke Vrhovnog organa vlasti. Predstavnik Ujedinjenih nacija u Vrhovnom organu vlasti će za račun Organizacije ujedinjenih nacija dva puta godišnje pripremati javni izveštaj u kome će obrazlagati delo-vanje nove organizacije, s posebnim naglaskom na očuvanje njenih ciljeva.

Osnivanje Vrhovnog organa vlasti ni u čemu neće ugroziti privatno preduzetništvo. Prilikom izvršavanja svojih zadataka poštovaće nadležnosti

Međunarodne organizacije za Rursku oblast, kao i razne obaveze uvedene Nemačkoj, dokle god budu na snazi.

DOBRO JE ZNATI…

robert Šuman je rođen 1886. u Luksemburgu. Njegov otac Žan-Pjer Šuman je rođen kao Francuz u selu na francusko-luksemburškoj granici, da bi nakon pripajanja oblasti Loren Nemačkoj 1871. postao Nemac. Sličnu sudbinu doživeo je i njegov sin Robert. Rođen kao Nemac, odrastao je u oblasti Loren koja je tada pripadala Nemačkoj, da bi nakon 1918. kada Alzas i Loren prelaze u posed Francuske, postao Francuz. U školi je učio luksemburški, nemački i francuski jezik i kažu da se uvek osećao germanski naglasak u njegovom francuskom.

Prava je studirao u Nemačkoj, u Bonu, Berlinu i Minhenu nakon čega je radio kao advokat. Političku karijeru započinje u Francuskoj nakon I svestkog rata. U toku II svetskog rata Šumana je zarobio Gestapo, srećom, uspeo je da pobegne nakon godinu dana i pridruži se francuskom pokretu otpora.

Nakon rata, Šuman je obavljao nekoliko značajnih funkcija. Bio je ministar finansija, pred-sednik Vlade i ministar spoljnih poslova nakon čega se potpuno posvećuje ideji ujedinjene Evrope. Bio je prvi predsednik Zajedničke skupštine, današnjeg Evropskog parlamenta, koji

mu je na kraju mandata dodelio naziv “oca Evrope“.

konrad adenauer, baš kao i Robert Šuman, dolazi iz jednog pograničnog regiona u Nemačkoj – Rajnske oblasti. Rođen je u Kelnu, 1876. studirao je pravo u Minhenu, Bonu i Berlinu. Svoju karijeru započinje 1906. godine, u svom gradu za čiji razvoj je učinio mnogo, za vreme njegovog mandata otvoren je čak i Univerzitet. Vremenom je postao veoma uticajan u politici. Baš kao i Šuman i Adenauera je za vreme II svetskog rata lišio slobode Gestapo. Po osnivanju Hrišćansko - demokratske partije postaje njen član i istaknuti funkcioner. U 73. godini postaje prvi kancelar Savezne Republike Nemačke, što je bilo njegovo zanimanje sledećih 14 godina. Pružena mu je prilika da donese neke od epohalnih odluka u isto-riji Nemačke. Ostaće poznat kao neko ko je pomirenjem sa Francuskom doprineo stvaranju ujedinjene Evrope i u Nemačkoj uveo socijalno tržišnu ekonomiju. Tada je Nemačka viđena kao “ekonomsko čudo“. Umro je u 91. godini života i biće zapamćen kao državnik koji je Saveznoj Republici Nemačkoj dao slobodu, prosperitet i socijalnu sigurnost.

9 izvor: declaration of 9 May 1950, http://europa.eu/abc/symbols/9-may/decl_en.htm, (pristupljeno avgusta 2010). Prevod sa engleskog jezika Željko vujković.

credit © european union, 2010.

credit © european union, 2010.

27

Zvoni Za Evropu!

iako je predlog bio pravo iznenađenje za zemlje evrope, Francuskoj i nemačkoj su se pridružile Belgija, Holandija i luksemburg, zemlje čija je proizvodnja čelika zavisila od eksploatacije uglja u nemačkoj i italija, ponukana istim motivom kao i nemačka, da dobije novo priznanje i poštovanje u međunarodnoj zajednici. Pregovori o stvaranju Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUČ) su uspešno završeni sledeće godine nakon čega dolazi do svečanog potpisivanja međunarodnog ugovora kojim je stvorena eZuČ, aprila, 1951. godine, u Parizu.

Prva evropska zajednica, eZuČ, je imala zadatak da obezbedi slobodnu trgovinu ugljem i čelikom, lišenu carina i drugih opterećenja. time bi doprinela ekonomskom rastu svih članica Zajednice, većem zapošljavanju i podizanju standarda života u zemljama članicama eZuČ. dogovorena je i modernizaci-ja rudnika i industrijskih postrojenja za proizvodnju čelika iz zajedničkog fonda. već ovde primećujemo prve oblike vrednosti koja je stub današnje evropske unije a to je solidarnost.

i dok su sjedinjene američke države toplo pozdravile ideju stvaranja evropske zajednice, velika Britani-ja se 1951. godine, nije pridružila ideji, iako je vinston Čerčil zagovarao stvaranje sjedinjenih evropskih država samo nekoliko godina ranije. Bilo je više razloga za zauzimanje takve pozicije. velika Britanija nije bila tek jedna evropska zemlja. Bila je velika kolonijalna sila, veoma uticajna po završetku drugog svetskog rata. smatrajući da je nedopustivo da prepusti jednoj međunarodnoj organizaciji da odlučuje o razvoju strateški važne industrije odbila je poziv da se pridruži inicijativi stvaranja ujedinjene evrope. ipak, velika Britanija je država koja je postala članica eZuČ prilikom prvog proširenja ove evropske za-jednice i kako će se kasnije pokazati u više navrata je morala da dokazuje svoju podršku ideji.

Korisni linkovi:

ukoliko vas interesuje istorija stvaranja evropske unije posetite sajt evropskog navigatora koji predstav-lja zvaničnu i najveću multimedijalnu biblioteku o istoriji evrope: www.ena.eu i zvaničan sajt evropske unije http://europa.eu/about-eu/eu-history/index_en.htm

NOVE EVROPskE ZAJEDNICEstvaranjem prve evropske zajednice, evropske zajednice za ugalj i čelik, evropske države su po prvi put pristale na saradnju pod jednim novim konceptom, konceptom nadnacionalnosti.

iako su mnoge države u toku pregovora pokušale da izbegnu uključivanje koncepta nadnacionalnosti u eZuČ uverene da se suverenitet mora čuvati kao “oči u glavi“, Robert šuman je insistirao na njemu, znajući da će samo takva evropska zajednica napraviti korenitu promenu u odnosima država evrope.

Prvi uspesi eZuČ i ostvarena saradnja probudili su veliki entuzi-jazam članica eZuČ. lideri evropskih zemalja su se pitali da li je saradnja u oblasti uglja i čelika dovoljna. ipak, to je samo saradnja u jednoj oblasti, a budućnost je najavljivala veće korišćenje drugih izvora energije, nuklearne energije i nafte. u želji da iskoriste tre-nutak, članice eZuČ započinju pregovore o proširenju saradnje u oblasti atomske energije i ekonomije.

samo nekoliko godina nakon završetka pregovora o stvaranju prve evropske zajednice, Francuska, nemačka, italija, Belgija, Holandija i luksemburg započinju nove pregovore, nova cenjkanja i novo usaglašavanje interesa. Malo je poznato da stvaranje evropskih zajednica nije išlo nijednoj zemlji u potpunosti u korist. Mnoge su imale različite zamerke na oblasti saradnje koje će zajednice u

VAŽNO JE ZNATI!!!

nadnacionalnost - koncept saradnje država u međunarodnoj organizaciji uz obavezan prenos dela suvereniteta na organizaciju, ali samo u domenu una-pred određenih pitanja. Na taj način uspostavlja se vlast koja je iznad vlasti nacionalne države, a zakoni i pravila koje donosi takva nadnacionalna vlast poštuju kako države članice tako i građani i pravna lica u državama.

28

Zvoni Za Evropu!

budućnosti obuhvatiti. na primer, Francuskoj se nije dopalo što će nemački industrijski proizvodi biti plasirani na tržišta svih ze-malja članica bez ikakvih carina jer je to garantovalo nezamislivo brz razvoj nemačke privrede dok se nemačkoj nije dopalo što će Francuska dobiti pristup uranijumu iz Belgijskog konga (kongo je u periodu od 1908. do 1960. godine, bio belgijska kolonija u africi) dok će sama nemačka biti lišena vojnog nuklearnog programa.

ipak, marta, 1957. godine, u Rimu su potpisana, na iznenađenje mnogih, dva nova ugovora kojim su osnovane Evropska ekonom-ska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM).

imajući u vidu koliko je korišćenje atomske energije opasno, a istraživanje u ovoj oblasti skupo stvorena je evropska zajednica za atomsku energiju (euRoatoM). oblast saradnje je bila korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe. stvorena je sa namerom da doprinese uspostavljanju jedinstvenih bezbedonosnih stan-darda kojim bi se zaštitili građani i zaposleni u nuklearnoj industriji, da garantuje redovno snabdevanje nuklearnom energijom svih članica euRoatoMa i da podstiče istraživanja u ovoj oblasti.

samo osnivanje evropske ekonomske zajednice (eeZ) pred-stavlja jedan grandiozan i dugoročan projekat čiji se re-zultati nisu mogli videti preko noći. cilj je bio stvaranje zajedničkog tržišta uz slobodan protok robe, usluga, kapitala i radne snage. ovo je trebalo ostvariti tako što bi bile uklonjene carine i druge prepreke trgovini unutar tržišta zemalja članica. logično je bilo da se s tim u vezi uspostavi i bliža saradnja članica u mnogim drugim oblastima, za početak, poljoprivrede i transporta. cilj eeZ je bio da u prvoj fazi stvori carinsku uniju što bi trgovinu u Zajednici lišilo prepreka i smanjilo cene proizvoda. upravo stvaranje carinske unije predstavlja prvi uspeh jer je stvorena nakon 10 godina, kao što je i bilo planirano.

ZANIMLJIVOST!

U periodu od 2007-2011 za Euroa-tom je izdvojeno čak 2.75 milijardi eura. Ovaj iznos će u najvećoj meri biti uložen u istraživanje. S tim u vezi je sigurno i pretnja iscrpljenja izvora nafte i gasa kao i klimatske promene.

U periodu od 1958. do 1970. trgovina između članica EEZ je povećana čak 6 puta!

VAŽNO JE ZNATI!!!

Carinska unija je oblik udruživanja država sa ciljem da se uz dogovor ukinu carine u međusobnoj trgovini, a da se za proizvode iz zemalja izvan carinske unije uvedu zajedničke carine.

Slika br. 7 Potpisivanje Rimskog ugovora. izvor: credit © european union, 2010.

29

Zvoni Za Evropu!

OD EVROPskE ZAJEDNICE DO EVROPskE UNIJEu prethodnim poglavljima objasnili smo kako su pedesetih godina prošlog veka nastale tri zajednice i kako su se obli-kovale ideje o ujedinjenju evrope. kao tri zajednice, one su delovale sve dok se nije javila ideja da se saradnja u evropi proširi i na neke druge oblasti. Recimo, postojala je potreba da se pored osnaživanja ekonomija, firmi i industrija, osnaži i pozicija radnika u zemljama članicama. sve više se go-vorilo o potrebi da se radi na zapošljavanju, unapređenju životnih i radnih uslova, socijalnoj zaštiti. a kada se govori o ovim temama, bilo je neizbežno da evropske zajednice zajednički sarađuju i u oblastima kao što je briga o životnoj sredini, zdravlju, a s tim u vezi i briga o školovanju budućih generacija koje će osnažiti i održati sve veću evropu. Po-slednja faza u uspostavljanju najveće moguće ekonom-ske saradnje među zemljama je bilo uvođenje jedinstvene valute, odnosno evra.

jedan bitan događaj je uticao da evropske zajednice prošire svoju saradnju i na oblast zajedničke spoljne politike i poli-tike bezbednosti. dramatičan kolaps komunizma u centra-lnoj i istočnoj evropi i u sssR je proizveo potrebu da članice evropskih zajednica sarađuju i na političkom planu. od tada evropska unija pokušava da igra, kako na evropskom tako i na svetskom planu, značajnog političkog partnera. Članice nemaju obavezu da se o svemu slože, ali samo postojanje želje da na svetskoj sceni nastupaju zajedno pokazuje ko-liko je napredovalo ujedinjenje evrope.

sa druge strane, početak devedesetih je najavio talas or-ganizovanog kriminala koji je prevazilazio granice članica evropskih zajednica zbog čega one odlučuju da uspostave bližu saradnju u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa. naime, od samog početka, cilj ekonomske saradnje je podrazumevao uspostavljanje jedinstvenog tržišta koji bi bio u potpunosti ostvaren uvođenjem četiri slobode: slobo-da kretanja radne snage, roba, usluga i kapitala. ostvarenje

DOBRO JE ZNATI...

NEUSPESI EVROPSKE UNIJE

U toku svog razvoja Evropska unija je bila suočena više puta sa velikim izazovima u pogledu dalje integracije u širinu (u smislu država koje su želele da joj pristupe) i u dubinu (u pogledu oblasti koje će obuhvatiti). Prerano zagovaranje “političke unije“ ili unije koja bi bila veoma aktivna na vojnom planu kao i neslaganje određenih zemalja u pogledu širenja članstva dovodili su evropske integracije pod veliki znak pitanja.

U toku prve decenije XXI veka EU je nekoliko puta bila na velikom ispitu. Odlučivši se da sprovede novu reformu svog sistema 2004. godine je inicirala usvajanje pompezno nazvanog doku-menta “Evropski Ustav“, koji je po prvi put u de-batu o budućnosti Evrope uključio ogroman broj građana zemalja članica Evropske unije. Smatralo se da je upravo zbog toga neuspeh da se ratifiku-je Evropski Ustav u Fransuskoj i Holandiji proizveo veliki korak nazad i usporilo dalje napredovanje Unije u širinu i u dubinu, ali i poljuljao podršku građana širom Evrope u evropsku ideju. Dve go-dine kasnije je bilo neizvesno prihvatanje novog dokumenta nazvanog “Ugovor iz Lisabona“ koji je ipak krajem 2009. godine prihvaćen od strane svih članica.

Ovi usponi i padovi koje je EU doživljavala otkrivali su nam često sve njene slabosti ali je prevazilaženje neuspeha pokazalo jednu veoma važnu vrlinu i vrednost u EU, a to je da bi ona imala 6 ili 27 članica do zadovoljavajućeg rešenja se uvek dolazi dogovorom svih.

stvaranje još dve evropske zajednice je bilo veoma ambiciozno. sovjetski savez i sjedinjene američke države pomno su pratile razvoj saradnje. Mnoge zemlje Zapadne evrope su bile skeptične povodom ciljeva i očekivanih rezultata evropskih zajednica. Zbog svega toga, neuspeh nije bio dozvoljen.

Možemo videti da su zemlje osnivači evropskih zajednica imale tri bitna zajednička interesa zbog kojih su se odlučili na saradnju: ekonomski, bezbedonosni i ideološki.

na kraju, moramo napomenuti da su obe organizacije zadržale obeležja nadnacionalnosti i time na-javile novu eru u međudržavnim odnosima u evropi u drugoj polovini XX veka. imale su skromna očekivanja, ali velike nade kojima su se pridružile, kako ćemo kasnije videti, i mnoge zemlje evrope.

30

Zvoni Za Evropu!

ovih sloboda je za posledicu imalo potrebu saradnje u oblastima kao što su saradnja protiv prevara i pranja novca, borba protiv trgovine ljudima, drogom i oružjem, borba protiv ilegalne imigracije.

sada vidimo da postoji potreba da se proširi saradnja, ali isto tako znamo da evropska zajednica za ugalj i čelik, evropska ekonomska zajednica i euRoatoM kada su bile stvarane, nisu u svojim ugovo-rima imale odrednice o saradnji u oblasti spoljne politike ili u oblasti bezbednosti. jer da su ih imale, verovatno nikad ne bi ni bile osnovane. tada je to bio prevelik korak i ako se sećate, poenta je bila početi sa malim stvarima - ugljem i čelikom, baš kao što se kaže, da put od hiljadu milja počinje jednim korakom.

Februara, 1992. godine, put ujedinjenja evrope je prešao mnogo milja zbog čega su se tadašnje članice evropskih zajednica odlučile da u Mastrihtu (Holandija) potpišu novi ugovor kojim će osnovati evropsku uniju, koja je obuhvatila sve tri postojeće evropske zajednice i u kojoj se saradnja odvija u tri glavne oblasti:

u ekonomskoj sferi;1. u sferi spoljne politike i politike bezbednosti;2. u sferi unutrašnjih poslova i pravosuđa.3.

DOBRO JE ZNATI...

SRBIJA NA BELOJ ŠENGEN LISTI

Dugo su građani Srbije morali da za ulazak na teritoriju Šengen zone prethodno pribave dopuštenje, odnosno vizu. Proces dobijanja viza je često bio vrlo komplikovan i naporan. Uspešnom saradnjom sa Evropskom unijom i ispunjavanjem potrebnih tehničkih uslova kao što je biometrijski pasoš, stroga kontrola izdavanja dokumenata i kontrola sopstvenih granica za rezultat su imali stavljanje Srbije na belu Šengen listu.

Bela Šengen lista? Pomalo podseća na “VIP listu“ u ekskluzivnim diskotekama, listu za veoma važne osobe koje ulaze po povlašćenoj proceduri, preko reda. Na ulazu treba samo da pokažu dokument koji potvrđuje njihov identitet i već su unutra, ispijaju koktele u pose-bnom VIP delu. Kakva uživancija! Da li bi takva paralela mogla da se napravi i sa belom Šengen listom za ulazak u zemlje Evropske unije? Hajde da analiziramo. Istina je da u EU postoji pozitivna i negativna lista na kojima su pobrojane države u zavisnosti od toga da li njihovi državljani moraju prethodno da dobiju vizu ili ne. U narodu, ove dve liste su poznate kao bela i crna. Moguće je da države sa bele pređu na crnu listu, kao što je moguće i da zemlje sa crne liste pređu na belu, što se i desilo 2009. kada su pored Srbije i Crna Gora i Makedonija prešle na belu listu. Ipak to što je sada državljanima Srbije omogućen ulazak na teritoriju zemalja Šengena i boravak, ne duži od tri meseca, to ne znači da Srbi mogu da se zapošljavaju ili nastanjuju u zemljama EU. Sa druge strane na graničnom prelazu vas niko neće pustiti preko reda, ali bela lista je bela lista, zar ne?

PRIčA O ŠENGENUdavne 1985. godine, u malom gradu šengenu u luksemburgu, prvi put je potpisan spora-zum kojim su “ukinute“ unutrašnje granice između Belgije, Holandije, luksemburga, Fran-cuske i nemačke. Primećuje se, da su samo neke zemlje odlučile da potpišu ovakav spo-razum smatrajući da će međusobno ukidanje kontrola na unutrašnjim granicama doprineti kako efikasnijoj mobilnosti ljudi i roba tako i pogurati zajedničku saradnju koja se tiče borbe protiv ilegalne imigracije, zloupotrebe žena i dece, prevara, krijumčarenja alkohola, nafte, droge i cigareta.

ovoj ideju su se nekoliko godina kasnije pridružile i druge zemlje: španija, Portugal, italija, grčka, danska, Finska, švedska i austrija, praktično sve zemlje tadašnje evropske unije osim velike Britanije i irske koje su zadržale pravo da vode svoju politiku migracija, ali su prihvatile da sarađuju u nekim domenima šengenskog sporazuma. interesantno je da su neke zemlje van evropske unije postale potpisnice šengenskog sporazuma kao što su norveška i island, a od skoro i švajcarska.

danas šengen-zonu čine sve pomenute zemlje, a zatim i estonija, letonija, litvanija, Poljska, Češka, Mađarska, slovenija i Malta.

31

Zvoni Za Evropu!

drugim rečima sve zemlje eu osim Rumunije, Bugarske i kipra za koje se očekuje da će, kada se budu stekli uslovi, postati članice šengen-zone.

ipak ne treba zaboraviti da se vrlo često pogrešno shvata “ukidanje“ granica među zemljama šengena. teritorijalne granice nisu bile ukinute veće se samo ukida kontrola na postojećim graničnim prelazima i aerodromima. na granici između austrije i nemačke, na primer, još uvek možete videti stare zat-vorene granične punktove i samo će vas tabla na kojoj piše “dobrodošlli u nemačku“ podsetiti da ste izašli iz jedne zemlje i već ušli u drugu.

sARADNJA U ObLAstI ObRAZOVANJAjedna od važnih oblasti saradnje u evropskoj uniji je obrazova-nje i doživotno učenje i usavršavanje. što zbog veće pokretljivosti radnika unutar eu, što zbog razmene iskustava, naučnih saznanja i dostignuća, eu podržava i ohrabruje saradnju u domenu obra-zovanja i stručnog usavršavanja. Preseljenje u drugu zemlju zarad dužeg boravka tokom školovanja ili usavršavanja nije san za građane eu. stotine hiljada studenata i naučnih radnika je već isko-ristilo mogućnost da boravi i uči na nekom od stranih univerziteta. studiranje u inostranstvu se boduje i računa u ukupan uspeh koji student ostvaruje u toku školovanja, a diplome su međusobno priznate, što olakšava zapošljavanje.

ova razmena mladih je omogućena kroz različite programe koji se finansiraju iz budžeta eu. Programi iz oblasti obrazovanja su tempus i erasmus Mundus, a postoji i program posebno odvojen za mlade “Mladi u akciji“. u ovim programima učestvuju i zemlje van evropske unije, pa i srbija.

Korisni linkovi:

ako želite da saznate nešto više o programima za mlade u oblasti obrazovanja, posetite sajt zvanične tempus kancelarije u srbiji www.tempus.ac.rs/erasmus-mundus i kontakt tačke za Program “Mladi u akciji“ na web stranici www.mladiuakciji.rs

Pitanja za razmišljanje:

u prethodnom tekstu možemo videti koliki je bio uticaj pojedinaca na razvoj evropske ideje. 1. vinstona Čerčila, Žana Monea, Roberta šumana i konrad adenauera nazivaju velikim vizionarima. objasnite u čemu je značaj stvaranja vizije?Pokušajte da stvorite viziju sopstvenog razvoja, pa onda vašeg grada i države. šta vam to govori? 2. koliko je ona bitna za napredak?koliko je važno udruživanje radi ostvarivanja ciljeva koje nije moguće ostvariti samostalno? da li je 3. to jedini način?gde je granica u činjenju ustupaka zarad ostvarivanja viših ciljeva?4. sloboda putovanja i učestvovanje u obrazovnim programima evropske unije su samo neke od 5. koristi saradnje sa eu i budućeg članstva u eu. da li znate još neke primere saradnje u eu?

ZANIMLJIVOST!

Prema poslednjem istraživanju koje je sprovela EU u 2009. godini, o rezulta-tima i uspešnosti programa za mlade, čak 95% učesnika programa smatra da je njihov boravak znatno poboljšao njihovo poznavanje stranih jezika, a 66% smatra da će im boravak povećati šanse pri traženju posla. Svake godine u okviru programa “Mladi u akciji“ bude sprovedeno čak 7000 različitih projekata, u okviru kojih učestvuje čak 130 000 mladih širom Evrope.10

10 izvor: eu programme ‘boosting language skills’, survey finds, http://www.euractiv.com/en/culture/eu-programme-boosting-language-skills-survey-finds-news-494244 , (pristupljeno maja, 2010).

3. POGLAVLJE

INSTITUcIJE EVROPSKE UNIJE

34

Zvoni Za Evropu!

35

Zvoni Za Evropu!

evropska unija je “složena ekipa“ koja u svom timu ima mnogo država, naroda, jezika, kompanija, građana, regiona... njih ćemo, jednim imenom, nazvati “učesnicima“. svi učesnici imaju svoje želje i nastoje da ih ostvare. Pri tome, nisu svi jednake snage i veličine. na primer, Poljska je po površini 990 puta veća od Malte, ali Malta je ekonomski jača država od Poljske. s druge, strane stanovništvo Malte ne uživa toliko u blagostanju koliko stanovnici Bavarske, najmoćnije regije u nemačkoj. u ovoj regiji su smeštene neke od najznačajnih svetskih kompanija. one su mnogo moćnije od preduzeća iz Malte i lakše mogu da ostvare svoje želje. no, njihove želje su često u sukobu sa željama velikih kompanija iz danske, kojima opet građani prave problem jer ne žele evro kao svoju nacionalnu valutu. veliki je broj “spoljnih“ učesnika koji takođe žele da ostvare svoje želje. tu spadaju sjedinjene američke države, kina, Rusija i druge države sa svih kontinenata, velike multinacionalne kompanije sa svih meridijana, afričko stanovništvo koje je sve više prisutno u mnogim zemljama eu.

spisak učesnika je postajao sve duži kako se evropska unija razvijala. od samog početka bilo je jasno da neko mora da reguliše ispunjenje želja, ali tako da omogući da svako od učesnika može da izrazi svoju želju, da pokuša da je ostvari, da svi razgovaraju o njoj i da se na kraju vodi računa da ispunjenjem određene želje pojedinih učesnika ne ugroze drugi učesnici ili eu kao celina. taj “neko“ su organi ili insti-tucije eu.

Pokušajmo to da objasnimo na primeru čovekovog organizma. Čoveka ćemo posmatrati kao evropsku uniju. Čovek je jedna “složena ekipa“ koja u svom timu ima mnoštvo “unutrašnjih“ i “spoljašnjih“ učesnika. svi oni žele nešto da postignu, tj. da ostvare svoje želje. upravo organi u čovekovom organizmu, svako sa svojim dužnostima i poslom o kojima vodi računa, omogućavaju njegov život. isto tako, institucije eu omogućavaju njen život.

u čovekovom organizmu nisu sve institucije od podjednake važnosti. isti je slučaj sa eu. Bez jednog bubrega, nekoliko prstiju, slezine se može živeti, ali bez mozga, srca, pluća nikako. Zato ćemo mi ovde govoriti o najvažnijim organima eu. to su:

evropski savet;•savet evropske unije;•evropski parlament;•evropska komisija;•evropski sud pravde.•

no, pre nego što saznamo više o navedenim institucijama razvrstaćemo ih u dve grupe. Prvu grupu čine organi kod kojih do izražaja dolazi “interes Evropske unije“. drugim rečima, oni isključivo obavljaju poslove i zastupaju želje eu kao jedinstvenog organizma. u ovu grupu spadaju evropska komisija, evropski sud pravde i evropski parlament.11

drugu grupu čine organi kod kojih do izražaja dolazi “interes država članica“. odnosno, i pored toga što i ovi organi rade zarad boljitka “evropskog organizma“, oni istovremeno i podjednakom žestinom rade i zarad boljitka svake države članice. otuda, u sastav ovih organa ulaze predsednici država, predsednici vlada i ministri država članica evropske unije. u ovu grupu spadaju evropski savet i savet evropske unije.

11 evropski parlament štiti interese građana evropske unije. Međutim, za potrebe ove publikacije, tj. radi lakšeg objašnjenja, svrstan je u grupu institucija koje isključivo rade zarad ostvarenja interesa eu. ovo je učinjeno imajući u vidu da se poslanici grupišu prema ideološkoj pripadnosti, a ne na nacionalnom kriterijumu. više o ovome vidi pod “evropski parlament“ (prim. aut.)

“Ništa se ne stvara bez ljudi, ništa ne traje bez institucija”

Žan Mone (“arhitekta evropskog uje-dinjenja”, 1888-1979)

36

Zvoni Za Evropu!

EVROPskI sAVEtevropski savet možemo nazvati mozgom “evropskog organizma“ a za to postoje najmanje dva razloga.

Prvi razlog leži u činjenici da mozak daje ključne impulse koji bitno utiču na funkcionisanje svih organa u čovekovom organizmu. uputstva šta raditi, kuda se kretati i šta govoriti rezultat su “smernica“ koja, složenim procesima, nastaju u mozgu. identična je situacija i sa evropskim savetom. ova institucija daje “smer“ o tome kako i u kom pravcu će se razvijati evropska unija. odluke donete u ovoj instituciji služe kao putokaz za rad i odlučivanje u drugim organima (evropska unija, evropski parlament i savet evropske unije).

drugi razlog je njegov sastav. šefovi država i predsednici vlada zemalja članica evropske unije, predse-dnik evropskog saveta, predsednik evropske komisije čine evropski savet. njima u radu pomažu ministri inostranih poslova zemalja članica i po potrebi, članovi evropske komisije.

dileme nema. najviši funkcioneri svake države članice plus najviši funkcioneri evropske unije, plus najznačajnije odluke, daju odgovor na pitanje zašto ga nazivamo mozgom “evropskog organizma“.

Pomenuti funkcioneri se ne sastaju često, ali se obavezno moraju sastati četiri puta godišnje, i to u Briselu.

ukoliko delovanje pojedinih aktera dovede do pojave “povišene temperature evropskog organizma“ sastaće se i više puta kako bi propisali odgovarajući “terapiju“. ovi sastanci se nazivaju “Evropski samiti“. održavaju se u zemlji koja u tom trenutku predsedava savetom evropske unije. Mesto održavanja sa-stanaka određuje zemlja domaćin, a obično se bira mesto od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja. obično su to poznati zamkovi, stari gradovi ili letovališta. u toku trajanja samita, ova mesta su pod pravom opsadom – što policije i vojske, što novinara.

Zanimljivo je da evropski savet dugo nije bio pomenut ni u jednom zvaničnim dokumentu evropske unije. drugim rečima, evropski savet je bio organ neformalnog karaktera. svi akteri su znali za njega, njihovi predstavnici su učestvovali na samitima, u njemu su se donosile najvažnije političke odluke, ali on nije postojao “na papiru“. iako su od sredine sedamdesetih godina XX veka samiti bili redovna praksa,

Slika br. 8 Mozak “evropskog organizma” – najviši funcioneri evropskih organa i država članica evropske unije. izvor: © council of the european union.

37

Zvoni Za Evropu!

evropski savet dugo je ostao “formalno nepriznat“ organ evropske unije sa najznačajnijom ulogom. tako je bilo sve do početka deve-desetih godina prošlog veka, kada je postao deo institucionalnog okvira evropske unije.

Korisni link:

više o radu evropskog saveta možete saznati ako posetite zvaničnu prezentaciju na http://www.european-council.europa.eu/

sAVEt EVROPskE UNIJEglas zemalja članica najviše dolazi do izražaja kroz rad ove instituci-je. ova karakteristika se odslikava kroz njegov sastav. savet evropske unije čine ministri zemalja članica. u zavisnosti od teme sastanka zavisi koji ministri će prisustvovati. ukoliko je tema poljoprivreda, sastanku će prisustvovati ministri iz svake države zaduženi za poljo-privredu. ukoliko je u pitanju zaštita životne sredine iz svake zemlje će prisustvovati ministri za zaštitu životne sredine.

ZANIMLJIVOST!

Ideja o evropskim samitima je potekla od nekadašnjeg francuskog predsed-nika Valeri Žiskar d’ Estena. Naime, tokom šezdesetih godina XX veka pos-tojala je praksa održavanja “sastanaka na vrhu“ zamalja članica Evropske ekonomske zajednice. Francuski pred-sednik je uvideo značaj povremenog sastajanja ključnih funkcionera tadašnje Evropske zajednice za njenu budućnost i predložio ustanovljavanje ove prakse. Prvi “evropski samit“ je održan 10. i 11. marta, 1975. godine u Dablinu (Irska).

Slika br. 9 Rad u okviru saveta evropske unije. izvor: © council of the european union.

Ministri se sastaju obično četri puta godišnje. Međutim, u realnosti mnogo ćešće, a najčešće se sastaju ministri spoljniih poslova - jednom mesečno.

drugim rečima, savet evropske unije predstavlja “kičmu evropskog organizma“. kao što ključni impulsi moraju na svom putu do (ili od) mozga proći kroz kičmu, tako i ključni impulsi država članica mora-ju da prođu kroz ovaj organ. “Prekid u saobraćaju“ bi umnogome otežao rad “evropskog organizma“.

odluke donete na sastancima ministara moraju da se primene u svim zemljama članicama, bez obzira da li su se one protivile odluci ili ne. Za takvu vrstu odluka kažemo da su “obavezujuće“. većina odluka se donosi zajedno sa evropskim parlamentom.

ZANIMLJIVOST!

Prilikom donošenja odluke odgovarajući ministar predstavlja ce-lokupnu vladu svoje zemlje. Drugim rečima, njegov potpis je ravan potpisu predsednika vlade zemlje članice.

38

Zvoni Za Evropu!

DOBRO JE ZNATI...

Prilikom donošenja odluka postoje različiti načini brojanja glasova. U radu međunarodnih organizacija uglavnom je prihvaćeno načelo da svaka država ima jedan glas. Na ovaj način se ističe ravnopravnost država. Međutim, postoje brojni izuzeci, kao što je na primer glasanje u Savetu bez-bednosti UN (vidi stranu 17). U organima Evropske unije postoje različiti načini odlučivanja:

JEDnogLaSnoSt – podrazumeva da svaka država pri-likom glasanja ima jedan glas i da se odluka donosi samo ako sve države glasaju za odnosno protiv. Ipak, ovo pravilo često trpi izuzetke tako što postoji mogućnost da država bude uzdržana (tj. nije ni za ni protiv odluke), ali ne ometa njeno donošenje. Ovaj način odlučivanja je danas sve manje zastupljen i gubi trku sa kvalifikovanom većinom.

konSEnZuS – podrazumeva da države međusobno usaglašavaju stavove o odluci. Smatra se da je odluka doneta onog trenutka kada se nađe prihvatljivo rešenje za sve države. Nema glasanja za i protiv (ili uzdržavanja), što je razlikuje od jednoglasnosti, već se smatra da je odluka doneta onog trenutka kada se nađe prihvatljivo rešenje.

kvaLiFikovana vEćina – podrazumeva da za donošenje određene odluke ne moraju da se izjasne sve države, već određen broj država. Taj “određen broj“ se utvrđuje tzv. “ponderisanjem“, složenom matematičkom operacijom čije objašnjenje prevazilazi našu nameru da na jednostavan način opišemo proces donošenja odluka u organima Evropske unije. Za potrebe ove knjige reći ćemo da bi se jedna odluka u Savetu Evropske unije donela kvali-fikovanom većinom neophodno je da za tu odluku glasa:

većina zemalja članica (obično 2/3);•da ima najmanje 255 “ponderisanih glasova“(svaka •zemlja članica ima različiti broj “ponderisanih glasova“);da je za tu odluku glasalo toliko zemalja članica da •obuhvate najmanje 62% stanovnika Evropske unije.

Komplikovano, priznajemo!

Ukoliko hoćete da bolje upoznate način odlučivanja kvali-fikovanom većinom preporučujemo vam da probate da donesete odluku na: http://www.consilium.europa.eu/App/calculette/default.aspx?lang=en&cmsid=1690

savetom evropske unije predsedavaju zemlje članice po “rotirajućem sistemu“. drugim rečima, svakih šest meseci se smenjuju zemlje članice na čelu saveta. u toku jedne godine najviše dve zemlje mogu da predsedavaju i to od januara do juna - prva, odnos-no od jula do decembra - druga.

Država članica Period predsedavanja Godina

nemačka januar - jun 2007

Portugal jul - decembar 2007

slovenija januar - jun 2008

Francuska jul - decembar 2008

Češka januar - jun 2009

švedska jul - decembar 2009

španija januar - jun 2010

Belgija jul - decembar 2010

Mađarska januar - jun 2011

Poljska jul - decembar 2011

danska januar - jun 2012

kipar jul - decembar 2010

irska januar - jun 2013

litvanija jul - decembar 2013

grčka januar - jun 2014

italija jul - decembar 2014

letonija januar - jun 2015

luksemburg jul - decembar 2015

Holandija januar - jun 2016

slovačka jul - decembar 2016

Malta januar - jun 2017

velika Britanija jul - decembar 2017

estonija januar - jun 2018

Bugarska jul - decembar 2018

austrija januar - jun 2019

Rumunija jul - decembar 2019

Finska januar - jun 2020

Tabela br. 1 Raspored predsedavanja savetom evropske unije

39

Zvoni Za Evropu!

EVROPskA kOMIsIJAČast da nosi epitet “najevropskiji“ od svih organa evropske unije ima evropska komisija. Razlog za to leži u činjenici da ona predstavlja isključivo interese eu. stoga, evropska komisija je nezavistan organ i nijedna zemlja članica ne može i ne sme imati uticaja na njen rad. evropska komisija je srce “evropskog organizma“.

isti princip se primenjuje na njene članove – komesare. iako potiču iz različitih zemalja članica (mnogi od njih su obavljali vi-soke državničke dužnosti pre nego što su postali komesari) oni se smatraju “evropskim službenicima“ i ne smeju da dobijaju uputstva od nacionalnih vlada. Recimo, sadašnji komesar za ekonomiju i finansijska pitanja, oli Ren, bio je tri puta komesar. iako je pre toga aktivno učestvovao u političkom životu Finske i bio poslanik u fi-nskom parlamentu, on ne zastupa interese Finske kao države već isključivo radi u interesu eu.

komisija trenutno ima 27 komesara. Pored komesara, postoji još oko 24 000 “evropskih službenika“ raspoređenih u različite direkcije i odeljenja, kao i tela koja se po potrebi formiraju. evropska komisija predstavlja ogroman birokratski aparat, koji kritizeri često nazivaju “evrokratijom“.

DOBRO JE ZNATI...

Predmet su čestih zbrka. Naizgled slični, ali razlike su suštinske. Obratite pažnju na:

SavEt EvropE - međunarodna or-ganizacija čiji je cilj da se širom Evrope razviju demokratski principi i osigura poštovanje ljudskih prava i sloboda.

EvropSki SavEt - organ Evropske unije koji daje osnovne smernice za razvoj Evropske unije. Čine ga pre-dsednici država i šefovi vlada država članica.

SavEt EvropSkE uniJE - organ Evropske unije koga čine ministri ze-malja članica.

ZANIMLJIVOST!

Oči i uši “evropskog organizma“ pred-stavljaju Delegacije evropske unije. Delegacije zastupaju interese Evropske unije u međunarodnim organizacijama i zemljama širom sveta. Trenutno po-stoje 123 Delegacije među kojima i u Srbiji koja je najveća na svetu po broju zaposlenih

Više o radu Delegacije Evropske unije u Srbiji možete saznati na: www.europa.rs

evropska komisija ima svog predsednika koji se bira na svakih pet godina. Međutim, mandat predse-dnika, pa samim tim i mandat evropske komisije, može biti kraći ukoliko joj evropski parlament izglasa nepoverenje. nešto slično desilo se 1999. godine, kada je, tadašnji predsednik evropske komisije, Žak santer, podneo ostavku zbog predloga da se izglasa nepoverenje evropskoj komisiji. njegova ostavka je značila ostavku čitave evropske komisije.

evropska komisija, zapravo, obavlja iste poslove kao nacionalne vlade u svojim zemljama. evropska komisija predlaže “evropske zakone“ (usvajaju ih savet evropske unije i evropski parlament) i trudi se da se “evropski zakoni“ i ostale pravne odluke drugih evropskih institucija poštuju i primenjuju u praksi. ukoliko se u nekoj zemlji “evropski zakoni“ ne poštuju i ne primenjuju, evropska komisija ima ovlašćenje

Slika br. 10 Predsednik evropske komisije Žoze Manuel Barozo (u sredini) sa komesarima. izvor: credit © european union2010.

40

Zvoni Za Evropu!

da prekršioca izvede pred evropski sud pravde. Zbog ove uloge mnogi kažu da je evropska komisija “pas čuvar“ ili “tužibaba“ evrop-ske unije.

Korisni link:

o radu evropske komisije možete saznati više na web stranici: http://ec.europa.eu/index_en.htm

EVROPskI PARLAMENtPosmatrajući rad i sastav evropskog parlamenta možemo uočiti kako “evropski organizam“ diše. svake pete godine održavaju se izbori na nivou čitave evropske unije i tada građani zemalja članica biraju “evropske poslanike“. svake pete godine građani imaju pravo da direktno izraze (ne)zadovoljstvo radom “evropskih poslanika“. na ovaj način, kroz izborne rezultate evropski zvaničnici osluškuju ispravnost svojih odluka. Zato možemo reći da evropski parlament predstavlja pluća “evropskog organizma“.

Činjenica da predstavlja interese i želje građana, kao i da se “evro-pski poslanici“ ne okupljaju u poslaničke grupe po nacionalnosti, već po ideloškim grupacijama, daje mu karakter organa koji zastupa “interese evropske unije“. ukratko, on predstavlja interese građana i evropske unije kao celine, a ne interese država članica.

Zajedno sa savetom evropske unije donosi “obavezujuće“ odluke. od njega zavisi visina i namena godišnjeg budžeta evropske uni-je. Značajno je istaći da ima pravo da odobri imenovanje brojnih “evropskih službenika“. na primer, sadašnji predsednik evropske komisije Žoze Manuel Barozo morao je da dobije podršku za sastav evropske komisije i njen program od većine “evropskih poslanika“ kako bi počeo sa radom. evropski parlament nadzire njihov rad i ima pravo da pokrene pitanje njihove smene ukoliko nije zado-voljan načinom na koji obavljaju svoj posao. Zato kažemo da ima pravo “demokratske kontrole i nadzora“.

evropski parlament spada u red najstarijih evropskih institucija. u početku, sredinom prošlog veka, zvao se savetodavna skupština. građani nisu birali na izborima “evropske poslanike“, već su države slale delegacije poslanika iz svojih parlamenata. ovo je praktikovano sve do 1979. godine kada su građani prvi put glasali na “evropskim izborima“ i odabrali svoje “evropske poslanike“.

Korisni link:

Postavite pitanje “evropskim poslanicima“. gledajte uživo zasedanja evropskog parlamenta. saznajte šta se trenutno dešava u evrop-skom parlamentu na web stranici http://www.europarl.europa.eu

DOBRO JE ZNATI...

Izbori za Evropski parlament su se prvi put održali 1979. godine. Od tada na svakih pet godina građani zemalja članica biraju evropske poslanike.

Poslednji izbori su održani juna, 2009. godine. Na osnovu rezultata Evropski parlament u svom sazivu za pe-riod 2009 - 2014 ima sedam političkih grupa:

Grupa Evropska narodna partija •(hrišćanski demokrati) Grupa Progresivna alijansa soci-•jalista i demokrata u Evropskom parlamentu Grupa Alijansa Liberala i demokrata •za EvropuGrupa Zelenih/ Evropska slobodna •alijansaGrupa Evropskih konzervativaca i •reformistaKonfederalna grupa Evropske •ujedinjene levice - nordijska zelena levicaGrupa Evropa slobode i demokrata•

Ko su članovi Evropskog parlamenta? Koliko članova ima svaka poslanička grupa, a koliko svaka zemlja članica saznaćete ukoliko posetite sledeći link: http://www.europarl.eu-ropa.eu/members/public/geoSearch.do?language=EN

ZANIMLJIVOST!

Verovali ili ne, Evropski parlament ima tri sedišta! U svom punom sa-stavu sednice Evropskog parlamenta se održavaju u Strazburu (Francuska). Sednice pojedinih komiteta (radnih tela) održavaju se u Briselu (Belgija), dok se Generalni sekretarijat nalazi u Luksemburgu (Luksemburg).

41

Zvoni Za Evropu!

EVROPskI sUD PRAVDEevropski sud pravde se takođe smatra institucijom koja isključivo zastupa interese evropske unije. nje-gov osnovni zadatak je da obezbedi poštovanje i primenu “evropskih zakona“. naime, može se desiti da neka država članica ne primenjuje neki “evropski zakon“. nakon reagovanja komisije, sud će razmotriti da li je optužba osnovana. ukoliko se utvrdi da jeste doneće presudu u kojoj će naložiti državi članici da primeni “evropski zakon“.

dakle, evropski sud je nešto slično “odbrambenom sistemu organizma“. stara se da svaka neregular-nost bude otklonjena.

Pored država članica, pred sudom se mogu naći instituciije evropske unije, pa čak i fizička lica.

odluke suda poštuju sve države članice. do sada se nije desilo da se njegove odluke ne ispune. alter-nativa neispunjenju odluke suda je istupanje iz evropske unije. njegove presude imaju jaču snagu od presuda vrhovnih sudova država članica.

upravo zbog velikog značaja, njega čine ugledne sudije i to iz svake zemlje članice po jedan sudija.

sud evropske unije se nalazi u luksemburgu (luksemburg).

Korisni link:

više o radu evropskog suda pravde pogledajte na web stranici: http://curia.europa.eu

Pitanja za razmišljanje:

organi evropske unije podsećaju na organe države. Pokušajte da pronađete sličnosti, a zatim i 1. razlike između organa eu i organa države?Mnogi kritičari eu smatraju da je administracija u briselskim institucijama brojna. Pokušajte da 2. pronađete koliko članova broji evropski parlament. da li vam se čini da je to veliki broj? uporedite ga sa brojem poslanika u narodnoj skupštini Republike srbije?

4. POGLAVLJE

SIMBOLI EVROPSKE UNIJE

44

Zvoni Za Evropu!

evropa, odnosno europe na engleskom, je naziv švedskog hevi metal benda koji je bio veoma popu-laran početkom osamdesetih godina prošlog veka, isto tako se zove kratka priča Henrija džejmsa i pariska metro stanica na liniji 3, a nazive su svi dobili inspirisani nazivom “najstarijeg“ kontinenta evro-pa. Reč evropa potiče od dve grčke reči: euro (ευρυ) što znači širok i op (οπ) što na grčkom znači oči ili lice. u slobodnom prevodu, evropa bi značila “onaj koji je širokih pogleda“. iako postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju kako je evropa dobila ime i šta ono znači, sigurno je najpoznatiji Mit o evropi i Zevsu koji je bio inspiracija mnogim umetnicima od starog veka do danas.

DOBRO JE ZNATI...

Mit o Evropi i ZEvSu

izloženo po Moshovom spevu »idilija«12

“Kralj bogatog feničanskog grada Sidona Agenor imao je tri sina i kćer prekrasnu kao besmrtna boginja. Ta se mlada lepotica zvala Eu-ropa. Jednom prilikom Agenorova kći usni čudan san. U snu je videla kako se Azija i ono kopno koje je od Azije odvojeno morem u obliku dve žene bore za nju. Svaka žena je htela da dobije Europu. Bila je pobeđena Azija i ona koja je vaspitavala i othranila Europu morala je da je ustupi drugoj. Europa se u strahu probudi. Nije mogla da shvati šta znači takav san. Mlada Agenorova kći stade pokorno moliti bogove da od nje odvrate nesreću ako joj je san predskazuje. Zatim, obukavši se u purpurne haljine protkane zlatom, pođe sa svojim drugaricama na zelenu cvetnu livadu, koja se nalazila na morskoj obali. Tamo su sidonske devojke, igrajući se, brale cveće u svoje zlatne košare. Brale su mirisave, snežnobele narcise, ljubičice i krinove, a Agenorova kći, sijajući svojom lepotom među drugaricama, slična boginji Afroditi okruženoj haritama, brala je u svoju zlatnu košaru samo crvene ruže. Pošto su nabrale cveće, devojke su sa smehom povele veselo kolo. Njihovi mladi glasovi su se nadaleko razlegali po cvetnoj livadi i azurnom moru, zaglušujući njegovo tiho, nežno zapljuskivanje.

Ali prelepa Europa nije mogla dugo da se naslađuje bezbrižnim životom. Ugledao ju je jednom prilikom Hronov sin moćni oblakogonilac Zevs, pa je odlučio da je ugrabi. Da ne bi svojom pojavom uplašio mladu Europu, on se pretvori u čudesnog bika. Sva koža Zevsa-bika svetlela je poput zlata, samo mu je na čelu bleštala srebrna pega, slična mesečevoj svetlosti, a zlatni bikovi rogovi bili su savijeni kao u mladog meseca kad se prvi put vidi u zracima purpurnog zalaska. Čudesni bik se pojavi na poljani i lakim korakom, jedva dodirujući travu, priđe devojkama. Sidonske devojke nisu ga se uplašile, već su okružile divnu životinju i počele da je miluju. Bik je prišao Europi, lizao joj ruke i umiljavao se. Njegov dah je mirisao na ambroziju, ceo vazduh je bio ispunjen tim mirisom. Europa je gladila bika svojom nežnom rukom po zlatnoj koži, grlila mu glavu i ljubila ga. Bik je legao kraj nogu prekrasne devojke i izgledalo je kao da je moli da sedne na njega.

Smejući se, Europa sede na široka bikova leđa. I ostale devojke htedoše da sednu s njom. Odjednom bik skoči i pojuri prema moru - ugrabio je onu koju je želeo. Sidonjanke glasno vrisnuše od straha. Europa je prema njima pružala svoje nežne ruke i zvala ih u pomoć, ali one nisu mogle da joj pomognu, jer je zlatnorogi bik jurio kao vetar. Bacio se u more i brzo kao delfin zaplivao u njegove azurne vode, a morski talasi su se razmicali pred njim i njihovi mlazovi slivali su se, kao dijamanti, s njegove kože ne vlažeći je. Iz morske dubine su isplivale divne Nerejide; one se tiskaju oko bika i plivaju za njim. Sam bog mora, Posejdon, okružen morskim božanstvima, plovi napred na svojim kolima, svojim trozupcem smiruje talase, poravnavajući svom velikom bratu bogu Zevsu put po moru. Drhteći od straha, na leđima bika sedi mlada Europa. Jednom rukom se drži za njegove zlatne rogove, a drugom pridržava skute svoje purpurne haljine da ih he bi navlažili morski talasi. Uzalud se plaši, more nežno šumi i do njih ne dopiru slani mlazovi. Morski vetar tiho njiše Europine kovrdže i leprša njenim lakim velom. Obala se sve više udaljava, već se, eto, skrila u plavoj daljini. Naokolo je samo more i modro nebo. Uskoro su se u morskoj daljini ukazale kritske obale. Zevs je brzo doplivao do njih sa svojim dragocenim plenom, prerušen u bika i izašao na obalu. Europa je postala Zevsova žena i od tog doba živela na Kritu. Zevs je s njom imao tri sina: Minosa, Radamanta i Sarpedona. Slava tih moćnih i mudrih sinova gromovnika Zevsa odjekivala je celim svetom.“

12 izvor: kun, nikolaj albertovič, legende i Mitovi staRe gRČke, Beograd, dečja knjiga, 2001, str. 137-139

45

Zvoni Za Evropu!

iako je prva evropska zajednica bila ograničena samo na jedan sektor ekonomije, ugalj i čelik, vre-menom su evropske integracije prerasle u sveobuhvatnu zajednicu koja je želela da za svog partnera pridobije građane evrope. na tom putu korisno sredstvo su bili simboli koji su tokom osamdesetih godina uvedeni.

Funkcija simbola je da stvori kod ljudi osećaj pripadnosti i zajedništva, odnosno treba da vežu poje-dinca za određenu ideju ili celinu. kao takvi, simboli mogu biti nacionalni i međunarodni. Nacionalni simboli imaju funkciju ujedinjenja nacije, naročito ako narod čine pripadnici različite nacionalne pri-padnosti, rase ili religije. Međunarodni simboli prisutni u međunarodnim organizacijama imaju za cilj promociju određene vrednosti. na primer, simbol ujedinjenih nacija je mapa sveta obgrljena dvema maslinovim grančicama. Poruka ovog simbola je vrednost za koju se zalažu ujedinjene nacije, a to je mir u svetu, jer maslinova grančica još iz perioda stare grčke simbolizuje mir.

Simboli Evropske unije su:

zastava;•himna;•dan evrope;•evro;•moto “ujedinjeni u različitosti“.•

ZAstAVA EVROPskE UNIJEZastava evropske unije ima veoma jednostavan izgled - 12 žutih zvezdica na plavoj pozadini. Međutim, kakvu vrednost bi trebalo da promoviše ova zastava? objašnjenje je glasilo: “na plavom nebu zapadnog sveta, zvezde predstavljaju narode evrope u krugu koji simboliše jedinstvo“. Broj 12 ne predstavlja broj članica evropske unije, kako se često tumači, već je taj broj uzet jer predstavlja perfekciju i savršenstvo, baš kao i 12 meseci u godini, 12 horoskopskih znakova koji predstavljaju univerzum itd. Plava boja simboliše mir, slobodu i otvorenost.

ZANIMLJIVOST!

Zastava Evropske unije nije samo simbol EU već je i simbol Saveta Evrope. Upravo je Savet Evrope neko-liko godina nakon svog osnivanja 1955. godine, usvojio ovakav izgled zastave, a Evropska unija je tek 1986. “pozajmila“ zastavu kao svoj simbol.

Slika br. 11 Zastava evropske unije ispred zgrade evropske komisije. izvor: credit © european union, 2010

HIMNA EVROPskE UNIJEZvuči neverovatno, ali evropska unija nije pozajmila samo zastavu od saveta evrope, već i himnu! savet evrope je 1972. godine, zamolio poznatog kompozitora Herberta fon karajana da odu radosti iz 9. simfonije ludviga van Betovena prilagodi za potrebe stvaranja njihove himne. Herbert fon karajan je osmislio 3 varijante kompozicije: za klavir, za duvačke instrumente i za simfonijski orkestar kakve i danas poznajemo. tek 1985. godine, evropska unija preuzima himnu saveta evrope.

46

Zvoni Za Evropu!

DAN EVROPEako se vratimo u istoriju stvaranja evropskih zajednica, videćemo da je baš 9. maja, 1950. godine, na dan proslave dana pobede nad fašizmom, Robert šuman objavio plan stvaranja evropske zajed-nice za ugalj i čelik. ovaj dan se smatra prekretnicom i uzima se za početak evropskog ujedinjenja. upravo zbog toga, 1985. godine, evropska unija proglašava 9. maj, danom evrope - od kada se slavi ne samo u zemljama članicama, već i u mnogim zemljama koje žele da postanu članice.

dan evrope je u srbiji prvi počeo da obeležava evropski pokret u srbiji 2000. godine organizacijom javnih koncerata, prikazivanjem filmova iz evropske kinematografije i što je najvažnije, tog dana se skreće pažnja javnosti na značaj evropskog ujedinjenja.

EVROevro je zajednička valuta članica evropske unije koje su u sistemu “evro zone“. šta je to evrozona i kako to da nisu sve članice eu pri-hvatile za svoju valutu evro? u trenutku kada je bio uveden evro,

velika Britanija, švedska i danska su odlučile da ne pristupe evro-zoni. govorilo se da će to biti skupo, da je teško objasniti narodu da više neće koristiti funtu u engleskoj ili krunu u danskoj. ipak ostalih 12 članica je smatralo da će uvođenje jedne jedinstvene valute smanjiti troškove u finansijskom poslovanju i gubitke na konverziji novca. ni njima nije bilo lako da se odreknu nacionalnih valuta, ali uvođenjem evra su ipak zadržali mogućnost da svoja nacional-na obeležja stave na evro-kovanice. ovih 12 zemalja čine evrozonu. kako je eu primala nove članice tako su se i one, po ispunjavanju potrebnih uslova, uključivale u evrozonu koju danas čini 16 zemalja članica.

Pripreme za uvođenje evra su trajale više od 20 godina. 1. januara, 2002. godine, građani članica evrop-ske unije su po prvi put videli novčanice i kovanice nazvane “evro“. simbol evra je slovo e inspirisano grčkim slovom epsilon opisujući tako kolevku evropske civilizacije. takođe, e je prvo slovo reči evropa. dve horizontalne crte simbolizuju stabilnost monete.

Slika br. 12 Poster evropskog pokreta u srbiji povodom proslave dana evrope

DOBRO JE ZNATI...

2007. godine Slovenija je postala članica evrozone;

2008. godine Kipar i Malta postaju članice evrozone;

2009. godine Slovačka postaje članica evrozone.

ZANIMLJIVOST!

Prilikom izbora naziva monete Evrop-ske unije bilo je više predloga: “dukat“, “eki“, “florin“, “franken“, “euromark“. Ipak, pošto su svi imali u sebi neki nacionalni predznak predlozi su bili odbijeni.

Slika br. 13 evro je nacionalna valuta u 16 zemalja - članica evropske unije. izvor: credit © european union, 2010

47

Zvoni Za Evropu!

Postoji 7 različitih novčanica evra: 5€, 10€, 20€, 50€, 100€, 200€, 500€. Prilikom osmišljavanja dizajna evro novčanica najvažnije je bilo naći rešenje tako da se izbegne ljubomora i nadmetanje među članicama. Zbog toga, pri izboru simbola trebalo je izbeći velike zaslužne ličnosti, gradove, poznate zgrade zbog čega je rešenje bilo kombinacija apstraktnog/modernog dizajna i perioda i stilova u evropskoj umet-nosti.

na licu evro novčanica se nalaze prozori ili vrata koji simbolišu otvorenost i poziv na pridruživanje. na naličju se nalaze mostovi kao simbol povezivanja, prevazilaženja teškoća i razlika i ujedinjenja naroda.

na kovanicama evra dogovoreno je da će na jednoj strani biti neutralan jedinstven izgled, to će biti “zajednička evropska strana“ dok će na drugoj strani države koje učestvuju u evrozoni stavljati svoje nacionalne simbole. na zajedničkoj evropskoj strani se nalazi mapa evrope (kontinenta) okružena sa 12 zvezdica. na nacionalnim stranama se nalaze različiti simboli poput profila kraljica ili kraljeva, grbovi, stare kovanice ili instrumenti.

MOtO “UJEDINJENI U RAZLIčItOstI“Međunarodne organizacije često koriste moto kako bi na još jedan način stvorile povezanost članica sa idejom koju promoviše ta međunarodna organizacija. shvativši da je različitost država, naroda i jezika bogatstvo koje treba negovati zarad očuvanja mira i napretka, 2004. godine, eu uvodi moto “ujedinjeni u različitosti“ koji označava da su kroz evropsku uniju evropljani ujedinjeni na izgradnji mira i napretka, i da mnoge različite kulture, tradicije i jezici u evropi predstavljaju pozitivnu vrednost kontinenta.

ZANIMLJIVOST!

Periodi i stilovi na evro novčanicama:

klasični period (grčki i rimski) od IV veka 1. pne. do IV veka nove ere;romanika – XI i XII vek;2. gotski period – XII i XIV vek;3. renesansa - XV i XVI vek;4. barok i rokoko od 1600. do 1750;5. period korišćenja čelika i stakla od 1850. 6. do 1914. godine;arhitektura XX veka od 1930. do danas.7.

ZANIMLJIVOST!

Pored članica evrozone ustupak je napravljen malim nezavisnim državama Monaku, San Marinu i Vatikanu koje su dobile pravo da se uz dogovor sa Francuskom odnosno Italijom štampaju njihovi simboli.

Slika br. 14 informativni poster evropske komisije iz 2002. godine prikazuje evro novčanice i kovanice. izvor: credit © european union, 2010

48

Zvoni Za Evropu!

DOBRO JE ZNATI...

Potvrda da se u Evropskoj uniji kulturne razlike poštuju i neguju je i činjenica da i pored 27 zemalja članica svi zvanični jezici tih zemalja su i zvanični jezici Evropske unije. Kada je osnovana EZUČ, bilo je šest članica i 4 zvanična jezika: francuski, nemački, italijanski i ho-landski. Danas se u EU koristi 23 zvanična radna jezika, pored pomenutih još i: bugarski, češki, danski, engleski, estonski, finski, grčki, mađarski, irski, letonski, litvanski, malteški, poljski, portugalski, rumunski, slovački, slovenački, španski i švedski.

Šta to znači za građane EU? Ukoliko žele da se obrate bilo kojoj evropskoj instituciji, to mogu učiniti na bilo kom zvaničnom jeziku, odnosno svom jeziku i na istom jeziku će dobiti i odgovor. Takođe, svi zakoni i drugi zakonski akti se objavljuju na svim zvaničnim jezicima u Službenom glasniku EU.

“Onaj ko ne zna nijedan strani jezik, ni o svom ne zna ništa“.

Johan Volfgang Gete (nemački pesnik, 1749 – 1832)

ZANIMLJIVOST!

U Evropskoj komisji radi čak 1750 prevodioca i 500 internih prevodioca, što je čini najvećom prevodilačkom službom na svetu.

Korisni link:

ukoliko želite da čujete kako zvuče svi zvanični jezici evropske unije, posetite http://europa.eu/abc/european_countries/languages/index_en.htm

5. POGLAVLJE

ŠIRENJE EVROPSKE UNIJE

50

Zvoni Za Evropu!

51

Zvoni Za Evropu!

od trenutka osnivanja, evropske zajednice su bile otvorene za članstvo i drugih država uz jedno “malo“ ograničenje, a to je da budu u geografskom smislu evropske zemlje. dakle, svaka zemlja koja se nalazila na evropskom kontinentu imala je šansu da se priključi evropskim zajednicama. ipak posto-jalo je još jedno, mnogo važnije pravilo, a to je da takva evropska zemlja mora poštovati demokratske vrednosti, odnosno zaštiti osnovna ljudska prava i slobode, obezbediti vladavinu zakona i izbor vlasti na višestranačkim i poštenim izborima.

PRVO PROŠIRENJEostvareni rezultati evropskih zajednica (evropske zajednice za ugalj i čelik, evropske zajednice za at-omsku energiju i evropske ekonomske zajednice), u prvoj deceniji postojanja, pokazali su ostalim državama evrope da je udruživanje država uspelo i nagoveštavalo veliku ekonomsku dobit za članice. Velika Britanija koja je 1951. godine, odbila da se pridruži ideji Roberta šumana (smatrajući da je ne-prihvatljivo za jednu tako veliku silu kao što je ona da se odrekne dela suvereniteta) samo 10 godina kasnije prva upućuje molbu za članstvo u evrop-skim zajednicama. interesi velike Britanije su bili čisto ekonomski. Zadivljena uspehom uspostav-ljanja carinske unije (što je prva faza u postizanju jedinstvenog tržišta) i to 8 meseci pre predviđenog roka, Britanija je bila u strahu da ostane isključena iz koncepta slobodne trgovine. interesi pak, irske, danske i norveške leže u činjenici da su njihove ekonomije bile povezane sa ekonomijom velike Britanije i samim tim članstvo jedne zemlje bi ugro-zilo ostale tri. Dakle, 1961. godine Velika Britanija se prijavljuje za članstvo u Evropskoj ekonomskoj zajednici, a za njom to isto čine i Irska, Danska i Norveška.

šezdesetih godina prošlog veka, na čelu Francuske bio je šarl de Gol, veliki državnik, koji je svojim postupcima i stavovima obeležio ceo jedan period istorije evropskih zajednica. Želeći da Francuska na specifičan način “dominira“ u okviru zajednica, a i sumnjajući u dobru nameru velike Britanije da se pridruži zajednici, šarl de gol je čak dva puta uti-cao da Francuska glasa protiv pristupanja velike Britanije eeZ, 1963. i 1967. godine. Budući da je ve-lika Britanija tada imala specifično dobre odnose sa sad koje je nastavila da neguje do danas, u nekim

DOBRO JE ZNATI...

“Naša će zemlja biti bezbednija, naša sposobnost da očuvamo mir i promovišemo razvoj u svetu će biti veća, naša ekonomija će biti jača, a naše industrije i narod će biti napredniji, pre uko-liko se pridružimo Evropskim zajednicama nego da ostanemo izvan njih“.13

ZANIMLJIVOST!

Samo četiri dana nakon upućivanja druge molbe za članstvo u EEZ, Šarl de Gol je javno prokomentarisao da Velika Britanija još uvek nije dostigla “temeljitu ekonomsku i političku trans-formaciju koja bi joj omogućila da se pridruži Šestorici“.

ZANIMLJIVOST!

Na referendumu u Norveškoj 1972. tanka većina je odlučila da Norveška ne pristupi EEZ, 54% građana je glasalo protiv, naspram 46% za članstvo. Premijer Norveške je dve nedelje nakon toga podneo ostavku.

Mapa br. 1 Prvo proširenje

13 izvor: desmond dinan, „ever closer union“ an introduction to european integration, Palgrave McMillan, 2005, str. 61.

52

Zvoni Za Evropu!

knjigama se čak spominje da je šarl de gol englesku video kao “trojanskog konja“ poslatog od strane sad da iznutra razori “tvrđavu evrope“.

tek 1970. godine, nakon što je šarl de gol otišao sa vlasti, velika Britanija, irska, danska i norveška ponovo oživljavaju pregovore o članstvu u eeZ. i dok je Britanija odahnula, jer je u trećem pokušaju postala članica, ove sada već bitne, ekonomske zajednice, narod Norveške na referendumu (vidi na strani 13) na kojem se odlučivalo o pristupanju eeZ, septembra 1972. godine, iznenađuje mnoge jer odbija da se priključi svojim ekonomskim partnerima.

iako je danska oduvek bila evroskeptična, danci su na referendumu glasali 63% u korist pristupanja eeZ, svesni da najveći deo svojih proizvoda izvoze u veliku Britaniju i nemačku i da bi ostajanje izvan evropskih zajednica uzrokovalo veliko nazadovanje u ekonomskom smislu. Međutim, najveću podršku pristupanju eeZ su ukazali irci kada su na referen-dumu održanom iste godine sa čak 83% podržali napore svoje zemlje da se uključi u evropske zajed-nice.

Prvo proširenje evropskih zajednica se desilo 1. ja-nuara, 1973. godine, kada su velika Britanija, danska i irska pristupile evropskoj ekonomskoj zajednici ostavljajući norvešku da još malo razmisli.

DRUGO I tREćE PROŠIRENJE ILI “MEDItERANskO“ PROŠIRENJEu periodu od 1975. do 1985. godine, za članstvo u evropskim zajednicama se prijavljuje grčka (1975. god) i Portugal i španija (1977. god) i sa ovim zemljama se vode intenzivni pregovori.

interesi grčke da pristupi eeZ leže u potrebi za bezbednošću. naime, u grčkoj je u prethodnom periodu na vlasti bila vojna diktatura, a došlo je i do sukoba sa turskom 1974. godine kada je tur-ska okupirala severni deo kipra. u želji da pridobije međunarodnu podršku i povrati poverenje zemalja Zapadne evrope, ali i da sačuva tek uspostavljenu demokratsku vlast grčka se svom snagom borila da što pre postane članica eeZ. ništa manje značajan je i ekonomski interes da se modernizuje i ekonomski ojača uz finansijsku pomoć evropske zajednice koju je primala još od šesdesetih godina XX veka, pa sve do današnjeg dana.

smatrajući da je u bezbednosnom i političkom in-teresu evropske zajednice da grčka postane njena deseta članica, 1. Januara, 1981. godine EEZ Grčku prima u svoje članstvo.

Mapa br. 2 drugo proširenje

Mapa br. 3 treće proširenje

53

Zvoni Za Evropu!

Mala, siromašna država na periferiji evrope, Portugal, je od 1933. do 1974. na vlasti imala diktaturu poznatu kao “estado novo“. nakon svrgavanja diktature i uspostavljanja demokratije, logično je zašto je Portugal želeo i da se ekonomski uzdigne kroz članstvo u eeZ. u sličnoj situaciji se nalazio i njihov sused španija. u periodu od 1977. do 1985. španija i Portugal su vodili intenzivne pregovore o pristu-panju eeZ gde je kao svoj “miraz“ španija mogla da ponudi posebne odnose sa latinskom amerikom. interes zemalja eeZ je bio u širenju zajedničkog tržišta što je nagoveštavalo povećanje proizvodnje.

nakon uspešno završenih pregovora, 1. januara, 1986. Portugal i španija postaju jedanaesta i dva-naesta članica EEZ. ovo “iberijsko“ i prethodno grčko proširenje je poznato i kao mediteransko proširenje jer je uključilo 3 mediteranske države.

ova dva proširenja su po prvi put ukazala koliko je važno da se zemlje u ekonomskom i političkom smislu prilagode stanju u državama eeZ kako bi uspešno završile pregovore i postale članice.

čEtVRtO PROŠIRENJEkako je evropska zajednica bivala veća tako je postajala sve više zanimljiva za zemlje koje su do tada odolevale da se pridruže i učine nevoljan korak odricanja dela suvereniteta. ipak jasna računica je pokazala da je ostajanje van evropskih zajednica skuplje nego biti deo njih. Zbog toga, motivisane čisto ekonomskim interesima, u periodu od 1989. do 1992. godine, čak 7 zemalja evrope upućuje molbu za članstvo. Može se pretpostaviti kako su u tom trenutku bili ponosni osnivači evropskih za-jednica kada su uvideli ne samo da se njihova mala porodica udvostručila već da je težila da obuhvati sve veći broj država. dakle, u tom periodu se prijavljuju austrija, kipar, Malta, švedska, Finska, švajcarska i po drugi put norveška.

austrija, švedska, Finska, švajcarska i norveška su bile po ekonomskoj snazi jače čak od mnogih tadašnjih zemalja članica evropske unije. ne treba zanemariti i koliko su bile razvijene i sposobne da uspešno primenjuju sva pravila i zakone koji su važili u eu, jer su veći deo zakona do devedesetih, već usvojile zbog želje da ispune standarde koji su potrebni da bi trgovale sa zemljama eu. ne treba zabo-raviti da je evropska unija u tom trenutku postojala već više od 30 godina! Radilo se o otprilike 1 400 zakona na oko 10 000 stranica teksta.

ZANIMLJIVOSTI!

Pregovori sa Austrijom, Finskom i Švedskom su trajali najkraće u istoriji Evropske unije - samo petnaest meseci.

Nakon pristupanja Evropskoj uniji, švedski državni službenici, inače naviknuti na jednostavne i transparentne procedure, bili su šokirani glomaznim i nelogičnim procedurama sa kojima su se susreli u Briselu.

Četvrto proširenje je uvećalo teritoriju Evropske unije za čak 33% a stanovništvo za samo 6.2%. Budžet EU je pak najviše osetio promenu jer su sve zemlje bile, za razliku od prethodni, proširenja, izuzetno bogate.

Mapa br. 4 Četvrto proširenje

54

Zvoni Za Evropu!

švajcarska je 1992. godine, podnela molbu za članstvo, ali ju je iste godine povukla usled nega-tivnog raspoloženja svojih građana. ipak, švajcarska je nastavila da neguje dobre odnose sa eu u do-menu saobraćaja, trgovine, istraživanja, poljoprivrede, posebno ako se ima u vidu da je potpisnica šengenskog sporazuma koji garantuje slobodno kretanje ljudi u okviru šengen zone.

norveška vlada je uspešno završila pregovore i čak potpisala sporazum o pristupanju koji je najavio norveško članstvo u evropskoj uniji počev od 1. januara, 1995. godine, ali, norveški narod je novembra 1994. na novom referendumu ponovo glasao protiv, baš kao i 1972. godine. izgleda da nove gener-acije norvežana kao i njihovi roditelji nisu bile ubeđene da je evropska porodica pravo mesto za njih. vreme će međutim pokazati da li su bili u pravu.

i dok su razgovori o članstvu sa kiprom i Mal-tom odloženi za kasnije, pregovori sa Austrijom, švedskom i Finskom su završeni brzo nakon čega su one postale članice sada već Evropske unije 1. janu-ara, 1995. godine.

PEtO PROŠIRENJE ILI “VELIkI PRAsAk“devedesete godine XX veka su donele neočekivani kraj Hladnog rata, slom sovjetskog saveza i veliki broj država iz istočne i centralne evrope odlučne da se po svaku cenu uključe u evropsku uniju. najodlučnije među njima su:

Baltičke zemlje: letonija, estonija i litvanija;•zemlje centralne evrope: Poljska, Češka, slovačka, •Mađarska i slovenija; zemlje istočne evrope: Rumunija i Bugarska.•

ali njihovo članstvo je iz više razloga bilo potpuno neizvesno:

zemlje su bile vrlo siromašne, daleko ispod •nivoa najsiromašnijih članica evropske unije;ekonomski sistemi ovih zemalja su bili bazirani •na planskoj privredi i nije bilo moguće pristu-piti eu bez prethodne transformacije u tržišnu privredu;sve države su zbacile breme “komunističkog •doba”, a tek uspostavljene demokratske in-stitucije i negovanje demokratskih vrednosti iziskivali su vreme da opravdaju svoju posto-janost;dugo su bile pod uticajem komunističkog •režima sovjetskog saveza što je ostavilo trag kako na građane tako i na vlasti.

iz kojih razloga su ove zemlje želele da postanu članice? Pa, upravo isti oni interesi koji su naveli i

VAŽNO JE ZNATI!!!

planska privreda je ekonomski sitem u kojem su sredstva za proizvodnju u vlasništvu države, a sve aktivnosti na tržištu su kontrolisane od strane državne centralne vlasti. U takvoj privredi se unapred planira ko će proizvoditi robu, koliko će robe biti proizvedeno i kako će ista biti kasnije raspodeljena na tržištu. Pošto država kontroliše ponudu samim tim određuje i cenu svih roba i usluga.

tržišna privreda je ekonomski sistem u kojem su sredstva za proizvodnju u vlasništvu privatnih lica. Ista privatna lica samostalno odlučuju šta će proizvoditi i koliko, a cena roba i usluga je određena odnosnom ponude i potražnje na tržištu. Uloga državnih vlasti je minimalna. Najvažnije je da država obezbedi jednake uslove za sve aktere na tržištu kako bi svi imali iste mogućnosti za uspeh.

Mapa br. 5 Peto proširenje

55

Zvoni Za Evropu!

prvih 6 zemalja da osnuju evropsku zajednicu za ugalj i čelik: ekonomski, bezbednosni i ideološki. sve ove zemlje su želele da osnaže svoju tek stečenu nezavisnost uz finansijsku i tehničku pomoć evrop-ske unije i uz izvoz svojih proizvoda na veliko tržište od 15 zemalja. u pogledu bezbednosti želele su da naprave distancu u odnosu na Hladni rat koji se tada upravo završio i da se približe bloku zemalja Zapadne evrope. najviše im je značila potvrda da su i one “evropske“ u kulturološkom smislu.

kao i kod svakog prethodnog proširenja, eu je imala svoje interese da primi zemlje u svoju porodicu. Pre svega to su bili ekonomski i bezbednosni. ipak postojali su veliki strahovi da li je eu sposobna da u jednom krugu primi toliki broj zemalja ako znamo da je do tada primala najviše tri odjednom. da li će to biti skupo? da li će nove članice na bilo koji način ugroziti odnose među postojećim članicama eu? obične ljude u zemljama eu je mučila moguća najezda radnika spremnih da rade za mnogo niže plate i tako obore cenu rada u njihovim državama. takođe, devedesete godine su donele porast stope organizovanog kriminala, ilegalne imigracije, trgovinu ljudima, itd. Hoće li se uvećana evropska unija izboriti sa novim izazovima?

Pripremanje država za članstvo u eu iziskivalo je velike napore i posvećenost i istrajnost zemalja centralne i istočne evrope. na tom putu, eu je po prvi put uspostavila kriterijume koje zemlja treba da ispuni ukoliko želi da postane deo unije.

POLITIČKI• : zemlja mora da uspostavi stabilne institucije koje će očuvati demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i zaštitu manjina;EKONOMSKI• : tržišnu ekonomiju koja ne postoji samo formal-no već funkcioniše i može da izdrži pritisak konkurencije na zajedničkom tržištu evropske unije;država treba da bude • sposobna da preuzme prava i obaveze koje sa sobom nosi samo članstvo u Evropskoj uniji, treba da podržava ciljeve unije i da ima državnu administraciju sposob-nu da primenjuje sve zakone unije.

šta to u stvari znači? Pa, ove kriterijume nije bilo lako ispuniti. na primer, politički kriterijum je podrazumevao postojanje stabilne demokratski izabrane vlasti na fer i slobodnim izborima (što nije bio slučaj u prošlosti ovih zemalja), sudstvo nije smelo biti korum-pirano, već se zahtevalo strogo poštovanje zakona kako bi svi u državi imali jednak tretman. Manjinske zajednice su morale dobiti adekvatnu zaštitu svojih prava i mogućnost da neguju svoju kulturu i jezik. danas ne možemo da zamislimo modernu evropsku zemlju, članicu eu, u kojoj je normalno imati samo jednu političku partiju, jer je višestranačje i postojanje različitih mišljenja demokratska tekovina i naše pravo, uvedena tek nakon velikih promena s početka devedesetih godina. u ekonomskom smislu, nezamislivo je da država određuje cenu proizvoda, jer to u tržišnoj privredi određuje tržište tačnije, odnos ponude i tražnje za tim proizvodom. ukoliko je tražnja veća, proizvodu će cena rasti, a ukoliko je ponuda velika, cena će pak pasti. Monopoli nisu dozvoljeni u eu jer je pravilo poštovanja konkurencije praktično stub samog evropskog tržišta. treći kriterijum podrazumeva da država ima efikasnu javnu administraciju koja na vreme sprovodi odluke koje se donesu u Briselu. ali efikasna administracija podrazumeva da je na usluzi građanima države, a ne na usluzi vlasti. tako, na primer, treba što više pojednostaviti komplikovane procedure, imati jasne i dostupne informacije i sprovoditi propise bez diskriminacije.

ZANIMLJIVOST!

Analiza budžeta EU je pokazala da je svaki građanin u starim zemljama članicama EU u toku priprema zemalja Centralne i Istočne Evrope za članstvo plaćao u proseku jednu šoljicu kafe mesečno da bi se pomoglo ujedi-njenje Evrope.14

VAŽNO JE ZNATI!!!

EU je kriterijume EU usvojila u Kopen-hagenu 1993. godine zbog čega se zovu “kopenhaški kriterijumi“.

14 izvor: eu enlargement – 20 Myths and Facts about enlargement, office for official Publications of the european communities,luxembourgh, 2006, http://www.europedirectcumbria.org.uk/downloads/eu%20enlargement.pdf (pristupljeno maja, 2010).

56

Zvoni Za Evropu!

nakon skoro decenije pregovora, prilagođavanja i transformacije društava evropska unija je 1. maja, 2004. godine, primila u svoje članstvo čak 10 ze-malja, od kojih 8 zemalja centralne evrope: letonija, litvanija, estonija, Poljska, Češka, slovačka, Mađarska i slovenija, ali i 2 mediteranske zemlje, Maltu i kipar, sa kojima je takođe u prethodnom periodu vodila pregovore.

ŠEstO PROŠIRENJEPošto Rumunija i Bugarska nisu uspele da se na vreme pripreme i ubede predstavnike evropske unije da su spremne, uključivanje ove dve zemlje u evropsku porodicu je zakazano za 1. januar, 2007. godine. u međuvremenu, pokušale su da urade što više kako bi u potpunosti ispunile kriterijume. tri go-dine nakon njihovog ulaska, mnoge analize ukazuju da nisu bile u potpunosti spremne i da je trebalo sačekati još nekoliko godina.

ZANIMLJIVOST!

FENOMEN “POLJSKOG VODOINSTALATERA“

“Poljski vodoinstalater“ se proslavio 2005. godine, kada je objavljen zvanični dokument EU koji se odnosi na usluge na unutrašnjem tržištu EU. Naime, ideja je bila da se i za sektor usluga, slično sektoru roba, obezbedi jedinstveno tržište. Kada je bio objavljen dokument, na konferenciji za štampu, Frits Bolkestein, tadašnji komesar za unutrašnje tržište i kreator dokumenta, izjavio je da ne bi imao ništa protiv da za radove u vikendici u Francuskoj angažuje poljskog vodoinstalatera jer “danas je teško naći dobre majstore“. Bolkesteinova izjava je izazvala veliku debatu u evropskoj javnosti, pa je čak gradonačelnik mesta u kojem se nalazi njegova vikendica poslao komesaru Bolkesteinu listu svih vodoinstalatera koje je mogao da nađe u imeniku. Od tada “poljski vodoinstalater“ je simbol za jeftinu radnu snagu iz centralne Evrope.

Mapa br. 6 šesto proširenje

ZANIMLJIVOST!

U toku pregovora sa zemljama Centralne i Istočne Evrope određene ustupke su činile obe strane kako Evropska unija tako i zemlje koje su se pripremale za članstvo. Zbog toga se ceo proces i zove pregovaranje. Jedna od tema je bilo i zapošljavanje radnika i radnica u starim zemljama članicama. Plašeći se da će radnici sa istoka Evrope oboriti cenu rada i povećati stopu nezaposlenosti određene zemlje su stavile zabranu zapošljavanja radnika u njihovim zemljama u periodu od 7 godina (uz mogućnost da se zabrana ranije ukine).

Velika Britanija, Švedska i Irska su jedine zemlje koje nisu iskoristile mogućnost zabrane zapošljavanja radnika smatrajući da će priliv novih radnika čak probuditi njihove pomalo “uspavane“ ekonomije. Rezultat takve odluke je da je u periodu prve dve i po godine čak 450 000 - 600 000 ljudi iz Istočne Evrope potražilo posao u Velikoj Britaniji. Ovo ne samo da je prevazišlo očekivanja već je kretanje radne snage bilo čak 30 puta veće nego što se očekivalo. Zbog toga, Velika Britanija je 3 godine kasnije ipak uvela zabranu za radnike iz Rumunije i Bugarske.15

15 izvor: Free movement of labour in the eu 27, http://www.euractiv.com/en/socialeurope/free-movement-labour-eu-27/article-129648, (pristu-pljeno maja 2010).

57

Zvoni Za Evropu!

58

Zvoni Za Evropu!

tURskA, PREDUGO U čEkAONICIiako je moderna turska oduvek bila privržena Zapadu, od 1963. godine, od kada je potpisala prvi spo-razum o pridruživanju, sa tada evropskom ekonomskom zajednicom, pa do danas nije uspela da se značajno približi članstvu u eu. kao kandidat, pregovore o članstvu je započela juna, 2006. godine, ali je uspela da okonča pregovore samo u oblasti nauke i istraživanja. usled negativnog stava evropskih institucija i pojedinih zemalja koje su donekle blokirale proces pregovora, turska i nakon četiri godine nije odmakla daleko.

šta se to zamera turskoj? na spoljno-političkom planu postoji sukob još od 1974. godine, kada je turska napala kipar i okupirala severni deo zemlje. na unutrašnjem planu zamera joj se nedovoljna zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda građana, konkretno, slobode izražavanja, nasilje nad ženama, nedovoljna zaštita prava manjina i korupcija. Međutim, verovatno najosetljiviji razlog jesu upravo kul-turne i religijske razlike, budući da je turska država građana pretežno muslimanske veroispovesti, a u poređenju sa članicama evropske unije najmnogoljudnija zemlja.

IsLAND, PACIJENt kOJEG EVROPskA UNIJA PRIMA PREkO REDAiako se island diči time da je upravo on najstarija parlamentarna demokratija na svetu sa dugom tradicijom poštovanja vladavine prava i ljudskih prava i sloboda, ne zna se koliko će ove tekovine pomoći u pregovorima za članstvo u eu. saradnja sa eu traje dugo a od 2000. godine, učestvuje i u šengenskom sporazumu. island je na ideju da pristupi eu došao nedavno, odmah po prvom udaru svetske ekonomske krize 2008. godine, kada je skoro bankrotirao. Članstvo u eu je viđeno kao mogući izlaz iz ekonomskog kolapsa u koji je država iznenada upala. Zbog toga, već jula, 2009. godine, island je podneo zvaničnu molbu za članstvo da bi sedam meseci kasnije evropska komisija dala pozitivno mišljenje o početku pregovora.

iako izgleda da za razliku od zemalja Zapadnog Balkana island ide “preko reda“ do eu, pregovori o članstvu bi mogli da potraju, jer procene pokazuju da islandu, baš kao i drugim kandidatima, treba mnogo vremena da prevede i usvoji sve pravne tekovine eu, a najveći problem biće sami građani jer istraživanja koja su spovedena do 2009. godine, pokazuju nedovoljnu podršku građana procesu pristupanja.

ova mala ostrvska država sa 320 000 stanovnika bila bi najmanja članica eu, manja čak i od Malte, ali bi islandski postao zvaničan jezik evropske unije. ima velike mogućnosti iskorišćavanja geotermalne snage, pa se tako struja proizvodi iz obnovljivih izvora energije.

Pitanja za razmišljanje:

širenje eu i prihvatanje novih članica nas neizbežno vraća na temu razloga da se države udružuju. 1. da li bi države evropske unije danas bile jednako snažne da se nisu udruživale? da li bi neke države bile u mnogo većoj prednosti i kako bi se to odrazilo na stabilnost u evropi?Razmislite zarad rešavanja kojih pitanja ste spremni da se udružite u vašem odeljenju, školi ili kraju? 2. na koji način?

6. POGLAVLJE

SRBIJA I EVROPSKA UNIJA

60

Zvoni Za Evropu!

61

Zvoni Za Evropu!

sRbIJA U tRCI DA POstANE “DObAR đAk“Zamislimo da je evropska unija jedno odeljenje koje broji 27 učenika i učenica. ti đaci predstavljaju u stvari zemlje članice eu - Portugal, Francusku, Finsku, Rumuniju i druge. i baš kao i u eu, neki učenici su malo uspešniji, dok neki pomalo zaostaju za najboljima. ipak prosek ocena svih đaka je odličan 4,54 i cilj unije jeste da tako i ostane kako bi se izborila za titulu najjačeg odeljenja u školi. ozbiljnu konkurenciju predstavlja odeljenje sad, zatim odeljenje kina, a ni odeljenje Brazil i latinska amerika nisu slabi konkurenti.

u odeljenju evropska unija vlada živa saradnja. da bi postigli što bolji uspeh, “učenici i učenice“ su se dogovorile da intenzivno rade na razmeni knjiga, kompjuterskih programa i beležaka. da bi bili što uspešniji, dogovorili su zajedničku saradnju u laboratoriji, pa tako udruženi rešavaju komplikovane zadatke iz hemije i fizike. ali oni nisu tu stali, kako bi što bolje komunicirali oformili su posebne grupe na društvenim mrežama, smanjili troškove i dogovorili se da sa popustom kupe licence za antivirusne programe za svoje kompjutere. jedno odeljenje nije odeljenje ako nema posebne sekcije u okviru kojih se bavi recimo “higijenom“ u svom odelje-nju, a neki bi to nazvali i brigom za zaštitu životne sredine ili da im učionica uvek bude topla i da instalacije budu ispravne. Znam, neki od zvaničnika eu bi to odmah nazvali pitanjem energetike. Postoji mnogo sekcija u okviru odeljenja eu i mnogi bi pomislili da tamo “cvetaju ruže“, ali vrlo često se desi da nekome od učenika padne moral, jednostavno mu se ne uči, počinje da zaostaje, a zbog toga dovodi u opasnost prosek čitavog odeljenja jer iako je eu odlična, za čas može pasti na prosek “vrlo dobre“. da se to ne bi dogodilo u ovom odeljenju postoje pravila kojih moraju da se pridržavaju svi učenici i učenice, a nazivaju se “pravne tekovine eu“.

e sad zamislite kako evropska unija prima u svoje odeljenje s vremena na vreme i nove đake. kako to izgleda, pokušaćemo da objasnimo kroz nekoliko koraka:

Prvo, taj učenik ili učenica treba da ima volju da posta-1. ne deo evropske unije jer niko do sada nije to postao na silu, niti bi takav “đak“ onda mogao da doprinese razvoju i ciljevima eu. Recimo da srbija želi da postane članica eu, prvo i osnovno je da postoji volja građana srbije da se to učini ali i onih koji vode srbiju u tom trenutku, politička elita koja je na vlasti, jer su oni ti koji treba da komuniciraju sa predstavnicima eu. dobro, postoji volja, i građana srbije i onih koji su na 2. vlasti, šta dalje? da biste postali đak odeljenja eu i sama eu treba da proceni da li ste vi dovoljno dobar đak ili čak imate neke posebne “talente“. na primeru srbije, eu radi studiju izvodljivosti odnosno proverava da li je izvodljivo da sa srbijom otpočne pregovore o pridruživanju.ukoliko je odgovor negativan ili se na njega predugo 3. čeka znak je da taj “đak“ mora još mnogo da radi kako

VAŽNO JE ZNATI!!!

pravne tekovine Eu (u kolokvijal-nom govoru koristi se francuski izraz acquis a čita se /aki/) obuhvataju prava i obaveze članica EU. Drugim rečima to nisu samo zakoni i drugi pravni akti koji su do sada usvojeni u EU, već i načela i ciljevi ugovora kojima su osnovane evropske zajednice, de-klaracije, rezolucije EU, odluke i mere u okviru različitih politika EU.

DOBRO JE ZNATI...

Prema poslednjim istraživanjima iz 2010. godine, koje redovno sprovodi Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, čak 65% građana i građanki Srbije podržava članstvo Srbije u EU.

VAŽNO JE ZNATI!!!

Zapadni Balkan je politički termin za 6 država jugoistočne Evrope: Albaniju, Makedoniju, Srbiju, Crnu goru, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Termin se koristi od 1999. godine

62

Zvoni Za Evropu!

bi popravio svoj prosek, ali da još uvek postoji mogućnost da u budućnosti postane deo eu. ukoliko imate sreće pa vas komisija eu oceni kao potenci-jalno dobrog kandidata za članstvo, vi započinjete pregovore o pridruživanju. da se razumemo, da biste postali deo eu morate da se prvo pridružite, pa tek onda da nakon perioda prilagođavanja i hvatanja koraka sa ostalim đacima iz eu postanete deo odeljenja. ali o čemu se tu zapravo pregovara? u slučaju srbije, prvo, vode se pregovori o stabilizaciji i pridruživanju. “otkud sad stabilizaci-ja?“, pitate se. ova reč je dodata jer važi isključivo za zemlje Zapadnog Balkana koje su u periodu devedesetih godina prošlog veka pretrpele velika stradanja, bile u međusobnim konfliktima i izašle iz tog perioda prilično osetljive i ekonom-ski i politički nejake. Za te zemlje, pa i sr-biju važi da mora da se stabilizuje, nara-vno uz pomoć eu i svih njenih članica. Pridruživanje je, s druge strane, u vezi sa uspostavljanjem zone slobodne trgovine koja će nastati između srbije i eu nakon perioda koji budu zajedno odredile.kada se pregovori uspešno završe sledi 4. Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). u okviru sporazuma definiše se na koji način će se odvijati slo-boda kretanja radne snage, roba, usluga i kapitala. kojim tempom će se usvajati za-koni eu u srbiji, kako će se odvijati sarad-nja na polju borbe protiv organizovanog kriminala i druga pitanja.Peti korak je veoma važan jer predstavlja 5. podnošenje zvanične prijave/kandida-ture za članstvo. to znači da država ne želi da bude samo pridružena već sma-tra da je spremna da bude punopravni član eu.dobro, naš mali đak je izrazio želju da 6. postane deo jedinstvenog i prestižnog odeljenja evropska unija, ali pre nego što mu odobre da polaže “prijemni ispit“, od njega je zatraženo da popuni upitnik koji treba da pokaže šta sve treba da douči naš đak da bi se upisao.

VAŽNO JE ZNATI!!!

Zona slobodne trgovine se uspostavlja između dve i više država. Podrazumeva ukidanje carina i drugih organičenja koja proizvode isti efekat u međusobnoj trgovini. Zona slobodne trgovine se uspostavlja postepeno, a svaka strana u toku pregovora odlučuje u kom roku će ukinuti carine za određene proizvode prema sopstvenoj proceni da li se radi o neosetljivim, osetljivim ili vrlo osetljivim proizvodima.

Na primer, Srbija smatra da su mleko i mlečni proizvodi vrlo osetljivi jer je sektor mlečne industrije u Srbiji vrlo razvijen i više hiljada poljo-privrednika koji uzgajaju krave i proizvode mleko zavise od opstanka mlečne industrije. Zbog toga za mlečne proizvode će najduže biti zadržane carine na uvoz iz država EU. Sa druge strane za neosetljive proizvode, a to su proizvodi koje Srbija uopšte ne proizvodi carine će biti ukinute već na početku stvaranja zone slobodne trgovine.

DOBRO JE ZNATI...

Srbija i EU su dogovorile da će u periodu od 6 godina sprovesti SSP.

Srbija je SSP parafirala (predstavnici Srbije i EU su se složili sa teks-tom ugovora i stavili paraf) 8. novembra, 2007. ratifikovala tek skoro godinu dana kasnije 9. septembra, 2008. Sada se očekuje sa spora-zum ratifikuju i sve članice EU. Ponekad se čeka i 3 godine dok se to ne desi. U međuvremenu, na snazi je Prelazni sporazum (pošto period ratifikacije SSP može da potraje i više od 2 godine, da se ne bi izgubilo dragoceno vreme, zajedno sa SSP potpisuje se i Prelazni sporazum koji počinje da važi obično nakon samo nekoliko meseci odnosno kada isti ratifikuju EU i zemlja potpisnica (Srbija).

ZANIMLJIVOST!

Srbija je podnela kandidaturu za članstvo u EU 22. decembra, 2009. godine, koju je uručio predsednik Republike Srbije Boris Tadić u Stok-holmu.

… “U ime Republike Srbije, u skladu sa članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji, imamo čast da podnesemo zahtev za prijem u članstvo EU“… “Memorandum Vlade Republike Srbije, u vezi sa podnošenjem zahteva za prijem Republike Srbije u članstvo EU, koji prilažemo, odražava opšti društveni konsenzus u pogledu evropske orijentacije Republike Srbije i njenog članstva u EU“…16

16 izvor: n.tomić, agencije, „snažna rešenost za trku ka eu“, http://www.danas.rs/vesti/politika/snazna_resenost_za_trku_ka_eu.56.html?news_id=179811, (pristupljeno maja 2010).

63

Zvoni Za Evropu!

ZANIMLJIVOST!

Upitnik EU ima u proseku oko 4000 pitanja. Crna Gora je na primer dobila upitnik od 1178 pitanja, ali kada se uračunaju i potpitanja ima ih oko 4000 koja se odnose na sve oblasti koje su za EU važne i u okviru kojih ona sarađuje unutar svog odeljenja.

EU pregovara sa Republikom Hrvatskom u okviru čak 35 poglavlja. Ovaj broj se vremenom drastično uvećao, jer pre samo 30 godina, kada je Grčka pristupala EU, bilo je znatno manje oblasti. Danas, pored trgovine i finasija, neke od oblasti su i pravo intelektualne svojine, zaštita potrošača i zdravlja, nauka i istraživanje.

nakon analize upitnika komisija evropske unije izdaje mišljenje koje 7. se naziva “avis“ (od fr. reči mišljenje, savet). kada zemlja dobije pozitiv-no mišljenje, određuje kada će započeti novi pregovori sa eu, ali ovog puta pregovori o članstvu u eu. Zemlja postaje zvanično kandidat!i tu smo, veoma blizu. Pokušajte da zamislite koliko godina treba da 8. prođe da biste došli do ovog koraka, a to je – pregovori o članstvu. ipak, tu nije kraj - tek počinje zabava! Pregovori znače da srbija i eu treba da usklade svoje interese i da se dogovore o mnogim pitanjima. ta pitanja su podeljena u “poglavlja“ i jedno po jedno poglavlje se ot-vara a sa svakim zatvorenim zemlja je sve bliže i bliže članstvu. deveti korak je potpisivanje 9. sporazuma o članstvu. i ovaj sporazum mora biti ratifikovan i od strane zemlje kandidata i od strane svih članica eu. u toku ratifikacije ovog sporazuma, mnoge zemlje raspisu-ju referendum na kojem se građani izjašnjavaju da li podržavaju pristu-panje eu. srećom, proces ne traje tako dugo kao, ratifikacija ssP.

10. konačno! ČLANSTVO! kRItERIJUMI ZA đAkE sA ZAPADNOG bALkANAsve zemlje Zapadnog Balkana imaju otvorena vrata ka evropskoj uniji. one mogu postati članice ali samo ukoliko ispune određene uslove. Za njih važe “standardni“ uslovi koji su važili i za zemlje centralne i istočne evrope – kopenhaški kriterijumi (vidi stranu broj 55), ali i specifični uslovi jer Zemlje Zapadnog Balkana imaju specifičnu blisku prošlost koju su obeležili ratni sukobi. ti uslovi su:

unapređenje regionalne saradnje i negovanje dobrih odnosa sa 1. susedima. Recimo, negovanje dobrih odnosa između srbije i Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, srbije i albanije i uspostavljanje sarad-nje, na primer, u oblasti trgovine;poštovanje međunarodnih obaveza koje su proistekle iz mirovnih 2. ugovora. ovde se posebno misli na saradnju država sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu za ratne zločine počinjene u bivšoj ju-goslaviji.

64

Zvoni Za Evropu!

šta u stvari želi da postigne eu? eu ne želi da u svoje odeljenje primi đaka koji nije dovoljno spreman, jer jedan nedovoljno spreman đak može sa sobom da povuče čitavu grupu, a samim tim da ugrozi celo odeljenje koje se toliko trudi da zadrži dobar prosek. sa druge strane kada se neko jednom pokaže kao “neznalica“ potrebno je mnogo više vremena i truda da ponovo zadobije poverenje i uveri sve u njegovo odlično znanje. i eu je do sada sticala iskustvo pa je uvidela da je za neke đake bilo bolje da se još neko vreme pripre-maju nego da nespremni uđu u surovu trku sa konkurencijom.

a čemu ovi specifični uslovi za đake sa brdovitog Balkana? eu je za-jednica izgrađena na ideji mira i bezbednosti za sve njene članice. ukoliko se đaci, koji žele da postanu deo nje, međusobno ne trpe, imaju nerešene konflikte, sporove i pitanja, ne poštuju mirovne dogovore, onda takvi đaci mogu biti i potencijalna opasnost za samu eu. ovim kriterijumima eu želi da zaštiti sebe i svoje članice ali i da pomogne đacima kandidatima jer priprema za članstvo je rad na sebi, na sopstvenim adutima i talentima čiji razvoj može da ima samo pozitivne rezultate.

DOBRO JE ZNATI...

Zemlje kandidati za članstvo u EU su: Hrvatska, Makedonija i Turska.

Zemlje potencijalni kandidati za članstvo u EU su: Albanija, Bosna i Her-cegovina, Crna Gora, Srbija (uključujući i Kosovo prema Rezoluciji UN 1244).

SRBIJA I EU, KAKO JE SVE POČELO

U javnosti je malo poznato da je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) šesdesetih godina prošlog veka imala vrlo razvijene i intenzivne prijateljske odnose sa tada Evropskom zajednicom i njenim članicama. Naime, ostaće u isto-riji zabeleženo da je upravo SFRJ prva socijalistička zemlja koja je uspostavila diplomatske odnose sa Evropskom zajednicom davne 1968. godine, i na taj način “priznala“ njen značaj u međunardonim odnosima kao i da je u toku sedamdesetih i osamdesetih godina potpisala nekoliko značajnih trgovinskih sporazuma sa EZ koji su se odnosili na povlašćen izvoz tada ju-goslovenskih proizvoda u EZ. Nakna-dno usvojeni protokoli uz sporazume predviđali su čak i finansijsku pomoć Evropske zajednice SFRJ, međutim usled dramatičnih sukoba na terito-riji bivše Jugoslavije pozitivan razvoj odnosa je stopiran.

Iako je SFRJ imala veoma povoljne trgovinske sporazume sa EZ to nije predviđalo i mogućnost članstva u EZ usled različitosti ekonomskih i političkih sistema SFRJ s jedne strane i zemalja članica EZ s druge strane.

Pitanja za razmišljanje:

analizirajte uslove za člantsvo u eu. da li su oni po vašem mišljenju realni i ostvarljivi? 1. stavite se u poziciju članica eu. sad kada gledate iz njihovog ugla, kako vidite uslove za članstvo?2.

Mapa br. 7 Zapadni Balkan

Zemlje Zapadnog Balkana

države članice eu

države van eu

7. POGLAVLJE

BUDUćNOST EVROPSKE UNIJE

66

Zvoni Za Evropu!

67

Zvoni Za Evropu!

listajući stranice knjige naučili smo dosta o evropskoj uniji. upoznali smo se sa “očevima evrope“, posmatrali smo njen razvoj od “pelena“ do današnjih dana, saznali smo kako je bila vaspitavana i koje je vrednosti usvojila i kako ih neguje. Zavirili smo u njen spomenar i saznali neke ključne datume, a na času anatomije saznali smo koji je organi čine. Prirodno je da malo porazgovaramo o budućnosti eu. kao što se brižnim roditeljima, pored deteta koje gradi kule u pesku, rađa bezbroj pitanja o njegovoj budućnosti, tako se mnogi političari i mudre sede glave pitaju o budućnosti eu. otkrićemo vam “samo“ tri pitanja:

GDE sU GRANICE EVROPE?na prvi pogled, može izgledati čudno zašto ovo pitanje uopšte razmatramo. odgovor je jednostavan, zar ne? sever zapljuskuju vode severnog ledenog okeana i Baltičkog mora, na zapadu je granica ogromni atlantski okean, suncem okupani Mediteran je južna granica, dok bajkoviti ural predstavlja istočnu granicu. Profe-sor geografije će nam potvrditi navedeni odgovor. ali...

geografija i politika su uvek bile “na različitim talasnim dužinama“. i ovde je to slučaj. jasno je da granice eu nisu isto što i granice evrope kao kontinenta. eu trenutno ima 27 zemalja članica i sasvim je jasno gde su njene današnje granice. Međutim, mnoge države su izrazile želju da postanu članice eu. Među njima mnoge se na-laze na teritoriji azije, neke čak i afrike. eu će svakako “rasti“ samo je pitanje koliko? da li će rasti do svojih geografskih granica ili će malo “štrpnuti“ od drugih kontinenata.

na severu je situacija donekle jasna. novina na severnim granica-ma je svakako želja islanda, ostrvske države u atlantskom okeanu, da postane deo “evropske porodice“. kako stvari stoje, želja će mu biti uslišena. “na zapadu ništa novo“, pa se selimo u južnije krajeve. upravo u ovom delu evrope je “gužva u šesnaestercu“. Balkanske zemlje – srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, albanija i Makedoni-ja su izrazile želju da budu deo eu. “tim Balkanskih zemalja“ – srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, albanija i Makedonija – “najbliži je zgoditku“. u skorijoj budućnosti može se očekivati proširenje eu na Balkan. Problem koji muči evropsku uniju je turska. ovaj “igrač“ je trenutno “u čekaonici“ i još uvek se ne zna da li će moći da uđe i nastavi sa igrom. turska je izrazila želju da bude članica evropske unije još davne 1963. godine, ali do danas nije uspela da “zaigra“ na “evropskom terenu“. geografija (3% njene teritorije je u evropi, a os-tatak u aziji) nije jedini turski problem, već loši odnosi sa susedima i brojna nerešena unutrašnja pitanja (više o ovome na stranici 58). Zanimljivo je da je Maroko bio jedina zemlja “odbijena“ za članstvo u eu, a kao razlog je upravo navedeno da geografski ne pripada evropi! “istočne tribine“ su sve glasnije i uveliko se vode debate oko prijema pojedinih bivših republika sssR u evropsku uniju. no, ovi “igrači“ su daleko “od gola“, odnosno “u prvoj polovini terena“.

ZANIMLJIVOST!

Evropska unija ima teritorije koje se nalaze van njenih geografskih granica.

Kipar, zemlja članica EU, geograf-ski se nalazi na teritoriji Azije. Ipak, ova država se zbog istorijskih i kulturoloških odlika uvek posmatrala kao deo Evrope, a ne Azije. Francuska Gijana je deo Latinske Amerike, ali se smatra delom EU jer je to teritorija Francuske. Ostrva Gvadalupa, Marti-nik, Sv. Vartolomej i neka druga karip-ska ostrva su takođe deo EU iako nisu geografski deo Evrope.

Ostrva afričkog kontinenta, Madera, Kanarska ostrva i Azorska ostrva su takođe deo Evropske unije.

Grenland, iako se nalazi na severnoameričkom kontinentu deo je Kraljevine Danske. Ipak, stanovnici ove zemlje nisu želeli da se na njihovoj teritoriji primenjuju zakoni koji važe u EU. Njihova želja se poštuje još od sre-dine osamdesetih godina XX veka.

Norvešku i Švajcarsku većina ljudi svrstava među zemlje Evropske unije. Iako se geografski nalaze na evrop-skom kontinentu, iako su ekonomski razvijene one NISU članice Evropske unije. Ipak, zahvaljujući potpisanim međunarodnim ugovorima održavaju bliske veze sa Evropskom unijom. Slična je situacija sa malim evrop-skim državama (Vatikan, Andora, Lihtenštajn, Monako, San Marino).

68

Zvoni Za Evropu!

DA LI ćE EVROPskA UNIJA POstAtI DRžAVA?da li će dete sa početka našeg teksta postati čovek? trebalo bi, ali je odgovor još uvek neizvestan. Ra-zvoj deteta uvek podrazumeva određene psiho-fizičke promene. Fizičke promene u slučaju evropske unije jesu prijem novih država članica koje za rezultat ima rast njene teritorije, dok psihičke promene podrazumevaju promene unutar nje, odnosno promene međusobnih odnosa država članica i oblasti koje su predmet njenog “interesovanja“. istinski, ovo je bilo njeno “sazrevanje“ jer sa porastom oblasti interesovanja, veći je broj problema sa kojima je morala da se nosi i veći je stepen odgovornosti. kao “dete“ bavila se samo ugljem i čelikom, atomskom energijom i pojedinim ekonomskim pitanjima, a ostalo je prepustila državama. vremenom, oblasti njenog interesovanja su se širile, pa su danas, pored navedenih: poljoprivreda, zaštita životne sredine, telekomunikacije, monetarna politika, carinska poli-tika i mnoge druge. šta to praktično znači objasnićemo na primeru evra (monetarna politika). nekada je svaka država članica imala svoju valutu. Postojale su marke, franci, krune lire, šilinzi, itd. danas postoji samo evro. ili, na primer, nekada su postojali granični prelazi između država članica, roba se carinila, a putnici su morali da imaju pasoše da bi putovali. danas, su rampe uklonjene, carine ne postoje, a pasoš više nije neophodan. Priznaćete da navedeno (jedinstvena valuta, putovanja bez pasoša) možete videti samo u evropskim državama. ipak, dosadašnja nastojanja za stvaranje “evropske države“ nisu naišla na plodno tle.

odgovor na postavljeno pitanje još uvek ne postoji. “evropska država“ ili “savez država evrope“? – odgovor se krije u skutima budućnosti.

DA LI POstOJE GRAđANI EU?Proces “rasta“ evropske unije pratio je istovremeni proces njenog “sazrevanja“. sa sigurnošću možemo tvrditi da je eu posle preležanih dečijih bolesti ušla u svoj adolescentski perod. kao i svaki tinejdžer u jednom trenutku pored brojnih pitanja iskristalisalo se čuveno pitanje: “ko sam ja?“ Razapeta između međunarodne organizacije i države, eu doživljava pravu krizu identiteta. loša vest je da se ova kriza prenela na građane država članica eu. Retko ko će reći da je evropljanin, već pre da je Francuz, nemac, Poljak... otuda je pravo pitanje osećaju li se Francuz, nemac, Poljak i drugi građaninom eu, građaninom svoje zemlje ili su apsolutno zbunjeni? evropsko građanstvo još uvek nije dobilo svoj pravi izraz jer evropski identitet još uvek nije izgrađen, te je građanima nejasan i podozrivo gledaju na njega. odnos-no, još uvek ne postoji čvrsto osećanje zajedništva svih naroda eu – evropski identitet. Zato su uvek problematične odluke koje uvode “evropsko nešto“. uvođenje evra nije prošlo bez velikih rasprava unutar zemalja članica. negde su bile tolike da su vlade morale da ustuknu pred emocijama građana. u danskoj je ostala kruna kao nacionalna valuta, u velikoj Britaniji funta itd.

svestan posledica koje će doneti “sazrevanje“ eu, Žan Mone je je jednom prilikom izjavio da bi ukoliko bi mu se ponovo pružila mogućnost da kreira budućnost evrope, počeo od kulture. upravo se na nivou kulture gradi osećaj identiteta. evropske organi ulažu veliki napor kako bi se, prevazišla “kriza identiteta“. Rezultati se mogu očekivati u budućnosti.

na kraju svih krajeva, posle čitanja svih ovih stranica, logično se nameće veoma jednostavno pitanje: “šta je evropska unije?“ nemojte “lupati glavu“, evo jednostavnog odgovora:

EVROPskA UNIJA JE PROCEs.ona još uvek nije definisana, nije “nešto konačno“, stalno “raste“ i “sazreva“, još uvek se menja i razvija. jednog dana će naš “tinejdžer“ postati ozbiljan čovek.

Beograd, 2010. godine