VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKA TRŽIŠTA

TEMA: TRŽIŠTE AKCIJA I HIPOTEZE O EFIKASNOM TRŽIŠTU

Mentor: Student:

Prof. dr Predrag Radovanović Milica Jovanović

Broj indeksa: 12279

Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2015.

Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................................3

Tržište akcija i hipoteze o efikasnom tržištu .......................................................................4

1. Osnovna obeležja primarnog tržista akcija i akcijskog kapitala ...........................

1.1. Osnovna obeležja akcija ........................................................................

1.2. Elementi akcijskog kapitala ...................................................................

2. Vrste akcija ...........................................................................................................

2.1. Obične akcije .........................................................................................

2.2. Preferencijalne akcije .............................................................................

2.3. Derivatne HOV ......................................................................................

3. Sekundardno tržište akcija ....................................................................................

3.1. Berze ......................................................................................................

4. Hipoteza efikasnosti finansijskog tržišta ..............................................................

4.1. Osnovni principi hipoteze ......................................................................

4.2. Dokazi hipoteze efikasnosti finansijskog tržišta ....................................

Zaključak ...........................................................................................................................14

Literatura ...........................................................................................................................15

2

Uvod

Akcijski kapital nastaje urduživanjem kapitala veće ili manje grupe individualnih kapitalista u jedinstveni kapital. On se formira uplatom, odnosno kupovinom akcija, koje predstvaljaju pravne potvrde o suvlasništvu u akcionarskom preduzeću i osnovu za učešće u raspodeli profita koji akcionarsko društvo ostvari svojim poslovanjem.

Ovakav način formiranja akcijskog kapitala, koji dovodi do novog i posebnog organizacionog oblika preduzeća u kapitalističkoj privredi, unosi u mehanizam kapitalističke privrede, u ekonomske odnose kapitalističkog društva i u rasporedu stvorenog profita značajne i veoma interesantne novine i promene.

S obzirom na važnost pojma akcijski kapital za moderno poslovanje, cilj ovog rada biće da se upoznamo sa tržištem akcija.

3

Tržište akcija i hipoteze o efikasnom tržištu

1. Osnovna obeležja primarnog tržista akcija i akcijskog kapitala

Tržišta akcija omogućavaju deficitarnim jedinicama da efikasno i jeftino obezbede sredstva za poslovanje. U zamenu za sredstva, korisnici sredstava daju vlasnička prava u kompaniji, kao i novčani tok u obliku dividende. Te korporativne akcije služe preduzećima kao izvor finansiranja, pored finansiranja dugovnim instrumentima ili zadržanim profitom.

Obične akcije su vlasničke HOV, koje predstavljaju vlasničke udele u preduzeću.

Emitenti akcija mogu biti: kompanije, preduzeća, banke i druge depozitne i nedepozitne institucije. Za razliku od obveznica koje obezbeđuju unapred poznati prinos u obliku kamate, akcije vlasniku ne obezbeđuju unapred poznat zagarantovan prinos. Prinos zavisi od rezultata rada privrednih subjekata koji su do kapitala došli emisijom akcija.

Akcije kao sertifikati u suvlasništvu simbolizuju vlasništvo nad a) određenim delom kapitala i b) određenim udelom imovine. Sa ovog stanovišta analize razlikujemo:

akcionarska društva kod kojih je u registar upisana veličina osnivačkog akcionarskog kapitala uplaćenog od strane akcionara, a sva ostala imovina u bilo kom obliku je vlasništvo akcionarskog društva, i može postati vlasništvo akcionara samo u slučaju likvidacije akcionarskog društva i

suvlasnička društva kod kojih je u registar upisana imovina svakog od suvlasnika, bez obzira na oblik i način tog učešća. To podrazumeva da se suvlasništvo ne ostvaruje samo uplatom u kapitalu, već može biti izvršena i unošenjem određene imovine ili prava u to društvo.

Osnivanje akcionarskih društava se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. Prve emitovane akcije se nazivaju osnivačke akcije, i samo se kod njih prodajna vrednostPoklapa sa nominalnom vrednošću. Svaka nova emisija se vrši radi povećanja osnivačkog kapitala, a akcije kojima se to postiže nazivaju se novim akcijama ili mladicama. One se uvek prodaju po ceni koja je veća od nominalne vrednosti. Ta razlika između nominalne i prodajne vrednosti naziva se kapitalna dobit ili kapitalni višak, i uplaćuje se u fond akcionarskog društva.

1.1. Osnovna obeležja akcija

Specifičnosti i razlike između finansiranja putem obveznica i akcija su:

kod vlasničkih instrumenata, kompanije emitenti nisu obavezni da plaćaju dividendu.Ona je promenljiva veličina i zavisi od rezultata poslovanja i odluka skupštine akcionara, dok kod dugovnih instrumenata emitenti vrše isplatu kamate i glavnice bez obzira na poslovne rezultate.

4

Obveznice nose niži nivo rizika, atime i niži prinos, a akcije nose veći rizik i, analogno tome, veći prinos. Ovde treba naglasiti da prihod instrumenata akcijskog kapitala čine: dividenda i kapitalna dobit, koja predstavlja razliku između tekuće cene akcija i cene akcije po kojoj je vlasnik kupio akciju. Akcije nude investitorima dvodelnu stopu prinosa. Prvi deo je kapitalna dobit, ako se tokom vremena cena poveća. Drugi deo je isplata dividende akcionaru.

Vlasnici akcija imaju pravo glasa, kao što je izbor odbora direktora i vlasništvo nad emitentom, a vlasnici instrumenata duga nemaju ni pravo glasa ni pravo vlasništva nad emitentima.

Ako kompanija bankrotira, prava vlasnika obveznica na aktivu su starija nego prava vlasnika akcija.

U slučaju poreskih obaveza, kod instrumenata duga kamata na emitovane obveznice se tretira kao trošak poslovanja, što znači da se za taj iznos umanjuje neto profit i obaveze plaćanja poreza-povlastice za preduzeća, a kod vlasničkih instrumenata se dividenda isplaćuje iz neto profita na koji je prethodno plaćen porez.

Sekundarno tržište akcija se najstrože kontroliše i o njemu se izveštava na svim tržištima HOV.

1.2. Elementi akcijskog kapitala

Sastavni elementi akcijskog kapitala su:

Nominalna vrednost emitovanih akcija je vrednost po kojoj se akcije emituju na primarnom tržištu i registruju u računovodstvu A.D. Nominalna vrednost akcije nije jednaka računovodstvenoj vrednosti, jer se računovodstvena vrednost menja na osnovu kapitalnog viška i generisanog profita. Ukupnu nominalnu vrednost izračunavamo kada broj emitovanih akcija pomnožimo sa nominalnom vrednošću akcije, i obrnuto. Važno je napomenuti da se nominalna vrednost poklapa sa računovodstvenom vrednošću samo u momentu primarne emisije akcija.

Razlika između nominalne vrednosti i tržišne cene akcije predstavlja kapitalnu dobit ili kapitalni višak ili emisionu premiju. Preduzeća su zainteresovana da ova razlika bude što veća, jer time ostvaruju veći iznos sredstava.

Zadržani profit ili neraspoređena dobit je, u stvari, akumulirana vrednost, koju kompanija ne želi potpuno da isplati akcionarima u obliku dividendi.

S obzirom na to da je zadržani profit najvažniji element akcijskog kapitala, neophodno je istaći sledeće:

zadržavanje profita podrazumeva smanjenje sredstava za isplatu dividende u sadašnjosti, sa perspektivnim izgledima njihove isplate u budućnosti. To znači da se vrednost akcija kreira na dva načina: po osnovu isplate dividendi i kapitalnog dohotka, odnosno kroz rast tržišnih cena akcija;

zadržani profit povećava računovodstvenu vrednost akcija, tj. Njihove tržišne cene,

5

zadržani profit delom onemogućava isplatu dividendi vlasnicima akcija, ali im ne uskraćuje prava da emituju nove akcije radi prikupljanja kapitala i

zadržani profit ima obeležja internog karaktera, tako da su troškovi u obezbeđivanju sredstava minimalni. Nasuprot tome, nove emisije HOV u malim serijama mogu prouzrokovati visoke troškove.

2. Vrste akcija

2.1. Obične akcije

Akcionarima su na raspolaganju dve vrste akcija: 1) obične i 2) preferencijalne akcije. Osim ovih, postoje i tzv. 3) derivatne HOV.

Obične akcije predstavljaju najznačaniji instrument akcijskog kapitala i njihovim posedovanjem se utiče na materijalna i nematerijalna prava.

Obične akcije najpre emituju kompanije na primarnom tržištu, aposle njima trguju investitori na sekundarnom tržištu. Sva prava i obaveze akcija se utvrđuju osnivačkim aktom korporacije – statutom.

Svaki vlasnik akcije dobija od emitenta sertifikat ili potvrdu ili elektronski zapis o posedovanju akcija. To je dokument koji predstavlja dokaz o vlasništvu akcija, tj. Dokaz suvlasništva nad korporacijom. Obične akcije mogu da glase: na ime, na donosioca, po naredbi, a mogu da budu mešovite ili alternativne.

Kada kupuju akcije, akcionari se izlažu riziku:

da kompanija loše posluje da cene akcija počnu padati.

U najlošijoj situaciji, akcionari mogu samo da izgube sredstva koja su uložili u kupovinu akcija, i ništa više.

Kad odbor direktora odluči, vlasnici običnih akcija primaju svoje dividende. Dividenda je po pravilu, gotovinska isplata koja održava raspodelu ostvarenog profita među akcionarima, srazmerno njihovom ulaganju.

Obične akcije preduzeća predstavljaju vlasništvo ili vlasničke udele korporaciji. Mnogo je osobina po kojima se obične akcije razlikuju od drugih finansijskih instrumenata, kao što su:

diskrecione isplate dividendi status rezidualnog potraživanja ograničena odgovornost i glasačka prava

6

2.2. Preferencijalne akcije

Preferencijalne ili povlašćene ili prioritetne akcije su hibridne HOV, sa karakteristikama obveznice, odnosno obične akcije. One imaju povlasticu, odnosno hijerarhijski viši nivo potraživanja u pogledu dohotka i aktive kompanije nego obične akcije. Povlašćeni akcionari moraju da prime svoju fiksnu dividendu pre nego što obični akcionari mogu da prime bilo kakvu dividendu. Kod likvidacije preduzeća, potraživanja po osnovu preferencijalnih akcija biće zadovoljena pre nego što vlasnici običnih akcija prime bilo kakav prihod. Preferencijalne akcije su dakle hartije od vrednosti koje imaju prednost ili starije potraživanje u pogledu dohotka, kapitalne dobiti i aktive u odnosu na obične akcije.

U odnosu na obične, preferencijalne akcije imaju konstantnu, fiksnu dividendu. Ta dividenda je naznačena kao bilo koji procenat od par vrednosti, ili kao fiksni broj dolara ili neke druge valute za jednu godinu. Za razliku od obične akcije, par vrednost preferencijalne akcije je važna, jer se dividende često izražavaju kao procentni deo par vrednosti. A par vrednost predstavlja vlasničko potraživanje prema kompaniji u slučaju stečaja.

2.3. Derivatne HOV

Postoji nekoliko drugih hartija od vrednosti koja preduzeće emituje da bi finansiralo svojr poslovanje. Preduzeća ponekad emituju garancije koje su dugoročna premija po osnovu emitovane akcije.

3. Sekundardno tržište akcija

Sekundarno tržište kapitala je tržište na kome se trguje dukoročnim finansijskim instrumentima, za razliku od primarnog tržišta kapitala na kome ekonomski subjekti mobilišu kapital izdavanjem dugoročnih finansijskih instrumenata. Sekundarno tržište podupire primarno tržište, jer se investitori lakše i češće odlučuju za kupovinu finansijskih instrumenata na primarnom tržištu, s obzirom na to da uvek mogu da obezbede visok stepen likvidnosti posredstvom sekundarnog tržišta.

Utvrđivanje cene i kursa finansijskog instrumenta na sekundarnom tržištu istovremeno znači i utvrđivanje prinosa uz podnošenje prihvatljivog rizika. Takođe se obezbeđuje visok stepen likvidnosti, bez znatnijih transakcionih troškova. Istovremeno, trgovina finansijskim instrumentima omogućava transfer vlasništva nad preduzećima.

Ponuda akcija na sekundarnom tržištu je ponuda akcija neke od kompanija čijim se akcijama već jednom izdatim trgovalo, tj. Ponovo kupuje i prodaje. Prilikom transakcija na sekundarnom tržištu akcija , razmenjuju se sredstva između prodavaca i kupaca, obično uz posredovanje brokera HOV ili kompanije.

7

Posrednici će pokušati da prodaju akcije iz sekundarne ponude po njihovoj preovlađujućoj tržišnoj ceni. Ako firma preplavi tržište sa više akcija nego što su investitori voljni da kupe, to može da izazove pad u ravnoteži cena svih njihovih akcija.

Korporacije ponekad rukovode prodajama akcija prema pojedinačnim grupama, kao što su njihovi postojeći akcionari, dajući im preventivna prava (pravo prioriteta) da kupe novu akciju.

3.1. Berze

Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na berzanskom i vanberzanskom tržištu.

Osnivač, odnosno akcionar berze može biti Republika Srbija, domaće i strano, pravno i fizičko lice. Kada lice namerava da stekne kvalifikovano učešće, odnosno namerava da stekne akcije s pravom glasa tako da njegovo učešće u kapitalu berze dostigne, pređe ili padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 33% ili 50% od ukupnog broja glasova u skupštini berze, dužno je da prethodno obavesti Komisiju koja vrši procenu i daje prethodnu saglasnost.

Berzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje berza.

Vanberzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisujeorganizator vanberzanskog tržišta.

Hartijama od vrednosti može da se trguje na organizovanom tržištu samo ukoliko jeizdavalac, u skladu sa odredbama ovog zakona, od Komisije dobio odobrenje za izdavanje HOV, odnosno za uključenje hartija od vrednosti na organizovano tržište.

Organizovanje trgovine hartijama od vrednosti obuhvata sledeće poslove:

organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tražnje hartija

odvrednosti; objavljivanje informacije o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni hartija od vrednosti i

drugih podataka značajnih za trgovinu hartijama od vrednosti; utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti; obavljanje drugih poslova u skladu sa ovim zakonom.

4. Hipoteza efikasnosti finansijskog tržišta

8

Hipoteza efikasnog tržišta zasniva se na tome da su očekivanja na finansijskim tržištima jednaka predviđanjima na osnovu raspoloživih informacija. Zasniva se na pretpostavci da cena hartija od vrednosti na finansiskim tržištima u potpunosti odražava sve raspoložive informacije.

Možemo pretpostaviti da su očekivane buduće cene jednake optimalnim predviđanjima na osnovu svih raspoloživih informacija, odnosno očekivanja tržišta po pitanju budućih cena HOV su racionalna.

Što znači, da će očekivani prinos HOV biti jednak optimalnom predviđanju prinosa.

ie = iof

Očekivani prinos HOV i očekivane buduće cene nisu poznati, pa jednačine racionalnih očekivanja ne govore puno o ponašanju finansijskog tržišta. Zato moramo da iznađemo jednačinu koja ukazuje na sledeće: tekuće cene na finansijskom tržištu biće takve da optimalno predviđanje prinosa date hartije od vrednosti, na osnovu svih raspoloživihinformacija, bude jednako ravnotežnom prinosu te hartije od vrednosti. Drugim rečima: na efikasnom tržištu, cena HOV u potpunosti odražavanja sve raspoložive informacije.

4.1. Osnovni principi hipoteze

Osnovni principi hipoteze efikasnog tržišta najbolje možemo predstaviti na primeru. Ravnotežni prinos HOV, npr. Sintelona je 10% na godišnjem nivou, a tekuća cena Pt, je niža od optimalno predviđene sutrašnje cene Pt+1, s tim da je optimalno predviđanje prinosa na godišnjem nivou 50%, što je više od ravnotežnog prinosa od 10%. Situaciju gde je enormno visok prinos, nazivamo neiskorišćenom profitabilnom prilikom.

To je situacija u kojoj je iof > i*, odnosno optimalno predviđanje prinosa HOV veće je od ravnotežnog prinosa - postoji mogućnost za ostvarivanje visoke zarade sve dok ponovo ne dođe do izjednačavanja iof i i*. U toj situaciji kupuju se što više takvih akcija, što podiže tekuću cenu u odnosu na očekivanu buduću cenu i time smanjiti iof . Kada dođe do izjednačavanja iof i i* i kada je ulov efikasnog tržišta zadovoljen, kupovina akcija Sintelona će stati a neiskorišćena profitabilna prilika prestaće da postoji. HOV za koju optimalno predviđanje prinosa iznosi-5% i kod koje je ravnotežni prinos 10% (iof < i*) predstavlja lošu investiciju, jer u proseku ta HOV donosi manju zaradu od ravnotežnog prinosa. Tada bi trebalo prodati HOV i smanjiti tekuću cenu u odnosu na očekivanu buduću cenu sve dok iof ne dođe na nivo i*, kada je uslov efikasnog tržišta ponovo zadovoljen. Prethodne solucije efikasnog tržišta ilustruju sledeći obrasci:

iof > i* → Pt↑ → iof↓iof < i* → Pt↓ → iof↑

sve dokiof = i*.

Na efikasnom tržištu će biti eliminisane sve neiskorišćene profitabilne prilike.

9

Postoje tri nivoa efikasnosti tržišta:

slaba verzija efikasnog tržišta srednje jaka verzija i jaka verzija efikasnog tržišta.

Slaba verzija efikasnog tržišta podrazumeva da su cene HOV formirane na osnovu istorijskih informacija relevantnih za kompaniju, odnosno kupoprodajni odnos HOV.Srednje jaka verzija efikasnog tržišta polazi od brzine kojom se javne informacije ugrađuju u cene HOV. Javno dostupne informacije o kompaniji se ugrađuju u cenu akcije odmah kako pristižu.

Jaka verzija efikasnog tržišta podrazumeva da cene HOV u potpunosti odražavaju sve raspoložive informacije i predstavlja njegovu pravnu, realnu i objektivnu vrednost. Jaka verzija efikasnog tržišta podrazumeva da nema informacija koje investitoru omogućavaju veću zaradu od realne stope prinosa na akciju.

4.2. Dokazi hipoteze efikasnosti finansijskog tržišta

Dokazi u prilog efikasnosti tržišta

Dokazi koji idu u prilog efikasnog tržišta su:

Učinak investicionih analitičara, savetnika, portfolio menadžera i investicionih fondova nam pokazuju da se sve svodi na činjenicu ko ima više sreće u predviđanju, a ko ne. Investicioni pikado pokazuje da i jedni i drugi jednako gube i dobijaju. Pozitivan rezultat u prošlosti ne mora da znači da će investitori savetnici ili investicioni fondovi ostvariti pozitivan rezultat i u budućnosti - tržište je nemoguće pobediti.

Stohastičko kretanje cena predstavlja kretanja određene varijable čije se buduće promene ne mogu predvideti, odnosno koje su slučajne. Buduće promene cena akcija bi u svakom slučaju trebalo da budu nepredvidive.

Tehnička analiza predstavlja istraživanje podataka o ranijim kretanjima akcija i na osnovu toga predviđanja budućih kretanja cena akcija. Prema hipotezi efikasnog tržišta ova analiza je gubljenje vremena, jer se na osnovu tih podataka ne mogu predvideti buduća kretanja cena akcija.

Dokazi protiv efikasnosti tržišta

Kod dokaza protiv efikasnog tržišta polazimo od efekta malog preduzeća koji predstavlja prvu anomaliju na osnovu koje se može zaključiti da tržište akcija nije efikasno.

Efekat januara poznat je po tome da duži niz godina dolazi do drastičnog povećanja cena akcija u januaru kao posledica prodaje akcija u decembru, jer investitori žele da prodajom

10

akcija i prikazom gubitaka smanje poreske obaveze, a onda u januaru ponovo kupuju određene akcije.

Preterane reakcije tržišta kada objavljivanje nove informacije npr. najave kompanije o promenama u prihodima u velikoj meri dovede do promene cene akcija. Ovakva reakcija može dovesti do ostvarivanja velikih zarada ljudi koji u pravo vreme kupe ili prodaju te akcije.

Prevelika volatilnost je u tesnoj vezi sa preteranom reakcijom tržišta, jer promene cene akcija mogu biti znatno veće nego što je promena njihove stvarne vrednosti.

Obrnuto kretanje ustvari znači da akcije koje su imale niske prinose u prošlosti imaće nesumljivo veće prinose u budućnosti, i obrnuto. Ovo u stvari govori da akcije nemaju stohastički karakter mada su mišljenja po ovom pitanju jako podeljena.

Nova informacija nije uvek trenutno inkorporirana u cene akcije. Cene akcija se ne menjaju uvek uporedo sa objavljivanjem novih podataka, već one mogu u određenom periodu da zadrže isti trend kretanja, a što je u suprotnosti sa hipotezom efikasnog tržišta.

11

Zaključak

Akcija je hartija od vrednosti koja predstavlja vlasnički udeo u preduzeću. Ona praktično predstavlja potraživanje prema zaradama i imovini preduzeća. Jedan od načina prikupljanja sredstava finansiranja preduzeća je javna emisija i prodaja njegovih akcija. Tržište akcija na kojem se trguje potraživanjima prema zaradama korporacija( akcijskim udelima) je najpomnije praćeno finansijsko tržište u manje više svim državama sveta koje su ga razvile. Ono se često naziva Berza. I sami ste više puta kao glavnu vest na CNN ili BBC čuli o velikoj promeni cena akcija na berzi. Između ostalog to je mesto na kom se može brzo obogatiti uz uslov da imate ili sreće ili znanja. U suprotnom brzo možete i bankrotirati. Cene akcija su vrlo hirovite. Tokom 50-tih godina su beležile konstantan rast, vrhunac su dosegle 1966, zatim su fluktuirale gore dole do 1973., kada su dostigle nagli pad. Tokom 1980 došlo je do ponovnog i velikog oporavka kada je i započeo berzanski uspon koji je zabeležio svoj vrhunac 1987 kada je industrijski prosek Dow Jones iznosio 2772 boda. Iste te godine 19 oktobra berza je doživela „Crni ponedeljak „ kada je došlo do najvećeg pada indeksa u jednom danu tokom cele istorije berze, gde se indeks strovali za više od 500 bodova ili 22%. Tokom 1998 krenuo je oporavak tržišta i indeks se popeo na 10.000 bodova i nastavio fluktuirati na tom nivou sve do 2001. A onda napad na svetski trgovinski centar dovodi opet do naglog obaranja cena akcija uvodeći novi period nestabilnosti tržišta koje se krenulo oporavljati tek 2004. Jasno je da ovakve fluktacije akcija direktno utiču na bogatstvo ljudi i na njihovu sklonost potrošnji.

12