milan popovi} crnogorska alternativa - milanmpopovic.info · sadr`aj crnogorska alternativa:...

Milan Popovi}

Crnogorska alternativaNeizvesnost promene

Milan Popovi}

Crnogorska alternativa

Biblioteka

Hronos

Izdava~

Vijesti

Podgorica

Urednik

Ljubiπ a Mitrovi}

Recenzenti

Milorad Popovi}

Sr|an Darmanovi}

Likovno grafi~ki urednik

Ivan Peri}

Kompjuterska obrada

Design studio Monte computers

[tampa

Tira`

1000

Izdava~ i autor zahvaljuju Jovici Radifkovi}u π to je finansijskipomogao da se ova knjiga objavi.

Milan Popovi}

Crnogorska alternativaNeizvesnost promene

VijestiPodgorica

2000

Sadràj

Crnogorska alternativa: neizvesnost promene

Predgovor (strana 7)

Prvi deo^lanci i rasprave

Crnogorsko pitanje na kraju veka: tranzicija, identitet, dràva (11)Drama partijske dràve 1997-1998. (26)

BiH, po~etak i paradigma postmodernog sveta (41)Liberalizam i njegove nelagode (54)

Metode reπ avanja regionalnih konflikata (64)Etni~ki i politi~ki aparthejd ispod smokvinog lista liberalne demokratije (67)

Poloàj manjinskih naroda u Crnoj Gori (73)Kosovo 1997: izme|u straha i nade (78)

Razaranje Univerziteta (82)Socijalna dimenzija tranzicije (87)

Nevidljiva strana Meseca: svet Noama ômskog (91)Perspektiva svetskog sistema: π kola Imanuela Volerstina (98)

Drama dvostrukog identiteta (110)ûdesna storija (113)

Bosanska paradigma (116)

Drugi deoEseji

Kultura neolita: snaga SRJ (121)Crna Gora i paraziti: dràva i politika (124)

Neron: jedna politi~ka karijera, Slobodan Miloπ evi} (1988-1998) (127)Veliki vakuum: budu}nost jednog suo~avanja (130)ˇiptar: Albanac u ogledalu srpskog faπ izma (133)San apsolutne ~istote: smrtonosna opsesija (136)

Zatvoreno otvoreno druπ tvo: nova gvozdena zavesa (139)Tomahavk privatizacija: u senci NATO pakta (142)

Predatorska etika: duh plja~kaπ kog kapitalizma (145)Udari i ostavi: formula za Slobodana i Sadama (148)

Balkanski rulet: od 'balkanskog kasapina' do 'faktora mira' i nazad (151)Surogat: nevladin sektor, zamena za nepostoje}e druπ tvo (154)

Crna Gora i Rambuje: dugo putovanje kroz vek (157)Crnogorsko pitanje: izazov kompleksnosti (160)

Teπ ka tranzicija: crnogorske reforme na ìvom pesku unutraπ njih podela (163)Velika π izma: lai~ka interpretacija (166)

Slike iz pakla: bez komentara (169)Aska i vuk: duh rezolucije i huk rata (172)

Debalkanizacija Balkana: etimologija i ideologija (175)Veliki lokator: Slobodan Miloπ evi} i NATO, retorika i realpolitika (178)

Iluzija roda: kultura smrti (181)Ljudi posebnog kova: skica za portret Crnogoraca-Velikosrba (184)

Dva diskursa: razumevanje i parazitiranje (187)Balkanska slagalica: identiteti i entiteti u haosu (190)

Znanje u prisustvu vlasti: Enciklopedija Crne Gore I (193)Trauma, dijalog i znanje: Enciklopedija Crne Gore II (196)

Misterije osloba|anja: Crna Gora i Srbija (199)Drama jednog naroda: dva skora primera, Nema~ka 1989. i Crna Gora 1998. (202)Crna Gora i stabilnost Balkana: tri lekcije iz posthladnoratovske balkanske krize (205)

Novi evropski kolonijalizam: nemogu}a misija na kraju veka (208)Kultura u tranziciji: izme|u la`i i istine (211)

Crna Gora, kultura i dr`ava: da li je svest o tesnoj me|uzavisnosti zakasnila? (214)Usta puna prava: strast pagana (217)

Razaranje multikulture: The UnholÚ Alliance (220)Raslojavanje niπ tavila: anatomija neslobode (223)

Novi bipolarizam: za i protiv takozvanih humanitarnih intervencija (226)Crna Gora, poslednja Miloπ evi}eva secesija (229)

Strast lumpena (232)Kairos, iskustvo promene (235)

Tre}i deoKomentari

Nulta ta~ka (241)Deset godina dokaza (243)Crna Gora od papira (245)Strah od referenduma (246)

Upotreba vremena (248)Kvadratura poverenja (250)

Poslednja faza Miloπ evi}eve SRJ (252)Povratak u realnost (254)

Narcizam bez pokri}a (256)Alternativa bez alternative (258)

PriloziPodaci o tekstovima (263)

O autoru (270)Table of Contents (272)

Predgovor

Ova knjiga predstavlja zbornik tekstova, koji su, gotovo bezizuzetka, ve} objavljeni u odgovaraju}im listovima i ~asopisima, u pe-riodu 1997-2000. Izuzetnost problema kojim se knjiga bavi, kao i ras-prπ enost tekstova u prostoru i vremenu, verujem, opravdava finansi-jski i svaki drugi troπ ak njihovog ponovnog, skupnog publikovanja.

Knjiga fakti~ki predstavlja ~etvrti, neplanirani deo moje bal-kanske postmoderne trilogije, koja je tako postala tetralogija. Joπ je-dan dokaz da nema tako dobrog plana kojeg tok doga|aja ne mo`e daiznenadi. Najve}e iznena|enje je, zapravo, Crna Gora. U @argonu per-iferije, Posle hladnog rata i Politi~kom aparthejdu, prvim trima knjiga-ma ove serije, naime, glavna jedinica analize bio je Balkan, u ovojknjizi to postaje Crna Gora. U oba slu~aja, me|utim, izbor glavne jedi-nice analize bio je objektivan, a ne subjektivan. Drugim re~ima, to π toje Crna Gora, tek u ~etvrtoj knjizi ove tetralogije, uπ la u fokus anal-ize, zbog toga je π to je Crna Gora tek 1997, nakon velikih antimiloπ e-vi}evskih demonstracija u Beogradu i Srbiji, do`ivela dramati~an ras-pad vladaju}e partije, a potom i po~etak teπ ke, neizvesne, ali, ipak,pozitivne tranzicije, te π to je tek tada po~ela da postaje i regionalno ime|unarodno relevantna. Ova knjiga u celini prati taj proces.

Sticajem okolnosti, dakle, ovo je i moja prva knjiga koja zaglavni predmet ima Crnu Goru, to jest jednu vrstu socioloπ ke i poli-tikoloπ ke analize velike promene koja se u Crnoj Gori deπ ava na sa-mom kraju dvadesetog veka. Naslov knjige to i eksplicitno naglaπ ava.S druge strane, podnaslov s razlogom upozorava na neizvesnost ovepromene. Meni, a verujem i ~itaocima ove knjige, ostaje nada da }e sepromena, ipak, okon~ati pozitivno, i bez nasilja, te da ne}u morati da,neplanirano, piπ em joπ neku knjigu o nezavrπ enoj drami postjugo-slovenskog raspada. Kao i ve}ina gra|ana ove zemlje, i ja vapim za po-vratkom obi~ne ljudske normalnosti.

Jedan, manji broj tekstova ove knjige, za predmet ima nekedruge entitete i teme, a ne samu Crnu Goru. Ali, i izme|u tih entitetai tema, odnosno tekstova, na jednoj, i Crne Gore, i tekstova o njoj, nadrugoj strani, postoji bitna veza. Na primer, tekstovi o Bosni iHercegovini i Kosovu, i to ne samo zbog prostorne bliskosti ovihentiteta i Crne Gore u problemati~nom regionu, nego i zbog suπ tinske

7

sli~nosti njihovih etni~kih, politi~kih i drugih problema sa problemimaCrne Gore. Ili, tekstovi o univerzitetu i sindikatu, zbog identi~nogproblema na koji neizbe`no nailaze svi manjinski entiteti, bili oni nar-odi, dràve, profesije ili institucije, u sistemima agresivne majorizacije,kakav je i sistem Miloπ evi}eve vladavine.

Knjigu ~ine tri, u formalnom pogledu, razli~ita dela. U prvomdelu je petnaest nau~nih ~lanaka, prikaza i diskusija, koji su, po obimu,naj~eπ }e, ve}i od tekstova iz drugog i tre}eg dela knjige, i, naj~eπ }e,sa odgovaraju}om nau~nom aparaturom, citatima, literaturom i sli~no.U drugom delu je tridesetdevet kratkih eseja, objavljenih (osim posled-nja tri) u crnogorskom nezavisnom nedeljniku Monitor, u kolumni podnazivom "Ispod fasade", u svakom drugom broju tog nedeljnika, bezprekida, od 4. septembra 1998. do 14. januara 2000. U tre}em delu jedeset joπ kra}ih komentara, objavljenih u podgori~kom dnevnikuVijesti (koji je i izdava~ ove knjige), u drugoj polovini 1999. Na krajusu i tri priloga, koji zainetersovanim ~itaocima pruàju podrobnijepodatke o tekstovima iz ove knjige i autoru, kao i prevod Sadràjaodnosno "Table of Contents" na engleskom jeziku.

Po pravilu, redosled tekstova u ovoj knjizi odgovara vremenunjihovog prvobitnog nastanka odnosno objavljivanja. Jedini zna~ajnijiizuzetak od ovog pravila predstavlja prvi tekst u prvom delu i knjizi ucelini, "Crnogorsko pitanje na kraju veka: tranzicija, identitet,dràva", koji je, istovremeno, i centralni, nose}i tekst ~itave knjige.Iako jedan od tekstova koji su napisani i objavljeni najkasnije, u ovojknjizi je on namerno stavljen na sam po~etak. To je u~injeno da bi senestrpljivom ~itaocu (a ~itaoc je, s razlogom, uvek takav) omogu}ilo dasvoje nestrpljenje, odmah i na najbolji na~in, zadovolji. îtaocu }e,nakon toga, verujem, biti mnogo lakπ e da prati i mnoge druge, poseb-ne probleme i detalje.

Milan Popovi}

Podgorica,1. januar 2000.

8

Prvi deo

^lanci i rasprave

Crnogorsko pitanje na kraju vekaTranzicija, identitet, dràva

Uvod: dràvno pitanje usred teπ ke tranzicije

U izvesnom smislu, dràvno pitanje je pitanje svih pitanja. Naravno,ne u smislu da je to pitanje iznad svih drugih pitanja, nego u smislu dase u njemu sva druga pitanja sti~u i prepli}u. Ovo se dobro vidi i uslu~aju crnogorskog dràvnog pitanja, aktualizovanog usred teπ kepostkomunisti~ke tranzicije.

âk i kada se posmatraju odvojeno, svako za sebe, dràvno pitanjei pitanje tranzicije, izuzetno su kompleksna i dinami~na pitanja. Real-na inter-akcija ova dva pitanja, re~enu kompleksnost i dinami~nost sa-mo uve}ava. I to je, verovatno, jedino pravilo koje se o odnosu izme|uova dva pitanja, onako unapred, apriori, moè ista}i.

Sigurno je da iskrsavanje dràvnog pitanja u toku procesa tranzici-je, posebno u multietni~kim zemljama, kakva je i Crna Gora, procestranzicije ~ini utoliko sloènijim i teìm, ali se iz ovoga nikako nemoè izvu}i zaklju~ak o nekakvoj navodno anti-tranzicionoj prirodidràvnog pitanja kao takvog, kako se to ne retko, neoprezno ipogreπ no ~ini. Naprotiv, anti-tranzicione efekte mogu imati kakoneobazrivo, preuranjeno i slepo forsiranje, tako i beskona~no odla-ganje, zapostavljanje i "guranje pod tepih" dràvnog pitanja. A da lije ono prvo, ili ovo drugo, ili, opet, neπ to sasvim tre}e, to se ne moèznati unapred. Do toga se moè do}i samo pra}enjem procesa, koji jeuvek za sebe i uvek konkretan.

Tekst koji je pred vama prati proces pokretanja i reπ avanjacrnogorskog dràvnog pitanja u toku teπ ke postkomunisti~ke tranzi-cije na kraju veka, sa svim njegovim odgovaraju}im, pozitivnimodnosno negativnim interakcijama. Ovaj proces rasvetljava se u okvirutri koncentri~na vremenska i tri koncentri~na prostorna kruga. Trikoncentri~na vremenska kruga su: 1) Tre}i kvartal, to jest period odprvog jula do prvog oktobra 1999, formalno zato π to je ovaj periodizveπ tajni period ovog teksta odnosno Projekta za koji je tekstnapisan, sadrìnski zato π to se u ovom periodu deπ ava, za crnogorskodràvno pitanje, nekoliko novih i zna~ajnih stvari: po~etkom avgustaVlada Crne Gore objavljuje i upu}uje Vladi Srbije i doma}oj i

11

me|unarodnoj javnosti Osnove novih odnosa izme|u Crne Gore iSrbije, dokument koji treba da dovede do redefinicije odnosa izme|uove dve republike, tokom avgusta i septembra sledi reakcija promi-loπ evi}evskih snaga na ~elu sa SNP u obliku "plemenskih skupπ tina"koje prete da }e "plemena" napustiti Crnu Goru ukoliko ova napustiSRJ odnosno Srbiju, najzad, krajem jula, u Sarajevu, odràva se i Prvisamit na vrhu Pakta stabilnosti Jugoisto~ne Evrope, najnoviji i, ~ini se,najozbiljniji pokuπ aj me|unarodne zajednice da regionu pomogne uizgradnji trajnog mira i stabilnosti; 2) Poslednja decenija veka, 1989-1999, deset godina teπ ke postkomunisti~ke tranzicije, zato π to dopokretanja crnogorskog dràvnog pitanja na kraju veka dolazi upra-vo pod pritiskom sila i kontra-sila ove tranzicije, i zato π to te sile ikontra-sile ovo pitanje i danas dominantno oblikuju i nose; i 3)Poslednja dva veka, zato π to se crnogorsko dràvno pitanje ne moèshvatiti ni izvan kontradiktorne i bolne istorije dugog trajanja, to jestprocesa stvaranja, zatim privremenog razaranja, pa ponovnog, madajoπ uvek neizvesnog stvaranja crnogorske dràve, sve ovo u posled-njih dvesta-trista godina.

Tri koncentri~na prostorna kruga su: 1) Unutraπ nji kompleks, tojest crnogorski politi~ki, dràvni, etni~ki, istorijski i ukupni ìvot, kojije za naπ e pitanje i najzna~ajniji; 2) Miloπ evi}eva Srbija, koja se, uodnosu na Crnu Goru, pojavljuje kao spoljaπ nji faktor, ali, koja je,jednim delom, i duboko interpolirana u sam unutraπ nji crnogorskikompleks, pa se zbog toga i ona, to jest njeno ponaπ anje, morauklju~iti u analizu; i 3) Me|unarodna zajednica, koja je u ranoj faziposthladnoratovske balkanske krize bila prili~no pasivna, ali koja jedanas, u zavrπ noj fazi ove krize, o~igledno i pre-dominantno prisutnai aktivna, pa se ni jedno, pa ni crnogorsko dràvno pitanje, bezuvaàvanja njenog prisustva i aktivizma, ne moè valjano ni razumeti,a kamo li reπ iti. Tri navedena prostorna kruga koriste se i kao osnov-na matrica i razdeoba teksta.

Unutraπ nji kompleks

Odocnela tranzicija

I u malenoj Crnoj Gori, postkomunisti~ka tranzicija zapo~inje kadai na planeti, istorijske 1989, ali u Crnoj Gori ova tranzicija ima dvesuπ tinski razli~ite i distinktne faze. Prva faza crnogorske postkomu-

12

Milan Popovi} Crnogorska alternativa

nisti~ke tranzicije obuhvata period 1989-97, druga period 1997-99.Tokom prve faze, Crna Gora prolazi kroz jednu vrstu negativne tranzi-cije, zamenjuju}i samo jednu (komunisti~ku, real-socijalisti~ku) dru-gom (nacionalisti~kom, velikosrpskom) vrstom zatvorenog druπ tva.Rodno tlo, gorivo i snaga ovog devastiraju}eg procesa je smrtonosnakaskada posthladnoratovskih balkanskih ratova. Tokom ~itavog ovogprocesa, vladaju}a crnogorska DPS u koaliciji je sa vladaju}om srbijan-skom SPS Slobodana Miloπ evi}a. Zajedno, ove dve autoritarne,ratnonacionalisti~ke partije, 1992. osnivaju i SRJ, zajedni~ku kvazi-dràvu Srbije i Crne Gore. Nastala u uslovima poluratnog stanja, nareferendumu odrànom samo u Crnoj Gori, ne i u Srbiji, nakon javnerasprave koja je trajala samo nedelju dana, sa logorei~no nejasnim idvosmislenim referendumskim pitanjem, te vo|ena svih ovih godinaod strane beznade`no nedemokratskih snaga, u jednoj vrstineprestanog puzaju}eg unitaristi~kog udara, SRJ nije ni mogla postatiniπ ta viπ e od "fasadne federacije", da upotrebimo ~uvenu i u naπ emslu~aju viπ e nego prikladnu sintagmu i dijagnozu Karla Fridriha.Treba li posebno naglaπ avati, ispod fasade SRJ, od samog po~etka,bila je Velika Srbija.

Velike tromese~ne anti-miloπ evi}evske demonstracije u Beogradui drugim gradovima Srbije, koje bez prekida traju od kraja novembra1996. do po~etka marta 1997, predstavljaju preludij za drugu fazucrnogorske postkomunisti~ke tranzicije. U Srbiji, ove demonstracije nedonose o~ekivani politi~ki preokret. U Crnoj Gori, me|utim, one,najpre, izazivaju prikrivena, ali ozbiljna neslaganja u samom politi~-kom vrhu, a zatim, tokom prole}a-leta 1997, dovode i do oπ trog, otvo-renog i definitivnog politi~kog rascepa unutar vladaju}e DPS. Podrà-vaoci Slobodana Miloπ evi}a u ovoj partiji, predvo|eni tadaπ njimpredsednikom DPS i Crne Gore, Momirom Bulatovi}em, na krajugube unutarpartijski rat, napuπ taju DPS i osnivaju novu, eksplicitnopro-miloπ evi}evsku SNP.

Definitivni raspad stare, autoritarne i monopolisti~ke DPS, koji sedeπ ava u leto 1997, predstavlja glavni preduslov za po~etak druge fazecrnogorske postkomunisti~ke tranzicije, to jest, najpre, za zaustavlja-nje, a zatim, i za preokretanje negativne u pozitivnu tranziciju. Da bimogla odoleti agresiji reìma Slobodana Miloπ evi}a i njegovih lojal-ista u Crnoj Gori, nova DPS Milice Pejanovi}-\uriπ i} odnosno Mila\ukanovi}a, primorana je da stupi u koaliciju sa anti-miloπ evi}evskim opozicionim partijama. Velika crnogorska anti-miloπ evi}evska koalicija stupa na javnu scenu 1. septembra 1997, pot-

13


pisivanjem Sporazuma o minimumu demokratske infrastrukture, kojipredstavlja i jednu vrstu specifi~nog crnogorskog Okruglog stolaizme|u vlasti i opozicije, kakav su, u kriti~nom trenutku tranzicije,imale i sve isto~no-evropske zemlje 1989. Iako, zbog starih monopo-listi~kih refleksa DPS, kasnije redukovana na samo tri partije (DPS,NS i SDP), ova koalicija, pod imenom "Za bolji ìvot", i pod vo|stvomMila \ukanovi}a, u narednih devet meseci, uspeva da pro-miloπ evi}evskim snagama u Crnoj Gori, a time i Miloπ evi}evomreìmu u Srbiji i SRJ, nanese dva teπ ka politi~ka poraza. Najpre, 19.oktobra 1997, na predsedni~kim izborima, kada Milo \ukanovi} tesnopobe|uje glavnog protivnika, Momira Bulatovi}a, a zatim, 31. maja1998, na vanrednim parlamentarnim izborima, kada tro~lana Koalicija,sada ve} veoma ubedljivo, pobe|uje protivni~ku SNP.

Duga, teπka i iscrpljuju}a borba izme|u dva glavna politi~ka bloka iprotivnika, pro-miloπevi}evskih i anti-miloπevi}evskih snaga u CrnojGori, vodi se oko gotovo svih standardnih problema postkomunisti~ketranzicije: demokratizacije, demonopolizacije, privatizacije, medija, idrugih. S jedne strane, pro-miloπevi}evske snage manje-viπe eksplicit-no i militantno zastupaju anti-modernizacijske postulate: agresivnivelikosrpski nacionalizam, etnocentrizam, ksenofobiju, zatvorenodruπ tvo, redistributivnu privredu. S druge strane, anti-miloπevi}evskesnage zastupaju i postiù prve, joπ uvek slabe, nerazvijene i nestabilne,ali zna~ajne modernizacijske rezultate u oblasti multi-etni~ke toleranci-je, otvaranja i reintegrisanja u me|unarodnu zajednicu, izgradnjecivilnog druπ tva, ekonomskih i politi~kih reformi. U uslovima produè-nog i iznuruju}eg posthladnoratovskog balkanskog haosa, nesigurnosti,straha i rata, radikalno pogorπanih ratom na Kosovu i NATO bombar-dovanjem SRJ u prole}e 1999, me|utim, svi ovi i drugi problemiekonomske i politi~ke tranzicije, u velikoj meri, dodatno se oteàvaju ikomplikuju jednim drugim sloènim i teπkim pitanjem, pitanjemdràve.

Nedovrπ ena dràva

Crnogorsko dràvno pitanje obeleàva sam po~etak druge fazecrnogorske tranzicije 1997. Od samog svog po~etka, autoritarna vla-davina Slobodana Miloπ evi}a poga|a ne samo individualna, ljudska igra|anska prava svih stanovnika Srbije i SRJ, nego, pored ovih, joπ iposebno, istorijsko, dràvno i ustavno pravo Crne Gore, kao i sli~na

14


prava drugih istorijskih i kolektivnih entiteta na teritoriji SRJ. Zatoova vladavina izaziva ne samo π iroko i ogor~eno protivljenje gra|anaSrbije i SRJ kao takvih, nego i duboko nezadovoljstvo i rascep u CrnojGori. U kriti~nom trenutku, linija ovog rascepa definisana je jasno dajasnije ne moè biti. "SRJ bez alternative". Kao π to je poznato, ovo jeglavna politi~ka ideja i parola Momira Bulatovi}a, lideraMiloπ evi}evih lojalista u Crnoj Gori, formulisana na samom po~etkucrnogorske politi~ke krize, krajem marta 1997. Imaju}i na umu stvarni,realpoliti~ki sadràj SRJ, me|utim, ova ideja i parola mora se prevestii razumeti kao "Velika Srbija i Slobodan Miloπ evi} bez alternative".Politi~ka reakcija pro-crnogorskih i pro-demokratskih snaga tako|e jepoznata, iako ne uvek i sasvim eksplicitna. Crna Gora moè ìvetiodnosno ostati samo u demokratskoj Jugoslaviji, u kojoj je njenoistorijsko, dràvno i ustavno pravo u potpunosti zaπ ti}eno, garanto-vano i poπ tovano, i to kako od strane savezne dràve, tako i od stranedruge federalne jedinice. Sledstveno, ukoliko velikosrpski politi~ki pri-tisak, represija i gaènje crnogorskog istorijskog, dràvnog i ustavnogprava nastavi, Crna Gora moè napustiti federaciju. Re~ju, SRJ da, aline bez uslova i alternative. Ovo je suπ tina pro-crnogorske i pro-demokratske reakcije u Crnoj Gori od samog po~etka. Ovo je isuπ tina najnovijih Osnova novih odnosa izme|u Crne Gore i SrbijeVlade Crne Gore.

Dokument Vlade Crne Gore moè se, me|utim, potpuno i valjanorazumeti, tek u kontekstu beskrupulozne politike autoritarnog reìmaSlobodana Miloπ evi}a, koja kulminira tokom teπ ke 1999. "Fasada"sa SRJ po~inje da spada 1997, odnosno 1998, kada Miloπ evi} i njegovilojalisti u Crnoj Gori, kao odgovor na dvostruki izborni poraz u CrnojGori, zapo~inju opasan proces nepriznavanja i podrivanja novih,demokratski izabranih vlasti u Crnoj Gori, te razaranja, pra`njenja iuzurpiranja, jedne za drugom, svih institucija SRJ, Vlade, Parlamenta,Ustavnog suda, Vrhovnog saveta odbrane, i drugih. Sa stanoviπ taunutraπ njeg (ustavnog) prava, re~ je o permanentnom, aneka`njenom dràvnom udaru, sa stanoviπ ta me|unarodnog pravare~ je o jednostranoj i nasilnoj secesiji Miloπ evi}eve Srbije od SRJ(π to se, i od strane me|unarodnih i od strane unutraπ njih aktera,zbog kratkovidog pragmatizma, do danaπ njeg dana, ne retko, i safatalnim posledicama, previ|a). Tokom jedanaestonedeljnih NATObombardovanja, ovaj proces samo dolazi do svog logi~kog zavrπ etka ikraja. U senci NATO napada, "fasada" SRJ u potpunosti i defintivnospada, a ispod nje ukazuje se ru`no lice jedne autoritarne i nekon-trolisane vlasti, i joπ ru`nije lice njenog agresivnog i zlo~ina~kog

15


entiteta (Velike Srbije). Od federalnih institucija, koliko-toliko,funkcioniπ u joπ jedino nacionalna valuta (Dinar) i VojskaJugoslavije, mada je i onaj prvi na samom izdisaju, a ova druga, poseb-no tokom NATO bombardovanja, u polu-neprijateljskom odnosuprema Crnoj Gori. Zaklju~imo: SRJ viπ e ne postoji, Srbija i CrnaGora su danas dve de facto nezavisne teritorije, koje vape zaunutraπ njim (ustavnim) i spoljaπ njim (me|unarodnim) pravnim priz-nanjem i regulisanjem.

Po Ustavu iz 1992, SRJ je bila meπavina, recimo, tri ~etvrtine fed-eracije i jedne ~etvrtine konfederacije. Po dokumentu Vlade Crne Gore,nova zajednica trebalo bi, obrnuto, da bude meπavina tri ~etvrtinekonfederacije i jedne ~etvrtine federacije, delom i po ugledu na novi tipzajednice sui generis, kakva je i Evropska zajednica, odnosno Evropskaunija. Formalno-pravne i teorijsko-pravne kvalifikacije nove zajednice, upred-politi~kom i pred-pravnom stanju, u kojem Crna Gora i Srbija idalje ìve, me|utim, nisu najva`nije. Najva`niji nije ni odgovorMiloπevi}eve Srbije na inicijativu \ukanovi}eve Crne Gore. Uostalom,taj odgovor je ve} poznat i viπe nego negativan: tvrdnje SPS da doku-ment "nije primila", iako je taj dokument ad literam objavila ~ak i dnev-na π tampa; najpre }utanje, a zatim oglaπavanje nenadle`nom VladeSrbije; ˇeπeljeve pretnje gra|anskim ratom u Crnoj Gori; ekonomskablokada na granici Srbije i Crne Gore; obnova propagandnog rata protivCrne Gore; protivustavno i anticrnogorsko ponaπ anje VojskeJugoslavije; πeπeljizacija (~itaj faπ izacija) Vlade Momira Bulatovi}a.Na àlost, negativan odgovor stiè i od najve}eg dela anti-miloπevi}evske opozicione Srbije. Uz ~asne izuzetke GSS i nekih drugihmanjih partija, i ona je velikim delom "ozra~ena" demonom VelikeSrbije. Na kraju, ~ak ni eventualni, malo verovatni, pozitivni odgovorMiloπevi}eve Srbije, odnosno najve}eg dela njene opozicije, ne bi biopresudan: enormna nesrazmera svih relevantnih veli~ina dve federalnejedinice, kao i vekovima dominantna velikodràvna kultura unutar ve}eod njih, demokratsku zajednicu Crne Gore i Srbije ~ine sistemski krajnjeproblemati~nom, ukoliko uopπ te mogu}om. Insistiranje me|unarodnezajednice na "konstruktivnom dijalogu" sa Beogradom (Miloπevi}em),kada je i sama me|unarodna zajednica sa Beogradom (Miloπevi}em)prekinula svaki dijalog, kao i sli~no septembarsko uzmicanje ve}ine pred-stavnika crnogorske vladaju}e koalicije, nakon π to su u avgustu ve} bilinajavili referendum o crnogorskoj nezavisnosti do kraja 1999, u ovakvimuslovima, u najboljem slu~aju, moè da se shvati samo kao pragmati~no"kupovanje vremena". Ali, da bi ova "kupovina" zaista vredela, vremevalja dobro koristiti. Produbljivanje politi~ke polarizacije izme|u

16


Koalicije i SNP, kao i prava politi~ka kakofonija, to jest odsustvo mini-muma doslednosti i uskla|enosti unutar same Koalicije, me|utim, unoseopravdanu zebnju u tom pogledu.

Ovde je pravo mesto da se neπ to konkretnije ukaè joπ i nasloèn odnos izme|u dràvnog pitanja i tranzicije, koji je na po~etkuovog teksta samo nagoveπ ten. I pored zna~ajnih prvih koraka irezultata, naime, crnogorska tranzicija je joπ uvek na samompo~etku, sa joπ uvek izuzetno jakim, nereformisanim, pa ~ak i anti-reformski orijentisanim interesima, blokovima i monopolima.Neadekvatno i sporo reπ avanje dràvnog pitanja, a pogotovo njego-vo namerno ili nenamerno razvla~enje, dvostruko pogodujeodràvanju ovih interesa, blokova i monopola. Prvo, polu-ratno stan-je sa Miloπ evi}evom Srbijom predstavlja dobrodoπ ao alibi zabeskona~no produàvanje i opravdavanje starih monopola unutarnove vlasti. I drugo, ekstremna anomija, neregulisanost druπ tvenogìvota, akutno narasla nakon definitivnog raspada SRJ 1997-99, pred-stavlja idealan ambijent za sivu ekonomiju i korupciju, rak-ranusvake tranzicije. Da li anti-reformski monopoli unutar Koalicije,posebno takvi monopoli unutar njene najja~e ~lanice DPS, samoinstiktivno, spontano i nesvesno idu na ruku ovim procesima, ili pritome ~ak i direktno, makar i nevoljno, sara|uju sa vrhovima SNP, apreko njih i sa SPS, kako se ponekad sti~e utisak, nije sasvim jasno,ali je zato sasvim izvesno da svako dalje produàvanje takvogponaπ anja najozbiljnije ugroàva zapo~ete procese i projekte tranzi-cije. Zbog toga je adekvatno i pravovremeno reπ avanje dràvnogpitanja ovde i danas, u najkonkretnijem smislu te re~i, conditio sineÜua non pozitivne tranzicije. Da bi se razumelo π ta je ovde i danasadekvatno i pravovremeno reπ avanje dràvnog pitanja, me|utim,mora se prethodno rasvetliti i pitanje specifi~nog crnogorskog iden-titeta, iz kojeg ovo pitanje neprestano emanira i meandrira.

Specifi~ni identitet

Nakon skoro pune decenije kaskadiraju}e i kataklizmi~ke dezinte-gracije komunisti~ke Jugoslavije, od Slovenije i Hrvatske 1991, prekoBosne i Hercegovine 1992-95, do Kosova 1999, Miloπ evi}ev destruk-tivni proces, koji se danas odvija i u Crnoj Gori, ne bi smeo da ~udi.Ono π to, ipak, mora da ~udi, posebno one koji ne poznaju dovoljnoistoriju Crne Gore, to je nesporna ~injenica da je, u ovom procesu,

17


relativno veliki (iako od 1997-98, po prvi put, ne i ve}inski) procenatcrnogorskog bira~kog tela, ve} dva puta, podrào "SRJ (Veliku Srbiju)bez alternative". Podsetimo, Momir Bulatovi}, autor ove bezalterna-tivne politi~ke formule, predsedni~ke izbore 1997. izgubio je sa veomamalom razlikom od svega par hiljada glasova (skoro 50:50%), a njego-va SNP, na vanrednim parlamentarnim izborima 1998, i pored mnogoubedljivijeg poraza, osvojila je ne malih 36%.

Bez sumnje, jedan deo ovog procenta objaπnjava dugotrajna politi~-ka represija i propaganda reìma Slobodana Miloπevi}a. Ipak, ve}i deoovog procenta zasluùje dublje i kompleksnije objaπnjenje. A dublje ikompleksnije objaπnjenje nalazi se u zamra~enoj sferi identiteta. Da bise neobi~no ponaπanje crnogorskog bira~kog tela rasvetlilo u potpunos-ti, brojni i sloèni problemi crnogorskog dràvnog pitanja i crnogorskepostkomunisti~ke tranzicije, moraju se dovesti u odgovaraju}u vezu sajoπ brojnijim i sloènijim problemima specifi~nog crnogorskog identite-ta.

Crna Gora je jedan od najmanjih evropskih i balkanskih entiteta.Prema poslednjem popisu stanovniπ tva iz 1991, ona je te godine imalata~no 616.552 stanovnika, od toga Crnogoraca 61,9%, Muslimana14,6%, Srba 9,3% i Albanaca 6,6%. âk i ukoliko razlo`no pretposta-vimo da je velika ve}ina Muslimana i Albanaca glasala protiv, a velikave}ina Srba za "SRJ (Veliku Srbiju) bez alternative", jasno je da ovegrupe, same sobom, nisu mogle da odlu~e crnogorske predsedni~ke iparlamentarne izbore 1997. i 1998, kako to, u zanosu partijskih i naci-onalisti~kih strasti, neprestano tvrdi SNP, nego da je tu odluku mogladoneti jedino etni~ki ve}inska grupa Crnogoraca. Ukoliko gornje cifrei rezultate predsedni~kih i parlamentarnih izbora 1997. i 1998. poveè-mo sa rezultatima ranijih predsedni~kih i parlamentarnih izbora uCrnoj Gori, onih odrànih 1990, 1992. i 1996, me|utim, do}i }emo dozaklju~ka da je i sama ova grupa (etni~ki ve}inskih Crnogoraca), u kontro-verzi oko crnogorskog dràvnog pitanja, isto onako oπ tro podeljena, iu pribli`no jednakoj 50:50% proporciji, kao i celokupno bira~ko telo ipopulacija Crne Gore. Iz drugih izvora, naime, poznato je da nekiCrnogorci sebe smatraju samo Crnogorcima ("stopostotni" Crno-gorci), dok neki sebe smatraju Crnogorcima, ali, istovremeno, i Srbima uπ irem istorijskom i kulturnom smislu. Sasvim je razlo`no pretpostavitida je i velik broj ovih drugih glasao za "SRJ (Veliku Srbiju) bez alterna-tive".

Koliko god neobi~an, gore opisani fenomen dvostrukog identitetanije potpuno nepoznat. Naprotiv, pojmovi "pocepane zemlje" i "kul-

18


turne π izofrenije" Semjuela Hantingtona savrπ eno dobro opisujuovaj fenomen. Ali, samo opisuju. "Civilizacija", "kultura" i "religija"Semjuela Hantingtona nisu i najdublji odnosno najbolji faktor objaπnje-nja. Dvostruki identitet traì dublje i kompleksnije rasvetljenje. Uslu~aju Crne Gore, ovo rasvetljenje dolazi iz najmanje dva veka dugog,kompleksnog i kontradiktornog procesa izgradnje moderne dràve.Nezavisna Crna Gora ili Crna Gora kao deo neke ve}e dràve (VelikeSrbije ili Jugoslavije), ove dve-tri dràvne ideje, projekta i pokreta,predstavljaju dve-tri glavne, ~esto me|usobno isklju~ive, povremeno~ak i ratuju}e dràvne mobilizacije moderne crnogorske istorije. Dvo-struki identitet, utisnut u masovnu svest velikog broja pravoslavnihstanovnika Crne Gore, jeste protivre~an, ali i logi~an rezultat ove dve-tri sukobljene dràvne ideje.

Crna Gora nije samo jedan od najmanjih, nego i jedan od najstarijihevropskih i balkanskih entiteta. Puno me|unarodnopravno priznanje,to jest status nezavisne dràve, Crna Gora sti~e na Berlinskom kongre-su 1878. Vekovima pre toga, me|utim, Crna Gora uìva sve privilegijefakti~ki nezavisne teritorije. Ovakav status i ugled, ona postiè nesamo zahvaljuju}i relativnoj izolovanosti i nepristupa~nosti svojih viso-kih planina, nego i, ne manje, zahvaljuju}i svojoj stalnoj i ljubomornojborbi protiv tada dominantne Otomanske imperije. Dugo vremena,Crna Gora je bila fakti~ki jedina slobodna hriπ }anska teritorija uovom delu Balkana odnosno Evrope.

Neprestano ugroèni od strane brojnijih i mo}nijih protivnika,Crnogorci su razvili karakteristi~nu sklonost, ~ak entuzijazam za drà-vno povezivanje, pa i suicidno utapanje u dràve bliskih naroda. Otudau Crnoj Gori relativno velika raπ irenost i snaga panslovenstva,rusofilstva i pansrpstva, kao i odgovaraju}ih dràvnih ideja, tokom~itavog I i veka. S druge strane, me|utim, sna`no izraèn ponos naviπ evekovnu slobodu i nezavisnost, a joπ viπ e razo~aravaju}e iskust-vo unutar novih dràvnih celina, posebno onih velikosrpskih,Aleksandra Kara|or|evi}a i Slobodana Miloπ evi}a, doveli su do togada, na kraju veka, sve ve}i broj Crnogoraca po~ne da se zalaè i boriza obnovu nezavisne Crne Gore. Nema, dakle, nikakve misterije.Dvostruki identitet velikog broja pravoslavnih Crnogoraca dolazi ne izbilo kakve apstraktne i stati~ne "civilizacije", "kulture" ili "religije",nego iz sasvim konkretnog, dinami~nog i protivre~nog istorijskogprocesa odnosno iskustva.

Ovo iskustvo, kao i njegov dvostruki identitet, dramati~no pulsiraju

19


kroz ~itav turbulentni i violentni vek. Odmah nakon Velikog rata1918, Crna Gora, iako jedna od zemalja pobednica, u veoma kratkomperiodu, i u krajnje neregularnim uslovima, a da ironija stvari budeve}a, i u prisutvu savezni~kih i srbijanskih trupa, gubi vekovno dràvnoime, dinastiju i nezavisnost. Reakcija u Crnoj Gori bila je jedna vrstaproduènog meπ ovitog, unutraπ nje-spoljaπ njeg sukoba niskoginteziteta. Re~ je o poznatom sukobu izme|u "Bjelaπa", pristalicavelikosrpskog "bezuslovnog ujedinjenja", i "Zelenaπa", pristalica fed-eralne odnosno konfederalne zajednice, unutar koje bi bilo sa~uvano idràvno pravo i ime Crne Gore. Ovaj sukob je meπovit, unutarπnje-spoljaπnji, jer u njemu, pored doma}ih "Bjelaπa" i "Zelenaπa", odsamog po~etka, aktivno u~estvuje i velikosrpska politika, sila i drugalogistika iz susedne, poluneprijateljske Srbije. Obrazac, uostalom, kojise sa~uvao do danaπnjeg dana.

Tokom drugog svetskog rata, komunisti obnavljaju kvazi-dràvnostCrne Gore. Crna Gora postaje jedna od π est narodnih (socijalisti~kih)republika, federalnih jedinica unutar nove, fasadne, hiper-centralizo-vane komunisti~ke federacije. Nakon svega, retroaktivno, ova fede-racija mogla bi mo`da da se oceni i kao jedna vrsta pre}utnog kompro-misa izme|u dve sukobljene dràvne ideje. Kompromis je razvrgnuttokom 1990-ih. Drama dvostrukog identiteta ponovo je aktiviranausred procesa teπ ke postkomunisti~ke tranzicije.

Krajem 1990-ih, ova drama dostiè i svoj vrhunac. S jednestrane, dolazi do sna`nog porasta procrnogorskog bira~kog tela, tojest broja onih koji su bilo za nezavisnu Crnu Goru bilo za CrnuGoru unutar veoma labave konfederacije: od 1991-97. ovaj broj neprelazi jednu petinu (glasa~i indipendisti~kih partija LS i SDP), u1997. i 1998. on se penje na viπ e od jedne polovine (glasa~itro~lane Koalicije i LS), a 1999, pod dejstvom NATO ~eki}a ivelikosrpskog nakovnja, prema najnovijim anketama, na pune dvetre}ine (ili ~ak tri ~etvrtine) od ukupnog bira~kog tela. S drugestrane, me|utim, ovaj o~igledni porast pra}en je i isto tako o~i-glednim porastom napetosti, polarizacije i rizika od unutraπ njegkonflikta.

Svesne upravo ovog rizika, odmah nakon po~etka NATO bombar-dovanja, krajem marta 1999, sve parlamentarne partije Crne Gorepostiù zna~ajan konsenzus oko toga da do prestanka bombardovanjane otvaraju dràvno pitanje Crne Gore, odnosno da to pitanje otvoretek kada se za to steknu svi neophodni ustavno-pravni i politi~ki uslovi.

20


Prema Ustavu Crne Gore, naime, do eventualne promene dràvnogstatusa Crne Gore, moè do}i samo nakon prethodno, slobodno idemokratski izraène referendumske volje gra|ana Crne Gore.Usvajanjem Osnova novih odnosa izme|u Crne Gore i Srbije, nakonprestanka NATO bombardovanja, Vlada Crne Gore ono pitanjeponovo otvara, i time nagoveπ tava i relativno skoro odràvanjereferenduma.

Miloπ evi}eva Srbija

Jedan od standardnih i najve}ih problema svake tranzicije, jeste ri-zik odnosno opasnost od reaktivnog reìmskog nasilja. U naπ emslu~aju, to jest u slu~aju Crne Gore i Srbije, ovaj standardni problemviπ estruko je uve}an notornom odgovornoπ }u reìma SlobodanaMiloπ evi}a, ali i Miloπ evi}eve Srbije u celini, za razaranja i stradan-ja biblijskih razmera, izazvana kataklizmi~kim postjugoslovenskimratovima u poslednjih deset godina. Podizanje optu`nice protivSlobodana Miloπ evi}a li~no i njegovih najbliìh saradnika predHaπ kim tribunalom juna 1999, moglo je samo da u~vrsti reπ enostovih da vlast, ali sada ve} i slobodu i glavu, brane svim raspoloìvimsredstvima, pa i novim ratovima. A nakon gubitka Kosova, znamo,novi ratovi na Balkanu, mogu se isfabrikovati joπ jedino u CrnojGori i Srbiji. U krajnje kompleksnoj crnogorsko-srpskoj jedna~ini saviπ e nepoznatih, to je verovatno i jedina poznata sa kojom se moèodnosno mora ra~unati. Anti-crnogorski rad "plemena", koordiniransa pred-ratnom SPS-JUL-SRS propagandom iz Beograda, te odgo-varaju}im delovanjem SNP i VJ u Podgorici, samo je jedan od simp-toma koji nedvojbeno potvr|uju takvu reπ enost Miloπ evi}evogreìma i njegovih sledbenika.

Ono π to je ve} teè predvideti, to je kolika je, nakon svega, pre-ostala mo} Miloπ evi}evog reìma, to jest koliko je ovaj reìm joπuvek u stanju da izazove rat u Crnoj Gori. Odgovor na ovo pitanje jeteàk, zbog toga π to ovde i danas u toj stvari deluju najmanje dvauporedna a kontradiktorna faktora. S jedne strane, ima puno razlogada se pretpostavi da je ukupni katastrofalni neuspeh Miloπ evi}evevlasti, posebno nakon sloma na Kosovu, zna~ajno oslabio i odgovara-ju}u podrπ ku naroda, i to kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji. S drugestrane, me|utim, sve ve}e slabljenje, te konsekventna ugroènost ovevlasti, deluju i u suprotnom smeru, naime, pove}avaju verovatno}u

21

njene nasilne odbrambene reakcije. Optimisti daju prednost prvom,pesimisti drugom od ova dva kontradiktorna faktora. Velika cena kojabi se u slu~aju pogreπ ne procene u ovoj stvari morala platiti, me|utim,diskvalifikuje gole emocije i impresije, i umesto njih traì maksimalnirealizam i ozbiljnost.

Opasnost od reaktivnog reìmskog nasilja, u naπ em slu~aju,viπ estruko je uve}ana, istovremeno i modifikovana, i veomaosobenim etni~kim, velikosrpsko-crnogorskim konfliktom. Ovajkonflikt, to smo pokazali i u prethodnom odeljku, istorijski jeoblikovan kao specifi~ni, meπ oviti, unutraπ nje-spoljaπ nji, a ne kao~isto unutraπ nji ili ~isto spoljaπ nji etno-politi~ki konflikt. Anti-indipendisti~ka histerija i aktivnost "plemena" u leto 1999, ispre-pletena prikrivenim i neprikrivenim aktivnostima i apetitima SPS-JUL-SRS, SNP, VJ, KOS i drugih monstr-institucija Miloπ evi}eve"Jugoslavije" (Velike Srbije), samo je najnovije izdanje ovogmeπ ovitog konflikta. A objektivna kompleksnost odnosno meπ ovi-tost ovog konflikta, opet, samo je tlo iz kojeg se svakog dana π ire iumnoàvaju stari i novi oblici politi~kih zabluda i nerazumevanja, alii stari i novi oblici svesnog i neodgovornog politi~kog parazitiranja.Tako, neodgovorno parazitira i SNP, kada teπ ko politi~kizloupotrebljava nasle|en velikosrpski resantiman u Crnoj Gori, ali iKoalicija, posebno DPS, kada Miloπ evi}ev reìm koristi kaodeùrnog krivca za sve, pa i za one probleme u Crnoj Gori za kojeovaj nije i ne moè biti odgovoran. Valjano razumevanje komplek-snosti odnosno meπ ovitosti, te jasno lu~enje unutraπ njih od spol-jaπ njih komponenti velikosrpsko-crnogorskog etno-politi~kog kon-flikta, nije, me|utim, samo stvar kvalitetnog razumevanja, nego, nemanje, i pretpostavka jasnih, a ne pomeπ anih politi~kih adresa iodgovornosti. U naπ em slu~aju, to jest u procesu reπ avanjacrnogorskog dràvnog pitanja, to zna~i da su Koalicija i SNP, kaotrenutno najja~e politi~ke snage u Crnoj Gori, primarno odgovorne,pre svega, za postizanje minimalnog proceduralnog konsenzusa, kaoglavnog uslova za odràvanje unutraπ njeg mira i bezbednosti, tedemokratski korektnog i politi~ki bezbednog referenduma. Istotako, to zna~i da je, u aktuelnim uslovima regionalnog (ne)mira i(ne)bezbednosti, za odràvanje spoljaπ njeg mira i bezbednosti, tojest za pravovremeno i delotvorno prekidanje spoljaπ nje logistikeMiloπ evi}evog reìma i nasilja, posebno za preventivno i efikasnospre~avanje Miloπ evi}eve protiv-ustavne upotrebe VJ u CrnojGori, primarno odgovorna me|unarodna zajednica. A ovo moè bitii te kako va`no, ~ak odlu~uju}e. Sve procene govore, naime, da je

22


upravo ona logistika kriti~na ta~ka: uz njeno dejstvo, meπ oviti,unutraπ nje-spoljaπ nji, velikosrpsko-cnrogorski konflikt verovatnopostaje "full-scale" gra|anski rat, koji se veoma verovatno i veomabrzo izliva i u region, i tako ugroàva i ina~e krhki regionalni mir ibezbednost; bez ove, pak, konflikt ostaje ~isto unutraπ nji,ograni~enih razmera, daleko od "full-scale", gra|anskog i region-alnog rata, doduπ e mogu}e nasilan, pa i tragi~an (za one koji bi seu njemu direktno naπ li), ali, u pore|enju sa onim prvim, relativnokontrolabilan i benigan.

Me|unarodna zajednica

Doprinos i odgovornost unutraπ njih faktora za seriju post-jugo-slovenskih ratova jeste primaran i najve}i, ali se, posebno u drugomdelu ove serije, ne moè sporiti ni odre|en negativan doprinos i odgov-ornost odgovaraju}ih me|unarodnih faktora. Obrazac negativnogdoprinosa i odgovornosti me|unarodnih faktora, posebno realpolitikevelikih sila, skrivenih iza institucija i procedura me|unarodne zajed-nice, najsaètije je formulisao Dòn Roper (John Roper), jedan odautora Unfinished Peace: "catastrofic short-termism" (katastrofalnakratkovidost). Ova formulacija, opet, predstavlja kondezat jedne rani-je, koja isto tako dobro poga|a stvar: "too litle, too late, inadeÜuate"(premalo, prekasno, neadekvatno). Loπ a realpolitika, kratkovidi pra-gmatizam, dugotrajno zapostavljanje problema, propuπ tanje preven-tive, politika "bez alternative", koja se isuviπ e ~esto i brzo pretvara upolitiku najloπ ije alternative, zakasnela i velikim delom kontrapro-duktivna represija, odnosno vojna intervencija, ovo je samo kratki opisnegativnog obrasca ponaπ anja me|unarodne zajednice, razvijenog to-kom desetogodiπ nje post-jugoslovenske krize, posebno u BiH 1992-95. i na Kosovu 1999.

Kako se u ovom kontekstu moè oceniti dosadaπ nje ponaπ anjerelevantnih me|unarodnih faktora u pokretanju i reπ avanjucrnogorskog pitanja? Najkra}e, ovo ponaπ anje moè se oceniti kaomeπ avina novih, pozitivnih, i starih, negativnih elemenata. Pakt sta-bilnosti Jugoisto~ne Evrope, kao i po~etak izgradnje i primene sistemadiferenciranih sankcija, od kojih se Crna Gora, zbog njene koopera-tivne politike, barem delimi~no izuzima, svakako predstavljaju nove,pozitivne elemente. Inercija starog sistema miπ ljenja, interesa iponaπ anja, me|utim, produàva i u slu~aju Crne Gore. Pakt stabil-

23

nosti Jugoisto~ne Evrope jeste usvojen, ali je ~ak i prvi, sarajevski samitna vrhu, jasno pokazao da }e implementacija biti teπ ka i neizvesna, ito ne samo zbog joπ uvek dominantnih agresivno-nacionalisti~kihreìma u regionu, nego i zbog stare realpolitike velikih sila, koja i daljeperzistira. Kod sistema sankcija, inercija je joπ o~iglednija. IzuzimanjeCrne Gore iz ovog sistema je prili~no sporo, neodlu~no i nedosledno.Ipak, inercija "catastrofic short-termism"-a me|unarodne zajednice,odnosno velikih sila, najo~iglednija je u dijaboli~nom, realpoliti~komtretmanu SRJ, u kojem se, uostalom, sti~u i svi drugi loπ i parametri iefekti jedne kratkovide i kontraproduktivne realpolitike. Tako, iako jeizgubila svaki me|unarodnopravni i ustavnopravni temelj, legitimitet ilegalitet, ova kvazi-dràva se, od strane velikih sila, zbog odre|enih, ine sasvim izvesnih kratkoro~nih efekata, joπ uvek tretira kao "SRJbez alternative", dakle baπ onako kako kaù i Momir Bulatovi},odnosno Slobodan Miloπ evi}. Ironi~no, ali ta~no. I ve} vi|eno. Poredcrnogorskog dràvnog prava, ovakvim kratkovidim pragmatizmom,potkopava se i dugoro~ni regionalni mir i stabilnost.

Umesto zaklju~ka: za demokratski i bezbedni referendum

Crnogorsko pitanje je otvoreno u prvoj ~etvrtini, a bliì se razreπ e-nju u poslednjoj deceniji, odnosno krajem veka. Kao u dobronapisanom krimi}u, svi klju~ni doma}i i me|unarodni akteri, vra}ajuse na lice mesta: i joπ uvek podeljena Crna Gora, i polu-neprijateljskaVelika Srbija, i pragmati~na, i ne retko kratkovida me|unarodnazajednica. Ipak, istorija nije kao krug, nego kao spirala. Akteri isituacije se ponavljaju, preciznije produàvaju i dovrπ avaju, ali uvek unovom, druga~ijem kontekstu. Zbog toga i analogiju sa dobro napisan-im krimi}em treba shvatiti samo uslovno.

Najkra}i zaklju~ak, to jest preporuka za razreπ enje crnogorskogdràvnog pitanja na kraju veka, mogao bi da glasi ovako: neophodanje demokratski i bezbedni referendum. Podse}amo samo na glavneargumente za ovaj zaklju~ak (preporuku), koji su ve} izneti u ovomtekstu. Najpre, demokratski i bezbedni referendum je jedini, odnosnonajbolji put za razreπ enje ovog pitanja, zbog toga π to je stepenporeme}enosti odnosa izme|u Crne Gore i Srbije danas ve} tolikovelik, da je za saniranje tog odnosa neophodna temeljna ustavnoprav-na i me|unarodnopravna rekostrukcija odozdo. Crna Gora i Srbija su

24


danas dve de facto nezavisne i neregulisane teritorije koje vape zaunutraπ njim, ustavnopravnim, i spoljaπ njim, me|unarodnopravnimpriznanjem i regulisanjem. Zatim, ovu rekonstrukciju, priznanje i reg-ulisanje, posebno nalaù i razlozi aktuelne crnogorske tranzicije.Svako dalje nepotrebno produàvanje teku}eg dràvno-pravnog inter-regnuma i anomije, ozbiljno i direktno ugroàva zapo~ete ekonomskei politi~ke reforme. Dalje, kvalitetno reπ avanje dràvnog pitanja CrneGore, nalaù i razlozi dugoro~no stabilnog regionalnog i me|unaro-dnog mira i bezbednosti. Kona~no, demokratski i bezbedni referen-dum je i u interesu demokratske Srbije. Bez slobodne Crne Gore nemaslobodne Srbije. Srbija se kona~no mora suo~iti sa samom sobom. Dokje velikosrpski neslobodne Crne Gore, velikosrpski neslobodna }e bitii sama Srbija.

U gornjem zaklju~ku (preporuci), me|utim, naglasak je jednako na"demokratski i bezbedan", kao i na "referendum". Da bi ovaj referen-dum zaista bio demokratski i bezbedan, te da bi se njime zaista reπ io,a ne, mo`da, ~ak i pogorπ ao jedan problem, naime, moraju se ostvar-iti odre|ene prethodne pretpostavke. Od svih ovih pretpostavki, pak,najzna~ajnija je jedna unutraπ nja: minimalni proceduralni konsenzus.Ova pretpostavka je primarna i najve}a obaveza i odgovornost unu-traπ njih (crnogorskih) politi~kih faktora. Uvaàvanjem crnogorskogdràvnog prava, odnosno suverenog prava gra|ana Crne Gore,demokratske snage Srbije u tome mogu samo pomo}i. Najzad, svojemesto i odgovornost u ovoj stvari ima i me|unarodna zajednica.Umesto stalno zakasnelih i ~esto kontraproduktivnih spoljaπ njihintervencija, me|unarodna zajednica, u reπ avanju crnogorskogdràvnog pitanja, mora kona~no demonstrirati i jedan novi, pozitivni ipreventivni model. Glavni elementi ovog modela su: obezbe|enjespoljaπ njeg, me|unarodnog okvira, mira i bezbednosti, te me|unaro-dne pomo}i, kontrole i standarda za reπ avanje crnogorskog dràvnogpitanja (koje ostaje suvereno i unutraπ nje pravo crnogorskihgra|ana). Do kvalitetnog i trajnog reπ enja crnogorskog dràvnogpitanja na kraju veka moè do}i tek ukoliko se valjano ispune svegore navedene prethodne pretpostavke.

25


Drama partijske dràveIzme|u predsedni~kih izbora 1997. i parlamentarnih izbora 1998.

Uvod: Kuda ide Crna Gora?

U poslednjih deset godina, malena Crna Gora samo dva puta se na-π la u vrhu interesovanja velikih svetskih sila i vode}ih svetskih medi-ja. Prvi put, to je bilo prevratne 1988-1989, u sklopu takozvane anti-bi-rokratske revolucije, drugi put 1997, u sklopu velike DPS, a zatim i joπve}e ukupne crnogorske politi~ke krize, koja joπ uvek traje. Prvi put,u vreme uspona i konsolidacije, drugi put u vreme krize i slabljenjaMiloπ evi}evog reìma.

Suprotno jednostranim, apologetskim, ali i onim drugim prikazimai interpretacijama, crnogorska nulta, to jest osamdesetdeveta, ve} i usamom svom za~etku, bila je izrazito kontradiktorna i ambivalentna. Izkontradiktorne i ambivalentne meπ avine nedovoljno artikulisanih de-mokratskih te`nji naroda, na jednoj, i kompleksne agresivno-nacional-isti~ke reakcije stare-nove vlasti, na drugoj strani, na àlost, prevagu jeodnela ova druga strana. Usledila je decenija negativne tranzicije, de-cenija prelaza od jedne, takozvane real-socijalisti~ke, ka drugoj, popu-listi~koj odnosno agresivno-nacionalisti~koj vrsti kolektivizma i neslo-bode. Godine koje su pojeli skakavci, kako bi rekao Borisav Peki}.

U ovom kontekstu, crnogorska devedesetsedma moè se interpreti-rati i kao njena druga nulta odnosno njena druga osamdesetdeveta.Posle skoro punih deset godina unutraπ nje i spoljaπ nje blokade, CrnaGora se vratila na nultu ta~ku, na sam po~etak. Pozitivna tranzicija,prelaz od zatvorenog ka otvorenom druπ tvu, od fasadne ka stvarnojdemokratiji, mogao je najzad da zapo~ne. Po analogiji sa odgovara-ju}om sintagmom iz teorije privrednog razvoja, ovu tranziciju mogli bizato da nazovemo i odocnelom tranzicijom.

Tranzicija o kojoj je re~ zapo~ela je 24. marta 1997. Tog dana, Mo-mir Bulatovi}, π ef crnogorske vladaju}e partije i dràve, na za tospecijalno organizovanoj konferenciji za novinare, i javno je obznanioveliki rascep unutar do tada jedinstvene i vladaju}e DPS. Samo zah-valjuju}i ovom rascepu, mogao je da otpo~ne i veliki proces demonop-

26

olizacije, koji je i glavni uslov i element tranzicije. Ako je 24. mart bioinicijalni, onda je 1. septembar 1997. bio kopernikanski vaàn momentove tranzicije. Tog dana su crnogorska vlast i opozicija, preciznijeVlada Crne Gore i DPS predvo|en Milom \ukanovi}em, sa jedne, inajve}i deo crnogorske parlamentarne opozicije, sa druge strane, pre-π le Rubikon, sele za Okrugli sto i potpisale Sporazum o minimumudemokratske infrastrukture, to jest sporazum o pripremi i donoπ enjunaj-zna~ajnijih izbornih zakona za prevremene parlamentarne izbore uprole}e naredne godine. Ono π to je parlamentarna opozicija bezuspe-π no traìla skoro deset godina, sada je, zahvaljuju}i velikom rascepu uvladaju}oj partiji, dobila za svega nekoliko meseci.

Slede}i zna~ajan moment u ovoj tranziciji, bili su dvokru`ni pre-dsedni~ki izbori 5. odnosno 19. oktobra 1997. Na tim izborima, direktnoi èstoko, sukobila su se dva relativno jasno profilisana politi~ka bloka,jedan proreformski, prodemokratski i eksplicitno anti-miloπevi}evski,drugi anti-reformski, agresivno-nacionalisti~ki i eksplicitno pro-miloπevi}evski. Od izbora se o~ekivalo razjaπnjenje i odluka. Umestorazja-πnjenja i odluke, me|utim, ovi izbori samo su produìli neizves-nost, a uz ovu doneli su joπ i novu, veliku i opasnu polarizaciju. Svao~ekivanja i energije okrenule su se ka novoj ta~ki tranzicije, ve} dogov-orenim prevremenim parlamentarnim izborima u prole}e 1998.

Tekst koji sledi usredsre|uje se na jedan sasvim odre|en odnosnodefinisan razlomak odocnele crnogorske tranzicije, u podnaslovu preci-ziran kao period izme|u predsedni~kih izbora odrànih oktobra 1997. ivanrednih parlamentarnih izbora planiranih za maj 1998. Ipak, samo posebi je jasno, da se ni ovaj razlomak odnosno period te tranzicije nemoè dobro razumeti izvan izvesnih π irih vremenskih krugova. Na tekrugove gore smo samo podsetili, a na njih }emo se, kada to budeneophodno, vra}ati i u analizi koja sledi.

Glavni cilj ovog teksta jeste razumevanje uslova odnosno elemena-ta, kao i predvi|anje izgleda aktuelne crnogorske tranzicije. Poredstandardnih, u ovoj tranziciji susre}emo i neke sasvim nestandardneodnosno specifi~ne uslove i elemente. Uz odocnelost, koju smo goreve} istakli, to je joπ i relativno ve}i stepen njene kompleksnosti.

Uz specifi~an unutraπ nji kompleks, koji se podrazumeva, pove}anukompleksnost aktuelne crnogorske tranzicije objaπ njavaju joπ islede}a tri specifi~na faktora: Miloπ evi}ev reìm, ~iji je otpor tranzici-ji utoliko ve}i, ukoliko je ve}a i odgovornost tog reìma za magnum

27


crimen i neizmerne `rtve rata; crnogorsko dràvno pitanje, koje i samopo sebi ima relativno velik potencijal kompleksifikacije i komplikacije;i me|unarodni faktor odnosno kontekst, koji je i u slu~aju aktuelnecrnogorske tranziciji, kao i u slu~aju ostalih postjugoslovenskih tranzi-cija (osim one u Sloveniji), mnogo prisutniji i uticajniji, nego π to je toslu~aj u najve}em broju drugih, to jest standardnih slu~ajeva.

Analizu uslova, elemenata i izgleda aktuelne crnogorske tranzicije,zbog toga i delimo odnosno izlaèmo u ~etiri odeljka koji slede. Nara-vno, pri tome ni jednog trenutka ne zaboravljamo da je i ovde re~ samoo razli~itim aspektima jednog te istog procesa, te da se ti razli~iti aspe-kti u analizi samo privremeno raπ ~lanjuju. Upravo zbog toga, i odgov-or na pitanje "Kuda ide Crna Gora?", koje se ovde i danas tako ~estopostavlja, u zavrπ nom delu teksta, samo sklapamo kao neku vrstu sin-teze iz prethodno dobijenih elemenata.

Specifi~ni velikosrpsko-crnogorski konflikt

Izloèni poja~anoj gravitaciji neposrednog okruènja ili sveta, malezemlje i narodi su, u pore|enju sa onim drugim, ranjiviji i spremniji da,~esto i nekriti~ki, prihvate i slede velike internacionalne i panna-cionalne odnosno nacionalisti~ke ideologije i pokrete. Zbog toga kodnjih ~esto i nije lako povu}i jasnu granicu izme|u takozvanih unutraπ -njih i takozvanih spoljaπ njih faktora i snaga. Tako i u slu~aju CrneGore. Upravo ovom osobenoπ }u, naime, moè se objasniti i realtivnovelika privla~na mo} koju u Crnoj Gori imaju komunisti~ki interna-cionalizam u drugoj polovini , ali i pansrpski odnosno velikosrpskinacionalizam tokom ~itavog I i veka.

Kraj veka Crnu Goru zati~e u poluhaoti~noj smeni odnosno kon-fuziji ova dva sistema. U svakom slu~aju, tesna isprepletenost takoz-vanog unutraπ njeg (crnogorskog) i takozvanog spoljaπ njeg (veliko-srpskog) kompleksa u Crnoj Gori produàva i u poslednjih deset god-ina. Uz obnovu i ja~anje tradicionalnog autoritarizma, ovo je druginajzna~ajniji izvor relativno velike i produène mo}i Miloπ evi}evogreìma u Crnoj Gori.

U svakom slu~aju, za razumevanje brojnih Scila i Haribda aktuelnecrnogorske tranzicije, ova osobenost je od izuzetnog zna~aja. Pored

28


ostalog, ta osobenost je od velikog zna~aja i za razumevanje odnosaizme|u priguπ ene predistorije i kratke istorije ove tranzicije.Sporazum izme|u vlasti i opozicije sklopljen 1. septembra 1997, naime,jeste kopernikanski, ali nije i prvi korak takve vrste u Crnoj Gori. Prvikorak takve vrste u Crnoj Gori predstavljao je Demokratski forum iz1990, zato π to je upravo taj forum, na velikom poslu konsenzualnepripreme izbornih zakona, joπ tada bio okupio sve relevantne poli-ti~ke snage, novoosnovane opozicione, ali i do tada jedinu odnosnovladaju}u partiju, SKCG. Drugi korak u istom smeru predstavljala jerelativno kratkotrajna, ali zna~ajna koaliciona vlada iz 1993. Tek veli-ki rascep vladaju}eg DPS, te direktna i oπ tra konfrontacija dela DPSsa Miloπ evi}evim reìmom i SPS, me|utim, omogu}ili su onajkopernikanski korak. Uostalom, i sam veliki rascep u vladaju}oj parti-ji Crne Gore, doπ ao je tek kao posledica odnosno produètak velikepostizborne krize Miloπ evi}evog reìma, koja je nastupila nakon π toje taj reìm najpre izgubio pa zatim pokrao lokalne izbore, te koja jetrajala puna tri meseca, od kraja novembra 1996. do po~etka marta1997.

Velikosrpsko-crnogorska dvostrukost Crne Gore bolje rasvetljava idrugu veliku novu ~injenicu crnogorske devedesetsedme, veliku polar-izaciju njenog bira~kog i politi~kog tela, koja je dramati~no kulmini-rala na dvokru`nim predsedni~kim izborima i nakon njih. Najpre spo-radi~no i indirektno, a zatim i sistematski i direktno, Slobodan Milo-π evi}, Momir Bulatovi} i Vojislav ˇeπ elj, to jest njihove politi~ke par-tije i transmisije, zaigrali su na staru i ve} viπ e puta isprobanu kartuagresivnog velikosrpstva. To je bio pravi smisao njihove pri~e oJugoslaviji bez alternative i opasnosti od secesije Crne Gore. Nakondeset godina katastrofalne odnosno smrtonosne politike agresivnogvelikosrpstva, posebno nakon njene besramne prevare Srba uHrvatskoj i BiH, te njenog brutalnog nasilja nad Srbima u samoj Srbiji,za vreme velikih tromese~nih demonstracija, me|utim, ve}inapoliti~kih analiti~ara, uklju~iv i pisca ovog teksta, uspehu te politike uCrnoj Gori 1997. nije davala ve}e π anse. Relativno laka i ubedljivaizborna pobeda Mila \ukanovi}a prognozirana je posebno nakon π toje ovaj 1. septembra 1997. sklopio Sporazum sa najve}im delom parla-mentarne opozicije. U tom smislu, velika polarizacija, to jest gotovofifti-fifti raspolu}enost Crne Gore, koju su doneli predsedni~ki izboriodràni 5. odnosno 19. oktobra 1997, predstavljala je ne malo izne-na|enje.

Velika polarizacija o kojoj je re~, jasno je pokazala je da je snaga

29


agresivnog velikosrpstva u Crnoj Gori, ~ak i u krajnje iskompromito-vanoj Miloπ evi}evoj varijanti, joπ uvek relativno velika. Ipak, agre-sivno velikosrpstvo uopπ te, pa i agresivno velikosrpstvo ovde i danas,nije onaj najdublji faktor pomo}u kojeg se sve moè objasniti.Naprotiv, i sam taj faktor tek treba da bude objaπ njen. Suprotnonekriti~koj odnosno ideoloπ koj interpretaciji, koja taj faktorpogreπ no tuma~i kao nekakvu toboè ~istu biologiju odnosno priro-du, i sam taj faktor je, zapravo, samo kompleksni istorijski, socijalni ipoliti~ki proizvod odnosno artefakt.

Od svih kriti~kih interpretacija toga artefakta, iskustvo crnogorskepoliti~ke krize i predsedni~kih izbora 1997, po naπ em miπ ljenju, unajve}oj meri, potvrdilo je onu koja provalu etni~kog i politi~kog nasi-lja na Balkanu (i Kavkazu) posle hladnog rata tuma~i specifi~nomvrstom produènog neopatrijarhata (re~ je o interpretaciji IvanaIvekovi}a, Georgija Derlugijana i drugih). U tom smislu, i agresivnovelikosrpstvo u Crnoj Gori, samo je vrh ledenog brega, ispod kojeg sekriju naslage i naslage jednog ìlavog mini-sistema, sa svim njegovimendemskim siromaπ tvom, socijalnom nediferenciranoπ }u i politi~kimautoritarizmom. Tek u ovom kontekstu, koliko-toliko razumljive po-staju i takve fantasti~ne pojave, manifestovane tokom ovih predsedni-~kih izbora, kao π to su: vanvremenska silina otomanskog mita ("Turcinapolje", "Milo Tur~ine"), oìvljavanje podela i granica Crne Gore izvremena Berlinskog kongresa 1878. (Sever-Jug, Stara Crna Gora-Brda), neotribalizam (posebno instrumentalizovani thÚmos Bulatovi-}evih Ku~a i Miloπ evi}evih Vasojevi}a), predindustrijska odnosnoagrarno-sto~arska fascinacija zemljom i teritorijom, katastarska per-cepcija polisa, anti-secesionisti~ka histerija protiv secesije koje nema("Jugoslavija", "Jugoslavija"), i mnoge druge. Izvan onog konteksta,sve same utvare. U onom kontekstu, politi~ki vaskrsle, mobilisane iinstrumentalizovane sile i faktori istorije.

Prili~no egzaktno, jednozna~no i jasno, ove sile i faktori doπ li su doizraàja i na crnogorskim predsedni~kim izborima oktobra 1997. Uslu~aju starih istorijskih podela Sever-Jug odnosno Stara Crna Gora-Brda neπ to blaè, u slu~aju one najdublje, ekonomske, socijalne i civ-ilizacijske podele Selo-Grad, me|utim, mnogo jednozna~nije i ja~e.Tako, ~ak i u ina~e ubedljivo promiloπ evi}evskim odnosno probulato-vi}evskim krajevima Crne Gore, ovaj poslednji, to jest urbani faktor,zna~ajno je pro|ukanovi}evski korigovao ukupni izborni rezultat.

Dva posebna faktora dodatno su oja~ala produèni neopatrijarhat.

30


Prvi je jedan unutraπ nje-politi~ki faktor. To je egzistencijalni, kvaz-ibioloπ ki, samoodbranbeni refleks vlasti. Kao i svaka druga, i ova vlastje pokazala da je, radi sopstvenog opstanka, spremne na sve, pa i nabeskrupuloznu upotrebu istorije. Drugi faktor je spoljaπ nji. To jefakat da su u neposrednom okruènju Crne Gore, posebno na Kosovui u BiH, joπ uvek nezgasla opasna àriπ ta velikosrpskog,velikohrvatskog i drugog etni~kog i politi~kog nasilja. Za ugroènireìm u Srbiji i Crnoj Gori, pokazali su to i poslednji predsedni~kiizbori, ova àriπ ta predstavljaju joπ uvek izdaπ an, ~ak neiscrpan rez-ervoar. Dok je velikosrpskog i drugog etni~kog nasilja i aparthejda naKosovu i u BiH, bi}e i etni~kog i politi~kog nasilja i aparthejda u Srbijii Crnoj Gori. Poslednji predsedni~ki izbori jasno su pokazali da je svesto ovoj krucijalnoj me|uzavisnosti po~ela da se π iri, ali i da to π irenjejoπ uvek nije preπ lo onu kriti~nu crtu iza koje tek nastupa nepovrat-ni demokratski rezultat.

Izostanak o~ekivane ubedljivije pobede kandidata anti-miloπ evi}e-vskog politi~kog bloka na poslednjim predsedni~kim izborima u CrnojGori, bio je uslovljen i slabostima samog tog bloka, pogotovo njegov-og DPS dela. A glavna politi~ka slabost DPS Milice Pejanovi}-\uriπ i}, Svetozara Marovi}a i Mila \ukanovi}a na ovim izborima,sastojala se u njegovom stalnom kolebanju izme|u pragmati~nog zovanasle|enih monopola i novoproklamovane reformske odnosnodemokratske orijentacije. Umesto neophodnog i neodlo`nog otvaran-ja u svim domenima, ovaj je na monopole svog protivnika pre~estoodgovarao sopstvenim monopolima. Monopolom na monopol,me|utim, protiv ovog protivnika, nije se moglo. Poznato je, monopolje privilegovan teren Slobodana Miloπ evi}a. Na tom terenu on se nemoè pobediti.

Da se Slobodan Miloπ evi} i Momir Bulatovi} bolje snalaze na kliza-vom i razrovanom terenu politi~kih monopola, pokazala je i posti-zborna kriza, koju su ovi izazvali odmah nakon tesne pobede svog pro-tivnika. Osporavanjem ove pobede, oni su svog protivnika veoma brzonaterali u politi~ko povla~enje. O "velikoj izbornoj kra|i" najavili su~ak i "Crnu knjigu". Preuzimanjem i preokretanjem re~nika i imidàopozicije, preuzeli su inicijativu i ofanzivu. âk ni na maratonskoj tro-nedeljnoj skupπ tinskoj raspravi, nisu uspeli da dokaù izbornu kra|u,ali su zato uspeli da, neumornom i agresivnom eksploatacijom odre-|enih izbornih neregularnosti, poluistina i trivijalnosti, prvu velikuizbornu pobedu anti-miloπ evi}evskih politi~kih snaga u Srbiji i CrnojGori u poslednjih deset godina, u velikoj meri, potisnu, zasene i uma-

31


nje, a ~itav ovaj kompleks, to jest osporavanje izbornog legitimitetanovog presednika, istovremeno, okrenu prema budu}nosti. Predsedni-~ki izbori po~eli su da se prelivaju u parlamentarne izbore. Osporavanjeprvih postalo je najzna~ajniji deo priprema za druge. Na taj na~in,predsedni~ki izbori odràni 5. odnosno 19. oktobra 1997, dobili suproπ iren odnosno pove}an zna~aj za crnogorsku tranziciju uopπ te.Zbog toga o tim izborima, to jest o osnovanosti odnosno neosnova-nosti njihovog osporavanja, treba re}i i neπ to viπ e.

"Crna knjiga" joπ nije izaπ la, ali je malo verovatno da ona moèdoneti neπ to novo. Zaπ to bi, naime, Slobodan Miloπ evi} i MomirBulatovi} propustili bolju (direktan televizijski prenos oneskupπ tinske rasprave) da bi sa~ekali loπ iju priliku za dokazivanjesvojih optu`bi ("Crnu knjigu")? Poznato je da narod kod nas viπ egleda televiziju, nego π to ~ita knjige. Na osnovu onoga π to je o ovimizborima do sada javno izneto, me|utim, moèmo zaklju~iti da je isti-ni najblià ocena tih izbora koju je dao OEBS. Izbori su pra}eniodre|enim izbornim neregularnostima, ali te neregularnosti nisuodlu~uju}e uticale na kona~ni izborni rezultat. Tako glasi ocena, ili, joπpreciznije, kriti~ki deo ocene o kojoj je re~.

Izvesno je da ovi izbori nisu bili potpuno regularni. Izvesno je, me-|utim, i da su bili najregularniji od svih koji su u Crnoj Gori odràniposle 1989. Razlog za to je veoma jednostavan. Za razliku od svih do-sadaπnjih izbora, na kojima su se redovno suo~avale dve krajnjeneravnopravne strane (monopolska vlast i ogoljena opozicija), naime,na ovim izborima, po prvi put, sukobile su se dve relativno ravnopravnemonopolske strane. Fizika je temelj politike. Mo`da zvu~i cini~no, ali jeipak tako. Oni koji su do ju~e zajedni~ki krali izbore od opozicije, sadasu kontrolisali jedni druge. Zato su ti izbori i morali biti relativnonajregularniji.

Kona~no, i kada je o pomenutim izbornim neregularnostima re~, nitu stvari naj~eπ }e ne stoje onako kako ih prikazuju njihovi osporava-telji. Pogledajmo samo dve takve naj~eπ }e i najkrupnije neregu-larnosti: neaùrne bira~ke spiskove i glasanje na odre|enom brojubira~kih mesta i viπ e sati nakon osam sati uve~e. Prvo, niπ ta od dosada u javnosti iznetog nije potvrdilo implicitne i eksplicitne optu`beda su te neregularnosti iπ le u korist samo jednog predsedni~kog kan-didata. A to π to je Momir Bulatovi} pobedio u prvom, a Milo\ukanovi} tek u drugom izbornom krugu, nakon π to je u bira~kespiskove naknadno upisano joπ i oko ~etrnaest hiljada novih,

32


najve}im delom mla|ih glasa~a, samo je joπ jednom potvrdilo iodranije dobro poznatu odnosno na izborima viπ e puta iskazanu anti-reìmsku odnosno anti-miloπ evi}evsku orijentaciju mla|eg delabira~kog tela. I drugo, ne manje zna~ajno, odgovornost za ove i drugeizborne neregularnosti, najve}im delom, snose bulatovi}evci i|ukanovi}evci zajedno, a ne ovi drugi sami. I to ne samo, pa ni prven-stveno, zbog njihove zajedni~ke politi~ke proπ losti, nego, joπ viπ e, izbog njihove isprepletene politi~ke sadaπ njosti. Tako, poznato je dasu bulatovi}evci u vreme ovih izbora kontrolisali ~ak i viπ e odpolovine crnogorskih opπ tina, kao i to da su upravo opπ tine te kojekontroliπ u odnosno vode bira~ke spiskove. Sli~no, oba glavna predse-dni~ka kandidata, dakle i Momir Bulatovi} i Milo \ukanovi}, imali susvoje ovlaπ }ene predstavnike, to jest kontrolore izbornog procesa, ibukvalno na svakom bira~kom mestu, tako da je i odgovornost za pro-pust zbog kojeg se moglo dogoditi da posle osam sati uve~e glasaju ioni koji se u osam sati uve~e nisu zatekli na odgovaraju}em bira~kommestu, tako|e zajedni~ka odnosno podeljena. Na taj na~in, skorosvaka optu`ba bulatovi}evaca odnosno miloπ evi}evaca za stvarne ilinavodne izborne neregularnosti, na kraju krajeva, zavrπ ava kao bu-merang i samooptu`ba.

Za svaku, pa i za aktuelnu mada odocnelu crnogorsku tranziciju,najve}u pretnju predstavlja opasnost od reìmskog nasilja i rata. U po-slednjih deset godina, Crna Gora ni jednom nije bila toliko blizu ovojopasnosti, koliko je to bio slu~aj krajem oktobra 1997, odmah pookon~anju predsedni~kih izbora.

Velikosrpsko-crnogorska dvostrukost Crne Gore bolje rasvetljava iovu veliku opasnost. Da je Crna Gora nezavisna dràva, mnogi od akataMiloπevi}eve Srbije preduzeti protiv nje u ovom kriti~nom periodu(nepriznavanje izborne volje gra|ana, govor i podsticanje mr`nje, medijs-ki, politi~ki i trgovinski rat, slanje naoruànih grupa), mogli bi da se okval-ifikuju i kao de iure i de facto objava odnosno otpo~injanje rata. Ovako, uzpodrπku skoro polovine bira~kog tela same Crne Gore, miloπevi}evsko-bulatovi}evska politika odnosno nasilje u Crnoj Gori, pretvaraju se u nekuvrstu neobi~ne meπavine spoljaπnjeg i unutraπnjeg rata.

O tome, me|utim, da je, i u ovoj meπ avini, u opasnoj krizi koja joπuvek traje, Slobodan Miloπ evi}, zapravo, glavni arhitekt, a MomirBulatovi} samo marioneta, jasno govore barem dva zna~ajna fakta.Najpre, to je pragmati~no krvno bratstvo, u koje je ovu dvojicu gurnuovojno-bezbednosni kompleks odnosno magnum crimen rata. Sve do

33


definitivnog rascepa DPS u prole}e 1997, podre|enost MomiraBulatovi}a Slobodanu Miloπ evi}u i nije bila toliko velika. Od tog mo-menta, me|utim, ona je sve ve}a i ve}a. U toku postizborne krize, tapodre|enost samo kulminira. Tako, sude}i prema izjavi jednog odnajbliìh saradnika (Zorana êlebi}a), koju su mediji zabeleìli u ra-nim jutarnjim satima sutradan nakon drugog izbornog kruga, MomirBulatovi} je bio spreman da prizna poraz na izborima. Nakon par dana}utanja, ~itaj konsultovanja sa Slobodanom Miloπ evi}em, me|utim,usledila je sinhronizovana i koncentrisana kanonada nepriznavanja.Ako laè koza, ne laè rog. Saopπ tenja SPS, JUL, SRS i DPS MomiraBulatovi}a, to se vidi i golim okom, pisala je jedna ruka. Ista rukapokrenula je i odgovaraju}e postupke pred saveznim odnosno Miloπ -evi}evim pravosudnim institucijama.

Drugi zna~ajan fakt, koji jasno govori o gubljenju svake Bulato-vi}eve autonomije, jeste gotovo geometrijska translacija (preslika-vanje) dobro poznate Miloπ evi}eve i ˇeπ eljeve agresivno-nacional-isti~ke odnosno velikosrpske politike, ovog puta u uzavrelo teloCrne Gore. Neπ to π to je i za Momira Bulatovi}a, do tada, ipak, bilonepoznata stvar. Mitinzi mr`nje, pokuπ aj nasilne provale u zgradudràvne televizije, upad u lokalni radio i televizijski studio u BijelomPolju, antimuslimanska i antialbanska histerija, pokuπ aj izazivanjakrvoproli}a u Abancima naseljenim Tuzima. Ovo su samo najpoz-natiji momenti drame koja je krajem oktobra 1997. Crnu Goru dove-la do same ivice rata.

Joπ jedna va`na crta ove drame nepogreπ ivo otkriva dominant-ni i prepoznatljiv rukopis Slobodana Miloπ evi}a. To je samo ovomesvojstvena i za mnoge zbunjuju}a meπ avina nasilniπ tva i pritvorst-va, bezduπ nosti i laì, brutalnosti i lukavosti. Tako je i MomirBulatovi}, vredno oponaπ aju}i svoga u~itelja, primera radi, istovre-meno, huπ kao na Albance, Muslimane, âsne Sestre (Hrvate) idruge Ne-Srbe, i hladnokrvno, bez i najmanjeg tika, tvrdio kako je,u stvari, druga strana ta koja je odgovorna za zaoπ travanje me|una-cionalnih odnosa. Autor ovog teksta sklon je da u ovom istom klju~uprotuma~i i spremnost bulatovi}evaca da, na kraju one skupπ tinskerasprave, prihvate ~ak π est i po od ukupno sedam zaklju~aka, kao ida se, nakon najteìh optu`bi za separatizam, i sami uklju~e u radodgovaraju}ih tela zaduènih za sprovo|enje Sporazuma o minimu-mu demokratske infrastrukture. Autora ovog teksta, ovi njihovi akti,naime, mnogo viπ e podse}aju na onu zbunjuju}u meπ avinu, negona iskrenu demokratsku evoluciju, na onu "u institucijama ili van

34


institucija" strategiju, nego na genuinu legalisti~ku orijentaciju.Uostalom, vreme koje je pred nama, veoma brzo }e pokazati da li jei ova skepsa bila preterana.

35

Miloπ evi}ev reìm

Razmatranja o Miloπevi}evom reìmu, o crnogorskom dràvnompitanju i o me|unarodnom kontekstu, koja slede, imaju veoma ograni~encilj i domet. To ni pribli`no nisu razmatranja ovih pitanja u svoj njihovojcelosti i kompleksnosti, nego su to njihova sasvim selektivna i usmerenarazmatranja. Razmatranja u funkciji rasvetljavanja naπeg glavnog prob-lema. Problema aktuelne a odocnele crnogorske tranzicije. Pored toga, nimalo ne gube}i iz vida relativno samostalni zna~aj tih pitanja, mi smo uovom tekstu akcenat, ipak, stavili na takozvani unutraπnji kompleksodnosno pitanje. Kona~no, deo razmatranja o ovim pitanjima, ve} jeapsolviran na odgovaraju}im mestima u okviru prvog pitanja.

Centralni analiti~ki i tehni~ki problem svake tranzicije jeste pro-blem mirnog prenosa vlasti. Podse}amo samo na najzna~ajnije elemen-te tog problema u interpretaciji vaπ ingtonskih vilsonijanaca (Transiti-ons from Authoritarian Rule): pravovremenost uo~avanja i koriπ }enjapukotine u vladaju}em autoritarnom politi~kom bloku, izgradnja π i-rokog saveza svih koji prihvataju demokratsku tranziciju, abolicija zakooperativne, odgovornost za one druge pripadnike vladaju}eg bloka,sukob pragmatike i etike koji iz ovoga proizilazi, izvo|enje same tranzi-cije. Opisana operacija uvek je teπ ka i neizvesna. U naπ em slu~aju,me|utim, postoje joπ najmanje dva specifi~na faktora, koji ovu ope-raciju ~ine joπ teòm i neizvesnijom.

Prvo, to je izrazito monokratski odnosno cezaristi~ki karakter Mi-loπevi}evog reìma. Verovatno}a da se u autoritarnom bloku pojavipukotina odnosno da zapo~ne tranzicija, ve}a je kada se na vrhu pira-mide nalazi dva ili viπe, nego samo jedan nosilac vlasti. To potvr|uje iaktuelno iskustvo Srbije i Crne Gore. Tako, tranzicija u Crnoj Gori mo-gla je da zapo~ne, sigurno i zbog toga π to je na vrhu vlasti bio triju-mvirat, a ne Cezar. Tako|e, jedan od razloga zbog kojih tranzicija uSrbiji joπ uvek nije ~ak ni zapo~ela, sigurno je i u tome π to je na vrhuupravo usamljeni Cezar. Politi~ki sistem Srbije i Crne Gore najadekva-tnije se moè opisati kao cezaristi~ki reìm, to jest kao sistem li~ne dik-tature zamaskiran liberalno-demokratskim institucijama i procedurama.

I drugo, to je odgovornost ovog reìma odnosno Slobodana Miloπe-vi}a li~no za magnum crimen rata. Odgovornost autoritarnih vlasti zarepresiju, torturu, ranjavanja i ubistva politi~kih protivnika, standardni jeproblem svake tranzicije. U naπem slu~aju, me|utim, odgovornost ovogreìma odnosno Slobodana Miloπevi}a li~no mnogo je ve}a. To je

36


odgovornost za dve stotine hiljada ubijenih, pet miliona izgnanih, ge-nocid nad drugim, ali i nad sopstvenim narodom. Ova odgovornost tolikoje velika da i pragmati~ki i eti~ki ozbiljno dovodi u pitanje skoro sve stan-dardne elemente tranzicije, i aboliciju, i kooperaciju, i pukotinu, i koali-ciju.

Plasti~na operacija, garantovani azil i Florida? Radi izbegavanja novih`rtava, etika bi, makar i teπka srca, mo`da i mogla da se povu~e predpragmatikom ovog reπenja. Nije, me|utim, sigurno, π taviπe, malo jeverovatno, da je sam "balkanski kasapin", u me|uvremenu, za jednotakvo reπenje, sa~uvao dovoljno afiniteta i razumevanja. A da, na àlost,nije re~ samo o apriornoj sterpnji, jasno govore i dva veoma konkretna,indikativna i zabrinjavaju}a iskustva. Slobodan Miloπevi} je do danas uSrbiji i Crnoj Gori izbore izgubio samo dva puta, prvi put 1996, kada jeizgubio na lokalnim izborima u Srbiji, drugi put 1997, kada je izgubio napredsedni~kim izborima u Crnoj Gori. Ni prvi ni drugi put, me|utim, onove izbore nije priznao. ˇta od njega o~ekivati kada izgubi i glavne, a neviπe samo lokalne odnosno crnogorske izbore, moèmo samo naslu}ivati.

Zbog svega re~enog, aktuelna crnogorska i srbijanska tranzicijaponekad izgledaju kao nereπ iva enigma odnosno kvadratura kruga.Sre}om, πanse za demokratsku tranziciju u Crnoj Gori i Srbiji nisu takomale kao π to ponekad izgleda. Spoljaπnji i unutraπnji demokratski pri-tisak na Miloπevi}ev reìm, odnosno iz ovih pritisaka prostekli teπki ihroni~ni budètski i legitimacijski deficiti tog reìma, iz dana u dan, sve suve}i. Vreme ovog reìma polako ali sigurno isti~e. Od π irine i kvalitetasaveza za tranziciju i demokratiju, me|utim, u velikoj meri zavisi joπkoliko dugo i joπ koliko puno deficita i π tete ovaj reìm moè nanetidruπ tvu i narodu. Raspad koalicije Zajedno u Srbiji, ovu staru istinupotvrdio je na negativan, a uspeh koalicije Narodna sloga i anti-miloπevi}evskog reformsko-demokratsko bloka u Crnoj Gori, na poziti-van na~in. Za sada.

Crnogorsko dràvno pitanje

Istovremeno iskrsavanje odnosno reπ avanje odre|enog dràvnogpitanja, moè, ali ne mora nu`no, da komplikuje i oteàva procesdemokratske tranzicije. Kvalitet interakcije o kojoj je re~, uvek zavisiod sasvim konkretnih relevantnih unutraπ njih i me|unarodnih okol-

37


nosti. Pozitivna, pa ~ak i sinergetska interakcija izme|u ovih, uspo-stavlja se u etni~ki homogenim zemljama, i to, po pravilu, samo u re-tkim povoljnim vremenima velikih tektonskih promena evropskog isvetskog me|u-dràvnog sistema. Primera radi, upravo takav skupunutraπ njih i me|unarodnih okolnosti, stekao se u slu~aju srednje-evropskih zemalja, nakon sloma sovjetske imperije i pada Berlinskogzida. U slu~aju ovih zemalja, "prole}e naroda" i "demokratska revolu-cija", kao π to znamo, uzajamno su se podsticali i pomagali.

Sasvim je suprotan slu~aj etni~ki heterogenih zemalja kao π to jeCrna Gora. Pri tome nemamo na umu samo, pa ni prvenstveno, ~inje-nicu da, pored Srba i Crnogoraca, zna~ajan procenat stanovniπ tvaCrne Gore, ~ine i Albanci i Muslimani, nego, pre svega, jednu samo zaCrnu Goru karakteristi~nu i atipi~nu vrstu etni~ke heterogenosti.Naravno, imamo na umu istu onu velikosrpsko-crnogorskudvostrukost, ~ak raspolu}enost Crne Gore, koja nas prati od po~etkaove analize. Upravo ova heterogenost odnosno dvostrukost, naime, uprevratnoj mada zakasneloj crnogorskoj devedesetsedmoj, pokazala sekao glavni ometaju}i faktor demokratske tranzicije.

U Crnoj Gori 1997. na delu nije bila secesija, nego tranzicija. Paipak, Slobodan Miloπ evi} i Momir Bulatovi}, uspeli su da u suprot-no uvere skoro pola crnogorskog bira~kog tela. Na crnogorskimpredsedni~kim izborima 1997, za Slobodana Miloπ evi}a i MomiraBulatovi}a, glasala je antisecesionisti~ka histerija. A, znamo, velika,skoro fifti-fifti polarizacija, koja je ovom histerijom proizvedena,smrtna je opasnost, kako za crnogorsku tranziciju, tako i za samcrnogorski polis.

Crna Gora jeste jedna od najstarijih dràva Evrope i sveta. Posleprvog svetskog rata ona gubi, a posle drugog obnavlja izgubljenudràvnost, makar i u formi komunisti~ke kvazi-dràvnosti. Poslekraja hladnog rata i komunizma, ona joπ jednom pada u gvozdenizagrljaj velikosrpskog nacionalizma. Negacija crnogorskog istorij-skog i dràvnog prava od strane Velike Srbije i Miloπ evi}evogreìma, u maskirnoj uniformi fasadne federacije i puzaju}eg unita-rizma, sve je nepodnoπ ljivija. Spoljaπ nja velikosrpska negacijaovog prava, me|utim, samo produàva i instrumentalizujeunutraπ nju velikosrpsku negaciju tog prava. Zajedno, ove dve neg-ativne sile, ~ine opasnu eksplozivnu smeπ u. U svakom slu~aju, svioni kojima je do demokratske tranzicije u Crnoj Gori stalo baremonoliko koliko i do odbrane crnogorskog dràvnog prava, o ovoj

38

opasnoj smeπ i moraju da vode ra~una.

Me|unarodni kontekst

Pravilo da kona~an ishod tranzicije ka demokratiji u nekoj zemlji,i pored nespornog zna~aja odre|enog me|unarodnog konteksta, nakraju krajeva, ipak, odlu~uju}e zavisi od ishoda unutraπ njih socijal-nih i politi~kih borbi, ostaje i u slu~aju naπ e tranzicije. Pa ipak, unaπ em slu~aju, ovo pravilo, u velikoj meri je relativizovano. Stepenrealne internacionalizacije Balkana i Crne Gore posle hladnog rata,toliko je veliki, da se i granica izme|u takozvanih spoljaπ njih itakozvanih unutraπ njih faktora i snaga, ovde i danas, u velikoj meri,relativizuje i gubi. Sasvim konkretni i realni me|unarodni ekonom-ski, politi~ki i vojni faktori, u naπ em slu~aju, postali su bitan i inte-grisan deo unutraπ njeg ìvota. Dejtonsko-pariski mirovni sporazumje Srbiju i Crnu Goru (SRJ) i Hrvatsku, ne samo BiH (gde je to isasvim o~igledno), stavio pod jednu vrstu me|unarodnog polupro-tektorata.

Kada je o aktuelnom me|unarodnom kontekstu odocnele crnogo-rske devedesetsedme re~, treba ista}i joπ jednu va`nu i sasvimkonkretnu stvar. Za razliku od devedesetprve, kada je i evropskiodnosno me|unarodni politi~ki odnosno bezbednosni vakuum, nastaonakon sloma komunizma, negativno doprineo izbijanju i eskalacijipostjugoslovenskih, posebno BiH ratova, devedesetsedme tog vaku-uma na Balkanu viπ e nema, pa je i me|unarodni okvir, barem sa ovestrane gledano, za crnogorsku tranziciju danas relativno povoljniji,nego π to je bio pre samo pola decenije.

Zbog velike etni~ke i politi~ke povezanosti Crne Gore sa zemlja-ma iz okruènja, malo je verovatno da bi se eventualni unutraπ njisukob odnosno rat u Crnoj Gori mogao duè zadràti u njenim grani-cama. S druge strane, za razliku od devedesetprve, danas je usredovog regiona, a najve}im delom u BiH, dakle na samim granicamaCrne Gore, stacionirano nekoliko desetina hiljada zapadnih vojnika.Zato zapadne vlade odnosno velike sile danas imaju i sna`ne sop-stvene unutraπ nje-politi~ke razloge za delotvorno a ne viπ e samoretori~ko odvra}anje svih lokalnih proizvo|a~a haosa i nasilja odnovih udara i ratova. To je glavna geopoliti~ka razlika izme|u BiH1991. i Crne Gore 1997.

39


Ovo, naravno, nikako ne zna~i da je baπ svaka mogu}nost izbijan-ja velikosrpsko-crnogorskog rata u Crnoj Gori danas isklju~ena(naprotiv), nego samo da je, zahvaljuju}i odgovaraju}em me|unarod-nom politi~kom i bezbednosnom okviru, koji je zadnjih godinauspostavljen u regionu, ta mogu}nost odnosno verovatno}a danas rel-ativno manja. Ovu, za naπ u tranziciju, relativno novu i relativnopovoljnu me|unarodnu politi~ku ~injenicu, snage tranzicije, morale bida ne samo uvaè, nego i pametno iskoriste.

Umesto zaklju~ka, joπ jednom: Kuda ide Crna Gore?

Ako je 1997. bila godina crnogorskog kairosa, godina najzad do-~ekane prilike odnosno π anse, 1998. bi mogla da bude godina crno-gorske odluke, godina kona~nog raspleta odnosno reπ enja njeneunutraπ nje i spoljaπ nje neslobode. I to ne samo formalno, zato π tosredinom 1998. treba da se odrè vanredni parlamentarni izbori,nego i suπ tinski, zato π to je resursa za dalje produàvanje neizves-nosti svakoga dana sve manje. Imaju}i na umu nevi|enu trpeljivost iizdr`ljivost stanovniπ tva u Srbiji i Crnoj Gori, koju je prvi primetioakademik Kosta Mihajlovi}, me|utim, nije isklju~eno ni novoproduàvanje neizvesnosti. I, naravno, ni to se ne sme smetnuti suma, kvalitet odluke o kojoj je re~, ukoliko je uopπ te bude, moèbiti bilo pozitivan bilo negativan.

Uostalom, rekapitulirajmo ukratko glavne negativne i pozitivnefaktore aktuelne crnogorske tranzicije. I to onim redom kojim smoih analizirali u ovom tekstu. Podsetimo najpre na negativne fak-tore. Kada je o unutraπ njem kompleksu re~, to su, pre svega,produàvanje i ~ak snaènje neopatrijarhata u uslovima sve teèekonomske i socijalne krize, i mogu}e ili verovatno zaoπ travanjeunutraπ nje velikosrpsko-crnogorske suprotnosti Crne Gore utakvim uslovima. Kada je o Miloπ evi}evom reìmu re~, to je , presvega, mogu}a pa ~ak i verovatna eskalacija demonske destruk-tivnosti tog reìma pod pove}anim pritiskom spoljaπ njih iunutraπ njih sila, koja se ve} i danas u Crnoj Gori jasno naslu}ujeu svesnoj usmerenosti njegovih politi~kih transmisija na odràvan-je unutraπ njeg konflikta sve do same ivice rata. Kona~no, kada jeo crnogorskom dràvnom pitanju re~, to je, pre svega, u ovom kon-

40


tekstu, mogu}a nasilna komplikacija i samodestrukcija tog pitanja.Sre}om, devedesetsedme, u regionu i u samoj Crnoj Gori, jasnijesu se uobli~ila i dva relativno nova pozitivna faktora. To su onaj zamir i tranziciju relativno povoljniji me|unarodni politi~ki i bezbed-nosni okvir, koji je izgra|en Dejtonsko-pariskim mirovnim spo-razumom, i onaj relativno sna`niji anti-miloπ evi}evski politi~kiblok, koji je u Crnoj Gori po~eo da se nazire i gradi nakon velikograscepa u DPS.

Da li }e iz kompleksnog i konfliktnog paralelograma gornjih sila,ve} u toku devedesetosme, proiza}i neko, i kakvo, pozitivno ili nega-tivno razreπ enje, ili }e se, i nakon te godine, produìti aktuelno stan-je iscrpljuju}e politi~ke nestabilnosti i konfliktnosti, veπ ta~ki odnosnopoliti~ki odràvane sve do ivice unutraπ njeg i spoljaπ njeg rata, to jejoπ uvek krajnje neizvesno. Ono, pak, π to je sasvim izvesno, to je da}e na taj ishod, makar jednim delom, uticati i sposobnostidemokratskih snaga da odrè, ali i proπ ire, uve}aju i poboljπ aju,devedesetsedme tek za~eti i joπ uvek krhki anti-miloπ evi}evskiodnosno reformsko-demokratski politi~ki blok. U tome je, uostalom, iglavni izazov svake, pa i aktuelne crnogorske tranzicije.

41

Bosna i Hercegovina, po~etak i paradigma postmodernog svetaPrilog kritici vladaju}ih posthladnoratovskih ideologija

Kao i ve}ina drugih velikih istraìva~a modernog sveta, i Karl Marks(Karl MarØ) mnogo ~eπ}e je samo prakticirao, a mnogo re|e i komen-tarisao sopstveni nau~ni metod. Na jednom od takvih retkih mesta, uPredgovoru za prvo izdanje Kapitala iz 1867, on isti~e i slede}e: "Fizi~ar pos-matra prirodne procese bilo tamo gde se oni pokazuju u najistaknutijemobliku i gde ih najmanje mogu zamutiti uticaji koji ometaju posmatranje,bilo prave}i eksperimente pod uslovima koji obezbe|uju ~isto odvijanjeprocesa, ako za to ima mogu}nosti. Ono π to ja u ovome delu imam daistraìm jeste kapitalisti~ki na~in proizvodnje i odnosi proizvodnje i prometakoji mu odgovaraju. Dosad je Engleska klasi~na zemlja toga na~inaproizvodnje, i to je razlog π to ona sluì kao glavna ilustracija za moje teori-jsko izlaganje. (...) Zemlja koja je industrijski ja~e razvijena pokazuje slabi-je razvijenoj zemlji samo sliku njene sopstvene budu}nosti." (Marks,1971:17-18)

Otac nau~nog socijalizma bio je, a kako bi i moglo da bude druga~ije,~edo svoga vremena. Otuda i u gornjem citatu njutnovska, determi-nisti~ka i progresivisti~ka paradigma nauke devetnaestog i dela dva-desetog veka. Velike socijalne kataklizme dvadesetog veka, Prvi (1914-1918) i Drugi svetski (1939-1945), a zatim i najnoviji, Tre}i balkanski rat(1991-), posebno rat u BiH (1992-1995), me|utim, ovu paradigmu radi-kalno opovrgavaju. Njutnovsku zamenjuje postnjutnovska odnosno pri-goìjanska fizika, determinizam probabilizam, naivnu veru u neizbe-`nost ljudskog progresa odnosno progresivizam kriti~nost i skepticizam(Prigogine/Stengers, 1984). Postmoderno i ironi~no parafraziraju}iodnosno preokre}u}i Karla Marksa, danas bi zato mogli re}i da zemljeu kojima je smrtonosni demon vlasti ja~e razvijen (a posle hladnog ratataj demon je najja~e razvijen upravo u postjugoslovenskim zemljama,posebno u postjugoslovenskoj BiH) pokazuju zemljama u kojima je tajdemon trenutno slabije razvijen (pa i Engleskoj i SAD) samo mogu}usliku njihove sopstvene budu}nosti. U tome je i najapstraktniji episte-moloπki smisao i zna~aj postjugoslovenske BiH.

Postjugoslovenska BiH u velikoj meri je zaslu`na i za inkubaciju itransformaciju velikih posthladnoratovskih ideologija. Poznato je,me|utim, da svaka ozbiljna, to jest neideoloπ ka kritika ideologije,

42


mora i}i putem su~eljavanja te ideologije sa odgovaraju}om istori-jskom odnosno socijalnom zbiljom, a ne tek putem njene konfrontaci-je sa drugim ideologijama. Naravno, i u tom pogledu, zbilja postjugo-slovenske BiH, postmoderno i ironi~no je "napredna" i paradig-mati~na. Zbog toga }e i prilog kritici vladaju}ih posthladnoratovskihideologija koji sledi, i}i putem kompleksne, trodimenzionalne analizeideologije-epistemologije-zbilje, a ne putem proste odnosno jednodi-menzionalne kritike ideologije. Ako smo postjugoslovenskoj BiH pritom priznali status privilegovane empirije, ostalo nam je joπ samo daozna~imo i eventualnu privilegovanu teoriju, ukoliko takve za nasuopπ te i joπ uvek ima. Uprkos svim razlo`nim rezervama koje sedanas moraju imati prema svim velikim teorijama, u ovom tekstu iina~e, za nas je to, pre svega i ipak, jedna alternativna i postmodernasocioloπ ka teorija, teorija svetskog sistema ameri~kog sociologaImanuela Volerstina (Immanuel allerstein). Za analizu koja sledi, tateorija predstavlja osnovno polaziπ te, okvir i orijentir.

I pored teorijske samosvesti, nije nam, me|utim, pretenzija dautvr|ujemo i sistematizujemo sve vladaju}e i alternativne posthladnora-tovske ideologije. U naπem specifi~nom istorijskom trenutku i kontek-stu, to teπko da bi bilo i mogu}e odnosno po`eljno. Velika posthladno-ratovska fragmentacija u najve}oj meri izmenila je i staru ideoloπkumapu sveta. Pored ostalog, na delu je i proces velike ideoloπke restruk-turacije. Iz magline postanja tek po~inju da se pomaljaju prvi obrisinovih ideoloπkih formacija. Prema naπoj polaznoj hipotezi, iskustvovelikog postjugoslovenskog, posebno BiH praska, za ovu restrukturaci-ju, predstavlja inicijalno i klju~no mesto. U ovom krajnje dinami~nom,konkretnom i kontekstnom smislu, obrati}emo pa`nju samo na tri vlada-ju}e i velike, to jest svetski raπ irene posthladnoratovske ideologije.

Prva od tih ideologija je, da upotrebimo proro~ke re~i velikog ru-skog mislioca, Vladimira Solovjova, ideologija "divlja~kog odnosnozooloπ kog nacionalizma" (Solovjov, 1995). Istorijski, re~ je o jednojvrsti novog, posthladnoratovskog faπ izma, teorijski, o jednoj, to jestbiologisti~koj verziji etno-determinizma, a akciono-politi~ki, o jednojvrsti kategori~kog smrtonosnog imperativa odnosno programa, kojegje do sada najpregnantnije formulisao otac novog srpskog nacionaliz-ma, Dobrica ]osi}, kada je, govore}i o takozvanim konstitutivnim nar-odima BiH, ustvrdio kako ovi navodno "ne mogu i ne}e viπ e da `ivezajedno" (]osi}, 1993). Ono π to je u ovoj ideologiji ovde i danas, ipak,relativno novo, to je jedna vrsta njene veoma neobi~ne i neo~ekivanemeπ avine liberalizma (koji se rezerviπ e isklju~ivo za pripadnike

43


sopstvenog etnosa) i faπ izma (koji se rezerviπ e isklju~ivo za pripad-nike tu|eg etnosa), koju je autor ovog teksta, u nedostatku nekogadekvatnijeg termina, svojevremeno nazvao jednom vrstom per-verznog liberal-faπ izma (Popovi}, 1996: Dvostruka tajna liberal-faπ izma, 164-167).

Opπ tepoznato je da je smrtonosna i fratricidna ideologija "divlja~kogodnosno zooloπkog nacionalizma" danas najraπ irenija u balkanizo-vanim postjugoslovenskim zemljama, posebno u Srbiji, Hrvatskoj i BiH,ali je i do danas ostalo nedovoljno prime}eno i shva}eno da je ta ide-ologija posle hladnog rata postala jedna vrsta glavnog fermenta i za ~itavspektar ostalih posthladnoratovskih ideologija raπ irenih u drugimdelovima sveta. To posebno va`i za drugu vladaju}u posthladnoratovskuideologiju koju isti~emo u naπem kontekstu, za hantingtonovsku kultu-rnu odnosno civilizacijsku verziju etno-determinizma, koja je vladaju}a,ili barem jedna od vladaju}ih ideologija posthladnoratovskog Zapada(Huntington, 1993). U tom smislu, izme|u ideja odnosno ideologijaSemjuela Hantingtona (Samuel Huntington), na jednoj, i ideja odnosnoideologija Dobrice ]osi}a, Slobodana Miloπevi}a i Franje Tu|mana, nadrugoj strani, postoji mnogo ve}a duhovna i politi~ka bliskost nego π tose to obi~no misli.

Na jedan relativno kompleksan, komplikovan i indirektan na~in, pre-ko re~enog kulturnog odnosno civilizacijskog etno-determinizma Za-pada, ideologija "divlja~kog odnosno zooloπkog nacionalizma" Istoka,povezuje se i sa tre}om vladaju}om posthladnoratovskom ideologijom iznaπ eg konkretno-istorijskog konteksta, ideologijom posthladnora-tovskog liberalizma odnosno liberalne demokratije Zapada, koju je dosada najeksplicitnije formulisao Frensis Fukujama (Francis FukuÚama),u svojoj sada ve} ~uvenoj knjizi o "kraju istorije i poslednjem ~oveku". Ikod Frensisa Fukujame ova ideologija stalno se koleba izme|u univerza-listi~ke i kulturno-civilizacijske, ~ak latentno-rasisti~ke interpretacije. Nebez razloga. Sistemski nesposoban da ispuni nerealna, ideoloπkaobe}anja, to jest da makar i delimi~no zadovolji rastu}e ekonomske ipoliti~ke potrebe unutraπnjeg i spoljaπnjeg Tre}eg sveta, me|unarodnirealkapitalizam, ~ija je "ideal-logija" (izraz Svetozara Stojanovi}a) liber-alizam, u praksi veoma lako i ~esto odstupa od proklamovanog univerza-lizma i pada u kulturni odnosno civilizacijski partikularizam i etno-deter-minizam. Tako i Frensis Fukujama. Naravno, svest o povezanosti, pa ~aki delimi~nom preplitanju liberalizma i faπ izma, univerzalizma i rasizma,nije sasvim nova. O njoj su pisali mnogi stari i novi socijalisti, me|u ovimdrugim i Imanuel Volerstin, u kratkom ali zna~ajnom radu o "kapitaliz-

44


mu-istorijskom sistemu" ( allerstein, 1990: 91-92). U posthladnoratovskojeri, i u direktnoj vezi sa postjugoslovenskim, posebno BiH ratovima, ovapovezanost samo je postala jasnija i vidljivija.

U krajnjoj liniji, tri vladaju}e posthladnoratovske ideologije, biolo-gisti~ki i kulturni odnosno civilizacijski etno-determinizam, te liberalniuniverzalizam i trijumfalizam, samo su razli~iti oblici manifestovanjajednog te istog i jedinstvenog posthladnoratovskog kompleksa odnos-no "duha vremena". êtiri zajedni~ke karakteristike odnosno eleme-nta navedenih ideologija podrobnije opisuju sadràj tog kompleksa.

Prvi je, zapravo, najmanji zajedni~ki imenilac re~enih ideologija. Toje jedna vrsta novog socijaldarvinizma. Novi, posthladnoratovski soci-jaldarvinizam lako je prepoznati u svim, a posebno u realpoliti~kim irealisti~kim premisama i manifestacijama biologisti~kog, pa i kul-turnog i civilizacijskog etno-determinzma, ali ga je, pa`ljivijom anali-zom, mogu}e uo~iti i u idealisti~kim aksiomima liberalizma, na primeri u onom starom-novom po kojem je "svako kova~ svoje sre}e".

Drugi zajedni~ki element vladaju}ih posthladnoratovskih ideologijabliè opisuje mehanizam i karakter njihovih polu-istina (znamo, svakaideologija je jedna vrsta polu-istine, nikada puka neistina). To je i daljejedna vrsta monofaktorskog, jednostranog i iskrivljenog prikaza soci-jalne zbilje, kao π to je to bio slu~aj i za vreme poluvekovnog hladnograta, samo π to su ekonomski, politi~ki, pa ~ak i ideoloπ ki determiniz-mi hladnog rata, posle hladnog rata, zamenjeni ~itavim setom novih,prete`no etni~kih determinizama. To je glavna promena odnosnopomeranje u sferi ideologije posle hladnog rata. Kod prva dva oblikavladaju}ih posthladnoratovskih ideologija to je jasno samo po sebi, ali,u defanzivnoj i ksenofobi~noj interpretaciji, koja je sve ~eπ }a, u jednuvrstu etni~kog determinizma, to jest vesterncentrizma, zapada i ina~eetnosom neoptere}eni liberalizam.

Tre}i zajedni~ki element opisuje, zapravo, ono π to je inajzna~ajnije, prakti~nu socijalnu funkciju ovih ideologija. To jeprikrivanje, zamra~ivanje i preokretanje, te na taj na~in i reproduko-vanje, posthladnoratovske stvarnosti me|unarodnog realkapitaliz-ma i realpolitike velikih sila. Kao mra~na komora, camera obscura.Kada se pa`ljivije pogleda, prime}uje se da je, uprkos svim drugimrazlikama, ova funkcija zajedni~ka i posthladnoratovskom "divl-ja~kom nacionalizmu" na Balkanu, i hantingtonovskom kulturnomodnosno civilizacijskom determinizmu, te trijumfuju}em liberalizmuna Zapadu. Demon vlasti, koji je i danas, u liku lokalnih, regionalnih

45


i me|unarodnih aparata mo}i, klju~ni faktor velikog posthladnora-tovskog preoblikovanja sveta, kod sve tri vladaju}e posthladnora-tovske ideologije, neopravdano se nalazi u debeloj senci drugih fak-tora. Kod "divlja~kog nacionalizma" on je naturalizovan odnosnobiologizovan kao neka vrsta viπ e prirodne sile, kod SemjuelaHantigtona potisnut je sasvim u drugi plan, a kod Frensisa Fukujameapsorbovan je preterano apstraktnim thÚmosom (te`njom za priz-nanjem). Ideologizacija, to jest zamra~ivanje stvarnosti me|unaro-dnog realkapitalizma, Frensisa Fukujamu na kraju dovodi ~ak i dotako neverovatne, nepodnoπ ljive i uvredljive groteske, kakva je onao "kraju imperijalizma i ratovima iz dosade". Naravno, smisao ide-ologizovanja stvarnosti sasvim je prakti~an. Prikrivaju}i, zamra-~uju}i i preokre}u}i, naime, ideologije, upravo na taj na~in, istovre-meno, i reprodukuju vladaju}u, dominantnu realnost, realnostlokalnih, regionalnih i me|unarodnih sistema dominacije. Uosta-lom, upravo u tom smislu, ove ideologije i jesu vladaju}e posthlad-noratovske ideologije.

êtvrti zajedni~ki element rasvetljava najdublji epistemoloπ ki korenkrive svesti ovih ideologija. To je nacija-dràva (ne svet, svetskodruπ tvo, svetski sistem) kao glavna jedinica analize. Pogreπ an episte-moloπ ki izbor, izbor nacije-dràve kao glavne jedinice analize, dovo-di i do pogreπ ne, iskrivljene, ideologizovane slike sveta. Uprkos svimme|usobnim razlikama, ovakav epistemoloπ ki izbor karakteriπ e svetri vladaju}e posthladnoratovske ideologije. Kod prve, to je o~igledanslu~aj, ali, kada se bolje pogleda, to je slu~aj i kod druge dve. SemjuelHantington i Frensis Fukujama samo na prvi pogled napuπ taju naci-ju-dràvu. Kada se bolje pogleda, vidi se da i oni ovu samo epistemo-loπ ki i analiti~ki generalizuju, i to ne dalje od nivoa srednjeg opsega,to jest ne dalje od nivoa Zapada.

Na drugoj strani, glavni epistemoloπ ki rez alternativne i kriti~keteorije svetskog sistema, sastoji se upravo u epistemoloπ kojmondijalizaciji, to jest svesnom izboru i razvijanju sveta (ne nacije-dràve) kao glavne (dakle ne jedine, nego glavne) jedinice analize. Ikada je re~ o izboru jedinice analize, me|utim, iskustvo postju-goslovenske BiH je privilegovano. Zato }emo, i u drugom delu ovogteksta, preko tog istog iskustva, samo sada viπ e putem koza-rogsu~eljavanja ideologije i zbilje, a manje putem posmatranja ide-ologija samih za sebe, nastaviti da rasvetljavamo mra~ne komorevladaju}ih posthladnoratovskih ideologija.

46


Vladaju}e posthladnoratovske ideologije koje smo gore naveli,postjugoslovensku, posebno BiH kataklizmu tretiraju kao bio, kulturniili civilizacijski, u svakom slu~aju kao etni~ki endem, a ne kao deo sa-vremenog sveta. Suprotno, teorija svetskog sistema ove tretira upravokao deo savremenog sveta. Otuda i konsekvence. Vladaju}e posthlad-noratovske ideologije, postjugoslovensku, posebno BiH kataklizmu,interpretiraju kao neizbe`ni fatum nacije, kulture ili civilizacije, unajboljem slu~aju, kao tranziciju ili aberaciju, u svakom slu~aju ne kaoneπ to π to ima π ire, svetsko-sistemsko zna~enje. Ovo drugo sistem-atski ~ini tek teorija svetskog sistema.

Sa stanoviπ ta teorije svetskog sistema, postjugoslovenski, pose-bno BiH haos, moè se interpretirati i kao jedan mogu}i po~etakodnosno paradigma postmodernog sveta. Pod postmodernim svetompri tom podrazumevamo ono π to pod tim, ina~e veoma ~estoproizvoljnim, pomodnim i zbog toga delimi~no kompromitovanimpojmom, podrazumevaju barem dve autoritativne, empirijskiutemeljene i nekompromitovane nau~ne π kole, istorija dugog tra-janja francuskog analiste Fernana Brodela (Fernand Braudel) iovde ve} predstavljena sociologija svetskog sistema ImanuelaVolerstina. Re~ je o empirijski odnosno statisti~ki verifikovanimelementima tog pojma odnosno stvarnosti druge polovine dvadese-tog veka, ili o barem dva takva elementa: iscrpljenosti svih klju~nihdimenzija odnosno sekularnih trendova savremenog (modernog),te izrazitoj nerazvijenosti, haoti~nosti i ambivalentnosti novog (post-modernog) sveta.

U kom smislu se postjugoslovenska BiH moè interpretirati i kaojedan mogu}i po~etak odnosno paradigma postmodernog sveta, u nas-tavku }emo pokazati na dva svetsko-sistemska odnosno me|unarodnanivoa, na nivou regiona (Balkana, Jugoisto~ne Evrope, postju-goslovenskog raspada) i na nivou sveta u uèm smislu te re~i(me|unarodne zajednice, velikih sila, Zapada, Evrope i SAD).

Na regionalnom nivou, re~ je, pre svega, o dvostranoj i tesnoj me|u-zavisnosti tri glavna aktera balkanske posthladnoratovske drame, to jesttri postjugoslovenske zemlje, BiH, Srbije i Crne Gore (SRJ) i Hrvatske.Nema slobodne i demokratske BiH bez slobodnih i demokratskih Srbije iCrne Gore (SRJ) i Hrvatske, ali i obrnuto, nema slobodnih i demokratskihSrbije i Crne Gore (SRJ) i Hrvatske bez slobodne i demokratske BiH.Ovako bi mogla da glasi kompleksna i dvostruka jedna~ina re~eneme|uzavisnosti. Jedna~ina o kojoj je re~ prili~no je jasna, skoro

47


samorazumljiva, pa ipak ona i danas predstavlja nereπ iv problem nesamo za balkanske, nego i za mnoge me|unarodne, i ne samo za vlada-ju}e, nego i za mnoge opozicione aktere balkanske posthladnoratovskedrame.

âk i na vrhuncu do sada najve}ih i najzna~ajnijih anti-miloπ evi}e-vskih demonstracija u Srbiji 1996-1997, za demonstrante, pa i za mnogeme|u njima koji s manje ili viπ e razloga vaè za genuine demokrate,agresivni velikosrpski kompleks, to jest rat u Hrvatskoj i BiH, ostao jeneka vrsta tabua. Osveta je bila brza i brutalna. Izbori u jesen 1997.Srbiji su doneli zastraπ uju}i uspon radikalne desnice, ja~anje a neslabljenje SPS Slobodana Miloπ evi}a i SRS Vojislava ˇeπ elja. Spo-razumom izme|u Vlade Mila \ukanovi}a i najve}eg dela parlamen-tarne opozicije od 1. septembra 1997, antimiloπ evi}evska opozicija uCrnoj Gori, u odnosu na onu u Srbiji, u antinacionalisti~kom i antirat-nom osveπ }enju, odmakla je mnogo dalje, ali je zato i reakcija agresi-vnih velikosrpskih nacionalista predvo|enih Momirom Bulatovi}em,te njome proizvedena, velika i opasna, skoro fifti-fifti polarizacija CrneGore, na predsedni~kim izborima 5. odnosno 19. oktobra 1997, a joπviπ e u opasnoj krizi koja je usledila nakon ovih izbora, bila isto takobrza i brutalna. U oba slu~aja, dakle i u Srbiji i u Crnoj Gori u jesen1997, samo se joπ jednom potvrdilo da je velikosrpski odnosnovelikohrvatski etni~ki aparthejd, implantiran ratom iz Beograda iZagreba u BiH (a zatim i delimi~no prihva}en kao "realnost" od stranetakozvane me|unarodne zajednice), i dalje glavni izvor na kojem senapaja i obnavlja miloπ evi}evski i tu|manovski politi~ki aparthejd uSrbiji i Hrvatskoj. Samo se joπ jednom potvrdilo da se sistematskapoliti~ka diskriminacija antireìmski orijentisanih Srba i Hrvata uSrbiji i Hrvatskoj, direktno i joπ uvek hrani sistematskom etni~komdiskriminacijom uspostavljenom odnosno ratom nametnutom u BiH.Svest o ovome u Srbiji i Crnoj Gori (SRJ) i u Hrvatskoj joπ uvek jeveoma slabo razvijena. Sve dok je tako, antimiloπ evi}evska odnosnoanti-tu|manovska opozicija u ovim zemljama osta}e u za~aranomkrugu sopstvenog neosveπ }enog nacionalizma, kao onaj nesre}ni paskoji, vrte}i se do malaksalosti u krug, beuspeπ no pokuπ ava da doh-vati sopstveni rep (Popovi}, 1997: Politi~ki aprthejd, 13-19).

Da se mir i demokratija u BiH ne mogu izgraditi dok su na njenimgranicama agresivnonacionalisti~ki aspiranti i polutotalitarni reìmiSlobodana Miloπ evi}a i Franje Tu|mana, takozvana me|unarodnazajednica dobro zna. Pa ipak, zaslepljena pragmatizmom kratkog roka,realpolitika velikih sila ovo kao da ~esto zaboravlja. Zavedena rela-tivno niskom cenom, ova politika je u Dejtonu kupila mir od samih

48


proizvo|a~a rata, ali kao da se pri tom nije ~ak ni zapitala za kvalitet itrajnost robe koju je kupila. Zato raste opasnost da i takozvaname|unarodna zajednica u|e u za~aran balkanski krug i da zavrπ i kaoonaj nesre}ni pas. Na to je nedavno i sasvim eksplicitno upozorio iveoma autoritativni Morton Abramovic. Navodimo samo nadnaslov,naslov i podnaslov ~lanka iz Naπ e Borbe u kojem su preneti njegoviklju~ni stavovi o ovoj stvari: "Morton Abramovic o ameri~kom osla-njanju na pogreπ ne ljude u sprovo|enju Dejtonskog sporazuma. ]uta-nje Zapada o demokratiji u Srbiji je zagluπ uju}e. Predsednik 'Me|u-narodne krizne grupe' objavio je u ju~eraπ njem 'Vaπ ington postu'tekst pod nazivom 'Sporna Slobo-strategija' u kome ukazuje napromaπ aje opredeljenja Zapada da nacionalisti i oportunisti koji suizazvali rat jedino mogu da dovedu do mira. Dejton se ne pomaènaπ im olakπ avanjem Miloπ evi}u da nastavi uniπ tavanje Srbije,zaklju~uje Abramovic" (Abramovic, 1997).

Kao jedan mogu}i po~etak i paradigma postmodernog sveta, postju-goslovenski, posebno BiH haos i raspad mogu se interpretirati i na nivousveta. I ovde je re~ o dvostrukoj i tesnoj me|uzavisnosti, samo sadaizme|u postjugosloveske BiH i sveta u uèm smislu te re~i (me|unarodnezajednice, velikih sila, Zapada, Evrope i SAD). Da bez vojne i civilnepomo}i me|unarodne zajednice i demokratskog sveta nema obnove ̀ ivota,mira i demokratije u ratom razorenoj BiH, prili~no je o~igledno, i ovu poz-itivnu vezu ne priznaju joπ jedino radikalni nacionalisti i staljinisti. Drugastrana ove tesne me|uzavisnosti, me|utim, teè se probija do svesti. Dapostjugoslovenska, posebno BiH trauma, moè biti od velikog zna~aja ~aki za razvijeni svet, joπ uvek je relativno usamljena pretpostavka.

"Too little, too late, inaedeÜuate" (premalo, prekasno, neadekvat-no), ovo je dosta ta~an opis pogreπ nog i ~esto kontraproduktivnog po-naπ anja velikih sila u postjugoslovenskoj i BiH krizi. SAD, jedinojpreostaloj supersili posthladnoratovskog sveta, bilo je potrebno ~itavihtri-~etiri godine od po~etka krize, da kona~no shvate kako su tom kri-zom ugroèni i sami "nacionalni interesi SAD" odnosno interesi me-|unarodne zajednice. U oficijelnim dokumentima NATO-a, danas se isasvim eksplicitno konstatuje kako je aktuelna, NATO-om pre-dvo|ena vojna operacija u BiH, bila ne samo po mnogo ~emu prva uistoriji tog saveza, nego po mnogo ~emu i odlu~uju}a za njegovu post-hladnoratovsku adaptaciju i opstanak (NATO's Role, 1997). Znamo,cena ovog u~enja bila je previsoka: oko dvesta hiljada ljudskih ìvota,pet miliona izbeglica, razorene zemlje, gradovi i porodice, velikoekonomsko, druπ tveno i civilizacijsko propadanje.

49


"Too little, too late, inadeÜuate" jeste korektna deskripcija, ali ne iinterpretacija ponaπ anja o kojem je re~. ˇto spolja izgleda samo kaogreπ ka, ~esto, pa ni ovde, nije samo greπ ka. U tome je glavna greπ kateorije greπ ke koju zastupa najve}i broj prozapadnih analiti~araponaπ anja SAD odnosno Zapada u postjugoslovenskoj i BiH krizi. Tone zna~i da su u pravu ni na Balkanu sve brojniji antizapadno orijenti-sani zastupnici teorije zavere. Zavera jeste deo politike, ali je stvarupravo u tome: deo (zavera) moè se objasniti pomo}u celine (istorije,politike), ne i obrnuto. U tome je suπ tinska greπ ka teorije zavere.

Pogreπ no i ~esto kontraproduktivno ponaπ anje SAD i drugihvelikih sila u postjugoslovenskoj i BiH krizi, autor ovog tekstaobjaπ njava i tuma~i pomo}u jedne ni-greπ ka, ni-zavera teorije, teori-je kvazibioloπ ke adaptacije. Za pravilno razumevanje ove teorije,najbolja je valenca, analogija iz hemije. Kao π to je poznato, svakihemijski element ima odre|enu strukturalnu predispoziciju, valencu,zahvaljuju}i kojoj ima ili nema sklonost da se veè za neki drugi hemi-jski element. Tako nastaju ili ne nastaju nova hemijska jedinjenja.Nema greπ ke, ali nema ni zavere. Postoji samo valenca.

Valenci iz hemije u politici je nabliì interes. Ni greπ ka ni zavera,interes je ono najzna~ajnije π to povezuje ili sukobljava u istoriji ipolitici. Tako je i sa ponaπ anjem SAD i velikih sila u postjugosloven-skoj i BiH krizi. To π to su ove sile bile pasivne na samom po~etkukrize, kada se mo`da, pa ~ak i verovatno, moglo delovati preventivno,a intervenisale tek nakon π to je ta kriza smrtonosno eskalirala, nije,dakle, ni njihova greπ ka, ni njihova zavera, nego njihova istorijska ipoliti~ka valenca, interes i kvazibioloπ ka adaptacija.

To je tako sinteti~ki i apstraktno. S druge strane, analiti~ki i konkre-tno, neadekvatno i ~esto kontraproduktivno ponaπ anje SAD i drugihvelikih sila u postjugoslovenskoj i BiH krizi 1990-ih, najbolje se moèobjasniti pomo}u dva faktora. Prvi od ova dva faktora govori o jednojugra|enoj sistemskoj mani me|unarodnog realkapitalizma. To je nje-gova sistemska miopija odnosno kratkovidost, to jest profitommotivisana, proizvedena i odràvana zaslepljenost tog sistema kratkimna uπ trb srednjeg i dugog roka. U centralnim zonama svetskog sis-tema, nakon prvog velikog raspada tog sistema u svetskim razmerama(1914-1945), realkapitalizam je u velikoj meri evoluirao i ovu manustavio pod kontrolu, ali je na periferiji i poluperiferiji tog sistema, tamana ostala i dalje u prvobitnom i opasnom stanju. To je postju-

50


goslovenske zemlje, posebno BiH, koja se svetsko-sistemski nalazi nabalkanskoj poluperiferiji Evrope, i na jednoj od njenih najopasnijihistorijskih raselina, koπ talo one previsoke cene.

Drugi faktor konkretizuje prvi. Re~ je o eksponencijalnom porastugustine, osetljivosti i ranjivosti me|unarodnog realkapitalizma to jestsavremenog svetskog sistema, koji predstavlja jednu od najzna~ajnijihnovina dvadesetog veka. Kratkovidi previd ove novine od strane velik-ih sila zna~ajno je doprineo postjugoslovenskoj i BiH kataklizmi.

Jedna od pouka velike postjugoslovenske i BiH kataklizme jeste dadanas u svetu, usled re~enog eksponencijalnog porasta, nema me|u-narodno irelevantne ta~ke odnosno krize. Pokazalo se, naime, da jeupravo usled ovog porasta, i prvobitno i direktno me|unarodno, teh-nopoliti~ki i geopoliti~ki irelevantan Balkan (region bez nafte i nuk-learnog oru`ja), za svega nekoliko godina, preko naftne ("islamske") inuklearne ("ruske odnosno pravoslavne") veze, postao, makar i samoindirektno, me|unarodno politi~ki relevantan (Popovi}, 1996: Geo-politika za svakoga, 152-155).

Neadekvatno ponaπ anje velikih sila u postjugoslovenskoj odnosnoBiH krizi nije, me|utim, imalo loπ e posledice samo za postjugoslo-venske zemlje odnosno BiH, nego i za celokupni novi odnosno post-hladnoratovski me|unarodni sistem. Velika postjugoslovenska odnos-no BiH trauma postala je glavni izvor novog velikog straha, kontrakci-je i zatvaranja. Krajnje ironi~no, uporedo sa π irenjem retorike otvore-nog druπ tva, po~ela je da ja~a nova-stara Evropa Tvr|ava. Berlinskizid je samo pomeren, ne i sruπ en. Kao neizle~iva zaraza. Usred Evropei Zapada, po~ela je da se obnavlja ne samo velika i opasna polarizaci-ja ekonomskog i politi~kog bogatstva odnosno siromaπ tva (razvoja inerazvoja, slobode i neslobode), nego i rigidna bezbednosna hijerarhi-ja (podela na "stare", "uskoro", "mo`da" i "nikada" zemlje ~laniceNATO pakta), a novo i mnogo slavljeno, πengensko slabljenje i brisan-je starih unutraπ njih granica, pra}eno je diskretnim ali neumoljivimutvr|ivanjem i ja~anjem novih, spoljaπ njih granica Evropske Unije(PER, 1997: 27, 40). ˇtaviπ e, u zamra~enim uglovima me|unarodneprivrede i politike, po~elo je da se obnavlja i ono najgore iz skorijeevropske i svetske istorije, opskurno interesno bratstvo izme|ucini~nih delova me|unarodnog realkapitalizma odnosno realpolitikevelikih sila, na jednoj, i lokalnog odnosno balkanskog neofaπ izmaSlobodana Miloπ evi}a i Franje Tu|mana, na drugoj strani (Popovi},1997: Magnum crimen, 26-28; Camera obscura, 77-79).

51


Sre}om, negativni tokovi u posthladnoratovskom svetu i u BiH,joπ uvek nisu doπ li u nepovratno ~vrsto, nepromenljivo druπ tvenostanje. Videli smo, postmoderna je samo drugo ime za izrazitunerazvijenost, haoti~nost i ambivalentnost tog stanja, a izrazitaambivalentnost, heterogenost i dvosmislenost samog Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma (i to ~ak i u onom njegovom glavnompitanju, pitanju o~uvanja ili podele Bosne i Hercegovine), u ovomkontekstu i smislu, mogu biti shva}ene i kao π ansa i izazov, ne samokao konfuzija i pretnja.

U ovom istom kontekstu i smislu, raniju zavisnost sada moèmo do-puniti i precizirati. Nije samo demokratski svet π ansa za postjugo-slovensku BiH, nego je i postjugoslovenska BiH π ansa za demokratskisvet. Insistiranje na ovome uklju~uje, ali i prevazilazi moralni razlog,na kojem, u svom ve~nom sukobu protiv takozavnih realista, insistira-ju takozvani idealisti u nauci o me|unarodnim odnosima. Naπ razlogje i realpoliti~ki, ne samo eti~ki.

Svet odnosno istorija pred kraj drugog milenijuma nisu viπ e π tosu nekad bili. Eksponencijalno zguπ njavanje sveta i ubrzavanjeistorije predstavljaju one epohalne novine koje se ovde i danas nesmeju smetnuti s uma. Postjugoslovenska odnosno BiH krizadevedesetih predstavlja najve}u krizu u Evropi i svetu posle drugogsvetskog rata, pored ostalog i zbog toga π to su u njoj ove dve novinedoπ le do najja~eg izraza. Previ|aju}i ove novine, stara realpolitika,zasnovana na naciji-dràvi i zaboravljenoj istoriji, postaje opasna,smrtonosna utopija. Obrnuto, uvaàvaju}i ih, nova realpoilitika, zas-novana na ideji i iskustvu me|unarodnog civilnog druπ tva i plane-tarne demokratije odozdo, postaje uslov opstanka, egzistencijalnautopija. Nuklearno-ekoloπ ki holokaust viπ e nije samo science fic-tion. Planeta }e biti ili jedna, cela i demokratizovana, ili je ne}e biti(Popovi}, 1996: 100-104).

Umesto zaborava sveta (novog izloacionizma) i istorije (~istog lib-eralizma), posle hladnog rata, sudbinski je potrebno u~enje, pragmati-ka, evolucija i eklektika liberalizma i socijalizma. Viπ e od bilo kojedruge krize posle smaka starog sveta, posthladnoratovska balkanskaodnosno BiH kriza, to je potvrdila. Izveπ taj Me|unarodne komisije zaBalkan (Tindemans, 1997), pak, potvrdio je da se ova, to jest novarealpolitika, sporo ali postojano probija i u veoma uticajne me|unaro-dne analiti~ke i politi~ke krugove.

52


Pred kraj dvadesetog veka, Jugoistok Evrope, Balkan i BiH, tragi-~no su ponovili negativni obrazac i imid` s po~etka ovog veka. Ipak,ukoliko gra|ani i narodi Jugoistoka Evrope i sveta smognu snage da izovog iskustva i neπ to nau~e, tada bi moglo do}i ~ak i do pozitivnogpreokreta. Balkan i BiH mogli bi postati pozitivna (ne viπ e samonegativna) paradigma za ~itav svet. Raditi na ovom preokretu ovde idanas, verovatno je najviπ e π to se joπ mo`e.

Nevine `rtve posthladnoratovskog balkanskog odnosno BiHholokausta ne mogu se ni~im opravdati. ^ak ni retroaktivno. "Istorijanema smisao" (Poper, 1993: 324). Umesto retroaktivnog izmiπ ljanja iideologizovnja smisla u istoriji odnosno proπ losti, potrebna jeproizvodnja i π irenje smisla u budu}nosti. To je jedini, skromni, mada~oveka dostojni smisao u~enja i preokreta o kojem je ovde bila re~.

Literatura

Abramovic, Morton (1997). "]utanje Zapada o demokratiji u Srbiji jezagluπ uju}e," Naπ a Borba, petak, 15. avgust.

]osi}, Dobrica (1993). Borba, 12. mart.

Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ~ovek. Podgorica: CID.

Huntington, Samuel P. (1993). "The Clash of Civilizations?," ForeignAffairs, 72, 3, Summer, 22-49.

Marks, Karl (1971). Kapital: kritika politi~ke ekonomije I-III. Beograd:BIGZ.

NATO's Role (1997). "NATO's Role in Peacekeeping in the FormerÙugoslavia," NATO Fact Sheet No. 4, Bilten ambasade SAD uBeogradu, Belgrade, March 19, No. 165.

PER (1997). "Enhancing Regional SecuritÚ: Russian and CentralEuropean Perspectives," arsa , Poland, MaÚ 16-18, Project on EthnicRelations (PER), PER Publication, Princeton, Ne JerseÚ.

53


Poper, Karl P. (1993). Otvoreno druπ tvo i njegovi neprijatelji II.Beograd: BIGZ.

Popovi}, Milan (1997). Politi~ki aparthejd: balkanska postmoderna 3.Podgorica: Monitor.Popovi}, Milan (1996). Posle hladnog rata: balkanska postmoderna 2.Bar: Kulturni centar.

Popovi}, Milan (1994). @argon periferije: balkanska postmoderna 1.Podgorica: Samostalno izdanje.

Prigogine, IlÚa and Stengers, Isabelle (1984). Order Out of Chaos:Man's Ne Dialogue ith Nature. Boulder, Colorado: ShambhalaPublications, Inc; Ne Ùork: Bantam Books, Inc.

Solovjov, Vladimir (1995). Rusko nacionalno pitanje. Izabrana djela II.Cetinje: ICC; Podgorica: CID.

Tindemans, Leo, predsjednik i drugi (1997). Nedovrπ eni mir:Izvjeπ taj Me|unarodne komisije za Balkan. Zagreb: Hrvatskihelsinπ ki odbor za ljudska prava; Sarajevo: Pravni centar FOD BiH.

allerstein, Immanuel (1990). Kapitalizam-istorijski sistem. Titograd:CIID.

54

Liberalizam i njegove nelagode

Zakon inercije jedan je od osnovnih zakona istorije, ne samo fizike.Ve} je skoro puna decenija od kako je takozvani realsocijalizam, to jestetatizam, doìveo definitivni istorijski i planetarni slom, a zagluπ uju}aideoloπ ka buka antikomunizma, koju je taj slom proizveo odnosnopoja~ao, joπ uvek traje. Ipak, fenomen o kojem je re~, nije samo, pa niprvenstveno, stvar neizbe`ne istorijske inercije. Naprotiv. Barem ono-liko koliko staro objaπ njava novo, i novo objaπ njava staro. U tomsmislu, ni zagluπ uju}u ideoloπ ku buku starog hladnoratovskogantikomunizma, koja se produàva evo ve} skoro punih deset godinaposle kraja hladnog rata i komunizma, nije mogu}e razumeti izvanceline novih posthladnoratovskih realnosti i ideologija. Za po~etak,recimo da je upravo prikrivanje ove nove celine, jedan od glavnih ide-oloπ kih u~inaka one zagluπ uju}e ideoloπ ke buke.

A u novoj posthladnoratovskoj celini, uprkos prividu ponavljanja,niπ ta viπ e nije isto. Tako, ~ak i kada zavodljivo li~e na svoje istori-jske prethodnice, iste viπ e nisu ni stare-nove posthladnoratovskeideologije, to jest, pomenimo samo one najzna~ajnije, ni 1) posth-ladnoratovski, posebno postkomunisti~ki bioloπ ki, etni~ki, "divl-ja~ki nacionalizam" (izraz ruskog filozofa Vladimira Solovjova),odnosno faπ izam periferije i poluperiferije (Dobrica ]osi}: "Nemoèmo da ìvimo zajedno"), ni 2) posthladnoratovski, posebnozapadnocentri~ni kulturni odnosno civilizacijski determinizam, uodre|enim momentima ~ak i rasizam (Semjuel Hantington: "Sudarcivilizacija"), ni 3) posthladnoratovski, posebno postkomunisti~ki,trijumfalisti~ki, ~isti liberalizam, odnosno liberalni fundamentalizam(Frensis Fukujama: "Kraj istorije").

Slu~aj ovog poslednjeg mo`da je i najindikativniji. FrensisFukujama i njegovi sledbenici govore o kraju, ali na delu sprovodeneπ to sasvim drugo, zaborav istorije. Ovim zaboravom oni zatrpavajui prvi veliki slom me|unarodnog finansijskog i politi~kog liberalizma1930-ih, kao i iz ovoga proistekli viπ edecenijski smrtonosni usponfaπ izma i komunizma, velikih antiliberalnih pokreta i poredakadvadesetog veka. O ovom velikom slomu odnosno usponu re~ je u jed-noj od najzna~ajnijih knjiga ovog veka, Velikom preobraàju KarlaPolanjija. Treba li uopπ te podse}ati. Onima koji je zaboravljaju,

55


istorija se naj~eπ }e sveti tako π to se ponavlja.Zaborav, egoizam, ekskluzivizam i trijumfalizam, mogu biti fatalni i u

slu~aju aktuelnog posthladnoratovskog liberalizma. Posthladnoratovskekonjunkture jesu, ali dublje svetsko-sistemske strukture nisu ni malonaklonjene jednom ovakvom intelektualnom i politi~kom stavu. Uprkosminimiziranju, pa ~ak i negiranju od strane Frensisa Fukujame i njegov-ih sledbenika, problemi i tereti savremenog druπ tva i sveta, danas nisuniπ ta manji no π to su bili po~etkom ili sredinom ovog veka. Samo π todanas, posle istorijskog poraza i sloma komunizma, ti problemi i teretiutoliko viπe i ja~e pritiskaju liberalizam, nespornog ali usamljenogpobednika. Otuda u ovome i pomeπana ose}anja. Trijumf i nelagoda.

Istorijski, nelagoda o kojoj je re~ dolazi iz dubine "takozvaneprvobitne akumulacije" kapitala. Podsetimo, "takozvana prvobitnaakumulacija" je naslov poznate glave dvadeset~etiri prvog tomaKapitala, u kojoj osniva~ takozvanog nau~nog socijalizma izlaèanalizu i kritiku "vanekonomske prinude", to jest dràvnog nasilja,plja~ke, terora i ubijanja (dakle, sve samih neliberalnih akata iponaπ anja), kao "isto~nog greha" i glavnog mehanizma uspostavl-janja ranog odnosno nekontrolisanog kapitalizma (Marks, 1971: 511-545). Podsetimo, tako|e, da je ~ak i prema Karlu Poperu, jednom odnajzna~ajnijih liberalnih kriti~ara Karla Marksa, upravo ova glava,najbolji deo Kapitala. Piscu Otvorenog druπ tva i njegovih neprija-telja, liberalizam nije smetao da, uz opravdanu i razornu kritikuistoricizma i profetizma, svom protivniku izrekne i jednu od najve}ihpohvala. Po Karlu Poperu, naime, ova glava Kapitala najdirektnijedoseè i produàva epohalno zna~ajnu etiku, dakle ne ekonomiju,nego etiku ranog hriπ }anstva (Poper, 1993: 231, 240-242).

Nelagoda liberalizma postaje joπ ve}a u poslednjoj ~etvrtini dvade-setog veka, kada dolazi do naglog slabljenja vladaju}e paradigme pri-vrednog i druπ tvenog razvoja, kao i njoj pripadaju}eg evolucionizma,unilinearizma i progresivizma. To je ono π to }e \ovani Arigi nazvati"iluzijom razvoja" (Arrighi, 1990: 11-42). U ovom sklopu, i "takozvanaprvobitna akumulacija" pokazuje se kao "takozvana" u jednom novomsmislu re~i. Pokazuje se, naime, da ova nije nu`na prelazna i prolaznafaza privrednog i druπ tvenog razvoja za sva druπ tva, nego da je onatakva, nu`na prelazna i prolazna faza, samo za relativno bogata i slo-bodna druπ tva centra, dok je, suprotno tome, za realtivno siromaπ nai neslobodna druπ tva periferije i poluperiferije, ona bila i ostala jednavrsta za~aranog kruga i sudbine, ili, kako je to duhovito formulisao Sa-mir Amin, jedna vrsta "permanentne prvobitne akumulacije kapitala"

56


(Amin, 1976: 866). Treba li ovde uopπ te podse}ati da je i najnovija"ekonomija destrukcije: velika plja~ka naroda", o kojoj tako uverljivopiπ e Mla|an Dinki}, zapravo, samo najnovija akutna faza ove "per-manentne prvobitne akumulacije kapitala" ovde i danas.

Najve}u nelagodu liberalizma, ipak, izaziva odnos izme|u liber-alnog centra i neliberalne odnosno antiliberalne periferije i poluperi-ferije svetskog sistema. Zbog toga posthladnoratovski i postkomuni-sti~ki liberali uporno i odbijaju da priznaju ~injenicu postojanja jednogjedinstvenog svetskog sistema. Centar, periferiju i poluperiferiju tog si-stema, oni radije prikazuju i interpretiraju kao manje ili viπ e odvojenesvetove odnosno sisteme. Uprkos sveprisutnoj globalizaciji, nacija-dràva je i dalje njihova glavna, ako ne i jedina jedinica analize. U tompogledu, posebno je indikativan otvoreno nedosledan stav pisca Krajaistorije. Po Frensisu Fukujami, naime, istorija jeste jedna, jedina i uni-verzalna, ali to nije i svet. Svet je, po Fukujami, ~as jedan, jedinstven inedeljiv, kada treba racionalizovati pretenzije Zapada na naftne i dru-ge izvore Istoka i Juga, ~as skup odvojenih svetova, kada taj isti Zapadtreba osloboditi svake odgovornosti za razvojne probleme ovih delovasveta (Fukujama, 1997: 291).

Svet je, ipak, sve viπ e jedan. Heterogen i konfliktan, ali jedan.Uprkos svim nastojanjima, od ovog jednog, jedinog i jedinstvenogsveta, ne moè da pobegne ni liberalizam, pobednik hladnog rata.Liberalizam jeste nesporni ideoloπ ki pobednik i hegemon posthlad-noratovskog sveta, ali je upravo zato njegova pozicija danas teà.Nemogu}nost ispunjenja ideoloπ kih obe}anja trìπ ne privrede idemokratske politike za sve ljude i narode sveta, naravno pod pret-postavkom neizmenjenih osnova realkapitalizma kao planetarnog iistorijskog sistema, glavna je kontradikcija i nelagoda liberalizma, ide-ologije tog sistema.

Za kritiku i odbacivanje teorije zavisnosti i teorije svetskog sistemanije dovoljno ograni~eno iskustvo "~etiri tigra" i jedna pretenciozna fus-nota, kako to misli Frensis Fukujama (Fukujama, 1997: 120-130). Da bipisac Kraja istorije zaista bio u pravu, on bi morao biti u stanju da dokaèbarem jednu od dve stvari, to jest ili 1) da su klju~ni ekonomski i politi~kiproblemi takozvanog Tre}eg sveta manje ili viπe ve} reπeni, ili baremna putu da budu brzo reπeni, ili 2) da su ti problemi, u krajnjoj liniji,autohtoni problemi samog takozvanog Tre}eg sveta, dakle problemi kojinemaju nikakve bitne veze sa me|unarodnom privredom i politikom, tojest sa razvijenim svetom. Verovatno zbog toga π to, makar i nesvesno ili

57


polusvesno, ose}a svu teìnu i dalekose`nost izbora, Fukujama se u svo-joj slavnoj knjizi, zapravo, neprestano koleba izme|u ove dve alternative.Ali se njegovo kolebanje naj~eπ}e zavrπava na najgori mogu}i na~in,kao kombinacija dve loπe alternative. U Kraju istorije zato i sre}emo ijednu vrstu mitologije prelaza, koja je u odre|enim momentima ~akcini~na, neukusna i groteskna, i jednu vrstu kulturnog determinizma, pa ilatentnog rasizma, koji se moè shvatiti i kao poslednja linija odbraneograni~enog, zapadnocentri~nog liberalizma.

I uopπ te, kao i kod drugih velikih istorijskih i ideoloπ kih sistemau krizi, i kod realkapitalizma i liberalizma posle hladnog rata, nemo-gu}nost ispunjenja zakonito prati iscurivanje u sopstvenu suprotnost.Forme ovog iscurivanja, razli~ite su u razli~itim zonama svetskog sis-tema, ali sve te forme, u krajnjoj liniji, imaju zajedni~ke istorijske isvetsko-sistemske osnove. Tako, u centralnim zonama svetskog sis-tema, ovo oticanje takozvanog ~istog liberalizma u sopstvenu su-protnost, odvija se u obliku civilizacijskog-kulturnog determinizma iposledi~nog latentnog rasizma, kojeg smo skicirali gore, dok se naperiferiji i poluperiferiji, to oticanje odvija u mnogo manifestnijoj ibrutalnijoj formi do skoro nezamislivog, a za mnoge i danas nepo-jmljivog liberal-faπ izma, to jest faπ izma upakovanog u liberalno-demokratske forme, institucije i procedure.

Uz zna~ajnu podrπku velikih sila, liberal-faπ izam je postao dominantai differentia specifica vladaju}e, ali i najve}eg dela opozicione politike naBalkanu posle hladnog rata. U tom smislu, posthladnoratovski Balkanpredstavlja privilegovanu pukotinu u kojoj se bolje vide ne samoendemske i interne, nego, joπ zna~ajnije, i svetsko-sistemske kontradikci-je i nelagode (posebno nemogu}nost ispunjenja i iscurivanje u sopstvenusuprotnost) realkapitalizma i ~istog liberalizma. Odnos izme|u ekonomi-je i prava uopπ te, a posebno odnos izme|u ekonomije i prava ovde idanas, na Balkanu posle hladnog rata, predstavlja drugi priviliegovandomen ispoljavanja ovih kontradikcija i nelagoda. Zbog toga sledi jednakratka analiza tog odnosa. Iako kratka, ova analiza je indikativna. Kaoakupunktura, ona se usredsre|uje na dve zna~ajne ta~ke, to jest na dvazna~ajna iskustva iz ovog domena. Prvo je negativno iskustvo takozvanogLeØ Specialis Slobodana Miloπevi}a i Ratka Markovi}a iz marta 1997, adrugo je pozitivno iskustvo Programa radikalnih ekonomskih reformiGrupe sedamnaest nezavisnih ekonomista iz januara odnosno septembraiste godine.

Donet na vrhuncu do sada najteè krize reìma li~ne vladavine

58


Slobodana Miloπ evi}a, uz ne malu pomo} iscrpljene i dezorijentisaneopozicije, ali i uz izvesnu diskretnu mada zna~ajnu pomo} takozvaneme|unarodne zajednice, LeØ Specialis Slobodana Miloπ evi}a i RatkaMarkovi}a iz marta 1997, nije, zapravo, bio nikakav "leØ specialis"(specijalni zakon), nego mistikom latinskog jezika zamaskirani dekretdiktatora, kojim je ovaj, na prividno pravni na~in, prikrio i abolirao fla-grantnu kra|u izborne volje gra|ana i niz drugih najteìh protivus-tavnih i krivi~nih dela vladaju}eg reìma protiv sopstvenih gra|ana.Ovim dekretom, obu~enim u formu zakona, najgrublje su naruπ enana~ela vladavine prava, podele vlasti i samostalnosti sudstva, sve samatemeljna na~ela demokratskog poretka. U tom pogledu, ovaj akt sig-urno }e ostati zabeleèn kao π kolski primer makijavelisti~ke zloupo-trebe prava. Koli~ina bespravlja, π to ju je, u simuliranoj formi prava,doneo ovaj akt, toliko je velika, da pravo pitanje, u vezi sa tim aktom,ali i π ire, nije pitanje zbog ~ega u reìmima ovog tipa nema vladavineprava, kako se ~esto i prili~no naivno ili licemerno pitaju brojni spoljni,ali i mnogi unutraπ nji analiti~ari naπ ih procesa, nego je to pitanjezbog ~ega se reìmi ovog tipa uopπ te trude da izgledaju kao da u njimaima vladavine prava. Naravno, i ovde svako zaπ to ima svoje zato.Upadljivo nastojanje postjugoslovenskih diktatora da se spolja iizunutra prikaù kao demokrate, uz istovremeno ne manje upadljivonipodaπ tavanje same supstance demokratije, nije obi~na politi~kademagogija, koja je manje ili viπ e karakteristi~na za svaku vlast otkadje sveta i veka, nego je, vremenom posle sloma anti-liberalnog komu-nizma, te prostorom odnosno tipom slabog, zavisnog i perifernog(poluperifernog) kapitalizma i nacionalizma, sistemski uslovljena kon-tradikcija. ̌ irenje ove kontradikcije na periferiji i poluperiferiji svetskogsistema jasno upu}uje na iscrpljenost odnosno nemogu}nost ispunjen-ja liberalizma u tim delovima sveta, a blagonaklonost, naivnost ili lice-merje takozvane realpolitike velikih sila prema lokalnim balkanskimdiktatorima, posebno prema njihovim poludogovorenim, poluspontan-im meπ avinama nacionalizma i klijentelizma, legalizma i bezakonja,vladavine prava i samovolje, diktature i demokratije, joπ jasnijeupu}uje na onu najdublju i najneprijatniju nelagodu ~istog posthlad-noratovskog liberalizma, koju proizvodi neèljeni i kompromituju}idodir odnosno kooperacija izme|u centra i periferije (poluperiferije)svetskog sistema.

Brojne nelagode, posebno nemogu}nost ispunjenja, te iscurivanjeliberalizma u sopstvenu suprotnost, u krajnjoj liniji, posledice su svoje-vrsnog nesklada, pa i napetosti izme|u, za liberalizam povoljne,pobedni~ke posthladnoratovske konjunkture, na jednoj, i, za sve mod-

59


ernizacijske snage, pa i za liberalizam, sve kompleksnije i teè svetsko-sistemske privredne i politi~ke strukture, na drugoj strani. Konjunktu-rno podstaknuti zaborav, egoizam, ekskluzivizam i trijumfalizam ~istogposthladnoratovskog liberalizma, kakvog u naj~istijem vidu predsta-vlja onaj Frensisa Fukujame i njegovih sledbenika, me|utim, ne otkla-nja, nego samo privremeno potiskuje, a na dug rok ~ak i produbljuje ikomplikuje strukturne probleme i nelagode realkapitalizma i liberali-zma. Paradoksalno, na taj na~in, u ime ~istote, ubrzava se slabljenje je-dnog istorijskog i ideoloπ kog sistema. Ideoloπ ke protivnike takoz-vanog ~istog kapitalizma i liberalizma, to bi moglo ~ak i da raduje. Ali,sa ovakvim, eufori~nim i nekontrolisanim slabljenjem kapitalizma i lib-eralizma, pove}ava se i rizik od nuklearno-ekoloπ kog holokausta~itavog ~ove~anstva. Zbog toga, strategija pragmati~kog i eklekti~kogpovezivanja svih preìvelih energija moderne, a pre svih onih liberaliz-ma i socijalizma, nasuprot strategiji zaborava, netrpeljivosti i ~istote,nije viπ e samo stvar inteligencije, nego je i stvar opstanka.

Pragmati~ko i eklekti~ko povezivanje pozitivnih, uz istovremenonapuπ tanje negativnih elemenata liberalizma i socijalizma, pak, nijenepoznata stvar, kako bi to moglo da se pomisli na osnovu samozado-voljne retorike ~istog liberalizma. Pragmatika i eklektika, adaptacija ievolucija, u~enje i ispravka, sve ovo, a ne sistemska, ideoloπ ka iliteorijska ~istota, predstavlja tajnu dugove~nosti i vitalnosti kapitalizmakao istorijskog sistema. Ovo posebno vaì za dugi i teπ ki dvadesetivek. Ameri~ki Nju Dil (Ne Deal), organizovani, dràvni, narodni ikorporacijski kapitalizam, te zapadnoevropska socijaldemokratija idemokratski socijalizam: ovo su samo neki od najpoznatijih oblikaistorijske konvergencije i eklektike kapitalizma (liberalizma) i socijal-izma, koji su, ne samo ovim sistemima, nego i ~itavoj planeti, u ovomteπ kom vremenu, produìli ìvotni vek. Ovakvog, eklekti~kog iskust-va, u dvadesetom veku bilo je toliko puno, da se, zaista, samo opi-jatskim dejstvom pobedni~ke posthladnoratovske euforije, moèobjasniti onaj veliki zaborav i ~istota, koje danas tako masovno isamouvereno ispoljavaju brojni, posebno postkomunisti~ki takozvani~isti liberali.

Sistemske kontradikcije i nelagode realkapitalizma i liberalizma, te~istota i eklektika kao dve konkurentske strategije i paradigme, ipak senajbolje vide na terenu konkretnog i aktuelnog odnosa izme|u nauke,ekonomije, prava i politike. I kod nas se na prste jedne ruke moguizbrojati knjige, koje se bave onim π to je u ovom konkretnom kom-pleksu najzna~ajnije, procesom "takozvane prvobitne akumulacije",

60


ili, ukoliko baπ ho}ete, procesom jedino postoje}e, stvarne, neideolo-gizovane privatizacije. Ali su zato nebrojene knjige naπ ih ekonomista,pravnika i drugih stru~njaka, koje se bave normativisti~kim modeli-ranjem, to jest ideologizovanjem privatizacije. Nakon skoro punih de-set godina "ekonomije destrukcije: velike plja~ke naroda", me|utim,stvari su ovde i danas mnogo jasnije. Velika plja~ka je pri samomkraju, pa se zato moè o~ekivati da }e i pripadnici nomenklature odno-sno nove klase veoma brzo i iskreno re}i "A sad privatizacija!", to jestlegalizacija onog π to je oplja~kano. Za genuine, a ne la`ne socijalistei liberale, ovaj trenutak bi}e najve}e iskuπ enje.

îsti liberali ve} imaju reπenje i za ovo iskuπenje. Parafraziraju}i~uvenu sentencu o crnoj odnosno beloj ma~ki i miπu, kaù kako nijeva`no poreklo, nego samo π to brè i efikasnije angaòvanje kapitala. Una~elu i apstraktno, ovome se ne moè niπ ta prigovoriti. Problem je,me|utim, upravo u onom angaòvanju, koje je uvek i samo konkretno.Znamo, kapital i rad su samo ekonomske apstrakcije i maske, iza kojihobitavaju konkretni ljudi, interesi i akteri. Nepodnoπ ljiv ose}ajnepravde nije samo stvar apstraktne ljudske pravde odnosno nepravde,nego i sasvim konkretne socijalne i politi~ke pragmatike. U druπ tvimakoja su pritisnuta ovim ose}ajem, visokorizi~no, pa i nemogu}e je nesamo angaòvanje kapitala, nego i bilo kakvo drugo racionalno ljudskoangaòvanje. Zbog toga je i ovde i danas, i u ovoj stvari, mnogo raciona-lnija i svrsishodnija pragmati~ka i eklekti~ka strategija povezivanjaodgovaraju}ih elemenata liberalizma (kapitalizma) i socijalizma, a nebilo kakva fundamentalisti~ka strategija ~istog liberalizma (kapitalizma)ili socijalizma. Ovom druπ tvu je potrebna normalizacija, a ne revoluci-ja.

Jedan (mo`da i najbolji) konkretni primer pozitivne pragmatike i eklek-tike ovde i danas, predstavlja Program radikalnih ekonomskih reformi u SRJugoslaviji Grupe sedamnaest nezavisnih ekonomista. Ne ulaze}i u pojedi-na operativna pitanja ovog programa, ukazujemo samo na njegove triglavne intelektualne, epistemoloπke i ideoloπke karakteristike, kojepotvr|uju i konkretizuju ovu opπ tu ocenu. Najpre, to je politizacija ovogprograma u pozitivnom smislu te re~i: Program napuπ ta standarni ekono-misti~ki redukcionizam i glumljenu apoliti~nost ve}ine ekonomista, pravni-ka i drugih stru~njaka, i u svoju analizu eksplicitno i direktno uklju~uje najz-na~ajnije politi~ke parametre projektovanih reformi, i to kako one opπ te,koji eksplicitno i direktno, ali i realno i uverljivo diskvalifikuju vladaju}uMiloπevi}evu finansijsku i politi~ku oligarhiju iz kruga mogu}ih akterareformi, tako i mnoge posebne i pojedina~ne, involvirane u pojedine opera-

61


tivne probleme, na primer i u problem korupcije. Zatim, to je transdiscipli-narnost ovog programa u najboljem smislu te re~i, te naglaπena i stalnaspremnost njegovih autora na otvaranje i u~enje uopπ te, π to je, posebnokod nas, prili~no retka osobina: za nepunih godinu dana Grupa se pove}alaod sedamnaest na tridesetpet ~lanova, uklju~uju}i u novi, proπ ireni sastav,pored ekonomista, kojih je i dalje najviπe, i odre|en broj neekonomista; zanepunih godinu dana, Grupa je stru~noj i π iroj javnosti ponudila, najpre, ujanuaru 1997, Pismo javnosti, a zatim, nakon intenzivnih polugodiπnjihrasprava i provera, u septembru iste godine, i zna~ajno proπ irenu i dopun-jenu verziju Programa radikalnih ekonomskih reformi u SR Jugoslaviji.Kona~no, to je i izrazita transideoloπka pragmatika i eklektika, koja je,barem za autora ovog teksta, najve}a vrlina ovog programa: broj~ano iukupno, u G17 dominiraju ekonomisti-liberali, ali njihova dominacija nijezatvorila Program za pozitivne uticaje drugih orijentacija; naprotiv, opπ taintelektualna, teorijska i ideoloπka otvorenost, istaknuta je kao takva, tojest kao svestan metodoloπki izbor, i u samom Predgovoru Programa, ajoπ eksplicitnije i slikovitije ovu otvorenost potencirao je u jednom inter-vjuu i Mihailo Arandarenko, jedan od ~lanova G17; na pitanje kako se kaoinstitucionalist ose}a u druπ tvu "tvrdih" liberala, on je odgovorio ovako:"Bilo bi pogreπno re}i da ja nisam liberal, a mo`da i ne bi. (...) ôvek uvektreba da polazi od realnosti i da traì iz te tzv. baπ te razli~itih ideoloπkihreπenja ono π to }e biti najbolje primeniti na odre|enom tlu u odre|enovreme. To je glavni kriterijum kojim ~ovek treba da se rukovodi, a ne nekaelegancija teorijskih reπenja apstraktnog liberalizma ili apstraktne socijalnepravde" (Arandarenko, 1997); najzad, pozitivna transideoloπka pragmati-ka i eklektika, u Programu je i sasvim konkretno demonstrirana u rasvetlja-vanju i reπavanju dva kompleksna tranziciona problema, "privatizacije ikorupcije" (pozitivna i produktivna eklektika liberalno shva}ene slobode idemokratskog intervencionizma), i "socijalne dimenzije reforme", posebno"trìπ ta radne snage" (isto takva eklektika liberalnog kapitalizma idemokratskog odnosno konsenzualnog korporativizma).

Literatura

Amin, Samir (1976). "Akumulacija u svetskim okvirima," uMarksizam misao savremene epohe: I. Beograd: Slu`beni list SFRJ.

Arandarenko, Mihail (1997). "Zatvorenikove dileme," Odgovor, 26.jun, broj 142, strana 12, intervju (Sneàna Marinovi}).

62


Arrighi, Giovanni (1990). "The Developmentalist Illusion," in . G.Martin, editor, Semiperipheral States in the orld-EconomÚ. estport,Connecticut: Green ood Press, pp. 11-42.

Dinki}, Mla|an (1995). Ekonomija destrukcije: velika plja~ka naroda.Beograd: VIN.Freud, Sigmund (1986). "Civilization and its Discontents," in TheStandard Edition of the Complete PsÚchological orks of SigmundFreud, volume I (1927-1931). London: The Hogarth Press and theInstitute of PsÚcho-AnalÚsis.

Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ~ovek. Podgorica:CID.

Huntington, Samuel P. (1993). "The Clash of Civilizations?," ForeignAffairs, 72, 3, Summer, pp. 22-49.

Grupa 17 (1997). Pismo javnosti grupe sedamnaest ekonomista: o mera-ma za izlazak iz ekonomske krize. Beograd: UGSN.

Grupa 17 (1997a). Program radikalnih ekonomskih reformi u SRJugoslaviji. Beograd: B92.

Marks, Karl (1971). Kapital. Beograd: BIGZ.

Medojevi}, Nebojπ a i Popovi}, Milan (1997). "Velika plja~ka, restitu-cija i privatizacija," Naπ a Borba, 21. mart; i u Popovi}, Milan (1997).Politi~ki aparthejd: balkanska postmoderna 3. Podgorica: Monitor.

Mo~nik, Rastko (1996). "After the Fall: Through the Fogs of the 18thBrumaire of the Eastern Springs," Memo.

Mo~nik, Rastko (1995). "Subject Supposed To Believe and Nation Asa Zero Institution," Conference Paper, Ljubljana, MaÚ 7-10.

PolanÚi, Karl (1957). The Great Transformation. Ne Ùork andToronto: Rinehart&CompanÚ, Inc.

Poper, Karl R. (1993). Otvoreno druπ tvo i njegovi neprijatelji II.Beograd: BIGZ.

63


Popovi}, Milan (1997). "Camera Obscura: me|unarodni realkapital-izam i balkanski neofaπ izam, galerija izvrnutih likova," Monitor, 22.avgust; i u Popovi}, Milan (1997). Politi~ki aparthejd: balkanska post-moderna 3. Podgorica: Monitor, strana 77-79.

Popovi}, Milan (1994/1996). "Dvostruka tajna liberal-faπ izma: staro inovo posle hladnog rata," Nedeljna Borba, 14-15. maj 1994; i uPopovi}, Milan (1996). Posle hladnog rata: balkanska postmoderna 2.Bar: Kulturni centar, strana164-167.

Popovi}, Milan (1997a). "Groteska: Frensis Fukujama, kraj imperijal-izma i ratovi iz dosade," Monitor, 8. avgust 1997; i u Popovi}, Milan(1997). Politi~ki aprthejd: balkanska postmoderna 3. Podgorica:Monitor, strana 74-76.

Solovjov, Vladimir (1995). Rusko nacionalno pitanje. Izabrana djela.Tom II. Cetinje: Izdava~ki centar Cetinje; Podgorica: CID.

Soros, D`ord` (1997). "Kapitalisti~ka pretnja," Nedeljna Naπ a Borba,1-2. mart.

allerstein, Immanuel (1993). "The Insurmountable Contradictions ofLiberalism: Human Rights and the Rights of Peoples in theGeoculture of the Modern orld-SÚstem," orking Paper, FernandBraudel Center, SUNÙ, Binghamton, NÙ.

64

Metode reπ avanja regionalnih konflikata: lekcije iz posthladnoratovske balkanske krize

Posthladnoratovska balkanska kriza ve} je ocenjena kao najteà uEvropi posle Drugog svetskog rata. Kao takva, ona je postala privilego-van teren za oblikovanje odnosno preoblikovanje institucija i norminovog posthladnoratovskog sistema me|unarodne politike i bezbednos-ti. Uloga odnosno odgovornost me|unarodnog faktora u ovom procesu,s razlogom je dospela u sam vrh medijske, ekspertske i najπ ire pa`nje.

"Too little, too late, inadeÜuate" (premalo, prekasno, neadekvatno). Ovoje naj~eπ}a deskripcija odnosno kritika koja se o toj ulozi i odgovornostidanas moè pro~itati ili ~uti. Oko ove deskripcije odnosno kritike gotovo dai nema spora. Sporovi se ra|aju i umnoàvaju oko interpretacije. Dve danasdominantne interpretacije nezadavoljavaju}eg u~inka me|unarodne zajed-nice u posthladnoratovskoj balkanskoj krizi, jesu mitologija zavere imitologija greπke. Mitologija zavere je vladaju}a interpretacija, ideologija ipropaganda lokalnih (balkanskih) ratnonacionalisti~kih vo|a. Mitologijagreπke je vladaju}a interpretacija, ideologija i retorika velikih sila. Ni zav-era, ni greπka, me|utim, kvazibioloπka adaptacija i samoorganizacija,interes i valenca, ono je π to najbolje rasvetljava veliku posthladnoratovskupromenu Balkana i sveta (a unutar ove i samu mitologiju, zaveru i greπku).

Greπka koja se isuviπe ~esto ponavlja, nije obi~na greπka, nego simp-tom dublje mutacije sistema. Tako i ovde. Svet danas viπe nije u stanjurelativne ravnoteè, nego je u stanju koje je daleko od ravnoteè. U ovomstanju viπe ne vaè zakoni stare, njutnovske, deterministi~ke i unilin-earne, nego zakoni nove, postnjutnovske, prigoìjanske, probabilisti~ke inelinerane nauke. U tom smislu, ono "too little, too late, inadeÜuate"samo je vrh ledenog brega. Ispod dve jedanaestine vidljivih greπakavladaju}e me|unarodne politike i diplomatije, krije se joπ barem devetjedanaestina manje vidljivih, ali zato neuporedivo teìh, sistemskihnedostataka i neprilago|enosti. Tako, vladaju}a druπ tvena nauka joπuvek funkcioniπe na osnovu starih pojmova, a vladaju}a me|unarodnapolitika i diplomatija na osnovu starih kriterijuma i standarda.

Dominacija kratkog nad srednjim i dugim rokom, miopija, slepilo, kra-tkovidost, nesposobnost da se vidi dalje u vremenu i prostoru, stara je ma-na realkapitalizma kao istorijskog sistema. U stanju relativne ravnoteè,ova mana neutralisana je, pa i premaπena komparativnim prednostima

65


tog sistema. U danaπnjem stanju tog sistema, koje je daleko od ravnoteè,i koje svakodnevno dovodi do eksponencijalnog zguπnjavanja sveta ieksponencijalnog ubrzavanja istorije, me|utim, ova mana postaje fatalna,smrtonosna u najuèm smislu te re~i, i to ne samo za krizom neposrednopogo|ene regione i zemlje, nego i za savremeni svet i ~ove~anstvo u celini.Ovo je jedna od glavnih, ako ne i glavna lekcija iz posthladnoratovske balka-nske krize.

Da li je ova lekcija savladana? Sude}i po Kosovu 1998, i jeste i nije. Jeste,u smislu postojanja opπ te svesti o potrebi pravovremenosti. Nije, u smis-lu odsustva punije i razvijenije svesti o kompleksnosti. A bez ove druge,ona prva nu`no zavrπava kao nemo}ni svedok nove kataklizme. Zbogtoga je razvijanje svesti i prakse kompleksnosti od presudne va`nosti. Teku procesu rasvetljavanja i reformisanja najdubljih, epistemoloπkih, istori-jskih, socijalnih i drugih sistemskih osnova vladaju}eg me|unarodnog ilokalnog realkapitalizma, nova me|unarodna politika i diplomatija moglebi oti}i dalje od opπ te ideje i proklamacije. Tek u jednom takvom proce-su, mogao bi da zapo~ne i proces stvarne (a ne viπe samo retori~ke)izgradnje nove, preventivne i pozitivne diplomatije. A tek jedna takvadiplomatija mogla bi da zaustavi i preokrene negativan razvoj i slom naKosovu.

Da li }e Kosovo odnosno Balkan posle hladnog rata, najzad, da po-sluè i kao teren za oblikovanje nove diplomatske paradigme, ili }e sileteè starog sistema, dovesti do ponavljanja istorije, pa i do ponavljanjastarog diplomatskog obrasca "too little, too late, inadeÜuate", joπuvek je krajnje neizvesno. Jedno je, ipak, sasvim izvesno. Balkan jejoπ uvek privilegovan teren, "pukotina" za testiranje ove sistemskedileme. Na Balkanu se joπ uvek najjasnije vide sistemske kontradikci-je, limiti i alternative svetske diplomatije. Zbog toga je i ideja oodràvanju ovog Diplomatskog seminara, kao i ideja o osnivanjuDiplomatske π kole sledbenice ovog seminara, strategijski zna~ajna iperspektivna ne samo za ovaj region i zemlju, nego i za Evropu i svet.Nije preterivanje, Balkan jeste svet.

Literatura

Popovi}, Milan (1996). Posle hladnog rata (After the Cold ar). Bar:Kulturni centar.

66


Popovi}, Milan (1997). "Posle raspada" (After the Collapse),Republika, Beograd, No. 165, June 1-15.Prigogine, IlÚa and Stengers, Isabelle (1984). Order Out of Chaos:Man's Ne Dialogue ith Nature. Boulder, Colorado and Ne Ùork:Bantam Books.

Volerstin, Imanuel i drugi (1997). Kako otvoriti druπ tvene nauke:Izveπ taj Gulbenkijanove komisije za restrukturisanje druπ tvenihnauka (Open the Social Sciences: Report of the GulbenkianCommission on the Restructuring of the Social Sciences). Podgorica:CID.

67

BiH i druge postjugoslovenske zemlje: etni~ki i politi~ki aparthejd ispod smokvinog lista liberalne demokratije

Dragi prijatelji, na samom po~etku èlim da Vam posebno zahvalimna pozivu da u~estvujem u radu ovog Okruglog stola. Siguran sam da}ete razumeti zbog ~ega ova zahvalnost nije samo pa ni prvenstvenokurtoazne prirode. Dolazim iz grada, Podgorice, tada Titograda, sa~ijih su se trgova, pre skoro deset godina, najpre za~uli poklici "Ho}e-mo oru`je!" Iz zemlje ~ije su vladaju}e politi~ke snage me|u najodgo-vornijim za magnum crimen rata i ruπ enje Bosne i Hercegovine. Nara-vno, u Crnoj Gori i Srbiji bilo nas je i koji smo se tome suprotstavljali.Na àlost, nije nas bilo dovoljno. U borbi protiv agresivnog ratno-nacionalisti~kog reìma Slobodana Miloπ evi}a i njegovih brojnihpomaga~a, politi~ki smo poraèni, jednako kao π to ste politi~ki po-raèni i Vi u BiH, kao i naπ i prijatelji sli~ne orijentacije u ve}ini drugihpostjugoslovenskih zemalja. Zbog toga sam Vaπ poziv da u~estvujemu radu ovog Okruglog stola, doìveo, pre svega, kao izraz elemen-tarnog ljudskog razumevanja, bliskosti i solidarnosti.

Ima iskustava koja su neprenosiva. To sam prvi put pomislio proπ lognovembra, u ovom istom gradu, kada sam se, kao u~esnik ~etvrtog LUR-a, po prvi put u ìvotu, suo~io sa uàsavaju}im posledicama jednogbesmislenog rata, zla i razaranja. Zbog toga, ni na proπ logodiπnjemLUR-u, ni na ovom Okruglom stolu, mo`da po prvi put od kako se bavimsvojom profesijom, nisam imao èlje da u~estvujem u diskusiji. Ju~e sampomno pratio izlaganja u~esnika, posebno onih iz BiH. Na pra}enjerasprave nameravao sam da se ograni~im i danas. Za ovu diskusiju ipaksam se odlu~io, jer sam u jednom trenutku pomislio da je to mo`da i stvarelementarne kulture i obaveze, izneti miπ ljenje o odre|enoj stvari, kadaste ve} pozvani da to u~inite. âk i ukoliko pritom, umesto unutraπnjepotrebe za }utanjem ili suzdrànoπ}u, morate u javnost da iza|ete saneizbe`nim ograni~enostima, prazninama i nedostacima.

Kada bih pisao poseban ~lanak odnosno studiju za potrebe ovogOkruglog stola, naslov tog ~lanka odnosno studije verovatno biglasio "Bosna i Hercegovina i druge postjugoslovenske zemlje:etni~ki i politi~ki aparthejd ispod smokvinog lista liberalnedemokratije". Po mom miπ ljenju, ovaj naslov najadekvatnije

68


odnosno najpribli`nije opisuje ono realno druπ tveno i politi~kostanje koje je u postjugoslovenskim zemljama uspostavljeno uposlednjih deset godina. Formulacija ovog naslova jeste analiti~kiradikalna, jer je radikalno i stanje o kojem je re~, ali je autor oveformulacije politi~ki sve samo ne radikal, fundamentalist i revolu-cionar. Naprotiv, mislim da je celokupno tragi~no iskustvo postju-goslovenskog raspada u poslednjih deset godina, definitivno iskom-promitovalo svaki politi~ki radikalizam i fundamentalizam, a afi-rmisalo evoluciju, eklektiku i pragmatiku, pa se zbog toga i slaèmsa svima onima koji su se na ovom Okruglom stolu na~elno zaloìliza ovaj drugi prakseoloπ ki pristup. U nastavku diskusije veomasaèto }u obrazloìti ovaj kompleksni i samo na prvi pogled kon-tradiktorni, to jest analiti~ki radikalni, a politi~ki evolucionisti~ki,eklekti~ki i pragmati~ki stav. To }u u~initi putem sedam kratkih inepretencioznih komentara.

Prvi komentar odnosi se na promene u percepciji takozvanog me|u-narodnog faktora od strane lokalnih odnosno balkanskih faktora u po-slednjih deset godina. Me|unarodni faktor je i na naπ em Okruglomstolu bio jedna od srediπ njih i, rekao bih, traumatskih ta~aka rasprave.S druge strane, mislim da je upravo ovo traumatsko iskustvo najzaslu-`nije π to ve}ina ozbiljnih analiti~ara i politi~ara ovde i danas napuπ tadve jednako loπ e i do skoro prili~no raπ irene analiti~ke i politi~kepozicije kada je o me|unarodnom faktoru re~. Prva takva pozicija jestepozicija neokolonijalnog mentaliteta, koja je prema me|unarodnomfaktoru apsolutno nekriti~na, to jest koja se prema ovome odnosi kaoprema nekoj vrsti svete stvari, koja se ne sme dota}i, i o kojoj se ne smere}i niπ ta loπ e. Naprotiv, realno prisustvo odnosno iskustvome|unarodnog faktora u BiH, koje je vremenom bivalo sve ve}e ive}e, ovaj faktor je sve viπ e desakralizovalo, demitologizovalo, takoda je o tom faktoru danas mogu}e govoriti sasvim zemaljski, kao o fak-toru koji na Balkanu, posebno u BiH, dakle ovde i danas, ima sasvimodre|ene i ne male resurse, aparate i (zaπ to da ne) odgovornosti.Druga loπ a pozicija koja se sve viπ e napuπ ta (i, naravno, hvala Boguπ to je π to je tako), jeste pozicija odnosno mitologija zavere, koja sesastoji u optuìvanju me|unarodnog faktora za posvemaπ nje ineprestano ugroàvanje naπ e nacije. Naprotiv, pridruùjem se onimana ovom Okruglom stolu i ina~e, koji smatraju da se naπe relevantnoodnosno kriti~no iskustvo sa ovim faktorom u poslednjih deset godina,pre moè saèti onim "too little, too late, inadeÜuate" (premalo, prekas-no, neadekvatno), a ne obrnuto.

69


Drugi komentar recipro~an je u odnosu na prethodni. On govori opromenama koje su se u poslednjih deset godina dogodile u percepcijibalkanskog odnosno BiH faktora od strane takozvanog me|unaro-dnog faktora odnosno velikih sila. Ima, naime, indikatora koji pokazu-ju da nije napredovala samo naπ a svest o me|unarodnom faktoru, ne-go da je, u isto vreme i recipro~no, napredovala i svest me|unarodnogfaktora o nama. Kada ovo kaèm, imam na umu, pre svega, promenuu shvatanju va`nosti naπ eg regiona za svetsku politiku. Kao π to je do-bro poznato, na samom po~etku naπ e krize, velike sile, posebno SAD,tu krizu odnosno njene negativne potencijale, fatalno su potcenile.Danas ve} i same SAD, jedina preostala supersila posthladnoratov-skog sveta, o BiH govore u terminima svog "nacionalnog interesa", dao moralnoj dimenziji i zna~aju za svet i ne govorimo. Na joπ ve}inapredak u razumevanju i uvaàvanju posthladnoratovskog balkan-skog pitanja nailazimo u uticajnim krugovima relativno nezavisnihodnosno nevladinih me|unarodnih analiti~ara i politi~ara, me|u koji-ma se posebno izdvajaju Me|unarodna komisija za Balkan na ~elu saLeom Tindemansom i njen nedavno objavljeni izveπ taj pod nazivomNedovrπ eni mir. Krajem 1980-ih odnosno po~etkom 1990-ih, percipi-ran od strane svetske politi~ke elite prete`no kao patoloπ ka ali ipaksamo periferna i irelevantna aberacija (odstupanje od glavnih tokovasvetske odnosno zapadne civilizacije), Balkan se danas od strane oveelite sve viπ e percipira i kao srediπ te u kojem se testiraju, potvr|ujuili padaju klju~ne vrednosti i institucije te civilizacije. U tom sasvimodre|enom i konkretnom smislu, sve viπ e se i na Zapadu shvata danisu samo Balkan i BiH u~enici Zapada, nego da i Zapad moè odnos-no mora neπ to nau~iti od Balkana i BiH, da nije samo Zapad tu da bipomogao Balkan i BiH, nego da su i Balkan i BiH tu da bi pomogliZapadu. Makar i kao loπ primer za opomenu.

Tre}i komentar govori o onoj ambivalentnosti i otvorenosti postdej-tonske BiH i, dodao bih, drugih postjugoslovenskih zemalja, o kojoj jei na ovom Okruglom stolu s pravom bilo toliko puno re~i. Pridruùjemse onima koji su ju~e i danas insistirali na toj ambivalentnosti i otvore-nosti kao prilici i π ansi, a ne samo teretu i pretnji. Eti~ki i politi~kinedostaci Dejtonskog mirovnog sporazuma i u njemu sadrànogUstava BiH su poznati. Delimi~no priznavanje takozvane realnosti naterenu, posebno nasilne izmene granica i etni~kog ~iπ }enja, kao i ovo-me odgovaraju}i dezintegrativni potencijali Sporazuma odnosno Usta-va, njihovi su najve}i nedostaci. "Nepravda je najve}a kad ko od zladjela svoga joπ i kakvu korist primi." (Valtazar Bogiπ i}) Veliko jepitanje koliko je ovo priznanje bilo zaista neizbe`no, a koliko je bilo

70


samo posledica jedne loπ e i nedovoljno promiπ ljene realpolitikevelikih sila. Ipak, nezadovoljstvo ovim priznanjem odnosnonedostatkom ne bi smelo da nas toliko zaslepi da ne vidimo i onedruge, pozitivne i integrativne elemente odnosno potencijale Dejtona.Takvo slepilo moglo bi da paraliπ e upravo one unutraπ nje snage upostdejtonskoj BiH i drugim postjugoslovenskim zemljama bez kojih,i tu se slaèm sa onim u~esnicima ovog Okruglog stola koji su na tomeinsistirali, i pored velikog zna~aja odgovaraju}e me|unarodnepodrπ ke, nema osloba|anja i razvoja posthladnoratovskog Balkana.

Tri komentara koji slede produàvaju i razvijaju prethodna tri ko-mentara, samo sada manje na planu odnosa izme|u me|unarodnog ibalkanskog faktora, a viπ e odnosno prete`no na planu suπ tinskepovezanosti izme|u samih balkanskih odnosno postjugoslovenskihzemalja i sistema, posebno izme|u BiH, na jednoj, i SRJ odnosno CrneGore i Srbije, te Hrvatske, na drugoj strani.

êtvrti komentar upu}uje na suπ tinsku sli~nost u politi~koj i ìvotnojsudbini `rtava etni~kog i politi~kog aparthejda uspostavljenog u ovimzemljama u poslednjih deset godina. Manje ili viπe otvoreni etni~kiaparthejd, sistemska i sistematska diskriminacija gra|ana zbog pripad-nosti razli~itim etni~kim grupama, prikrivena liberalno-demokratskiminstitucijama i procedurama, jedna je od glavnih karakteristika ve}inepostjugoslovenskih reìma. To je o~igledno na Kosovu i u BiH, ali je tode facto tako (~ak i kada je de jure druga~ije) i u "demokratskoj"Hrvatskoj i u "gra|anskoj" Srbiji i Crnoj Gori (SRJ). Ova karakteristikatih reìma dosta dobro je poznata. Manje je, me|utim, poznata odnosnoprime}ena jedna druga karakteristika tih reìma: politi~ki aparthejd, sis-temska i sistematska diskriminacija gra|ana zbog pripadnosti razli~itim,to jest opozicionim, posebno antinacionalisti~kim politi~kim grupama,orijentacijama i partijama. A uo~avanje suπ tinske sli~nosti ako ne i iden-ti~nosti u ìvotnim i politi~kim sudbinama `rtava ove dve vrste aparthej-da, od izuzetne je va`nosti kako za dobro razumevanje, tako i za pozi-tivno delovanje u nepreglednom lavirintu postjugoslovenskog raspada.Stariji u~esnici ovog Okruglog stola sigurno }e se setiti jedne Marksoveideje koja dosta dobro poga|a ovu sli~nost. Parafraziram: narod kojinegira slobodu drugom narodu ni sam ne moè biti slobodan. Ovo jejedna od ideja starog, prezrenog Marksa, koju je naπe poskomunisti~koiskustvo, na neo~ekivan, ali uverljiv i brutalan na~in potvrdilo.

Peti komentar ide dalje od gornje sli~nosti i upu}uje na strukturalnui funkcionalnu me|uuslovljenost izme|u sistema etni~kog i politi~kog

71


aparthejda o kojima je ovde celo vreme re~. Ovu me|uuslovljenostnajbolje izraàva kompleksna i dvostrana formula koja kaè: nemaslobodne i demokratske Bosne i Hercegovine dok je agresivno-nacio-nalisti~kih Srbije i Crne Gore (SRJ) i Hrvatske na njenim isto~nimodnosno zapadnim granicama, ali i obrnuto, nema slobodne i demo-kratske Srbije i Crne Gore (SRJ) i Hrvatske dok je nasilno etni~kipodeljene, neslobodne i nedemokratske Bosne i Hrecegovine izme|unjih. Prvi deo ove formule, gra|anima BiH dobro je poznat. Njen drugideo manje je poznat, mada i on po~inje da izlazi na videlo dana. Tro-mese~ni gra|anski protest u Srbiji 1996-1997, te viπ emese~na kriza ipredsedni~ki izbori u Crnoj Gori 1997, predstavljaju prve dramati~nesekvence ovog po~etka.

ˇesti komentar govori o prvim rezultatima, ali i ograni~enjima ovogpo~etka, i to na primeru predsedni~kih izbora u Crnoj Gori oktobra1997. Na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori odrànim oktobra1997, naime, jasno se pokazalo da je sistem etni~kog aparthejda, seg-regacije i mr`nje, uspostavljen u BiH i na Kosovu, ali i u drugimpostjugoslovenskim zemljama, i dalje najsna`nije uporiπ te, rezervoari izvoriπ te snage nedemokratskog reìma Slobodana Miloπ evi}a injegovih transmisija u Crnoj Gori i Srbiji. Upravo onda kada je sis-tem politi~kog aparthejda, diskriminacije i monopola tog reìma uCrnoj Gori i Srbiji bio najviπ e ugroèn, on je relativno uspeπ no pri-menio "stari π tos" odnosno mehanizam agresivnog nacionalizma:ubrizgavaju}i jake narko-doze antisecesionisti~ke odnosno antimusli-manske, antialbanske i anticrnogorske histerije ("Ovo nije Turska!"i "Milo Tur~ine!"), on je, na àlost, uspeo da za svoju Istinu (glavnislogan Momira Bulatovi}a na ovim izborima) pridobije skoro polaCrne Gore. Ali, i to je poenta ovog komentara, za novi relativniuspeh ovog "π tosa", zaslu`na je ne samo agresivna nacionalisti~kakampanja Slobodana Miloπ evi}a i Momira Bulatovi}a, nego iproduèna amnezija o postjugoslovenskim ratovima 1991-1995. Mila\ukanovi}a.

Sedmi i zaklju~ni komentar polazi od poslednjeg, ali rezimira i svihπ est prethodnih komentara. Istovremeno, ovaj komentar predstavlja ijednu vrstu samokritike. Izne}u i rezimirati sopstveno analiti~ko isku-stvo. Priznajem da sam, nakon skoro deset godina skepticizma i pesi-mizma, na proteklim predsedni~kim izborima u Crnoj Gori, po prviput prerano i pogreπ no, prognozirao ubedljivu pobedu anti-miloπ evi}evskog, to jest pro-demokratskog politi~kog bloka. Kolikomi je poznato, sli~no se dogodilo i sa mnogim drugim analiti~arima zbi-

72


vanja u Srbiji i Crnoj Gori. Pou~en ovim negativnim iskustvom, danassam ponovo skeptik i pesimist. Ipak, da ovo poslednje ne bi biloshva}eno pogreπ no, naglasi}u i sasvim eksplicitno. Svrha skepticizmai pesimizma o kojem je ovde re~ nije da obeshrabri, nego, upravo obr-nuto, da, opo-minju}i na realizam, ohrabri borbu za demokratiju i slo-bodu. Rezerve etni~kog nacionalizma Miloπ evi}eve i Tu|manovevlasti joπ uvek su dosta velike. ˇtaviπ e, svi su izgledi da }e te rezerveostati zna~ajne joπ i relativno dugo. Zbog toga je pred nama pre dugai mukotrpna borba za demokratiju i slobodu, nego jednokratni ~in,spektakl, revolucija, dan D. Svaka iluzija u tom pogledu mogla bi dabude samo kontraproduktivna. Mislim da je to i glavna pouka protek-lih predsedni~kih izbora u Crnoj Gori.

73

Poloàj manjinskih naroda u Crnoj Gori

Imaju}i na umu izuzetnu sloènost teme o kojoj raspravljamo, kao ineizbe`nu ekonomiju vremena, svoj prilog za ovaj okrugli stol ogra-ni~avam, krajnje nepretenciozno, na ~etiri teze za bolje razumevanje, idve plus ~etiri preporuke za poboljπ anje poloàja manjinskih naroda uCrnoj Gori i u regionu uopπ te.

Prva teza govori o poloàju manjinskih naroda u Crnoj Gori u kom-parativnoj perspektivi. Po mom miπ ljenju, taj poloàj je relativno boljinego u Srbiji, i relativno bolji nego π to je, i u samoj Crnoj Gori, bio dosamo pre godinu-dve. Poboljπ anja o kojima je re~, najve}im delom,sastoje se u otvaranju Crne Gore prema standardima i institucijamame|unarodne zajednice, prestanku govora mr`nje, po~etku denaci-fikacije i po~etku izgradnje odgovaraju}e zakonske odnosno norma-tivne infrastrukture. Manjim delom, ova poboljπ anja sastoje se i uprvim, naglaπ avam, prvim koracima u prakti~noj implementaciji oveinfrastrukture u svakodnevnom ìvotu. Pored pozitivne, to jest multi-kulturne tradicije knjaèvine odnosno kraljevine Crne Gore u ovojoblasti, koja se nikako ne sme zanemariti, glavni aktuelni razlog, kojiobjaπ njava relativnu prednost Crne Gore u odnosu na Srbiju u ovojoblasti, jeste poznati raspad jedinstvene, izrazito monopolisti~ke,autoritarne i anti-manjinske vladaju}e partije, te po~etak, joπ jednomnaglaπ avam, po~etak izgradnje jedne nove, koalicione, viπ epartijske iviπ enacionalne Crne Gore. Kao π to je poznato, ovaj raspad odnosnopo~etak, dogodio se tokom dramati~ne 1997, i u izvesnoj meri, joπ uvektraje. Zbog teπkog nasle|a starih monopola u novom DPS, kao i zbogopasnog pritiska Miloπevi}evog reìma i njegovih lojalista u CrnojGori, me|utim, navedena poboljπanja su ne samo izrazito rudimentar-na, nego i krajnje nestabilna i neizvesna. Smatram, ipak, da su zna~ajna,i da je pogreπno previ|ati ih ili potcenjivati, kao π to je pogreπno i pre-cenjivati ih.

Druga teza nastavlja komparativnu perspektivu, upore|uju}i po-loàj manjinskih naroda u Crnoj Gori sa ovim poloàjem u demo-kratskim zemljama Zapada. I pored relativnog poboljπ anja ovogpoloàja u odnosu na Srbiju i samu Crnu Goru do pre godinu-dve,naime, nesporno je da je taj poloàj u Crnoj Gori joπ uvek daleko odvisokih i stabilnih standarda zapadnih zemalja. Ovo je neophodnoista}i da se prvi skromni rezultati u ovom domenu ne bi propagandno

74


prenaglasili odnosno zloupotrebili.Tre}a teza precizira odnos izme|u zapadnih obrazaca i crnogorskih (te

regionalnih, balkanskih) specifi~nosti i potreba. To je odnos koji, u ina~eveoma teπkoj me|unarodnoj situaciji, uspeπno izbegava sve Scile anti-zapadnja~ke histerije, ali i sve Haribde nekriti~ke neo-kolonijalne svesti.I u oblasti ure|enja i zaπ tite manjina, naime, zapadne demokratije sig-urno predstavljaju jedan od najzna~ajnijih institucionalnih uzora. Poredodre|enih univerzalnih iskustava i potreba, me|utim, svaka zemlja(odnosno region) ima i sasvim osobena iskustva i potrebe. Tako i Balkanodnosno Crna Gora. Zbog toga se ni na Balkanu odnosno u Crnoj Goriinstitucionalni obrasci ne mogu jednostavno kopirati. Umesto neokoloni-jalne translacije, neophodna je kreativna adaptacija i implementacija.

êtvrta teza rasvetljava upravo onaj specifi~ni crnogorski (te region-alni, balkanski) kompleks 1990-ih, koji ova adaptacija odnosno imple-mentacija mora da uzme u obzir. To je specifi~ni postkomunisti~kikompleks. Pored do kraja neuporedivih, unikatnih momenata, ovajkompleks sadrì i neke, sa odgovaraju}im evropskim i svetskimiskustvima druge polovine dvadesetog veka, uporedive elemente. Tosu, pre svega, odre|eni post-totalitarni, odnosno post-kolonijalnielementi, uporedivi sa sli~nim elementima post-nacisti~ke Nema~ke,odnosno postkolonijalne Afrike, Azije i Latinske Amerike, zbog kojihje, recimo, i Rastko Mo~nik, pre samo par godina, formulisao onajalternativni i samoironi~ni, ali i realisti~ki slogan "U~imo od Afrike!",koji na naπ u aktuelnu situaciju baca viπ e svetla nego sve uobraène,evropocentri~ne bajke o trìπ noj privredi i demokratiji zajedno.

Od najavljene dve plus ~etiri preporuke za poboljπ anje poloàjamanjinskih naroda u Crnoj Gori, jedna se upu}uje ve}inskom narodu idràvi, jedna manjinskom narodu (manjinskim narodima), a ~etirime|unarodnoj zajednici.

Glavna preporuka, koja se, na osnovu dosadaπ njeg iskustva,moè uputiti svim ve}inskim narodima i dràvama na Balkanu, pa iu Crnoj Gori posle hladnog rata, jeste poziv na aktivno, to jest koop-erativno prihvatanje i implementiranje me|unarodnih standarda iprava u regulisanju poloàja manjinskih naroda. Razloga za ovajpoziv je viπ e, ali su dva glavna: 1) prevazi|enost "suverenosti" i"unutraπ njih poslova" kao apsolutnih i isklju~ivih domenanacionalnih vlasti u post-vestfalskom svetu uopπ te, a posebno pre-vazi|enost ovih u uslovima posthladnoratovskog balkanskog nasilja,najve}im delom svesno, politi~ki proizvedenom upravo od strane

75


onih vladaju}ih nacionalnih politi~kih oligarhija, koje se danas pozi-vaju na navodnu neprikosnovenost i neprevazi|enost prevazi|enihkoncepata; i 2) ~injenica da aktuelno balkansko nasilje, po svim rel-evantnim kriterijumima i iskustvima, ve} ozbiljno i direktnougroàva me|unarodni odnosno regionalni mir i bezbednost, te da jepozitivna i preventivna internacionalizacija, u ovom regionu, pa i uCrnoj Gori danas, ne samo real-politi~ki neophodna, nego ime|unarodno-pravno legitimna i legalna. U svakom slu~aju, vlada-ju}e nacionalne oligarhije, najodgovornije za izbijanje opasne krize,nemaju moralnog, niti bilo kakvog drugog prava, da se danas suprot-stavljaju njenom me|unarodnom reπ avanju. Uostalom, do kakvihtragikomi~nih kontra-efekata, moè da dovede demagoπ ko supro-tstavljanje me|unarodnom uklju~ivanju u reπ avanje manjinskihproblema, dobro pokazuje i aktuelni salto mortale dedinjskog dikta-tora u samo pola godine, od njegovog grotesknog, enverhodìjan-skog, devedesetdevetprocentnog, referendumskog odbijanja ~ak inajblaèg me|unarodnog posredovanja u reπ avanju kosovskogproblema u prole}e, do prihvatanja ~ak i najgrubljeg vojnoguklju~ivanja u reπ avanje tog problema u jesen 1998. U po~etku, nijeprihvatao ni jednog Gonzalesa, na kraju je prihvatio dve hiljadetakozvanih verifikatora.

Glavna preporuka koja se, na temelju proteklog iskustva, moèuputiti manjinskim narodima, jeste poziv da, me|u ravnopravnimopcijama za regulisanje svog poloàja, sa~uvaju i pristanak na manjeod nezavisne dràve, kao i istrajnost u koriπ }enju nenasilnih sredsta-va. Pravo na samoopredeljenje ne svodi se samo na pravo na dràvu,nego uklju~uje i razli~ite modalitete takozvanog unutraπ njegsamoopredeljenja, od autonomije do federalne i konfederalnejedinice. Gornji poziv ne negira pravo na dràvu, ali upozorava naperspektivu beskona~nog nasilja, ukoliko se ceo kompleks redukujesamo na to pravo, a posebno ukoliko se uz to ne istraje ni na putunenasilnog delovanja.

U uslovima teπko naruπenog me|uetni~kog i ukupnog poverenja,kakvi danas vladaju u balkanskom regionu, me|utim, spremnost manjin-skog naroda na manje od dràve, moè da se pokaè kao teπko ostvarivzahtev. U takvoj situaciji, ulogu spasonosnog baj-pasa, to jest privremenogmandatara osporenih dràvnih funkcija, moè da odigra me|unarodnazajednica. Ali samo pod odre|enim uslovima. Najpre, neophodno je datakvu ulogu prihvate svi relevantni faktori: ve}inski narod i dràva, man-jinski narod, me|unarodna zajednica. A zatim, pored na~elnog prihvatan-

76


ja, svi ovi akteri, morali bi da iskaù i spremnost i sposobnost za u~enje.Ne ma-nje od lokalnih aktera, ovu spremnost odnosno sposobnost, morada iskaè i me|unarodna zajednica. O tome govore ~etiri poslednje pre-poruke.

Najdublji epistemoloπ ki izvor brojnih greπ aka me|unarodnezajednice, u~injenih u gotovo desetogodiπ njoj posthladnoratovskojbalkanskoj krizi, mogao bi da se opiπ e i kao neuvaàvanje komplek-snosti. êtiri preporuke me|unarodnoj zajednici odnose se, zapravo,na ~etiri razli~ita aspekta ovog neuvaàvanja.

Prva preporuka od me|unarodne zajednice traì preuzimanjeodgovornosti. U dosadaπ njem toku posthladnoratovske balkanskekrisze, naime, me|unarodna zajednica, ~itaj velike sile, u ovomdomenu, kao i ina~e, veoma ~esto je demonstrirala dvostruke stan-darde. Kad je velikim silama odgovaralo da se umeπ aju, pozivale suse na humanitarno pravo, kada im to nije odgovaralo, pozivale su sena nemeπ anje u unutraπ nje poslove. Ukoliko je ova dvostrukost,na samom po~etku, dok je involviranost me|unarodnog faktora unaπ u krizu bila relativno mala, i mogla da se toleriπ e, danas, kadaje taj faktor u ovu krizu umeπ an obilno i direktno, to viπ e nijemogu}e. Umesto dvostrukih standarda i arogancije, u reπ avanju ovekrize, me|unarodna zajednica mora da preuzme odgovornostsrazmernu mo}ima i resursima kojima raspolaè.

Druga preporuka zahteva od me|unarodne zajednice ve}euvaàvanje kompleksnosti, to jest me|uzavisnosti balkanskog prosto-ra, takozvani regionalni pristup u reπ avanju krize na delu, a ne samona re~ima. Balkan je kao ma|arska kocka. U ovoj kocki nije mogu}epromeniti ni jedno polje a da to ne uti~e na druga polja i na celukocku. Nije mogu}e reπ iti rebus ni jedne postjugoslovenske zemlje ada to ne uti~e na druge postjugoslovenske zemlje i na celokupniregion. Nije mogu} samo Dejton za BiH, bez istovremenog Dejtonaza Kosovo, odnosno za Crnu Goru, i za druge postjugoslovenskeentitete. Entitet-po-entitet pristup, dominantan do danas, pokazao sekao inferioran.

Tre}a preporuka sugeriπ e ve}e uvaàvanje vremenske kompleks-nosti. Kao π to je poznato, u dosadaπ njem toku posthladnoratovskebalkanske krize, me|unarodna zajednica je naj~eπ }e kasnila, ispolja-vaju}i pri tom sistemsku miopiju, kratkovidost, dominaciju kratkognad srednjim rokom, π to se teπ ko svetilo. U tom smislu, kriza naKosovu, kao i ona u Crnoj Gori, mogla bi me|unarodnoj zajednici da

77


posluì i kao teren za izgradnju jednog novog, neophodnog, kom-pleksnog, dugoro~nog i preventivnog modela me|unarodne politikei diplomatije.

êtvrta preporuka nalaè me|unarodnoj zajednici ve}e uvaàvanjedruπ tvene kompleksnosti, posebno ve}e uvaàvanje me|uzavisnostiizme|u ekonomije i politike odnosno bezbednosti. Umesto starog,prete`no negativnog i represivnog, neophodno je novo, kompleksno,to jest istovremeno ekonomsko, politi~ko i bezbednosno delovanjeme|unarodne zajednice.

Do stvarnog i stabilnog poboljπ anja poloàja manjinskih naroda uCrnoj Gori i na Balkanu moè do}i samo sa kumulativnim ispunjenjemsvih gore navedenih pretpostavki. A to nije ni malo jednostavno. ˇiritisimplifikaciju, zavodljivu iluziju o jednostavnosti, u uslovima izuzetnesloènosti, me|utim, krajnje je neodgovorno i π tetno. Zbog toga je i uovoj diskusiji prednost data analizi kompleksnosti.

78

Kosovo 1997: izme|u straha i nade

Pre same rasprave, samo dve uvodne napomene. Prvo, ~ast mi je dau~estvujem na ovom skupu. U~esnici ovog skupa su poznati, dugogo-diπ nji i uporni aktivisti nenasilnog otpora, i to u uslovima u kojima seova vrsta otpora grani~i sa herojstvom i podvigom. Komunikacija idruènje sa njima ~ini mi zadovoljstvo i ~ast. I drugo, moram da nagla-sim da u albansko-srpskom odnosno srpsko-albanskom dijalogu o Ko-sovu ja nisam reprezentativan ni u kom nacionalno ili politi~ki rele-vantnom smislu. Nacionalno, nisam ni Albanac, ni Srbin, ni Crnogorac,mada sam dràvljanin Crne Gore. Jugosloven sam, ali SRJ, ni kao soci-olog odnosno politikolog, ni kao gra|anin, ne smatram zaistaJugoslavijom, nego samo privremenim provizorijem, koji svojim tvo-rcima treba da obezbedi iluziju kontinuiteta i osloba|anje od odgovo-rnosti za ruπ enje stvarne Jugoslavije 1991. Osim toga, ni dràvno, par-tijski i politi~ki, nisam reprezentativan, jer ne vrπ im ni jednu javnu,dràvnu, partijsku ili politi~ku funkciju u SRJ, Srbiji, Crnoj Gori ili naKosovu. Profesor sam Savremenih politi~kih sistema i Sociologije poli-tike na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici, i ovdeistupam isklju~ivo u tom, profesionalnom i li~nom svojstvu. Ovo samistakao bez ikakve vrednosne, pozitivne ili negativne konotacije, negosamo radi toga da bi vas o tome obavestio. Ovakvo preciziranje meniolakπ ava diskusiju, a vama, verujem, pomaè da odredite relativnupoliti~ku teìnu stavova koje zastupam.

A sada, da pre|em na stvar. Kada bih rezimirao i naslovljavao uti-ske sa ovog okruglog stola, taj rezime odnosno naslov verovatno bi gla-sio ovako: "Kosovo 1997: izme|u straha i nade". U diskusiji koja sledi,izloì}u glavne faktore straha i glavne faktore nade ovde i danas, tojest, preciznije, na Kosovu, u leto 1997, naravno, onako kako ih ja vi-dim i doìvljavam.

Kada je re~ o glavnim faktorima straha, upotrebi}u redosled koji ni-je ni malo slu~ajan. Naprotiv, ovaj redosled izraàva moj stav o tomekoji od tih faktora predstavlja najve}i problem, rizik i razlog za strah.U tom smislu, faktor straha broj jedan, po mom miπ ljenju, ostaje vlastMiloπ evi}eve Srbije, Crne Gore i SRJ, koja je ve} viπ e od poladecenije, bez prestanka, glavni izvor regionalnog haosa, mr`nje i nasil-ja. Uprkos Dejtonsko-pariskom mirovnom sporazumu, pa i uprkostome π to su glavni me|unarodni faktori, pre svega velike sile, zbog

79


svoje kratkovide i loπ e realpolitike, po~eli o toj vlasti da govore kao oglavnom faktoru mira u regionu, ova vlast se i dalje ponaπ a tako kaoda nije nau~ila niπ ta iz dosadaπ njeg toka krize. Poslednja izjavapredsednika SRJ, Zorana Lili}a, kojom se nezadovoljnim kosovskimAlbancima, kao izlaz za reπ avanje njihovih nezadovoljstava, nudeProkletije, odnosno progon u Albaniju, u tom smislu je viπ e negoparadigmati~na. Ali, i u ludilu jedne ovakve izjave ima nekog sistema,kako bi rekao ˇekspir. A taj sistem je jedna vrsta pre instiktivne negosvesne kalkulacije i o~ekivanja da }e me|unarodna zajednica bitispremna da i ovog puta, kao i viπ e puta do sada, pa i uprkos svojretorici ljudskih prava, mira i demokratije, na kraju, ipak, prizna teri-torijalna i druga osvajanja postignuta nasiljem i krπ enjem me|unaro-dnog prava.

Time sam doπ ao i do drugog glavnog faktora straha na Kosovu1997. To je loπ a odnosno kratkovida realpolitika me|unarodne zajed-nice, koja ve} viπ e od pola decenije negativno doprinosi eskalacijiposthladnoratovske balkanske krize. Ova politika stalno kupuje loπ i,kratkoro~ni i nestabilni mir, od glavnih proizvo|a~a rata, pre svega odratno-nacionalisti~kog reìma Slobodana Miloπ evi}a. Pri tome,stvarne dugoro~ne probleme gura pod tepih i doprinosi njihovoj kom-plikaciji i eskalaciji u izvesnoj budu}nosti. Tako je bilo i sa Slovenijom,i sa Hrvatskom, i sa Bosnom i Hercegovinom. Ima razloga za strah da}e tako biti i sa Kosovom. U tom smislu, sumnju moè da pobudi iaktuelna poseta dràvnog sekretara jedine preostale supersile, SAD,Medlin Olbrajt, "balkanskom kasapinu", od Dejtona preimenovanomu "glavnog faktora mira", i to upravo u vreme kada jedan od njegovihglavnih saradnika izjavljuje onakve stvari o kosovskim Albancima iProkletijama. Moè biti da mi, sledbenici filozofije i prakse nenasilnogotpora, nemamo dovoljno realpoliti~kog i etatisti~kog duha, da nemoèmo da dopremo do skrivene dubine velike svetske politike, ali semeni ipak ~ini da nije re~ o tome, nego o ponavljanju onoga π to je ve}vi|eno, to jest spremnosti me|unarodnog realkapitalizma i realpoli-tike velikih sila da "uvaè realnost", ~ak i po cenu napuπ tanja onihosnovnih principa u koje se, ina~e, svakodnevno zaklinju.

Ukoliko me utisak ne vara, pod nepodnoπ ljivim pritiskom dvagore navedena faktora, u poslednjih nekoliko meseci, dolazi i dopojave tre}eg faktora straha. Ukoliko me utisak ne vara, naime, ime|u Albancima na Kosovu, u poslednjih nekoliko meseci, kao dadolazi do slabljenja, odnosno kolebanja snaga nenasilnog otpora, tedo snaènja uticaja onih drugih, radikalnih i beskompromisnih poli-

80


ti~kih formacija. Tendenciju o kojoj je re~ hrani ne samo nasiljereìma, nego i realpolitika me|unarodne zajednice. Realpolitika kojanikada nije delovala preventivno, i koja je uvek bila spremna da priz-na samo dela nasilja. Koliko pogubno ovakva spremnost moè delo-vati na zapaljivo kosovsko stanje, moèmo samo pretpostaviti. Uovakvom kontekstu, nama, koji i dalje verujemo u smisao nenasilnogotpora, ne ostaje niπ ta drugo do da, i po cenu da to zvu~i previπ epateti~no ili apstraktno, svojim prijateljima, Albancima, Srbima idrugima na Kosovu, uputimo joπ jedan apel, ohrabrenje i soli-darnost, u zajedni~kom i teπ kom naporu da se istraje na nenasilnomotporu.

Nakon tri faktora straha, sada }u samo ukratko izloìti i tri fakto-ra nade, kao i dva kratka komentara u vezi sa Kosovom 1997. Prvifaktor nade odnosi se na samu Srbiju. Naravno, ne onuMiloπ evi}evu, jer je, po mom sudu, ova definitivno i nepovratnoosu|ena na faπ isti~ku trule` i propadanje, nego na onu drugu, evrop-sku Srbiju, koja je, doduπ e, i nakon velikih demonstracija 1996-97,ponovo opala, ali od koje se jedino moè o~ekivati stvarni napredaki spaπ avanje Kosova i Srbije. Da li }e druga Srbija u tome uspeti neznam, ali sam zato siguran da }e njen bilo uspeh bilo neuspeh u tomebiti direktno povezan upravo sa Kosovom, ili, preciznije, sa onimkopernikanskim, anti-nacionalisti~kim preokretom, koji do danadanaπ njeg, barem u masovnijim razmerama, u Srbiji joπ nijenapravljen. Premnogo istog, to je bila i ostala najve}a, fatalna slabostanti-Miloπ evi}evske Srbije. Tek kada se i sama oslobodi od sop-stvenog anti-albanskog, anti-crnogorskog i svakog drugog veliko-srp-skog nacionalizma, anti-miloπ evi}evska Srbija bi}e u stanju da iza-zove i nadvlada samog Miloπ evi}a. Drugi faktor nade ti~e seme|unarodne zajednice i njene sposobnosti u~enja. Treba se, naime,nadati da }e, ako ne zbog naπ eg, a ono zbog sopstvenog interesa,me|unarodna zajednica neπ to i nau~iti iz sopstvenih greπ aka, te da}e model zakasnelog i ~esto kontra-produktivnog, zameniti modelompravovremenog, preventivnog i adekvatnog delovanja. Najzad, tre}ifaktor nade ti~e se kosovskih Albanaca i njihovih hrabrih lideranenasilnog otpora. Alternativa nenasilnom otporu je toliko straπ na,naime, da se, uprkos svoj negativnoj realpolitici me|unarodne zajed-nice, pa ~ak i uprkos svoj brutalnosti Miloπ evi}evog reìma, trebanadati da }e u svom nenasilnom otporu i borbi za svoja prava, oni,ipak, istrajati i uspeti.

Prvi kratki komentar je na~elan i ti~e se odnosa izme|u takoz-

81


vanog kona~nog i takozvanog privremenog reπ enja kosovskogpitanja. Da odmah kaèm, pristalica sam pragmatizma takozvanogprivremenog reπ enja. Strahovanja Albanaca sa Kosova, nekihu~esnika ovog okruglog stola, da ovo reπ enje, to jest "step bÚ stepconflict prevention and resolution", moè trajno ugasiti njihovopravo na samoopredeljenje i kona~no reπ enje, jesu legitimna, ali seona mogu ublaìti, ili, ~ak, otkloniti, odgovaraju}im garancijamame|unarodne zajednice. U tom slu~aju, takozvano privremenoreπ enje, ~iju je jednu mogu}u verziju na ovom skupu izloìo igospodin David Laurence Phillips, svima moè samo pomo}i da urelativnom miru do trajnog reπ enja do|u. Pravo naroda nasamoopredeljenje je nesporno, ali i izuzetno kompleksno, posebnokada se posmatra onako kako se jedino moè posmatrati, u vezi sajednakim takvim pravom drugoga. Za demokratsko i inteligentnoostvarivanje ovog prava neophodan je minimum mira i bezbednostisvih aktera. Taj minimum treba da obezbedi upravo pragmatikaprivremenog reπ enja.

Drugi kratki komentar je neπ to konkretniji i ti~e se projektaBalkanije Adema Dema}ija, koji se, kao π to je poznato, zalaè zaneku vrstu veoma labave zajednice, verovatno konfederacije Srbije,Crne Gore i Kosova. U ovom projektu vidim jedno mogu}e privre-meno, ili, ukoliko ho}ete, i trajno reπ enje kosovskog pitanja. Ovajprojekt izdvajam ne zbog toga π to smatram da on ima neku ~arobnuformulu za reπ avanje tog pitanja, takve formule nema, nego zbogtoga π to izme|u njega, na jednoj, i ideja Novaka Pribi}evi}a iDragana Veselinova o federaciji, koje su izloène na ovom skupu,kao i nekih drugih sli~nih ideja izloènih drugde, postoji mogu}nostkompromisa, bez kojeg racionalnog reπ avanja ovog pitanja jednos-tavno ne moè biti. U redu, kod Adema Dema}ija to je konfederaci-ja, kod Novaka Pribi}evi}a i Dragana Veselinova to je federacija, ali,pretpostavljam da }e se kolege pravnici i politikolozi iz Priπ tinesloìti sa mnom, razlika izme|u federacije i konfederacije, u vremenunovih integracija, kakva je EU, kao federacija-konfederacija suigeneris, na primer, nije viπ e onako kruta i nepremostiva, kao π to jenekada bila. Projekt Adema Dema}ija joπ uvek prihvata neki,makar minimalni zajedni~ki okvir sa Srbijom. I to je ono π to je zamogu}nost postizanja onog kompromisa najva`nije. Nakonviπ egodiπ njeg i eskaliraju}eg anti-albanskog reìmskog nasilja, ovajprojekt je, koliko je meni poznato, joπ jedini unutar relevantnih kru-gova albanske zajednice na Kosovu, koji bilo kakav zajedni~ki okviruopπ te prihvata. Zbog toga sam tom projektu i pridao toliki zna~aj.

82

Alternativa kompromisu je zastraπ uju}a.

83


Razaranje UniverzitetaAutoritarna politika, rat i diktatura, glavni faktoriblokade i destrukcije ljudskog kapitala i razvoja: iskustvo Crne Gore i Balkana posle hladnog rata

Celokupno profesionalno i gra|ansko iskustvo u poslednjih desetteπ kih godina, u~vrstilo me je u uverenju da o temi naπ eg danaπ njegsavetovanja, to jest o univerzitetu u tranziciji, autonomiji, kvalitetu iakademskim slobodama, kao ni o bilo kojoj drugoj druπ tvenoj temiovde i danas uostalom, nije mogu}e izre}i ni jednu jedinu smislenu re~a da se pritom, makar i samo sumarno, ne tematizuje i problematizujeaktuelni politi~ki poredak. Naravno, to je zbog toga π to upravo ovajporedak te teme predominantno odre|uje i oblikuje. Kada je o teminaπ eg danaπ njeg savetovanja re~, pomenuti predominantni uticajnajsaètije se moè opisati onako kako je to formulisano u podnaslovuovog teksta. To da su autoritarna politika, rat i diktatura, glavni faktoriblokade i destrukcije ljudskog kapitala i razvoja, i u tom sklopu i uni-verziteta ovde i danas, nije, dakle, samo mogu}a, nego je i nu`na pret-postavka svakog racionalnog i analiti~kog diskursa o ovoj stvari.

Sastavni deo blokade i destrukcije o kojoj je re~ jeste i, dopustite mida ga tako nazovem, prigovor politizacije. Vladaju}e politi~ke i ideo-loπke snage, u liku organizatora i voditelja nau~nih skupova kod nas iπ ire u poslednjih deset godina, naime, sistematski su onemogu}avale,pa i danas to joπ uvek ~ine, svaki pokuπaj da se u raspravu uvede ne-ophodni politi~ki odnosno politikoloπki aspekt. Pri tome to naj~eπ}e~ine pozivaju}i se na poznati veberijanski stav o vrednosnoj neutralnostinauke. Iskustvo ove vrste komunikacijske blokade, i ove vrste zloupo-trebe tog veberijanskog stava, meni je, na àlost, veoma dobro poznato.

Veberijanski stav o vrednosnoj neutralnosti druπ tvene nauke i na-u~nika, ima, naravno, i svoj racionalni, metodoloπ ki smisao. Re~ je o,svakom nau~niku u oblasti druπ tvenih nauka, dobro poznatoj potrebirigorozne samokontrole odnosno samozaπ tite od deformativnih utica-ja partikularnih, nacionalnih, verskih, partijskih i sli~nih svojstava, pri-padnosti i strasti. Ali ova potreba nikako ne opravdava i sistematskoizbegavanje i onemogu}avanje objektivne nau~ne analize aktuelnogpoliti~kog poretka, π to redovno ~ine naπ i la`ni veberijanci. Naprotiv,

84


uz potrebu re~ene samokontrole odnosno samozaπ tite, veberijanskistav o vrednosnoj neutralnosti druπ tvene nauke i nau~nika, u ne man-joj meri, podrazumeva i potrebu objektivne i, kada je to potrebno, a~esto je potrebno, i hrabre analize tog poretka. Zahtevati od nau~nikau oblasti druπ tvenih nauka da o svom predmetu kaù iπ ta smisleno, ada pritom nikako ne tematizuju politiku, isto je π to i zahtevati od, rec-imo, endokrinologa, da o svom predmetu neπ to kaù, ali da pritomnikako ne pominju `lezde sa unutraπ njim lu~enjem. Ovo vaì gener-alno, ali ovo posebno vaì ovde i danas, gde je ultraetatisti~ka, levi-jatanska politika progutala gotovo ~itavo druπ tvo. Pretpostavljam danema potrebe da posebno naglaπavam kako i u tom pogledu ovo save-tovanje doìvljavam kao po~etak nove, pozitivne prakse.

Jednopartijska SPS-DPS diktatura zamaskirana fasadnom demo-kratijom, ovo bi mogao biti onaj najkra}i opis naπ eg aktuelnog poli-ti~kog poretka od kojeg se mora po}i i u raspravi o temi naπeg danaπnj-eg savetovanja. U ovakvom poretku, i ustavom i zakonom proklam-ovana autonomija univerziteta, na àlost, samo je fasadna autonomija,iza koje se krije jednopartijska SPS-DPS diktatura.

Govore}i pre nekoliko godina o ovoj stvari, sociolog Nebojπ a Po-pov, jedan od najboljih, ako ne i najbolji poznavalac te stvari kod nas,izneo je ocenu da je realno stanje autonomije Beogradskog univerzite-ta danas loπ ije nego π to je bilo i pod Obrenovi}ima, i pod Kara|or|e-vi}ima, i pod marπ alom Titom. Po mom miπ ljenju, ova ocena u punojmeri vaì i za Univerzitet Crne Gore. ˇtaviπ e, po mom miπ ljenju, real-no stanje autonomije Univerziteta Crne Gore, ~ak je i loπ ije nego π toje realno stanje autonomije Beogradskog univerziteta. UniverzitetCrne Gore nije bio u epicentru takozvane antibirokratske revolucije,zapravo birokratske i nacionalisti~ke kontrarevolucije, ali on nije bioniti je u epicentru otpora toj revoluciji odnosno kontrarevoluciji.Epicentralno mesto i jednog i drugog procesa kod nas i dalje pripadaBeogradskom univerzitetu. Ta~no je, naime, da je Beogradski uni-verzitet dao zna~ajan doprinos ustoli~avanju novog srpskog diktatora,ali je tako|e ta~no i to da je taj univerzitet do sada barem tri puta,najpre marta 1991, zatim juna 1992. i najzad novembra 1996-marta1997, masovno i hrabro ustao protiv tog diktatora. Univerzitet CrneGore za celo to vreme bio je i ostao na periferiji. Zbog ~ega?

Relativno zaostajanje Univerziteta Crne Gore u odnosu naBeogradski univerzitet najve}im delom proizilazi iz njegove relativnemladosti i nerazvijenosti. Univerzitet Crne Gore postoji tek neπ to

85


viπ e od dve, Beogradski univerzitet ve} skoro π esnaest decenija.Zbog toga su na Univerzitetu Crne Gore tokom sedamdesetih iosamdesetih uspostavljeni i mnogo brojniji i rigidniji politi~ki ikadrovski monopoli. Uporedo sa ovim monopolima, i nasuprot njima,me|utim, stasavala je i prva generacija nastavnika tog univerziteta,π kolovana odnosno specijalizovana na svetski poznatim i priznatimuniverzitetima. Profesionalnu i socijalnu promociju ove generacije,kao i ukupan razvoj univerziteta i druπ tva uostalom, brutalno jeonemogu}ila provala nove, agresivno-nacionalisti~ke autoritarne poli-tike, koja je kulminirala po~etkom devedesetih. Rat i diktatura pred-stavljali su samo logi~nu konsekvencu te politike. Ono π to su sankci-je UN predstavljale za ~itavo druπ tvo, to je ova politika predstavljalaza najpropulzivnije sektore druπ tva, to jest za srednju klasu, profe-sionalce, univerzitet. Kombinacijom spoljaπ njih i unutraπ njih sankci-ja, za svega nekoliko godina, ~itavi univerzitetski kolektivi pretvorenisu u ekstremno zavisne i reketirane podlo`nike. Autonomija uni-verziteta, koja je i do tada bila veoma slaba, definitivno je propala ipostala puka fasada.

O stanju na Univerzitetu Crne Gore za vreme najte`ih godina ra-tnog nacionalizma i terora 1991-1996, a posebno o sistematskoj poli-ti~koj diskriminaciji javno eksponiranih protivnika tog nacionalizma iterora na samom Univerzitetu, konkretno Sr|ana Darmanovi}a i auto-ra ovog teksta, govori i Promemorija koju sam Pravnom fakultetu uPodgorici, Univerzitetu i Ministarstvu za prosvetu i nauku, kao i najπ i-roj nau~noj, kulturnoj i demokratskoj javnosti Crne Gore, uputio kra-jem novembra 1996. Rigidna politi~ka diskriminacija odnosno mono-pol u oblasti kadrovske reprodukcije, nastavnih planova, fonda ~asova,broja izvrπ ilaca, li~nih primanja, stanbenog pitanja i skoro svih drugihmaterijalnih i profesionalnih pitanja, kao i mnoπ tvo, bogatstvo i mi-mikrija mehanizama te diskriminacije, tamo su detaljno opisani. Pro-memorija je u celini objavljena i u podgori~kom Monitoru 29. novem-bra 1996. Sa izuzetkom rektora Univerziteta, Ratka \ukanovi}a, kojije u~inio barem jedan pozitivni pokuπ aj, me|utim, predstavka o kojojje re~, do danaπ njeg dana, naiπ la je na neprobojni zid }utanja. Tekunutar π irih pozitivnih druπ tvenih i politi~kih promena, koje su se uCrnoj Gori po~ele deπ avati u prole}e 1997, po~ele su da se ukazuju imogu}nosti za javno i produktivno postavljanje i reπ avanje problemauniverziteta na koje je ta predstavka ukazala.

Na dramati~an i kondezovan na~in, problemi o kojima je re~ doπ lisu do izra`aja i tokom gotovo ~etvoromese~nog konfliktnog procesa

86


izbora dekana Pravnog fakulteta u Podgorici od sredine juna do sre-dine oktobra 1997. Ovaj proces koincidirao je i prepleo se sa π irim ijoπ dramati~nijim procesom politi~kih promena u Crnoj Gori.Konflikt je eskalirao nakon odbijanja tre}inski-dràvnog Saveta fakul-teta po~etkom jula da prihvati predlog za dekana kojeg je prethodnoutvrdilo fakultetsko Nastavno-nau~no ve}e. Ovo odbijanje izazvalo jeburnu reakciju nastavni~kog kolektiva Pravnog fakulteta, najpreprotestnu peticiju, a zatim i viπ e nego dvotre}insko ponavljanje rani-jeg predloga Nastavno-nau~nog ve}a fakulteta. Istovremeno, sa nas-tavni~kim kolektivom Pravnog fakulteta, u njegovom protestu i zahte-vu da Savet uvaì volju odnosno predlog Nastavno-nau~nog ve}a, sol-idarisala se i ~etvrtina, to jest oko stotrideset od ukupno oko petstonastavnika Univerziteta Crne Gore, kao i nekoliko stotina studenataPravnog fakulteta. To je bila i jedna od prvih, ako ne i prva takva π iraakcija profesionalne solidarnosti na ovom univerzitetu u toku njegov-ih par decenija postojanja. Pod pritiskom univerzitetske i π iredemokratske javnosti, kao i pod pritiskom osetljive predizborne kon-junkture, kadrovski monopol je kona~no popustio. Sredinom oktobra,Savet Pravnog fakulteta, najzad je prihvatio volju i predlog Nastavno-nau~nog ve}a fakulteta.

Zavrπ nica gornjeg procesa odigrala se u vreme odràvanja naπ egsavetovanja. Koliko je naπ e savetovanje bilo na tragu bitnih procesauniverziteta u tranziciji ovde i danas, mo`da najbolje svedo~i ~injenicada su i predavanje gosta savetovanja, britanskog profesora Majklaˇetoka, i stavovi iz Poruke i Povelje usvojene na ovom savetovanju, imnoge neposredne reakcije u~esnika savetovanja, najdirektnije kore-spondirale sa akcijom profesionalne samozaπ tite koja je u isto vremevo|ena na Pravnom fakultetu. Nakon svega, verujem da je, na osnovuiskustva ove ~etvoromese~ne akcije, kao i na osnovu brojnih ideja ipodsticaja sa naπ eg dvodnevnog savetovanja, mogu}e i potrebnou~initi i jedan sasvim konkretan predlog za poboljπ anje postoje}ezakonske regulative u ovoj oblasti.

"Dekana univerzitetske jedinice, ~iji je osniva~ Republika, imenujesavjet na predlog nau~no-nastavnog vije}a." Ovako glasi stav 1 ~lana100 Zakona o univerzitetu Crne Gore koji je i u sporu na Pravnomfakultetu bio dijametralno suprotno tuma~en. ^lanovi Saveta fakulte-ta pozivali su se na navodno pravo Saveta da ne prihvati predlogNastavno-nau~nog ve}a, i to pravo temeljili kako na zakonskom odre-|enju Saveta kao "organa upravljanja" na fakultetu, tako i na statu-tarnoj normi o tajnom glasanju na tom organu. Suprotno, pobunjeni

87

nastavni~ki kolektiv pozivao se na ustavom i zakonom garantovanona~elo autonomije univerziteta, i iz tog na~ela izvla~io obavezu Savetada prihvati predlog zakonom odre|enog predlaga~a odnosno Nastav-no-nau~nog ve}a fakulteta. Pravno, spor je ostao nerazreπ en do kraja.Savet je na kraju prihvatio predlog Nastavno-nau~nog ve}a, ali ne naosnovu tuma~enja po kojem je bio obavezan da to u~ini, nego, ~ini se,pre zbog osetljive predizborne konjunkture.

Da bi se ubudu}e izbegli ovakvi pravni i kadrovski sporovi, najboljeje da se izvrπ i odgovaraju}e noveliranje Zakona o univerzitetu CrneGore. U tom cilju, predla`em da se pravnom tuma~enju pobunjenognastavni~kog kolektiva da i odgovaraju}a nedvosmislena zakonskaformulacija, i to: a) ili tako π to }e se ~lan 100 Zakona o univerzitetuCrne Gore, odmah iza citiranog stava 1, dopuniti stavom 2, koji bi gla-sio "Savet prihvata predlog vije}a, osim u slu~aju o~iglednog krπenjazakona"; b) ili tako π to }e ~itav ~lan 100 ovog zakona glasiti jednos-tavno: "Dekana univerzitetske jedinice bira Nastavno-nau~no vije}e tejedinice." Predlog pod a) predstavlja minimum, a predlog pod b) opti-mum. Osim π to se oslanjaju na iskustvo koje je gore opisano, ovipredlozi oslanjaju se i na iskustvo Beogradskog univerziteta, kao i naiskustvo savremenih zapadnoevropskih univerziteta o kojem nas jeobavestio profesor Majkl ˇetok.

U poslednjih deset godina, naπ e celokupno druπ tvo, pa iUniverzitet Crne Gore kao njegov nerazdvojni deo, naπ li su se u pro-cesu negativne tranzicije. Umesto prelaza iz zatvorenog u otvorenodruπ tvo, naπ li smo se u prelazu iz jednog, komunisti~kog, real-soci-jalisti~kog, etatisti~kog, u drugi, agresivno-nacionalisti~ki tipzatvorenog druπ tva. Sa zakaπ njenjem od skoro ~itave jedne decenije,tek u prole}e 1997, kod nas je zapo~eo proces velike ideoloπ ke i poli-ti~ke demonopolizacije. U tome je veliki zna~aj raspada vladaju}e DPSna dva dela marta 1997. Sporazum o uspostavljanju minimumademokratske infrastrukture kojeg su reformski deo bivπ eg DPS inajve}i deo parlamentarnih opozicionih stranaka zaklju~ili po~etkomseptembra ove godine, predstavlja, zapravo, Okrugli sto vlasti i opozi-cije u malom. Ono π to su druge isto~noevropske zemlje uspeπ nozavrπ ile joπ 1989, mi smo zapo~eli tek sada. I zbog toga smo tek sadana nultoj ta~ki tranzicije.

Naπa aktuelna "nula" izuzetno je teπka, sigurno mnogo te`a negoπ to je bila isto~noevropska "nula" 1989. Zaustavljanje i preokretanjetrenda negativne tranzicije, to je njena teπka "socijalna fizika" ovde i

88


danas. Uloga univerziteta u ovoj teπkoj fizici odnosno tranziciji izuzetnoje velika. Naπem savetovanju i projektu "Univerzitet u tranziciji" pripa-da zasluga π to je me|u prvim takvim koje je na tu ulogu skrenulo pa`nju.

89


Socijalna dimenzija tranzicije

Nakon gotovo desetogodiπ nje ratno-nacionalisti~ke destrukcijeprivrede, druπ tva i radni~ke klase, i sindikat je ovde i danas relativnodestruiran, nejak i slab. Ipak, ko bolje pamti, seti}e se da je i takav, rel-ativno destruiran, nejak i slab, sindikat Crne Gore, ~ak nekoliko godi-na pre reformsko-demokratskog zaokreta vlasti u Crnoj Gori, otpo~eosopstvenu, skromnu, ali zna~ajnu reintegraciju u me|unarodnu zajed-nicu i normalan svet. Zbog toga moja zahvalnost π to ste me pozvali dau~estvujem na ovom skupu, koji je i prva me|unarodna konferencijaove vrste u Crnoj Gori, nije samo, pa ni prvenstveno, kurtoazneprirode.

Tema ove konferencije je: "Socijalna dimenzija procesa tranzicije uCrnoj Gori". Tema moje diskusije je: "Socijalna dimenzija procesatranzicije u Crnoj Gori: prilog kritici vladaju}ih ideologija". Ovu temuodabrao sam, najpre, zbog toga π to je ona u okviru mojih profesionalnihkompetencija (profesor sam Savremenih politi~kih sistema i Sociologijepolitike na Pravnom fakultetu u Podgorici), a zatim, i zbog toga π to tatema (iako se to, mo`da, ne vidi na prvi pogled) predstavlja vaàn prob-lem u okviru glavne teme konferencije. Ideologija i politika su vaàn sas-tavni i reproduktivni deo svakog, a posebno ultra-etatizovanog i ultra-ideologizovanog socijalnog sistema, kakav je i onaj u kojem mi ìvimo.

Budu}i da je vreme za diskusiju ograni~eno, ja }u svoju glavnu mi-sao o temi koju sam najavio, izloìti veoma saèto, u nekoliko klju~nihteza i argumenata. Negativno, moja glavna teza mogla bi se formulisatikao istovremeno odbacivanje loπ e apstrakcije kapitalizma i loπ eapstrakcije socijalizma, odnosno loπ e apstrakcije slobode i loπ eapstrakcije pravde. Pozitivno, ta teza najkra}e bi se mogla formulisatikao jedna vrsta pledoajea za ideoloπ ku i politi~ku eklektiku i prag-matiku. Kolega iz Me|unarodnog sindikata javnog sektora ovo istoformulisao je kao "ravnoteù ili balans". Pretpostavljam da je svimakoji ìve ovde i danas jasno zbog ~ega sam svoju diskusiju zapo~eo baπsa ovom tezom. Naravno, re~ je o tome da je naπ socijalni sistem, uposlednjih desetak godina takozvane postkomunisti~ke tranzicije,zapravo, samo preπ ao iz jedne loπ e apstrakcije i ideologizacije udrugu, isto tako loπ u apstrakciju i ideologizaciju, iz takozvanogsamoupravnog socijalizma, u kojem je bilo dosta retori~ke, ali veomamalo stvarne radni~ke vlasti i pravde, u takozvani divlji kapitalizam, u

90


kojem je, opet, dosta retori~kog, ali veoma malo realnog trìπ ta, pre-duzimaπ tva i razvoja.

Bi}u i sasvim konkretan. Pri tome }u po}i od jedne od poznatih tezanaπ ih novih kapitalista i liberala fundamentalista. To je njihova tezapo kojoj nije va`no kako se do kapitala doπ lo, nego samo kako da setaj kapital π to pre aktivira. Ja se sa tim stavom u na~elu slaèm, ali jenaπ problem u tome π to se i sam "kapital" pretvara u loπ u apstrak-ciju ukoliko se istrgne iz realnog socijalnog sistema i konteksta. A tose, po mom miπ ljenju, svakako ~ini, ukoliko se ignoriπ e onaj ose}ajnepodnoπ ljive socijalne nepravde, koji je, sude}i po svim relevantnimindikatorima, jedna od najzna~ajnijih crta masovnog iskustva i svesti usvim onim postkomunisti~kim zemljama, pa i u Crnoj Gori i Srbiji, ukojima je tranzicija posredovana ne samo prljavom privatizacijom,nego i najbrutalnijim fratricidnim nasiljem i ratom. U ovom procesuformirana je i ~itava jedna nova patoloπ ka ekonomska i socijalnastruktura. Sastavni deo ove strukture je i masa od oko devedeset pa iviπ e procenata stanovniπ tva koje se s razlogom ose}a duboko i teπ koviktimiziranim onim procesom. Ose}aj nepodnoπ ljive socijalnenepravde tako postaje socijalna ~injenica prvog reda. Svaki ozbiljanprojekt tranzicije ovom ose}aju mora iza}i u susret, ovu ~injenicuuvaìti, i to ne toliko zbog same socijalne pravde, mada je i ova, samapo sebi, ljudski relevantna i va`na, nego, joπ viπ e, zbog veoma kom-pleksne i veoma teπ ke pragmatike tranzicije. Ne iza|e li se ovomose}aju u susret, ne uvaì li se ona ~injenica, naime, raste opasnost dado|e do joπ jednog novog velikog totalitarnog sloma i poretka naovom prostoru, pa tako i do definitivnog zaustavljanja svake pozitivnetranzicije, da o "aktiviranju kapitala" i ne govorimo. Samo π to bi zatakav ishod tada bili odgovorni ne samo naπ i stari i novi totalitarnifaπ isti i komunisti, nego i naπ i novi postkomunisti~ki kapitalisti i lib-erali fundamentalisti.

A sada, nekoliko refleksija i o onoj drugoj loπ oj apstrakciji i ideol-ogizaciji. Kolega iz Me|unarodnog sindikata javnog sektora dobro jeprimetio da je minimalna konceptualna i leksi~ka jasno}a jedan odveoma va`nih elemenata tranzicije. To vaì i za pojam "levica". Otvo-rite bilo koji opπ ti ili politikoloπ ki leksikon, priru~nik ili re~nik, i vi-de}ete da su dva naj~eπ }a elementa, koji ulaze u samo srediπ te ovogpojma, "socijalna jednakost" i "socijalna promena". A, upravo suprot-no, vrtoglavo uve}avanje socijalnih nejednakosti, te ìlav otpor svakojsocijalnoj promeni, predstavljaju dve glavne tekovine baπ onih parti-ja u Srbiji (SPS i JUL) i Crnoj Gori (do 1997. jedinstvena DPS, od1997. novoosnovana SNP) koje sebe samonazivaju "levicom". ˇto one

91

sebe tako percipiraju i nazivaju, moè se shvatiti. Na taj na~in, one nas-toje da zadrè konzervativno, uplaπ eno i dezorijentisano bira~ko telo,posebno penzionere i uopπ te starije generacije, koje su, pod pritiskomgodina, ispale iz realnog istorijskog vremena. ˇto ih tako percipiraju injihovi protivnici sa doma}e i me|unarodne desnice, tako|e se moèshvatiti. Ko bi propustio priliku da za protivnika ima jednu ovakvu"levicu". Neshvatljivo je, me|utim, da ~ak i mnogi ozbiljni profesion-alni delatnici, socijalni teoreti~ari i analiti~ari, naj~eπ }e bez ikakverezerve, tako|e prihvataju da je ovde re~ o "levici". A ~ak i samosumarna analiza realnih ~injenica i rezultata vladavine ove "levice",jasno pokazuje ne samo da je ova, zapravo, desnica (porast nejed-nakosti i otpor promenama), nego, s obzirom na sredstva koja koristi(agresivni nacionalizam i kult sile, uklju~iv i rat, etni~ka ~iπ }enja igenocid), ~ak, ultra-desnica, ili, π to je isto, kvazi-faπ isti~ka desnica.

Demistifikacija la`ne, mistifikovane levice, kao kvazi-faπ isti~kedesnice, me|utim, joπ uvek ne rasvetljava i ulogu stvarne, nemistifiko-vane levice, odnosno minimalne socijalne pravde, kao nu`nih, prag-mati~kih i operativnih elemenata tranzicije ovde i danas. A ta uloga je ite kako va`na. Ne zbog toga π to ja, na primer, spadam u simpatizerejedne vrste demokratskog socijalizma, socijal-demokratije i anarho-soci-jalizma, nego zbog toga π to bez izvesnog broja sasvim konkretnih soci-jalnih i politi~kih baj-paseva, preti sasvim realna opasnost da do|e doonog totalitarnog sloma. Najva`niji baj-pas ove vrste je sigurno π irokisocijalni konsenzus, dakle, socijalni, ne samo parlamentarni, partijski ipoliti~ki konsenzus, izme|u glavnih socijalnih i politi~kih snagadruπ tva, o osnovnim elementima, putevima, sredstvima i drugim para-metrima nu`nih reformi. Uloga samostalnih sindikata u ovom procesu jecentralna. Isto vaì i za ulogu me|unarodnih sindikata. Ogroman leg-islativni, egzekutivni, ekspertski i drugi rad, do|e tek nakon toga. Naàlost, nema dovoljno znakova da se to, ~ak i u Crnoj Gori, ozbiljnoshvata.

Na kraju, sve prethodne refleksije, distinkcije i demistifikacije, situi-ra}u i u naπ najaktuelniji socijalni i politi~ki kontekst. Iako su sevelike tromese~ne demonstracije gra|ana Srbije 1996-97, na kraju, kaoi nekoliko puta pre toga, nasukale na poslovi~no nejedinstvo i neod-govornost opozicije, ostaje realna nada i o~ekivanje da }e iz socijalnememorije ovih demonstracija, u doglednoj budu}nosti, proiste}i novepozitivne energije i promene. Indirektno, ove demonstracije ve} su iproizvele neke, makar i ograni~ene promene. Kada je o Srbiji re~, tadana umu imam, pre svega, rehabilitaciju gra|anina i gra|anskog

92


druπ tva uopπ te, afirmaciju autonomne socijalne akcije, odbranu pro-fesio-nalne i ekspertske autonomije (Grupa nezavisnih ekonomistaG17 i druge). Za Crnu Goru, ove demonstracije su bile joπ zna~ajnije.Direktno pod njihovim pritiskom, doπ lo je do rascepa u do tada jedin-stvenoj, vladaju}oj DPS, i do nove, druge crnogorske "nulte" godinetranzicije. Negativna tranzicija je zaustavljena, a pozitivna, makar iveoma teπ ko i sporo, joπ jednom otpo~ela.

Naπ problem ovde i danas istovremeno je sasvim klasi~an i sasvimspecifi~an. Sasvim klasi~an u tom smislu π to je novi po~etak pozitivnetranzicije i otvaranja Crne Gore proizveo poznatu, standardnu reakcijuuplaπenih, konzervativnih, ksenofobi~nih snaga zatvorenog druπ tva, okojoj piπe i Karl Poper u "Otvorenom druπ tvu i njegovim neprijatelji-ma". Sasvim specifi~an u tom smislu π to je ova standardna reakcija usebe uklju~ila i sve one istorijske, etni~ke, verske i druge specifi~nostiCrne Gore, koje se mogu sresti i razumeti samo ovde. Bilo kako bilo, iuprkos prvim reformskim koracima i rezultatima nove vlasti, CrnaGora je i dalje ispred kriti~nog praga pozitivne tranzicije. Ovaj pragobele`ava duboka i opasna politi~ka i etni~ka polarizacija na samoj iviciunutraπnjeg fratricida. U slu~aju ovog poslednjeg, pozitivna tranzicijabi bila zaustavljena, a pitanje je da li bi, nakon jednog takvog sukoba,ikada ponovo i mogla biti nastavljena. To je ono π to paraliπe i bloki-ra.

U jesen 1974, dakle pre skoro ~etvrt veka, moj tadaπ nji profesorUrbanologije na Arhitektnonskom fakultetu u Beogradu, BogdanBogdanovi}, priredio je izlo`bu radova iz oblasti memorijalne arhitek-ture. Naslov izlo`be ostao mi jeduboko urezan u se}anje: "@ivot je ja~iod smrti". Svoju diskusiju na ovom skupu zavrπ avam ovim re~ima nesamo zbog evociranja se}anja na jednog izuzetnog ~oveka i intelektu-alca, nego i zbog nade koja nam je ovde i danas toliko potrebna. Trebase nadati, naime, da je Bogdan Bogdanovi}, zaista, bio u pravu, to jestda je `ivot, zaista, ja~i od smrti.

93


Nevidljiva strana MesecaSvet Noama ômskog

Noam Avram ômski (Noam Avram ChomskÚ), jedan od najzna~a-jnijih lingvista i najuticajnijih intelektualaca veka, ro|en je u Fi-ladelfiji u SAD 1928. godine. Znake vunderkindske nadarenosti odno-sno strasti za ~itanjem, u~enjem jezika, matematike i drugih nauka,Noam ômski pokazuje joπ u najranijem ìvotnom dobu. Pored nes-pornog prirodnog talenta, tome svakako doprinosi i izuzetno povoljna,podsticajna i ìva atmosfera u porodici rusko-jevrejskih doseljenika,intelektualaca i aktivista. U dvadesetdevetoj godini doktorira u oblastilingvistike i ve} u doktoratu postiè ono π to }e se kasnije nazvati jed-nom od najzna~ajnijih revolucija u toj oblasti. Do Noama ômskoglingvistika ne prelazi granice empiricisti~kog bihejviorizma, nakonnjega ona postaje kompleksni studij jezika kao generi~ke i naslednestrukture ~oveka. Rat u Vijetnamu tokom 1960-ih u Noamu ômskomoìvljava uticaje i zasade iz proπ losti. Postaje jedan od vode}ih anti-ratnih aktivista i kriti~ara spoljne politike SAD. Objavljuje veliki broj~lanaka i knjiga u ovoj oblasti. @ivi i radi kao profesor na Odseku zalingvistiku i filozofiju ~uvenog Masa~usetskog instituta za tehnologiju(MIT) u Kejmbridù u dràvi Masa~usets u SAD.

Volumen i uticaj dela Noama ômskog, kako u oblasti lingvistike,tako i u oblasti druπ tva i politike, impresivan je. Slede samo naslovinjegovih najzna~ajnijih knjiga. U oblasti lingvistike: SÚntactic Structures(Sintaksi~ke strukture); Aspects of the TheorÚ of SÚntaØ (Aspekti teori-je sintakse); The Logical Structure of Linguistic TheorÚ (Logi~ka struk-tura lingvisti~ke teorije); Language and Mind (Jezik i um); Languageand Problems of Kno ledge (Jezik i problemi znanja); Kno ledge ofLanguage (Znanje jezika). U oblasti druπ tva i politike: American Po erand the Ne Mandarins (Ameri~ka mo} i novi mandarini); Turning theTide: The United States and Latin America (Promena struje: SjedinjeneDràve i Latinska Amerika); The Fateful Triangle: The United States,Israel and the Palestinians (Sudbonosni trougao: Sjedinjene Dràve,Izrael i Palestinci); Political EconomÚ of Human Rights (Politi~kaekonomija ljudskih prava, ko-urednik Edvard S. Herman); ashingtonConnection and Third orld Fascism (Vaπ ingtonska veza i faπ izam uTre}em svetu, Prvi tom); After the CataclÚsm: Post ar Indochina and theReconstruction of Imperial IdeologÚ (Posle kataklizme: postratnaIndokina i obnova imperijalne ideologije, Drugi tom); Manufactoring

94


Consent: The Political EconomÚ of the Mass Media (Proizvodnja pris-tanka: politi~ka ekonomija masovnih medija, ko-urednik Edvard S.Herman); NecessarÚ Illusions: Thought Control in Democratic Societies(Neophodne iluzije: kontrola misli u demokratskim druπ tvima); OnPo er and IdeologÚ (O mo}i i ideologiji); The Culture of Terrorism(Kultura terorizma); The ChomskÚ Reader (Izbor iz dela Noamaômskog, urednik Dèjms Pek); Language and Politics (Jezik i politi-ka, Zbornik intervjua, urednik Karlos P. Otero); Deterring DemocracÚ(Kontrolisana demokratija); Po er and Prospects: Reflections onHuman Nature and Social Order (Mo} i nade: razmiπ ljanja o ljudskojprirodi i druπ tvenom poretku).

Kontrolisana demokratija, koju CID objavljuje u biblioteci Kairos,reprezentativna je za celinu dela Noama ômskog u oblasti druπ tva ipolitike. U njoj su zastupljene gotovo sve zna~ajnije teme njegovihdruπ tveno-politi~kih studija i kritika. Osim toga, Noam ômski ovuknjigu piπ e i objavljuje 1991, dakle posle sloma komunizma i hladnograta. Na taj na~in, naπ i ~itaoci u prilici su da, nakon upoznavanjavladaju}ih, etno-determinsti~kih i neo-liberalnih ideja SemjuelaHantingtona i Frensisa Fukujame, upoznaju i jednu izrazito alterna-tivnu interpretaciju posthladnoratovskog sveta.

Nova, posthladnoratovska zbilja, u velikoj meri, relativizuje i dovo-di u pitanje stare ideoloπ ke i politi~ke podele. Uz to, i samo deloNoama ômskog, toliko je bogato, individualno i osobeno, da ga seteπ ko moè bez ostatka svrstati u odre|enu ideoloπ ku i politi~kuvrstu. Ipak, moè se govoriti o odre|enim, manje ili viπ e prepoz-natljivim uticajima. Tako, sam Noam ômski, u razgovoru sa prijatel-jem i sledbenikom, Latinoamerikancem Karlosom P. Oterom, u knjiziLanguage and Politics, kao svoje najzna~ajnije intelektualne i politi~kekorene, isti~e: anarhizam, posebno onaj ranog Mihaila Bakunjina;anarhosindikalizam, posebno ideje i iskustva radni~ke kontrole,decentralizacije i federalizma; liberterski socijalizam; neboljπ evi~kimarksizam, posebno onaj Antona Panekuka; Prosvetiteljstvo i anti-faπ izam. Pa`ljiviji ~italac ve} i u ovim korenima prepoznaje onu retkutre}u intelektualnu struju, koja je dala neka od najzna~ajnijih dela veka. Re~ je o malobrojnim misliocima ovog veka, koji su, naj~eπ }e pocenu velikih napora i `rtvi, uspeli da postignu i sa~uvaju neophodnudistancu i kriti~nost prema dva velika parazitska i propagandna sistematog veka, zapadnom kapitalizmu i isto~nom etatizmu. Ovakvim retkim,a dragocenim pozicioniranjem, Noam ômski pridruùje se takozna~ajnim misliocima ovog veka kao π to su bili Vilhelm Rajh i Dòrd`

95


Orvel, da pomenemo samo dvojicu najpoznatijih. Intelektualna supe-riornost tre}e struje, posebno dragocena postaje danas, posle spek-takularnog sloma isto~nog etatizma i konjunkturnog, ali nesigurnog iopasnog trijumfa zapadnog kapitalizma.

Naravno, iznoπ enje istine o, po pravilu, neprijatnim i bolnim tema-ma druπ tvenog i politi~kog ìvota, π to ~ini i Noam ômski, pra}enoje nerazumevanjem, pa i osvetom mo}nih i onih koji su im podre|eni.To je najdublji razlog zbog kojeg je i delo Noama ômskog, dodanaπ njeg dana, izloèno brojnim nerazumevanjima, pogreπ nim~itanjima i optu`bama. Pominjemo samo neke od njih. Tako, u samimSAD, pored izuzetne popularnosti u alternativnim, univerzitetskim ilibereterskim krugovima, knjige i ideje Noama ômskog izloène su irepresivnoj odnosno manipulativnoj recepciji od strane vladaju}ihintelektualaca i ideologa. Njegove lucidne kritike spoljne politike SADna no` se do~ekuju posebno od strane takozvanih realista odnosnoetabliranih uslu`nih eksperata u oblasti Me|unarodnih odnosa, nje-gove inteligentne analize ameri~kog i me|unarodnog realkapitalizmapredmet su ùstrih diskvalifikacija od strane neoliberalnih ideologatakozvanog slobodnog trìπ ta, a njegove ideje o "bi-nacionalnoj jevre-jsko-arapskoj konfederaciji" razlog da ga menhetenski jevrejski lobi,inkorporiran u vladavinski sistem SAD, proglasi za "Jevreja koji mrziJevreje". Osta}e zapisano da je ime Noama ômskog bilo i na Ni-ksonovom "Spisku dràvnih neprijatelja".

Nerazumevanja i pogreπ nih ~itanja i optu`bi, ideje Noamaômskog nisu poπ te|ene ni kod nas u poslednjih deset godina.Jednopartijski etatizam bio je ideoloπ ki restriktivan i represivan. Kaotakav, bio je brana svakoj slobodnoj komunikaciji, pa i slobodnojkomunikaciji i evaluaciji ideja Noama ômskog. Neobi~an hibrid lib-eralizma i faπ izma, koji je na Balkanu uspostavljen posle hladnograda, me|utim, samo je joπ viπ e oteào i iskrivio slobodnu komu-nikaciju uopπ te, pa i slobodnu komunikaciju i recepciju Noamaômskog na ovom prostoru. Tako su se u poslednjoj deceniji kod nasrelativno jasno manifestovale posebno dve vrste pogreπ nihrazumevanja i diskvalifikacija Noama ômskog. S jedne strane, takoz-vani ~isti postkomunisti~ki liberali, ohrabreni trijumfom svoje ide-ologije u planetarnim razmerama, po pravilu, previ|aju oπ tru kritikurealsocijalizma u delima Noama ômskog, pa njegovu isto tako oπ trukritiku realkapitalizma, potpuno neosnovano, diskvalifikuju kaotobo`nji "komunisti~ki fundamentalizam". S druge strane, posthladno-ratovski balkanski faπ isti, posebno aktuelni velikosrpski nacionalisti,

96


njihovi ideolozi i propagandisti, sistematski prikrivaju ideje Noamaômskog o "Vaπ ingtonskoj vezi i faπ izmu u Tre}em svetu", pa i uJugoisto~noj Evropi, jer je i ova danas Tre}i svet, pa njegovu kritikuSAD imperijalizma, isto tako neosnovano, prikazuju kao tobo`njupodrπ ku njihovom nacional-socijalizmu.

Jedan poseban oblik nerazumevanja, ignorisanja i diskvalifikovanjadela Noama ômskog u oblasti druπ tva i politike, predstavlja miπ lje-nje da su ta dela, za razliku od onih u oblasti lingvistike, doduπ e,mo`da, provokativna i ekstravagantna, ali, ina~e, sasvim prose~na ibezna~ajna. Po pravilu, ovakvo miπ ljenje dolazi iz kruga ideologijomoptere}enih neoliberlanih oponenata Noama ômskog. Naprotiv, ide-oloπ ki bezpredrasudno ~itanje ovih dela, kao i isto takvo ~itanje samekompleksne druπ tvene zbilje, dovodi do zaklju~ka da je doprinosNoama ômskog u oblasti druπ tvenih nauka jednako zna~ajan, to jestkapitalan, vrhunski i izuzetan, kao π to je i njegov ina~e nesporandoprinos u oblasti lingvistike.

Doprinos Noama ômskog u oblasti druπ tvenih nauka, kao ipovezanost tog doprinosa sa njegovim doprinosima u oblasti lingvis-tike, najbolje je rasvetlio Karlos P. Otero. U Uvodu za Language andPolitics, ovaj je znala~ki ukazao na najdublju i najzna~ajniju vezu kojapostoji izme|u "Frojdovog problema" potiskivanja neprijatnih iskus-tava i istina, te "Orvelovog problema" prerade ovih istina putemNovogovora, s jedne, i istraìvanja odnosno nalaza Noama ômskog uoblasti druπ tva i politike, s druge strane. U formalnom odnosno aka-demskom smislu, analiza i kritika spoljne politike SAD Noama ô-mskog, koja je usledila kao odgovor na traumu vijetnamskog rata, mo-è se kvalifikovati i klasifikovati kao deo Sociologije politike, ili, joπpreciznije, Sociologije vlasti i Sociologije ideologije, propagande i ma-sovnih medija, ali je mnogo zna~ajnije imati na umu suπ tinsko, prob-lemsko mesto ovih analiza i kritika u mapi velikih otkri}a druπ tvenihnauka veka, na koje je tako dobro ukazao Karlos P. Otero.

Miπ ljenje sledi zbilju, a ne obrnuto. Noam ômski nema negativansud o vlasti zato π to je anarho-socijalist, nego je, obrnuto, anarho-soci-jalist, zato π to celokupno neideologizovano iskustvo uverava u nega-tivnu prirodu vlasti. O tome najbolje govori jedan kratki dijalog izme|uNoama ômskog i Karlosa P. Otera u Language and politics: "Da li jeikada bilo vlasti ili dràve koja je po Vaπem miπ ljenju svoju mo} koris-tila na dobar na~in? To je skoro jedna logi~ka nemogu}nost. Da li je vlastinherentno loπa? Ne, inherentno loπa je koncentracija vlasti." Zbog

97


toga, a ne zbog neke metafizi~ke biti, dakle, vlast i zlo su nerazdvojankorelat. Istorija vlasti je istorija zla. Sastavni deo ovog zla je i sistematsko}uta-nje, zatrpavanje i izobli~avanje svesti o zlu. A to nije niπ ta drugodo ideologija odnosno propaganda, uz mo} i vlast, drugi najzna~ajnijidomen istraìvanja Noama ômskog u oblasti druπ tva i politike.

Zbog inherentnog prisustva ideologije odnosno propagande, Pla-neta ôvek je, najve}im delom, ako ne i u celini, do danas, ostala nepo-znata, skrivena, zamra~ena. Kao nevidljiva strana Meseca. Otkrivanjeodnosno rasvetljavanje ove strane Meseca je oteàno, ali uzbudljivo izahvalno. Noam ômski spada u one koji su u ovom otkrivala~kompoduhvatu postigli najzapaènije rezultate. Kontrolisana demokratijaje i u ovom pogledu prili~no reprezentativna. Sledi samo skica najz-na~ajnijih od ovih rezultata odnosno mesta.

Glavno mesto nevidljive strane Meseca Noama ômskog svakakopredstavlja obrazac hladnog rada. Ovaj obrazac se sastoji u, kakoNoam ômski precizno detektuje u Kontrolisanoj demokratiji, "fu-nkcionalnoj korisnosti" koju hladnoratovski antagonizam ima za obesupersile u kontroli doma}eg stanovniπ tva putem indukovanog strahai imaginarnog neprijatelja.

ˇta se deπava posle hladnog rata? U vreme dok nerealna i neumere-na euforija pobedni~kih liberala joπ ispreda bajke o po~etku nove eremira i demokratije, Kontrolisana demokratija ve} 1991. mudro i razlo`noupozorava: hladni rat je "samo napola zavrπen". Nasle|eni i preo-braèni monopoli realkapitalizma po~inju da preuzimaju i koristeobrazac hladnog rata i posle hladnog rata.

Kontrolisana demokratija ne govori direktno o Balkanu poslehladnog rata, ali je obrazac hladnog rata objaπ njen u ovoj knjizi,klju~an i za razumevanje sloène posthladnoratovske balkanskedrame. Ovaj obrazac rasvetljava "funkcionalnu korisnost" koju srp-sko-hrvatski i redom drugi lokalni naciokratski atagonizmi imaju zasvoje lokalne vladavinske sisteme i aktere, ali i isto takvu korisnostkoju sukob lokalnih aktera, posebno reìma SlobodanaMiloπ evi}a, sa velikim silama, posebno sa jedinom preostalomsupersilom, SAD, ima za obe strane u sukobu. On posebno dobrorasvetljava ono π to je do danaπ njeg dana ostala nereπ iva enigmaza mnoge analiti~are: kako se u isto vreme moè biti i u sukobu, i ujednoj vrsti opskurnog saveza. Daleko od bilo kakve teorije zavereili greπ ke, Noam ômski rasvetljava dublje, kvazibioloπ ke,

98

interesne strukture i afinitete ovog opskurnog saveza.Re~ je o obrascu koji je u veku viπ e puta isproban. Tako Kontro-

lisana demokratija piπ e o sloènom i promenljivom odnosu izme|uSAD i Benita Musolinija, od tretiranja ovoga kao "umerenjaka", dopoznatog kataklizmi~kog finala. Sli~no, o evoluciji Sadama Huseina,od "maènog prijatelja" do "monstruma". Sli~no o mnogim drugim lo-kalnim diktatorima π irom sveta. Posle Noama ômskog, mnogo jejasniji i tretman Slobodana Miloπ evi}a, od "balkanskog kasapina" do"faktora mira" i nazad.

Slede}e zna~ajno mesto nevidljive strane Meseca Noama ôms-kog predstavlja sama zapadna demokratija. Nasuprot vladaju}oj lib-eralnoj ideologiji, koja ovu oslikava nekriti~ki, jednodimenzionalno,apologetski, Noam ômski ovu, sli~no Morisu Diverèu, prikazujekriti~ki, dvodimenzionalno, kao lice starogr~kog boga Janusa. S je-dne strane, a to treba naglasiti, pored ostalog, i zbog neosnovanihoptu`bi za navodni totalitarizam Noama ômskog, koje π ire gnevniliberali, Noam ômski i u Kontrolisanoj demokratiji decidirano isti~ekako su SAD verovatno "najslobodnije druπ tvo u svijetu". S drugestrane, me|utim, SAD demokratija, po Noamu ômskom, ima isvoja tamna mesta: najslobodnije je istovremeno i jedno od najdubljeindoktrinisanih druπ tava sveta. Niπ ta paradoksalno, isti~e Noamômski: baπ zato π to je slobodno, njime se i mora vladati putemindoktrinacije, a ne putem gole sile, kao π to se vlada u neslobodnimodnosno autoritarnim i totalitarnim reìmima. Uz to, elite mo}i uSAD, i na sve druge na~ine, demokratiju dizajniraju tako da od njerealno odvrate sve siromaπ nije i slabije druπ tvene grupe. Otuda"demokratija odvra}anja", ili, bliè iskustvu i duhu naπ eg jezika,"kontrolisana demokratija". A π to se ti~e isto~nih, komunisti~kih,realsocijalisti~kih druπ tava i sistema, i opet samo radi neosnovanihoptu`bi liberala, sledi samo nekoliko oπ trih kvalifikacija, putemkojih Noam ômski, u Kontrolisanoj demokratiji, ali sli~no i u deli-ma objavljenim mnogo pre 1989, o ovim druπ tvima i sistemima,izraàva viπ e nego kriti~ki stav. Tako, po Noamu ômskom, dràvakoju su stvorili Lenjin i Trocki je "svirepa dràva". Uz to, budu}i daje ova dràva, posle 1917, razorila radni~ke savete i sovjete, ona je iantisocijalisti~ka. Noam ômski nema iluzija ni o me|unarodnomkarakteru sovjetskog sistema: SSSR je samo preruπ ena "tiranijaruske imperija", a Prag i druge zemlje Isto~ne Evrope ovu imperiju ine mogu tretirati druga~ije nego kao pravo "ropstvo". Uostalom,treba li uopπ te i podse}ati na to da anarho-socijalisti, od samogpo~etka, dakle i pre Noama ômskog, u osudi isto~nog etatizma, nisu

99


zaostajali za liberalima i drugim kriti~arima ovog sistema.Poslednje zna~ajno mesto nevidljive strane Meseca Noama

ômskog, na koje ovaj kratki tekst samo skre}e pa`nju, jeste alternati-va svetu dominacije, izrabljivanja i manipulacije. Za razliku od velikogbroja strukturama zarobljenih mislilaca veka, naime, Noam ômskiveliku pa`nju posve}uje samoj alternativi ovom svetu. Jedan odnaj~eπ }ih citata Noama ômskog jeste "instikt za slobodom" MihailaBakunjina. Na ovaj citat nailazimo i u Kontrolisanoj demokratiji. ZaNoama ômskog, me|utim, "instikt za slobodom" nije predmetbeskona~nih metafizi~kih spekulacija, π to je ~est slu~aj u akademskojdruπ tvenoj nauci, nego operativni analiti~ki princip, ili, preciznije,celokupnim ljudskim iskustvom potvr|en, socijalni aksiom, od kojegpolaze sve analize i hipoteze. Tako je za Noama ômskog, kao i za svedruge velike mislioce slobode. Sasvim suprotno, za one druge,inìnjere eksploatacije i dominacije, ~ovek koji se buni je samo opas-na, "nepripitomljena gomila".

Celokupno delo Noama ômskog veliki je spomenik ôveku koji sebuni. U Kontrolisanoj demokratiji, to je Latinska Amerika, Zaliv,Isto~na i Centralna Evropa. U drugim delima, to su joπ i Bliski Istok,Palestina, Isto~ni Timor, SAD, Gr~ka, Italija. Delo Noama ômskogje mapa slobode veka. Svugde tamo gde je bilo borbe za slobodu, bioje i Noam ômski. ôvek koji se buni uzvratio mu je na na~in kojeg nemoè da zaseni ~ak ni sav odijum i gnev mo}nih. Od SAD i zapadno-evropskih univerzitetskih kampusa, preko latinoameri~kih crkvi idrugih borbenih organizacija, jevrejskih kibuca i palestinskih logora,do nepokorenih vijetnamskih sela i isto~notimorskih zajednica, imeNoama ômskog izgovara se sa najdubljom zahvalnoπ }u i poπ tovan-jem. Najve}i apostol slobode u veku nije mogao doìveti ve}u po~astod ove.

100


Perspektiva svetskog sistemaˇkola Immanuela allersteina

Immanuel allerstein, osniva~ svetsko-sistemske analize, jedan odnajcitiranijih i najzna~ajnijih nau~nika u oblasti druπ tvenih nauka uposlednjoj ~etvrtini dvadesetog veka, ro|en je 28. septembra 1930, u NeÙorku, u SAD, u porodici sa korenima odnosno poreklom austrijskihJevreja. Diplomirao je 1951, magistrirao 1954, a doktorirao 1959, sve uoblasti sociologije, na poznatom njujorπkom Columbia UniversitÚ.Stekao je i po~asne doktorate univerziteta u Parizu, Jorku, Briselu iMeksiku. Od 1958-1971. zaposlen je na Department of SociologÚ naColumbia UniversitÚ, gde je, zajedno sa Herbertom Marcuseom i drugi-ma, i neposredni u~esnik velike intelektualne i univerzitetske pobune1968. Pod pritiskom neokonzervativizma, najpre se, izvesno vreme,povla~i u Kanadu, na McGill UniversitÚ u Montrealu, gde je profesorsociologije od 1971-1976, a potom se, 1976, vra}a u SAD, na StateUniversitÚ of Ne Ùork at Binghamton, gde je do danaπnjeg dana "dis-tinguished professor" sociologije na Department of SociologÚ i direktoristraìva~kog Fernand Braudel Center for the StudÚ of Economies,Historical SÚstems, and Civilizations. U periodu 1975-1995. istovremenoje i direktor studija na Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales uFrancuskoj odnosno Parizu. Ovaj period ujedno je i nazna~ajniji periodu ìvotu i radu Immanuela allersteina. Zajedno sa bliskim saradnicima iprijateljima, Terenceom K. Hopkinsom i Giovannijem Arrighijem, on utom periodu uobli~ava, razvija i π iri teoriju (analizu, πkolu, perspek-tivu) svetskog sistema, kao jednu od vode}ih alternativnih teorija udruπ tvenim naukama, a bingemtonski postdiplomski studij, istraìva~kicentar i ~asopis Revie , kao, u naπem vremenu, jedan od najzna~ajnijih,ako ne i najzna~ajniji centar kriti~kog, alternativnog i nekonformisti-~kog nau~nog rada i miπ ljenja u SAD i svetu.

ˇiru nau~nu afirmaciju, Immanuel allerstein po~eo je da sti~e 1975,kada je, za prvi tom kapitalnog dela The Modern orld-SÚstem, dobiopresti`nu Sorokinovu nagradu nacionalne socioloπ ke asocijacije(ASA), a nakon toga, za svoja druga dela, kao i za ukupni nau~nidoprinos, i velik broj drugih nacionalnih i me|unarodnih nagrada ipriznanja. ^lan je velikog broja SAD i me|unarodnih udruènja, kao iure|iva~kih odbora ~asopisa i edicija u oblasti sociologije, kompara-tivistike, afri~kih studija, me|unarodnih odnosa i druπ tvenih naukauopπ te. Jedan je od na~eπ }e pozivanih gostuju}ih profesora na uni-

101


verzitetima π irom sveta. Od 1998. ~lan je Ameri~ke akademije umet-nosti i nauka (AAAS), a od 1994-1998. i predsednik Me|unarodnogsocioloπ kog udruènja (ISA). Drugi od dva teksta koji se objavljuju uovom slovena~kom prevodu odnosno izdanju, The Heritage ofSociologÚ, The Promise of Social Science, predstavlja njegovu predsed-ni~ku adresu sa poslednjeg, IV kongresa tog udruènja, odrànog uMontrealu jula 1998.

Immanuel allerstein je joπ uvek u punoj stvarala~koj snazi, pa jezato rano za pravljenje bilo kakvog kona~nog bilansa njegovog dela.Ipak, najkra}i tehni~ki saètak i opis njegovog obimnog i vrednogpisanog odnosno publikovanog opusa u ovom momentu, to jest zaklju-~no sa oktobrom 1998, glasi ovako: dvadeset~etiri knjige, π esnaesture|enih zbornika, oko trista ~lanaka, velik broj prikaza. Najzna~ajni-je knjige i velik broj ~lanaka Immanuela allersetina prevedeni su naoko dvadeset svetskih jezika. Do po~etka postjugoslovenskih ratova1991, nekoliko njegovih glavnih knjiga i ~lanaka prevedeno je i na srp-sko-hrvatski (u spisku koji sledi oznaka SH). Slede samo naslovi igodine izdanja njegovih knjiga: Africa, The Politics of Independence,1961; The Road to Independence: Ghana and the IvorÚ Cost, 1964;Africa: The Politics of UnitÚ, 1967; UniversitÚ in Turmoil: The Politicsof Change, 1969; Africa: Tradition and Change, koautor EvelÚn JonesRich, 1972; The Modern orld-SÚstem, I: Capitalist Agriculture and theOrigins of the European orld-EconomÚ in the SiØteenth CenturÚ, 1974,SH: Suvremeni svjetski sistem, CKD, Zagreb, 1986; The Capitalist orld-EconomÚ, 1979; The Modern orld-SÚstem, II: Mercantilism and theConsolidation of the European orld-EconomÚ 1600-1750, 1980, SH:Suvremeni svjetski sistem, CKD, Zagreb, 1986; orld-SÚstems AnalÚsis:TheorÚ and MethodologÚ, koautori T. K. Hopkins i saradnici, 1982;DÚnamics of Global Crisis, koautori Samir Amin, Giovanni Arrighi iAndre Gunder Frank, 1982, SH: Dinamika globalne krize, Radni~kaπ tampa, Beograd, 1985; Historical Capitalism, 1983, SH: Kapitalizamistorijski sistem, CIID, Titograd, 1990; The Politics of the orld-EconomÚ: The States, the Movements and the Civilizations, 1984; Africaand the Modern orld, 1986; The Modern orld-SÚstem, III: The SecondGreat EØpansion and the Capitalist orld-EconomÚ, 1730-1840's, 1989;AntisÚstemic Movements, koautori Giovanni Arrighi i Terence K.Hopkins, 1989; Transforming the Revolution: Social Movements andthe orld-SÚstem, koautori Samir Amin, Giovanni Arrighi i AndreGunder Frank, 1990; Race, Nation, Class: Ambiguous Identities, koau-tor Etienne Balibar, 1991; Geopolitics and Geoculture: EssaÚes on theChanging orld-SÚstem, 1991; Unthinking Social Science: The Limits of

102


Nineteenth CenturÚ Paradigms, 1991; After Liberalism, 1995; HistoricalCapitalism, ith Capitalist Civilization, 1995; Open the Social Sciences,joπ devet koautora, 1996, SH: Kako otvoriti druπ tvene nauke, CID,Podgorica, 1997; El futuro de la civilizacion capitalista, 1997; Utopistics:Or Historical Choices of the T entÚ-First CenturÚ, 1998.

U nedostatku informacija o recepciji na slovena~kom, autor ovogteksta, slovena~kim ~itaocima, nudi samo joπ nekoliko najzna~ajnijihinformacija o recepciji dela Immanuela allersteina na srpsko-hrvatskom jeziku. Hronoloπ ki, to su, najpre, dva doktorska rada, kojase jednim delom bave i teorijom svetskog sistema Immanuela aller-steina, oba odbranjena na Sveu~iliπ tu Zagreb: Klasna borba i koncep-cije razvoja Luke Markovi}a, kasnije publikovan i kao knjiga (Napri-jed, Zagreb, 1978), i Radikalna politi~ka ekonomija u SAD VojmiraFrani~evi}a iz 1983, kasnije tako|e publikovan kao posebna knjiga.Zatim, to je posebno dobar i reprezentativan zbornik radova sa uvo-dom, komentarima i glosarijem Duπ ana Pireca i Miomira Jakπ i}aSvetski kapitalisti~ki sistem, Ekonomika, Beograd, 1987. Najzad, to sui doktorski rad autora ovog teksta, odbranjen na Univerzitetu u Be-ogradu 1991, kasnije publikovan kao knjiga Ritam sveta: π kola svet-skog sistema Immanuela allersteina (CID, Podgorica, 1995), kao i svet-sko-sistemska analiza primenjena na posthladnoratovski balkanskiraspad, razvijena i kao svojevrsna balkanska postmoderna socioloπ katrilogija istog autora: @argon periferije, Samostalno izdanje, Podgorica,1994; Posle hladnog rata, Kulturni centar, Bar, 1996; i Politi~ki aparthe-jd, Monitor, Podgorica, 1997. Na kraju, joπ i podatak da je Immanuelallerstein, pored porodi~nih korena koji seù i do naπ ih prostora,

nekoliko puta i li~no boravio u ju`noslovenskim zemljama, poslednjiput kao direktor postdiplomskog kursa "The Modern orld-SÚstem" naInter-UniversitÚ Center u Dubrovniku maja 1989.

Ve} i iz prethodnih, kratkih bio-bibliografskih podataka, lako jeuo~iti glavnu putanju intelektualnog razvitka Immanuela allersteina.Put do metodoloπ kog i analiti~kog mondijalizma, koji predstavljajunjegov glavni znak raspoznavanja, Immanuela allersteina vodio jepreko afrikanistike i tijermondizma. Ovaj put bio je istraìva~ki, a nedoktrinaran. Socioloπ ku karijeru, Immanuel allerstein zapo~eo je kaomladi afrikanist, istraìva~ politi~kih institucija i sistema frankofonske,Zapadne Afrike, krajem 1950-ih godina. Vrlo brzo, me|utim, on dolazido spoznaje da se ove, samo po spoljaπ njem izgledu predmoderne,plemenske institucije i sistemi, ne mogu razumeti izvan modernesvetske kolonijalne odnosno neokolonijalne celine u poslednjih par

103


vekova. A u stabilan metodoloπ ki mondijalizam i politi~ki tijermon-dizam, to jest u relativno celovitu i konzistentnu teoriju svetskog sis-tema, ova spoznaja pre}i }e po~etkom 1970-ih, preciznije 1974, kada suobjavljena prva dva toma The Modern orld-SÚstem, glavnog delaImmanuela allersteina.

Intelektualni izvori teorije svetskog sistema su izuzetno brojni irazu|eni. Ipak, tri njena glavna intelektualna izvora su: 1) marksizam,posebno marksizam Karla MarØa (epistemologija i ekonomija), V. I.Lenjina (politi~ka teorija imperijalizma) i Roze Luksemburg (ekono-mska teorija imperijalizma); 2) istorijska ekonomija odnosno privrednaistorija, posebno ona u delima MaØa ebera, Josepha Schumpetera i KarlaPolanÚija i 3) strukturalna istoriografija odnosno istorija dugog trajanjaFernanda Braudela. Zbog onog prvog, Immanuela allersteina mnogiodre|uju kao neomarksistu, mada je mondijalni postmarksizam njegovamnogo bolja i preciznija odrednica, zbog onog drugog, ne bez razloga,smatraju ga i veberijancem, a zbog onog tre}eg, svom istra`iva~kom cen-tru, sam Immanuel allerstein dao je ime svog velikog uzora i u~itelja. Poprvi put, ovi izvori aktivaraju se 1930-ih, usred prve velike krize i slomame|unarodnog privrednog, finansijskog i politi~kog sistema. Zbog togase ovi ozvori, posebno Karl MarØ, Karl PolanÚi i Fernand Braudel, imogu smatrati pravim prete~ama teorije svetskog sistema. Po drugi put,samo sada joπ sna`nije, ovi izvori aktiviraju se posle drugog svetskograta, u eri dekolonizacije odnosno neokolnijalizacije Tre}eg sveta. Kaointelektualni izraz oslobodila~kih borbi Tre}eg sveta, tokom πeste isedme decenije dvadesetog veka, uobli~avaju se brojne tijermondisti~ke("Tiers Monde", na francuskom, Tre}i svet) i dependisti~ke teorije("dependence", na engleskom, zavisnost). Ove teorije predstavljajuneposredne izvore, delom ~ak i konstitutivne delove, a njihovi autori,Samir Amin, Andre Gunder Frank i drugi, ne viπe samo prete~e, nego,delom, i same predstavnike teorije svetskog sistema.

Glavni, to jest mondijalni epistemoloπ ki prelom, Immanuel aller-stein je izvrπ io joπ po~etkom 1970-ih, ali se epistemologijomdruπ tvenih nauka, sistematski po~eo baviti tek u 1990-im, posebno uUnthinking Social Science i Open the Social Sciences. Na ovaj zna~ajannovi tok, velik, ~ak presudan uticaj izvrπ ila je nova postnjutnovskafizika odnosno nauka IlÚae Prigoginea, pa se zbog toga ova mo`e sma-trati i joπ jednim, posebnim izvorom teorije svetskog sistema. Ili, nadrugi na~in, moglo bi se re}i da teorija svetskog sistema predstavljanajpoznatiju primenu nove nauka IlÚae Prigoginea u oblastidruπ tvenih nauka.

104


U nauci je sa razlogom napuπ tena teorija odraza. Nauka nije pukiodraz stvarnosti, ve} njen relativno autonomni element. Izme|unauke i stvarnosti bez prestanka se uspostavlja, odràva i obnavlja, sjedne strane, odnos opπ te uslovljenosti i zavisnosti, ali, s drugestrane, i odnos stalne borbe i napetosti. Ovaj stav vaì sasvimuopπ teno, ali i sasvim konkretno, ovde i danas. U tom smislu, valjarazmeti i odnos koji se danas uspostavlja izme|u nove stvarnosti inove nauke. Kriza, iscrpljivanje, slabljenje i bifurkacija stare "klasi~nemoderne nauke", samo je deo opπ te strukturalne i istorijske krize,iscrpljivanja, slablje-nja i bifurkacije "savremenog svetskog sistema",kao π to je i istovremeno ra|anje, pojavljivanje, snaènje i nuk-leifikacija nove postmoderne nauke, samo deo ra|anja, pojavljivanja,snaènja i nukleifikacije novog postmodernog istorijskog sistema.Bitna veza o kojoj je re~ dobro je pogo|ena i izborom za ovo slove-na~ko izdanje: Utopistics se usredsre|uje na istorijsku, The Heritageof SociologÚ na teorijsku stranu jedinstvenog postmodernog procesa ipreobraàja.

ˇta je to bitno, novo i prelomno nove postnjutnovske fizike odnosnonauke IlÚae Prigoginea π to zna~ajno, ~ak presudno uti~e i na teorijusvetskog sistema Immanuela allersteina? Sasvim uslovno i saèto,moglo bi se re}i da je to jedna opπ ta i πest posebnih epistemoloπkihnovina. Opπ ta epistemoloπka novina preokre}e stari odnos izme|uprirodnih i druπ tvenih nauka. A taj odnos svojevremeno je najboljeopisao Auguste Comte, kada je fiziku i prirodne nauke uopπ te, zbognjihove ve}e egzaktnosti, istakao kao neku vrstu uzora za sociologiju idruπ tvene nauke. Vek i po nakon Augusta Comtea, otac nove nauke,IlÚa Prigogine, prirodnjak, specijalist fizi~ke hemije, dobitnik Nobelovenagrade u toj oblasti 1977, postulira da, upravo obrnuto, danasdruπ tvene nauke, zbog njihove ve}e kompleksnosti, moraju biti uzor zafiziku i druge prirodne nauke. Promenu odnosa izme|u prirodnih idruπ tvenih nauka dodatno objaπnjava i rasvetljava specifi~ni momentrazvitka savremenog svetskog sistema, kao i specifi~ni domen vaènjanove nauke, π to je, naravno, povezano. Prema IlÚai Prigogineu, naime,savremeni svetski sistem, pa ~ak i π ire, ukupni bioloπki, ekoloπki isocijalni sistem na naπoj planeti, u poslednjih nekoliko decenija,preπao je iz stanja relativne ravnoteè u stanje koje je "daleko-od-ravnoteè". Nova nauka ne odri~e va`nost stare njutnovske fizike inauke uopπ te, nego samo ograni~ava i specificira njen domen.Njutnovska fizika odgovarala je ravnote`nom stanju sistema, postnjut-novska fizika odgovara stanju tog sistema koje je daleko-od-ravnoteè.A u stanju sistema koje je daleko-od-ravnoteè, pored ostalog, menja se

105


i odnos izme|u prirodnih i druπ tvenih nauka. Od svih sistema koji sukompleksni, dinami~ki i daleko-od-ravnoteè, naime, socijalni sistemi sunajkompleksniji, najdinami~niji i najdalje-od-ravnoteè, pa zato ti siste-mi i mogu odnosno moraju biti paradigma, uzor za izu~avanje svihdrugih sistema. Iz opisane opπ te, proizilazi i πest posebnih epistemo-loπkih novina naπeg vremena. Sasvim uslovno, dakle bez pretenzije dase ponudi bilo kakva, posebno ne neka iscrpna lista, i u opoziciji premastaroj nauci, ovih πest posebnih epistemoloπkih novina nove naukeIlÚae Prigoginea i Immanuela allersteina, mogu da se formuliπu iovako: 1) nelinearnost odnosno multilinearnost (nasuprot unilinearnostii progresivizmu) u konceptualizaciji vremena; 2) svet (ne nacija-dràva)u konceptualizaciji prostora; 3) haos (ne sistem) u konceptualizacijiproblema; 4) transdisciplinarnost (nasuprot staroj monodisciplinarnosti)u organizaciji rada u nauci; 5) probabilizam (ni determinizam ni inde-terminizam) u odnosu prema budu}nosti; 6) pluralisti~ki univerzalizami kontrolisana subjektivnost (nasuprot predmodernoj proizvoljnosti imodernoj pseudo-objektivnosti) u odnosu izme|u istraìva~a i njegovogpredmeta. U nastavku, neπ to ve}a pa`nja bi}e posve}ena samo ~etvrtoji drugoj od ovih novina, transdisciplinarnosti i mondijalizaciji, zato π toje dobro razumevanje ovih dveju novina od najve}eg i najdirektnijegzna~aja za dobro razumevanje naπa dva teksta, Utopistics i The Heritageof SociologÚ.

Podela i institucionalizacija razli~itih oblasti i disciplina druπ tvenihnauka, ekonomije, sociologije, antropologije, politike, prava i drugih,koja nam je poznata, i koja je joπ uvek vladaju}a, rezultat je razvitkadruπ tvene nauke u I i prvoj polovini veka. Jedan od najjasnijih simp-toma ili aspekata krize stare druπ tvene nauke jeste i sve sna`niji pritisakda se napusti upravo ova, stara monosektorska i monodisciplinarnapodela i organizacija rada. Ulazi se u eru "multi", "inter" i "transdiscipli-narnosti". Ova era ne zna~i ukidanje, nego, naprotiv, dalje razvijanje iprodubljivanje specijalizacije kao takve, samo sada na novim osnovama.To viπe nisu stare oblasti i discipline, nego je to nova, transdisciplinarna,problemska specijalizacija, to jest udruìvanje i ujedinjavanje odgovara-ju}ih metoda i znanja najrazli~itijih oblasti i disciplina druπ tvenih iprirodnih nauka u rasvetljavanje glavnih problema naπeg vremena.

Iz nasle|enih, konvencionalnih razloga, teorija svetskog sistemaImmanuela allersteina naj~eπ}e se odre|uje kao sociologija, ali se ona,zbog svoje izrazite i samosvesne transdisciplinarnosti, zapravo, ne moèodrediti niti kao jedna posebna, konvencionalno definisana nau~naoblast i disciplina. U svojoj izrazitoj transdisciplinarnosti, me|utim, ona

106


uvek polazi od pozitivnih rezultata postoje}ih oblasti i disciplina, i prit-om ih kriti~ki koristi, prera|uje i prevazilazi. Zbog toga su veze izme|uteorije svetskog sistema Immanuela allersteina i razli~itih nau~nihoblasti i disciplina, brojne i tesne. To posebno vaì za odnos ove teorijei ekonomije, posebno ekonomske istorije, me|unarodne politi~keekonomije i politi~ke ekonomije nerazvijenosti, zatim istorije, etnologije,antropologije, pa politi~ke nauke, posebno politi~ke komparativistike inauke o me|unarodnim odnosima, kona~no i filozofije, metodologije iepistemologije. U neπ to π irem, teorijskom i ideoloπkom kontekstudruge polovine veka, teorija svetskog sistema Immanuela allersteina,kao samostalna teorija ili kao deo teorije zavisnosti, ~esto se percipira ikao jedna od vode}ih alternativa vladaju}im ekonomskim odnosno soci-oloπkim teorijama privrednog razvoja i modernizacije.

Najzna~ajniji epistemoloπ ki rez i ono po ~emu se teorija svetskogsistema Immanuela allersteina naj~eπ }e razlikuje, prepoznaje i iden-tifikuje, ipak, jeste mondijalizacija miπ ljenja i teorijsko-metodoloπ kog aparata. Naravno, mondijalizacija miπ ljenja i teori-jsko-metodoloπ kog aparata samo je neophodan epistemoloπ kiodgovor na mondijalizaciju stvarnosti, to jest na eksponencijalnopove}anje gustine savremenog svetskog sistema druge polovine veka. Do ovog odgovora dolazi se, pre svega, izborom prave jediniceanalize. Od ovog izbora, naime, odlu~uju}e zavisi ne samo celokupninau~ni put, nego i njegov celokupni rezultat, pojam, slika, znanje.Glavna jedinica analize u staroj nauci, i to u obe njene konkurentskevarijante, i u liberalizmu i u socijalizmu, pa i u marksisti~kom socijaliz-mu, jeste pojedina~no druπ tvo odnosno nacija-dràva. Svi klju~ni poj-movi stare nauke, privreda, druπ tvo, klasa, kapital, rad, politika, vlast,oblikovani su unutar ove jedinice, a ukupna slika sveta, koju ova naukapruà, upravo zbog toga, deformisana je, to jest pati od etnocentrizma,evropocentrizma i zapadnocentrizma, koji predstavljaju jednu vrstula`nog univerzalizma. Glavna jedinica analize u teoriji svetskog sis-tema Immanuela allersteina jeste svet, svetska celina, svetski sistem.Unutar ove, relativno nove jedinice analize, teorija svetskog sistemaImmanuela allersteina ve} je izvrπ ila temeljitu rekonstrukciju odnos-no rekonceptualizaciju klju~nih pojmova druπ tvene nauke, a ukupnaslika sveta, koju nudi ova teorija, oslobo|ena je deformativnih efekataetnocentrizma, evropocentrizma i zapadnocentrizma, i na tragu jejedne vrste stvarnog, pluralisti~kog univerzalizma. Ne diraju}i u~itao~evo pravo i zadovoljstvo direktnog upoznavanja Utopistics i TheHeritage of SociologÚ, ovde }e se, krajnje saèto, izloìti joπ samo oniklju~ni, rekonceptualizovani, mondijalizovani pojmovi teorije svetskog

107


sistema Immanuela allersteina koji su neophodni za bolje razumevan-je naπ ih tekstova, posebno onog prvog, Utopistics. To su, pre svihdrugih, slede}i pojmovi: istorijski sistem; savremeni svetski sistem;vreme i prostor; sekularni trendovi i cikli~ki ritmovi; centar, poluper-iferija i periferija; kapitalizam, etatizam i socijalizam.

Po Immanuelu allersteinu, istorijski sistem je relativno samostalnai sloèna celina ekonomskih, politi~kih i kulturnih procesa, koja imarelativno velik obim, dugo trajanje i jasne granice u vremenu i pros-toru. U jednoj tipologiji, koja obuhvata ~itav istorijski razvoj, i ukojoj nije teπ ko prepoznati odgovaraju}e uticaje MaØa ebera,Immanuel allerstein sve istorijske sisteme deli na: 1) recipro~nemini-sisteme, koje odlikuje jedna privreda, jedna zajednica i jednakultura, kao i relativno mali obim, kratko trajanje i pravilo reci-prociteta kao glavno pravilo privrednog i ukupnog druπ tvenogìvota; i 2) svetske sisteme, koje odlikuje relativno veliki obim i dugotrajanje. Egzaktnim empirijskim putem utvr|eno je da je prose~anvek trajanja jednog svetskog sistema oko petsto godina. Svetske sis-teme, Immanuel allerstein dalje deli na: 2.1) redistributivna svetskacarstva (imperije), koje karakteriπ e jedna redistributivna privreda,jedna centralizovana politi~ka organizacija (carstvo, imperija) i viπ ekultura; i 2.2) svetske privrede, koje karakteriπ e jedna privreda, viπ epoliti~kih entiteta (dràva) i viπ e kultura. Od 10000. godine pre noveere do oko 1500. godine nove ere trajala je difuzna i spora koegzis-tencija velikog broja recipro~nih mini-sistema i svetskih sistema,svetskih carstava i svetskih privreda, ipak sa prevlaπ }u svetskihcarstava. Oko 1500. dolazi do zna~ajne promene. Po prvi put u ljud-skoj istoriji, tada dolazi do formiranja i konsolidovanja jedne speci-fi~ne svetske privrede, evropske kapitalisti~ke privrede, koja uspevada nadvlada i apsorbuje sve okolne recipro~ne mini-sisteme i svetskacarstva, imperije, uklju~iv i kinesku, tursku i rusku imperiju. KrajemI veka evropska kapitalisti~ka privreda uspeva da se proπ iri na

~itavu zemljinu kuglu. Od tog momenta, na Zemlji, po prvi put u ljud-skoj istoriji, postoji samo jedan vladaju}i istorijski sistem, ~iji surazli~iti nazivi: savremeni svetski sistem ("the modern orld-sÚstem"), svetski kapitalisti~ki sistem ("capitalist orld-sÚstem"),svetska kapitalisti~ka privreda ("capitalist orld-economÚ") i kapital-izam istorijski sistem ("historical capitalism").

Vreme i prostor su dve glavne analiti~ke determinante i dimenzijesvakog istorijskog sistema, pa i savremenog svetskog sistema, sekularnitrendovi i cikli~ki ritmovi dva razli~ita tipa kretanja odnosno promene

108


ovog sistema u vremenu, a centar, poluperiferija i periferija tri razli~itezone tog sistema u prostoru.

Sekularni trendovi predstavljaju dugotrajne, viπ evekovne i linearnetendencije rasta, razvoja i promene, a cikli~ki ritmovi neπ to kra}efluktuacije odnosno periodi~na ponavljanja razli~itih faza π irenja(ekspanzije) i skupljanja (kontrakcije) savremenog svetskog sistema.

Ro|en na Mediteranu, u takozvanom dugom VI veku, u periodu1450-1650, savremeni svetski sistem je i danas vladaju}i svetski odnos-no istorijski sistem, mada, po Immanuelu allersteinu, ve} u krizi, padui zalasku. U svakom slu~aju, rast i razvoj ovog sistema, u proteklih petvekova, nosilo je slede}ih π est sekularnih trendova: 1) geografskaekspanzija, odnosno stalno pomeranje spoljaπ njih granica sistemaputem neprestanog inkorporiranja, hijerarhizovanja i periferizovanjanovih geografskih oblasti u sistem; 2) komodifikacija odnosno uni-verzalizacija robne proizvodnje, posebno zemlje i radne snage (prole-tarizacija), ali i svih drugih materijalnih i nematerijalnih dobara; 3) uni-verzalizacija ugovorne regulacije kao jedan od uslova robne proizvod-nje; 4) mehanizacija i automatizacija, odnosno tehni~ki progres; 5) rastme|uzavisnosti izme|u naroda i dràva u me|unarodnom i me|u-dràvnom sistemu; i 6) rast polarizacije izme|u centra, poluperiferije iperiferije sistema. Iako sa promenljivim intenzitetom, u ciklusima, svihovih π est sekularnih trendova, u proteklih pet vekova, imalo je posto-jan linearan rast odnosno pad. Da su se ovi trendovi ve} iscrpli, ili dasu ve} sasvim blizu svog definitivnog iscrpljivanja, pak, dokazuju nesamo Immanuel allerstein i ostali svetsko-sistemski, nego i mnogidrugi savremeni analiti~ari (setimo se, primera radi, samo Granicarasta poznatog takozvanog Rimskog kluba).

Za otkri}e cikli~kih ritmova najzaslu`niji su ekonomisti i istori~ari,posebno privredni istori~ari. Do otkri}a cikli~kih ritmova ovi su doπ line putem dedukcije, intuicije ili nekog sli~nog vaniskustvenog metoda,toliko karakteristi~nog za filozofe kada opisuju sli~ne pojave, naprimer i za jednog od najve}ih me|u njima, G. V. F. Hegela, kadaopisuje kretanje "svetskog duha", nego putem jednog od najegzaktni-jih empirijsko-analiti~kih metoda, putem kvantitativne odnosno sta-tisti~ke obrade dugih vremenskih serija pa`ljivo odabranih privrednihi druπ tvenih indikatora. U koriπ }enju ovog metoda, posebno vrednerezultate postigao je Fernand Braudel, jedan od glavnih uzora i izvoraImmanuela allersteina. Zahvaljuju}i upravo ovom uzoru i izvoru,π kola svetskog sistema Immanuela allersteina razvila je, za danaπ njudruπ tvenu nauku, retko snaàn, uverljiv i produktivan spoj izme|u

109


teorijske i iskustvene odnosno istraìva~ke komponente nau~nog rada,organizaciono izraèn, pre svega, u simbioti~kom odnosu izme|uosnovnih, postdiplomskih i doktorskih studija na Department ofSociologÚ, s jedne, i permanentnih istraìvanja na Fernand BraudelCenteru SUNÙ-Binghamtona, s druge strane. U tom smislu, ranije kri-tike teorije svetskog sistema zbog njene navodne nedovoljneiskustvene utemeljenosti, rigidnosti, pa ~ak i dogmati~nosti, koje sutokom 1970-ih, jednim delom, mo`da i bile opravdane, a posebno kri-tike te vrste iz 1990-ih, na primer i ona Francisa FukuÚame iz Krajaistorije, danas su apsolutno neosnovane.

Obrazac svih cikli~kih ritmova je identi~an (relativno pravilno ponavlj-anje to jest smenjivanje takozvanih A-faza odnosno faza ekspanzije itakozvanih B-faza odnosno faza kontrakcije privrednih i ukupnihdruπ tvenih aktivnosti), ali je duìna njihovog trajanja razli~ita, i kre}e seod svega nekoliko meseci (sezonski ciklusi), preko pedeset do πezdesetgodina (poznati Kondratjejevljevi takozvani dugi talasi u ekonomiji), pasve do jednog do tri veka (logisti~ki ciklusi). Kondratjejevljevi i logisti~kicikli~ki ritmovi su i najzna~ajniji. Statisti~kim putem utvr|eno je da jeonih prvih od Francuske buròaske revolucije do danas bilo ~etiri, a onihdrugih od veka do danas tako|e ~etiri. Istim, egzaktnim statisti~kimputem, utvr|eno je da je sredinom 1970-ih zapo~elo viπestruko (~etvoro-struko) dugo padanje savremenog svetskog sistema, to jest istovremeno:1) padanje odnosno B-faza ~etvrtog logisti~kog ciklusa; 2) padanjeodnosno B-faza SAD ciklusa hegemonije, koji je jedna vrsta pravno-poli-ti~ke nadgradnje svetske privrede; 3) padanje odnosno B-faza ~etvrtogKondratjeva; i 4) stanje potpune iscrpljenosti odnosno stanje blisko pot-punoj iscrpljenosti sekularnih trendova. Viπestruko dugo padanje okojem je re~ predstavlja, zapravo, manifestaciju istorijske iscrpljenostiodnosno strukturalne krize savremenog svetskog sistema. Kao i svakiistorijski sistem, naime, i ovaj ima svoj istorijski po~etak (ra|anje), razvi-tak (ìvot) i kraj (smrt). Nakon ra|anja u takozvanom dugom VI veku, inakon razvitka u narednih pet vekova, 1914. ovaj sistem uπao je u svojustrukturalnu krizu, u njoj je i danas, i u njoj }e ostati do oko 2050, kada semoè o~ekivati pojava odnosno ra|anje novog istorijskog sistema. Krizaje pra}ena poro|ajnih bolovima, haosom i nasiljem, a novi istorijski sis-tem moè biti bolji ili loπ iji od prethodnog, sve zavisno od moralnog iz-bora odnosno anga`mana, koji u ovom vremenu ima pove}ani uticaj izna~aj. Ali, ovde treba stati. Utopistics je bolje ~itati nego prepri~avati.

Centar, poluperiferija i periferija nisu samo zgodne metafore, nego inau~no, kvalitativno i kvantitativno definisani i verifikovani analiti~ki

110

pojmovi koji kriti~ki rasvetljavaju savremeni svetski sistem u prostoru.Kvalitativno (teorijski), centar, poluperiferija i periferija savremenogsvetskog sistema, definiπu se putem vrste ekonomskih aktivnosti koje uodre|enoj zoni i zemlji preovla|uju. Centar ~ine razvijene zemlje u koji-ma preovla|uju upravlja~ke aktivnosti tercijarnog i kvartarnog sektora,periferiju nerazvijene zemlje u kojima preovla|uju izvrπne aktivnostiprimarnog sektora, a poluperiferiju zemlje u razvoju u kojima pre-ovla|uje meπavina upravlja~kih i izvrπnih aktivnosti razli~itih sektorasvetske privrede. Kvantitativno (operacionalno), ove tri zone savremenogsvetskog sistema definiπ u se putem odgovaraju}eg nivoa brutonacionalnog dohotka po glavi stanovnika kao najpotpunijeg i najpouz-danijeg sinteti~kog indikatora privrednog i ukupnog druπ tvenog razvo-ja.

Savremeni svetski sistem je, zapravo, svetski kapitalisti~ki sistem,samo π to Immanuel allerstein i drugi svetsko-sistemski analiti~ari,zbog preterane ideologizacije pojma kapitalizma, ~eπ }e upotrebljava-ju onaj prvi, nego ovaj drugi naziv za taj istorijski sistem. Osim toga,svetsko-sistemski pojmovi kapitalizma i socijalizma, dobar su primer iza to kako i sasvim stari, dobro poznati pojmovi, nakon mondijalizaci-je, odnosno re-konceptualizacije unutar nove, svetsko-sistemskejedinice analize, dobijaju sasvim novi, alternativni sadràj i smisao.

Unutar nacije-dràve kao glavne jedinice analize stare i joπ uvekvladaju}e druπ tvene teorije, i to u obe njene glavne varijante, i onoj lib-eralno-demokratskoj i onoj etatisti~koj, kapitalizam i socijalizam bili susamo ta~no odre|eni delovi sveta odnosno zemlje: zemlje takozvanogslobodnog sveta nasuprot zemljama iza takozvane gvozdene zavese, ili,u ideologizaciji suprotne strane, zemlje takozvanog imperijalizmanasuprot zemljama takozvanog socijalizma. Unutar svetske celine kaonove jedinice analize, me|utim, kapitalizam viπe nije samo skupodre|enih, razvijenih, trìπnih i demokratskih zemalja Zapada odnos-no Severa, nego kompleksan svetski sistem, to jest skup svih, centralnih,razvijenih, trìπnih i demokratskih zemalja Zapada odnosno Severa, i(polu)perifernih, u razvoju odnosno nerazvijenih, komandnih i autori-tarnih zemalja Istoka odnosno Juga. A glavna sistemska snaga, koja sveove najrazli~itije, centralne ("kapitalisti~ke") i (polu)periferne ("pred-kapitalisti~ke") formacije, ve} pola milenijuma, spreè u jedan, jedini ijedinstveni, mada heterogeni i konfliktni svetski kapitalisti~ki sistem,jeste ona "neprestana akumulacija kapitala", o kojoj je pisao joπ KarlMarØ, odnosno ona "akumulacija kapitala u svetskim razmerama" okojoj piπe Samir Amin.

111


Novi, svetsko-sistemski pojam kapitalizma rasvetljava i stari, ideo-loπki pojam kapitalizma. U novom, proπ irenom pojmu kapitalizma,jasno se vidi da stari, ideoloπki pojam kapitalizma reflektuje samojedan, i to centralni odnosno prosperitetni deo njegovog realnog, svet-sko-sistemskog pojma, pa se i logi~ka greπka ove ideologije najboljemoè opisati kao greπka pars pro toto, zamena dela za celinu stvari.Novi, svetsko-sistemski pojam kapitalizma rasvetljava i stari, ideoloπkipojam socijalizma. I zemlje takozvanog socijalizma (real-socijalizma,komunizma, etatizma), naime, bile su samo jedan, i to poluperiferni deosvetskog real-kapitalizma, "socijalisti~ka poluperiferija", kako ovaj deosvetskog kapitalisti~kog sistema u svojim radovima naziva samImmanuel allerstein.

Kona~no, tu je i novi pojam socijalizma. Po Immanuelu allersteinu,socijalizam je glavna anti-sistemska snaga samog kapitalizma. U re-konceptualizaciji ovog pojma, Immanuel allerstein polazi od idejedrugog odnosno "dvostrukog pokreta" poznatog ma|arsko-ameri~kogprivrednog istori~ara i hriπ }anskog socijaliste, Karla PolanÚa. PremaKarlu PoalnÚiju, pa i prema Immanuelu allersteinu, jer ovaj to od svogprethodnika u potpunosti preuzima, naime, celokupna privredna isocijalna istorija modernog industrijskog druπ tva i doba najadekvat-nije odnosno najbolje moè da se opiπ e kao kontrapunkt: 1) prvogpokreta, pokreta "samo-reguliπ u}eg trìπ ta" ("self-regulating mar-ket"), to jest kapitalizma, koji nastoji da svojoj apsolutisti~koj logicieksploatacije i profita podvrgne celokupni ~ovekov privredni i socijal-ni ìvot, i 2) drugog pokreta, protiv-pokreta "samo-zaπ ti}uju}egdruπ tva" ("self-protecting societÚ"), to jest socijalizma, koji, u oblikusve brojnijih radni~kih, nacionalno-oslobodila~kih, novih i drugih anti-sistemskih pokreta, onom prvom pruà neprestan otpor.

Na samom kraju, joπ i pohvala ovom slovena~kom prevodu odnos-no izdanju. Izbor Utopistics i The Heritage of SociologÚ, obimom jestenevelik, ali je pravi, dobar, aktuelan i, π to je najzna~ajnije, za teorijusvetskog sistema Immanuela allersteina, veoma reprezentativan.Osim toga, ova knjiga dolazi i u pravo vreme. Nakon vladaju}ih inter-pretacija, ideologija i euforija "kraja istorije" Francisa FukuÚame,"sudara civilizacija" Samuela Huntingtona i drugih, naime, ova knjigaomogu}ava da se slovena~ka ~itala~ka javnost upozna i sa jednom odnajzna~ajnijih kriti~kih, alternativnih interpretacija naπ eg vremena. Uovom kontekstu, ponudu izdava~a da za slovena~ko izdanje napiπ eovaj tekst, autor je doìveo i prihvatio i kao veliko zadovoljstvo, priz-

112


nanje i ~ast.

113

Drama dvostrukog identiteta

Retke su knjige za koje se ve} u trenutku pojavljivanja moè re}i dapredstavljaju izuzetna, ~ak kapitalna dela nauke i kulture. Jedna takvaknjiga je i Skrivana strana istorije ˇerba Rastodera. Uz laskave nau~no-stru~ne recenzije, o tome svedo~e i brojne, po pozitivnoj energiji,masovnosti i katarzi, na ovom prostoru nezapam}ene promocije oveknjige, koje su u poslednjih par meseci postale ve} i doga|aj za sebe.

U Civilizaciji i njenim nelagodama, jednom od svojih najpoznatijihspisa, Zigmund Frojd, otac psihoanalize i jedan od najboljih, ako ne inajbolji poznavalac ljudske prirode i duπ e, civilizaciju odnosno kultu-ru definisao je kao jednu vrstu ~ovekove samokontrole, to jest kaokontrolu koju ~ovek nagonski uspostavlja nad sopstvenim agresivnimimpulsima. U tom, najdubljem frojdovskom smislu, i Skrivana stranaistorije predstavlja ne samo izuzetno odnosno kapitalno nau~no, nego,istovremeno, i joπ zna~ajnije, i izuzetno odnosno kapitalno kulturnodelo. U obimom nevelikoj, ali enciklopedijski pouzdanoj uvodnojstudiji, te u ~etiri toma autenti~nih dokumenata, Skrivana strana istori-je eksplicitno izlaè i rasvetljava jednu od najbolnijih trauma CrneGore, i implicitno ali sna`no opominje "Nikad viπ e!"

Najmanje dve nau~ne, metodoloπ ke i epistemoloπ ke vrline nepo-sredno su zaslu`ne za ovako zna~ajan kulturni rezultat Skrivane straneistorije. Prva je njena transdisciplinarnost. Nasuprot monodisciplina-rnoj, prete`no politi~koj, ~ak samo dvorskoj istoriji odnosno hagio-grafiji, koja joπ uvek preovla|uje u glavama naπ ih etabliranih istori-~ara, istorija ˇerba Rastodera je transdisciplinarna sinteza ekonomske,socijalne i politi~ke istorije, to jest "totalna istorija", da upotrebimore~i jednog velikog istori~ara (Marka Bloka). Druga je njena struktu-ralnost. Nasuprot prete`no "doga|ajnoj istoriji", koja tako|e pre-ovla|uje u glavama naπ ih etabliranih istori~ara, istorija ˇerba Rasto-dera je istorija struktura odnosno "istorija dugog trajanja", da upotre-bimo re~i jednog drugog velikog istori~ara (Fernana Brodela).

Zahvaljuju}i strukturama i "istoriji dugog trajanja", ˇerbo Rastodervidi i ono π to istori~ari pre njega ne vide, ili barem ne vide dovoljnojasno. O tome najreljefnije govori podnaslov Skrivane strane istorije.Jedna od najbolnijih crnogorskih trauma, ona koja je po~ela nasiljemnad crnogorskim istorijskim i dràvnim pravom 1918, viπ e nije samo

114


jednokratna i stihijna "boì}na pobuna", nego trajna i zakonita reakci-ja i revandikacija: "crnogorska buna i odmetni~ki pokret 1918-1929".

S druge strane, zahvaljuju}i transdisciplinarnosti i "totalnoj istoriji",ˇerbo Rastoder razotkriva i najdublje slojeve crnogorske traume. Akteri `rtva ove traume viπe nije jednodimenzionalan, stati~an i neprotivre-~an, nego je izrazito kompleksan, dinami~an i kontradiktoran. Ispoduskipele povrπ ine dnevne politike, odvija se duboka i potmula dramaistorije. Drama dvostrukog identiteta.

Re~ je o specifi~nom, dvostrukom, crnogorsko-srpskom identitetupravoslavnog dela stanovniπ tva Crne Gore, koji se manifestuje kako uobliku podele jednog dela tog dela stanovniπ tva u dva distinktna i ~ista ili-ili identiteta (takozvani stopostotni ili ~isti Crnogorci, odnosno Srbi), takoi u obliku delimi~no preklapaju}ih i u uèm smislu te re~i dvostrukih i-iidentiteta drugog dela tog dela stanovniπ tva (Crnogorci koji su u π iremsmislu i istovremeno i Srbi). Ovaj kompleksni identitet formiran je uposlednja dva veka, u dugom i protivre~nom istorijskom procesu, a samo utoku teπkog dvadesetog veka, on se jasno i bolno prelomio barem dvaputa, prvi put 1918, drugi put 1998. Kao reka ponornica, koja nevidljivote~e i nepredvidivo izbija, u π irokom i otvorenom luku od osam i viπedecenija.

Dvostruki odnosno viπestruki identiteti nisu nu`no i sami po sebi izvorsmrtonosnih sukoba i trauma. Antropolozi znaju za miroljubivu koegzis-tenciju, pa i za empatiju izme|u preklapaju}ih identiteta kod takozvanihprimitivnih naroda predmodernog sveta. Ono π to dvostruke odnosnoviπestruke identitete pretvara u izvor smrtonosnih sukoba i trauma, to sukonkurentski, uzajamno isklju~ivi, neprijateljski i smrtonosni aparti vlastikod takozvanih civilizovanih naroda modernog sveta. Tako i u slu~ajuCrne Gore. Dvostruki, crnogorsko-srpski identitet ima, naravno, i svojuetni~ku, i svoju jezi~ku, i svoju versku, i svoju ukupnu istorijsku dimenzi-ju. Ipak, crnogorsku traumu 1918. nije proizveo sam ovaj identitet, makoliko on ina~e bio kompleksan, nego beskrupulozna eksploatacija iinstrumentalizacija tog identiteta od strane velikosrpskog dràvnog pro-jekta. 1918. ovaj projekt raspolutio je i antagonizovao pravoslavni deo sta-novniπ tva Crne Gore na pristalice i protivnike "bezuslovnog ujedinjen-ja", 1998. na pristalice i protivnike "Jugoslavije bez alternative". Obratitepa`nju na ono "bez". U oba slu~aja ono je i viπe nego indikativno.

Dokumenti sabrani i objavljeni u ~etiri toma Skrivane strane istorijepredstavljaju do sada najpotpunije svedo~anstvo o drami dvostrukog

115


identiteta i o jednoj od najve}ih trauma Crne Gore u dvadesetomveku. Po vrsti i intenzitetu traume i bola, uàs fratricida (bratoubi-laπ tva) Skrivane strane istorije ne zaostaje ni za neprevazi|enimobrascem anti~ke drame odnosno tragedije. S druge strane, ponemilosrdnosti istine i samosvesti koju donosi, ova knjiga neodoljivopodse}a i na Poslanice Petra I. Skrivana strana istorije ~ita se skoro bezdaha.

ˇerbo Rastoder s razlogom upozorava da se ispod privida ponavlja-nja naj~eπ}e krije duga odnosno nedovrπena istorija. Tako i kada jere~ o dugoj odnosno nedovrπenoj istoriji crnogorskog dràvnog pitan-ja. U tom smislu, crnogorska 1998. nije puko ponavljanje, nego je do-vrπavanje zapo~ete a nedovrπene crnogorske 1918.

U toku dramati~ne crnogorske 1998, najpre u januaru, a zatim i umaju ove godine, iskristalisala su se dva alternativna modela reπ ava-nja odnosno dovrπ avanja duge istorije crnogorskog dràvnog pitanja.Prvi je bio model nasilne, ~ak fratricidne unitarizacije i eksterminacijezate~enog dvostrukog identiteta i na njemu zasnovanog dràvnogpitanja Crne Gore. I u januaru i u maju, ovaj model najeksplicitnije jeformulisao onaj groteskni aparat~ik, koji je onako bez i najmanjegzazora svojim politi~kim protivnicima poru~ivao kako on i njegovi dru-govi ne}e samo lupati u π erpe. Drugi je bio model miroljubivekoegzistencije i demokratske evolucije. Kona~no reπ enje dramedvostrukog identiteta i na njemu zasnovanog dràvnog pitanja CrneGore, ovaj model prepuπ ta nenasilnoj istoriji i slobodnoj voljigra|ana. Iako se za trenutak odmakla od provalije prvog, Crna Gorana kraju dvadesetog veka joπ uvek nije nepovratno stala ni na π irokiput drugog modela.

Historia magistra vitae est? Nije sasvim sigurno. Nakon poraznihiskustava dvadesetog veka, neodgovorno je govoriti o neizbe`nostljudskog progresa. Progres je mogu}, ne i neizbeàn, zadat, ne i dat. Alije zato jedna druga stvar sasvim sigurna. ˇerbo Rastoder, autor, i Mi}oOrlandi}, izdava~ Skrivane strane istorije, u~inili su ono najviπ e π toscientia uopπ te moè. Rasvetljavaju}i jednu od najtamnijih traumacrnogorske istorije, dali su neprocenjiv doprinos njenoj samosvesti isamokontroli, to jest kulturi u najdubljem, frojdovskom smislu te re~i.

116

ûdesna storija

Ukoliko se vreme posle prvog svetskog rata ozna~i kao prva, a vremeposle drugog svetskog rata kao druga, onda se vreme posle krajahladnog rata, moè ozna~iti kao tre}a generacija uvek novograzumevanja i reπavanja crnogorskog pitanja. U ovoj tre}oj, posthlad-noratovskoj, i, ukoliko ne zvu~i pomodno, postmodernoj generacijicrnogorskih intelektualaca i indipendista, objavljen je ve} velik brojradova koji zasluùju pa`nju stru~ne i π ire javnosti. ˇirinom obuhvata,dubinom zahvata, snagom sinteze, me|u ovima se, ipak, izdvajaju triknjige objavljene u poslednjih nekoliko godina: Njegoπeve tajne stazeStanka Cerovi}a (1996), Skrivana strana istorije ˇerba Rastodera (1997),i Crnogorsko pitanje Milorada Popovi}a (1999).

O izuzetnoj samosvesti autora ove poslednje, najbolje svedo~e re~isamog pisca, ispisane na po~etku, to jest u Predgovoru knjige:"Najkomplikovaniji zadatak pisca bio je u uobli~avanju tri, manje iliviπ e, nesrodna strukturna nivoa - fenomenoloπ kog, polemi~kog i ide-oloπ ko-programskog - u jednu celinu. Vjerujem da je uspjeπ nostsavla|ivanja ovog problema presudno uticala na slabosti i(li) vrlineknjige". Milorad Popovi} bio je u pravu. Opisani problem predstavljajedan od najzna~ajnijih problema (post)moderne socijalne teorije iepistemologije. I zbog toga treba odmah re}i: u reπ avanju ovog prob-lema, knjièvnik, pesnik i publicist Milorad Popovi}, postigao je uspehna kojem bi mogli da mu pozavide i mnogi, ako ne i svi, koji se prob-lemima (post)moderne druπ tvene nauke i teorije bave i ~isto profe-sionalno odnosno cehovski.

Analiti~ki, ovaj uspeh moè da se objasni i putem dva zna~ajna epis-temoloπ ka reza. Prvi uspeπ no izbegava sve mogu}e jednostranosti, ipronalazi pravu meru izme|u univerzalnog, nomotetskog, svetskog, najednoj, i partikularnog, idiografskog, crnogorskog iskustva i duha, nadrugoj strani. Drugi uspeπ no prevladava sva ograni~enja stare,monodisciplinarne, i ostvaruje sve prednosti nove, problemske, trans-disciplinarne specijalizacije. Prvi otkriva ne samo vrsnog i strasnogpoznavaoca jedne neponovljive "~udesne storije", (post)modernecrnogorske istorije, politike i kulture, π to se od jednog crnogorskogknjièvnika i moglo o~ekivati, nego i isto tako dobrog i kreativnogtuma~a novog postmodernog svetskog duha, od Semjuela Hantingtonado Frensisa Fukujame i drugih, π to se, barem kod nas, re|e sre}e.

117


Drugi, uz sve prethodno, otkriva joπ i veoma kompetentnog poz-navaoca tako razli~itih oblasti i pitanja kao π to su Savremena socijal-na i politi~ka teorija, Opπ ta i nacionalna istorija, Sociologija kulture,Nacionalno pitanje i druga, a, u okviru ovih, i tako zna~ajnih, a kod nasmanje poznatih autoriteta, kao π to su Ben Anderson, Entoni Smit idrugi, π to se kod nas joπ re|e sre}e.

Superiorni metod vodi i do superiornih rezultata. U slu~ajuCrnogorskog pitanja Milorada Popovi}a, to je, pre svega, novo, post-moderno, to zna~i kompleksno i dinami~no razumevanje identiteta.Milorad Popovi} je i ovde na nivou najnovijih i najboljih saznanja i inter-pretacija druπ tvene teorije i nauke, koja su i dalje toliko beznadnodaleko od naπ ih oficijelnih institucija. Identitet je uvek ìv kompleksetnosa, istorije, ekonomije, druπ tva, kulture i politike, a ne niti jedan odovih elemenata sam za sebe, izolovan, hipertrofiran i petrificiran. Zbogtoga, Milorad Popovi} i moè da, bez kompleksa i hrabro, a laserski jasnoi precizno, ispiπe enciklopedijske redove "Umjesto uvoda: crnogorskopitanje - istorijski narod i okaπnjela nacija" (stranice 7-27). Zbog toga oni moè da, u nizu drugih sli~nih, ponudi i relativno novo, kompleksno isuperiorno, istorijsko-oslobodila~ko razumevanje "Njegoπ evogcrnogorskog srpstva" (70-76). Zbog toga on i moè da, u nacionalnompitanju, ode dalje od Svetislava Basare, jednog od najobrazovanijih inajboljih srpskih pisaca (119-120). Kona~no, zbog toga on i moè daostane otvoren i sposoban za nove podsticaje, pa ~ak i traume i priznan-ja Drugog, ~ak i kada je ovaj unutar Nas samih: "Dvojna nacionalna svi-jest ili dramati~nost dvostrukog identiteta" (121-146).

Zna~i li ovo da u knjizi Milorada Popovi}a nema spornih mesta. Naravnoda ne. Slede samo neka takva: nekriti~nost prema dràvi uopπ te, povre-meno odvajanje (crnogorskog) dràvnog pitanja od onog kompleksa odkojeg se ono ne sme nikada odvajati, nekriti~nost prema liberalizmu kaoideologiji realkapitalizma, kao i prema Zapadu kao hegemonu tog sistema,neke nedovoljno zasnovane ocene i inicijative u oblasti dnevne politike,izvesna faktografska ogreπenja o Latinku Perovi} i Vesnu Peπ i}, najzad iizostavljanje punih bibliografskih podataka citiranih i parafraziranih dela,π to se u eseju mo`da i moè tolerisati, ali π to je, i pored toga, π teta, makarzbog pedagoπkih razloga. Ipak, i ova mesta, pre i viπe su znak ve} iskazanesnage i otvorenosti za dalji dijalog, nego znak slabosti i isklju~ivosti.

Na samom kraju, samo joπ jedna refleksija o crnogorskom druπ tvudanas. To π to su sve tri knjige, koje su na po~etku ovog prikazaistaknute kao najbolje u tre}oj generaciji crnogorskih intelektualaca i

118


indipendista, napisane i objavljene od strane alternativnih pisaca iizdava~a, izvan oficijelnih institucija, pre svega UCG i CANU, nijepuka koincidencija. Naprotiv, s obzirom na dominantno stanje duhaunutar ovih ustanova, ove knjige su jedino izvan njih i mogle biti napi-sane odnosno objavljene. Ova ~injenica govori o loπ em, zapuπ tenomi pervetiranom stanju druπ tva, nauke i kulture u Crnoj Gori danas. Akakva je veza izme|u tog stanja i crnogorskog dràvnog pitanja? Veo-ma bitna. Nasuprot simplifikacijama tipa "Prvo druπ tvo i demokarti-ja pa dràva", ili, obrnuto, "Prvo dràva pa druπ tvo i demokratija",ovu bitnu vezu, kao dve strane istog procesa, nedavno je u intervjuu zaVijesti, dobro opisao i Momir Markovi}. Crnogorsko pitanje MiloradaPopovi}a, pored ostalog, izvanredan je podsticaj i za raspravu i rasvet-ljavanje ove veze.

Bosanska paradigma

Od 18-21. novembra 1998, u Sarajevu je odràn me|unarodni nau~niskup "Bosanska paradigma", po svim relevantnim parametrima jedan odnajve}ih i najzna~ajnijih skupova te vrste ne samo u postdejtonskoj BiH,nego i u postdejtonskom svetu uopπ te. Ratna razaranja i otpor BiH1992-1995, okupila su preko dvesta nau~nika i istraìva~a kriti~ke, anti-faπ isti~ke i humanisti~ke orijentacije iz BiH, drugih postjugoslovenskihzemalja i ~itavog sveta. Pored velikog broja diskusija i saopπ tenja, osno-van je i stalni me|unarodni nevladin forum "Bosna" za obnovu, izgrad-nju i π irenje me|unacionalnog i me|ukonfesionalnog poverenja, mira isuìvota. Uz @arka Papi}a, Krsta Mijanovi}a, Arifa Tanovi}a i druge poz-nate li~nosti iz BiH, jedan od glavnih pokreta~a i nosilaca ovih inicijativa,bio je i Rusmir Mahmut}ehaji}, predratni profesor Elektrotehni~kogfakulteta u Osijeku, jedan od ~lanova prve postjugoslovenske vlade BiH,kasnije disident i kriti~ar etnonacionalisti~ke politike Alije Izetbegovi}a ipisac nekoliko osobenih geopoliti~kih i teoloπkih studija o istorijskoj iaktuelnoj sudbini Bosne.

Najzna~ajnija zajedni~ka osobina svih ovih aktivnosti i dela RusmiraMahmut}ehaji}a, kao i ve}ine u~esnika konferencije "Bosanaska para-digma" i foruma "Bosna", jeste alternativnost u odnosu na vladaju}ina~in miπ ljenja i delovanja. Ova osobina do punog izraàja doπ la je i unajnovijoj knjizi studija i eseja Rusmira Mahmut}ehaji}a, Kriva politika:~itanje historije i povjerenje u Bosni, koja je predmet ovog prikaza. Toplopreporu~uju}i ovu knjigu svima koji su zamoreni agresivnim stereotipi-ma vladaju}e svetske i doma}e propagande, a èljni novih, rasvetljava-ju}ih ideja i interpretacija, ovaj prikaz skre}e pa`nju samo na ~etiri glav-na aspekta ove alternativnosti.

Prvi aspekt ti~e se epistemologije. Nasuprot joπ uvek preovla|uju}ojmonodisciplinarnoj epistemologiji, put spoznaje Krive politike izrazitoje transdisciplinaran. Postjugoslovensku traumu BiH, Rusmir Mahmut-}ehaji} rasvetljava uz pomo} filozofije, istorije, politike i religije. Onoπ to pri tome posebno pleni, i ovoj knjizi daje snaàn pe~at individual-nosti, to je originalan i uverljiv spoj jedne specifi~ne humanisti~keteologije i jedne racionalne geopolitike.

Naslov knjige najbolje isti~e drugi i najzna~ajniji aspekt alterna-tivnosti miπ ljenja Rusmira Mahmut}ehaji}a. Nasuprot vladaju}em

etni~kom odnosno civilizacijskom determinizmu, u njegovoj mekπ oj,hantingtonovskoj, ili tvr|oj, }osi}evskoj verziji, Rusmir Mahmut}e-haji} izlaè veoma bogatu i sna`nu argumentaciju u prilog alternati-vnoj tezi, po kojoj je glavni i jedini aktivni, orkestriraju}i faktorrazaranja BiH, kao i celokupne posthladnoratovske balkanske drame,bio i ostao politi~ki faktor. To ovaj pisac pokazuje teorijski, kritikomSemjuela Hantingtona, ali i empirijski, analizom odgovaraju}eg poli-ti~kog faktora. A ovaj faktor je po Krivoj politici izrazito kompleksan.Jedan od najvrednijih delova ove knjige jeste upravo onaj koji ukazu-je ne samo na me|usobnu smrtonosnu povezanost lokalnih etnona-cionalisti~kih razaratelja BiH, velikodràvnih politika Slobodana Mi-loπ evi}a i Franje Tu|mana, te muslimanske etnonacionalisti~ke reak-cije Alije Izetbegovi}a, nego i na smrtnonosnu povezanost ovih politi-ka sa sli~nim politikama odnosno realpolitikama velikih svetskih sila.

Time se dolazi i do tre}eg, me|unarodnog aspekta alternativnostiKrive politike. Ova alternativnost sastoji se kako u meri, to jest izbala-nsiranosti, nasuprot preovla|uju}oj neravnoteì, eliminaciji ilihipertrofiji, tako i u kriti~koj, nasuprot preovla|uju}oj nekriti~koj,apologetskoj ili histeri~noj percepciji i konceptualizaciji me|unaro-dnog faktora. Ovo se najbolje vidi i ose}a u "smrtonosnim mapama"velikih sila, a posebno u ambivalentnosti Dejtonsko-pariskog miro-vnog sporazuma. A centralni analiti~ki i politi~ki argument RusmiraMahmut}ehaji}a, pomo}u kojeg on rasvetljava ove mape i ambivalent-nosti, kao i celokupnu postjugoslovensku dramu BiH, jeste "izmijeπ a-nost stanovniπ tva BiH koja proistje~e iz dugog trajanjabosanskohercegova~kog jedinstva u razlikama" tri nacionalno-verskezajednice, usled koje je genocidni zlo~in bio jedini na~in da se ovojedinstvo ugrozi.

U ovom, centralnom argumentu, me|utim, leì i glavni izvor mogu-}e obnove jezgara poverenja BiH, π to predstavlja ~etvrti aspekt alter-nativnosti Krive politike. Aletrnativnost same alternative RusmiraMahmut}ehaji}a je viπ estruka i predstavlja najoriginalniji i najuzbu-dljiviji deo ove knjige. Najpre, obnova poverenja i suìvota, za koju sezalaè Rusmir Mahmut}ehaji}, predstavlja jednu vrstu generalnog ple-doajea protiv svake vrste nehumane politike i ideologije. Zanimljivo,Kriva politika pokazuje kako to ne moraju biti samo poznati obliciagresivnonacionalisti~ke ideologije i politike, nego da to u odre|enomkontekstu i smislu, kao neka vrsta prikrivaju}eg smokvinog lista, moèpostati i niπ ta manje poznata, trostruka, liberalno-demokratska, "mu-lti-multi" formula. Zatim, i u razvijanju alternative, Rusmir Ma-

121

hmut}ehaji} istrajava na odlu~uju}oj va`nosti `ivotonosne, nasuprotsmrtonosnoj povezanosti lokalnih i me|unarodnih odnosno svetskihaktera. Kona~no, ni ono "jedno" za koje se ovaj pisac strasno i ra-zlo`no zala`e, nije ponavljanje starog politi~kog ili ideoloπ kog unita-rizma, nego jedna sasvim nova ideja i kultura, koja je na naπ im pros-torima joπ uvek nejaka, ali koja na najdublji i najbolji na~in komuni-cira sa idejom i kulturom novog, pluralisti~kog univerzalizma, predkojom je budu}nost. U Krivoj politici, to je ~ak jedna vrsta nove, plane-tarne religije odnosno ekumene, kojoj su ~ak i hriπ }anstvo i islam,sami za sebe, nedovoljni i preuski. "Bosanska paradigma" je svetskaparadigma. To je i jedna od najdubljih poruka Krive politike RusmiraMahmut}ehaji}a i foruma "Bosna".

122


Drugi deo

Eseji

123


Kultura neolitaSnaga SRJ

Federacije nema bez demokratije. Ovako glasi jedan od aksiomafederalizma. Upravo ovaj aksiom imao je na umu i Karl Fridrih kadaje pre nekoliko decenija tadaπ nju SFRJ nazvao fasadnom federaci-jom. Isti aksiom imao je na umu i autor ovog teksta kada je pre neko-liko godina ovu poznatu Fridrihovu dijagnozu protegnuo i na aktuelnuSRJ. Kao π to se ispod fasade SFRJ decenijama krila nedemokratska,mada multi-nacionalna komunisti~ka vlast, tako se i ispod fasade SRJgodinama krije nedemokratska, samo sada agresivno-nacionalisti~ka,velikosrpska dominacija. Genocidna ideja ove dominacije "Jedannarod, jedna dràva, jedan vo|!", pre nekoliko meseci, zapisana je ~aki u programsku Deklaraciju novoformirane takozvane crveno-crnekoalicije i vlade ve}e federalne jedinice.

Ni u ovoj stvari, me|utim, crnogorska 1997-1998. nije donelarazreπenje. I nakon ~itave serije spoljaπnjih i unutraπnjih velikosrp-skih, unitaristi~kih udara, "u institucijama i izvan institucija sistema", odkojih je najopasniji svakako bio onaj zaustavljen na samoj ivici rata uPodgorici 14. januara 1998, kao i nakon ~itave serije uglavnom odbram-benih reakcija Crne Gore, naime, izgleda kao da se SRJ, po~etkom letaove godine, tokom nekoliko takozvanih susreta na vrhu, vratila ukolote~inu fasade.

Udari 1997-1998, ipak, nisu proπ li bez ikakvog efekta. Naprotiv.Napetost izme|u fasade i onog ispod fasade, imanentna fasadnojfederaciji kao takvoj, eskalirala je do o~iglednosti i pucanja. Fasadaje skoro potpuno spala. SRJ je maltene klini~ki mrtva. Dogovornoili jednostrano, naj~eπ }e voljom ve}e jedinice, gase se i njeneposlednje funkcije. Racionalnost analiti~ara nemo}na je pred ne-predvidivom maπ tom raspadanja. Staru i ve} po malo dosadnusamovolju saveznog predsednika dnevno sustiù nove i sveneobi~nije forme krπ enja ustava od strane ostalih saveznih organa:~inovni~ka urednost u gaènju ustavnog prava Crne Gore od stranesaveznog ustavnog suda, neustavna amputacija mandata Crne Goreu Ve}u republika, protivustavno konstituisanje vlade Momira Bula-tovi}a kao de facto druge vlade Srbije (ili, π to je isto, vlade VelikeSrbije), da pomenemo samo neke.

125


U nekoj drugoj dràvi opisani udari neizostavno bi doveli do π iren-ja i snaènja unutraπ njeg konsenzusa. Ne i u Crnoj Gori. Crnogorsku1997-1998. obeleàva duboka podela i konfrontacija. Kao zidanje Ska-dra na Bojani. Istovremeno propadanje i obnavljanje fasade. Raza-ranje Crne Gore i Jugoslavije uz militantne pokli~e "Jugoslavija, Jugo-slavija"?! I to od strane ~ak pedeset ili (svejedno) tridesetπ est proce-nata bira~kog tela! Klju~no pitanje je: otkuda u Crnoj Gori ovakomasovna i sna`na politi~ka iluzija, samoobmana? Pre nego π to se naovo pitanje odgovori, ono drugo, iz njega izvedeno, dràvno pitanjeCrne Gore, ne moè ispravno ~ak ni da se postavi. Bilo kakva simpli-fikacija, pa i fiksacija za ovo ili ono takozvano kona~no reπ enje, kadtakvom reπ enju ne prethodi i odgovaraju}e utemeljenje (razumevan-je i obezbe|enje), u ovoj stvari, kao i ina~e, moè da bude samoπ tetna.

Na povrπ ini, stvari izgledaju kao da su same po sebi jasne. Bez sumn-je, sukob iz devedesetosme produètak je sukoba iz osamnaeste. âk iparole neodoljivo sli~e: "Jugoslavija bez alternative" (1998), "Bezuslo-vno ujedinjenje" (1918). Istori~ari znaju, re~ je o sukobu "dugog trajan-ja". Specifi~ni, dvostruki ili ~ak trostruki identitet pravoslavnog ìvljaCrne Gore (Crnogorci, Crnogorci-Srbi/Srbi-Crnogorci, Srbi), koji je u os-novi ovog sukoba, formiran je u poslednja dva-tri veka, u dugom i joπuvek otvorenom i neizvesnom, multi-varijantnom procesu izgradnje naci-je-dràve (Crna Gora, Velika Srbija, Jugoslavija).

Naravno, istorija sama po sebi nije dovoljna. I dramu dvostrukog(trostrukog) identiteta osamnaeste odnosno devedesetosme na scenupostavlja tek aktuelna politika. Politi~ka antropologija ukazala je naglavni mehanizam ove drame, na onaj neiscrpni "demon vlasti" okojem je tako uverljivo pisao Maks Veber, a politi~ka sociologija narazgranatu interesnu klijentelisti~ku bazu iz koje se ta drama dnevnonapaja. Sledi samo gruba skica. Sistem: kvazi-feudalizam, politi~kikapitalizam, klijentelizam. Mehanizmi: monopoli, privilegije, sinekure.Akteri: padroni, kadrovi, klijenti. Efekat: ne-rad, anti-rad, paraziti-zam. Vlast i politika kao opsesija, ali i kao izvor boga}enja. A ~ak iparaziti o sebi vole dobro da misle. Umesto kriti~kog suo~avanja iosveπ }enja politi~ka iluzija i samoobmana. "Jugoslavija, Jugoslavija!"

U neo-tradicionalnom druπ tvu, kakvo je i ono ovde i danas, interes-ni klijentelisti~ki kompleks enormno je uve}an. Kao π to je dobro poz-nato, u ovom druπ tvu, zna~aj predmodernih, krvnih, ro|a~kih,kumovskih, prijateljskih i sli~nih veza, mnogo je ve}i, nego u bilo kom

126


druπ tvu koje je nepovratno i uspeπ no proπ lo kroz celokupnimodernizacijski proces. To smo veoma dobro mogli da vidimo i tokomburnih predsedni~kih i parlamentarnih izbora 1997-1998. Pa ipak, niovaj enormni interesni klijentelisti~ki kompleks ne moè sam da objas-ni svu masovnost i snagu one politi~ke iluzije i samoobmane. Mora sei}i joπ dublje i dalje.

Mora se i}i ~ak do neolita i patrijarhata. Nije preterivanje. Orazli~itim aspektima produènog dejstva ovih formacija, ~ak i dodanaπ njeg dana, govore mnoga novija istraìvanja, ona Vilhelma Ra-jha, Noama ômskog, Viljema Mek Nila, Ivana Ivekovi}a, TrajanaStojanovi}a, da pomenemo samo neka. U svim ovim istraìvanjima, aposebno u Balkanskim svetovima Trajana Stojanovi}a, politi~ki konze-rvativizam i nasilje na Balkanu u poslednjih sto-stopedeset godina, pai nasilje koje se na Balkanu π iri danas, na kraju drugog milenijuma,tuma~e se upravo kao inferiorna reakcija, odgovor, strah neolitske kul-ture i patrijarhata od modernizacije. Otuda i u Crnoj Gori onakomasovna i sna`na politi~ka iluzija, samoobmana. Vatre neolita na uli-cama Podgorice. "Jugoslavija, Jugoslavija!"

127

Crna Gora i parazitiDràva i politika

Odnos izme|u politi~kog reìma i dràve jedan je od glavnih prob-lema tranzicije. Tranzicija od autoritarnog ka demokratskom reìmu,sama po sebi je sloèna, teπ ka i neizvesna. Prepletena sa problemomdràve, to jest sa problemom spoljaπ njeg i unutraπ njeg priznanjaodre|ene dràve, ona postaje joπ sloènija, teà i neizvesnija. Unutra-π nji konsenzus, conditio sine Üua non tranzicije, postaje Skadar naBojani: π to se preko dana izgradi, prekono} se sruπ i. Ovo potvr|uje iiskustvo postkomunisti~ke Crne Gore.

Iskustvo o kojem je re~ krajnje je protivre~no. I joπ uvek krajnjeneizvesno. Sredinom 1998, dakle skoro punu deceniju od po~etkatranzicije, bilans ovog iskustva jednako je zgusnut i na pozitivnoj i nanegativnoj strani procesa. Kada je o pozitivnoj strani re~, dovoljno jeda pomenemo samo slede}e zna~ajne pokuπ aje i rezultate:Demokratski forum iz 1990, koji je bio jedna vrsta Okruglog stolavlasti i opozicije; prvu koalicionu, viπ estrana~ku vladu postkomu-nisti~ke Crne Gore iz 1993; opozicionu Koaliciju Narodna sloga iz1996-1997, koja je bila prvi zna~ajniji korak u pravcu izgradnje kon-senzusa o mirnom odnosno demokratskom reπ avanju dràvnog pitan-ja Crne Gore; zatim, Sporazum vlasti i opozicije o izgradnji minimumademokratske infrastrukture od 1. septembra 1997, koji je bio jednavrsta novog Okruglog stola vlasti i opozicije, samo sada nakon dra-mati~nog raspada vladaju}e partije; najzad, i aktuelnu Koaliciju Zabolji ìvot i njenu vladu, koja je druga koaliciona, viπ estrana~ka vladaCrne Gore, formirana nakon vanrednih parlamentarnih izboraodrànih 31. maja 1998.

Gornje, pozitivne pokuπ aje i rezultate, me|utim, sustopice prateneuspesi i koraci nazad. Po pravilu, ovi neuspesi i koraci, na ovaj ilionaj na~in, proizilaze iz joπ uvek nereπ enog dràvnog pitanja. Joπ odnulte 1989/1991, ovo pitanje je glavni izvor za beskona~no produàva-nje i opravdavanje nedemokratske, ratno-nacionalisti~ke, velikosrpskeSPS-DPS vlasti, ali i glavna prepreka prilikom formiranja dovoljnoπ iroke i sna`ne demokratske alternative. Pogledajmo samo poslednjihpar godina. Nedovoljna π irina i nedovoljna stabilnost glavne su manei Koalicije Narodna sloga iz 1996. i Koalicije Za bolji ìvot iz 1998. Prvaje bila samo dvostrana~ka, iako je morala biti barem trostrana~ka,

128


druga je samo trostrana~ka, iako je morala biti barem ~etvoros-trana~ka, prva se samoukinula u kriti~nom momentu i bez dovoljnogdemokratskog razloga nakon samo godinu i po dana, druga je po~elada pokazuje prve slabosti i pukotine ve} nakon mesec-dva od formi-ranja. Zahvalju}i pored ostalog i ovim manama, promiloπevi}evskaSNP je, na izborima od 31. maja 1998, i pored poraza, osvojila ogrom-nih tridesetπest procenata, a Crna Gora je, i pored pobede antimi-loπevi}evske koalicije, u onom najteèm, dràvnom pitanju, a zatim i usvim ostalim pitanjima, ostala duboko podeljena, sputana, bez konsen-zusa.

Otkuda ovolika ìlavost i mo} takozvanog dràvnog razloga? Fakto-re koji bliè rasvetljavaju ovaj razlog, uslovno moèmo da podelimo udve grupe. Prvu od ove dve grupe ~ine nasle|eni, objektivni, struktu-ralni, drugu aktuelni, subjektivni, konjunkturni faktori, prvu faktorikoji se ti~u istorije, identiteta, ekonomije, sveta, drugu faktori koji seti~u interesa, politike, partija, jedne vrste politi~kog parazitizma. Uovom tekstu zadrà}emo se samo na ovoj drugoj grupi faktora. Mogu-}nost da se na ove faktore uti~e je relativno ve}a, a svest o njima rela-tivno manja.

Da je svaka dràva meπavina realno-opπ teg i iluzorno-opπ teg, sol-idarizma i parazitizma, znamo joπ od anarhista. Da je dràva na Balka-nu to joπ viπe, znamo iz nesre}ne istorije ovog regiona. Permanentnirat, fragmentacija, nemirna granica, "balkanizacija". ûveni endem.Idealan okvir i izvor za bujanje raznih vrsta politi~kog i svakog drugogparazitizma. Ovo potvr|uje i najnovije iskustvo viπepartijske CrneGore.

U ovom pogledu, π ampion je svakako stari jedinstveni DPS. Velikiparazit. Punih osam godina, stari jedinstveni DPS parazitira na dramidvostrukog identiteta Crne Gore. Pod maskom brige za crnogorstvo isrpstvo, "ime i prezime", stari jedinstveni DPS, u koaliciji sa SPS, svihovih godina, zapravo, samo proizvodi i π iri agresivno velikosrpstvo. Inovu klasu, parazitsku nomenklaturu.

Pravi naslednik velikog parazita je Bulatovi}ev odnosno Miloπ evi-}ev SNP. Kao da je vreme stalo. Ista stara retorika, filozofija, psiholo-gija. "Jugoslavija bez alternative". Mala Velika Srbija. Sve ve}a izola-cija, ksenofobija, siromaπ tvo, beda. I odgovaraju}a dràvna briga,skrb, sinekura. Raj parazita.

129


Na àlost, parazitima joπ uvek nije loπ e ni u novom DPS. Od~uvena ~etiri "de", prvi put primenjena u postnacisti~koj Nema~koj, udanaπ njoj Crnoj Gori najteè ide sa dekartelizacijom odnosno demo-nopolizacijom. A bez demonopolizacije nema ni stvarne reforme idemokratije. Monopoli ostaju prirodno staniπ te parazita. âk i kadaovi mutiraju. Mutirali su i mnogi paraziti u novom DPS. Tako, muti-rani paraziti u novom DPS parazitiraju ~ak i na anti-miloπ evi}evskojretorici. Realna ugroènost Crne Gore od strane Miloπ evi}eve Srbije,od strane ovih, koristi se kao izgovor za produàvanje monopola.

Najzad, neuporedivo manje nego stari i novi DPS, ali, ipak, natakozvanom dràvnom pitanju, svih ovih godina, parazitiraju ~ak iindipendisti~ke partije Crne Gore. Pa`ljivija analiza politi~kog ìvotaovih partija, posebno pa`ljivija analiza razlike izme|u retorike istvarnog ponaπ anja njihovih vo|stava, naime, jasno ukazuje na to da~ak i ova vo|stva, s vremena na vreme, znaju da proklamovani indipen-dizam svojih partija, sasvim makijavelisti~ki, monopolski i parazitski,koriste viπ e za svrhe me|usobnih ili unutraπ njih politi~kih obra~una,nego za svrhe racionalnog i odgovornog reπ avanja dràvnog pitanja.Aktuelna verbalisti~ka prepucavanja oko referenduma samo sunajnoviji primer ovog parazitizma.

130

NeronJedna politi~ka karijera: Slobodan Miloπ evi} (1988-1998)

Na desetogodiπnjicu takozvane anti-birokratske revolucije, teπkoda se moè zaobi}i pitanje demonske uspeπnosti politi~ke karijere Slo-bodana Miloπevi}a, glavnog protagoniste i vo|e ove velike, nazadne inasilne druπ tvene promene. Kako, naime, da se objasni uspeh ovogvo|e u osvajanju i u~vrπ}ivanju li~ne vlasti, kada se zna da je taj uspehnajve}im delom ostvaren po cenu opπ te druπ tvene i narodne propasti?O ovom teπkom pitanju kod nas i u svetu napisana je ve} i ~itava jednamala biblioteka. Pa ipak, neke dimenzije tog pitanja joπ uvek nisusasvim rasvetljene. Tekst koji je pred vama svoja svetla usmerava upra-vo na jednu takvu dimenziju: super-zlo Slobodana Miloπevi}a, osobinukoje se retko sre}e ~ak i me|u pripadnicima naπe po krvoèdnosti poz-nate vrste.

U Balkanskoj tragediji, jednoj od najboljih knjiga o posthladnora-tovskoj balkanskoj krizi, autorica ove knjige, Suzan Vudvord, spravom kritikuje prili~no raπ irenu a loπ u sklonost brojnih analiti~arada umesto razumevanja i rasvetljavanja kompleksnosti ove krize svesimplifikuju i redukuju na negativnu li~nost Slobodana Miloπ evi}a.Jasno je: izvan kompleksa konkretne istorije, sveta, ekonomije,druπ tva, kulture i ideologije, li~nost bilo kog pojedinca, pa ni li~nostSlobodana Miloπ evi}a, ne moè mnogo da objasni. Vaì, me|utim, iobrnuto. Ima izvesnih, posebno iracionalnih odnosno patoloπ kih crtali~nosti vlastodràca, bez kojih nije mogu}e do kraja rasvetliti irazumeti ni jedan konkretni istorijski i politi~ki kompleks. Super-zloSlobodana Miloπ evi}a sigurno je jedna takva crta.

Najpre, zbog ~ega "super" u onome "super-zlo"? Zbog toga π to jekod Slobodana Miloπ evi}a, kao i kod drugih velikih, izuzetnih istori-jskih zlo~inaca, re~ ne samo o onom obi~nom zlu koje je standardniantropoloπ ki element protivre~ne prirode svakog ~oveka, pa ~ak ne nisamo o onom obi~nom demonu vlasti koji je po Maksu Veberuiskuπ enje poziva svake vlasti, nego o, po koli~ini, intenzitetu ikapacitetu, enormnom, iznimnom individualnom odnosno istorijskomzlu. U tom smislu, Slobodan Miloπ evi} ve} se uvrstio u red takvih

131


izuzetnih istorijskih li~nosti odnosno zlo~inaca, kao π to su bili Hitler,Musolini i Staljin, da pomenemo samo one najpoznatije.

Direktno biti odgovoran za smrt stotina hiljada, te besku}niπ tvo,bedu i nesre}u miliona ljudi, svesno izazivati i ponavljati ovu nesre}unekoliko puta u samo deset godina, pri tome ne trepnuti, biti kao bezduπ e, ne pokazati ni najmanji znak kolebanja i sumnje, da o kajanju ine govorimo, to, ipak, ne mogu ljudi obi~nog kova. I to je bila i ostalaglavna komparativna prednost ovog poznatog harizmarha u pore|enjuodnosno u sukobu sa brojnim me|unarodnim i unutraπ njim rivalimau ovih deset godina.

Kao glavnu komparativnu prednost Slobodana Miloπ evi}a u borbiza osvajanje i u~vrπ }ivanje vlasti, autor ovog teksta je pre nepune~etiri godine, u Monitoru od 24. novembra 1994, u tekstu podnaslovom "Slobodan Miloπ evi} superstar: idealni klijent, kadar, agenttakozvanog Novog svetskog poretka", istakao njegov zverski, super-razvijen instikt, dakle ne ideju ili inteligenciju Velike Srbije ili bilo kojedruge konstrukcije, kako se to obi~no pogreπ no misli, nego upravoinstikt, jednu vrstu kvazi-bioloπ ke, nesvesne ili polusvesne sposob-nosti za brzu i uspeπ nu adaptaciju. U tom smislu, "Neron" je jednavrsta nastavka i dopune "Super-stara". Smrtonosna meπ avina super-instikta i super-zla, to je najdublja tajna demonske uspeπ nosti i rela-tivne dugove~nosti politi~ke karijere Slobodana Miloπ evi}a.

U ovoj meπ avini, super-zlo je mo`da ~ak i va`niji element. Naterenu instikta, Slobodan Miloπ evi} je mogu}e i imao nekog takmaca,na terenu zla sigurno ne. Treba samo obratiti pa`nju na gotovo neljud-sku bezduπ nost i nepogreπ ivost u ponavljanju velikog zla na Kosovu.Za vreme velike kninske kataklizme u leto 1995, procurilo je kako jenekoliko najviπ ih funkcionera SPS javno izrazilo neslaganje sa odbi-janjem Velikog vo|e da stane na stranu naroda kojeg je prethodnoprevario odnosno podigao na oru`je. Usledile su i smene odnosnoostavke. O toj razlici je re~. Neslaganjem, ostavkama i smenama,funkcioneri o kojima je re~ manifestovali su makar neπ to svesti,savesti i odgovornosti. Veliki vo|a ni toliko. Nikada pa ni danas, naKosovu. Zlo bez trepeta. Zahvaljuju}i upravo ovome uspeo je da udirektnim duelima nadvlada i tako politi~ki iskusne i veπ te politi~keprotivnike kao π to su bili Ivan Stamboli}, Stipe ˇuvar, Ante Markovi},da o brojnim, najpre penzionisanim, dakle drugorazrednim, a zatim iaktivnim, vrhunskim me|unarodnim politi~arima, i ne govorimo.

Na kraju, povratak kompleksu. Kao π to se bez super-instikta i

132


super-zla Slobodana Miloπ evi}a ne mo`e do kraja rasvetliti opskurnapriroda i dinamika posthladnoratovskog balkanskog kompleksa, takose ni, obrnuto, izvan ovog kompleksa, ne mo`e do kraja rasvetliti veli-ki, kataklizmi~ki uspeh super-instikta i super-zla SlobodanaMiloπ evi}a. Posthladnoratovski balkanski kompleks nije nikakavretki endem, anomalija, skretanje s navodno jedino mogu}eg puta lib-eralne demokratije, kako to pogreπ no tuma~e vladaju}i analiti~ari ipoliti~ari, nego je slika odnosno nacrt jedne mogu}e budu}nosti savre-menog sveta. Balkan posle hladnog rata je levak, a ne disident savre-menog svetskog sistema. Posle nema~kog nacizma, italijanskogfaπ izma, latino-ameri~kog neofaπ izma, joπ jedna zna~ajna kaskada unegativnom rasplitanju istorijskih kontradikcija tog sistema.Dekadencija, opadanje Zapada. Zbog toga je i Slobodan Miloπ evi}pre Neron, nego parija ovog sveta. U svakom slu~aju, izvan re~enogdekadentnog kompleksa, super-instikt i super-zlo SlobodanaMiloπ evi}a ostali bi samo retka individualna psihologija odnosno psi-hopatologija. Ovako, oni su naπ a kolektivna odnosno istorijskanesre}a i katastrofa.

133

Veliki vakuumBudu}nost jednog suo~avanja

U politi~koj nauci, posebno u nauci o me|unarodnim odnosima, pododrednicom "vakuum" podrazumeva se ~itav niz problema koji se javljanakon po pravilu iznenadnog raspada (sloma) odre|enog autoritarnogreìma ili dràve. Ovi problemi su veoma sloèni i raznovrsni. Po mestujavljanja, to su kako problemi lokalnog vakuuma, tako i problemi nje-govog me|unarodnog okruènja. Po prirodi stvari, to su kako problemisocijalne fizike, to jest me|unarodne i nacionalne privrede, politike ibezbednosti, tako i problemi socijalne etike, te psihologije i psihopa-tologije. Potcenjeni, ovi poslednji su ne retko kriti~ni.

Najpoznatiji problemi vakuuma su oni koje za sobom ostavljajufaπ izam i komunizam, dva totalitarna poretka dvadesetog veka. U tomsmislu, zna~ajna iskustva i znanja iz ove oblasti ve} postoje. Ipak,reπavanje problema vakuuma joπ uvek je pre i viπe pipanje u mraku,nego rutinska procedura. To najbolje potvr|uje crna rupa na Balkanuposle hladnog rata. U ovoj rupi, Srbija i Crna Gora, od samog po~etka,zauzimaju jedno od srediπnjih mesta. Zato se i u najnovijim strateπkimanalizama sve ~eπ}e fokusira pitanje takozvane postmiloπevi}evskeSrbije.

SFRJ je svojevremeno zaostajala za Zapadom, ali prednja~ila uodnosu na Istok, Srbija i Crna Gora danas zaostaju i za Zapadom i zaIstokom. Dvostruko zaostajanje. Nepodnoπ ljiva frustracija. Umestodemokratijom i demokratskim institucijama, autoritarni komunizam uSrbiji i Crnoj Gori u poslednjih deset godina zamenjen je agresivnimnacionalizmom i primitivnim neocezarizmom. Nova, polufaπ isti~kadinamika zamenila je staru, komunisti~ku socijalnu fiziku, nova, kvazi-faπ isti~ka socijalna psihologija, staru, komunisti~ku socijalnu dema-gogiju. Problemi vakuuma samo su odloèni. Verovatno sa opasnijim iteìm posledicama. Nije zapo~elo ~ak ni suo~avanje. A potmuli hukzastraπ uju}e praznine ve} se ~uje.

Najbolnije i najteè je zapravo suo~avanje. Novi po~etak. Ta~kadiskontinuiteta. U ovom suo~avanju, glavni problem je problem stra-ha. A strah je glavni element reprodukcije svake, posebno nedemo-kratske vlasti. Nedemokratska vlast proizvodi strah, strah u~vrπ }ujenedemokratsku vlast. Tako se krug zatvara. Ovo vaì za nedemo-

134


kratsku vlast uopπ te, joπ viπ e za ratnonacionalisti~ku,polufaπ isti~ku vlast koja je odgovorna za smrt i nesre}u velikog brojaljudi. I ne samo to. Parafraziraju}i Vilhelma Rajha, moèmo re}i daglavni problem nije ~ak ni sama nedemokratska, polufaπ isti~ka vlastSlobodana Miloπ evi}a, nego da je to masovna psihologija koja ovuvlast nosi odno-sno podnosi ve} ~itavih deset godina.

Upravo Rajh je pokazao kako masovna psihologija i agresivnostfaπ izma proizilaze iz straha. Tako, polufaπ isti~ku SPS-SRS-SNPnomenklaturu u Srbiji i Crnoj Gori drì sasvim realan strah od me|u-narodnog i unutraπnjeg suda za po~injene ratne zlo~ine, dok mase kojeovu nomenklaturu podràvaju fiksira strah od suo~avanja sa sopstvenimpoliti~kim izborom i odgovornoπ}u. Politika koju ove mase podràvajuzlo~ina~ka je u najuèm smislu re~i, a to takozvanom obi~nom malom~oveku nije lako da prizna. Mnogo mu je lakπe da u beskona~nostproduàva iluziju o zaveri ~itavog sveta protiv njegovog naroda. Otudasamo na prvi pogled paradoksalna spirala slepila i nasilja. ˇto su rezultatiagresivno-nacionalisti~ke politike razorniji, to je podrπka lojalista ovojpolitici intenzivnija. U tom smislu, rat na Kosovu, za ovu vlast je samonajnovija infuzija. U Srbiji, ova infuzija ide preko SPS-SRS sistema spo-jenih sudova, u Crnoj Gori preko velikog SNP sliva.

Ipak, unutraπ nji i spoljaπ nji manevarski prostor za upra`njavanjeovakve politike sve je manji, izvesnost nastupanja nove velike prazninesve ve}a, a trenutak bolnog suo~avanja sa tom prazninom sve bliì. Uovakvoj mogu}oj odnosno verovatnoj dinamici, glavni problem je ne-razvijena alternativa. U tom pogledu, Srbija zaostaje ~ak i za CrnomGorom i Republikom Srpskom, da o drugim postdejtonskim odnosnopostjugoslovenskim entitetima i ne govorimo. Velike teπ ko}e alterna-tive na periferiji upozoravaju na to koliko velike teπ ko}e tek mogu dase o~ekuju kad proces tranzicije i normalizacije zapo~ne u Srbiji, to jestu samom centru Miloπ evi}eve imperije. U tom smislu, prva, pozitivna,ali i negativna iskustva politi~ke tranzicije i normalizacije u Crnoj Gori1997-1998, imaju i π iri regionalni zna~aj.

Ova iskustva uglavnom potvr|uju poznate probleme, teπ ko}e idileme tranzicije od diktature ka demokratiji. Tako i poznati problemuspostavljanja i odràvanja optimalnog odnosa izme|u politi~ke prag-matike i etike, to jest, neπ to konkretnije, problem uspostavljanja iodràvanja optimalno π irokog saveza za reforme, demokratiju ipromene. Kvaka je u slede}em: ovaj savez mora biti dovoljno π irok isnaàn da bi mogao da savlada diktaturu i diktatora, ali i programski

135


minimalno koherentan da bi mogao da izdrì o~ekivane udare sa testrane. A to nikada nije lako. I uvek je podlo`no promeni. Tako i uCrnoj Gori 1997-1998. Pored poznatih izbornih uspeha, ovaj savez uCrnoj Gori 1997-1998. ispoljio je ve} i prve ozbiljnije slabosti.

Slabosti o kojima je re~ ispoljile su se u oba smera. S jedne strane,savez nije konstituisan dovoljno π iroko, jer nije obuhvatio i nekeizvorno antiratne i demokratske stranke, pre svega LSCG. ObostraniDPSCG-LSCG strana~ki egoizam, posebno egoizam vladaju}egDPSCG, koji je do ovog suàvanja doveo, u kriti~nom trenutku tranzi-cije mogao bi da se pokaè kao fatalan. Kao fatalna mogla bi da sepokaè i nedovoljna koherentnost ovog saveza, posebno optere}enosttog saveza nasle|enim a prikrivenim monopolima DPSCG, s drugestrane. Istovremeno π irenje spolja i demonopolizacija iznutra, to jenajbolja, ako ne i jedina formula uspeπnog suo~avanja i pravovre-menog demokratskog popunjavanja velikog vakuuma koji sepribliàva.

136

ˇiptarAlbanac u ogledalu srpskog faπ izma

Posle Hrvatske i Bosne i Hercegovine 1991-1995, i na Kosovu 1998,posebno u avgustu i septembru ove godine, po~eo je da se razbuktavanemilosrdni rat dràve i paradràve protiv civilnog stanovniπ tva. Unajsramnijem od svih ratova, glavne mete i `rtve joπ jednom supostale najranjivije i najnezaπ ti}enije kategorije tog delastanovniπ tva: seoska sirotinja, ène, deca, starci. Kao da je nekoodlu~io da i nas, koji smo sve to gnevno ali nemo}no posmatrali, kaznive~itim ose}anjem ne~iste savesti i krivice.

Za to vreme odvijala se cini~na igra velikih i malih, svetskih i lokalnihsila: "Ima-nema humanitarne katastrofe?" I kod jednih i kod drugih,po~eo je da se razvija svojevrsni "double speak", dvostruki govor, govordvosmislica. Ozbiljne analize ve} su upozorile: NATO bombardovanja,posebno ona po ira~kom modelu "Udari i ostavi" (udari zemlju, ostavidiktatora), daleko od toga da bi spre~ila, naprotiv, samo bi pogorπalaukupnu pa i humanitarnu katastrofu na Jugoistoku Evrope. Kada suvelike sile, posebno SAD, i pored toga, nastavile da "humanitarnukatastrofu" na Kosovu, i dalje koriste za legitimisanje i legalizovanjeNATO bombardovanja, sasvim razlo`no, pojavile su se sumnje da se izajavno deklarisanih, skrivaju i neki drugi, nedeklarisani ciljevi i interesiovih sila. "Double speak" su po~eli da govore i lokalni velikoalbanskiakteri na Kosovu, pre svega sve brojniji portparoli joπ uvek misteriozneOVK. Kaù "humanitarna katastrofa", a misle Velika Albanija. Kao idrugi svetski i balkanski etatisti, javno deklariπu brigu za narod, a tajnoi grubo taj isti narod koriste za nerealne i smrtonosne velikodràvneciljeve. O tome je nedavno dobro govorio i ̌ keljzen Mali}i, jedan od naj-lucidnijih i najhrabrijih albanskih intelektualaca sa Kosova.

Od svih, ipak je najopskurniji bio "double speak" srpskih faπ ista.Kada je takozvana crveno-crna, to jest SPS-SRS-JUL-SNP koalicija,koja je danas na vlasti u Maloj Velikoj Srbiji, unisono ponavljala kakona Kosovu nema humanitarne katastrofe, tada je to trebalo dobrorazumeti. U svesti srpskih faπ ista, naime, Albanac, "ˇiptar" je uvek biojedna vrsta sub-humane vrste, pa zbog toga, kolika god stradanja tevrste bila, po najdubljem uverenju srpskih faπ ista, i ne moè biti re~io humanitarnoj katastrofi.

137


Budimo oprezni. Nije li ovakvo razumevanje novogovora srpskihfaπ ista, ipak, po malo nategnuto i preterano? Dobro bi bilo da jeste,ali, na àlost, nije. Najbolji dokaz za to je Vojislav ˇeπ elj, notorni srp-ski faπ ist, koji je ostao upam}en po "klanju Hrvata zar|alomkaπ ikom" i "proterivanju ˇiptara preko Prokletija". Treba li podse}ati:ovaj gospodin danas viπ e nije samo najomiljeniji opozicionar velikogvo|e, nego i veoma agilni potpredsednik Vlade Srbije.

Ipak, ni Vojislav ˇeπelj nije tikva bez korena. Naprotiv, i on i njegovgospodar, samo su dramati~na kulminacija jedne sna`ne i dugotrajnepoliti~ke tendencije u istoriji moderne Srbije. Ilija Garaπanin, Vasaûbrilovi}, Stevan Moljevi}, Memorandum SANU, ovo su najpoznatijaimena i dokumenti, Velika Srbija najkra}i opis ove tendencije. Sticajemistorijskih okolnosti, jedan narod i jedna dràva postali su istovremenovinovnici i `rtve sopstvene smrtonosne opsesije. Biti vode}a sila naBalkanu! Ova opsesija potisnula je i na kraju razorila sve alternativnepoliti~ke ideje. Federalizam u Srbiji, kao ni u drugim, posebno rivalskimbalkanskim dràvama, nikada nije bio dominantna politi~ka ideja. âk ikada je prihvatan, prihvatan je pre kao nametnut i privremen supstitut,nego kao iskren i trajan politi~ki odnosno dràvni izbor.

Biti vode}a sila na Balkanu! Uz militarizam, ekspanzionizam i agre-sivni nacionalizam, hegemonisti~ka pretenzija uvek proizvodi i traì irasizam. Rasizam je oblik ideoloπ ke legitimacije ove pretenzije. Oblicisu razli~iti, ali i uvek isti. Ko je pre doπ ao, ali i ko je napredniji, razvi-jeniji, civilizovaniji? Zamorni srpsko-hrvatski sporovi ove vrste dobrosu poznati. U iskrivljenom ogledalu srpskog faπ izma, "ˇiptar" je, ipak,oduvek bio glavni, privilegovan ideoloπ ki lik. Inferiorni Drugi ukojem se ogleda navodna superiornost Srba. U tome je najdubljismisao odnosno funkcija bezbrojnih srpskih, ali i ne samo srpskihrasisti~kih stereotipa o "ˇiptarima".

Sa eskalacijom aktuelne kosovske krize, me|utim, "ˇiptar" iz iskrivl-jenog ogledala srpskog faπ izma, u izvesnom smislu, po~eo je da postajei ogledalo odnosno istina celog srpskog druπ tva. Sudbina i reprezentsvih etni~kih i politi~kih manjina Srbije. Politi~ka represija i nasiljepo~eli su da se π ire ne samo prema spolja, nego sve intenzivnije i premaunutra. Univerzitet, mediji, nevladine organizacije, lokalne zajednice,jednako kao i Albanci, Muslimani, Ma|ari, Hrvati, Crnogorci, svi posta-ju `rtve podivljale agresije. Sila je kao droga: u ograni~enoj koli~ini sluìkao lek, samozaπ tita, u prekomernoj dozi dovodi do opasne zavisnostii katastrofe. ˇto vaì za pojedince, vaì i za narode i dràve.

138


Aktuelna metastaza srpskog faπ izma, u kojoj posebno va`nu uloguima antialbanska histerija, postaje grobnica srpskog druπ tva, brutalnirezime njegove ukupne, materijalne, ekonomske, socijalne, politi~ke ikulturne propasti. U tom smislu, Ranko Krivokapi}, tada poslaniksaveznog parlamenta, bio je sasvim u pravu kada je, joπ pre nekolikogodina, Vojislavu ˇeπ elju, u lice sasuo kako je mera uspona njegovepartije (SRS) mera propasti Srbije. Samo π to se ova istina danaspribli`ava svom neizvesnom i opasnom kreπ ~endu.

139

San apsolutne ~istoteSmrtonosna opsesija

Ono π to u naπem vremenu posebno intrigira, nije toliko sama poja-va opsednutosti idejom apsolutne ~istote, jer ovu poznaju i ranija vre-mena, nego je to neobi~no velika raπ irenost ove pojave u najrazli~itijimdomenima. Patoloπka opsednutost idejom ~istote najduè i najbolje jepoznata u individualnoj psihologiji odnosno psihopatologiji. Ipak, na zaoglas, ona je doπ la, pre svega, zahvaljuju}i teoriji i praksi rasne ~istote.Kao π to je poznato, teorija rasne ~istote premijerno je predstavljena usrcu Evrope, to jest u Nema~koj, sredinom, a reprizno, u neπ to izmenj-enom izdanju, u obliku takozvanog etni~kog ~iπ}enja, na Balkanu, kra-jem dvadesetog veka. Nakon sloma komunizma, opsesija ~istih i popravilu kona~nih reπenja, po~ela je da se π iri i na liberalizam, ideologi-ju i politiku tradicionalno otpornu na uniformnost i prinudu.Retrogradni trend unutar posthladnoratovskog liberalizma najjasnije semanifestovao u ideologiji i politici ~istog liberalizma odnosno liberalnogfundamentalizma postkomunisti~kih liberala sledbenika FrensisaFukujame. Kona~no, uniπ tavala~ka simplifikacija ~istih reπenja, poslehladnog rata, po~ela je da uzima maha i u oblasti metodologije odnosnoepistemologije druπ tvenih nauka. Agresivno zalaganje za ovu odnosnoonu ~istu oblast ili disciplinu predstavlja tipi~an inferiorni odgovorvladaju}e druπ tvene nauke na izazove kompleksnosti i transdiscipli-narnosti.

Neobi~nu raπ irenost opsesije ~istote u svim ovim domenima valjadobro razumeti. Posebno zato π to do nje dolazi upravo u vreme velik-ih demografskih promena, migracija, ukrπ tanja i meπ anja. Manija~iπ }enja je najve}i i najbolniji paradoks, ali i najsloèniji fenomennaπ eg vremena. Velike zaraze ubijanja, koje ovu maniju prate, samosu spoljaπ nja manifestacija dubljih unutraπ njih poreme}aja.

Za razumevanje ovih poreme}aja najve}i zna~aj imaju ~etiri faktora.Najpre, to je faktor vreme. Rigorozna empirijska odnosno statisti~kaistraìvanja istorije dugog trajanja Fernana Brodela i teorije svetskog sis-tema Imanela Volerstina, egzaktno su osvetlila i opisala vreme u komìvimo kao vreme viπestrukog dugog padanja. A ovakvo vreme, samopo sebi, donosi porast neizvesnosti, straha, agresivnosti i nasilja.

Zatim, to je faktor prostor. Balkan je ve} dugo jedna vrsta nega-

140


tivnog politi~kog stereotipa. Naravno, ne i bez sopstvenih zasluga.Divlja~kim etni~kim ~iπ }enjem u poslednjoj deceniji dvadesetog veka,on je taj stereotip samo poja~ao. Delom i zbog toga, me|utim, nijedovoljno prime}en i sli~an, mada mnogo blaì trend zatvaranja i ~iπ }e-nja na samom Zapadu, zaoπ travanje imigracione politike, te kritikaideje multikulturne zajednice od strane veoma uticajnih intelektuala-ca, na primer i Semjuela Hantingtona, da pomenemo samo dve najpoz-natije manifestacije ovog trenda.

Potom, to je faktor ugroèna placenta. Placenta (posteljica) je ovdemetafora za potrebu za sigurnoπ }u, koja je jedna je od najdubljih iuniverzalnih ljudskih potreba. Istorijski, placenta se menja, evoluira(horda, pleme, narod, nacija, civilizacija, svet), ali potreba ostaje.Ugroènost placente u naπ em vremenu, najdublji je osnov one zarazenesigurnosti, straha i histerije, iz koje se ra|aju i same manije ~iπ }enja.Stara placenta (nacija-dràva) po~ela je da slabi i otpada, a nova (civi-lizacija, svet) joπ se nije do kraja i dovoljno uobli~ila.

Najzad, to je i faktor demon vlasti. O "ugovoru sa |avolom" kao bit-nom atributu vlasti pisao je joπ Maks Veber. Tre}i balkanski rat samoje najnovije izdanje tog ugovora. Od samog po~etka, ovaj ratfunkcionisao je kao velika politi~ka fabrika, brutalna instrumental-izacija etni~kog faktora od strane nezasitog demona vlasti. I ne samoto. Od svih navedenih faktora, samo demon vlasti je aktivan, to jestaktiviraju}i faktor rata. Sigurno je, naime, da bez ona tri pasivna fak-tora, ni demon vlasti sam, ne bi mogao da izazove onu veliku zarazu,ali je zato isto tako sigurno da, bez aktivnog odnosno aktiviraju}egdejstva demona vlasti, ovu pojavu ne bi mogla da izazovu ni sva ona tripasivna faktora zajedno.

U dvadesetom veku doπ lo je do naglog, gotovo eksponencijalnogpove}anja gustine svetskog sistema, brzine istorijskog kretanja i stepe-na privredne, politi~ke i ukupne me|uzavisnosti. U ovakvim uslovima,manije ~iπ }enja i kampanje ubijanja, ne mogu viπ e da se ograni~e,izoluju i zatvore u regionalne i lokalne okvire. Sartrovo "Pakao, to suDrugi" pretvara se u "Drugi, to smo Mi". Smrt Drugoga u Po~etakSuicida. Pre drugih, ovu veliku novost dvadesetog veka, imali su pri-like da, na kraju toga veka, na sopstvenoj koì, osete i ljudi i narodijugoistoka Evrope.

Razlog za mirno, nenasilno reπ avanje me|unarodnih i unutraπ njihsporova, zbog toga viπ e nije samo moralni, eti~ki. Taj razlog je sve

141


viπ e i sasvim prakti~an odnosno pragmati~an. Markovo "Braniti dru-goga od zla u sebi" nije viπ e samo stvar obraza i ~ojstva, nego i gologinteresa. Na danaπ njem stupnju me|uzavisnosti, tek etika i pragmati-ka zajedno, mogu da dovedu do jedne vrste novog, pravednijeg i pouz-danijeg sistema unutraπ nje i me|unarodne bezbednosti. Svet }e biti ilimultikulturan, ili ga ne}e biti. U tome je najdublji, mada nedovoljnoshva}en smisao ideje Agneπ Heler o "protektivnom multikulturaliz-mu", na koju je, u svojoj izvanrednoj studiji Grad u senci rata, nedavnos razlogom skrenuo pa`nju beogradski sociolog Sreten Vujovi}.

142

Zatvoreno otvoreno druπ tvoNova gvozdena zavesa?

Standardni, faπ isti~ki, a zatim i komunisti~ki tip zatvorenog druπ tvadvadesetog veka, dosta dobro je poznat. Nakon sloma faπ izma sredi-nom, a posebno komunizma krajem ovog veka, me|utim, po~eo je dase uobli~ava i jedan relativno nov tip zatvorenog druπ tva, koji je joπuvek malo poznat. Glavni razlog njegove relativne anonimnosti je uatipi~nosti, ~ak neobi~nosti njegovih izvora, mehanizama i karakteristi-ka. Na njegovu glavnu atipi~nost odnosno neobi~nost upu}uje i naslovovog teksta.

"Zatvoreno otvoreno", dakle, nije obi~na igra re~i, nego izrazjedne od glavnih tendencija i kontradikcija posthladnoratovskog vre-mena. Re~ je o tendenciji kontrakcije i zatvaranja samih otvorenihdruπ tava Zapada (centra) pod pritiskom teπ kih problema Istoka iJuga (periferije) sve viπ e jednog, jedinog i jedinstvenog sveta. Ispodzavodljive fukujamijanske retorike liberalne demokratije za sve,uspostavlja se sve rigidnija hijerarhija me|unarodne zajednice, kojazemlje i narode periferije osu|uje na strukturno nejednake π anse zarazvoj privrede i politike. Polarizacija ekonomskog i politi~kogbogatstva (siromaπ tva) u svetskim razmerama, otvorenost za kreta-nje kapitala, a zatvorenost za kretanje radne snage, rastu}i problemmigracija, sve teà drama izbegliπ tva, sve ve}i pritisak svetskog pro-letarijata na granice bogatih nacija, nova (ovog puta prete`noekonomska) gvozdena zavesa kao odgovor ovih nacija na taj pritisak,ovo je samo deo nove posthladnoratovske realnosti koja se u tiπ iniali ubrzano uspostavlja.

U sistemu iskrivljenih ogledala, ova realnost dobija najrazli~itijaizobli~enja. Na periferiji, pa i kod nas, na Balkanu, re~ je, pre svega,o dva takva izobli~enja: prvo je izobli~enje anti-zapadnja~ke histerijei nerealne pan (kod nas panslovenske) alternative, drugo, suprotnogsmera i naboja, izobli~enje nove-stare neo-kolonijalne svesti i naivnei nerealne pro-zapadnja~ke euforije. Treba li posebno podse}ati na tokako ova dva izobli~enja jedno drugom sluè kao recipro~an dokaz ipodsticaj. A tek Zapad kao zajedni~ki objekt i izazov. U dramati~nojsedmici ~ekanja na zapre}ena bombardovanja NATO pakta od 5. do12. oktobra 1998, Srbija i Crna Gora doìvele su pravu kondezaciju ikulminaciju ovih izobli~enja. Sistem iskrivljenih ogledala bio je skoro

143


pred slomom. Sve je bilo tu: i anti-zapadnja~ka histerija, i pansloven-ska iluzija, i π ok zapadnjaka, i arogancija Zapada. U svakom slu~aju,dragocen empirijski materijal za neka budu}a istraìvanja.

Senke na periferiji su duè, a izobli~enja ve}a. Ipak, senki iizobli~enja ima i u vladaju}im centrima svetskog sistema. I Zapadima svoje kontrakcije i ksenofobije. Ove ponekad idu ~ak i do starog,ru`nog rasizma. Zbog ne~iste istorijske savesti i kompromitacije, kaoi zbog ve}ih mogu}nosti koje donosi privredni i druπ tveni razvoj,me|utim, ideoloπ ka izobli~enja na Zapadu, danas su, po pravilu,blaà i umerenija nego π to su bila ranije, i nego π to su i danas naperiferiji tog sistema. Razmatranja vode}eg zapadnog politikologaSemjuela Hantingtona o "sudaru civilizacija i preoblikovanju svet-skog poretka", najpre u ~lanku iz 1993, a zatim i u knjizi iz 1997, ijedno i drugo, i osnovnu tendenciju i njenu modifikaciju, veomadobro pokazuju.

Multikultura u svetu, monokultura u SAD, ovo je najkra}a, dvodel-na formula odnosno predlog Semjuela Hantingtona za I vek. Dvadela ove formule, onaj za svet i onaj za SAD, samo su na prvi pogleddva raznorodna, ~ak suprotstavljena elementa. Nakon pa`ljivijeg raz-matranja, naime, postaje jasno da su i multikultura za svet i monokul-tura za SAD, svaka na svoj na~in, zapravo, samo dve razli~ite formejedne te iste ideoloπ ke i ukupne reakcije: straha, kontrakcije i zat-varanja Zapada nakon kraja hladnog rata.

Uprkos zna~ajnim ublaàvanjima, to se vidi ve} i kod prvog delaformule. Projekt jedne vrste posthladnoratovske me|unarodnemiroljubive koegzistencije mnoπ tva kultura i civilizacija, kojeg nudiSemjuel Hantington, predstavlja jednu vrstu racionalizacije i legiti-macije ste~enih ekonomskih, politi~kih i vojnih prednosti, te jednuvrstu novog izolacionizma i protekcionizma Zapada. Joπ bolje i jas-nije, strah, kontrakcija i zatvaranje Zapada, vide se kod drugog delaHantingtonove formule. Rastu}em pritisku afro, hispano i drugihAmerikanaca ne-zapadnog porekla unutar samih SAD, SemjuelHantington eksplicitno, direktno i neuvijeno suprotstavlja poziv napovratak SAD i Amerikanaca o~evima osniva~ima i korenimazapadne, π to }e re}i bele, evropske i hriπ }ansko-judejske civilizaci-je odnosno monokulture.

Multi-mono formula Semjuela Hantingtona za I vek, dosta dobroizraàva svu ambivalentnost, pragmati~nost, ali i ograni~enost realpoli-

144


tike SAD i drugih zemalja Zapada. Na kratak rok, ova formulasvakako π titi ste~ene pozicije i interese vladaju}ih klasa ovih zema-lja.Na dug rok, me|utim, stvar stoji sasvim obrnuto. Na dug rok, naime,ove klase i zemlje moraju ra~unati na sve sna`niji trend porastame|uzavisnosti i ubrzanja savremenog sveta. A u takvim uslovima,hantingtonovska multi-mono formula mogla bi da se odrì samo uzenormnu koli~inu me|unarodnog i unutraπ njeg nasilja, koli~inu nasi-lja koja bi, u to nema sumnje, postala opasna i za sam Zapad. Zbogtoga je otvaranje a ne zatvaranje otvorenih druπ tava Zapada premasve teìm problemima nerazvijenog sveta, kao i njihovo zajedni~ko,solidarno i strpljivo reπ avanje, jedina odrìva, racionalna i humanaalternativa, ne samo za zemlje i narode nerazvijenog sveta, nego i zazem-lje i narode razvijenog Zapada.

145

Tomahavk privatizacijaU senci NATO pakta

Dvanaesti oktobar hiljadudevetstodevedesetosme. Datum i slika zapam}enje. Samo dan uo~i postizanja Sporazuma Miloπevi}-Holbruk,koji je zapre}ena NATO bombardovanja zaustavio u minut do dvanaest,crnogorske vlasti i π vajcarski "Glenkor" slavodobitno objavljujuzaklju~enje Ugovora o upravljanju KAP-om, `ilom-kucavicom CrneGore. Retko bogat prizor. Sve je tu. I me|unarodni realkapitalizam, ilokalni etatizam, i me|unarodna sila, i njena unutraπnja upotreba. Zlose trpi od straha gorega. Tomahavk privatizacija u senci NATO pakta.

U svemu, upadljivo je odsustvo ina~e ostraπ}enih kritika pro-miloπevi}evske SNP. O~igledno, zajedni~ki interes i odgovornost iz vre-mena starog, jedinstvenog DPS, kao i nove pozicije i interesi na nivoufederacije, ja~i su ~ak i od novih animoziteta. Ali je zato tu kritika iz redo-va SDP i LSCG, te kritika iz krugova nezavisnih medija i eksperata. Neulaze}i u manje va`na, tehni~ka pitanja, najve}i deo ovih kritika odnosise na nedovoljnu transparentnost, vidljivost i javnost procesa. Odgovorvlasti, nedopustivo agresivan, izre~ene i neizre~ene sumnje samopoja~ava. Doju~eraπnji propagandisti samoupravne ekonomije, te vrlijednopartijski aparat~ici, danas na novom zadatku, o privatizaciji govorejezikom starih ideoloπkih stereotipa i represija, baπ onako kako su doskoro govorili o samoupravljanju. Svaka racionalna kritika, ranijesamoupravljanja, danas privatizacije, za njih je "pojava" koja je "naπemsistemu strana".

Ni pola godine od osvajanja reformsko-demokratskog mandata,nedovoljna transparentnost procesa privatizacije, a posebno timpovodom ispoljena agresivnost vlasti, viπ e je nego zabrinjavaju}a.Uslov uslova slo`enih i teπ kih ekonomskih i politi~kih reformi, pa iprivatizacije kao njihovog sastavnog dela, jeste minimalni druπ tveni ipoliti~ki konsenzus. Ovaj konsenzus je to u svakom druπ tvu u tranzi-ciji, a pogotovo je to u druπ tvu koje dolazi direktno iz devetog krugapakla, fratricidnog rata, ekonomije destrukcije i plja~ke naroda. Ipored nespornog zna~aja izborne pobede pro-reformske koalicije,veliko je pitanje da li je na izborima 31. maja 1998, uopπ te postignutonaj, za reforme neophodni minimalni konsenzus. Znamo, konzerva-tivni, anti-reformski, pro-miloπ evi}evski politi~ki blok, na ovimizborima, osvojio je oko ~etrdeset procenata. A to je masa. Da o

146


nejakom sindikatu, razorenom druπ tvu i prete}oj masi lumpena i negovorimo.

U ovakvim uslovima, do~ekivati na no` svaku kritiku, pa ~ak i kri-tiku koju ozbiljno, kompetentno i argumentovano izri~e jedan od koa-licionih partnera, zna~i direktno razarati onaj konsenzus, a samim timi sopstveni mandat i legitimitet. Ovakvo ponaπ anje mogu da objasnesamo dve stvari: neizmerna glupost, ili, joπ gore, presvla~enjemonopola. Prva stvar je manje verovatna, pre svega zbog toga π to jeteπ ko poverovati da neko moè da bude baπ toliko glup, to jest dabaπ toliko radi protiv samog sebe. Zbog toga je, po svoj prilici,najve}im delom, re~ o onoj drugoj stvari. Uz prve i veoma skromnepozitivne korake, promene i rezultate, naime, novi DPS je u reformskukoaliciju uneo i teπ ko kompromituju}e nasle|e starih, ratnih monopo-la u oblasti ekonomije i politike. Presvla~enje monopola je zato samonajkra}i naziv za njihovo aktuelno nastojanje da putem povrπ inskereformsko-demokratske kozmetike, a uz pomo} kredita ove koalicije,posebno kredita njene ratom nekompromitovane ~lanice, naknadnopribave nedostaju}i legitimitet i legalitet. Paradoksalno, u ovom nasto-janju, u jednu vrstu politi~kog parazitizma zapada ~ak i deo anti-milo-π evi}evske retorike. A ipak, spre~avanje ove travestije, uslov je kakoza o~uvanje onih kredita, tako i za uspeh ukupne reforme.

Tomahavk privatizacija je ekstreman, ali i paradigmati~an oblikvisokorizi~ne i zato inferiorne postkomunisti~ke privatizacije, koja se -nasuprot onoj drugoj, u Srednjoj Evropi, na primer u êπ koj, koja jebila relativno korektna, bezbedna i uspeπ na - sprovodi na Balkanu uposlednjih deset godina. Ona nemilosrdno razgoli}uje balkanske, pa inaπ e nove postkomunisti~ke klase i ideologije. Tako, naπ i vladaju}iekonomisti, koji su, uprkos sopstvenim proklamacijama, glavni inì-njeri i ideolozi ove privatizacije, posebno insistiraju na navodno pot-punoj ~istoti i odvojenosti ekonomije od politike i sile. Niπ tapogreπ nije. Politika i sila su i danas generativni element ekonomije.Slu~aj "Glenkor" s po~etka ovog teksta to najbolje pokazuje i zbogtoga on definitivno postaje deo nemistifikovane ekonomske istorije,~ak neke budu}e eventualne ekonomske antologije.

Re}i za tomahavk privatizaciju da je nepravedna nije dovoljno.Njena nepravda nije obi~na. Razmere njene nepravde su gigantske, akoreni zlo~ina~ki. Tomahavk privatizacija predstavlja najkra}iπ ifrirani bilans, socijalni rezime i retroaktivnu politi~ko-pravnu legit-imaciju velikog genocidnog rata, razaranja druπ tva i plja~ke naroda uposlednjih deset godina. Ovolika koli~ina i vrsta nepravde nije samo

147


eti~ki neprihvatljiva, nego i pragmati~ki rizi~na. U super-osetljivommomentu tranzicije, koncept odrìvog razvoja mora se dopuniti kon-ceptom odrìve privatizacije. Privatizacija sa ovolikom koli~inom ivrstom nepravde, jednostavno, nije odrìva, ili je teπ ko odrìva.

Prvobitni, pragmati~ki argument agresivnih advokata tomahavk pri-vatizacije, okre}e se kao bumerang protiv sopstvenih zastupnika.Minimum transparentnosti, kontrole i konsenzusa, za koji se zalaù"Monitor", SDP, Nebojπ a Medojevi} i autor ovog teksta, da pomen-emo samo neke reformski orijentisane kriti~are te privatizacije, nijesamo, pa ni prvenstveno eti~ki, nego je, pre svega, pragmati~ki argu-ment. Bez ovog minimuma, naime, velika je verovatno}a nekog novogvelikog sloma i pada u neki novi inferiorni i la`ni kolektivizam, komu-nizam ili faπ izam. Uprkos retorici, dakle, protiv reformi radi toma-havk privatizacija, a ne njena reformski orijentisana kritika.

148

Predatorska etikaI duh plja~kaπ kog kapitalizma

U naslovu i podnaslovu ovog teksta, socioloπ ki obrazovani ~italaclako moè da prepozna cini~nu, oporu parafrazu naslova jednog odnajzna~ajnijih dela iz oblasti modernih druπ tvenih nauka. Re~ je oProtestantskoj etici i duhu kapitalizma velikog nema~kog sociologa,Maksa Vebera. U ovom delu, Maks Veber je razvio sna`nu empirijskui teorijsku kritiku marksisti~kog i svakog drugog vulgarnog materijal-izma, pokazuju}i kako duh, religija, etika i kultura, po pravilu, nisusamo posledica i "nadgradnja", nego, veoma ~esto, i ravnopravan sas-tavni deo, sama infrastruktura privrede i druπ tva.

"Nije va`no poreklo kapitala, nego je va`no da se taj kapitalangaùje." U ovom lapidarnom stavu naπ ih danaπ njih, postkomu-nisti~kih, takozvanih ~istih liberala, prepoznajemo matricu vulgarnogmaterijalizma koju je tako uverljivo demistifikovao Maks Veber.Zavodljiva jednostavnost ovog stava navodi na krivi put i zaklju~ak.Krivi, iskrivljeni, ideologizovani put i zaklju~ak toga stava, jeste onajkoji implicitno, pa ~ak i eksplicitno, negira bilo kakvu bitnu vezuizme|u porekla i angaòvanja kapitala ovde i danas.

Negirati ovu vezu, me|utim, mogu}e je samo po cenu velikogogreπ enja. Ogreπ enje o kojem je re~ nije samo eti~ko, nego ifakti~ko, odnosno nau~no. Eti~ki problem ratnog (~itaj zlo~ina~kog)porekla kapitala ovde i danas, mo`da bi nekako i mogao da se proguta,kada bi moglo da se dokaè kako to i takvo poreklo bitno ne uti~e nadinamiku, strukturu i kvalitet angaòvanja kapitala. To, me|utim, nijemogu}e da se dokaè. Ali zato moè da se dokaè suprotno. "Anga-òvanje kapitala" je loπ a apstrakcija. Ne postoji neπ to takvo kao π toje "angaòvanje kapitala" in abstracto. Postoji samo i uvek konkretno-istorijsko angaòvanje kapitala.

Jedan takav konkretno-istorijski tip bio je i onaj kojeg je u svom~uvenom delu opisao Maks Veber. "Protestantska etika i duh kapi-talizma" opisuju tip kulture, privrede i druπ tva, karakteristi~an zaZapad, to jest za prosperitetni centar svetskog kapitalisti~kog sis-tema. "Predatorska etika i duh plja~kaπ kog kapitalizma", naprotiv,karakteriπ u nerazvijenu i zavisnu periferiju i poluperiferiju tog sis-

149


tema. Ûuod licet Iovi, non licet bovi! Distribucija odnosno strukturakapitalizma kao svetskog sistema oduvek je bila izrazito ner-avnomerna.

Predatorska etika i plja~kaπ ki kapitalizam na Balkanu i u CrnojGori predstavljaju kristalizaciju neuspeπ ne modernizacije u posled-njih sto-dvesta godina. Naslednik neolitske kulture, parnjak neopatri-jarhata, ovaj tip etike i ekonomije, u poslednja dva veka, prolazi kroznajrazli~itije istorijske konjunkture, ali pri tome nikako ne uspeva dase emancipuje od svoje bazi~ne infrastrukture. Tako, predatorskuetiku i plja~kaπ ki kapitalizam moèmo da prepoznamo i u naπ imtako razli~itim istorijskim formacijama kao π to su: predmoderni trib-alizam ("Udar na blago", plja~ka kao redovan na~in privre|ivanja iìvota), rani, trgova~ki i zelenaπ ki kapital (dràvni monopoli i privi-legije), protoindustrijski kapitalizam (vladine koncesije), te takozvanidràvni socijalizam, ta~nije etatizam (sveobuhvatna dràvno-partijskakontrola i podlo`niπ tvo). U tom smislu, i predatorska etika odnosnoplja~kaπ ki kapitalizam naπ ih ratnih nacionalizama 1990-ih, pred-stavljaju samo najnoviji produètak i potvrdu ovih formacija.

U istom kontekstu, moè se re}i da balkanski i crnogorski ratovi1990-ih predstavljaju samo brutalni rezime najnovijeg i najve}imdelom joπ uvek neuspeπ nog pokuπ aja modernizacije. ˇanse zauspeπ an privredni razvoj i druπ tvenu modernizaciju Crne Gore ovimratovima zna~ajno su umanjene. Sre}om, one tim ratovima joπ uveknisu i sasvim poniπ tene. Dogodi}e se i to, me|utim, ukoliko CrnaGora ne smogne snage da se suo~i sa svojim glavnim problemom. Aglavni problem Crne Gore nije nedostatak i angaòvanje kapitala,kako sugeriπ u takozvani ~isti liberali, nego je to njen dominantni,anti-razvojni, anti-modernizacijski, parazitski i predatorski tip kulturei svesti, koji je u stanju da neproduktivno potroπ i bilo koju koli~inukapitala. Ovaj tip kulture i svesti glavni je izvor za~aranih krugova siro-maπ tva, nerazvoja i nasilja na Balkanu i u Crnoj Gori u poslednjihdvesta godina. Ostavite taj tip netaknut, ne}e vam pomo}i nineograni~ena ponuda kapitala. âk i kada bi bila mogu}a. A iz onoga"Nije va`no poreklo nego je vaàn anga`man kapitala" izbija upravotakva logika. Ignorisanje "porekla kapitala" u naπ em konkretno-istorijskom kontekstu zna~i, zapravo, ignorisanje ~itavog infrastruk-turnog, kulturnog kompleksa.

Naravno, alternativa plja~kaπ kom kapitalizmu ovde i danas nijeobnova etatizma i represije, nego ono π to je joπ Karl Poper, pre skoro

150


pola veka, nazvao "demokratskim intervencionizmom", te π to je samdemokratski Zapad, u ovom veku, i prakti~no primenio: su|enja za rati ratne zlo~ine (Nirnberg i Tokijo), Ne Deal, progresivno oporezivan-je, anti-monopolsko i anti-korupcionaπ ko zakonodavstvo i sli~no. Sveovo, opet, ne paternalisti~ki i kampanjski, nego demokratski i sistems-ki, i to samo kao prvi korak na dugom putu izgradnje nove, "protes-tantske" kulture i svesti, najzna~ajnije infrastrukturne pretpostavkeuspeπ nog razvoja i modernizacije.

Ne krene li putem ove alternative, Crna Gora }e nepovratno potro-π iti i poslednje π anse da se uklju~i u krug prosperitetnih idemokratskih zemalja sveta. Alternativa ovoj alternativi je ili 1) nekinovi slom i pad u totalitarizam, uz definitivno iskakanje odnosnoisklju~ivanje iz svetske kapitalisti~ke privrede i me|unarodne zajed-nice, ili 2) krajnje inferiorno, zavisno i ne-razvojno uklju~ivanje u tuprivredu i zajednicu, po ovde opisanom "Vre}a bez dna" modelu najn-erazvijenijih i najzavisnijih zemalja Tre}eg sveta i, sve viπ e, Rusije idrugih bivπ ih takozvanih socijalisti~kih zemalja Novog Tre}eg sveta.Simplifikacija "Nije va`no poreklo nego anga`man kapitala" naπ ihtakozvanih ~istih liberala, predstavlja po~etak ove druge inferiornealternative.

151

Udari i ostaviFormula za Slobodana i Sadama

"Podigni i udari!" (Lift and Strike) Ovo je bila formula pomo}u kojesu SAD primorale Slobodana Miloπevi}a da potpiπe Dejtonski spo-razum. Smisao je bio: "podigni" embargo na uvoz oru`ja radi ja~anjamuslimansko-hrvatskog, "udari" po artiljeriji oko Sarajeva radi slabljenjasrpskog entiteta u BiH. "Udari i ostavi!" (Strike and Leave) Ovo je for-mula pomo}u koje SAD ve} deset godina tretiraju SlobodanaMiloπevi}a i Sadama Huseina, to jest njihove reìme, dràve i narode.Smisao je: "udari" po zemlji, to jest po vojnoj i, u meri u kojoj se to nemoè izbe}i, civilnoj infrastrukturi, "ostavi" diktatora na vlasti, da se nje-govim odlaskom ne bi stvorio za SAD nepoèljan takozvani bezbednosnivakuum.

Prvi deo ove formule relativno dobro je poznat, mada ni on nije bezodgovaraju}ih kontroverzi. Mnogo manje je poznat, ~ak opskuran,zamra~en, me|utim, drugi deo te formule. Ovaj upu}uje na uvek aktuelnurazliku, ~ak diskrepancu izme|u retorike i realpolitike. Razlika odnosnodiskrepanca o kojoj je re~, karakteriπe i najdemokratskije zemlje sveta,tako i SAD, posebno kada je re~ o njihovoj spoljnoj politici, jer se kon-sekvence ove politike realizuju daleko od o~iju doma}e javnosti. Kriti~komdelu javnosti, obrazac je, ipak, dobro poznat: retorika je redovno retorikaljudskih prava i demokratije, realpolitika redovno politika sebi~nih interesa.âk i onda kada ova druga nalaè de fakto podrπku lokalnom diktatoru.

U π iroj istorijskoj perspektivi, od Benita Musolinija i AdolfaHitlera, preko brojnih latinoameri~kih diktatora posle drugog svet-skog rata, sve do Sadama Huseina i Slobodana Miloπ evi}a poslehladnog rata, ovaj obrazac najbolje je rasvetlio poznati ameri~kilingvist i anarho-socijalist Noam ômski. U osnovi realpolitike velikihsila, posebno SAD - dokumentovano pokazuje u svojim brojnimknjigama i ~lancima Noam ômski - uvek je skriven interes me|unar-odnog i lokalnog realkapitalizma, krupnog kapitala i velikog biznisa.Retorika ljudskih prava pri tome igra ulogu ideoloπ kog zastora. Ispodove retorike krije se kompromituju}a, ali tvrda veza izme|u kapitaliz-ma i faπ izma. Od Adolfa i Benita do Sadama i Slobodana.

Opisani obrazac jasno se manifestovao i u Srbiji i Crnoj Gori u jesen1998, posebno u toku dramati~ne sedmice od 5. do 12. oktobra ove

152


godine, kada je i sama pretnja NATO bombardovanja proizvela pravimali anti-demokratski udar u zemlji: gaπenje brojnih nezavisnih medi-ja, masovno otpuπ tanje nepodobnih profesora, divljanje ˇeπeljevihfaπ ista, ja~anje Slobodana Miloπevi}a. Ipak, ovaj udar samo je dovrhunca doveo i razgolitio katastrofalno loπ u politiku sankcijame|unarodne zajednice, koja ve} πest i po godina, Srbiji i Crnoj Goriisporu~uje sramni i kontraproduktivni dublet: sankcije za narod, pre-govore za diktatora.

Naravno, ni formula "Udari i ostavi!" nije dogma. Kad lokalni dik-tator, iz ovog ili onog razloga, po~ne da pokazuje znakeneposluπ nosti, ili znake unutraπ nje iscrpljenosti, ili i jedno i drugo,π to je naj~eπ }e, tada prestaje podrπ ka, a po~inje izolacija. "Ostavi!"se povla~i pred "Promeni!" U tom smislu, kataklizmi~ka zavrπ nicastarog faπ izma je paradigmati~na. Nije sasvim sigurno, ali je mogu}e,~ak verovatno, da su i Slobodan Miloπ evi} i Sadam Husein, vo|erazli~itih vrsta novog, posthladnoratovskog faπ izma, upravo u posled-njih par meseci 1998, uπ li u ovu, terminalnu fazu sopstvene i ukupnepoliti~ke dinamike.

Formula "Udari i ostavi!", sa svim svojim razli~itim fazama, pred-stavlja, zapravo, samo jedan od najizrazitijih relikata hladnoratovskelogike u novoj posthladnoratovskoj eri. Sre}om, uz ove relikte, novaposthladnoratovska era, donela je i relativno nove, ohrabruju}emogu}nosti i elemente, pre svega pove}ani manevarski prostor zainaugurisanje i delovanje nove, pozitivne i preventivne me|unarodnepolitike, akcije i diplomatije. Kao π to je poznato, ovi novi elementi, naBalkanu, po~etkom teku}e decenije, fatalno su zakasnili. Utoliko ve}izna~aj, me|utim, oni su dobili danas, krajem ove decenije, u zavrπ niciposthladnoratovske balkanske krize, posebno u Crnoj Gori. Zalaganjeza jednu vrstu nove, preventivne diplomatije - za formulu "Pomogni ispre~i!", u smislu "pomogni", ukini sankcije narodu, "spre~i", izoluj ikazni diktatora, umesto starog "Udari i ostavi!", "udari" narod, "osta-vi" diktatora - bilo je ono glavno π to je i autor ovog teksta, kaopredstavnik nevladinog sektora unutar delegacije Republike CrneGore, isticao u svim svojim komunikacijama u Institutu za mir, StejtDepartmentu i Beloj Ku}i, tokom posete ove delegacije Vaπ ingtonu17-18. decembra 1998.

Da li }e me|unarodna zajednica, posebno SAD i druge velike sile,u zavrπ nici teku}e balkanske krize, uopπ te pa i u Crnoj Gori, uspetida prevladaju staru, hladnoratovsku, negativnu i represivnu logiku, a

153


razviju novu, pozitivnu i preventivnu politiku, akciju i diplomatiju, joπuvek je krajnje neizvesno. Ono, me|utim, π to nije ni malo neizvesno,to je da na samom Balkanu, pa i u Crnoj Gori, izme|u lokalnih sila iaktera, joπ uvek duvaju sna`ni vetrovi hladnog rata. Kako druga~ije,nego upravo kao takve, to jest kao sna`ne vetrove hladnog rata, da seshvate histeri~ne optu`be na ra~un pomenute delegacije i posete:"izdaja naroda i dràve", "sluènje stranom interesu", i sli~no. Niπ ta~udno. Optu`be o kojima je re~ dolaze iz kruga poslednjih branilacadiktatorove "mudre dràvni~ke politike". A upravo ta politika je pot-pisala viπ e desetina hiljada super-naoruànih NATO vojnika na grani-cama Srbije i Crne Gore po Dejtonu 1995, te dve hiljade verifikatorana Kosovu po Holbruku 1998. Prostim upore|ivanjem re~i i dela,otkrivamo skrivenu muku naπ ih tuìlaca. To, naravno, nije samou~eπ }e me|unarodnog faktora u reπ avanju naπ e krize, jer je vo|anaπ ih tuìlaca na tom planu u~inio najviπ e, nego je to odbranamonopola njihovog vo|e u ovom kao i u svim drugim domenimaunutraπ nje i spoljne politike.

154

Balkanski ruletOd "balkanskog kasapina" do "faktora mira" i nazad?

Da li se krug zatvara ili se tako samo ~ini? Na samom po~etkuaktuelne balkanske krize, naπ diktator je, od strane vladaju}ih kru-gova u SAD i svetu, ozna~avan kao glavni vinovnik, ~ak "balkanskikasapin". Zatim je, uz razli~ita, uglavnom pragmati~na obrazloènja,od strane istih krugova, dugo bio tretiran kao nezaobilazni "faktormira". Najzad, pre samo par meseci, Kongres i Administracija najav-ili su povratak na po~etne pozicije. Nagoveπ teno je ~ak i podizanjehaπ ke optu`nice. Uprkos tome, i ne bez razloga, skepti~niji anali-ti~ari su upozorili: i ovi najnoviji nagoveπ taji, mogli bi na kraju bitisamo joπ jedna igra u smrtonosnom balkanskom ruletu koji se idalje vrti.

A rulet o kojem je re~ pomutio bi razum ~ak i populaciji sa mnogoduòm i razvijenijom demokratskom tradicijom nego π to je onakoja postoji kod nas. Pogotovo kada se na ovu tradiciju nadoveèjoπ nepovoljnija sadaπ njost. U naπ em slu~aju, to je, pre svega,ratom i sankcijama, iznutra i spolja, nasilno i ekstremno uve}analumpenska beda masa. Strah od promena, razaranje kompleksnosti,velika simplifikacija, ovo je samo deo ideoloπ kog sindroma, koji seprirodno nastavlja na opisano autoritarno nasle|e i aktuelnu bedumasa. Zbog toga Balkanski π pijun Duπ ana Kova~evi}a i nije samokomedija prohujalih vremena. Setimo se, samo primera radi, kakosu tri od ~etiri podpredsednika, dakle bezmalo celokupni vrh VladeRepublike Srbije, sasvim nedavno, i sasvim ozbiljno, jedan publiko-vani autorski tekst, onaj dr Danijela Servera sa Instituta za mir izVaπ ingtona, proglasili za supertajni dokument CIA. Na ovom uspe-hu mogao bi da im pozavidi i prerevni Ilija ^vorovi}.

Stvar, ipak, nije za smejanje. Namera Ratka Markovi}a, MilovanaBoji}a i Vojislava ˇeπ elja, te neobi~ne staljinisti~ko-faπ isti~ke tro-jke, i nije bila toliko da informiπ e, odnosno dezinformiπ e, kolikoda opomene i zastraπ i opozicionu i alternativnu javnost. Zbog togai nisu va`ne ~injenice. "Va`na je suπ tina", filozofski poru~ujeVojislav ˇeπ elj. A suπ tina je, to vojvoda najbolje zna, ono π to kaèveliki vo|a. Ili njegova supruga, svejedno. Tako se stvarnost okre}enaglavce: Slobodan Miloπ evi}, glavni faktor, klijent i kadar velikihsila (posebno SAD), arhitekt, promotor i agent Dejtonskog mira,

155


NATO pakta, i, mogu}e, zaπ to da ne, same CIA na Balkanu poslehladnog rata, u mra~noj komori naπ ih ideoloπ kih fantasta, opse-nara i propagandista, postaje sveti Georgije koji ubija SAD-CIAa`dahu, a njegovi protivnici, posebno oni doma}i, svi odreda pla}eniagenti CIA i mrski izdajnici.

Toliko za one koji ne mogu bez zavere. Za one druge, sklonijeozbiljnom miπ ljenju, samo jedno upu}ivanje. U izvanrednom, retkodobrom i podsticajnom radu pod naslovom "Fascists, Liberals, andAnti-Nationalism", objavljenom u zborniku Europe's Ne Nationalism1996, Toma` Mastnak, jedan od vode}ih slovena~kih intelektualacasrednje generacije, razvija i brani tezu o profanom interesnom savezuizme|u zapadnih liberalnih vlada, s jedne, i velikosrpskih (jedno vremei velikohrvatskih) faπ ista, s druge strane, u njihovom agresivnom ratuprotiv BiH dràve i dràve uopπ te. Glavni argument TomaàMastnaka je anti-etatizam, neprijateljski stav prema dràvi kao takvoj,koji je, po njemu, najmanji zajedni~ki imenitelj i cement ovog neo~eki-vanog i opskurnog saveza: "Saglasnost politi~kog jezika i prakse srp-skog faπ izma i prete`no liberalno-demokratskog Zapada, nijeslu~ajna. Savez liberala i faπ ista, nastao s ratom u BiH, drì na okupunjihov zajedni~ki anti-etatizam. Izgleda da liberali i faπ isti, udruèni ujednu vrstu anti-nacionalisti~ke internacionale, u ~itavom svetu, uspe-π no razaraju Levijatana. Sa pobedni~kim anti-nacionalizmom, pre-lazimo iz reda i haos. Ulazimo u doba Behemota."

Naravno, i tekst Tomaà Mastnaka ima spornih mesta, i to ne samokada je re~ o njegovim pomo}nim, nego i kada je re~ o njegovomglavnom, anti-etatisti~kom argumentu. Anti-etatisti~ka karakterizacijaliberalizma i faπ izma jeste teorijski zanimljiva, ali je i empirijski upit-na. To posebno vaì za navodni anti-etatizam faπ izma. Zar samBenito Musolini upravo dràvu nije stavio na najviπ u lestvicu vred-nosti svog sistema: "Dràva je sve, ~ovek niπ ta." I zar divljanje, a nerazaranje dràve, nije najkra}i rezime istorijske prakse tog sistema.Empirijski, posebno su problemati~ni, arbitrerni i nekriti~ni, ~akotvoreno pristrasni, mnogi pomo}ni, pristupni pojmovi TomaàMastnaka: "civilno druπ tvo", "dràva", "nacija", "nacionalizam". Atakvi su da bi njihov autor mogao da utemelji i razvije onaj svoj glavni,anti-etatisti~ki, anti-liberalni i anti-faπ isti~ki, istovremeno pro-dràvni, pro-nacionalni i pro-nacionalisti~ki argument i stav.

Uprkos ovim i drugim spornim mestima, me|utim, tekst TomaàMastnaka zasluùje naπ u najpomniju pa`nju, pre svega zbog toga π to

156


vladaju}oj mitologiji o navodnom neprijateljstvu, suprotstavlja alter-nativnu, inteligentnu i uverljivu iluminaciju o fakti~kom savezu izme|uzapadnih liberala (neoliberala) i balkanskih faπ ista (neofaπ ista), anepodnoπ ljivoj lako}i ilja~vorovi}evske paranoje i zavere, koja seovde i danas ponovo π iri silinom zaraze, protivstavlja te`ak i trnovit,ali zahvalan i lekovit put kriti~ke svesti i sistemskog miπ ljenja. Udemistifikaciji iskrivljene proπ losti i sadaπ njosti, kao i u predvi|anjuneizvesne budu}nosti, ovaj put odnosno lek nema alternative.

157

SurogatNevladin sektor, zamena za Nepostoje}e druπ tvo?

Stigla je i en-dì-ou. En-dì-ou je od NGO, "non-governmental orga-nization", nevladina organizacija. U Crnoj Gori, kao i u drugim ratompogo|enim postjugoslovenskim zemljama, me|utim, en-dì-ou joπ uvekje viπe jedna vrsta indikatora, pokazatelja opπ teg druπ tvenog stanja,nego organizacija i snaga za sebe. Pored ostalog, ovo potvr|uju i triaktuelna, i samo na prvi pogled nepovezana fragmenta. Prvi je fenomentakozvane gonge odnosno dì-en-dì-ou, GNGO, vladine nevladine orga-nizacije, o kojoj je i u Crnoj Gori po~elo viπe kriti~ki da se govori i piπetek odskora, u sklopu kritike nekih reπenja novog Zakona o nevladinimorganizacijama. Drugi je sindrom "ùtih mrava", koji sve sna`nije karak-teriπe i odnose izme|u samih nevladinih organizacija. Tre}i je ìg "izda-jnika i πpijuna", kojim i naπ i etatisti i faπ isti, setimo se samo nedavnepredstave tri agilna potpredsednika Vlade Srbije, dnevno obeleàvajusvakog ko se makar malo udalji iz propisanog vladinog odnosnoreìmskog kruga.

Ono π to, kao najmanji zajedni~ki imenitelj i temelj, povezuje iobjaπnjava tri gornja fragmenta, jeste ratom razoreno druπ tvo. I vladinenevladine organizacije, i sindrom ùtih mrava, i etatisti~ka odnosnofaπ isti~ka agresija, naime, postoje u svakom, pa i u svakom normalnomdruπ tvu. Samo u ratom razorenom druπ tvu, kao π to je naπe druπ tvodanas, me|utim, ove pojave postaju preovla|uju}e pravilo, norma, a netek patoloπki ekstrem i izuzetak. Uzmimo, recimo, samo prvi od nave-denih fenomena, gonge, vladine nevladine organizacije. Ono π to je kodnajve}eg broja kritika ovih organizacija ovde i danas pogreπno, nijesama ta kritika, nego njena jednostranost, povrπnost i nedovoljnost.Gonge, vladine nevladine organizacije, naime, nisu samo organizacijekoje finansiraju doma}e, nego i organizacije koje finansiraju strane vlade.ˇtaviπe, takve su i one nevladine organizacije, koje finansiraju me|unar-odne organizacije, finansijski, opet, vezane za svoje vlade. Sa ovimnu`nim proπ irenjem, gonge postaju nesporna, verovatno ~ak idevedesetprocentna dominanta, a ~itav nevladin sektor, kao i civilnodruπ tvo, viπepartizam, parlamentarizam i demokratija, samo retorika ifasada.

Joπ gore, ~itav nevladin sektor postaje surogat, zamena za nepos-toje}e druπ tvo. Ako je ova zamena samo privremena, kao π to su

158


veπ ta~ka plu}a, koja produàvaju ugroène vitalne funkcije doponovnog preuzimanja od strane organizma, a to je, otprilike, glavnaideja eksperata i ideologa tranzicije, onda se to i moè razumeti odnos-no prihvatiti. Ipak, u interesu same tranzicije je da se ozbiljno razmotribarem joπ jedna ravnopravna mogu}nost odnosno hipoteza, naime, daje najavljeno π irenje gongi u Crnoj Gori samo deo novog velikogpresvla~enja starih, nereformisanih struktura, monopola i aparatamo}i u novo ideoloπ ko i retori~ko ruho. A indikatora da bi moglo bitiupravo tako, ima barem onoliko koliko i onih drugih, za tranzicijupovoljnijih pokazatelja. I u tom smislu, dakle, Crna Gora je i dalje navelikoj raskrsnici. U postkomunisti~kim zemljama koje nisu proπ lekroz pakao rata, ova druga mogu}nost, mo`da, ~ak verovatno, i nijeneophodna. U naπ em slu~aju jeste. Barem kao alternativna hipoteza.

Za sociologa ili novinara, koji je i stvarno, a ne samo verbalno, viπ ezainteresovan za profesionalni kodeks i istinu, nego za li~ni komfor isujetu, interes i ideologija su najpouzdaniji materijal odnosno indika-tor realnog druπ tvenog stanja. "Ako laè koza (~itaj ideologija), nelaè rog (~itaj interes)." Naπ problem uopπ te, pa i kada je re~ ogongama, nije u samom postojanju, nego u zastraπ uju}oj, razornoj iiskrivljuju}oj mo}i etabliranih interesa i ideologija.

Svaka mo} je relativna. Tako i ovde i danas. Ona je ovde i danas zas-traπ uju}a ne toliko sama po sebi, koliko zbog toga π to se uspostavljau odnosu na druπ tvo koje je ratom gotovo potpuno razoreno,uniπ teno, anulirano. Otuda toliko gongi, "ùtih mrava" i faπ ista. A urazaranju ovog druπ tva, to se nikako ne sme smetnuti s uma, doma}ietatisti i faπ isti imali su punu mada skrivenu podrπ ku velikih sila.Kako druga~ije shvatiti sistem sankcija, koji je najteè pogodio π irokesektore stanovniπ tva, a samo u~vrstio vlast agresivnih nacionalista.Uostalom, kao π to je dobro poznato, nepodnoπ ljiva hipokrizija ovihsankcija, i dalje se nastavlja. Me|unarodna pomo} uopπ te, pa ime|unarodna pomo} nevladinim organizacijama, tako se pretvara uveliki "fig-leaf", smokvin list iza kojeg se kriju golotinja razorenogdruπ tva i licemerje velikih sila. U tom smislu, naπ e nevine gonge nisusamo neveseli indikator jednog razorenog druπ tva, nego i "test case",ogledalo Evrope i sveta.

Do ovog poslednjeg, me|utim, vladaju}a liberalna ideologija nemoè da do|e. Samom svojom prirodom i funkcijom, ona jeprinu|ena da zamagljuje, iskrivljuje i razara upravo ono π to je ovdenajbitnije, svest o vezi izme|u me|unarodnog realkapitalizma i

159


balkanskog neofaπ izma. To va`i ne samo za najve}i broj kritikatakozvanih vladinih nevladinih organizacija, koje se danas mogu ~utiili pro~itati u Crnoj Gori, nego i za neke od ina~e dobrih, pa i odli~nihanaliza naπ eg problema napisanih izvan naπ ih prostora. Jedna odovih poslednjih sigurno je i Nedovrπ eni mir (Unfinished Peace),Izveπ taj Lea Tindemansa i drugih iz Me|unarodne komisije zaBalkan. U kritici stare, vladaju}e, etatisti~ke realpolitike velikih sila,kao i u afirmaciji nove, alternativne, socijetalne, "nevladine" filo-zofije, ovaj izveπ taj otiπ ao je najdalje. Ipak, ni on nije preπ aoRubikon liberalne ideologije. Ni u njemu nema sveobuhvatne idubinske slike, ni odgovaraju}e pragmatike. Ni u njemu nema realne,nemistifikovane, ni-zavera-ni-greπ ka uloge i odgovornosti me|unar-odne zajednice, posebno takve uloge i odgovornosti velikih sila. Ni unjemu nema onoga π to je Noam ^omski nazvao " ashingtonConnection and Third orld Fascism" (Vaπ ington i faπ izam Tre}egsvetu).

160

Crna Gora i RambujeDugo putovanje kroz dvadeseti vek

Ve} se moè ~uti drhtavi π apat ljubitelja zavera. Posebno onih(anti)masonskih. Od Pariza do Pariza, od Versaja do Rambujea, punihje osamdeset godina. Krug se zatvara. Sve se vra}a na svoj po~etak. Zamale i zavisne dràve balkanske periferije, ~itav dvadeseti vek po~injeda li~i na veliki "detour", dugi zaobilazni put, koji se vra}a na mestoprvog skretanja.

Jedna od bizarnosti Rambujea je i reakcija odsutne Crne Gore.Njen strah od svrπ enog ~ina i formiranje Ekspertske grupe zapra}enje pregovora. Na stranu uobi~ajena i ve} zamorna strana~kaprepucava-nja, valja ozbiljno odgovoriti na pitanje koliko je ovaj strahopravdan, to jest koliko je formiranje pomenute grupe pravovremeno,preuranjeno ili zakasnelo.

Najkra}i i najta~niji odgovor na ovo pitanje dao je Radovan Radonji},jedan od ~lanova Ekspertske grupe, kada je istakao da Crna Gora, saovom ili nekom sli~nom grupom, zapravo, kasni najmanje deset godina.Razloga za ovakav stav je napretek. Navodimo samo tri najkrupnija.

Prvi se odnosi na poslednjih pola godine i sam Rambuje. Sude}i naosnovu prvih papira Kristofera Hila i predloga Kontakt grupe, kao i naosnovu novouspostavljenih realiteta, snaga i interesa, naime, veoma jemala verovatno}a da ustavna konstrukcija SRJ, posle Rambujea, moèostati bez bitnih izmena. Iza trodelne i teπ ke formule protektoratavelikih sila, proπ irene autonomije kosovskih Albanaca, i teritorijalnogintegriteta SRJ, nije teπ ko prepoznati veliku ustavnu prekompozicijuove poslednje.

Posebno je zanimljiva upotreba formule "proπ irena autonomi-ja". Ova formula predstavlja jednu vrstu pragmati~neterminoloπ ke zamene, supstitucije, drugog imena za fakti~ki tre}urepubliku SRJ. ˇtaviπ e, projektovana autonomija Kosova sadrì ineka prava, kojih nema druga federalna jedinica odnosno CrnaGora. Pored ostalih, ovo vaì i za pravo proglaπ avanja vanrednogstanja, koje u naπ im uslovima, kao π to je poznato, nije ni malobezna~ajno. Ako se sva "briga i zaπ tita" me|unarodne zajednice za

161


Crnu Goru, ovo su re~i Robina Kuka i Ibera Vedrina na po~etkuRambujea, svode samo na ovu dovitljivu terminoloπ ku zamenu,onda bi Crna Gora, zaista, morala biti oprezna.

Drugi razlog odnosi se na poslednje dve godine otkako besni neob-javljeni ekonomski, politi~ki i ukupni rat Miloπ evi}eve Srbije protivCrne Gore. Ovaj sukob ve} ozbiljno dovodi u pitanje ne samo zapo~eteprivredne i politi~ke reforme, nego i samu dràvnu egzistenciju manjerepublike. Autisti~ka, agresivno-nacionalisti~ka i anti-zapadnja~kapolitika Miloπ evi}eve Srbije, u Crnoj Gori sve viπ e se doìvljava kaonesnoπ ljiv i neèljen teret. âk i da nije pretnje ustavne prekompozi-cije iz Rambujea, ovo bi bio i viπ e nego dovoljan razlog za ustavno iukupno preispitivanje Crne Gore.

Tre}i razlog odnosi se na poslednjih sedam odnosno deset godinaotkako je stvorena SRJ, Miloπevi}eva Mala Velika Srbija, i u njojpoluìva Crna Gora. Suprotno Miloπevi}evoj propagandi, to jestsimuliranoj anti-secesionisti~koj histeriji, ~itav ovaj period najbolje semoè razumeti kao proces prikrivene, jednostrane i nasilne secesijeMiloπevi}eve Srbije, najpre od SFRJ, a zatim i od SRJ, s tim π to ovoposlednje, u stvari, mo`da, i nije ta~no. Kada se razmotri pa`ljivije,naime, vidi se da Miloπevi}eva Srbija, zapravo, nikada nije ni uπ la uSRJ, pa zato, barem iz ove, nije ni mogla iza}i, odnosno izvrπ iti secesi-ju. I to ne samo zbog toga π to, za razliku od Crne Gore, nije sprovelareferendum, nego, joπ viπe, i zbog toga π to, sve do danaπnjeg dana,i po slovu svog Ustava, i po realpoliti~kom ponaπanju svojih vlasti,funkcioniπe kao u punoj meri suverena, ni~im ograni~ena vlast idràva. A SRJ? Ona i dalje vegetira kao neobi~na, "verÚ special" zajed-nica Crne Gore sa samom sobom, odnosno sa sopstvenim istorijskimiluzijama, ili, u najboljem slu~aju, kao fakti~ka zajednica, "konkubinat"dve partijske dràve.

Za sve ovo, naravno, sam Rambuje nije ni malo kriv. Rambuje jesamo razgolitio svu teπku desetogodiπnju zapuπ tenost dràvnogpitanja Crne Gore. U ovih deset godina, uporedo sa zapuπ tanjem CrneGore, me|utim, doπ lo je i do velikog zguπnjavanja me|unarodnogbalkanskog prostora, kao i do velikog ubrzavanja istorijskog kriznogvremena. A sa ovim zguπnjavanjem odnosno ubrzavanjem, reπavanjecrnogorskog pitanja postalo je joπ delikatnije i teè.

Crna Gora je i danas oko dràvnog pitanja duboko podeljena, i toje njen glavni i najve}i problem. U ovoj podeljenosti, posebno, cen-

162


tralno mesto, i dalje zauzima "drama dvostrukog (srpsko-crnogor-skog) identiteta" ve}inskog (pravoslavnog) stanovniπ tva. Milo-π evi}eva Srbija, kao i njena partijska ekspozitura u Crnoj Gori, naovom problemu, samo parazitira. Na ovom problemu, me|utim,po~inje da parazitira i nova crnogorska vlast, posebno njena sve agre-sivnija, netransparentnija i nekontrolisanija privatizacija. Za zapo-~ete privredne i politi~ke reforme u Crnoj Gori, kao i za Crnu Goruuopπ te, ovakvo ponaπ anje nove vlasti, moglo bi da bude fatalno,niπ ta manje od spoljaπ njeg ugroàvanja Crne Gore.

Zbog svega navedenog, a posebno zbog ovog poslednjeg, krajnje jevreme da vlast u Crnoj Gori kona~no razvije i ponudi alternativupolitici "SRJ bez alternative". Naravno, alteranativa aktuelnom i svenepodnoπ ljivijem dràvnom poloàju Crne Gore u SRJ, koja je predve godine bila razlog odnosno povod za raspad do tada jedinstvene ivladaju}e DPS, ne mora odnosno ne sme da bude samo jedna, jedina,fiksna i promptna. Naprotiv. Ono najmanje, me|utim, π to bi onamorala da bude, to je jasna, javna i transparentna svest o svim dimen-zijama i varijantama ovog pitanja. Samo takva, jasna, javna i transpar-entna, ona bi mogla da obezbedi i dovoljno π irok i snaàn otporarkanskoj i agresivnoj politici Slobodana Miloπ evi}a. Samo u ovomkontekstu i smislu, Rambuje bi za Crnu Goru mogao da bude i neπ toviπ e nego π to je samo joπ jedan razo~aravaju}i "detour".

163

Crnogorsko pitanjeIzazov kompleksnosti

U izvesnom smislu, moglo bi se re}i da je dràvno pitanje pitanje svihpitanja. Ne u smislu da ono prethodi svim drugim pitanjima, kako totvrde etatisti, nego, upravo obrnuto, u smislu da se u njemu sva drugapitanja sti~u i kondenzuju. Ovo potvr|uje i crnogorsko dràvno i ukup-no pitanje. âk i veoma indirektna aktualizacija ovog pitanja u udalje-nom Rambujeu, izazvala je pravi mali politi~ki zemljotres u Crnoj Gori.Drugi neposredan povod za pisanje ovog teksta, bila je izvanredna knji-ga Milorada Popovi}a Crnogorsko pitanje, koja je svetlost dana ugleda-la nekako u isto vreme kad i Rambuje. Knjizi Milorada Popovi}a, porednaslova, ovaj tekst duguje i snaàn podsticaj.

Dràva jeste od, ali nije i u opπ tem druπ tvenom interesu. Ova naiz-gled mala, tanana distinkcija, rasvetljava jednu od najdubljih tajnidràve. Drugim re~ima, iz ina~e nesporne ~injenice da se dràva bavipitanjima koja su od jednakog interesa za sve, ne sledi nu`no da ona tapitanja i tretira jednako, nepristrasno, u interesu svih. Naprotiv. Iz ovetemeljne kontradikcije, proizilaze i sve druge protivre~nosti dràve.Dràva je i opπ tost i posebnost, i um i neum, i duh i neduh, i dobro izlo. Iz ove teπ ke meπ avine ra|a se neodoljiva mo} etatizma.Suprotno raπ irenoj predrasudi, anarhizam nije neprijatelj dràve,nego etatizma. A etatizam je samo posmrtna maska dràve.Anarhizam dràvu ne potcenjuje, nego ju dovodi, ili, joπ bolje, svodina pravu meru. A prava mera dràve je ~ovek odnosno druπ tvo.Musolinijevo "Dràva je sve, ~ovek niπ ta" postaje "ôvek je sve,dràva ~ovek".

Naravno, ni odnos izme|u druπ tva i dràve nije jednostavan, jed-nostran, jednosmeran. Uticaj dràve na druπ tvo, posebno danas,izuzetno je veliki, i to nikako ne bi smelo da se smetne sa uma. Ipak,druπ tvo je to koje, u krajnjoj liniji, proizvodi dràvu, a ne obratno. Ato bi joπ manje smelo da se smetne sa uma. Na~elo prvenstva druπ tvau odnosu na dràvu nije samo doktrinarno. Naprotiv. Ono ima velikiteorijski, ali i veliki prakti~ni zna~aj. Teorijski ono omogu}ava dublje ibolje razumevanje, prakti~no uspeπ nije i humanije tretiranje identite-ta, jedne od najzna~ajnijih, ako ne i najzna~ajnije varijable dràve.Etatisti~ko na~elo dràva-druπ tvo ovu varijablu percipira i petrificirakao mrtvi, stati~ki monolit, socijatelno na~elo druπ tvo-dràva kao ono

164


π to ova varijabla uistinu jest, ìvi dinami~ki kompleks.Teorijska i prakti~na superiornost ovog drugog na~ela, potvr|uje se i

na primeru aktuelnog crnogorskog identiteta. "Drama dvostrukog (srp-sko-crnogorskog) identiteta" ve}inskog (pravoslavnog) stanovniπ tvaCrne Gore, sve viπe se prihvata kao relativno korektna socioloπkaodnosno politikoloπka deskripcija i rekonstrukcija ovog sloènog i kon-fliktnog identiteta. No ni sama dvostrukost o kojoj je re~ nije jednos-tavna, jednoslojna, jednodimenzionalna. I ona sama ima najmanje tridimenzije koje su inter-aktivne. Etni~ku, socijalnu i politi~ku. Etni~kadimenzija je poznata: jedni su Srbi, drugi Crnogorci, tre}i i Srbi iCrnogorci. Socijalna dimenzija tako|e: razaranje druπ tva, metastazalumpenstva, snaènje neopatrijarhata, π irenje kulture neolita, sve to uposlednjih deset godina. Politi~ka dimenzija sva se vrti oko dràve i eta-tizma.

Etni~ka dimenzija kompleksnog crnogorskog identiteta nije sporna.U Crnoj Gori se napredovalo makar dotle da malo ko danas komeuopπ te spori srpski, crnogorski, ili bilo koji drugi identitet. Uπ lo se ueru uzajamnog priznanja. Barem u na~elu. Pravo pitanje je otkuda ondauopπ te ovolika drama, napetost, ~ak nekrofilija, oko politi~ke dimenzi-je tog identiteta, to jest oko dràve, "SRJ ili Crne Gore bez alterna-tive".Veliki i opasni nesklad izme|u javno deklarisanog me|uetni~kog iukupnog priznanja, na jednoj, i jasno manifestovanog poluratnog poli-ti~kog odnosno predpoliti~kog stanja, na drugoj strani. Ovaj neskladmoè da rasvetli tek ona druga, srednja, socijalna dimenzija problema.

Desetogodiπ nji proces nasilne odnosno ratne destrukcije druπ tvaostavio je za sobom pravu pustoπ . Ispod nejake opne novih, liberalno-demokratskih normi, principa i institucija, razvila se zastraπ uju}apraznina, strah i agresivnost neopatrijarhata. Ispod tanke skrame poli-ti~kog pluralizma, tolerancije i priznanja, lumpenska beda, o~aj i gnevmasa. Ispod dve jedanaestine industrijskih odnosno informati~kih oazai enklava, devet jedanaestina inferiornih, teritorijama opsednutih isamodestruktivnih neolitskih kultura. Ovo je onaj konkretno-istorijskidruπ tveni totalitet unutar kojeg je jedino mogu}e razumeti aktivisti~kiàr koji ovde i danas prièljkuje takozvano vanredno stanje. "Pamakar se mi dole (u Crnoj Gori) zbog toga i pobili!"

Vanredno stanje, dràva, sila, smrt. Zaposedanje i "~iπ }enje" teri-torija. Razaranje kompleksnosti. Opsesija velikosrpskih i drugihvelikodràvnih pagana. Predmoderna odnosno predhriπ }anska regre-sija. Ali je naπ problem u tome π to je, usled desetogodiπ njeg nasilja

165


i propadanja, ova opsesija odnosno regresija kod nas postala masovna.Ono π to naπ i pagani zovu "dràva", nije dràva u pravom, to jestmodernom smislu re~i, vlast zasnovana na saglasnosti gra|ana i vla-davini prava, nego logor, za~arani krug nasilja i neslobode. Ali je naπproblem u tome π to je, usled one regresije, ovakva, logorska percep-cija, svest i praksa, postala dominantna.

Iza}i iz dràve-logora, to jest iz za~aranog kruga nasilja i neslobode,nije mogu}e bez stvarne alternative. U naπ em slu~aju to zna~i bezrehabilitacije kompleksnosti, druπ tva i demokratije. Na~elo "Prvodràva, pa demokratija" moè biti loπ i opasan savetnik. Demokratijaje forma, a ne akcidencija dràve. Usled one "drame dvostrukog iden-titeta", u slu~aju Crne Gore, ~ak i uslov opstanka.

166

Teπ ka tranzicijaCrnogorske reforme na ìvom pesku unutraπ njihpodela

Za razliku od drugih postkomunisti~kih zemalja, Crna Gora je imaladve nulte ta~ke tranzicije: onu 1989. i onu 1997. Izme|u prve i druge,dogodio se proces negativne tranzicije: ratni prelaz od komunisti~kogka agresivno-nacionalisti~kom (velikosrpskom) autoritarizmu. Dvegodine od rascepa do tada jedinstvene vladaju}e DPS, koji je ozna~iodrugu nultu ta~ku, te kona~ni po~etak pozitivne tranzicije u Crnoj Gori,nije dug vremenski period, ali je u naπ im uslovima velikog istorijskogubrzanja, sasvim dovoljan da se postavi pitanje makar i privremenogbilansa zapo~etog procesa.

Klju~ni, ~ak kriti~ni resurs svake demokratske tranzicije, jeste mini-malni unutraπnji konsenzus. Zbog toga se do odgovora na postavljenopitanje, i u slu~aju Crne Gore, najpre moè do}i odgovorom na pitanje:kako stoji stvar sa konsenzusom glavnih druπ tvenih i politi~kih snagaCrne Gore, to jest da li taj konsenzus u Crnoj Gori uopπ te postoji.Najsaètiji odgovor na ovo pitanje formulisan je u naslovu i podnaslovuovog teksta, ali argumentaciju za taj odgovor tek treba dobro razumeti.

Koalicija Narodna sloga, koju su 1996. sklopili Liberalni savez iNarodna stranka, s pravom je do~ekana kao velika nada, pre svegazbog o~ekivanja da se njome prevlada nasle|eni a opasni srpsko-crnogorski dualizam unutar ve}inskog odnosno pravoslavnogstanovniπ tva Crne Gore. I kada se ve} skoro mislilo da je glavni prob-lem crnogorske tranzicije ve} savladan, pokazalo se da nije tako. Samodve godine posle Koalicije Narodna sloga, ~ak ni potpuno izmenjenapoliti~ka odnosno partijska konfiguracija Crne Gore, nije mogla dasakrije ponavljanje iste unutraπ nje podele. To je najdublji smisao poli-ti~ke polarizacije, koja se jasno manifestovala na prevremenimpredsedni~kim izborima 1997, a zatim joπ jasnije produbila i zaoπ trilana vanrednim parlamentarnim izborima 1998. Kao neki ìvi pesak ilikvadratura kruga, Skadar na Bojani ili Sizifov posao.

U tom smislu, Dejan Vu~ini}, poslanik Liberalnog saveza, sasvimdobro je primetio da su klju~evi demokratske Crne Gore u rukamaSocijalisti~ke narodne partije. Paradoksalno ali ta~no. înjenica je da

167


je Socijalisti~ka narodna partija eksplicitno anti-zapadno, anti-reform-ski i anti-demokratski orijentisana, ali je isto tako ~injenica i da je taista partija pojedina~no najja~a partija u Crnoj Gori. Tridesetπ est pro-cenata bira~kog tela je i ina~e jedan od najboljih izbornih rezultataSlobodana Miloπ evi}a. Zbog toga je bez minimalne demokratske evo-lucije ove partije teπ ko zamisliti proces mirne demokratske tranzicijeCrne Gore. Barem dok je reìm Slobodana Miloπ evi}a u punoj snazi.Nedavna razmena saopπ tenja izme|u Vlade Crne Gore i Komandedruge armije u tom smislu je i viπ e nego ilustrativna.

U svakom slu~aju, unutraπ nja srpsko-crnogorska polarizacija, idalje je glavni resurs odnosno hrana anti-reformskih i anti-demokratskih snaga u Crnoj Gori. I to ne samo onih u Socijalisti~kojnarodnoj partiji, koje su se kao takve otvoreno deklarisale, nego i onihu Demokratskoj partiji socijalista, koje su se deklarisale kao reformskei demokratske, ali se u praksi ponaπ aju sasvim druga~ije. Ako seodre|ene nedoslednosti pri tome i mogu tretirati kao nedemokratskonasle|e za koje se moè na}i izvesno opravdanje (sloènost procesa,teìna promena, inercija sistema, i tome sli~no), onda se za neka drugaponaπ anja, ~ak ni uz najbolju volju, ne moè na}i nikakav blaì izraz,nego π to je svesno parazitiranje, to jest koriπ }enje teπ ke crnogorskeπ izme, i na njoj zasnovane ratne pretnje, za sasvim trivijalne, anti-reformske i anti-demokratske interese i monopole. U red prvih spada-ju i takve de~je bolesti demokratije kao π to su nedovoljna sposobnostpravljenja i odràvanja demokratskih koalicija ("coalition capabilitÚ"),usled koje su izvan Koalicije Za bolji ìvot ostali ne samo Liberalnisavez, nego i π iroki nepartijski sektori druπ tva, zatim sistematskobeànje od suo~avanja, osveπ }enja i katarze ("DPS nikada nije bilaratno-nacionalisti~ka stranka"), te nezasita interesna klijentelisti~kanomenklatura, i joπ nezasitija partitokratija, ~ak i kada je trojna, u reddrugih, samo primera radi, ali izrazito, spada i tomahavk privatizacija,koja je jedanaestog decembra proπ le godine dospela ~ak i u naslovove kolumne.

Sve u svemu, i dve godine posle druge nulte ta~ke, naπ bilans je joπuvek prili~no mrπav. I nestabilan. Mo`da se u datim uslovima i nijemoglo viπe, ali to joπ uvek ne otklanja za tranziciju kriti~an, mogu}efatalan proces erozije kredibiliteta i legitimiteta reformsko-demokra-tskog projekta. Krunjenje konsenzusa i poja~avanje polarizacije, dve sujednako loπe konsekvence ove erozije, koje se mogu jasno opaziti ureπavanju dva glavna pitanja ovog projekta, dràvnom pitanju i pitanjuprivatizacije. Izostajanje jasne multivarijantne strategije za reπavanje

168


prvog, te uverljivih garancija za sprovo|enje drugog, doveli su dopove}avanja negativne neizvesnosti, napetosti, straha i nove blokade. Unekim drugim prilikama, ovo verovatno i ne bi bilo toliko opasno. Unaπ im, me|utim, faktor vreme je posebno va`an, mo`da i presudan.Govore}i o crnogorskim reformama, posebno o onim ekonomskim imonetarnim, ali i o onim drugim, jer su ove, zapravo, nerazdvojne,Mla|an Dinki} i Nebojπa Medojevi} nedavno su upozorili da vremeneumoljivo isti~e, to jest da reformisti u Crnoj Gori imaju joπ najviπenekoliko meseci za sprovo|enje obe}anih reformi, te da su zato predteπkim izborom: ili alternativa odmah, sa svim rizicima koje ova nosi, ilimoratorijum na zapo~ete reforme, radi spre~avanja totalne erozije. Usvakom slu~aju, krajnje je vreme za joπ jedno suπ tinsko redizajniranje.

169

Velika π izmaLai~ka interpretacija

U druπ tvenoj teoriji i nauci, ~eπ}e se greπ i u oblasti interpretacije,nego u oblasti deskripcije, a u oblasti interpretacije, ~eπ}e u obliku dis-torzije, izobli~enja, prenaglaπavanja jednog od viπe faktora, nego uobliku ~iste greπke. Ovo se dobro vidi i u slu~aju preteranog etni~kogdeterminizma Semjuela Hantingtona, koji je, uz ~isti liberalizam FrensisaFukujame, jedna od dve vladaju}e interpretacije i ideologije poslehladnog rata. U tekstu koji sledi, ova teza bi}e testirana na terenu jednespecifi~ne kontrolne grupe, a ne na terenu standardnih multietni~kihdràva i me|uetni~kih sukoba, zbog toga π to je ometaju}i uticaj vlada-ju}ih, ~esto zara}enih ideologija, u ovom drugom slu~aju, mnogo ve}i.

Kontrolnu grupu o kojoj je re~ markirao je sam Semjuel Hanting-ton. To su takozvane "torn" ili pocepane zemlje. Re~ je o zemljamakoje, pored poznatih me|uetni~kih problema i sukoba, ne manje, akone i viπ e, u nekim slu~ajevima svakako i viπ e problema i sukobaimaju unutar svojih ve}inskih naroda. U The Clash of Civilizations andthe Remaking of orld Order (Sukobu civilizacija i preoblikovanju svet-skog poretka), jednoj od knjiga koje su obeleìle poslednju decenijudvadesetog veka, nedavno prevedenoj i od strane podgori~kog CID-a,Semjuel Hantington, kao takve, navodi Tursku, Rusiju i Ukrajinu, a miovima dodajemo joπ i Crnu Goru.

U Turskoj ìvi 80% Turaka i 20% Kurda, u Rusiji 82% Rusa i 4%Tatara, u Ukrajini 73% Ukrajinaca i 22% Rusa, u Crnoj Gori 61,9%Crnogoraca i 14,6% Muslimana, 9,3% Srba i 6,6% Albanaca. Neki odproblema manjinskih naroda u ovim zemljama, setimo se samo kurd-skog i ~e~enskog problema, poznati su ~ak i planetarno, ali je glavniproblem ovih zemalja, barem u poslednja dva veka, ipak, problem ras-cepa, raskola, π izme unutar njihovih ve}inskih naroda. U Turskoj to jefundamentalisti~ko-sekularisti~ki, u Rusiji slovenofilsko-zapadnja~ki, uUkrajini pravoslavno-katoli~ki, u Crnoj Gori srpsko-crnogorski rascep,raskol, π izma. Razumevanje prave prirode, π irine i dubine ove π izme,me|utim, od izuzetne je va`nosti ne samo za razumevanje novovekovneistorije i politike same Turske, Rusije, Ukrajine i Crne Gore, nego iπ ire.

Zvu~i πkolski, ali joπ uvek nije suviπno re}i: etni~ki identitet nije

170


stati~ki monolit, nego dinami~ki kompleks brojnih a inter-aktivnih,bioloπ kih, ekonomskih, socijalnih, politi~kih i kulturnih faktora.Izdvojite i prenaglasite bilo koji od ovih, a zanemarite neki drugi, i ve}ste pogreπ ili. To dobro pokazuje i naπa velika π izma. I ona sama jesvojevrsni kompleks. Ipak, ono π to je za ovu π izmu karakteristi~no, toje pretpostavljena odnosno prihva}ena bioloπ ka jednorodnostve}inskog naroda. Kao u veπ ta~kom eksperimentu, ova okolnostomogu}ava kontrolu (izolaciju) bioloπkog (etni~kog), te odvojeno pos-matranje i bolje razumevanje ostalih faktora. U naπem slu~aju, ovoposlednje posebno se odnosi na ekonomski faktor.

Zaπ to i otkuda iznenada ekonomski faktor? Da bi se ovo dobrorazumelo, mora se izneti joπ jedan metodoloπki stav. U vladaju}ojdruπ tvenoj teoriji i nauci, pa i u onoj Semjuela Hantingtona, glavna,~esto i jedina jedinica analize, jeste nacija-dr`ava. Eksponencijalnopove}anje gustine svetskog sistema u dvadesetom veku, me|utim, ve} jedovelo do promene glavne jedinice analize. To viπe nije nacija-dr`ava,nego svetska celina. A sa stanoviπ ta ove celine, vide se i stvari koje seina~e ne vide. Tako i u slu~aju velike π izme. Sve ~etiri zemlje velikeπ izme, smeπ tene su unutar π irokog pojasa takozvane evropske polu-periferije, i to je ona, za vladaju}u druπ tvenu teoriju i nauku, manjevidljiva ili ~ak potpuno nevidljiva, a kardinalna ekonomska, druπ tvena iistorijska ~injenica.

Istorija je u ovim zemljama u poslednja dva veka proizvela i zasobom ostavila brojne politi~ke, kulturne, religijske i druge nanose, slo-jeve, specifi~nosti i konjunkture. Ipak, ispod svih ovih nanosa, i celo ovovreme, nastavila je sna`no da pulsira evropska poluperiferija. U odno-su na svoja π iroka rubna podru~ja, Zapadna Evropa, jedno od trisrediπ ta savremenog svetskog sistema, ve} najmanje dva veka, delujekao neka mo}na, nevidljiva, ali sveprisutna sila ekonomske, socijalne,civilizacijske i ukupne gravitacije. Jedna od tipi~nih reakcija poluper-iferije na ovu silu gravitacije, jeste i velika unutraπnja ambivalencija.Te`nja ka izjedna~avanju, sustizanju i prestizanju, sa jedne, ali i zavist,frustracija i agresija, sa druge strane. Ekonomski, politi~ki i vojnonemo}na da se iskali na Zapadnoj Evropi, pravom uzroku svoje frus-tracije, inferiorna evropska poluperiferija svoju frustraciju i gnevokre}e prema unutra. Tako se ra|a i reprodukuje velika unutraπnjaπ izma. Kada se makar malo zagrebe ispod povrπ ine, to se, kao naj-dublji faktor, uz one druge faktore i nanose, otkriva u sva ~etiri nave-dena slu~aja.

171


Naravno, svaki od ova ~etiri slu~aja, pored zajedni~kih, sadrì isasvim osobene, individualne, neponovljive elemente. U slu~aju CrneGore, to je, pre svega, nestabilni i konfliktni sistem koncentri~nih kru-gova-identiteta, koji se uobli~ava, evoluira i meandrira, sve okodràve, u poslednja dva-tri veka. Cnogorsko panslovenstvo, rusofilst-vo, svesrpstvo, jugoslovenstvo, crnogorstvo, pa i π izmati~nocrnogorsko srpstvo-crnogorstvo, koje je tek delo dvadesetog veka,postaju jasni tek u kontekstu i funkciji borbe za postanak i opstanakmoderne crnogorske dràve. Primera radi, nama se danas moè ~initikako je nadaleko poznata ljubav Crnogoraca prema Rusiji gotovo van-vremena, iskonska, mitska, ali nije tako. U izvanrednoj istorijskojstudiji "Stvaranje kulta Rusije u Crnoj Gori u VIII vijeku", u knjiziCrnogorske teme, @ivko M. Andrijaπ evi} ukazao je na sasvim lai~ke,geopoliti~ke, finansijske, psiholoπ ke i istorijske korene ove ljubavi.Ima li potrebe da se naglasi: viπ e lai~ke, a manje mitske svesti, CrnojGori je nasuπ no potrebno i danas, dok neodlu~no meandrira na joπjednom od svojih velikih i teπ kih istorijskih raskrπ }a.

172

Slike iz paklaBez komentara

Pre deset godina, sada ve} pokojni Dragiπ a Pavlovi}, dobro jenaslutio. "Olako obe}ana brzina" Slobodana Miloπ evi}a, ozna~ila jesamo po~etak beskrajnog nasilja. U tom smislu, NATO bombardovan-ja Srbije i Crne Gore, mogu da se protuma~e i kao produètak ove"olako obe}ane brzine" drugim sredstvima. Serija prvih, neposrednihefekata, to jest kontra-efekata ovih bombardovanja, viπ e je nego o~i-gledna: reìm Slobodana Miloπ evi}a njima je samo oja~an, ekstremistipuπ teni s lanca, demokratska alternativa u}utkana, civili svihnacionalnosti izloèni stradanju, Albanci s Kosova pove}anom, geno-cidnom, π eπ eljevskom nasilju.

Da li su ovo samo prolazni, kratkoro~ni efekti, odnosno kontra-efekti akcije Zapada? Ili se i ovde, ispod retorike javno proklamovanihciljeva, koji govore o zaπ titi ljudskih i manjinskih prava, krijudruga~iji, cini~ni, realpoliti~ki ciljevi velikih sila? Smrtonosna isproba-vanja novih me|unarodnih, bezbednosnih i oruànih sistema? Da li jeovo samo prolazno, kratkotrajno snaènje reìma SlobodanaMiloπ evi}a, a zapravo njegova poslednja, terminalna faza? Ili je nadelu samo novi, smrtonosni dil izme|u me|unarodnog realkapitalizmai najpoznatijeg balkanskog diktatora? Kona~no, kada }e po~eti da sepravi razlika izme|u reìma i naroda? I moè li se uskoro o~ekivatineki kvalitetniji, kompleksniji i dugoro~niji plan za ~itav region, nalikna onaj Marπ alov za Nema~ku posle Drugog svetskog rata?

Pitanja je viπ e nego odgovora. Teàk i ambivalentan proces joπuvek je u toku, neizvesnost velika, mogu}nost razli~itih, pa i suprotnihodgovora, otvorena. Ipak, to nije i jedini razlog za podnaslov ovog tek-sta. Drugi, jednako dobar razlog za taj podnaslov, jeste snaga samihslika, koje govore viπ e nego π to moè re}i bilo koji komentar. Slike spo~etka prole}a 1999. oìvljavaju slike iz dalje i bliè proπ losti.Bezbrojni par~i}i slomljenog balkanskog ogledala raspπ uju se unepodnoπ ljiv bljesak. Ipak, iz zaslepljuju}eg mnoπ tva, izdvajaju sedve slike. Dve strane haosa. @rtve i gospodari rata.

Prva slika: slika nedu`nih i bespomo}nih `rtvi rata. Vest sustiè vest,slika sliku. Beskrajne kolone nesre}nika. Albanci sa Kosova, ~itavjedan narod u zbegu. Etni~ko ~iπ }enje. Genocid. I huk nacisti~kog

173


ludila. "Tako im i treba". Umesto da se odbaci kao deo istog neprih-vatljivog zla, etni~ko ~iπ }enje "drugog" opravdava se kao osveta zaetni~ko ~iπ }enje "sopstvenog naroda". Mr`nja koja zamra~uje ìvotnuvezu izme|u "nas" i "njih". Glupost i zlo koje je tupo pred moralnim iprakti~nim smislom i korisnoπ }u kantovskog imperativa "Branitidruge od zla u sebi" Marka Miljanova.

Ili, Aleksinac, 5. aprila 1999. Razaranje centra grada. Smrt i ranja-vanje velikog broja civila. Na licu jednog preìvelog zate~en osmeh,neverica i bol. "Kolateralna π teta". Joπ jednom se potvr|uje: usvakom, pa i u ovom ratu, u~estvuju samo dve nacije, naoruàni inenaoruàni narod. Reìm Slobodana Miloπ evi}a jeste glavni izvorpostjugoslovenskog nasilja, ali zar se taj izvor moè ugasiti nediferen-ciranim bombardovanjem ~itavog naroda. Pored toga i jedna moralnadilema. I zaboravljeni duhovi proπ losti: Drezden, Hiroπ ima,Nagasaki, kraj Drugog svetskog rata. Moè li iπ ta da opravda i jednujedinu nevinu ljudsku `rtvu? Spre~avanje neuporedivo ve}eg broja istotakvih `rtvi? Ali, zar ovakvo pravdanje ne moè biti po~etak jednenove opasne manipulacije? Ili, Sarajevo 1992-1995. Dugotrajno,sadisti~ko razaranje, mrcvarenje jednog grada. Znamo, topovi su bilina brdima oko Sarajeva, ali je ratna maπ ina i komanda bila uBeogradu. I politi~ka podrπ ka obi~nih gra|ana. Oni koji su tada gov-orili "Tako im i treba", sukrivci su danaπ njeg razaranja Beograda. Ali,opet, danaπ nja razaranja odnosno bombardovanja Beograda nepoga|aju svoga krivca.

Druga slika: slika gospodara rata. Bili su mitinzi. A na mitinzimavelika konfuzija: spontani protesti protiv NATO bombardovanja, ali izakulisane politi~ke igre, prkoπenje nadmo}nijim spoljnim silama, ali iopasne unutraπnje kalkulacije, razumljiva post-traumatska reakcija, alii neprimerena, ~ak neukusna nekrofilija. Ipak, celinom slike dominirapromiloπevi}evska epika i retorika. I nekoliko velikih uramljenih slikasamog Slobodana Miloπevi}a. Za autora ovog teksta mo`da ~ak i slikadecenije. "Balkanski kasapin", glavni faktor posthaldnoratovskogbalkanskog haosa, pokreta~ i organizator najve}e ljudske klanice posleDrugog svetskog rata, uramljen, nasmejan, u masi, na centralnom grad-skom trgu, na "anti-ratnom mitingu" usred Podgorice. Postmodernistibi rekli: vrhunski performans, travestija, persiflaà. Obi~an narod: vuku jagnje}oj koì.

Na stranu persiflaà velikog majstora, i sami slikonoπ ci SlobodanaMiloπ evi}a, ovde i danas, izazivaju zebnju i se}anja. Zebnju: koliko ih

174


je, koliko su iskreni, koliko samo dobro organizovani? Od odgovora naova i sli~na pitanja, najdirektinije zavisi i brzina izle~enja, duìna opo-ravka, denacifikacija ~itavog druπ tva. Se}anja: "Ho}emo oru`je!",Titograd 1990. Slikonoπ ci i psi rata. Krug se zatvara. Neoprezni cinicibi rekli, mnogi i kaù: "Dobili ste π to ste traìli!" Ali, i ovde su adresepobrkane. NATO bombardovanja direktno hrane dedinjskog diktato-ra. A obi~an narod strada. Jedna druga refleksija, koju izaziva se}anjena "Ho}emo oru`je!", me|utim, sasvim je opravdana. Sila izaziva silu.Oni koji su 1990, i kasnije, u Titogradu, i π irom prostora pod kon-trolom satanskog reìma Slobodana Miloπ evi}a, traìli silu i oru`je,bili su prvi pokreta~i i izaziva~i danaπ njih NATO bombardovanja. I tose ne sme smetnuti s uma. Doπ ao je ~as suo~avanja.

175

Aska i vukDuh rezolucije i huk rata

Politi~ka drama u Crnoj Gori pribliàva se vrhuncu. Sa svakimdanom novih NATO bombardovanja, fratricidna strast velikosrpskihnacionalista, u Crnoj Gori i π ire, sve je èπ}a, teπka ustavna krizaodnosa izme|u \ukanovi}eve Crne Gore i Miloπevi}eve Srbije sveopasnija. VJ staje na stranu Slobodana Miloπevi}a, vrhovnog pu~iste iruπ itelja Ustava. U Crnoj Gori se uspostavlja nestabilno civilno-vojnodvovlaπ}e.

\ukanovi}eva Crna Gora je protiv rata. Sa prvim NATO bombama,Miloπevi}eva Srbija se definitivno otcepljuje od àblja~ke pseudo-fede-racije. âk ni u takvim okolnostima, Crna Gora ne proglaπava nezavis-nost, a njena vlast, radi mira u ku}i, ~ini nekoliko koraka nazad.Neprijatelji Crne Gore ni to, me|utim, ne prihvataju. Spremnost na kom-promis tuma~e kao slabost, a nestabilno dvovlaπ}e kao πansu za novojednovlaπ}e. "Za slogu u Crnoj Gori!" A znaci ove "sloge", u liku delaSNP i VJ, vrtoglavo se umnoàvaju: ignorisanje Ustava i civilnih vlastiCrne Gore, nasilna mobilizacija, pritisci na dràvne i nezavisne medije,hapπenja stranih novinara, najave hapπenja potpredsednika i ministaraVlade Crne Gore, otvoren zahtev za subordiniranje crnogorske policije,blokada Debelog Brijega, etni~ko ~iπ}enje, zlo~ini protiv ~ove~nosti.

U ovakvom kontekstu, Rezolucija Skupπ tine Crne Gore o o~uvanjugra|anskog mira i tolerancije, zaista je najviπe i najbolje π to se moglou~initi. Ali ni o kapacitetima ove rezolucije ne sme se imati iluzija.Najpre, joπ Sigmund Frojd je upozoravao da je mo} civilizacije kaotakve, u odnosu na agresivne instikte i snage, ograni~ena i nejaka. Kaotanka opna. Tako je i ovde i danas. Gra|anski sloj u Crnoj Gori i ina~e jerelativno nerazvijen i slab. Pod udarima NATO i Miloπevi}evih snaga,on samo dalje slabi i propada. Joπ jedan od tragi~nih kontraefekataNATO bombardovanja. U krajnje dramati~nim okolnostima, Crna Goradanas vodi verovatno najteù i najzna~ajniju borbu za samoodrànje usvojoj istoriji. Protiv najnepovoljnijeg sticaja me|unarodnih iunutraπnjih faktora. I protiv sopstvenih demona, tradicija i mentaliteta.Levitacija mira protiv gravitacije rata. Duh rezolucije protiv huka rata.Aska i vuk.

Pored toga, za Miloπ evi}eve lojaliste u Crnoj Gori, i sama

176


skupπ tinska rezolucija, od samog po~etka, samo je fasada. A ispodove fasade dvostruka obmana. Pseudo-katarza masa i puzaju}i pu~specijalista unutraπ njeg rata. Umesto suo~avanja, osveπ }enja idenacifikacije, bezdan etnocentrizma, histerije i nekrofilije. Umestorazmiπ ljanja o sopstvenom doprinosu eskalaciji nasilja, slike i paroleiz prevratne 1989. Zamrznuto vreme. Samo je prezentacija danasdruga~ija. Sada su to "anti-ratni mitinzi" i "muzi~ki hepeninzi".O~igledno, nema te demokratske ideje koju novi faπ isti nisu u stanjuda uzmu pod svoje. A za to vreme, korak po korak, uredba po uredba,nadle`nost po nadle`nost, preuzima se vlast od civilnih vlasti CrneGore. Ako se u tome uspe, pravi pu~ ne}e ni biti neophodan. Puzaju}ii pravi pu~ samo su dve alternativne strategije. U tome je pravi smisaoistovremenog koriπ }enja demokratske retorike i anti-demokratskereal-politike.

Najzad, kapaciteti rezolucije ne smeju se preceniti ni zbog prave,faπ isti~ke prirode Miloπ evi}eve politike. Za kompromis su uvekpotrebne dve strane. Za sukob, me|utim, dovoljna je i samo jedna. Adok je Slobodana Miloπ evi}a na vlasti u Beogradu, ta strana }e uCrnoj Gori, zbog niza istorijskih i savremenih faktora, uvek imatidovoljno pristalica. Ako ne za pobedu, a ono sigurno za unutraπ njisukob i nesre}u. To anti-faπ istima u Crnoj Gori i π ire nalaèdvostruku obavezu. Prvo, da i dalje ~ine sve da do tog sukoba ne do|e.I drugo, da za nu`nu odbranu budu spremni, ukoliko do njega, ipak,do|e.

Ovo poslednje zahteva joπ samo jedno preciziranje. Postoje raznevrste pacifizma. Zbog religioznih ili sli~nih razloga pojedinac moèproklamovati apsolutno uzdràvanje od oru`ja. Ali ni tada on nemapravo da svoje uzdràvanje name}e drugima. Apsolutni pacifizammoè biti ~ak i neodgovoran. To je slu~aj kada za neprijatelja imatefaπ izam. Apsolutnim uzdràvanjem odnosno propagiranjem uzdrà-vanja od oru`ja tada postajete sau~esnik faπ isti~kih zlo~ina. Naravno,pacifizam i tada zadràva smisao, ali ne viπ e kao apsolutno, negosamo kao relativno uzdràvanje od oru`ja, to jest kao maksimalnasuzdrànost i srazmera u nu`noj odbrani od faπ isti~kog nasilja. Ovo jesamo kratki rezime ina~e kompleksnog stava o pacifizmu, kojeg, uknjizi EØploration at the Edge of Time (Istraìvanje na kraju vremena),izlaè Ri~ard Folk, jedan od najpoznatijih filozofa-pacifista naπ eg vre-mena.

Da li }e Aska pobediti vuka, Crna Gora sa~uvati mir, joπ uvek je

177


krajnje neizvesno. Na negativnoj strani je mnogo faktora: anti-demo-kratski re`im Slobodana Miloπ evi}a, patoloπ ka osvetoljubivost nje-govog glavnog nameπ tenika za Crnu Goru, nesre}na istorija, lumpen-sko druπ tvo, π izoidni a violentni mentalitet Br|ana, kona~no, NATObombardovanja, koja sve ove faktore samo pogorπ avaju. Na pozi-tivnoj strani su prvi za~eci modernog gra|anskog druπ tva, politi~kogpluralizma, parlamentarizma, tolerancije i poverenja. ˇta }e na krajuprevagnuti, zavisi joπ i od niza drugih, spoljaπ njih, me|unarodnihfaktora. Jedno je, me|utim, ve} sada sasvim izvesno. Ono π to u CrnojGori sada prevagne, bi}e odlu~uju}e, konstitutivno za njen ~itav Ivek. Samo po sebi je jasno, prevaga velikosrpsta Crnu Goru sigurno idefinitivno briπ e iz moderne istorije. Do istog ili sli~nog rezultataverovatno dovodi i prevaga snaga unutraπ njeg, fratricidnog rata.Posle jednog takvog rata, naime, teπ ko je zamisliti iole normalnu, akamo li modernu druπ tvenu zajednicu. Samo prevaga i o~uvanjeunutraπ njeg mira, Crnu Goru promoviπ u u normalnu i civilizovanuljudsku zajednicu. Nikada kao danas Crnoj Gori nisu bili takonasuπ no potrebni duh i zaπ tita svetog Petra Cetinjskog. I ljubavnjenih gra|ana.

178

Debalkanizacija Balkana?Etimologija i ideologija

Termin "debalkanizacija", iz naziva ovogodiπ njeg okruglog stolapodgori~kog FIAT-a "Debalkanizacija Balkana", ima sloènu i burnuetimologiju. Ovaj termin nastao je ukrπ tanjem termina "balkanizaci-ja" i "denacifikacija", ali su i ova dva termina, sami po sebi, rezultatduge i komplikovane istorije. Termin "balkanizacija" uπ ao je u re~nikme|unarodnih i diplomatskih odnosa posle prvog svetskog rata, kaooznaka za proces beskrajne, nasilne i iracionalne fragmentacije jednogprostora. Ponavljanje ili nastavljanje ovog procesa odnosno fenomenaza vreme drugog svetskog rata, kao i danas, posle hladnog rata, samoje u~vrstilo staru, negativnu i fatalisti~ku predstavu o Balkanu kaoinferiornoj, nedovoljno integrisanoj i samodestruktivnoj periferijiodnosno poluperiferiji Evrope. Termin "denacifikacija", od "naci-fikacija" odnosno "nacizam", s druge strane, nastao je u samomsrediπ tu Evrope, u Nema~koj, pre, za vreme i posle drugog svetskograta, ali je u vladaju}oj liberalnoj ideologiji, i ovo iskustvo gurnuto namarginu, ili, joπ bolje, "pod tepih" evropske istorije.

"Debalkanizacija Balkana"? U prvi mah, ~ini se da u ovome nemani~eg spornog. Balkan je i danas, na kraju, kao i na po~etku ovog veka,usred procesa beskrajne kataklizmi~ke fragmentacije. Joπ gore, ovajproces pra}en je i najgorim malignitetima naπ eg vremena: kultom sile,etni~kim ~iπ }enjem, masovnim zlo~inima, faπ isti~kim nasiljem, naci-fikacijom svesti. Moè li ovde i danas biti i~eg manje spornog od pozi-va na osloba|anje od ovih i sli~nih poπ asti dvadesetog veka? Poredovog nespornog, me|utim, termin "debalkanizacija" sadrì i jedansporni moment, zbog kojeg se taj termin moè koristiti samo sa rezer-vom. To je pogreπ no vezivanje, ~ak fiksiranje pobrojanih i drugihmaligniteta isklju~ivo ili prete`no za Balkan kao region. Ali ovopogreπ no vezivanje nije obi~na greπ ka, nego masovna, strukturalna ifunkcionalna distorzija, ideologija. Da bi se ovo dobro razumelo, valjaprethodno rasvetliti i jednu krucijalnu, a nedovoljno prime}enu, joπmanje shva}enu novinu dvadesetog veka.

To je interregnum u planetarnim odnosno svetskim razmerama.Savremeno druπ tvo ìvi u jednoj vrsti epohalnog me|uvlaπ }aodnosno dvovlaπ }a. Nacija-dràva je joπ uvek zna~ajan, ali ne viπ ei jedini vladaju}i oblik i okvir regulacije globalnog druπ tva. Jedan

179


deo ove regulacije ostao je u domenu nacije-dràve, jedan deopreπ ao je na svet, svetski sistem, me|unarodnu zajednicu, a jedan jeostao da slobodno pluta izme|u ove dve instance odnosno nivoa.Posledica je fraktura nacije-dràve u mnoπ tvo novih sub-nacional-nih, nacionalnih i nad-nacionalnih, a ne puko pove}avanje broja isnage starih nacionalnih entiteta i identiteta, puko prepora|anjenacije, kako mnogi neoprezno zaklju~uju. Ova novina najbolje se vidiu kriti~nim, kataklizmi~kim vremenim, posebno u kriti~nim,ekstremno zavisnim delovima svetskog sistema. U tome je najve}iheuristi~ki zna~aj Balkana dvadesetog veka.

Opisani objektivni interregnum najdublja je osnova subjektivne, poli-ti~ke i ideoloπke konfuzije i manipulacije. Zate~eni lokalni i me|unaro-dni aparati vlasti na opisanu novinu reaguju parazitski. Aktuelna NATObombardovanja to posebno dobro pokazuju. Odgovornost za eskalacijunasilja, balkanizaciju i nacifikaciju na Balkanu, u razli~itim srazmerama,podeljena je izme|u lokalnih i me|unarodnih aparata vlasti, ali ovi tuodgovornost parazitski razlamaju i izbegavaju. Lokalni preuveli~avajuodgovornost me|unarodnih aparata vlasti, a umanjuju ili sasvimisklju~uju sopstvenu odgovornost. Fantasti~ni svet velikih svetskih zav-era. Ali, sli~no postupaju i me|unarodni aparati vlasti. Naravno, onipreuveli~avaju odgovornost lokalnih aparata vlasti, a umanjuju ili sasvimisklju~uju sopstvenu odgovornost. Ako i prihvate deo odgovornosti,onda je to samo u smislu greπke u realizaciji ina~e nespornih planova zaevropeizaciju ovog prostora. Benevolentni svet nenamernih, madaneizbe`nih takozvanih kolateralnih π teta.

Odgovornost lokalnih aparata vlasti, pre svega reìma SlobodanaMiloπ evi}a, dobro je poznata. Zbog toga, samo joπ nekoliko re~i oodgovornosti onih drugih, me|unarodnih aparata vlasti. înjenice su iovde neumoljive. U prvom delu procesa, odgovornost ove instance bilaje viπ e u ne~injenju, nego u ~injenju, u drugom, ona je viπ e u samom~injenju. Teku}a NATO bombardovanja samo su najbrutalniji oblikovog drugog. Grubo i opasno krπ enje me|unarodnog prava, kao iserija katastrofalnih kontra-efeketa, eskalacija etni~kog ~iπ }enja,slablje-nje, ~ak razaranje demokratskih snaga, sve ve}e civilne π tete i`rtve, trenutno a mo`da i dugoro~no snaènje glavnog vinovnika,reìma Slobodana Miloπ evi}a, samo su najpoznatije mra~ne straneovog bombardovanja, za koje direktnu odgovornost snose velike sile.Uostalom, i kada je o glavnom vinovniku, reìmu SlobodanaMiloπ evi}a re~, zar do pre samo pola godine, te iste sile ovaj reìmnisu podràvale kao tobo`nji glavni faktor mira? I ko garantuje da

180


tako ne}e biti opet?Neumoljive ~injenice treba sakriti ili iskriviti. To je funkcija ide-

ologije. Liberalizam i faπ izam, dve razli~ite ideologije jednog sistema,realkapitalizma, sla`u se u jednoj ta~ki: da je ovo, "balkanizacija","nacifikacija", isklju~ivo ili prete`no, regionalni, lokalni endem.Ranije Nema~ka, danas Balkan. Time se skriva ili iskrivljuje sistemskoporeklo ovih maligniteta i umanjuje ili isklju~uje odgovornostme|unarodnih aktera. Zbog toga je mnogo bolje govoriti o komplek-snoj denacifikaciji Balkana, Evrope i sveta, nego o jednodimenzional-noj debalkanizaciji odnosno denacifikaciji Balkana.

181

Veliki lokatorSlobodan Miloπ evi} i NATO: retorika i realpolitika

Prvi efekti, to jest kontra-efekti NATO bombardovanja SRJ u prole}e1999, ve} su jasno vidljivi i dobro poznati: eskalacija ranije zapo~etogetni~kog ~iπ}enja odnosno genocida nad Albancima na Kosovu, sveve}e civilne π tete i `rtve u celoj zemlji, slabljenje, ~ak razaranje i ina~ekrhkih i nerazvijenih demokratskih procesa i snaga u Srbiji i Crnoj Gori,trenutno, a mo`da i trajno ja~anje glavnog vinovnika posthladnora-tovskog haosa i nasilja na Balkanu, autokratskog reìma SlobodanaMiloπevi}a. Uprkos uveravanjima u suprotno, koja nas svakog danazapljuskuju sa naπminkanih brifinga zapadnog vojnog saveza, volumen,kako se kaè, nenamernih a neizbe`nih takozvanih kolateralnih π teta,ve} danas je toliko veliki da ozbiljno diskredituje na Zapadu a i kod nasjoπ uvek vladaju}u teoriju greπke.

Uprkos svoj zavodljivosti, me|utim, stvar ne stoji mnogo bolje ni sa ra-zli~itim verzijama tako|e popularne teorije zavere. U izokrenutoj hanti-ng-tonovskoj verziji ove teorije, aktuelna NATO bombardovanja moguda se interpretiraju kao zavrπni ~in desetogodiπnjeg genocidnog ratahriπ}anskih protestanata, katolika i pravoslavaca protiv balkanskihodnosno evropskih muslimana. U marksisti~koj verziji teorije zavere, re~je o eksploatatorskom savezu me|unarodnih realkapitalista i balkanskihneofaπ ista protiv π irokih radnih masa. U obe verzije postoji deo istine,ali problem je u tome π to deo treba da se objasni pomo}u celine stvari, ane obrnuto.

I greπku i zaveru uslovljava jedan dublji kompleks, koji ima svojucelinu, strukturu i logos. U hemiji, to je valenca, temeljna strukturnapredispozicija atoma, koja, bez zavere, ali i bez greπke, odnos izme|uatoma opredeljuje kao odbojnost, indiferentnost ili privla~nost ugra|enju novih jedinjenja. U politici, to je interes. Interes je valenca,hemija i alhemija vlasti. To je ono π to najdublje objaπnjava odnosnonajbolje rasvetljava kompleksan i komplikovan odnos izme|ume|unarodnog realkapitalizma i balkanskog neofaπ izma, odnosno, unajnovijoj fazi tog odnosa, odnos izme|u aktuelnih NATO bombar-dovanja Srbije i Crne Gore i reìma Slobodana Miloπevi}a.

Nakon desetogodiπ nje dijaboli~ne kooperacije, u prole}e 1999,ova dva glavna aktera posthladnoratovske balkanske drame, uπ la su

182


u stadij smrtonosne konfrontacije. Ali, ~ak i danas, istovremeno sakonfrontacijom, izme|u ovih aktera, odvija se i dublji proces odnos-no logos kooperacije. Iole upu}enom u istoriju hladnog rata nijeteπ ko da prepozna staru matricu. Konfrontacija-kooperacija izme|uNATO i Slobodana Miloπ evi}a predstavlja produètak temeljnogobrasca odnosno logosa hladnog rata posle hladnog rata. Ova dvaaktera nisu ~isti neprijatelji, nego prijatelji-neprijatelji, niti dva pot-puno odvojena i sukobljena sveta, nego dve strane jednog, jedinog ijedinstvenog posthladnoratovskog kompleksa. Uostalom, pogledaj-mo bliè kako izgledaju ove dve strane tog kompleksa. I pre|imo pritom sa klizavog terena subjektivnih greπ ki i zavera na relativnopouzdan i ~vrst teren objektivnih valenci i interesa. Zapitajmo se π taje ko dobio, odnosno izgubio, u ovom dijaboli~nomdesetogodiπ njem procesu.

Najpre, π ta je reìm Slobodana Miloπ evi}a, tokom ovih deset god-ina, dobio od me|unarodnog realkapitalizma i realpolitike velikih sila?To je dobro poznato. U fazi kooperacije, privilegovan status,strateπ ku podrπ ku i sistem nediferenciranih sankcija. A upravo ovajsistem, i to je dobro poznato, direktno je omogu}io stvaranje i odrà-vanje novog, postkomunisti~kog, mafijaπ kog sistema ekonomske ipoliti~ke mo}i. A π ta je dobio obi~ni narod? Sveopπ tu izolaciju inezasluènu odnosno neindividualizovanu kaznu. Sli~no, i joπ gore je,me|utim, i sa prvim efektima, to jest kontra-efektima teku}ih NATObombardovanja. Samo π to sada, pri dubljem odnosno boljem pozna-vanju temeljnog odnosa, moèmo bolje da razumemo i pravi smisaoovih efekata odnosno kontra-efekata. Ni zavera, ni greπ ka, interes ivalenca.

Joπ va`nije je, me|utim, da vidimo π ta su tokom ovih deset godi-na velike sile za uzvrat dobile od reìma Slobodana Miloπ evi}a? Ni tonije sasvim nepoznato. Najkra}e, one su u ovom kriti~nom periodu odovoga dobile idealnu priliku i teren za, najpre, produàvanje, a zatim,i prilago|avanje, restrukturiranje i redizajniranje nasle|enog hladno-ratovskog vojno-politi~kog kompleksa. Da Balkan i ovog puta budeupotrebljen kao teren za isprobavanje starih i novih me|unarodnihpoliti~kih, bezbednosnih, oruànih i tehnoloπ kih sistema, uslovilo jeviπ e faktora. Ipak, nesre}na istorija stalnih ratovanja i odgovaraju}a,izrazito autoritarna politi~ka kultura, poluperiferni poloàj u svetskomi evropskom sistemu, i, na kraju, ali ne manje zna~ajno, neposedovan-je nuklearnog oru`ja, ovaj proces samo su pasivno omogu}ili. Jediniodnosno glavni aktivni faktor u ~itavom ovom procesu, neka vrsta nje-

183


govog "okida~a", bio je, i joπ uvek je, autisti~ni, agresivno-nacionali-sti~ki, destruktivni i samodestruktivni reìm Slobodana Miloπ evi}a.Da nije bilo ovog reìma, ne bi bilo ni kataklizmi~kog haosa i nasilja, ada nije bilo tog haosa i nasilja, ne bi bilo ni NATO, pa ni NATO bom-bardovanja na Balkanu posle hladnog rata.

Povikom na nedu`ne, JUL ovih dana prikriva pravog krivca. Nisuto ni Zoran \in|i}, ni Vuk Obradovi}. Oni su samo imali hrabrostida kaù da je car go. Sam car, Slobodan Miloπ evi} je Veliki Lokator.Jezikom teorije zavere, sa kojom se, ina~e, ne slaèmo, dakle, samoradi dekonstrukcije i bu|enja joπ uvek brojnih a oma|ijanih vo|inihsledbenika, mogli bi re}i da je upravo on, Slobodan Miloπ evi}, ~ovekbroj jedan, mozak i operativac NATO i CIA za Balkan i svet uposlednjih deset godina. Da je stvarno profesionalna i patriotska, ane li~na i jednopartijska, Vojska Jugoslavije, odnosno njena policija,ne bi progonila srpske i crnogorske patriote, gra|ane, profesore inovinare, koji se ovome suprotstavljaju, nego bi zakucala na vratasamog dedinjskog diktatora.

184

Iluzija rodaKultura smrti

Rod, krv, poreklo, etnogeneza, naravno, jeste jedan od elemenataformiranja i razvoja modernih etni~kih zajednica odnosno nacija. Alije stvar upravo u tome da ni jedan deo ne moè da objasni celinu stvari.A to je upravo ono π to bezuspeπ no i slepo pokuπ ava iluzija odnos-no ideologija roda. Iluzija je veoma jednostavna. Jedan, bioloπ ki ele-ment, odvaja se, izoluje i preuveli~ava, ostali, istorijski, ekonomski,kulturni, politi~ki i drugi elementi, ili se potpuno eliminiπ u, ili seumanjuju, pa se na taj na~in dobija izobli~ena, ponekad ~ak i potpunorazorena slika stvarnosti. U takvoj slici, nacija nije realan kompleksrazli~itih, ~esto sukobljenih druπ tvenih grupa i interesa, koje povezu-je samo veoma opπ te jedinstvo vremena i prostora, π to nacija stvarnojeste, nego je misti~ni, bezprizivni i agresivni bioloπ ki totatlitet, kojine trpi nikakvu unutraπ nju disonancu i razliku. Velikosrpski teror"sloge" koja "spasava", "jedne familije" i "dva oka u glavi", CrnojGori i Crnogorcima, tokom ~itavog veka, pa i na njegovom samomkraju, na àlost, veoma dobro je poznat.

Ali, ideologija i teror nisu demoni koji postoje i deluju sami za sebe.Ideologija i teror sluè vlasti. Zbog toga ovde i nije toliko re~ o ina~elegitimnim nau~nim sporovima o etnogenezi, koliko o njihovoj krvavojpoliti~koj instrumentalizaciji. âk i kada bi se uzelo za sasvim nes-porno, zajedni~ko poreklo Srba i Crnogoraca, na primer, ne bi nu`nopodrazumevalo i zajedni~ku, pogotovo ne unitarnu ili kvazi-federalnudràvu ova dva po mnogo ~emu bliska naroda odnosno nacije. Nemanji zna~aj za formiranje i razvitak moderne dràve i nacije, imajuostali konstitutivni faktori. Mit o zajedni~koj krvi, ocu osniva~u i majcizemlji, jeste zna~ajan, ali nije i jedini faktor u tom procesu. Pogotovokada o ovome, kao u slu~aju Crne Gore, postoje konkurentski, pa iuzajmno isklju~ivi mitovi i interpretacije. Ali, kao π to je ve}naglaπ eno, ovde, naj~eπ }e, uopπ te i nije re~ o nauci i nau~nojraspravi.

Smrtonosna jednost velikosrpstva u Crnoj Gori danas doìvljava pra-vi delirijum tremens. Posebno nakon poraza na Kosovu, jednom odsvojih mitskih srediπ ta. ˇizmati~ki pocepana Crna Gora je za to veomapogodna. Treba samo obratiti pa`nju na re~nik i patos poslednjih bra-nitelja. U Skupπ tini Crne Gore: bol, zanos, mr`nja, agresija; Kain,

185


Avelj, Pilat, biblijska ozbiljnost; beskona~ni autizam, slepilo, iracional-ni diskurs. Na konferencijama za π tampu: ekstremna ksenofobija, zav-era, histerija; kvazi-profesionalizam u slu`bi jedne vlasti; najteèogreπenje o Hipokrata. Prava seansa. Jedino relevantno, ostaje pitan-je koliko je u ovoj seansi iskrene zablude, muke i patnje, koja zasluùje~ak i saàljenje, a koliko simulirane, ali sasvim trivijalne, materijalnounosne eksploatacije ljudske bede i nesre}e.

Najverovatnije je da ima i jednog i drugog. Prvog viπ e u masama,drugog u elitama. Desetogodiπ nje razaranje privrede, druπ tva, kul-ture, proizvelo je enormne mase lumpena, koje su, i u ovom pogledu,ne samo glavni egzekutori, nego, istovremeno, i glavne `rtve. Otudazarazno, silovito π irenje prave kulture smrti i nekrofilije. U ovomsmislu, osta}e trajno upam}ene neverovatne slike izmanipulisanihpoliti~kih vernika iz prvih nekoliko sedmica smrtonosnih NATObombardovanja. Razaranje i smrt, na jednoj, pesma i karneval, nadrugoj strani. âk ni apeli verskog poglavara nisu imali efekta. Ili, sajoπ viπ e bolnog kontrasta, uìvljavanja i morbidnosti, jednoparti-jske "@ivele ène", majke, supruge i sestre, koje, pred Skupπ tinomCrne Gore, kritikuju vlast zato π to, u mobilisanju njihovih sinova,supruga i bra}e, nije bezpogovorna i bezrezervna!

Deliri~ni moment najbolje razotkriva sav iskrivljeni, izokrenuti,ideoloπ ki smisao iluzije roda. U danaπ njoj Crnoj Gori to jenajo~iglednije. Ukoliko se o etnogenezi odnosno zajedni~komporeklu Srba i Crnogoraca i mogu voditi legitimni nau~ni sporovi,naime, duboka politi~ka, ideoloπ ka i nacionalna pocepanost, kojaveoma ~esto preseca ne samo ~itava plemena i bratstva, nego ~ak inuklearne, dakle najuè familije, bra}u i sestre u najuèm smislu tere~i, apsolutno je nesporna, i ve}ini gra|ana Crne Gore, iz sop-stvenog traumatskog iskustva, dobro poznata. Pa ipak, upravo pro-tiv ovih, svojih najbliìh, svoga roda, svoje bra}e i sestara u nemisti-fikovanom i neideologizovanom smislu te re~i, bila je usmerenanepodnoπ ljiva fratricidna strast i histerija, koja se, pod diri-gentskom palicom neodgovornih politi~kih vo|a, π irila i valjalaCrnom Gorom u poslednjih deset godina, a kulminirala u poslednjihnekoliko meseci, posebno tokom prvih nekoliko sedmica NATObombardovanja. Moè se oprostiti, ali se ne sme zaboraviti."Izdajnici", "Brankovi}i", "petokolonaπ i", "izrodi", to smo bili mi,jedni drugima najbliì. I upravo ovde se razotkriva sva la` i bedailuzije odnosno ideologije roda. Ona, koja na re~ima toliko uznosi islavi svoj rod, poreklo, krv, zavrπ ava u neobuzdanoj mr`nji i agre-

186


siji upravo protiv svog roda i svojih najbliìh.I posle svega, treba zadràti nu`ni oprez. ˇto do joπ jednog fratrici-

da u Crnoj Gori, ipak, nije doπ lo, viπ e je zbog ravnoteè sile i straha,posebno predose}anja bliskog politi~kog kraja vrhovnog vo|e, negozbog kriti~kog suo~avanja, osveπ }enja i iscelenja, mada je, u izvesnojmeri, verovatno, bilo i ovog drugog. A svest i oprez ove vrste, nijesamo akademska. Naprotiv, od ove svesti odnosno opreza, zavisi idinamika, kvantitet i kvalitet stvarnog i potpunog iscelenja, koje je,moramo se nadati, joπ uvek pred nama.

187

Ljudi posebnog kovaSkica za portret Crnogoraca-Velikosrba

Kao i ljudi, i istorijski mitovi imaju svoje vreme ra|anja, vreme ra-zvoja i vreme umiranja. Nakon dva veka burne istorije, i kosovskiodnosno velikosrpski istorijski mit danas je u fazi umiranja, odnosno udegenerativnoj fazi, kako je tu fazu ovog mita nedavno slikovito ita~no opisala Latinka Perovi}, jedan od naπ ih najboljih poznavalacaovog pitanja. A kako su Crnogorci-Velikosrbi, od samog po~etka, bilijedan od ugaonih kamena temeljaca ovog mita, prirodno je da je saistorijskim opadanjem i raspadanjem tog mita po~elo i politi~ko opa-danje i raspadanje njegovih nosilaca.

Kako druga~uje, nego kao politi~ko opadanje i raspadanje, ozna~itiizrazito anti-crnogorsko ponaπ anje Crnogoraca-Velikosrba tokomNATO bombardovanja u prole}e 1999. Ono, istina je da je nepri-jateljstvo Crnogoraca-Velikosrba prema Crnoj Gori, po prvi put, i kra-jnje brutalno, manifestovano joπ davne 1918, pa i ~itavu decenijunakon toga, sve do poslednjeg Crnogorca (Bulatovi}a, π to je istorijs-ka ironija), ubijenog bratskom velikosrpskom rukom. Ali, kako objas-niti ponavljanje, pa ~ak i poja~avanje anti-crnogorske mr`nje i strastikod Crnogoraca-Velikosrba posle punih osam decenija, ispunjenihbezbrojnim dokazima o nemogu}nosti bilo kakvog, a kamo liravnopravnog postojanja Crne Gore u okviru bilo kakve, pa ~ak iuteπ ne, skra}ene, Male Velike Srbije. I pored svog istorijskograzumevanja sloènih korena velikosrpstva u Crnoj Gori, psiholoπ kisadràj tolike mr`nje prema svojoj uòj odnosno najuòj domovini,Crnoj Gori, u izvesnoj meri, ipak, ostaje neobjaπ njiv.

Kada se bolje pogleda, me|utim, Crnogorci-Velikosrbi istu vrstuagresivnosti ispoljavaju i prema samoj Srbiji, obi~nim, normalnimSrbima i gra|anima Srbije. U tom smislu, ve} je dovoljno poznata stararasisiti~ka arogancija i pijemontska ambicija Crnogoraca-Velikosrbakao navodno "najboljih i naj~istijih Srba". U prole}e 1999, ova staraistorijska bolest manifestovala se kao otvoren prezir prema "nekimmarginalnim snagama", zapravo prema najhrabrijim i najrazumnijimSrbima i gra|anima Srbije, koji su i u uslovima najopasnije ratne dik-tature, imali gra|anske kuraì da Diktatoru kaù π to mu pripada. Iuopπ te, u degenerativnoj fazi velikosrpskog kosovskog mita dolazi dopotpunog preokretanja svih stvari. Realna Srbija pretvara se u nepos-

188


toje}u, mitsku Srbiju i srpstvo, Miloπ evi}eva bezduπ nost u "mudrudràvni~ku politiku", ˇeπ eljeva dvoli~nost u "doslednost", besmislenirat u "rat za mir", poraz u "pobedu", smrt u slavu i kult.

Uopπ te, kult, slava, ljubav prema smrti (nekrofilija), jedan je odnajsigurnijih znaka degeneracije jednog istorijskog mita i tipa. înjeni-ca je da je jedna vrsta prezira prema smrti sastavni deo svakog istori-jskog mita, pa i njegovih herojskih, mladala~kih po~etaka, ali je velikai o~igledna razlika izme|u herojskog prezira prema smrti i patoloπ kenekrofilije, u nejednakoj koli~ini ìvota odnosno smrti koju taj mit, usvojim razli~itim fazama, proizvodi i prati. U tom smislu, sva upore|e-nja procesa stvaranja, π irenja i konsolidovanja dràve, naroda i ìvotau I i u prve tri ~etvrtine veka, i procesa razaranja, raspadanja iizopπ tavanja ovih u poslednjoj ~etvrtini veka, viπ e su nego indika-tivna. Uz to, tu je i niz kvalitativnih simptoma i aspekata. Me|u ovimaje svakako najzna~ajniji svojevrsni politi~ki parazitizam. Za razliku odherojskog mladala~kog doba, naime, u degenerativnoj fazi mita pre-ovladava parazitski politi~ki tip, koji u boj poziva, ali u boj ne ide, koji,π taviπ e, od ovoga samo profitira. U tom smislu, osta}e upam}eno daniko, i doslovno niko iz rukovodstava velikosrpskih partija u CrnojGori, u prole}e 1999, nije posluπ ao sopstveni poziv i otiπ ao kaodobrovoljac na Kosovo. A kada kontrast odnosno suprotnost izme|umita i stvarnosti dostigne takve razmere, tada je i definitivni krajjednog istorijskog mita ve} sasvim bliska realnost.

Joπ jedan kvalitativni simptom odnosno aspekt crnogorskogveliko-srpstva je od velikog zna~aja. Re~ je o kontradiktornoj iambivalentnoj vezi, pa i preplitanju izme|u Erosa, instikta ìvota, iTanatosa, instikta smrti, π to su posebno pomno i duboko studiraliSigmund Frojd, otac psihoanalize, i Vilhelm Rajh, njegov najpoznatijiu~enik i disident. U kontekstu i duhu njihovih studija, posebno u kon-tekstu i duhu Rajhove Masovne psihologije faπ izma, moè se zastupatistav da je ~ak i patoloπ ka nekrofilija Crnogoraca-Velikosrba, dakleopseàn, sistemati~an i grozni~av rad Tanatosa, instikta smrti irazaranja, zapravo, samo jedan krajnje izopa~en i smrtonosan izrazErosa, u dubinu potisnutih, zatomljenih i nezadovoljenih pozitivnihemocija, strujanja i instikata, te da je sva arogancija, agresivnost,destruktivnost i samodestruktivnost njenih nosilaca, zapravo, samoo~ajni~ki krik pozitivne energije koja je preslaba da bi naπ la put donormalnog zadovoljenja. Na stranu individualna psihologija i psihoter-apija, razumevanje izuzetno kompleksnog i komplikovanog odnosaizme|u Erosa i Tanatosa, od klju~nog je zna~aja za kolektivnu i istori-

189


jsku katarzu Crne Gore, i to najpre za osloba|anje odnosno samooslo-ba|anje Crnogoraca-Velikosrba od sopstvene patoloπ ke nekrofilije, azatim i za pozitivno, neantagonisti~ko, miroljubivo i demokratskoreπ avanje odnosno razreπ enje njihovog odnosa sa drugom polovi-nom Crnogoraca i Crne Gore. Treba li uopπ te da se naglasi, samo uokviru ovakve katarze, mogu}e je i pozitivno reπ avanje dr`avnogpitanja Crne Gore, o kojem se danas toliko puno i s pravom govori.

190

Dva diskursaRazumevanje i parazitiranje

Prema poslednjem popisu iz 1991, Crna Gora je imala 616 552stanovnika, od toga Crnogoraca 61,9%, Muslimana 14,6%, Srba 9,3%i Albanaca 6,6%. Tipi~na multi-etni~ka zajednica. Ipak, to nije sve.Odnos prema dràvi je slede}i, relativno nezavisan faktor politi~kestratifikacije u Crnoj Gori. Na poslednjim, vanrednim parlamentarn-im izborima u Crnoj Gori 31. maja 1998, za "SRJ bez alternative"glasalo je oko 40%, a za "SRJ sa alternativom" i "Crnu Goru bezalternative" oko 60% onih koji su izaπ li na izbore. Ukoliko se, uzovo, zna joπ i za ~injenicu da deo, prema nekim indikacijama ~aktre}ina svih Crnogoraca, sebe smatra istovremeno i Crnogorcima iSrbima, sa odgovaraju}om, podeljenom lojalnoπ }u prema Crnoj Gorii SRJ (Maloj Velikoj Srbiji), postaje jasno da je za sudbinu Crne Gorekao dràve danas najzna~ajnija upravo ova unutraπ nja podeljenost,"dvojna nacionalna svijest", kako se ranije govorilo, ili "dramadvostrukog identiteta" Crnogoraca, kako se danas kaè.

U gornjim ~injenicama ne bi trebalo da bude ni~eg spornog. Pa ipak,veoma ~esta reakcija na iznoπ enje ovih ~injenica, posebno veoma~esta reakcija "stopostotnih" Crnogoraca, jeste jedna vrsta ljutnje ineslaganja. Kada se po|e dublje u razjaπ njavanje ove reakcije,me|utim, naj~eπ }e se do|e do toga da se sama ~injenica postojanjarealtivno velikog broja politi~ki π izmati~nih Crnogoraca, razapetihizme|u Crne Gore, Velike Srbije i Jugoslavije, sa relativno sna`nim iistrajnim elementom velikosrpske lojalnosti, zapravo, uopπ te ne sporikao takva, nego se ovoj ~injenici spori istorijska i politi~ka legitimnos-ti. Ali, ovde je po sredi tipi~na zamena diskursa, to jest brkanje profe-sije sociologa odnosno politikologa, koja se bavi prete`no indikativn-im, i profesije politi~ara, koja se bavi jednako indikativnim kao i vred-nosnim sudovima. Iz okolnosti da je jedna politi~ka ~injenica, unaπ em slu~aju velikosrpska lojalnost u Crnoj Gori, u velikoj meriproizvedena putem dugotrajnog i organizovanog politi~kog nasilja,naime, ne proizilazi da ta ~injenica, jednostavno, ne postoji. Naprotiv,du`nost sociologa odnosno politikologa je da na postojanje te ~injeniceupozori, kao π to je du`nost racionalnog i pragmati~nog politi~ara dao njoj vodi ra~una. Zatvaranje o~iju pred ovom ~injenicom moè serazumeti kao produèna post-traumatska reakcija (kao π to je,primera radi, bila i reakcija mnogih glumaca amaterskih pozoriπ ta

191


kod nas, koji joπ dugo posle II svetskog rata, nisu hteli da igraju ulogeNemaca-okupatora), ali je svako zatvaranje o~iju pred realnoπ }u nesamo autisti~no nego i kontraproduktivno.

Uostalom, razumevanje i parazitiranje, kao dva diskursa, ne treba,isklju~ivo, jednozna~no i bez ostatka, vezivati za nauku i politiku, kaodve idealno-tipske profesije. Idealni tipovi su ~esto daleko od realnosti.Kao π to deo nauke, pod maskom la`ne objektivnosti, i te kakou~estvuje u posvemaπnjem politi~kom parazitiranju, tako i deo poli-tike, uz pomo} nekorumpirane nauke, ponekad uspe da se tom parazi-tiranju suprostavi. Razlika izme|u dva diskursa, ipak, ostaje. Jedna jestvar kada se drama dvostrukog identiteta Crne Gore i Crnogoraca pos-matra, objaπnjava i razumeva kao kompleksna i dinami~na istorijska~injenica, nastala u poslednja dva veka, kao svojevrsni pe~at, koji je umasovnu svest populacije utisnuo, u izvesnim periodima ~ak i fratricid-ni sukob dve odnosno tri dràvne ideje i mobilizacije, a savim drugakada se ova kompleksna i dinami~na istorijska ~injenica politi~kibezduπno eksploatiπe, kada se na njoj egoisti~no i neodgovornoparazitira.

Niπ ta novo, ovo je jedna od starih, ali dobrih, ta~nih i korisnihstrukturalisti~kih "caka": ~ak i identi~ni iskazi, u razli~itim diskursima,dobijaju sasvim razli~ita zna~enja. "Ime i prezime" Momira Bulatovi}ai njegove partije u poslednjih deset godina predstavlja π kolski primerneodgovornog politi~kog parazitiranja, dok razumevanje ovog dvojst-va, demokratska suzdrànost i miroljubivost crnogorskih indipendistau istom periodu predstavlja dobar primer odgovornog odnosa premasopstvenoj proπ losti, sadaπ njosti i budu}nosti.

Dva diskursa, o kojima je ovde re~, ponekad su pomeπ ani i ustavovima jednog te istog politi~kog subjekta, i to ne samo u smisluevolucije stavova tog subjekta u vremenu, nego, ima i takvihslu~ajeva, i u smislu meπ avine diskursa odnosno stavova tog subjek-ta u jednom istom trenutku u vremenu. Dobar primer za prvi slu~ajje Narodna stranka Novaka Kilibarde, koja je preπ la dugi put odagresivnog velikosrpskog parazitiranja do odgovorne i demokratskesrpske politike u Crnoj Gori, dobar primer za drugi slu~aj jeDemokratska partija socijalista, u ~ijim aktuelnim stavovima, poredrazumevanja, suzdràvanja i odgovornosti, joπ uvek ima i sna`nihrecidiva politi~kog parazitiranja. Naravno, politi~ka praksa, a nediskurs sam, onaj je faktor koji, u krajnjoj liniji, odlu~uje o prete`noparazitskom, prete`no produktivnom, ili meπ ovitom karakteru

192


jednog diskursa. Apriornih uputstava i pravila nema.Na kraju, joπ samo jedan faktor koji razliku izme|u naπ a dva

diskursa danas ~ini joπ zna~ajnijom i osetljivijom. Pored bolne istori-jske traume, koja bi i sama po sebi bila faktor komplikacije, naime,~injenica je da je crnogorsko pitanje joπ uvek nereπ eno. U takvimuslovima, razlika izme|u diskursa razumevanja i diskursa parazitiran-ja, i ina~e svojstvena svakoj ljudskoj odnosno druπ tvenoj delatnosti,nauci i politici, postaje krajnje zapaljiva, svaki iskaz unutar ovihdiskursa pozitivno ili negativno naelektrisan, svaka re~ pozitivno ilinegativno nabijena. Pored razlika, izme|u nauke i politike postoje ibitne veze. Kao π to je neoprostiva greπ ka kada se previ|aju razlike,tako je neoprostiva greπ ka i kada se previ|aju ove veze. Nauka nijenevina. Naprotiv. Sve π to ona danas o ovom pitanju ka`e, ili ne ka`e,na ovaj ili onaj, pozitivan ili negativan na~in, postaje deo same, bolje ililoπ ije stvarnosti.

193

Balkanska slagalicaIdentiteti i entiteti u haosu

Poznata π izmati~na srpsko-crnogorska podeljenost ve}inskog odnos-no pravoslavnog stanovniπ tva Crne Gore, kao i dvostruki crnogorsko-srpski identitet i odgovaraju}a podeljena lojalnost Crnoj Gori i SRJ(Maloj Velikoj Srbiji) jednog dela Crnogoraca unutar ovog delastanovniπ tva Crne Gore, nije ni malo retka, kao π to se to ~estopogreπno misli. Antropolozi nas o sli~nim fenomenima obaveπ tavajukada je re~ o takozvanim primitivnim, a sociolozi kada je re~ o najrazvi-jenijim industrijskim druπ tvima. Tako, Imanuel Volerstin ukazuje na"viπestruke identitete" kao sasvim normalnu, ~ak preovla|uju}u pojavukod domorodaca na Karibima, a Antoni Smit na "koncentri~ne krugoveetni~kog identiteta i vernosti", odnosno na "dvojni identitet" kao nor-malnu, pa ~ak i poèljnu realnost kod najstarijih i najrazvijenijih zapad-noevropskih naroda, Bretonaca u okviru Francuske i Katalonaca unutarˇpanije, na primer.

Otkuda onda tolika koli~ina negativne energije, ekskluzivizma,isklju~ivosti, neprijateljstva i smrti u naπem slu~aju. Rusoovski intelektu-alci verovatno bi za to optuìli upravo civilizaciju odnosno dràvu. îni se,ipak, da je ova optu`ba isuviπe apstraktna. Dràva jeste nosilac domi-nacije, ekskluzivizma i apsolutizma, ali to joπ uvek ne objaπnjava kakoto da u nekim dràvama, i me|u nekim dràvama, ovi elementi sluè rel-ativnoj slobodi i miru gra|ana, a u nekim, kao kod nas, postaju sredstvobeskona~ne i smrtonosne etni~ke mobilizacije, unutraπnjeg i spoljaπnjegrata, smrti i neslobode. Bliì realnosti i bolji je odgovor koji ukazuje nastrukturne odnosno svetsko-sistemske razlike izme|u centralnih i perifer-nih odnosno poluperifernih dràva savremenog svetskog sistema. Dràvesa periferije i poluperiferije svetskog sistema su slabe, zavisne i siro-maπne, pa zbog toga, po pravilu, i agresivne, i to kako prema unutra, takoi prema spolja. Ova njihova slabost i agresivnost glavni je izvor negativnihetni~kih i politi~kih energija, te, u tom sklopu, i izrazito negativne,smrtonosne i fratricidne politi~ke instrumentalizacije ili zloupotrebedvostrukih odnosno viπestrukih identiteta. Umesto da budu medij pozi-tivne kompleksnosti i komunikacije, π to oni imaju kao potencijal, oviidentiteti postaju kanal i `rtva sveopπ te unutraπnje destrukcije i domi-nacije.

U ovom kontekstu, moè se re}i da, mada prili~no zakasneo, i joπ

194


uvek bez dovoljno sigurnosti i garancija, Pakt za stabilnostJugoisto~ne Evrope, kojeg je Evropska unija najavila i promovisalausred nepodnoπ ljivog kosovskog haosa, predstavlja pravi malikopernikanski zaokret. Posle pune decenije odbijanja, EU jekona~no preuzela svoj deo odgovornosti odnosno suodgovornosti zaovaj deo Evrope. Umesto godoovskog ~ekanja civilnog druπ tva idemokratije, kao uslova prijema u evropske institucije i integracije,najzad se preπ lo na zajedni~ku izgradnju i odgovornost. Posle punihdeset godina pustoπ enja, izazvanog raspadom ranijeg zajedni~kogokvira (SFRJ), balkanski identiteti i entiteti u haosu kao da su dobilinovi zajedni~ki okvir, a frustriraju}a balkanska slagalica prve rela-tivno jasne konture i obrise.

Novi evropski odnosno jugoisto~noevropski okvir moè bitiblagotvoran i za pozitivno i demokratsko reπ avanje crnogorskogdràvnog pitanja, i u tom sklopu i za pozitivno i demokratskoreπ avanje specifi~ne crnogorske drame dvostrukog identiteta. Paktza Jugoisto~nu Evropu, sa svojom infrastrukturom, resursima i insti-tucijama, moè biti onaj neophodni tre}i faktor, koji crnogorsko-srpskoj dvostrukosti dela Crnogoraca, a zatim i svim drugimgra|anima Crne Gore i Crnoj Gori kao njihovoj zajedni~kojdomovini, moè pomo}i da relativizuju nasle|enu isklju~ivost, relak-siraju akumulirane tenzije, izbegnu nove traume i ostvare istorijskopomirenje. Sve to, naravno, kao uslov bez kojeg nema stvarnodemokratskog reπ avanja odnosno reπ enja crnogorskog dràvnogpitanja. Referendum jeste jedino legitiman i legalan odnosnoustavom predvi|en put za reπ avanje tog pitanja, ali bez ispunjenjaonog prethodnog, supstancijalnog uslova, i sam referendum moèretardirati u mehanizam negativne mobilizacije i manipulacije.

Pri tome se, naravno, ni jednog trenutka, ne sme smetnuti s umada je i ovaj novi okvir samo nova π ansa, ne i apsolutna izvesnost.Barem dve vrste ~injenica nalaù opreznost i spremnost na kreativnianga`man. S jedne strane, i pored preloma, kojeg je prvi eksplicitnoformulisao Romano Prodi, u samoj Evropi odnosno EU joπ uvek jepreviπ e starog, ignorantskog i neokolonijalnog odbijanja, egoizma ikonzervativizma, tako da realizacija dobro zamiπ ljenog Pakta, ni sate strane, nije sasvim izvesna i neproblemati~na. S druge strane,neizvesnosti i problemi u regionu su joπ ve}i. Balkanska slagalicanosi teπ ku hipoteku. Prve relativno jasne konture i obrisi nisudovoljni. Joπ uvek je premnogo destruktivne neizvesnosti.Identiteti i entiteti u haosu joπ uvek su daleko od pozitivnog pre-

195


poznavanja i sinergetskog uvaàvanja. U izvesnom smislu, ovde jere~ o jednoj vrsti veoma sloènog istorijskog sustizanja i slaganjavremena. EU odnosno njen Pakt za stabilnost Jugoisto~ne Evropedonosi viziju i π ansu dvadesetprvog, balkanski identiteti i entiteti uhaosu nose teret nedovrπ enog devetnaestog i dvadesetog veka.Pitanje da li }e nadvladati nade budu}nosti ili strahovi proπ losti,nije ni malo retori~ko. U odgovoru na ovo pitanje, nema niti moèbiti bilo kakve apriorne garancije. Ljudi, narodi i dràve u ovomregionu, pa i u Crnoj Gori, i Crna Gora sama, bi}e u narednom vekuono π to danas u~ine od sebe. Trivijalno, ali ta~no.

196

Znanje u prisustvu vlastiEnciklopedija Crne Gore (1)

Tek π to su se po~etkom ove godine pojavile, dve pripremne publi-kacije Enciklopedije Crne Gore (ECG), Prire|ivanje ECG i Azbu~nikECG, ve} su stigle da izazovu brojne i teπ ke prigovore. Naravno, punadecenija velikosrpske politike u Crnoj Gori nije mogla pro}i a da neostavi snaàn pe~at i u oblasti kulture, znanja i nauke. Ovaj pe~at jasnose ocrtao i u prvim skicama za ECG. U tom smislu, kritike zbog sna-`nog prisustva velikosrpstva odnosno anticrnogorstva, koje su na adre-su ECG ve} izre~ene, najve}im delom, sasvim su opravdane.

Ipak, sna`no prisustvo velikosrpstva odnosno anticrnogorstva samoje vidljivi vrh ledenog brega. Ispod povrπ ine, kriju se mnogo dublji ive}i nedostaci ovog projekta. Ukoliko se ovim drugim nedostacima da-nas ne posveti potrebna pa`nja, moglo bi se dogoditi da sutra crnogo-rstvo u potpunosti istisne velikosrpstvo, ali da bitni intelektualni ne-dostaci ostanu, i da se na taj na~in niπ ta suπ tinski va`no ne dogodi.Samo ko-zna-koja-po-redu i ko-zna-do-kada konjunkturna zamenamesta u ina~e neizmenjenom obrascu unutraπ nje politi~ke odnosnoetni~ke dominacije.

A glavni i najdublji intelektualni nedostatak ECG leì u sferi kon-cepcije, odnosno, preciznije, epistemologije. Glavni i najdublji korenovog nedostatka, me|utim, nije intelektualni, nego politi~ki. To jeparazitski, ~ak predatorski model dominacije, oblik sveprisutne, anedemokratske vlasti i politike, koji, kao najteà bolest, blokira i raza-ra sve druge autonomne i produktivne sfere druπ tva, pa i sferu auto-nomne i produktivne kulture, znanja i nauke. U tom smislu, sna`noprisustvo velikosrpstva odnosno anticrnogorstva u prvim materijalimaza ECG, samo je najnoviji produètak viπ edecinjskog pa i viπ eve-kovnog kontinuiteta ovog modela.

Konkretne konsekvence ovog modela su bolne i fatalne. Na jed-nom kraju, to su loπ e pretpostavke: politi~ka, a ne nau~na podob-nost, funkcionalna, to jest funkcionerska, a ne profesionalna kompe-tentnost, okupljanje na osnovu nacionalnih, politi~kih i ideoloπ kih,a ne nau~nih, intelektualnih i profesionalnih potreba, projekata iafiniteta. Na drugom kraju, to su loπ i rezultati: institucije, komu-nikacije, ~lanci i knjige, koje, umesto da izraàvaju, ali i podsti~u

197


razvoj kulture, znanja i nauke, obrnuto, konzerviraju, blokiraju irazaraju ovaj proces. Ve} i u prvim materijalima ECG, na àlost,previπ e je elemenata ove vrste.

U samoj koncepciji odnosno epistemologiji ECG, o~igledna jeprili~na anahronost, dominacija ideja I i prve polovine veka,meπ avina poznatih, ali ve} delom iscrpljenih postulata modernenauke, i povampirenih, ali imperijalno agresivnih elemenata pred-modernog duha i znanja, prevlast deskriptivizma nad dubljim spoz-najama u svim oblastima, doga|ajne nad strukturalnom istorijom,hagiografije nad kriti~kom spoznajom, stare monodisciplinarnostinad novom transdisciplinarnoπ }u. Sve ovo posebno dobro se vidi ujednoj krupnoj i loπ oj disproporciji i distorziji. Na jednoj strani,zbog o~iglednih vannau~nih odnosno politi~kih razloga, konstru-isana i hipertrofirana je jedna, na pogreπ an na~in π iroka koalicijaznanja, filozofsko-nau~no-paranau~na i moderno-predmoderna "6.Tematska oblast: Filozofija - Psihologija. Religija. Teologija,Crkvena istorija", sa urednicima nekih struka povu~enim direktnosa dnevno-politi~kog, to jest crkveno-ideoloπ kog fronta. Na drugojstrani, ~itav niz, ili, preciznije, barem tri tako velike i zna~ajneoblasti druπ tvenih nauka, kao π to su sociologija, politikologija ipravo, doìvele su veliko, i opet pogreπ no, sabijanje, konfuziju iatrofiju u "3. Tematsku oblast: Druπ tveno i dràvno ure|enje -Pravo. Sociologija".

Velik broj urednika i autora ECG nesporno spada u najkompetent-nije u svojim oblastima u Crnoj Gori. To, me|utim, ne moè naknad-no da otkloni odnosno reπ i probleme na koje je ukazano u prethod-nom pasusu. To su najzna~ajniji, polazni i sveopredeljuju}i problemikoncepcije i epistemologije. ECG je ove probleme jednostavnopresko~ila, ili, u najboljem slu~aju, smandrljala. Ni najkompetentnijapojedina~na obrada, u daljem radu na ECG, ove nedostatke ne moèda kompenzira. Potrebna je rekonstrukcija samih temelja.

Odbrana ECG, koja bi bila inteligentnija od one koju smo ve} upoz-nali, mogla bi re}i kako ni jedna enciklopedija, pa ni ECG, ne moè,pa i ne sme biti niπ ta drugo do ogledalo, to jest veran odraz svogadruπ tva. I to je jednim delom ta~no. Ali samo jednim delom. ECGmora izraziti crnogorsko druπ tvo, te njegovu kulturu, znanje i nauku,sa svim odgovaraju}im unutraπ njim atributima, kontradikcijama inedostacima, ali ona, u meri koja je realna i mogu}a, istovremenomora i uticati na njegov dalji razvitak. Drugim re~ima, ECG ne bi

198


smela biti ni futuristi~ka fikcija i kopija razvijenijih druπ tava, ali nidelo koje konzervira i blokira. Sude}i prema prvim materijalima,me|utim, za ECG vaì upravo ovo drugo.

Politi~ke nauke su i ovde dobar primer. U razvijenim druπ tvimapostojanje i institucionalizacija politi~kih nauka nisu sporni barem~itav jedan vek. U Crnoj Gori, zbog relativne nerazvijenosti, one joπuvek nisu doìvele potpuni razvitak, priznanje i institucionalizaciju. Presvega, joπ uvek nema mati~nog odnosno Fakulteta politi~kih nauka.Ipak, postoje zna~ajni elementi, predmeti i katedre na nekoliko uni-verzitetskih jedinica, kao i mogu}nost i najava njihovog daljeg i punograzvitka i institucionalizacije. Ono najmanje π to je ECG u ovakvojsituaciji morala da izrazi, to je barem ono π to ve} postoji. Umestotoga, politi~ke nauke su u ECG izgubile ~ak i samo ime. "Druπ tveno idràvno ure|enje" je naziv koji je kod nas i u drugim takozvanim soci-jalisti~kim zemljama, za ovu oblast, koriπ}en joπ u vreme dijama-tovskih pedesetih. A sve to zbog one fatalne politi~ke dominante, kojaje i ovo, kao i druga pitanja koncepcije i epistemologije, potpuno potis-nula, ili ~ak eliminisala, tako da o koncepciji i epistemologiji ECG,zapravo, nije ni bilo valjane rasprave.

199

Trauma, dijalog i znanjeEnciklopedija Crne Gore (2)

Trauma dvostrukog, crnogorsko-srpskog, odnosno crnogorsko-velikosrpskog identiteta, predstavlja centralnu ~injenicu Crne Gore unjenom dvadesetom veku, i to ne samo kada je re~ o njenoj krhkojdràvi, nego i kada je re~ o njenoj π izmati~noj kulturi. U tom smislu,nije bilo ni realno, ni mogu}e, a treba dodati, ni poèljno, o~ekivati odEnciklopedije Crne Gore (ECG), da, na kraju ovog veka, ovu nezaobi-laznu ~injenicu, ni na koji na~in ne izrazi. Pravo pitanje, me|utim, nijeto, da li je trauma dvostrukog identiteta Crne Gore, u ovom ili nekomdrugom delu, naπ la neki izraz, nego da li je taj izraz dobar ili loπ . Ve}i prvi, pripremni tekstovi za ECG, Prire|ivanje ECG i Azbu~nik ECG,objavljeni po~etkom 1999, navode na zaklju~ak da je put koji je za tajizraz u ovom delu izabran, iako ne i najloπ iji, ipak, prili~no loπ .

Negiranje pomenute dvostrukosti Crne Gore, bilo sa njene srpskeodnosno velikosrpske, bilo sa njene crnogorske strane, ~ega je u istori-ji Crne Gore bilo isuviπ e, bilo bi najloπ ije reπ enje. I, mada je velikos-rpski pe~at u ECG odnosno CANU i dalje veoma snaàn, mo`da joπuvek i dominantan, mora se odmah re}i da je u tom pogledu u oviminstitucijama, ipak, napravljen izvestan napredak. Verovatno pod uti-cajem nacionalnog bu|enja Crnogoraca u poslednjih nekoliko godina,ECG i CANU delimi~no su se otvorile i za ovaj tok moderne CrneGore. Jedan broj zna~ajnih crnogorskih nau~nika i umetnika, koji jesve do skoro bio ekskomuniciran zbog politi~kih odnosno nacionalnihrazloga, preciznije zbog crnogorske nacionalne svesti i orijentacije,angaòvan je u svojstvu urednika i autora ECG. Ono, me|utim, π tonije dobro, to je na~in na koji je to u~injeno.

Umesto da se to u~ini na na~in koji je u nauci i umetnosti jedinomogu} i legitiman, putem sistematske profesionalne kompetencije,kompeticije i dijaloga, naime, to je u~injeno putem loπ eg, nacional-no-ideoloπ kog kompromisa, tako π to je izvrπ ena prosta,mehani~ka podela "teritorija", oblasti i tema, i na taj na~inuspostavljena jedna vrsta pasivne me|usobne koegzistencije izme|ui dalje zatvorenih nacionalno-ideoloπ kih krugova i blokova. Nakonovako loπ e inicijalne podele, nikakva naknadna recenzentska iredakcijska procedura, ma koliko, sama za sebe, ina~e, bila savesnai korektna, ne moè da dovede do boljeg rezultata. Na taj na~in,

200


umesto da nauka i kultura odnosno ECG postanu vaàn, ako ne inajva`niji element istorijskog osveπ }enja i oslobo|enja, civilizacijei katarze u frojdovskom smislu tih re~i, one, duboku istorijsku trau-mu, ovim putem, na àlost, samo privremeno i povrπ no zale~uju.

Nezadovoljan loπ im kopromisom koji je opisan, posebno istrajava-njem joπ uvek sna`nog velikosrpskog bloka u CANU i ECG, jedanbroj zna~ajnih crnogorskih intelektualaca ve} je reagovao osnivanjemDukljanske akademije nauka i umjetnosti (DANU). Sude}i na osnovuprvih pokreta~a, motiva, ideja i osniva~a, DANU, bez sumnje, pred-stavlja legitimnu i respektabilnu alternativu. Ostaje otvoreno jedinopitanje optimalne strategije, to jest pitanje da li je, u uslovima brutal-no ograni~enih materijalnih, finansijskih i ljudskih resursa, najbolji putza postizanje unutraπ nje nacionalne, kulturne i ukupne integracije,put protestnog odvajanja, fragmentacije i konkurencije, ili putunutraπ nje borbe, dijaloga i revandikacije. Autor ovog teksta misli daje to, ipak, ovaj drugi put. Crna Gora je isuviπ e mala da bi svoje i ina~eograni~ene snage troπ ila u paralelnim nacionalnim projektima i insti-tucijama.

Ono, me|utim, π to je van svakog spora, to je apsolutna anahronosti π tetnost produàvanja bilo kakve, posebno kao-bubreg-u-lojurazbaπkarene velikosrpske monisti~ke pozicije. Ironi~no, velikosrpskamonisti~ka pozicija, odnosno njeni do ju~e najgorljiviji politi~kiaktivisti, danas se, u CANU i drugim nau~nim i kulturnim ustanovamaslu`bene Crne Gore, kriju ispod retorike toboè objektivne i jedinoispravne nau~ne istine. A ~ak i u najrazvijenijim druπ tvima, koja sudavno prevladala svoje unutraπ nje π izme i raskole, koncepcijamonisti~kog univerzalizma i istine definitivno je napuπ tena u koristkoncepcije "pluralisti~kog univerzalizma", kako ovu poziciju nazivaImanuel Volerstin, glavni autor izvanredne epistemoloπke studijeKako otvoriti druπ tvene nauke (CID, Podgorica, 1997). Ali, "kvaka" jeupravo u tome. "Objektivna i jedino ispravna nau~na istina" je samomaska jedne prevazi|ene ideologije, a arogancija njenih nosilaca, poje-dinih visokih zvani~nika CANU i ECG, samo infantilna i sujetna reak-cija jedne nomenklature na sve izvesniju mogu}nost gubitka monopola.

Arogancija je izraz slabosti i straha. Ona razara i blokira. Poredostalog, ova arogancija je samo doprinela trendu unutraπ njeg odliva,~ak neke vrste unutraπ nje emigracije zna~ajnih crnogorskih intelektu-alaca. Da li }e ovaj negativni trend uspeti da se transformiπ e i razvijeu pozitivnu i delotvornu alternativu? Zatim, da li }e onaj mehani~ki

201


kompromis unutar ECG, ipak, doneti neki bolji rezultat? Kona~no, dali }e ECG, u budu}em radu, ipak, po~eti da se otvara? Pitanja je viπ enego odgovora. Jedno je, me|utim, sasvim izvesno. Kad god ovootvaranje da zapo~ne, ono }e morati da krene putem one sistematskeprofesionalne kompetencije, kompeticije i dijaloga, kojeg je do danasbilo toliko malo ili ni malo. Nikada nije kasno. Bolje ikad nego nikad.Ukoliko ne pre, kompetentan dijalog o otvorenim pitanjimacrnogorske istorije, nauke i kulture, mogao bi, odnosno morao bi dazapo~ne i nakon pojave prvog izdanja ECG. Ukoliko za to budedovoljno dobre volje na obe strane, verovatne jednostranosti prvogizdanja mogle bi da poslu`e kao podsticaj za proπ ireni dijalog ipoboljπ ano drugo izdanje. Ukoliko bi takav dijalog nivo profesion-alnog konsenzusa oko spornih pitanja pove}ao makar i za samo dese-tak procenata, i to bi bilo mnogo bolje, nego beskona~no i arogantnoistrajavanje u zatvorenim, monisti~kim "istinama" i krugovima.

202

Misterije osloba|anjaCrna Gora i Srbija

I sama po sebi, svaka tranzicija od diktature ka demokratiji, veomaje sloèna operacija. Indipendisti~ki pokreti u multietni~kimdruπ tvima ovu sloènost samo dodatno uve}avaju. Pa ipak, o odnosuizme|u dveju tako sna`nih, masovnih i elementarnih te`nji dvadesetogveka, kao π to su te`nja ka unutraπnjoj slobodi odnosno demokratiji ite`nja ka spo-ljaπnjoj slobodi odnosno nezavisnosti, i danas, na krajuovog veka, i nakon tragi~nih iskustava posthladnoratovskih balkanskihratova, mnogo je viπe apriornih dogmi i stereotipa, nego pa`ljivih anal-iza i razumevanja.

Dok dogma indipendizma ignoriπe ili umanjuje zna~aj unutraπnjih,dogma demokratizma, obrnuto, ignoriπ e ili umanjuje zna~ajspoljaπnjih odnosno me|uetni~kih napetosti i sukoba. U oba slu~aja,izostaje konkretna analiza i razumevanje realativno autonomnihdinamika, ali i brojnih interakcija izme|u ova dva sloèna procesa. A toje upravo ono π to je najva`nije. U razumevanju ovog dvostrukog kom-pleksa, misterija je (unutraπnjeg i spoljaπnjeg) osloba|anja.

U ovom dvostruko sloènom procesu nema krutih pravila. ˇto vaì ujednoj, ne mora da vaì u nekoj drugoj fazi dinamike. Jedino ~vrstopravilo kojeg se treba dràti jeste da nema ~vrstih pravila i da zbog togatreba pa`ljivo pratiti sam proces. "ˇta da se radi" treba izvla~iti iz proce-sa, a ne obrnuto. Dobar primer za ovo je i aktuelni odnos izme|u CrneGore i Srbije.

Ta~no je da slepi indipendizam, koji ne vodi ra~una o realnimunutraπ njim i me|unarodnim uslovima, posebno u podeljenom,polarizovanom druπ tvu, kakvo je i ono u Crnoj Gori, moè da budeloπ , pa i direktno kontraproduktivan, i to ne samo za zapo~etidemokratski proces, nego, na kraju krajeva, i za sam indipendizam.Ali, ovo nije nepromenljiva dogma, nego trezveno upozorenje. Svete~e, sve se menja. Promenjene me|unarodne i unutraπ nje okolnostidonose nove odnose i interakcije.

Osim toga, ovaj proces ima i svoju drugu, pozitivnu stranu ilimogu}nost. Akteri ovog procesa nisu osu|eni na jednu, jedinu inepromenljivu trajektoriju, nego i sami mogu da, makar delimi~no,

203


sopstvenom inteligencijom i imaginacijom, uti~u na zapo~etu putanju.I to se dobro vidi u aktuelnom kompleksu indipendizma i demokratiz-ma u Crnoj Gori i Srbiji.

Tako, poznati anti-demokratski potencijal slepog indipendizma,nikako ne bi smeo da zaseni nesporne koristi koje bi, uz viπ e inteligen-cije i imaginacije, iz slobodne odnosno nezavisne Crne Gore, mogli daizvuku demokratski procesi i akteri u Srbiji i Crnoj Gori. Od viπ e,ovde }emo ukazati samo na dve takve koristi, koje su, mada veomazna~ajne, nedovoljno prime}ene.

Slobodna, to jest, ukoliko tako odlu~e njeni gra|ani, nezavisna CrnaGora, u interesu je slobodne odnosno demokratske Srbije. Iako takozvu~i, ovo nije prazna fraza, nego najdublja iskustvena pouka. Ne smese zaboraviti, glavni mehanizam, pomo}u kojeg je agresivno-nacionali-sti~ki reìm Slobodana Miloπ evi}a, svih ovih deset godina, lomio svojeunutraπ nje protivnike u Srbiji, bio je mehanizam izazivanja i vo|enjaratova na teritorijama izvan Srbije. Unutraπ nji demokratski pokret uSrbiji, rat izvan Srbije. Obrazac ve} viπ e puta isproban. Podsetimo:velike devetomartovske demonstracije 1991, rat u Sloveniji i Hrva-tskoj; vidovdanski sabor 1992, rat u Bosni i Hercegovini; veliki gra-|anski protesti 1996-97, rat na Kosovu.

Istini za volju, i sama demokratska opozicija Srbije, preciznijenjena zamaπ na ve}ina, sa manje ili viπ e entuzijazma, u~estvovala jeu ovom obrascu. I to je bila tajna njene samodestrukcije. Umesto dana~elno podrì pravo drugog naroda, kao i pravo sopstvenog naroda,ona je, u ime jednostrano i nasilno interpretiranog prava sopstvenognaroda, naj~eπ }e padala u blato reìmskog nasilja i nepostojanja. Itako stalno, ve} deset godina. Kao narkoza, bez sposobnosti uvi|anjasopstvenih greπ aka.

I tako sve do Crne Gore. Nakon Kosova, Crna Gora je za reìmSlobodana Miloπ evi}a ostala joπ jedini odnosno poslednji ne-potroπ eni spoljaπ nji entitet. Pa ipak, umesto da na ponavljanje anti-secesionisti~ke histerije, i starog obrasca u celini, odgovori sa jedno-stavnim "To je stvar Crne Gore i njenih gra|ana", demokratskaopozicija u Srbiji, to jest njena zamaπ na ve}ina, i dalje luta u magli,i vi~e "No` u le|a demokratskoj opoziciji Srbije, no` u le|a de-mokratskoj opoziciji Srbije", ~ak i na najnovije, umerene i trezvenepokuπ aje iz Crne Gore da se redefiniπ u odnosi izme|u dve posled-nje jugoslovenske republike.

204


Demokratska opozicija Srbije mora napraviti kopernikanskipreokret, i kada je o odnosu izme|u Srbije i Crne Gore re~. Dok je nes-lobodne Crne Gore, bi}e i neslobodne Srbije. Dok je mitoloπ kesrpske Sparte, bi}e i mitoloπ ke odnosno Velike Srbije. A dok je mito-loπ ke odnosno Velike Srbije, bi}e i neslobodnih Srba, ne samo ne-Srba. Srbija se mora suo~iti sa samom sobom. Neslobodna, mitoloπ ka,velikosrpska Crna Gora, u tome joj samo smeta.

Najzad, reπ avanje pitanja dràvnog statusa Crne Gore putemdemokratskog referenduma, u interesu je i samih zapo~etih reformskihi demokratskih procesa u Crnoj Gori. Ne, iako tako izgleda, ovo nijetautologija. Ovo nije ni reminiscencija na sav onaj dosadni etatisti~kibaga`, kult dràve, istorijsko pravo, apoteozu tradicije, na koje se uCrnoj Gori, ruku na srce, moè nai}i svakog dana. Ne, ovde je re~ ojednoj relativno skoroj, a sasvim konkretnoj parazitskoj pojavi, kojave} ozbiljno ugroàva, i ina~e skromne i nerazvijene, prvedemokratske tekovine u Crnoj Gori. Re~ je o jednoj vrsti neobi~noganti-miloπ evi}evskog parazita-mutanta, koji na negativan na~in, aliipak, ìvi od Miloπ evi}evog reìma, i to tako π to sve neuspehe i prob-leme u Crnoj Gori, pa i one koji su u celini doma}eg porekla, pre-varantski upisuje u konto omrznutog diktatora i reìma u Beogradu.Referendum u Crnoj Gori u~inio bi da i ovo varanje na sitno kona~noprestane.

205

Drama jednog narodaDva skora primera: Nema~ka 1989. i Crna Gora 1998.

Primer Nema~ke iz 1989. postao je ve} antologijski poznat. Na sa-mom vrhuncu, antiautoritarni pokret tadaπ nje DR Nema~ke, do-tadaπ nji demokratski slogan "Mi smo narod", pomo}u jedne jedinere~i, preokrenuo je u etni~ki, ujediniteljski zahtev "Mi smo jedan (ne-ma~ki) narod". U Crnoj Gori se 1998. dogodilo neπ to sli~no, samo usuprotnom smeru. Sve do te godine, dovoljna ve}ina gra|ana CrneGore, podràvala je sve, pa i najdestruktivnije ratne avanture Srbije. Ipored svega, kriti~na masa stajala je iza slogana "Mi smo jedan (srps-ki) narod". Po prvi put u ovom veku, usred produène politi~ke krize,na vanrednim parlamentarnim izborima 31. maja 1998, kriti~na masa jepreπ la na suprotne pozicije. Rezultat ovih izbora, kao i sve ono π to jeu Crnoj Gori usledilo posle toga, posebno potmula unutraπ nja grml-javina za vreme NATO bombardovanja 1999, moè se interpretiratikao sporo i teπ ko, ali sve ja~e "Mi nismo jedan (srpski) narod".

U politici nema ~uda. Ukoliko se tako ponekad i u~ini, to jenaj~eπ }e zbog toga π to se ne razume politi~ki odnosno istorijskiproces. Istorijsko vreme se razlikuje od fizi~kog vremena pre svegapo neujedna~enosti. Planinska i ravni~arska reka ovde predstavljajudobre metafore. Fizi~ko vreme je kao ravni~arska reka, bezrazli~no,ravnomerno, ujedna~eno. Istorijsko vreme je kao planinska reka, sanepredvidivom smenom mirnih, sporih i nemirnih, brzih deonica.Pogledajmo naπ e primere. Ono π to, na prvi pogled, izgleda kao pot-puno neo~ekivana promena, preokret, pri pa`ljivijem posmatranju,pokazuje se, zapravo, samo kao realizacija, ostvarivanje procesa kojije dugo akumulirao. U slu~aju Nema~ke, preokret od "Mi smonarod" u "Mi smo jedan (nema~ki) narod", koji se dogodio 1989,inkubirao je dugo, najmanje poslednjih ~etiri-pet decenija, od slomanacizma i uspostavljanja savezni~ke okupacije posle drugog svetskograta, a, u neπ to blaèm vidu, i ~itav vek pre toga, tokom uspostav-ljanja moderne nema~ke dràve i nacije. Sli~no, i u Crnoj Gori, preo-kret od "Mi smo jedan (srpski) narod" u "Mi nismo jedan (srpski) na-rod", koji se zbio 1998, pripreman je dugo, najmanje tokom posled-njih deset godina, od fakti~kog uspostavljanja Male Velike Srbije, ukojoj, osim na papiru, nije bilo mesta za slobodne Crnogorce i slo-bodnu Crnu Goru, a, u joπ dramati~nijem vidu, mada krajnje neu-

206


jedna~eno, i tokom poslednja dva veka, koji se mogu interpretirati ikao istorija dugog trajanja odnosno drama dvostrukog (crnogorsko-srpskog odnosno crnogorsko-velikosrpskog) identiteta.

Pored sli~nosti i razlika koje su gore navedene ili samonagoveπ tene, izme|u Nema~ke i Crne Gore, u ovoj stvari, postoji joπjedna zna~ajna razlika. Sa stanoviπ ta stanja, ~injenica i okolnosti kojese danas mogu sagledati, naime, sve su prilike da je nema~ko "Mi smojedan (nema~ki) narod" iz 1989, nema~ku naciju i dràvu definisalo zajedan relativno duì i stabilniji period, dok crnogorsko "Mi nismojedan (srpski) narod", kao π to je poznato, joπ uvek meandrira u dra-mati~nom i joπ uvek neizvesnom tesnacu izme|u dva π izmati~ki ras-cepljena i sukobljena politi~ka, nacionalna i dràvna pola. Naravno, niova razlika nije misti~na, nego sasvim zemaljska. Potpuno rasvetlja-vanje ove razlike zahtevalo bi i potpuno poznavanje odnosnoupore|ivanje svih relevantnih me|unarodnih i unutraπ njih faktora uove dve dràve barem u poslednja dva stole}a. To je, me|utim, zadatakza mnogo viπ e ambicije i prostora, nego π to ga ima ovaj tekst. Zbogtoga sledi joπ samo jedna glosa o perspektivama pred kojima je CrnaGora.

Ve} smo nagovestili, ali kaìmo to i eksplicitno, drama dvostrukogidentiteta, ~iji je sastavni deo i ono meandriranje sa kraja veka, najs-likovitije izraèno u preokretu iz 1998, od "Mi smo jedan (srpski)narod" u "Mi nismo jedan (srpski) narod", ne dolazi iz bioloπ kih, nitiiz nekih drugih neistorijskih, nego upravo iz istorijskih daljina i dubinaCrne Gore, iz dvovekovnog i kontradiktornog, a nedovrπ enog proce-sa stvaranja, razaranja, pa ponovnog, mada neizvesnog, stvaranjamoderne crnogorske dràve. Imaju}i upravo ovo na umu, umesto bilokakvog bioloπ kog ili nekog drugog determinizma i dogmatizma, ~inise da su najbolje vrednosti za koje se danas u Crnoj Gori valja zaloìti,politi~ka tolerancija, nenasilje i kreativnost. Politi~ka tolerancija odno-sno nenasilje zato π to se samo pomo}u ovih vrednosti mogu izbe}i svepoznate i nepoznate Scile i Haribde unutraπ nje crnogorske samode-strukcije, a kreativnost zbog toga π to Crna Gora upravo ovih danaprolazi kroz svoje vreme odluke, u kojem }e se, pametnim ili nepamet-nim politi~kim odlukama, za relativno duì period, definisati njenoovakvo ili onakvo istorijsko postojanje odnosno nepostojanje.

Politi~ka tolerancija, nenasilje, kreativnost? Sa stanoviπ ta klasi~nedràvotvorne ideologije, sve same "ènske", navodno slabe vrednosti.Ali, osim π to oblikuju, vrednosti bi, u izvesnoj meri, realnost morale i

207


da uvaàvaju, ina~e bi im se moglo dogoditi da propadnu i u svojojglavnoj misiji oblikovanja stvarnosti. A takav je upravo slu~aj CrneGore. Previπ e "muπ ke" vrednosti klasi~ne dràvotvorne ideologije, uslu~aju traumama prepune Crne Gore, lako bi mogle pre}i u svojusuprotnoast, potpunu samodestrukciju i nepostojanje. Obrnuto,"ènske" vrednosti, uz pomo} odgovaraju}e invencije, imaginacije iinteligencije, najsigurniji su put do slobodne Crne Gore.

208

Crna Gora i stabilnost BalkanaTri lekcije iz posthladnoratovske balkanske krize

Po prirodi stvari, formiranje novih dràva redovno dovodi i do izves-nih nestabilnosti unutar me|udràvnog odnosno regionalnog ime|unarodnog sistema. Ali, to i nije najzna~ajnije. Najzna~ajnije je dase na vreme odgonetne prava priroda, dinamika i perspektiva ovihnestabilnosti. Ima nestabilnosti koje su zdrave, i koje na duì rok posta-ju izvor novih, viπ ih stabilnosti. I obrnuto, ima stabilnosti koje subolesne, i koje na duì rok postaju izvor novih i stalnih nestabilnosti.

Ne treba imati iluzija, izvor posthladnoratovskih balkanskih nesta-bilnosti, najve}im delom je unutraπ nji. Ipak, jedna vrsta loπ eg prag-matizma me|unarodne zajednice, koja isuviπ e ~esto podràva nek-valitetnu i kratkoro~nu, na uπ trb kvalitetne i dugoro~ne stabilnosti, sasvoje strane, negativno doprinosi produàvanju regionalne nestabil-nosti. Doda li se ovome uobi~ajena arogancija velikih sila, posebnopolitika golih interesa i dvostrukih standarda, skrivena ispod retorikeme|unarodnog prava, eto kompletnog sinopsisa za razumevanjedosledno-nedoslednog ponaπ anja me|unarodnih faktora.

I π ta posle svega. I pored izvesnih znakova napredovanja, diferenci-ranijeg sistema sankcija, te neπ to fleksibilnijeg odnosa prema drà-vnom pravu Crne Gore u poslednje vreme, utisak je, ipak, da i u slu~ajuCrne Gore, me|unarodna zajednica, a pre svega SAD i EU, i dalje, uve}oj meri, ponavljaju stare greπke, nego π to demonstriraju sposo-bnost u~enja i nove elemente. Bolje nego u bilo ~emu drugom, ovo sevidi u tretmanu, to jest u dosledno-nedoslednoj instrumentalizaciji SRJ.Kako druga~ije, nego kao ponavljanje stare, loπe realpolitike me|u-narodne zajednice, protuma~iti istovremeno priznavanje i nepriznavan-je ove tvorevine. Priznavanje kada treba pritisnuti Crnu Goru, nepriz-navanje kada treba pritisnuti reìm Slobodana Miloπevi}a. I tako doapsurdnog i kompromituju}eg poklapanja Bila Klintona, SlobodanaMiloπevi}a i Momira Bulatovi}a: "SRJ bez alternative!"

Bez-alternativnost je i glavna mana desetogodiπ njeg obrasca velik-ih sila. To je prva lekcija iz posthladnoratovske balkanske krize. Naglopove}avanje kompleksnosti i dinami~nosti me|unarodnog sistema,jedna je od najzna~ajnijih, ako ne i najzna~ajnija promena, koju jedonela nova, posthladnoratovska era. Sa pove}avanjem kompleksnos-

209


ti i dinami~nosti, pove}ava se i broj sistemskih opcija i alternativa.Zbog toga, a ne zbog nekog slu~ajnog, proizvoljnog razloga, sve opci-je moraju ostati otvorene, alternative ravnopravne i aktivne. U pro-tivnom, propada se u provaliju nasilnih lomova i loπ ih promena.

Loπ i intervencionizam je logi~na konsekvenca i vrhunac ovakvogpropadanja. To je i druga lekcija iz posthladnoratovske balkanskekrize. Ideoloπ ki apstraktna, la`na i represivna dilema tipa "interven-cija da ili ne", koja je napala istovremeno kada i NATO SRJ, kao isvaka ideoloπ ka dilema, zapravo, samo prikriva dvostruku greπ kuloπ eg intervencionizma me|unarodne zajednice. A ova se sastoji se utome π to se, najpre, propusti ~itav niz neophodnih, preventivnih inerepresivnih politi~kih akcija, ~ija je suπ tina obezbe|enje nu`nogspoljaπ njeg, me|unarodnog okvira, uslova, garancija, pravila i stan-darda za reπ avanje unutraπ njih kriza, pa se, zatim, kada kriza ve}eskalira, krene u zakasnelu, neadekvatnu, ~esto i kontraproduktivnurepresivnu odnosno vojnu intervenciju.

Tako se bez prestanka obnavlja i "catastrophic short-termism"(katastrofalna vladavina kratkog nad dugim rokom), kako je ovumanu slikovito opisao Dòn Roper, jedan od autora Unfinished Peace.A to je i tre}a, sinteti~ka lekcija iz posthladnoratovske balkanske krize.Rak rana me|unarodnog realkapitalizma i realpolitike velikih sila.

Sve ove mane i lekcije dobro se vide i ovde i danas, u slu~aju CrneGore, poslednje jugoslovenske republike, koja joπ uvek u~estvuje uodràvanju privida SRJ.

U Crnoj Gori se veoma dobro zna za joπ uvek postoje}e, unutraπnjei spoljaπnje rizike indipendizma. Crna Gora sama, u ovoj stvari, kao i unizu drugih, joπ uvek je podeljena. Druga federalna jedinica, joπ uvekagresivna nacionalisti~ka dràva. Me|unarodna zajednica, joπ uvekambivalentna. Ali, sve je i u stalnom pokretu, promeni. U samoj CrnojGori, procrnogorski politi~ki blok narastao je ve} na oko dve tre}ineukupne populacije. U Srbiji, vladaju}i reìm zna~ajno oslabljen. Me|unar-odna zajednica, kona~no prekinula svaku podrπku ovom reìmu.

Fiksirati se u ovakvim okolnostima za bilo koju bez-alternativnuopciju, za me|unarodnu zajednicu, moglo bi da bude veoma opasno.Ne samo zbog ignorisanja prava naroda iz Povelje UN i istorijskogodnosno dràvnog prava Crne Gore, nego i zbog same regionalne od-nosno me|unarodne (ne)stabilnosti. Aktiviranje crnogorskog pitanja,

210


na kratak rok, naime, mo`da i moè da dovede do odre|ene, kratko-trajne i prolazne nestabilnosti. Uz poπ tovanje svih neophodnihunutraπ njih i me|unarodnih uslova, garancija, pravila i standarda,me|utim, demokratsko referendumsko postavljanje i reπ avanje ovogpitanja, na dug rok, moè samo da doprinese uspostavljanju kvalitetnei trajne stabilnosti u regionu. I obrnuto, provizorijum SRJ, na kratakrok, mo`da i moè da obezbedi nekakvu, kakvu-takvu stabilnost, madaje i to sve viπ e pitanje. Ignoriπ e li se ovim provizorijumom pravocrnogorskog naroda na samoopredeljenje i dràvno pravo Crne Gore,me|utim, eto, na dug rok, izvora novih i opasnih nestabilnosti.

Od Bila Klintona (SAD) niko razuman ne o~ekuje da povla~i grani-ce na Balkanu. Ali, ove granice se povla~e i kada se fiksiraju protivvolje naroda. Minimum koji Crna Gora o~ekuje, a koji je i u interesutrajnog regionalnog i me|unarodnog mira i stabilnosti, jeste onaj skupspoljaπ njih, me|unarodnih uslova i garancija, koji je neophodan daCrna Gora sama, bez spoljaπ nje prisile, slobodno i demokratski, reπ isvoje glavno unutraπ nje pitanje.

211

Novi evropski kolonijalizamNemogu}a misija na kraju veka

Postjugoslovenske zemlje postaju ogledno polje nove tendencije.Umesto liberalne utopije i "kraja istorije" (Frensis Fukujama), kao daprisustvujemo ponavljanju istorije. "Mainstream" pragmati~no zaklju-~uje: "Imperijalizam ili anarhija!" (Robert Kapland) Alternativa suge-riπ e: "U~imo od Afrike!" (Rastko Mo~nik)

Novi evropski kolonijalizam na Balkanu na kraju veka? U Bosni iHercegovini i na Kosovu tendencija je otiπ la najdalje, ali, blaì obliciove tendencije, manje ili viπ e, zapljuskuju i sve druge postjugosloven-ske zemlje. Znaci su jasni i dobro poznati. Ekonomska, politi~ka i ide-oloπ ka slabost, propadanje i zavisnost. Progresivna dezintegracija,fragmentacija i dominacija. Neokolonijalni mentalitet, arogancija inelagoda. Na obe strane matrice. I, naravno, neokolonijalne institucijei akcije. Dejton, Pariz, Helsinki. Nova politi~ka geografija. NATO,OEBS, SFOR, KFOR, UNMIK. Novi akronimi. Inferiorna vestern-izacija. Atipi~ni protektorati.

Uprkos svemu, definitivno uspostavljanje novog evropskog pro-tektorata odnosno kolonijalizma, na Balkanu i π ire, na kraju veka,predstavlja nemogu}u misiju. Istorija je uvek, pa i ovde i danas, kom-pleksna i komplikovana kombinacija ponavljanja i promena, ne prostoponavljanje. To je tako ~ak i kada izgleda sasvim druga~ije. Sve te~e,sve se menja. Isto u razli~itom nije isto.

Stari evropski kolonijalizam predstavljao je izraz geografske i ukup-ne ekspanzije kapitalizma kao istorijskog i svetskog sistema. Ukupnisaldo ovog sistema, kada je re~ o kolonizovanim zemljama i narodima,u toj fazi, bio je bolan i kontradiktoran. Uz sistemsku eksploataciju idominaciju, on je ovim zemljama i narodima, ipak, doneo i relativniprogres, razvoj i civilizaciju. U drugoj polovini veka, me|utim, kapi-talizam kao istorijski i svetski sistem, doìvljava saturaciju. Njegoviglavni sekularni trendovi, ekspanzija, komodifikacija, proletarizacija, idrugi, doseù asimptotu istorijskog razvoja.

To je ono glavno π to je razli~ito. A u razli~itom, ~ak ni ono π toizgleda identi~no nije identi~no. Ni ono π to ovde i danas, u razorenimpostjugoslovenskim zemljama, neodoljivo podse}a na stari evropski

212


kolonijalizam, nije ono naπ to li~i, nego neπ to drugo. To se jasno vidive} i iz same zbunjuju}e retardacije. Ju`noslovenske zemlje i narodipreπ li su punu putanju, zatvorili krug, od neslobodnih, preko zavisnihi poluzavisnih teritorija, do nezavisnih dr`ava, a sada i nazad, od neza-visnih dr`ava, do neslobodnih, zavisnih i poluzavisnih teritorija odnos-no protektorata. Uzmite samo Bosnu i Hercegovinu: Federacija plusRepublika Srpska plus NATO, SFOR, EU, OEBS. Ili SRJ: Srbija iCrna Gora kao dve de facto nezavisne teritorije minus odnosno plusKosovo kao atipi~ni protektorat plus UNMIK, KFOR.

Ovo se joπ bolje vidi iz promenjene prirode novih procesa i aktera. Usuπ tini, stari evropski kolonijalizam bio je rezultat izrazito nejednakograzvoja. Na jednoj strani bio je razvijeni evropski kapitalizam u ekspanz-iji, na drugoj nerazvijeni predkapitalisti~ki svet u izolaciji. Ishod njihovogsusreta je poznat. Novi susret je bitno druga~iji. Na jednoj strani jeme|unarodni realkapitalizam u saturaciji, na drugoj, i to je najzna~ajnije,u izvesnom smislu, postkapitalisti~ki, a ne predkapitalisti~ki svet u izo-laciji. Nacional-socijalisti~ka, takozvana crveno-crna koalicija SPS-JUL-SRS je proizvod "razvoja nerazvoja" (Andre Gunder Frank), a ne pros-tog nerazvoja, rezultat sloma modernosti, a ne obi~ne predmodernosti,otrovni izraz anti-modernizacijskih, a ne puki izostanak modernizacijskihprocesa i snaga. Anti-imperijalisti~ka odnosno anti-kolonijalna retorikaovih snaga zavarava. Miloπevi}eva SPS-JUL-SRS falanga je tokom~itavih poslednjih deset godina glavna snaga razaranja, slabljenja, siro-maπenja, zavisnosti i propadanja sopstvenog naroda. I u tom svojstvu,glavni klijent me|unarodnog realkapitalizma i realpolitike velikih sila,dakle, glavni element i cement nove tendencije.

Ukoliko je uspostavljanje novog evropskog kolonijalizma naBalkanu na kraju veka nemogu}a misija, mogu}e je neπ to drugo,π to bi, u slu~aju loπ ijeg razvoja, bilo ~ak gore i od toga. Danas jeteπ ko zamisliti razvijene i jasne obrise jedne takve retro-alternative,ali se neki njeni sastojci mogu naslutiti. Recimo, novi oblici sistemskeeksploatacije i dominacije, samo sada bez ikakvog progresa, razvoja icivilizacije. Ili, novi oblici razaranja uma, progresa, racionalnosti i uni-verzalnosti, samo sada sve viπ e u ime identiteta, kulture i civilizacije.Novi, kulturni rasizam. I novo nasilje. I tako dalje.

I ne treba imati iluzija, postjugoslovenske zemlje, posebno Srbija iCrna Gora, na kraju veka, predstavljaju izraz globalne, planetarnetendencije, ne lokalni endem. To se najbolje moglo videti odnosnoosetititi u dubokoj nelagodi koju je na samom Zapadu izazvao vrhunac

213


nove tendencije, NATO bombardovanje SRJ u prole}e 1999. Niπ ta odnekadaπ nje gotovo unisone vere u nu`nost progresa i legitimnost sile.Raspolu}enost javnog mnjenja. Velika pukotina, strah i sumnja.

I po cenu da zvu~i pateti~no, treba re}i, bolje i pukotina, strah i sum-nja, nego monolit, trijumfalizam i arogancija. Pozitivna alternativa jezadata, ne data. I ovde, umesto jasnih crta, samo nekoliko glavnih sas-tojaka: kreativnost, inteligencija, imaginacija, hrabrost, i, iznad svega,nova solidarnost.

214

Kultura u tranzicijiIzme|u laì i istine

Naslov ovog teksta naro~ito je pomodan i samoironi~an. Bolji poz-navaoci prilika znaju, naime, da je kulturna sfera u najπ irem smislure~i, jedna od najja~ih utvrda anti-reformske svesti i mo}i u CrnojGori. Najradikalniju, najsaètiju i najbolju ocenu stanja u ovoj sferi,nedavno je izneo crnogorski knjièvnik mla|e generacije, Balπ a Brko-vi}. Nepostojanje bilo kakvog kulturnog modela, sa odgovaraju}im,katastrofalnim posledicama u oblasti izgradnje i konsolidacije mode-rnog identiteta i demokratske dràve, suπ tina je ove ocene.

Konstatovanje niπ tavila prvi je korak u njegovom savladavanju, i utom smislu Balπ i Brkovi}u pripada velika, pionirska zasluga. Slede}ikorak na ovom putu predstavlja pa`ljivo opisivanje i razumevanje svihslojeva ovog niπ tavila. Jer, re~ je o niπ tavilu koje rezimira i reprezen-tuje ~itavo jedno druπ tvo, joπ bolje ~itav jedan patoloπ ki sistemmo}i, te koje je stoga izuzetno kompleksno, sloèno i slojevito. U tomsmislu, u ovom tekstu ukazuje se samo na ~etiri najva`nija sloja naπ egnepostoje}eg kulturnog modela.

Prvi sloj ovog niπ tavila najbliì je povrπ ini. To je sloj otvorenog iagresivnog anti-crnogorstva, odnosno veliko-srpstva. Sve do pre pargodina, ovaj sloj je bio i oficijelni sloj vladaju}e Crne Gore. Od 1997,kada je i u Crnoj Gori, makar i sa velikim zakaπ njenjem i veomasporo, zapo~ela pozitivna tranzicija, prestaje, ili se makar ublaàva ofi-cijelna, ali se, sve do danaπ njeg dana, zadràva sistemska i fakti~kadiskriminacija crnogorstva u korist veliko-srpstva. Tako se danas imoè dogoditi da mitropolita CPC, predsednika DANU, ili prvakaneke druge od zna~ajnih crnogorskih institucija, primi neko odnajviπ ih predstavnika vlasti, ali zato SPC, CANU, i druge institucije,koje su joπ uvek dominantno veliko-srpske, i dalje uìvaju privilegov-an budètski i ukupni tretman dràve. O povremenom, etatisti~kom,odnosno teokratskom arbitriranju ministra vera, predsednika parla-menta ili mitropolita SPC, u osetljivim pitanjima vere i nacije, na kojese joπ uvek moè nai}i, da i ne govorimo.

Odmah ispod ovog agresivnog, ideoloπ kog i politi~kog sloja, belasasloj koji ~ini kulturu u uèm, konvencionalnom, cehovskom smislure~i. U uslovima drasti~no poreme}enih odnosno razorenih kriteriju-

215


ma i vrednosti, ovaj sloj se nu`no izvr}e u ono π to je hrvatskaknjièvnica, Dubravka Ugreπ i}, do sada najpreciznije i najdublje,dijagnosticirala kao ~itavu jednu "kulturu laì". U specifi~nocrnogorskim uslovima, u kojima su se prvi, zakasneli i nejaki, madazna~ajni reformski koraci, nadovezali na joπ uvek sna`no, ~ak domi-nantno anti-reformsko nasle|e, ova kultura manifestuje se kao bolannesklad izme|u oficijelne retorike i nepotkupljive zbilje. U kulturi,shva}enoj kao resoru, to je sve nepodnoπ ljiviji jaz izme|u hipertrofijebrojnih, skupih i ispraznih festivala, te taπ tine politi~kih velmoà i nji-hovih dvorskih zabavlja~a, na jednoj, i atrofije fundamentalnih kul-turnih potreba, projekata i institucija. U nauci, to je ve} gotovo bez-nadna, sistemska i hroni~na blokada. Univerzitet Crne Gore, primeraradi, nije razvijen i dovrπ en, ~ak ni u elementarnom smislu te re~i. Paipak, razvitak postdiplomskih studija, bez kojih ni jedan univerzitet nemoè biti ni elementarno kompletan, na ovom univerzitetu, redovnonailazi na opstrukciju i blokadu. Barem kada je re~ o inicijativama kojedolaze izvan posve}enih kadrovskih lista i nomenklatura. Kao da jenekome stalo da Univerzitet Crne Gore, kao i Crna Gora sama, zau-vek ostane nerazvijen i zavisan. Najzad, u oblasti civilnog druπ tva iduha, to je hipertrofija brojnih, ali ograni~enih takozvanih gongi, vla-dinih nevladinih organizacija, letnjih π kola, radionica, u kojima se,kao nekada u marksisti~kim centrima, nezaustavljivo π iri optimizam,ideologija i retorika ljudskih prava, nekada samoupravljanja, dokstvarni ìvot, istovremeno, tone u endemsko siromaπ tvo, sistemskietatizam i fakti~ko bespravlje najve}eg dela stanovniπ tva.

U prethodnom sloju delimi~no se ocrtava i diskretni sloj ispodnjega. To je sloj starih i novih monopola, klasa i interesa. Kultura laìje njegova prirodna duhovna hrana, festivali puni ki~a forma du-hovnosti, strateπ ka, pre svega kadrovska kontrola, glavni mehanizamsamoodrànja, veliko-srpstvo konkretan ideoloπ ki i politi~ki lik, izrazodre|enih istorijskih konjunktura. Ovo poslednje je i najva`nije. Tozna~i da ni nove klase u Crnoj Gori, u izvesnom, veoma bitnom smis-lu, nemaju dràve, vere i nacije. Drugim re~ima, da su sasvim u stanjuda i iz viπ egodiπ njeg i agresivnog veliko-srpstva, odnosno anti-crno-gorstva, bezbolno pre|u u crnogorstvo ili neπ to drugo. Uostalom, prviznaci ovog prelaska, ve} su i sasvim vidljivi.

Ovaj prelazak nije, me|utim, i najzna~ajniji. Ispod sloja starih inovih monopola, klasa i interesa, hipertrofirane kulture laì i agre-sivnog veliko-srpstva, odnosno anti-crnogorstva, krije se jedan joπdublji, to jest najdublji sloj naπ eg aktuelnog i kompleksnog niπ tavila.

216


To je sloj naπ eg najnovijeg traumatskog iskustva, velikog zlo~ina rata1990-ih. Ovaj sloj proizveo je i nosi sve ostale slojeve iznad sebe. Zbogtoga je dopiranje do ovog sloja, njegovo ravetljavanje, suo~avanje sanjim, samoosveπ }enje, te priznanje konkretne i uvek individualneodgovornosti i krivice, posebno od strane starih-novih lidera vladaju}eDPS, ne samo po`eljan moralni, kulturni i civilizacijski ~in, u najoz-biljnijem, frojdovskom smislu te re~i, nego i neophodan uslov za ukup-nu, kulturnu, ekonomsku i politi~ku re-konstrukciju druπ tva, ili, π toje samo druga~ija formulacija za to, za uspeπ an nastavak i zavrπ etakzapo~ete tranzicije.

217

Crna Gora, kultura i dràvaDa li je svest o tesnoj me|uzavisnosti zakasnila?

Svest o tesnoj me|uzavisnosti izme|u kulture i dràve, odskoro pos-toji i u Crnoj Gori. U autorskoj studiji koja je prethodila PlatformiVlade Crne Gore, Mijat ˇukovi} je sa matemati~kom egzaktnoπ}u dija-gnosticirao ovaj problem. U Crnoj Gori su ispunjeni ekonomski i poli-ti~ki, ali ne i kulturni preduslovi za ponovno osnivanje nezavisne drà-ve. To je bila suπ tina ove dijagnoze.

Da li je svest o tesnoj, ~ak ìvotno va`noj me|uzavisnosti izme|u kult-ure i dràve u Crnoj Gori definitivno zakasnila? Za godinu-dve vreme }edati svoj neopozivi odgovor na to. Uprkos svemu, teπko je i zamisliti dabi neizvesnost oko crnogorskog pitanja mogla duè potrajati. Crne Gore}e prosto biti ili je ne}e biti. Tertium non datur est. Ipak, na ovaj odgovor,moè se, makar jednim delom, uticati ve} i danas. Rasvetljavanjem gla-vnih problema i faktora, pre svega. To je i jedina ambicija ovog teksta.

Pre svega ostalog, treba primetiti da kultura, doduπ e, jeste sedi-ment, koji se dugo taloì, ali nije i nepromenljiva, konstanta, data,kako se ~esto neta~no prikazuje. U naπ em slu~aju, to zna~i da aktuel-ni 30-40-postotni otpor nezavisnosti Crne Gore u samoj Crnoj Gori,nije doπ ao ni iz kakvih misti~nih dubina biologije, civilizacije ili istori-je, nego iz sasvim konkretne, anti-crnogorske, to jest veliko-srpske kul-turne i ukupne politike, koja na ovom prostoru organizovano delujebarem od sredine proπ log veka, te koja je bila i oficijelna politikacrnogorskih vlasti sve do pre dve godine.

U ovom kontekstu, pravo pitanje i nije otkuda u Crnoj Gori tolikojak kulturno-politi~ki otpor nezavisnoj Crnoj Gori, nego otkuda to dacrnogorska vlast, i pored jasne, makar i zakasnele svesti o onojme|uzavisnosti, jednim delom, i dalje privilegovano tretira, podràva,finansira, budètira upravo one kulturne projekte i institucije (SPC jeeklatantan primer za to), koje direktno ili indirektno rade protivcrnogorske nacije i dràve. Suicid je protiv-prirodna pojava, odstupa-nje, izuzetak. Zbog toga, na ovo pitanje valja prona}i bolji odgovor.

Jedan, ~ak najve}i i najva`niji deo odgovora na ovo pitanje pruà poli-ti~ka ekonomija, bolje patologija crnogorskog postkomunizma. Novimonopoli, klase i interesi, ro|eni u desetogodiπnjem zlo~inu veliko-

218


srpske politike, odràvaju se u Crnoj Gori ve} i po sili same inercije.Ekonomija ima i svoju relativnu nezavisnost od politike i ideologije. Uzinteresnu inerciju, me|utim, baza veliko-srpske kulturne i ukupne poli-tike, u Crnoj Gori, u poslednjih pola godine, sve viπe postaje i jedna rel-ativno nova, polu-svesna, polu-spontana, konzervativna konvergencija.

Tri glavne snage ove nove konzervativne konvergencije su: DPS kriloSvetozara Marovi}a, NS tri potpredsednika, bez fakti~ki smenjenogpredsednika Novaka Kilibarde, i SNP Predraga Bulatovi}a. Konver-gencija se sastoji u viπe implicitnoj, nego eksplicitnoj, ali relativno jas-noj saglasnosti tri snage da zajedni~ka dràva Crne Gore i Srbije, ipak,nema alternative. Ono, naime, π to su o referendumu nedavno izjaviliSvetozar Marovi} i Predrag Popovi}, svodi se fakti~ki na to, ili na ~ekan-je u nedogled, π to je isto. A to je i stari, poznati stav SNP.

Ukoliko je pretpostavka o ra|anju nove konzervativne konvergen-cije u Crnoj Gori ta~na, tada i neobi~na pojava produène, makar ioslabljene podrπ ke crnogorskih vlasti anti-crnogorskim, to jest veliko-srpskim projektima i institucijama, postaje jasnija. Sve ponovo podse}ana stari jedinstveni DPS i na njegovu viπ egodiπ nju svesnu parazitskuambivalenciju u nacionalnom i dràvnom pitanju. Kultura i dràva seponovo guraju u za~arani krug. Anti-crnogorstvo, to jest veliko-srps-tvo proizvodi se svesnom dràvnom politikom, a taj politi~ki proizvodzatim se koristi kao alibi koji reprodukuje i legitimiπ e aktuelni inter-regnum i zajedni~ku dràvu u beskona~nost. Sve to, opet, prikazuje sekao toboè srednja pozicija, pluralizam i tolerancija.

Naravno, reπ enje nije u pukoj zameni mesta u ina~e neizmenjenommodelu kulturne i politi~ke dominacije, nego u izmeni samog modeladominacije i izgradnji novog modela, modela asocijacije, ne, dakle, utome da crnogorstvo prosto zameni i potisne srpstvo, nego u tome da icrnogorstvo i srpstvo i sva druga "stva" u Crnoj Gori postanu ravno-pravna. To, me|utim, nije mogu}e sve dok je neslobodne Crne Gore.Zbog toga je osloba|anje Crne Gore od luda~ke koπ ulje SRJ, to jestMale Velike Srbije, uslov osloba|anja i ravnopravnosti svih, Crnogo-raca, Srba i drugih u Crnoj Gori. Zbog toga je i nova konzervativnakonvergencija samo nova opsena i troπ enje vremena.

Da li }e Koalicija u Crnoj Gori izdràti stare i nove izazove, pre sve-ga izazove nove konzervativne konvergencije, ali i one novecrnogorske kontra-konvergencije, koju, kao odgovor na ovu konver-genciju, zaziva LS, te prema kojoj ravnoduπ an nije ni deo SDP, osta-

219


je prili~no nejasno. Hodnici crnogorske politike i dalje su viπ ezamra~eni, nego transparentni. Jedno je, ipak, sigurno. Odgovor naovo pitanje se nezadrìvo pribliàva i on }e odlu~uju}e zavisiti odonoga π to se, u tom pogledu i ina~e, bude deπ avalo unutar DPS,najve}e i najja~e partije Koalicije. Kultura je i u ovoj stvari samonajbolji i najraniji indikator. U tom smislu, produàvanje samoubi-la~ke podrπ ke dela DPS anti-crnogorskoj, odnosno veliko-srpskojkulturi u Crnoj Gori, samo je spoljaπ nji izraz duboke unutraπ njezaostalosti, ne-reformskih i anti-reformskih tokova unutar ove partije.Ova partija se kona~no mora suo~iti i sa samom sobom. Zbog sebe izbog Crne Gore.

220

Usta puna pravaStrast pagana

Crnogorska postmoderna prepuna je krajnje neobi~nih, atipi~nih,~ak unikatnih fenomena. Jedan takav svakako je i fenomen istovre-meno neumornog glorifikovanja i totalnog nepoπ tovanja prava.Neobi~an kontrast. Usta puna prava, ìvot pun neprava. Dovoljno jepodsetiti samo na takozvano dràvno pitanje Crne Gore. Crna Goraje danas de facto nezavisna teritorija. No, da bi postala i dràva upunom smislu re~i, ona mora pro}i kroz proces pune unutraπ nje(ustavnopravne) i spoljaπ nje (me|unarodnopravne) rekonstrukcije iregulacije. Mora da zapo~ne pripreme za referendum o dràvnompitanju. Umesto da radi na tome, me|utim, vladaju}a politi~ka klasau Crnoj Gori, pomognuta kratkovidim pragmatizmom me|unarodnezajednice, prire|uje vesele pravni~ke karnevale. Ustavnu Skupπ tinuCrne Gore, ali i neustavne, ~ak protivustavne takozvane plemenskeskupπ tine. Na ovim skupπ tinama, sve vrvi od blagoglagoljiveretorike prava i bezgrani~ne sujete pravnika. "Ja kao pravnik" posta-je mantra dana. Za to vreme, Crna Gora ostaje i dalje entitet bezdefinisanog statusa. Ni nezavisna dràva, ni ~lanica SRJ. ârdak ni nanebu ni na zemlji. Zemlja bez prava. Pa i kada nekog prava ima, nepoπ tuju se ni ono, i to ne samo od strane politi~kih protivnika, kaoπ to se najavljuje u slu~aju tek usvojenog Zakona o amnestiji, nego niod strane same vlasti, kada to ovoj nije u interesu, kao u slu~aju oduz-imanja mandata Liberalnog saveza i nepoπ tovanja izborne voljegra|ana u Herceg Novom i Baru.

Pa ipak, i u ovom haosu ima nekog sistema. I aktuelna crnogors-ka anomija je sistemska anomija. Sistem ove anomije je u interesunove monopolisti~ke klase. Plja~kaπ ka privatizacija i fasadnademokratizacija strateπ ki su projekti i prioriteti ove klase. Dok seovi projekti i prioriteti ne zadovolje, svesno }e se produàvati veselipravni~ki karnevali u funkciji privida, zapravo totalnog odsustvavladavine prava. Legalizacija rezultata ovog procesa, pa i prava vla-davina prava, do}i }e tek na kraju, kao zavrπ ni ~in i pozlata. Usvemu ovome, naravno, u~estvuju i delovi me|unarodne zajednice,zainteresovani za jeftinu bezbednost i privatizaciju. Dakle, sve jejasno i transparentno, da jasnije i transparentnije ne moè biti. Ali,ukoliko je interes nove klase jasan i transparentan, otkuda ondau~eπ }e masa u ovom procesu? Otkuda kod ovih masa spremnost,

221


ponekad ~ak i entuzijazam, da u~estvuju u sveopπ tem ignorisanju,~ak preziranju prava, kada one, te mase, za razliku od pripadnikanove klase, od svega toga imaju samo π tete?

Odgovor na ovo pitanje mnogo je sloèniji i teì, nego π to je uslu~aju nove klase. Ovaj odgovor obuhvata barem tri nivoa odnosnoprocesa. Prvi nivo je nivo druπ tva, preciznije proces desetogodiπnjegrazaranja ovog druπ tva. Ovaj proces za sobom je ostavio neke patrljkesrednje klase. Ovi patrljci imaju relativno jasnu i bolnu svest o nepod-noπ ljivoj anomiji u kojoj se ìvi, ali nemaju dovoljno snage da namet-nu normalno stanje. Naprotiv, mase lumpena joπ uvek imaju dovoljnosnage i entuzijazma za nastavak razaranja. Drugi nivo je nivo istorije,preciznije proces neuspeπne, nedovrπene i deformisane modernizaci-je u poslednjih dvesta godina. Iz ovog procesa, osnaènog najnovijimciklusom traumatske modernizacije, proistekla je i π izmati~na te`nja(polarizacija) za i protiv Moderne i Evrope, ~iji je deo i π izmati~nate`nja (polarizacija) za i protiv Prava kao dela ovog procesa.

Najzad, tre}i i najdublji nivo je nivo kulture, preciznije "kulturaneolita" (Trajan Stojanovi}), koja je na Balkanu, pa i u Crnoj Gori,joπ uvek dominantni i oblikuju}i tip kulture. Nastao joπ pre nekolikohiljada godina, ovaj tip kulture do danas je ostao rezistentan na svepokuπ aje modernizacije. A moderno pravo je samo deo modernizaci-je. Kultura neolita i moderno pravo su kao dve ravni koje se potpunomimoilaze. Kamen, zemlja, teritorija, razlika, nepokretnost, to je kul-tura neolita, kretanje, razmena, dràva, zakon, jednakost, apstrakcija,to je moderno pravo. âk i kada koristi moderne termine, kulturaneolita ovima udahnjuje sasvim suprotan, neolitski sadràj. Kaè"dràva", a deluje kao prostor bez prava, kaè "pravo", a deluje kaomo} bez limita. Fiksacija za neregulisan posed. "Pravo" je apstrakcijasa kojom se ne komunicira. Samo verbalni ritual. Ovakva je sadrìna"prava" u svesti sledbenika "SRJ bez alternative" i njihovih "plemen-skih skupπ tina", ali, u izvesnoj meri, i "prava" njihovih na re~imaproevropskih oponenata. Pri dubljem pogledu na stvar, ignorisanje, pai preziranje prava od strane masa, pokazuje se, zapravo, kao totalnoodsustvo bilo kakvog iskustva i komunikacije.

Nejasna ostaje joπ samo jedna stvar. Ako nepravo ovde i danas imatoliko duboke i jake korene, naime, otkuda onda uopπ te ona retorikaprava, onaj trud, ono nastojanje naπ ih elita, ali i naπ ih masa, da ~ak inajgrublje akte nepoπ tovanja prava, sebi i drugima prikaù kaonekakav privid prava. Setimo se samo srbijanskog LeØ Specialis-a. Ili

222


brojnih crnogorskih privatizacija. Zar neolitskim elitama i masama, injihovim pravnicima, ne bi bilo mnogo jednostavnije da vladaju bezikakavog, pa i prividnog prava. Naravno da bi. Ali, ni u izboru ovogsredstva, ove elite i mase nisu sasvim slobodne, kao π to nisu sasvimslobodne ni u izboru drugih sredstava vladanja. Ono π to ih i ovde neu-mitno odre|uje, i π to im, pored ostalog, name}e i obavezne, makar igroteskne pravne procedure i rituale, jeste proces modernizacije. Ovajproces je planetaran i ima svoja pravila ~ak i kada je krajnjeneuspeπ an, nedovrπ en i deformisan. Jedno od tih pravila je i "vla-davina prava". Da bi dobili podrπ ku zapadnih vlada, neolitski sistemii vladari moraju da se predstave kao "pravne dr`ave". ^ak i kada i onii zapadne vlade odli~no znaju da je njihovo "pravo" ~ista fikcija. Usvakom slu~aju, to je razlog π to su i njima usta puna prava.

223

Razaranje multikultureThe UnholÚ Alliance

"Mogu li i Ù posle svega da ìve zajedno?" Legenda: i Ù su Srbi iHrvati, Hrvati i Boπ njaci, Srbi i Albanci, i drugi, posebno balkanskinarodi. Pitanje naj~eπ }e postavlja stranac, zapadnjak, novinar ilidiplomata, a na pitanje odgovara bilo koji, ali naj~eπ }e obrazovanipripadnik pomenutih naroda.

Moje iskustvo sa ovim pitanjem, prili~no je neveselo. Moram dapriznam, naime, da me ovo pitanje, i dan danas, uvek iznenadi,zatekne, izvesno vreme ostavi bez re~i. Ne zbog toga π to odgovor napostavljeno pitanje ne znam, nego zbog toga π to me samo to pitanje,po malo, iritira i vre|a.

Iritira i vre|a, pre svega, preterana, neta~na i nepodnoπ ljiva gen-eralizacija, koja delimi~no prelazi i u organski nacionalizam i rasizam.Ima Srba i Srba, Hrvata i Hrvata, Boπ njaka i Boπ njaka. Ima Srba kojimogu, a ima i onih koji ne mogu da ìve zajedno sa pripadnicimadrugih naroda. Isto vaì i za pripadnike drugih naroda. A od vas setraì da na pogreπ no postavljeno i latentno rasisti~ko pitanje, date bilokakav civilizovan i smislen odgovor. To je, prosto, nemogu}e.

Uzgred, ~ovek koji nije u stanju da ìvi sa drugim ljudima, nije nor-malan, i u svakom normalnom druπ tvu njemu se pomaè u ustanova-ma koje su specijalizovane za tu vrstu problema. A ovde se postavljapitanje da li neki ljudi uopπ te mogu da ìve zajedno sa nekim drugimljudima. Viπ e od bilo ~ega drugog, samo ovo pitanje dovoljno govorio poreme}enosti druπ tva i vremena u kojem se pitanje postavlja.

Naravno, stvar sa naπ im pitanjem nije baπ tako jednostavna, kaoπ to se to moè zaklju~iti iz par prethodnih paragrafa. Pitanje, naime,ne cilja na individualna, nego na kolektivna iskustva i aktere. Pri tome,naglasak je na onome "posle svega". Mora se priznati, pragmati~kaodrìvost multikulture, pa i zajedni~kog ìvota, "posle svega", to jestposle ekstremnog nasilja i razaranja, nije neupitna. Ali, naπ e pitanje~ak i tada iritira i vre|a, zato π to zaboravlja i zatrpava.

Ono zaboravlja i zatrpava realne procese i faktore. Redukuju}ipa`nju isklju~ivo ili preterano na lokalne aktere, pitanje "Mogu li i Ù

224


posle svega da ìve zajedno?" iritira i vre|a, jer zaboravlja i zatrpavanajzna~ajnije me|unarodne faktore. Neposredni mrzitelji i razoriteljimultikulture u postjugoslovenskim zemljama posle hladnog rata jesu bililokalni akteri, Miloπevi}, Tu|man i drugi balkanski neofaπ isti, ali,kataklizmi~ke razmere njihovoj mr`nji i razaranju, dala je tek dugogo-diπnja, ~as otvorena, ~as prikrivena, podrπka Zapada. Ovoj neobi~noji opskurnoj vezi izme|u balkanskih neofaπ ista i zapadnih vlada,Tomaπ Mastnak je, u tekstu "Fascists, Liberals, and Anti-Nationalism",u zborniku Europe's Ne Nationalism iz 1996, dao i odgovaraju}e ime:"The UnholÚ Alliance" (profana alijansa).

Ono π to u profanoj posthladnoratovskoj alijansi posebno iritira ivre|a, to je jak, gotovo nepodnoπ ljiv kontrast izme|u samodopadljiveretorike multikulture, na jednoj, i dugogodiπ nje fakti~ke podrπ kerazaranju multikulture, na drugoj strani. Tako je bilo u BiH, odpo~etka rata, sve do Dejtona 1995. Tako je bilo i na Kosovu, odpo~etka, sve do bombardovanja 1999. Ni aktuelna Miloπ evi}eva anti-zapadnja~ka histerija, ni aktuelna zapadnja~ka anti-miloπ evi}evskapragmatika, ne mogu da poniπ te ~injenicu da su Zapad i Miloπ evi},sve do 1995, odnosno 1999, dobro sara|ivali u proizvodnji uslova isnaga za zavrπ ni obra~un i razaranje multikultura na ovom prostoru.Bernar Kuπ ner je u ovom kontekstu samo nemo}na konsekvenca igroteska.

Za razliku od Tomaà Mastnaka, ~ija interpretacija, ~ini mi se, nagi-nje ka subjektivnoj teoriji zavere, me|utim, za mene je ova dijaboli~naveza oduvek bila mnogo pre i viπ e stvar objektivne, sistemske, negostvar subjektivne, zavereni~ke prirode. Po mom miπ ljenju, naime, re~je o inherentnom limitu i kontradikciji me|unarodnog realkapitalizmakao istorijskog sistema, te liberalizma kao njegovog ideoloπ kog pod-sistema. Limit se satoji u objektivno-sistemski uslovljenoj nemogu-}nosti ispunjenja ideoloπ kih pretenzija i obe}anja tog sistema (razvo-ja i demokratije za sve narode i zemlje sveta, kako je to sanjao FrensisFukujama), a kontradikcija u objektivno-sistemski uslovljenoj nu`no-sti saradnje me|unarodnih realkapitalista i liberala sa svima, pa i sa fa-π istima, kad god je to u interesu sistema. Naravno, i limit i kontradik-cija su za sistem kompromituju}i, pa se zato, opet objektivno-sistems-ki, svakodnevno zaboravljaju i zatrpavaju. Ali, zato se ne moè zatr-pati i duboka, potmula nelagoda.

Upravo ovu duboku, potmulu nelagodu osetim uvek kada me pita-ju "Mogu li i Ù posle svega da ìve zajedno?" Jasno je, nelagoda dola-

225


zi ne zbog onoga π to ovo pitanje pita, nego zbog onoga π to onopotiskuje ili skriva. U najve}em broju slu~ajeva, to je barem mojeiskustvo, ovo pitanje dolazi iz perspektive onog delimi~nog, selek-tivnog zatrpavanja i zaborava. Zbog toga ono i ne moè da posluì pot-punom i pozitivnom osveπ }enju, obnovi i razvoju multikulture. Poredunutraπ nje, koja ostaje primarna, neophodna je i me|unarodnakatarza, suo~avanje i osveπ }enje. Uostalom, ve} i prva iskustvapostkonfliktnog razvoja, jasno su ukazala i na bitnu i tesnu povezanostunutraπ nje i me|unarodne amnezije, baπ kao i unutraπ nje ime|unarodne katarze, i, pre toga, unutraπ nje i me|unarodne alijanse.To je i sasvim logi~no. Logi~an je i povratni put, od alijanse, prekoosveπ }enja, do katarze. Zbog toga, a ne zbog neke osvetoljubive etikeili pravde, moralo se insistirati na svim, unutraπ njim, ali i me|unaro-dnim dimenzijama kataklizmi~kih razaranja i èljene obnove multikul-ture na ovim prostorima.

226

Raslojavanje niπ tavilaAnatomija neslobode

Monstrum niπ tavila veoma ~esto preuzima lik `rtve koju razara, ne-sloboda izgled, retoriku i lik slobode. Spoznaja niπ tavila, anatomija,vivisekcija neslobode, pomaè u razumevanju i uspostavljanju novogbi}a, ìvota i slobode. Raslojavanje niπ tavila, lepljiva nekrofilija, kojana Balkanu traje ve} deset dugih i predugih godina, u Crnoj Gori, predve, dve i po godine, po~ela je da se zaustavlja. Kao π to je poznato,ovaj proces, do danaπnjeg dana, ostao je krajnje sloèn, teàk i neizves-tan.

Teorija i tehnika takozvane tranzicije zna za najmanje dve tipi~nesituacije i strategije zaustavljanja niπ tavila i neslobode. Kada naspramautoritarnog bloka postoji dovoljno snaàn i razvijen demokratski,narodni i antireìmski blok, preporu~uje se frontalni sukob, naravnouz nastojanje da se nasilje i `rtve svedu na najmanju mogu}u meru.Kada je stepen razaranja druπ tva toliko velik da ne postoji dovoljnosnaàn i razvijen demokratski blok, me|utim, preporu~uje se nekavrsta teπ ke pragmatike paktiranja demokratskih snaga sa umerenijim,liberalnijim ili promenama sklonijim delovima vladaju}eg bloka, nara-vno ukoliko takvi uopπ te postoje. U oba slu~aja, to treba posebno na-glasiti, jer iz nerazumevanja ovoga proizilaze mnoge zablude, pre-poruku opredeljuje objektivna druπ tvena i politi~ka situacije, a nebilo kakav apriorni, moralni ili sli~an razlog.

âk i oni koji su manje upu}eni, znaju da je za tranziciju ve}ine postju-goslovenskih zemalja u poslednjih deset godina, pa i za tranziciju u CrnojGori 1997-2000, karakteristi~na druga od dve gornje situacije i strategije.Ili, govore}i neπ to preciznije, u terminima glavnih politi~kih aktera, ukoaliciju sa DPS, NS i SDP su uπ le iz nu`de, a ne iz ljubavi. Da su ove dvepartije, zajedno sa LS, imale dovoljno snage da same pobede na izborima,naravno da im deo DPS ne bi bio potreban, pa ni poèljan. Uostalom,podsetimo se, to je i bila neostvarena intencija Narodne sloge. Ovako, π taje tu je. Ali, tu je i glavni problem aktuelne crnogorske tranzicije. Teπkomonopolisti~ko i autoritarno nasle|e DPS postalo je izvor nove korupci-je. Korupcija se π iri kao zaraza. Ona blokira i razara. Blokirana i razaranaiznutra, aktuelna tro~lana koalicija, pa i dve bivπe opozicione partijeunutar nje, sve viπe gube stvarni reformski kapacitet i kredibilitet.Umesto da demokratizuju DPS, dve bivπe ~lanice demokratske opozici-

227


je, sve viπe bivaju depeesizovane, to jest monopolizovane i korumpirane.U ovom kontekstu, nastojanje LS da za sebe izbori povoljnije parla-

mentarne i ukupne politi~ke pozicije, moè se razmeti ne samo sauskopartijskog, nego i sa π ireg tranzicionog stanoviπ ta. Zaista, vlada-ju}a koalicija, proπ irena osnaènim LS, bila bi i sama osnaèna. Ali,ovaj potez, kao i svaki sli~an, u aktuelnoj situaciji, krajnje je rizi~an.Situacija u Crnoj Gori i okruènju, joπ uvek je veoma ambivalentna,nestabilna i opasna. Iz nje se moè iza}i sa snaènjem, ali i sa slabljenj-em, pa i sa totalnim kolapsom demokratskih snaga. U ovakvoj situaci-ji, ogor~ena i produèna konfrontacija DPS, pa i koalicije u celini, i LS,pokazuje se kao posebno glupa i opasna. Aparati i lojalisti SlobodanaMiloπ evi}a, u Crnoj Gori joπ uvek relativno jaki, ~ekaju priliku.Nakon optu`nice pred haπ kim tribunalom, oni, kao i njihov vo|a,politi~ki viπ e nemaju π ta da izgube. To njihovu opasnost samopove}ava. U redu politi~ka razlika i sukob, ali totalna i nepomirljivakonfrontacija izme|u dva dela antimiloπ evi}evskih snaga u CrnojGori, na kraju bi se mogla pokazati ne samo kao kratkovida, nego ikao fatalna. Za sve.

Monopoli i korupcija pokazuju se kao rak rana aktuelne tranzicije uCrnoj Gori i kada je re~ o preko potrebnom uspostavljanju pozitivnogdijaloga izme|u koalicije i SNP. Delom svesno, delom nesvesno, spon-tano, instiktivno, vladaju}i monopolisti~ki krugovi, oni u DPS, kao i oniu SNP, ovaj dijalog samo onemogu}avaju, blokiraju. Forsiraju politikukonfrontacije i polarizacije. Kreiraju i odràvaju poluratno stanje, idealanambijent za o~uvanje monopola. Blokiranjem dijaloga sa SNP, poredostalog, sve ve}i delovi pauperizovanih masa guraju se joπ dalje, to jestjoπ desnije od SNP, direktno u ruke Miloπevi}evih i ˇeπeljevih faπ ista,a umereniji delovi vo|stva SNP, kojih ima, izoluju se ~ak i u sopstvenojpartiji. Tako se joπ jednom upada u za~arani krug poluratne politike.

Crna Gora je na opasnoj prekretnici. Sve ~eπ }a putovanja naZapad, pohvale koje se tamo ~uju, pragmatika i kurtoazija, sjaj i privi-legije nemenklature, ruì~asti izgled stvarnosti iz nove klasne pozicije,kao da zamu}uju pogled i slabe pa`nju ve}eg dela politi~kih kadrovakoalicije, pa i ve}eg dela politi~kih kadrova dve bivπ e opozicione par-tije. Zbog toga nije na odmet joπ jednom upozoriti. Crna Gora je1997. samo zapo~ela zaustavljanje niπ tavila. Rezultati postignuti dopo~etka 2000. nisu bez zna~aja, ali nisu ni blizu tome da budu dovoljni.Pogotovo nisu ireverzibilni. Naprotiv.

Onima koji kasne odgovara i kasniji po~etak tre}eg milenijuma.

228


Ako niπ ta drugo, tako se dobija joπ jedna godina za okon~avanjezapo~etih poslova. Joπ jednu godinu dobija i Crna Gora. Da se izvu~eiz aktuelne pat-pozicije. Da bi u tome uspela, crnogorska vlast morakona~no pre}i iz stanja pasivne i samo reaktivne u stanje aktivne i pro-duktivne politike. Nije dovoljno samo ~ekati pad Slobodana Miloπ e-vi}a u Srbiji, nego se mora neπ to uraditi i u Crnoj Gori. U ovom radu,odlu~uju}a }e biti politika π irenja i sna`enja koalicije. Mora se presta-ti sa samoubila~kim sukobima koalicije, posebno DPS, i LS. Uz to,mora se otvoriti dijalog sa na kompromis spremnim delovima SNP. Oduspeha u ovome, u najve}oj mogu}oj meri, zavisi}e i kona~ni ishodsukoba izme|u re`ima Slobodana Miloπ evi}a i Crne Gore.

229

Novi bipolarizamZa i protiv takozvanih humanitarnih intervencija

"Alternativa izme|u Novog svetskog poretka i neorasisti~kihnacionalista koji se tom poretku suprotstavljaju, jeste la`na alterna-tiva. Ovi predstavljaju samo dve strane iste medalje. Novi svetskiporedak sam proizvodi ~udoviπ ta protiv kojih se zatim bori."Ovako je Slavoj @ièk, jedan od vode}ih slovena~kih intelektualacapostkomunisti~ke politi~ke generacije, usred NATO bombardovan-ja Srbije i Crne Gore, u jednom tekstu objavljenom u nema~kojπ tampi i na internetu, opisao zamrπ eni i zamra~eni odnos izme|ume|unarodnog realkapitalizma, na jednoj, i vladaju}eg reìma uSrbiji, na drugoj strani. Opis Slavoja @ièka dobro poga|a ne samopoznatu dinamiku ovog odnosa tokom duge i teπ ke decenije 1989-99, nego i eskalaciju ove dinamike tokom ratne 1999, pa i nakon nje,to jest danas, u takozvanom postkonfliktnom periodu, kada namer-na ili nenamerna jednostranost, te ukupna nesposobnost, ili odsust-vo volje vladaju}eg Zapada, da obezbedi jednaku zaπ titu nealban-skom stanovniπ tvu na Kosovu, povratno i ponovo hrani ~udoviπ tevladaju}eg reìma u Srbiji.

U ideoloπ koj preradi vladaju}ih propagandnih aparata, onih naZapadu, kao i onih u Miloπ evi}evoj Srbiji, opisani odnos prikazujese pars pro toto, jednostrano, iskrivljeno, ~ak naglava~ke. Umestokao "dve strane iste medalje", da joπ jednom upotrebimo @ièkovopis, koje su ~as savezni~ke, ~as neprijateljske, ali uvek, pa i kadame|usobno ratuju, strane koje se uzajamno hrane, me|unarodnirealkapitalizam i srbijanski nacional-socijalizam, samoprikazuju sekao apsolutni neprijatelji. Miloπ evi}eva verzija ove ideologijedobro je poznata. îtava jedna virtuelna stvarnost, pomerena real-nost, nepostoje}i svet. Srbija izvan prostora i vremena. Patetika ihisterija. Verzija vladaju}eg Zapada neuporedivo je mekπ a, aliintelektualno i ideoloπ ki jednako jednostrana i agresivna. îtavajedna nova bipolarna ideologija, redukcija i dogma. Manihejska,crno-bela slika sveta. Razaranje kompleksnosti. Simplifikacija. Inetrpeljivost prema svakom, pa i najmanjem izrazu sumnje ili kritikevladaju}e zapadne politike. Sve ovo, posebno dobro se vidi uraspravi oko pitanja za i protiv takozvanih humanitarnih intervenci-ja, koja je otpo~ela i pre, ali koja se posebno zaoπ trila za vreme inakon intervencije NATO u Srbiji i Crnoj Gori 1999.

230


Problem takozvanih humanitarnih intervencija je problem nove,posthladnoratovske ere. Ovaj problem izuzetno je sloèn, i zaista se nemoè reπ iti prostim, manihejskim, crno-belim za ili protiv, kako to joπuvek ~ine fundamentalisti raznih vrsta. S jedne strane, stari me|unarod-ni, pa i me|unarodni pravni poredak, u velikoj meri, jeste passe."Suverenitet", "teritorijalni integritet", "nemeπanje u unutraπnjeposlove", pa UN, Savet bezbednosti, posebno veto velikih sila, i drugipoznati principi i institucije bretonvudskog sistema, uspostavljenogposle II svetskog rata, umnogome su potroπeni. Novi svet, novi proble-mi. Ekoloπka svest, odrìv razvoj, ljudska prava, me|uzavisnost,mondijalizacija, kucaju na vrata. Zar o potroπenosti starih ideja i insti-tucija, uostalom, naj-bolje ne govori sama ~injenica, da su njihovi posled-nji i najgorljiviji zastupnici upravo Slobodan Miloπevi} i Sadam Husein,reìmi i vo|e sa, verovatno, najgorim saldom na kraju ovog i ina~eopakog veka.

S druge strane, me|utim, novi, posthladnoratovski principi, norme iinstitucije me|unarodne zajednice, joπ nisu stvoreni. Ono π to i Slavoj@ièk pogreπ no naziva "Novim svetskim poretkom", predstavlja,zapravo, samo novi svetski nered, koji se ubrzano i zarazno π iri. I nesamo to. Bez minimalne sistemske promene, adaptacije i evolucije,me|unarodni realkapitalizam, ~ak i kada bi to stvarno hteo, nema sis-temskog kapaciteta, da stvori nove principe, norme i institucije, poseb-no ne one koje bi takozvanim humanitarnim intervencijama mogle daudahnu univerzalni ìvot i smisao. Otuda obnova haosa, arbitrernosti,dvostrukih standarda, neograni~enog nasilja. Prava sile umesto sileprava. NATO intervencija u Srbiji i Crnoj Gori 1999, samo je bolnorazgolitila sistemsku kontradikciju me|unarodnog realkapitalizma injegovog prava na kraju veka. Ako niπ ta drugo, ova intervencijapomogla je da se barem bolje vidi da je car, to jest "Novi svetskiporedak", ipak, go.

Opisana sistemska kontradikcija ne moè da se reπ i ideoloπ komignorancijom ili arogancijom, kako to ~ine ne samo brojni Miloπ e-vi}evi, ˇeπ eljevi i drugi faπ isti fundamentalisti u Srbiji i na Balkanu,nego i niπ ta manje brojni liberali fundamentalisti na bogatomZapadu. Zapad nema razloga za trijumfalizam. Ukoliko danas ne pri-hvati da opisanu sistemsku kontradikciju ozbiljno i odgovorno reπ avana Balkanu, sutra }e, u mnogo teèm obliku, biti prinu|en da se sanjom suo~i na sopstvenom terenu. NATO intervencija u Srbiji i CrnojGori 1999. predstavljala je i za Zapad po~etak tog suo~avanja. Posebnou anti-ratnom pokretu. Pa ~ak i kada je to suo~avanje tamo dobijalo

231


oblik velike drame i konfuzije. Neπ to od tog suo~avanja i te drame ikonfuzije, naslutio je i opisao i Slavoj @i`ek, u zaklju~nom delupomenutog teksta: "Pravi na~in da se suprotstavi kapitalisti~komNovom svetskom poretku ne sastoji se u tome da se podr`avaju lokalniproto-faπ isti~ki otpori tom poretku, nego u tome da se koncentriπ ena jedino ozbiljno pitanje danas: kako da se izgrade transnacionalnipoliti~ki pokreti i institucije koji }e biti dovoljno jaki da ozbiljnoograni~e danaπ nju neograni~enu vladavinu kapitala."

232

Crna Gora, poslednja Miloπ evi}eva secesija

Naslov ovog teksta nije samo efektna dosetka. Naprotiv, on dostadobro rezimira iskustvo postjugoslovenskih secesija, jedno od najkom-pleksnijih i najkontroverznijih iskustava posthladnoratovskog sveta.

Secesija je istovremeno politi~ko i pravno pitanje.

Ustav Crne Gore konstitucionalizovao je na~elo gra|anske suv-erenosti. Gra|ani Crne Gore su jedini koji mogu odlu~ivati o dràvnomstatusu svoje republike. U tom smislu, svako zgraàvanje nad "separa-tizmom u Crnoj Gori" viπe govori o onima koji se zgraàvaju, nego oCrnoj Gori.

Me|unarodno pravo u ovoj stvari insistira na dva odnosno tri naiz-gled kontradiktorna na~ela, na na~elu odnosno pravu naroda nasamoopredeljenje, i na na~elu poπ tovanja teritorijalnog integriteta imirnog reπ avanja sporova. Kontradikciju reπ ava ìvot odnosno prak-sa. Kao π to u bajci za~aran dodir sve pretvara u kamen, tako i ovde,nelegitimna i nelegalna, to jest protivustavna, nedemokratska i nekon-trolisana sila, sve, pa i zaπ titu teritorijalnog integriteta, automatskipretvara u nepravo, a svaku nu`nu i srazmernu odbranu od tog nepra-va, pa tako i secesiju, automatski pretvara u opravdan ~in i pravo.

U tom smislu i naslov ovog teksta. Sistem li~ne diktature SlobodanaMiloπevi}a, zamaskiran demokratskim institucijama i procedurama, dodanaπnjeg dana, pa i danas, jedan je od glavnih, ako ne i glavni izvornelegitimne i nelegalne sile u rasplitanju postjugoslovenske krize. Najava,Gazimestan 1989: "Vodi}emo i oruàne bitke." Pa zatim: "Ako neumemo da radimo, umemo da se bijemo." A tek stvarno ponaπanje:magnum crimen u Hrvatskoj i BiH 1991-1995. Zbog toga, i ma koliko toizgledalo paradoksalno, Slobodan Miloπevi} je bio i ostao glavni proiz-vo|a~ i legitimator svih dosadaπnjih postjugoslovenskih secesija. DankeSlobodane!, a ne Danke Deutchland!, trebalo bi da kaù hrvatski i drugipostjugoslovenski secesionisti.

Na àlost, mnogi znaci govore da bi Crna Gora mogla postati joπjedna, poslednja Miloπ evi}eva secesija. A da li }e to i stvarno postati,joπ uvek manje zavisi od nje same, a viπ e od Slobodana Miloπ evi}ai njegovih saveznika.

233


Crna Gora 1997. zlokobno podse}a na Hrvatsku i BiH 1991. Pripre-me za rat u Crnoj Gori Slobodan Miloπ evi} i Momir Bulatovi}zapo~eli su joπ 24. marta, kada su obznanili rascep u vladaju}oj DPS,a zahuktali posle drugog kruga predsedni~kih izbora, 19. oktobra ovegodine, kada je i njima postalo jasno da su predsedni~ku izbornu utak-micu ipak izgubili.

Niπ ta novo. Velika fifti-fifti podela, polarizacija i napetost u CrnojGori, proizvedena je ubrizgavanjem velikih doza nacionalisti~ke his-terije i straha od secesije. Histerija iz podzemlja dedinjskog diktatorabila je toliko jaka da je obuzela ~ak i neke njegove ljute protivnike.Ponovila se stara, skoro zaboravljena groteska, naime, da su Miloπ e-vi}a i njegovog kandidata u Crnoj Gori, pred drugi krug predsedni~kihizbora, direktno podràli i Bojovi}evi narodnjaci, a indirektno iVojislav Koπ tunica, Nikola Miloπ evi} i drugi takozvani nacionalnidemokrati, ~lanovi saveta Bojovi}eve stranke. Anti-miloπ evi}evci uSrbiji, miloπ evi}evci izvan Srbije. I ova groteska je jedan od poznatihi zabrinjavaju}ih simptoma.

Da su Crna Gora i Srbija dve me|unarodno priznate nezavisnedràve, neke ~injenice, a pre svega medijska i trgovinska blokada,nepriznavanje rezultata predsedni~kih izbora, govor mr`nje, huπ kanjena politi~ke protivnike, posebno na manjinske narode, i slanje nao-ruànih grupa, imale bi jasan i nedvosmislen karakter objave klasi~nogme|udràvnog rata. Ovako, u Crnoj Gori, ovde i danas, na delu jeveoma neobi~na meπ avina elemenata unutraπ njeg i spoljaπ njeg rata,meπ avina za koju su se Miloπ evi}evi specijalisti, propagandisti, vojni-ci i paravojnici, posebno ˇeπ eljevi ruralni faπ isti, u Hrvatskoj i BiH,tako dobro obu~ili.

Slobodan Miloπ evi} i Momir Bulatovi} zaista nemaju alternative.Svaka normalizacija za njih zna~i siguran i brz politi~ki kraj, a nakonkatastrofalnih u~inaka politike koju su vodili, veoma je verovatno dabi taj kraj ugrozio i njihov goli ìvot odnosno slobodu. Zbog toga je ratu koji sada guraju Crnu Goru, zapravo, njihov li~ni odbranbeni rat.

Ipak, rat viπ e ne zavisi samo od njih. Faktorima rata sada su suprot-stavljena barem dva nova i sna`na faktora mira.

Prvi od ova dva faktora je unutraπ nji. Crna Gora 1997. nije isto π toi Crna Gora 1991. Kvantitativno, antimiloπ evi}evski, to jest antiratniblok u Crnoj Gori, za ovih π est godina, narastao je sa deset-petnaest

234


na pedeset procenata. Joπ zna~ajnije, me|utim, kvalitativno, ovaj bloku Crnoj Gori danas baπ tini dragoceno iskustvo antiratnog pokreta inenasilnog otpora crnogorskih liberala i socijaldemokrata.

Drugi je me|unarodni faktor. Miloπevi}eva ratna politika u CrnojGori danas skida i poslednji smokvin list sa loπe real-politike i sau-~esniπ tva velikih sila. "]utanje Zapada o demokratiji u Srbiji jezagluπuju}e." Ovako je oportunizam velikih sila u proπ logodiπnjojpostizbornoj krizi u Srbiji prokomentarisao Morton Abramovic. ˇta bitek Morton Abramovic rekao za oportunizam velikih sila u aktuelnojpostizbornoj krizi u Crnoj Gori. Koliko joπ ratova na Balkanu treba daizazove "faktor mira" da bi izgubio naziv kojim ga je Zapad nezasluèno~astio?

Granice tolerancije su, ipak, iscrpljene. Ne toliko zbog moralne prob-lemati~nosti ugovora sa |avolom, koliko zbog sasvim opipljivog irealnog interesa. Sada su ve} u pitanju i ìvoti zapadnih vojnika. Zbogvelike etni~ke i politi~ke me|uzavisnosti, crnogorski rat bi se verovatnoizlio u ~itav region, a to je ve} ono π to bi direktno ugrozilo i sam Zapad.

Rezultanta gornjih sila u Crnoj Gori u narednih pola godine zbogtoga }e najverovatnije biti neka vrsta iscrpljuju}eg ni-rata-ni-mira.Me|unarodni faktor }e ovoga puta verovatno spre~iti rat, ali ne i agre-sivnu, ratnu politiku Slobodana Miloπ evi}a i Momira Bulatovi}a.Politika sistematskog odràvanja unutraπ njih napetosti do same ivicerata, naime, jedina je politika koja ovoj dvojici moè da sa~uva onihpedeset procenata do prevremenih prole}nih parlamentarnih izbora.Antimiloπ evi}evskom bloku u Crnoj Gori, u narednih pola godine,bi}e neophodna ne samo superiorna politi~ka inteligencija, nego izavidna politi~ka kondicija.

235

Strast lumpena

SM zatvara krug. Nakon π to je, u poslednjih deset godina, potroπ ioSloveniju, Hrvatsku, BiH i Makedoniju, i nakon π to su mu, ovih dana,velike sile ograni~ile vlast i na Kosovu, dedinjski tiranin, nezasiti demonvlasti, "balkanski kasapin", ustremljuje se, na kraju, i na Crnu Goru. "Mine}emo lupati u πerpe" zajapureno poru~uje mali trbuhozborac. Niuàs rata, ni horor fratricida, ne zaustavljaju naum velikog diktatora.

Zaπ to π erpe? Naravno, zato π to su π erpe simbol velikog anenasilnog antimiloπ evi}evskog gra|anskog otpora Srbije 1996-1997,kojeg diktator, o~igledno, nikako ne zaboravlja. I zato π to su π erpetako prozai~ne, neherojske. Idealne kao kontrast u odnosu na la`niherojski tip, kojeg ova vlast bezduπ no zloupotrebljava. Otuda prezir iruganje. Antidemokratska strast. Poslednji izotop u procesu dugog ras-padanja i izobli~avanja nekada slavnog istorijskog tipa.

Postjugoslovenski ratovi bili su prava grobnica poslednjih ostatakaovog tipa. Najve}im delom, to su bili ne ratovi vojski protiv vojski, negoratovi naoruànih bandi protiv civilnog stanovniπ tva. Posebno protivonih najnemo}nijih: èna, dece i starijih osoba. Ratovi za teritorije,etni~ko ~iπ}enje, genocid, magnum crimen. Kukavi~ka beda ispodmaske herojstva. Ministar mrzitelj πerpi samo je podsetio na ovajkukavni sadràj.

Da ìvimo u koliko-toliko normalnom druπ tvu, re~eni ministar injemu sli~ni bili bi tek patoloπ ki, ~ak komi~ni izuzetak. Ali je druπ tvou kojem ìvimo daleko od svake normalnosti. Zato je opisana fratri-cidna strast krajnje ozbiljan, ~ak zabrinjavaju}i znak. Analiti~ki, otome govore barem tri faktora.

Prvo, to je nesre}na istorija. Apstraktno, to je dugo trajanje i pona-vljanje razornih ratova, te, u ovom trajanju (ponavljanju) formirana,ratni~ka i, neizbe`no, autoritarna, ~ak nekrofilna, genocidna i fratri-cidna kultura. Konkretno, to je drama sasvim osobenog, dvostrukog,velikosrpsko-crnogorskog identiteta, te, ovom dvostrukoπ }u proizve-dena i odràvana, trauma crnogorskog dràvnog pitanja.

Drugo, to je ogromna lumpenska masa. Ne samo lumpenproletari-jat, nego i raspad svih ostalih druπ tvenih klasa, talog sistematskog ra-

236


zaranja privrede i druπ tva u poslednjih deset godina spoljaπ njih iunutraπ njih sankcija. Ova masa je, u isto vreme, glavna `rtva, ali iglavna baza, nosilac i podràvalac ratnonacionalisti~kog reìmaSlobodana Miloπ evi}a i njegovih saveznika. Gra|a produènogneopatrijarhata, nasilja i rata. Falanga la`nih heroja, izmanipulisanih"patriota".

I tre}e, ~ak najva`nije, to je demon vlasti, jedini aktivni faktor rata.Ni nesre}na istorija, ni lumpenska masa, kao pasivni faktori, sami posebi, bez ovog aktivnog faktora, ne bi mogli da proizvedu kataklizmurata. To je onaj faktor o kojem piπ e i Maks Veber, najpoznatiji soci-olog vlasti. U slu~aju vlasti Slobodana Miloπ evi}a i Crne Goredevedesetosme, ovaj faktor je poja~an. Samo na prvi pogled paradok-salno, u stvari sasvim je logi~no. ˇto je slabija i ugroènija, vlastSlobodana Miloπ evi}a sve je opasnija. U tom smislu, treba razumeti ibitnu povezanost izme|u sve manjeg manevarskog prostora ove vlastiu Srbiji i na Kosovu, na jednoj, i njeno sve bezobzirnije nastojanje danesre}u rata prebaci u Crnu Goru, na drugoj strani.

Naravno, stvar nije sasvim prosta, jednostavna, jendodimenzional-na. Naprotiv. SM faktor u Crnoj Gori devedesetosme prisutan je nadva razli~ita na~ina.

Prvi od ova dva na~ina svima je dobro poznat. To je ona otvoreno idirektno, ~ak sirovo antidemokratska politika SM transmisija isaveznika, koja se Crnom Gorom π iri ve} viπ e od pola godine, alikoja se zahuktava upravo ovih dana. "Mi ne}emo lupati u π erpe","Ho}emo oru`je", "Prizna}emo kao regularne samo izbore na kojimami pobedimo". Ovo je samo vrh ledenog brega. Da iznad Crne Gorene lebdi teπ ka senka smrti, demon SM vlasti, iskustvo deset godinadivlja~kih postjugoslovenskih ratova, sve ovo bi, mo`da, i moglo da seshvati kao puka predizborna retorika. Ovako, razloga za strah ima.

Drugi vid prisustva SM faktora u Crnoj Gori devedesetosme, manjeje poznat, ali za tek zapo~etu, a odocnelu tranziciju ka demokratiji, nijemanje π tetan. Re~ je o negativnom dejstvu kojeg ovaj faktor indirek-tno vrπ i na sam crnogorski antimiloπ evi}evski blok. Ovo dejstvo,opet, manifestuje se u dva oblika. Najpre, SM faktor, to jest realnaugroènost Crne Gore od strane ovog faktora, staroj nomenklaturiunutar antimiloπ evi}evskog dela nekad jedinstvene vladaju}e partije,sluì kao generalni alibi i izgovor za produàvanje prakse starihnedemokratskih monopola i privilegija. I drugo, ova monopolska prak-

237


sa, uz sli~ne doprinose nekih drugih antimiloπ evi}evskih aktera, najdi-rektnije je kumovala relativnoj ograni~enosti i mogu}e nedovoljnostiantimiloπ evi}evske koalicije, te sukobljavanju izme|u ove koalicije iantimiloπ evi}evskih partija koje su ostale izvan nje, π to i pred izborenajdirektnije hrani one druge, miloπ evi}evske partije i snage.

Ipak, faktor SM 1998. nije isto π to i taj faktor 1988. Deset godinapropadanja ostavilo je traga. Procenat glasova koji ovaj osvaja naizborima, iz godine u godinu, sve je manji. I, mada SM ovaj manjak, zasada, uspeπno nadokna|uje o~ajni~kom koalicijom sa ultranacionalis-tima (~itaj faπ istima), ukupna politi~ka snaga ovog bloka, ipak, posto-jano opada. Posebno u Crnoj Gori. Sledstveno, ratnonacionalisti~kaharizma velikog vo|e pada. Takozvani kontramiting SM pristalica naTerazijama 24. decembra 1996. bio je samo bleda senka, ~ak farsa onogsa Uπ}a 1988. Sli~no, demonstracije miloπevi}evaca u Podgorici 14.januara 1998. Samo jedna mala ilustracija. Prema neutralnim izvorimai procenama, broj u~esnika na ovim demonstracijama, ~ak ni u trenuci-ma kulminacije, nije prelazio deset-petnaest hiljada. A ukupan brojglasa~a za SM predsedni~kog kandidata na tek odrànim predsedni-~kim izborima, samo u Podgorici, u kojoj su demonstracije odràne, bioje preko ~etrdeset hiljada, dakle bar tri puta ve}i od broja u~esnikademonstracija. Uàs rata i fratricida delovao je kao faktor odvra}anja.

Izbor 31. maja 1998. jeste izbor izme|u reformi i daljeg propadanja.Ali, joπ va`nije, i pre tog izbora, 31. maja 1998. Crna Gora je joπ jed-nom pred izborom izme|u unutraπ njeg mira i rata. A unutraπ nji mirje uslov za svaki drugi izbor. Ako je ovaj tekst uopπ te bio propagan-da, onda je bio propaganda protiv toga rata. Fratricid u Crnoj Gori nakraju dvadesetog veka bio bi ne samo njena materijalna, nego i njenamoralna, definitivna i nepovratna kataklizma. To bi morali da imaju naumu ~ak i oni koji su se, voljno ili nevoljno, vezali za "balkanskog kasa-pina", glavnog vinovnika nasilja i haosa na Balkanu posle hladnograta. Za povla~enje nikad nije kasno. A za Crnu Goru moglo bi bitispasonosno.

KairosIskustvo promene

U po~etku beπ e re~

U po~etku beπe re~. Bolje od drugih, ova biblijska sentenca rasvetlja-va (ako ve} i ne razreπava) poznati spor izme|u takozvanih realista inominalista u logici i nauci. Tek prava re~ (ime) dovrπava ra|anje, po-stanje. Ime je sastavni deo, a ne puki dodatak stvari. Uostalom, proveritei u re~niku, gr~ki logos, istovremeno, zna~i i bi}e, i miπ ljenje, i jezik.

Ali, kako da se imenuje stvar u vremenu velikih promena, stvar koja jei sama u procesu menjanja? Ovo je centralni i najve}i epistemoloπki (saz-najni) problem za sve druπ tvene nauke u prvoj deceniji nove posthlad-noratovske ere. Posebno na Balkanu i u vezi sa Balkanom. Balkanskapostmoderna 1989-1998: vreme, prostor, istorija, svet, kapitalizam, soci-jalizam, ekonomija, politika, levica, desnica, Istok, Zapad, Sever, Jug,Prvi-Drugi-Tre}i svet, geografija, geopolitika, etnos, polis, demos, nacija,dràva, modernizacija, demokratizacija. Ovako bi moglo da se re|a u ne-dogled. Teπko, me|utim, da bi mogao da se na|e i jedan jedini zna~ajni-ji pojam druπ tvenih nauka, koji bi ovde i danas mogao da, bez ikakvihizmena i adaptacija, pro|e test velikih posthladnoratovskih promena.

Logos i kairos

Prema Viktoru Franklu, nedavno preminulom ocu logoterapije, potre-ba za smislom, neodvojiva od potrebe za imenom, jedna je od najdubljihljudskih potreba. Otuda, ne samo kod nau~nika i filozofa, nego i kodobi~nih ljudi, stalna i neutoljiva è| za razumevanjem i imenovanjem.Ali, jednako sna`no i stalno je i kretanje, promena, preobraàj stvari.Otuda i stalna i nerazreπ iva napetost izme|u logosa i kairosa. Znamo,kairos je simbol pravog trenutka, kretanja, promene, preobraàja.

Do velike napetosti izme|u logosa i kairosa, me|utim, dolazi tek uvremenu velikih promena. U vremenima manjih i sporijih promena,ova napetost je potisnuta, latentna, za mnoge ~ak i neprimetna. U vre-menima velikih, intenzivnih i brzih promena, ona izbija na povrπ inusvom svojom silinom, kao vulkanska maglina, magma, lava.

Metafora vulkanske magline, magme, lave, dobro poga|a ne samoepistemoloπ ku (saznajnu), nego i aksioloπ ku (vrednosnu) i eti~ku(moralnu) stranu stvari. Velika promena destabilizuje ne samo imenai stvari, nego i ìvote odnosno interese velikih druπ tvenih grupa, me|unjima i nau~nike i filozofe, ma koliko se ovi posebno trudili da budupotpuno objektivni i neutralni. Za valjano razumevanje i imenovanjestvari u vremenima velikih promena, posebno kada su ove pra}ene ivelikim razaranjem, bolom, strahom i nasiljem, kao π to je to slu~ajkod nas u poslednjih deset godina, neophodna je ne samo velikaintelektualna, nego i velika duhovna i moralna snaga.

Fascinacije

Gledati u samo srediπ te niπ tavila, pratiti dramu bi}a i nebi}a,izdràti dovoljno dugo sa pogledom u belo usijanje. Pri tome neoslepeti, ali ni zatvoriti o~i, ni skrenuti pogled u stranu. Posmatratibezpredrasudno, netremice, bez trepeta. Registrovati pomno svakunovu pojavu, promenu, liniju, konturu. Slagati marljivo izolovane frag-mente u veliku sliku, mozaik znanja. Ovo je jedini, ali i najteì put saz-nanja u vremenu velikih promena i usijanja.

Razo~aravaju}e veliki broj nau~nika, filozofa i intelektualaca kodnas, ali i u svetu, u poslednjih deset godina, nije izdrào na ovom te-π kom putu, nego je, zaslepljen bljeskom velike promene, postao `rtvasopstvene fascinacije. Sve `rtve velikog bljeska mogu da se razvrstajuu dve velike grupe. Prvu ~ine fundamentalisti raznih vrsta, drugu post-moderni i drugi relativisti. Prvi su zbog velikog bljeska oslepeli, drugizatvorili o~i ili skrenuli pogled u stranu. Svi fundamentalisti, opet,mogu da se razvrstaju u dve velike podgrupe. Prvu ~ine oni koji sufascinirani (zarobljeni) iluzijom proπ losti, drugu oni koji su fascinirani(zarobljeni) iluzijom budu}nosti.

"Ovo nije Turska!" Ovako glasi jedna od parola fundamentalistazarobljenika proπ losti, koja se mogla ~uti na ulicama Podgoricepo~etkom 1998, dakle na samom pragu dvadesetprvog veka, ~itavihsedam decenija nakon nestanka Otomanske imperije. Vanvre-menska silina istorijskog mita. Hipostaza ponavljanja, previ|anjepromene, razaranje kompleksne kombinacije ponavljanja ipromene. Patologija, dezorijentacija, groteska. Delirijum tremens

istoricizma."Novi svetski poredak!" Ovako glasi najpoznatija parola posthladno-

ratovskih fundamentalista zarobljenika budu}nosti, poklonika (vode}ihzapadnih lidera ili mislilaca, Dòrdà Buπa ili Frensisa Fukujame) iliprotivnika (lokalnih balkanskih neofaπ ista, Slobodana Miloπevi}a iliFranje Tu|mana), svejedno. Vanvremenska silina obe}avaju}eg ili zas-traπuju}eg futura. Hipostaza promene, previ|anje trajanja, razaranjesloènog jedinstva istorije i promene. Dezorijentacija. Delirijumtremens futurizma.

"Sve je isto!" Ovako glasi glavna parola postmodernih i drugih rel-ativista. Vanvremenska silina skepticizma. Hipostaza trenutka i frag-menta, ignorisanje procesa i celine. Dezorijentacija. Delirijum tremensrelativizma. I zbog toga veoma ~esto pad u sopstvenu suprotnost,neomisticizam (neovizantizam) ili neofuturizam (neofaπ izam).

Gledati u samo srediπ te niπ tavila, pratiti dramu bi}a i nebi}a,izdràti dovoljno dugo sa pogledom u belo usijanje. Pri tome neoslepeti, ali ni zatvoriti o~i, ni skrenuti pogled u stranu. Posmatrati bezpredrasuda, netremice, bez trepeta. Registrovati pomno svaku novupojavu, promenu, liniju, konturu. Slagati marljivo izolovane fragmenteu veliku sliku, mozaik znanja. Ovo je, ipak, jedini, mada najteì put saz-nanja.

241

242


Tre}i deo

Komentari

243

244


Pre referendumaNulta ta~ka

Da li dràvno-pravno pitanje Crne Gore treba reπ avati po odred-bama Ustava SRJ ili Ustava Crne Gore, pitanje je koje jeste, kako seto obi~no kaè, prethodno i proceduralno, ali je ono, u isti mah, u tes-noj vezi i sa svim drugim, supstancijalnim pitanjima ove republike.To jasno pokazuje i strana~ka rasprava koja se upravo ovih dana okotog pitanja usijava.

Kada SNP, u odgovoru na ovo pitanje, insistira na Ustavu SRJ, tada tone treba da ~udi. Naprotiv, od stranke koja se od samog svog osnivanjazalaè za "Jugoslaviju bez alternative", drugo se nije moglo ni o~ekivati.Kada ne bi bilo duboke nelagode zbog prave prirode ove "Jugoslavije",zapravo Miloπevi}eve i ˇeπeljeve Male Velike Srbije, moglo bi se gov-oriti ~ak i o doslednosti ove partije. ûdi i zabrinjava, me|utim, skorijeponaπanje DPS. Nedovoljna eksplicitnost i transparentnost u tomponaπanju, posebno otpo~injanje neshvatljivih separatnih razgovora saSPS, starim koalicionim partnerom u federaciji, bez prethodne, makarminimalne koordinacije sa novim koalicionim partnerima u republici,budi ru`ne uspomene i strahove iz vremena starog, jedinstvenog DPS.

Zbog ~ega je sve ovo toliko zna~ajno? Zbog toga π to od transpare-ntne, pune i jasne svesti o tome gde se Crna Gora danas ta~no nalazi,odlu~uju}e zavisi ne samo odgovor na prethodno proceduralno pitanje,nego, u velikoj meri, i odgovor na ukupno pitanje Crne Gore. Zato trebajoπ jednom da se podseti. SRJ viπe ne postoji. I to ne zbog navodnesecesije Crne Gore, nego zbog puzaju}e secesije Miloπevi}eve Srbije.Puzaju}a secesija Miloπevi}eve Srbije zapo~ela je 1990, donoπenjemUstava Srbije kao prvog ustava jedne suverene dràve unutar tadaπnjeSFRJ, nastavila 1992, asimetri~nim nastankom jedne tvorevine, koja jeod samog po~etka patila od teπkog deficita legitimnosti, po~ela da dobi-ja na ubrzanju 1997-98, postupnim razaranjem, uzurpiranjem i preuzi-manjem svih saveznih institucija od strane SPS-JUL-SRS-SNP koalicije,u suπ tini od strane Miloπevi}eve Srbije, a definitivno zavrπ ila 1999, saratom protiv NATO, koji je Miloπevi}eva Srbija htela, a Crna Gora ne.Kao rezultat ovog procesa, Srbija i Crna Gora su danas dve de factonezavisne teritorije, kojima joπ jedino nedostaje unutraπnje, ustavno-pravno, i spoljaπnje, me|unarodno-pravno priznanje.

245

Ovo je za Crnu Goru nulta ta~ka ispod koje ne sme i}i. Prihvatitinakon svega da se o njenom dràvno-pravnom pitanju odlu~uje poodredbama nepostoje}eg ustava, istog onog kojeg je sruπ ila samaMiloπ evi}eva Srbija, za Crnu Goru bi zna~ilo ne samo neprihvatljivoponiènje, nego i ponovno ulaènje u loπ u i opasnu beskona~nostMiloπ evi}eve imperije. Zbog toga su Ustav Crne Gore i referendumnjenih gra|ana danas jedine stajne ta~ke iz kojih se moè izvestineophodna ustavno-pravna i me|unarodno-pravna rekonstrukcijaCrne Gore.

246

Politika gra|anskog rataDeset godina dokaza

Prema Slobodnoj Evropi odnosno Montenifaks od 16. avgusta 1999,Predrag Bulatovi}, jedan od tri potpredsednika SNP, reaguju}i na sve~eπ}e i teè optu`be, zatraìo je "skupπ tinsku raspravu" i "dokaze" opolitici gra|anskog rata koju, prema tim optu`bama, vodi njegova partija.

U redu skupπ tinska rasprava, ali dokazi? Da smo od 1989. do danasbili na Marsu, ovakvi zahtevi imali bi smisla. Ovako, sve postaje farsa.Celih poslednjih deset godina predstavlja, zapravo, smrtonosnu politikugra|anskog rata, koju je nezaustavljivo vodila, najpre, to jest do 1997,koalicija SPS i DPS, a zatim, nakon raspada starog, jedinstvenog DPS1997, πeπeljizovana, ~itaj faπ izirana, koalicija SPS-JUL-SRS i SNP.

Dokazi?

Gazimestan, 28. jun 1989: "Vodi}emo i oruàne bitke", pa "Ako neznamo da radimo, znamo da se bijemo". Terazije, 24. decembar 1996:"Tu|a ruka" i "Peta kolona". Dedinje, 6. avgust 1999: "Divlja albans-ka plemena". Kao nezasita neman: Slovenija i Hrvatska 1991, Bosna iHercegovina 1992-95, Kosovo 1999. Urbicid: Dubrovnik, Vukovar,Sarajevo. Polja smrti: Srebrenica, BiH, Kosovo. Etni~ko ~iπ }enje,genocid. Stotine hiljada ubijenih, milioni prognanih, osramo}ena pro-π lost, zaustavljena budu}nost. Optu`nica Haπ kog tribunala. Smrti,ime ti je Slobodan Miloπ evi}.

I nakon svega, ponavljanje zlokobnih znakova u Crnoj Gori: rekon-strukcija, to jest π eπ eljizacija Bulatovi}eve vlade u Beogradu iorkestrirani pozivi na oru`je u Crnoj Gori.

Dokazi?

Sve gornje i mnoge druge ~injenice su opπ tepoznate, notorne. Anotorne ~injenice se, ~ak ni u pravu, koje je u tom pogledu zahtevnije,ne dokazuju.

Da li je mogu}e da Predrag Bulatovi}, nesporno jedan od najspo-sobnijih, ako ne i najsposobniji inìnjer crnogorske politike, ne zna zasve ovo. Naravno da ne. ˇta je onda po sredi. Produètak stare politi~ke

247


igre ili joπ jedna najava odvajanja dela SNP od Miloπ evi}eve poli-tike? Mra~ne su crnogorske viπ epartijske katakombe. Zbog toga oovome obi~ni smrtnici i ne mogu re}i niπ ta viπ e od pretpostavke. Akosu u pitanju stare igre, onda je to `alosno. Smrt nije za igru. Crna Gorai Srbija su na rubu novog kruga pakla. Ako je u pitanju najava onogodvajanja, onda je poslednji trenutak za to. Za Crnu Goru, to bi bilospasonosno. Za deo SNP, makar delimi~no, iskupljuju}e.

248

Platforma bez garancijaCrna Gora od papira

Po Ustavu iz 1992, SRJ je bila meπ avina tri ~etvrtine federacije ijedne ~etvrtine konfederacije. Obrnuto, po Platformi iz 1999, novazajednica Crne Gore i Srbije, trebalo bi da bude meπ avina tri ~etvr-tine konfederacije i jedne ~etvrtine federacije. Ovako bi mogao daglasi kompromisni odgovor na pitanje "Federacija ili konfederacija",koje se u vezi sa Platformom danas tako ~esto ~uje. Ali, to nijenajva`nije. Kao π to nije najva`nije ni to π to zaista jeste re~ o krpeù(zaπ to da ne, ako je ìvot krpe`), koji jeste krajnje atipi~an, do sadanevi|en (kao da je zbilja u kojoj ìvimo druga~ija), i koji zaista nasta-je neobi~no, devolucijom, ~ak i bez one poznate "logi~ke sekunde".Sva ova i druga suptilna teorijsko-pravna i ustavno-pravna pitanja, udruga~ijim okolnostima, jesu va`na, ~ak veoma va`na, pa i najva`nija.U uslovima potpunog odsustva vladavine prava, u kojima mi ìvimotoliko godina, me|utim, sva ova i sli~na pitanja sluè samo uveselja-vanju diktatora.

Najva`nije nije ~ak ni to da li }e odnosno kakav }e odgovor naPlatformu dati Miloπevi}eva Srbija, pa i Srbija uopπ te. Ignorisanje,radikalizacija odnosno faπ izacija Bulatovi}eve vlade, kao i kvaziple-menska anticrnogorska histerija, uostalom, predstavljaju ve} i sasvimjasan i dovoljan odgovor. Druga~ije ne bi bilo ni ukoliko bi, kojim~udom, Miloπevi} prihvatio Platformu ad literam. Re~ odnosno prih-vatanje, diktatora niπ ta ne koπ ta. Uostalom, setite se, ni Ustav SRJ iz1992, literarno, nije bio loπ . Sli~no je i sa anti-miloπevi}evskomSrbijom. Velikodràvni kulturni kod, kao i enormna sistemska dispro-porcija poslednje dvo~lane federacije, u~inili su da genuini federalisti uSrbiji danas predstavljaju krajnje marginalizovan, egzoti~an politi~kihor.

Kona~no, najva`nije nije ni strpljenje, kupovina vremena per se, o kojojse tako|e puno govori. Najva`nije je koriπ}enje kupljenog vremena.Kupovina vremena za π ta? Za konsolidaciju Miloπevi}evog reìma, i pocenu gra|anskog rata u Crnoj Gori (SNP)? Ili za produàvanje parazitskeambivalencije, prljave privatizacije i godoovske demokratizacije (DPS)?Ne. Jedino strpljenje koje ovde i danas ima smisla jeste strpljenje zaizgradnju minimalnog poverenja i postizanje proceduralnog konsenzusaza odràvanje referenduma, te bezbedno, mirno i demokratsko reπavan-je crnogorskog dràvnog pitanja putem takvog referenduma. To je jedina,

249


arhimedovska ta~ka iz koje se mo`e roditi slobodna Crna Gora. Sve drugoje Crna Gora od papira, Platforma bez garancija.

250

Crna Gora u ogledalu Evropske unijeStrah od referenduma

"EU ne podràva brze poteze (Crne Gore) ka nezavisnosti od Jugo-slavije". Ovako glasi jedan od klju~nih stavova iz Saopπ tenja ministarainostranih poslova EU, objavljenog posle njihovog neformalnog sastanka,odrànog u Sariselki, malom mestu na severu Finske, 5. septembra 1999.

Naravno, i u ovom stavu moèmo da prepoznamo isti onaj obrazacloπ e, odnosno kratkovide realpolitike velikih sila, koji ve} deset god-ina negativno doprinosi razvoju postjugoslovenske krize. Problemi sesamo privremeno reπ avaju, i to, naj~eπ }e, tako π to se guraju podtepih, ali se kasnije vra}aju, samo tada u mnogo loπ ijem, ako ne i bez-nade`nom stanju. BiH i Kosovo su re~iti primeri za to. "Catastroficshort-termism", tako je ovaj obrazac opisao Dòn Roper, jedan odautora Unfinished Peace.

Ipak, glavni problem Crne Gore je u samoj Crnoj Gori, a ne izvannje. To su sve njene stare i nove politi~ke podele, koje oteàvajureπ avanje dràvnog pitanja. Nakon svih loπ ih referendumskih iskus-tava, danas je jasno da referendum o dràvnom statusu odnosno neza-visnosti Crne Gore, mora biti ne samo demokratski korektan, legalani legitiman, nego i politi~ki bezbedan. A on sve to ne moè biti sve doktraju one podele.

Pri dubljem uvidu u stvar, me|utim, vidi se da glavni problem CrneGore ~ak i nisu one podele uzete same po sebi, nego njihova neodgo-vorna politi~ka (zlo)upotreba. Naravno, stepen odgovornosti za to jerazli~it. U tom smislu, svakako da je najve}a odgovornost SNP, pre-ciznije onog njenog militantnog dela, koji je, sude}i po zahuktalom"plemenskom" radu, izgleda reπ en da ide do kraja, ma π ta to zna~ilo.Ipak, nije mala ni odgovornost Koalicije. I to ne samo zbog dubokepoliti~ke polarizacije izme|u Koalicije i SNP, za koju i Koalicija snosideo odgovornosti, nego i zbog nepodnoπ ljive politi~ke kakofonije, tojest odsustva neophodnog minimuma doslednosti stavova u vremenu iuskla|enosti stavova izme|u ~lanica same Koalicije.

Stepen poreme}enosti odnosa izme|u Srbije i Crne Gore, kao iodgovaraju}ih odnosa u samoj Crnoj Gori, danas je ve} toliko veliki,

251


da je politi~ki prioritet broj jedan Crne Gore danas, bez konkurencije,i bez odlaganja, stvaranje uslova za odr`avanje, i odr`avanjedemokratskog i bezbednog referenduma. Generacijska, pa i istorijskaodgovornost politi~ke elite u Crnoj Gori je danas upravo to.

Kada se promeni realna Crna Gora, promeni}e se i njen lik uogledalu Evropske unije. Kada se otklone razlozi za strah, presta}e istrah od referenduma i nezavisnosti Crne Gore. Stavovi Evropskeunije ne smeju biti alibi za politi~ku nepokretnost, kao "Mi bi ali namne da Evropska unija", nego, naprotiv, podsticaj za odgovoran rad ipolitiku. Kairos, vreme promena, joπ uvek traje, ali nije bez kraja.

252

Referendum i reformeUpotreba vremena

Uprkos svim stvarnim i fingiranim razlikama, U Crnoj Gori danaspostoji saglasnost makar oko toga da referendum o dràvnom pitanjune treba organizovati dok se oko njega ne postigne barem minimalniproceduralni konsenzus, kao i oko toga da je politi~ka Crna Gora odtog konsenzusa joπ uvek daleko. Zbog toga pravo pitanje i nije da li ujoπ uvek ne-bezbednim uslovima organizovati referendum, nego da lirelevantne politi~ke snage u Crnoj Gori, pogotovo one na vlasti, kojesu za to i najodgovornije, ~ine sve π to je neophodno, odnosno mogu}e,da se do tog konsenzusa π to pre do|e.

Odgovor na postavljeno pitanje je, na àlost, negativan. Slu~ajMiloπevi}evih lojalista u Crnoj Gori, prili~no je jednostavan. Vezuju}i seza reìm Slobodana Miloπevi}a "bez alternative", oni su sebe prostoosudili na rad protiv Crne Gore. Slu~aj vladaju}e Koalicije, posebnoslu~aj DPS, me|utim, mnogo je kompleksniji i komplikovaniji. UKoaliciji, posebno u DPS, naime, jasno mogu da se uo~e barem trirazli~ite pozicije odnosno grupe. Prvu ~ine oni koji preduzimaju sve π toje, u ovoj stvari i ina~e, neophodno i mogu}e. Oni su u manjini. Drugu~ine oni koji su dobronamerni, ali, inercijom ili strahom, paralisani. Tre}u~ine reformskom retorikom Koalicije (DPS) prikriveni pripadnici stare-nove, anti-reformske, monopolisti~ke klase, za koje je beskona~noproduàvanje ni-SRJ-ni-nezavisna-Crna-Gora neregulisanogdruπ tvenog stanja - vitalni sebi~ni interes, idealni ambijent i bogomdanalibi.

Privatizacija "za jedan dinar", poniπ tavanje izborne volje gra|anaodnosno LSCG, teπko optuùju}e indicije o vezama oficijelne vlasti iorganizovanog kriminala, samo su tri skora primera, koja bacaju svetlo naovu tre}u poziciju odnosno grupu. Da li bi u uslovima (ovako ili onako)reπenog dràvnog pitanja uopπ te bili mogu}i ovakvi i sli~ni slu~ajevi. Dali bi u takvim uslovima ovakve i sli~ne slu~ajeve gra|ani uoπ te tolerisali?Naravno da ne. Ovako, u uslovima joπ uvek nereπenog dràvnog pitan-ja, a posebno u uslovima polu-ratnog stanja, koje se u takvim uslovimapermanentno stvara i π iri, sve se mnogo lakπe legitimiπe kao viπa sila ilimanje zlo.

Ekonomske i politi~ke reforme u Crnoj Gori na velikoj su prekret-

253


nici. Neregulisani ni-SRJ-ni-nezavisna-Crna-Gora interregnum overeforme smrtno ugro`ava. Protiv reformi radi ne samo neodgovorno,preuranjeno ili nedemokratsko forsiranje, nego i svesno razvla~enje,guranje pod tepih, ne-reπ avanje dr`avnog pitanja. Zbog toga jeproizvodnja konsenzusa oko reformi i referenduma, a ne puka, samo-dopadljiva retorika, ono π to }e na kraju odlu~iti sudbinu danaπ njeCrne Gore.

254

Crna Gora, izbori i referendumKvadratura poverenja

Uprkos povremenim nagoveπ tajima iz vrha vlasti, referendum odràvnom statusu Crne Gore joπ uvek nije na pomolu. Ali je zato poli-ti~ki rascep, koji bi, u slu~aju raspisivanja ovog referenduma, mogaobiti fatalan, i te kako razvijen i poznat. "Prvo izbori pa referendum,"unison je zahtev opozicionih stranaka, odbijanje ovog zahteva joπunisoniji odgovor vladaju}e koalicije. I ovo, samo po sebi, ne bi biloniπ ta loπ e. Pluralizam partijskih glediπ ta i interesa. Loπ e je,me|utim, π to se izme|u vlasti i opozicije, i oko ovog pitanja, umestodijaloga, i dalje razvija samo konfrontacija.

Legalisti~ka baza zahteva "Prvo izbori pa referendum" je najslabija.Tako }e biti sve dok SDP uspeπ no odoleva sve ~eπ }im pozivima LSda napusti Koaliciju, i, na taj na~in, vanredne izbore u~ini i legalisti~ki,to jest ustavno i zakonski obaveznim. Na drugoj strani, legalizam ovogzahteva u slu~aju SNP krajnje je problemati~an. Opsesivno vezana za"SRJ (~itaj Malu Veliku Srbiju i Slobodana Miloπ evi}a) bez alterna-tive", ova partija, ve} prema potrebi svoje opsesije, ~as restriktivno ipogreπ no tuma~i, ~as potpuno ignoriπ e, jedan te isti, ~lan 119 UstavaCrne Gore. Usta puna ~lana 119, kada ho}e da dokaè ono π to se nemoè dokazati (da manjinska, jednotre}inska volja parlamenta, moèbiti ve}a i ja~a od ve}inske volje referenduma), muk o tom istom ~lanu,kada ho}e "Prvo izbore pa referendum", jer ~lan 119 predvi|a upravoobrnuto (referendum pa izbore).

Legitimisti~ka baza zahteva opozicije je uverljivija. Podsetimo samona glavne elemente izbornih programa na poslednjim, vanrednim par-lamentarnim izborima, odrànim 31. maja 1998. Na ovim izborima,SNP je bila za "SRJ bez alternative", LS za "Crnu Goru bez alterna-tive", a Koalicija za "SRJ, ali ne bez alternative". Naravno, sada je svestvar razli~itih tuma~enja. I razli~itih politi~kih mo}i i interesa.Zahvaljuju}i ovima, ali i ambivalentnosti samog izbornog programaKoalicije, danas je i mogu}e da jedni (SNP) tvrde da je taj program bio"projugoslovenski", a drugi (LS) da je bio "procrnogorski", ali i da se,uprkos ovim dijametralno suprotnim kvalifikacijama, i jedni i drugina|u na jedinstvenoj optu`bi, da je Koalicija napustila svoj izborniprogram i prevarila gra|ane, te da su zato, pre referenduma, neophod-ni novi vanredni parlamentarni izbori.

255


Ipak, najuverljiviji argument opozicije odnosi se na (ne)poverenje.On glasi: izme|u vlasti i opozicije ovde i danas nema ni minimumapoverenja. Zato, sledi dalje, pre referenduma treba organizovativanredne parlamentarne izbore. Zaista, referendum bez minimumapoverenja nema smisla. Bez ovog minimuma, referendum bi bio preuvod u opasnu eskalaciju, nego reπ enje samog problema. Ali, opet, izzahteva opozicije ne vidi se zbog ~ega bi se neophodno poverenjemoglo izgraditi u pripremi izbora, a ne i u pripremi referenduma.Naprotiv, sve izgleda kao dupliranje i komplikovanje. Kvadraturakruga. Zbog toga se ~ini da je, ipak, najbolje odmah se koncentrisati naorganizovanje demokratskog i bezbednog referenduma.

256

Crna Gora u raljama Velike SrbijePoslednja faza Miloπ evi}eve SRJ

Posle duèg zatiπ ja, joπ jedna dobra vest za crnogorske indipendiste.Vojislav ˇeπelj ponovo jaπe i brani Veliku Srbiju. Ako je sve teè vide-ti π ta je stvarno alternativa crnogorske vlasti, onda to svakako nijeslu~aj i sa SPS-JUL-SRS-SNP alternativom "SRJ bez alternative".Nakon neuvijenih pretnji silom, Vojislav ˇeπelj i Tomislav Nikoli} izSRS, a za njima bri`no i Zoran @iì} i Predrag Bulatovi} iz SNP, zapretilisu ovih dana i neπ to suptilnijim metodima, uvo|enjem radnih dozvolaza Crnogorce u Srbiji i takozvanim humanim preseljenjima delovastanovniπ tva, u slu~aju osamostaljenja Crne Gore.

Bez obzira na krajnju iskompromitovanost Vojislava ˇeπ elja, morase priznati da problem Crnogoraca u Srbiji, odmah nakon problemaSrba odnosno Crnogoraca-Velikosrba u Crnoj Gori, predstavlja druginajve}i problem u i ina~e teπ kom procesu reπ avanja dràvnog pitan-ja Crne Gore. Isto tako, mora se priznati da su se Vojislav ˇeπ elj i nje-gov Gazda, Slobodan Miloπ evi}, i te kako dobro izveπ tili uiskoriπ tavanju problema ove vrste, joπ od Hrvatske, preko BiH, pado Kosova ove godine. Da nije tako, uostalom, Crna Gora bi verovat-no ve} odavno bila nazavisna dràva.

Pa ipak, ~ini se da su se Vojvoda i Gazda, a i njihovi sledbenici "bezalternative", kojih u Crnoj Gori nema malo, i ovoga puta prera~unali.U ovakvim stvarima, naime, uvek postoji jedna tanka crvena linija, izakoje svaka pretnja postaje kontra-produktivna. Tako i u Crnoj Goridanas, pretnje Vojislava ˇeπ elja, koje bi, kao, trebalo da deluju upravcu odràvanja zajednice Crne Gore i Srbije, proizvode sasvimsuprotne posledice. Razlozi "Za" preokre}u se i postaju razlozi"Protiv" zajednice. Politi~ki bumerang. Zaista, kakva je to zajednicakoju drè samo sila i strah, pretnja i ucena, reket i prinuda? Progre-sivna π eπ eljizacija.

Uostalom, poznato je, i sama progresivna π eπ eljizacija je samopos-lednja faza Miloπ evi}eve SRJ. Pretnje silom i izgonom samodefinitivno razgoli}ivanje jedne la`ne zajednice. Osrednji, provincijal-ni striptiz. Svla~enje Velike Srbije. Spadanje fasade sa fiktivne fed-eracije. Viπ e nego bila π ta drugo, upravo ovo ubrzava kraj te zajed-

257


nice. U ovom kontekstu, ~ak i kada ne bi bilo drugih ozbiljnih razloga,a ima i njih, nedavni pregovori DPS sa trojkom SPS-JUL-SRS, viπ e sunego neprihvatljivi. Potpuni promaπ aj. Sa, mogu}e je, nesagledivoteπ kim posledicama po budu}nost Crne Gore.

258

Crna Gora, novac i konsenzusPovratak u realnost

Nepunih mesec dana nakon uvo|enja dvovalutnog sistema, mnogolakπe je navesti poznate nego nepoznate ili manje poznate elemente iefekte ove operacije. U one prve spada barem pet takvih elemenata iefekata. Prvo, ova operacija predstavlja nuàn, minimalan i legitimanoblik zaπ tite Crne Gore od monetarnih udara iz druge federalnejedinice. Drugo, fakti~kim preuzimanjem monetarne funkcije, crnogors-ka vlast definitivno je preuzela i odgovornost za njeno vrπenje. Tre}e,uvo|enje nema~ke marke kao ravnopravne paralelne valute, predstav-lja prvi, ali veoma zna~ajan korak na dugom putu povratka u realnost.êtvrto, ovaj povratak zbiva se u izuzetno teπkim uslovima nereπenogdràvnog pitanja, usled ~ega ~itava operacija, zaista, podse}a na "skokbez padobrana" (Dòrd` Soros). I peto, ~ak i oficijelna statistika u CrnojGori, upozorila je ovih dana na relativno snaàn konjunkturni udar,odnosno pad ìvotnog standarda od 20-30%, kao prvi i neposredanefekat ove operacije.

Da li }e ovaj pad biti samo prolazni negativni efekat, nakon kojeg }euslediti stabilizacija, a zatim i porast, ili }e do}i do daljeg padanjaìvotnog standarda, te kona~nog i nepovratnog propadanja ~itavogprojekta, u velikoj meri zavisi i od svesti i sposobnosti crnogorske vlastida se suo~i sa svom π irinom i dubinom problema, kojeg je novac samovrh ledenog brega. To su ve} oni nepoznati ili manje poznati elementii efekti, koji }e se jasnije videti tek za nekoliko meseci.

Neπ to se, ipak, vidi ve} i danas. Utisak koji zabrinjava jeste da jecrnogorska vlast mnogo sposobnija u percipiranju i tretiranju konju-nkturnih, nego onih drugih, strukturnih i sistemskih problema. Niobe}ana zapadna pomo}, ni hudinijevska veπ tina u reπ avanju kon-junkturnih problema, me|utim, ne}e mo}i da zakrpe velike,viπ egodiπ nje, pa ~ak i viπ edecenijske budètske deficite, koje }erealni novac samo da iznese na videlo dana. Ratni komunizam i ratninacionalizam bili su sistemi veπ ta~kog, nasilnog krpljenja ovih defici-ta. Pozitivni diskontinuitet koji je crnogorska vlast napravila u odnosuna ove sisteme 1997, jeste bio nuàn, ali ne i dovoljan uslov za defini-tivan izlazak iz njihove orbite. Nedostaje joπ jedan, presudan element.

259


To je minimalni unutraπ nji konsenzus.Zemlje uspeπ ne postkomunisti~ke tranzicije, ovaj konsenzus su

kriti~ne 1989. postigle zahvaljuju}i, pored ostalog, i povoljnom sticajuantikomunizma i antisovjetizma. Pa i pored toga, prelazak na sistemtakozvanih tvrdih budètskih ograni~enja, koji je predstavljao bolnusuπ tinu tranzicije, koπ tao je narednog mandata gotovo sve reformskevlade, ~ak i vladu jednog Vaclava Klausa. Povratak u realnost bio jemukotrpan i teàk. Da bi uopπ te bio mogu}, me|utim, bio je neopho-dan onaj konsenzus.

Glavni problem u Crnoj Gori danas i nije u tome π to tog konsen-zusa joπ uvek nema, nego u tome π to vladaju}e politi~ke snage, zbogneznanja, interesa ili inercije, svejedno, ne ~ine sve π to je mogu}e ineophodno da se do tog konsenzusa do|e. Pre svega, vlast ve} duèvremena naglavce preokre}e vitalne prioritete. Daje prednost dijalogusa spoljaπ njim, srbijanskim i me|unarodnim, u odnosu naunutraπ nje, crnogorske politi~ke faktore, sindikate i SNP, pre svega.ˇto na kraju moè biti fatalno. A zatim, i joπ gore, u samoj Crnoj Gorii dalje preovla|uje simulacija, a ne stvarni dijalog, Parlament raspravl-ja o svemu, samo ne o krucijalnim problemima, a van Parlamenta neu-morno se raspiruju jednostrana~ke tribine i "plemenske skupπ tine",jezik mr`nje i duh konfrontacije. Ukoliko vlast veoma brzo nepreokrene s glave na noge one prioritete, i ne zapo~ne π irok i ozbiljandijalog sa svojim protivnicima i partnerima unutar Crne Gore, ne moèse o~ekivati ni onaj minimalni unutraπ nji konsenzus, a ukoliko se nedo|e do tog konsenzusa, ne moè se o~ekivati ni uspeh zapo~ete mon-etarne reforme.

Skica za portret vladaju}e eliteNarcizam bez pokri}a

Nedavno izaπ lo drugo izdanje knjige Ko je ko u Crnoj Gori, dobarje povod za postavljanje nekoliko va`nih pitanja. Ubedljivu ve}inuosoba uvrπ tenih u ovo izdanje, naime, ~ine pripadnici vladaju}e poli-ti~ke, privredne i kulturne elite. Zbog toga, odgovori na ova pitanjapredstavljaju i jednu vrstu skice za sliku odnosno portret vladaju}eelite. Uo~i novog milenijuma, kada su mnogi, zbog (ni~im dokazane)magije velikog broja, skloni da stvari vide po malo ruì~asto, nije loπ epogledati kako ova slika izgleda stvarno, bez slavljeni~ke euforije.

Prvo je pitanje blièg odre|enja i definisanja politi~ke generacijekojoj ova elita pripada. Najve}im delom, to je generacija uàsnih deve-desetih. Prva postkomunisti~ka i postjugoslovenska politi~ka generaci-ja. Generacija ratnog nacionalizma. Generacija Velike Srbije, kako jeto egzaktno pokazao i istori~ar @ivko Andrijaπ evi}, u svojoj najnovi-joj knjizi Nacrt za ideologiju jedne vlasti. Ili, generacija SlobodanaMiloπ evi}a, kako je to slikovito rezimirao jedan drugi istori~ar, ˇerboRastoder, u Vijestima, pre izvesnog vremena.

Drugo je pitanje ukupnog salda ove generacije odnosno elite. Da bise na ovo pitanje odgovorilo, mora se, makar za tren, odmaknuti odzaàrene politi~ke arene, i osmotriti rezultat sa neophodne distance.Ovako osmotren, ovaj saldo je ne samo negativan, nego i katakliz-mi~an. Spaljena zemlja, zaustavljena privreda, razorena kultura, sto-tine hiljada ubijenih, milioni prognanih, kompromitovana istorija,blokirana budu}nost. Ovo je samo kratki podsetnik na taj saldo.

Tre}e je pitanje samosvesti, to jest pitanje o tome kakvu svest o sebii svom ukupnom saldu imaju sami pripadnici ove politi~ke generacije ielite. O tome moè da se sudi na osnovu njihovih svakodnevnih izjava,koje oni daju povodom sve brojnijih proslava i jubileja, ali i na osnovunjihovih, u samoj knjizi Ko je ko u Crnoj Gori, kurzivom π tampanihizjava o vrednostima kojima su se rukovodili u ìvotu. Kakav zapanju-ju}i kontrast, diskrepanca, jaz izme|u realnosti i (samo)svesti. Na jed-noj strani nepodnoπ ljiv negativitet, destrukcija, kataklizma, na drugojjoπ nepodnoπ ljiviji trijumfalizam, arogancija, narcizam. Treba li

uopπ te re}i: bez pokri}a.Pre nepune tri godine, deo ove politi~ke generacije smogao je snage

da makar otpo~ne diskontinuitet u odnosu na svoj dotadaπ nji,kataklizmi~ki politi~ki projekt. Koliko je teπ ko do kraja izvesti ovajdiskontinuitet, me|utim, svedo~i ne samo veoma spor i joπ uvek kra-jnje neizvestan proces u~enja demokratije od strane DPS, nego, joπviπ e, i samoubila~ka vezanost drugog dela ove generacije, SNP, zastarog vo|u i stari projekt.

Nema tog naknadnog retuπ iranja koje gornji portret ove generaci-je moè ulepπ ati. Ipak, ukupni saldo te generacije joπ uvek se moèpoboljπ ati. Poslednju π ansu ove generacije, u tom smislu, predstavljaizgradnja joπ uvek nepostoje}eg, a ìvotno potrebnog konsenzusa zareπ avanje dràvnog i ukupnog pitanja Crne Gore.

Devetnaest meseci KoalicijeAlternativa bez alternative

Joπ jednom u poslednjih deset godina, Crna Gora je na velikoj iopasnoj prekretnici. Spolja, izme|u ~eki}a na smrt preplaπ eneMiloπ evi}eve Srbije i nakovnja na osvetu Slobodanu Miloπ evi}uspremnog Zapada i NATO pakta. Unutra, izme|u obe}ane a neostva-rene alternative vladaju}e koalicije i prete}e a sve opasnije destrukcijevelikosrpskih nacional-socijalista i faπ ista.

Naravno, u politici je sve mogu}e pravdati. Pa ipak, obe}anje boljegìvota, dato pre devetnaest meseci, bilo je sasvim eksplicitno i egzakt-no. Koaliciona vlast koja je ovo obe}anje dala, morala je ve} i tada daima na umu sve mogu}e i predvidive oteàvaju}e faktore, agresivniMiloπ evi}ev reìm, mogu}nost izbijanja novog rata, i tako dalje.Pravdanje odsustva boljeg ìvota, suicidnom politikom dedinjskog dik-tatora, zbog toga je, u najboljem slu~aju, samo delimi~no prihvatljivo.

Stvar joπ gore stoji sa obe}anjem politi~ke odnosno dràvne alter-native. I pored sve politi~ke pragmati~nosti, i ovo obe}anje je, ipak,bilo dovoljno jasno i jednozna~no, pa se ve} danas, s punim pravom,moè postaviti pitanje politi~kog kredibiliteta i legitimiteta vladaju}ekoalicije. Na izborima 1998, "SRJ bez alternative" bila je glavna idejaSNP, "Crna Gora bez alternative" glavna ideja LS, "SRJ da ali ne bezalternative" glavna ideja pobedni~ke koalicije. Nakon totalne uzur-pacije svih ustavnih institucija SRJ od strane Miloπ evi}eve Srbije,upravo u poslednje dve godine, sa, za Crnu Goru, bolnom iponiàvaju}om kulminacijom tokom razornih NATO bombardovanjau prole}e 1999, zaista je teπ ko zamisliti π ta bi to Crnoj Gori u ovom~udu od dràve joπ moglo da se dogodi, pa da njena vlast pristupiaktiviranju obe}ane alternative.

Znamo, Miloπ evi}ev reìm, dodatno ugroèn haπ kom optu`nicom,opasniji je nego ikad, njegovi lojalisti u Crnoj Gori, zbog lokalnihomraza i strasti, joπ i viπ e, umesto dijaloga u Crnoj Gori joπ uvekpreovla|uje konfrontacija, na vidiku nije ~ak ni minimalni procedural-ni konsenzus, a usled svega ovoga ni takozvana me|unarodna zajedni-ca ne podràva radikalnije korake u reπ avanje dràvnog pitanja.

263

Re~ju, joπ uvek nisu stvoreni uslovi za demokratski i bezbedan refer-endum. Ali, glavna slabost vladaju}e koalicije i nije u tome π to taj ref-erendum nije raspisala (zaista, dok se ne stvore uslovi za to, to bi bilokrajnje neodgovorno i, mogu}e, kontraproduktivno), nego u tome π tone ~ini sve π to je mogu}e i neophodno da se uslovi za taj referendumnajzad stvore. Joπ gore, dominantni delovi koalicije, posebno oni uDPS, ~ak svesno rade na produàvanju nepodnoπ ljivog status Üuo-a,jer je ovaj najpogodniji okvir za perpetuiranje njihovih monopola.

Kada se propaganda "SRJ bez alternative" prevede na jezik intere-sa, dobija se "Vlast Slobodana Miloπ evi}a bez alternative". Najgoreπ to se vladaju}oj koaliciji u Crnoj Gori moè dogoditi jeste da, u tompogledu, ali i ina~e, postane kao njen oponent. A znakova jedne takvetransformacije, to jest retardacije, na àlost, ima dosta. I vladaju}akoalicija u Crnoj Gori, naime, u proteklih devetnaest meseci, bezalter-nativno se ponaπ ala samo kada je u pitanju bila njena vlast. U izves-noj meri, to se i moè razumeti, pa i tolerisati. Ta mera, me|utim, ve}je iscrpljena. U tom smislu, prestanak glupih i opasnih sukoba izme|uDPS i LS, te rekonstrukcija, π irenje i snaènje antimiloπ evi}evskekoalicije na predstoje}im izborima, jedini je put koji ovu koaliciju, ali,joπ va`nije, i Crnu Goru, moè izvesti iz aktuelne slepe ulice.

264


265


Prilozi

266


267


Podaci o tekstovima

U ovom prilogu navode se podaci o nau~nim i javnim skupovima zakoje su odgovaraju}i tekstovi pripremljeni, odnosno podaci o pub-likacijama, listovima, ~asopisima i zbornicima u kojima su tekstoviobjavljeni.

Crnogorsko pitanje na kraju veka: tranzicija, identitet, dràvaPrvi od dva (ili viπ e) izveπ taja u okviru projekta Centra zademokratiju i ljudska prava (CEDEM) iz Podgorice; u π tampi;prva, duplo kra}a verzija ovog teksta, pod naslovom "Crnogorskaalternativa: tranzicija, identitet, dràva", objavljena u ~asopisu Ars,3-4/1999, strana 102-106, a engleska verzija odnosno prevod, podnaslovom "Montenegrin Alternative: Transition, IdentitÚ, State", naveb sajtu .jurist.la .pitt.edu/kosovo.htm Pravnog fakulteta uPitsburgu, SAD, 4. juna 1999.

Drama partijske dràve: izme|u predsedni~kih izbora 1997. i parla-mentarnih izbora 1998.Okrugli sto "Izbori u Crnoj Gori 1997-1998", CEDEM i Agencija zaispitivanje javnog mnjenja Damar, Podgorica, 27-28. januar 1998;zbornik radova sa okruglog stola u pripremi; ve} objavljeno:Republika, Beograd, Godina , Broj 179-180, 1-31. januar 1998, strana5-10; Tri kra}a fragmenta, Plima/Batica, Ulcinj, Godina IV, Broj 26-27,Januar-Februar 1998, strana 4-6; Monitor, nedeljnik, Podgorica, 1, 8,15, 22. maj 1998.

BiH, po~etak i paradigma postmodernog sveta: prilog kriticivladaju}ih posthladnoratovskih ideologijaInternational Conference "Bosnian Paradigm", International ForumBosnia, Sarajevo, November 18-21, 1998; srpsko-hrvatski original:Dijalog, ~asopis za filozofska i druπ tvena pitanja, Sarajevo, 2-3/1998,strana 35-48; engleski prevod: International Dialogue, a philosophicaljournal, Sarajevo, 9-10/1998, pp. 37-51.

Liberalizam i njegove nelagodeNau~ni skup "Ekonomija i pravo", Centar za ekonomska istraìvanjaInstituta druπ tvenih nauka, Beograd, 3. jun 1998; u V. Vukoti} i drugi,ure|iva~ki odbor, Ekonomija i pravo, Centar za ekonomska istraìva-nja Instituta druπ tvenih nauka, Beograd, 1998, strana 87-96.

268


Metode reπ avanja regionalnih konflikataFirst Conference on Modern DilomacÚ "Montenegro and ModernDiplomacÚ", Association for the StudÚ of Foreign PolicÚ, Kotor, June27, 1998; pored originalnog, srpsko-hrvatskog teksta, na konferencijidistribuiran i engleski prevod, pod naslovom "Methods of RegionalConflict-Resolution".

BiH i druge postjugoslovenske zemlje: etni~ki i politi~ki aparthejdispod smokvinog lista liberalne demokratijeOkrugli sto "Ustavni poloàj gra|anina i naroda u Bosni i Hercegovini",Centar za zaπ titu prava manjina iz Sarajeva, Verona forum iz Brisela,Pravni centar Fonda za otvoreno druπ tvo iz Sarajeva i Helsinπki odborza ljudska prava u Republici Srpskoj iz Bijeljine, Mostar, 28-29. novem-bar 1997; u dvojezi~nom (srpsko-hrvatskom i engleskom) zbornikuUstavni poloàj gra|anina i naroda u Bosni i Hercegovini/ConstitutionalPosition of Citizen and People in Bosnia and Herzegovina, izdava~i orga-nizatori okruglog stola, 1998, strana 98-102, pp. 221-225.

Poloàj manjinskih naroda u Crnoj GoriOkrugli sto "Poloàj manjinskih naroda u Crnoj Gori", Plima, Asocijacijaza ekologiju i multikulturu Jovana Nikolaidisa, Ulcinj, 24. oktobar 1998.

Kosovo 1997: izme|u straha i nadeOkrugli sto o albansko-srpskim odnosima na Kosovu, Beogradskikrug, Helsinπ ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Kosovski odbor zaljudska prava, US Council on Foreign Relations, Ulcinj, 23-25. jun1997; u dvojezi~nom (srpsko-hrvatskom i albanskom) zbornikuSrpsko-albanski dijalog/Dijalogu serbo-shÜiptar, Helsinπ ki odbor zaljudska prava u Srbiji, Beograd, 1997, strana 70-72, 74-77.

Razaranje UniverzitetaSavetovanje "Univerzitet u tranziciji: autonomija, kvalitet, akademskeslobode", Udruènje univerzitetskih profesora Crne Gore, Podgorica,22-23. septembar 1997.

Socijalna dimenzija tranzicijeInternational Conference "Social Dimension of the Reform Process inMontenegro", Confederation of Independent Trade Unions of Monte-negro, Cetinje, April 28-29, 1998; u zborniku D. \uri}, urednik,Socijalna dimenzija procesa tranzicije, Savez samostalnih sindikataCrne Gore i Centar za razvoj industrijske demokratije, Podgorica,1998, strana 59-63.

269


Nevidljiva strana Meseca: svet Noama ômskogPredgovor u N. ômski, Kontrolisana demokratija/Deterring D emocracÚ,CID, Podgorica, 1999, strana 5-13; tako|e Monitor, 26. februar 1999.

Perspektiva svetskog sistema: π kola Imanuela ViolerstinaPredgovor za slovena~ki prevod odnosno izdanje dva kra}a tekstaImanuela Volerstina iz 1998, "The Heritage of SociologÚ" i"Utopistics", u π tampi, Zalo`ba/*cf., Ljubljana.

Drama dvostrukog identitetaPrikaz knjige ˇerba Rastodera, Skrivana strana istorije: crnogorskabuna i odmetni~ki pokret 1918-1929 (Charlie and son, Bar, 1997),Pobjeda, dnevni list, Podgorica, 20. jun 1998; tako|e i Bibliografskivjesnik, Cetinje, Godina VII, 2-3/1998, strana 139-141.

ûdesna storijaPrikaz knjige Milorada Popovi}a, Crnogorsko pitanje (Plima, Ulcinj,1999), Vijesti, 23. februar 1999.

Bosanska paradigmaPrikaz knjige Rusmira Mahmut}ehaji}a, Kriva politika: ~itanje histori-je i povjerenje u Bosni (Radio Kameleon, Tuzla i drugi, 1998), Monitor,23. april 1999.

Kultura neolita: snaga SRJMonitor, Broj 411, 4. septembar 1998; tako|e i u zborniku ^. Bogi}evi},D. Radinovi} i R. Prelevi}, Redakcioni odbor, Ustavno-pravni aspektijugoslovenske federacije, Udruènje pravnika Crne Gore, Podgorica,1999, strana 13-16; i u zborniku M. ˇukovi}, urednik, Jugoslavija narazme|u epoha, CANU, Podgorica, 1999, strana 133-135.

Crna Gora i paraziti: dràva i politikaMonitor, Broj 413, 18. septembar 1998.

Neron: jedna politi~ka karijera: Slobodan Miloπ evi} (1988-1998)Monitor, Broj 415, 2. oktobar 1998.

Veliki vakuum: budu}nost jednog suo~avanjaMonitor, Broj 417, 16. oktobar 1998.

ˇiptar: Albanac u ogledalu srpskog faπ izmaMonitor, Broj 419, 30. oktobar 1998.

270

San apsolutne ~istote: smrtonosna opsesijaMonitor, Broj 421, 13. novembar 1998.

Zatvoreno otvoreno druπ tvo: nova gvozdena zavesaMonitor, Broj 423, 27. novembar 1998.

Tomahavk privatizacija: u senci NATO paktaMonitor, Broj 425, 11. decembar 1998.

Predatorska etika: duh plja~kaπ kog kapitalizmaMonitor, Broj 427, 25. decembar 1998.

Udari i ostavi: formula za Slobodana i SadamaMonitor, Broj 429, 8. januar 1999.

Balkanski rulet: od 'balkanskog kasapina' do 'faktora mira' i nazadMonitor, Broj 431, 22. januar 1999.

Surogat: nevladin sektor, zamena za nepostoje}e druπ tvoMonitor, Broj 433, 5. februar 1999.

Crna Gora i Rambuje: dugo putovanje kroz vekMonitor, Broj 435, 19. februar 1999.

Crnogorsko pitanje: izazov kompleksnostiMonitor, Broj 437, 5. mart 1999.

Teπ ka tranzicija: crnogorske reforme na `ivom pesku unutraπ njih podelaMonitor, Broj 439, 19. mart 1999.

Velika π izma: lai~ka interpretacijaMonitor, Broj 441, 2. april 1999.

Slike iz pakla: bez komentaraMonitor, Broj 443, 16. aprila 1999.

Aska i vuk: duh rezolucije i huk rataMonitor, Broj 445, 30. april 1999.

Debalkanizacija Balkana: etimologija i ideologijaMonitor, Broj 447, 14. maj 1999.

271


Veliki lokator: Slobodan Miloπ evi} i NATO: retorika i realpolitikaMonitor, Broj 449, 28. maj 1999.

Iluzija roda: kultura smrtiMonitor, Broj 451, 11. jun 1999.

Ljudi posebnog kova: skica za portret Crnogoraca-VelikosrbaMonitor, Broj 453, 25. jun 1999.

Dva diskursa: razumevanje i parazitiranjeMonitor, Broj 455, 9. jul 1999.

Balkanska slagalica: identiteti i entiteti u haosuMonitor, Broj 457, 23. jul 1999.

Znanje u prisustvu vlasti: Enciklopedija Crne Gore IMonitor, Broj 459, 6. avgust 1999.

Trauma, dijalog i znanje: Enciklopedija Crne Gore IIMonitor, Broj 461, 20. avgust 1999.

Misterije osloba|anja: Crna Gora i SrbijaMonitor, Broj 463, 3. septembar 1999.

Drama jednog naroda: dva skora primera: Nema~ka 1989. i Crna Gora 1998.Monitor, Broj 465, 17. septembar 1999.

Crna Gora i stabilnost Balkana: tri lekcije iz posthladnoratovske balkanske krizeMonitor, Broj 467, 1. oktobar 1999.

Novi evropski kolonijalizam: nemogu}a misija na kraju vekaMonitor, Broj 469, 15. oktobar 1999.

Kultura u tranziciji: izme|u la`i i istineMonitor, Broj 471, 29. oktobar 1999.

Crna Gora, kultura i dr`ava: da li je svest o tesnoj me|uzavisnosti zakasnila?Monitor, Broj 473, 12. novembar 1999.

272

Usta puna prava: strast paganaMonitor, Broj 475, 26. novembar 1999.

Razaranje multikulture: The UnholÚ AllianceMonitor, Broj 477, 10. decembar 1999.

Raslojavanje niπ tavila: anatomija neslobodeMonitor, Broj 479, 24. decembar 1999.

Novi bipolarizam: za i protiv takozvanih humanitarnih intervencijaMonitor, Broj 482, 14. januar 2000.

Crna Gora, poslednja Miloπ evi}eva secesijaDanas, dnevni list, Beograd, 7. novembar 1997.

Strast lumpenaPobjeda, 20. maj 1998; Republika, broj 190, 1-15. jun 1998.

Kairos, iskustvo promeneRadio Crne Gore, Kristali, urednik ^edomila \ur|i}, 6. jun 1998.

Nulta ta~kaVijesti, dnevni list, Podgorica, 3. avgust 1999.

Deset godina dokazaVijesti, 23. avgust 1999.

Crna Gora od papiraVijesti, 2. septembar 1999.

Strah od referendumaVijesti, 17. septembar 1999.

Upotreba vremenaVijesti, 7. oktobar 1999.

Kvadratura poverenjaVijesti, 23. oktobar 1999.

Poslednja faza Miloπ evi}eve SRJVijesti, 15. novembar 1999.

273

CIP

P.K. a) Me|unarodni odnosi - Balkan - Crna Gora 1997-2000. b) Sociologija politike.

275


Povratak u realnostVijesti, 1. decembar 1999.

Narcizam bez pokri}aVijesti, 13. decembar 1999.

Alternativa bez alternativeVijesti, 5. januar 2000.

O autoru

Milan M. Popovi}Bio-Bibliografija

Ro|en u Andrijevici (Crna Gora) 1955.

Diplomirao na Pravnom fakultetu u Titogradu 1977, a magistrirao(Interesna i politi~ka artikulacija savremenog jugoslovenskog druπ tva,mentor prof. dr Jovan \or|evi}) i doktorirao (ˇkola svetskog sistemaImanuela Volerstina, mentori prof. dr Zoran Vidakovi} i prof. drMiroslav Pe~ujli}) na Pravnom fakultetu u Beogradu 1983. odnosno1991.

Od 1978. asistent, od 1991. docent, a od 1996. vanredni profesor napredmetima Savremeni politi~ki sistemi i Sociologija politike naPravnom, kao i na predmetu Politi~ki sistem na Ekonomskom fakulte-tu u Titogradu/Podgorici.

Bio ~lan redakcija ~asopisa Praksa i Ovdje iz Titograda, Ideje izBeograda, i Montenegro Journal of Foreign PolicÚ iz Kotora, kao iurednik izdava~ke delatnosti Centra za istraìva~ku, dokumentacionui izdava~ku delatnost (CIDID) u Beogradu. Urednik biblioteke Kairosu Centru za izdava~ku djelatnost (CID) u Podgorici. Jedan od ~lano-va-osniva~a i saradnik Centra za demokratiju i ljudska prava(CEDEM) iz Podgorice. ^lan Odbora za nauku i jezik Maticecrnogorske. ^lan Dukljanske akademije nauka i umjetnosti (DANU).

ˇkolske 1988-89. stipendist Britanskog saveta u ˇkoli za evropskestudije Univerziteta Saseks u Brajtonu u Velikoj Britaniji, a π kolskih1991-92. i 1992-93. stipendist Dòn Marπ al programa u VolerstinovomFernan Brodel Centru u SAD, od kada je i saradnik, to jest "visitingresearch associate" tog centra.

Aktivno se sluì engleskim, a pasivno francuskim jezikom.

Objavio osam knjiga (Politi~ka ekonomija i politika, 1985; Dileme poli-ti~kog pluralizma, 1988; Ritam sveta: πkola svetskog sistema ImanuelaVolerstina, 1995; @argon periferije: balkanska postmoderna 1, 1994; Poslehladnog rata: balkanska postmoderna 2, 1996; Politi~ki aparthejd: balkan-

276


ska postmoderna 3, 1997; Savremeni politi~ki sistemi, ud`benik, koautoriPavle Jovanovi}, Nenad Dimitrijevi} i Milan Popovi}, 1998; Ispod fasade,1999, na veb-sajtu .medijaklub.cg.Úu), i preko sto nau~nih, stru~nih ipublicisti~kih radova, ~lanaka i prikaza (iz oblasti sociologije savremenogjugoslovenskog druπ tva, sociologije vlasti i sociologije svetskog sistema)u poznatim doma}im i me|unarodnim listovima, ~asopisima i zbornicima.

277


Table of ContentsMontenegrin Alternative: UncertaintÚ Of Change

Preface

Part OneArticles And Discussions

Montenegrin Ûuestion At The End Of CenturÚ: Transition, IdentitÚ, StateDrama Of PartÚ State 1997-1998

Bosnia And Herzegovina, Beginning And Paradigm Of Postmodern orldLiberalism And Its Discontents

Methods Of Regional Conflict-ResolutionEthnic And Political Apartheid Under The Fig-Leaf Of Liberal DemocracÚ

MinoritÚ Rights In MontenegroKosovo 1997: Bet een Fear And Hope

DestroÚing UniversitÚSocial Dimension Of Transition

Invisible Side Of Moon: Noam ChomskÚ's orldorld-SÚstem Perspective: Immanuel allerstein's DiscoverÚ

Drama Of Double IdentitÚAn Amazing StorÚBosnian Paradigm

Part T oEssaÚs

Neolithic Culture: Basis Of FRÙMontenegro And Parasites: State And Politics

One Political Career: Slobodan Miloπ evi} (1988-98)Great Vacuum: Future Of One Confrontation

'ˇiptar': Albanian In A Mirror of Serbian FascismThe Dream Of An Absolute PuritÚ: Lethal Obsession

Closed 'Open SocietÚ': Ne Iron CurtainTomaha k Privatization: In A Shado Of NATOPredatorÚ Ethics: Spirit Of RobberÚ Capitalism

Strike And Leave: Formula For Slobodan And SaddamBalkan Roulette: From 'Balkan Butcher' To 'Peace Factor' And Back

Surrogate: Non-Governmental Sector, A Substitute For Non-EØisting SocietÚMontenegro And Rambouillet: A Long JourneÚ Through CenturÚ

Montenegrin Ûuestion: Challenge Of CompleØitÚHeavÚ Transition: Montenegrin Reforms On The Ûuicksand Of Internal

DivisionsGreat Schism: Secular Interpretation

Pictures From Hell: No CommentMontenegro At Risk: Struggle For Peace

Debalkanization Of The Balkans: EtÚmologÚ and IdeologÚSlobodan Miloπ evi} and NATO: Rhetoric And Realpolitik

Illusion Of Blood: Culture Of DeathVerÚ Special People: An Outline Of Montenegrins-Greater Serbian

Nationalists

278


T o Discourses: Understanding And EØploitingBalkan Game: Identities And Entities In Chaos

Kno ledge And Po er: EncÚclopaedia Of Montenegro ITrauma, Dialogue, And Kno ledge: EncÚclopaedia Of Montenegro II

MÚsterÚ of Liberation: Montenegro and SerbiaDrama Of One People: GermanÚ 1989 And Montenegro 1998

Montenegro And Regional StabilitÚ: Lessons From The Post-Cold ar Balkan Crisis

Ne European Colonialism: Mission Impossible At The End Of CenturÚCulture In Transition: Bet een Lie And Truth

Montenegrin Culture And IndependenceLa lessness Under the Veil of La

The UnholÚ Alliance Against MulticulturalitÚRamification Of Nothingness: Destruction Of Freedom

Ne Bi-Polar Thinking: The Pros And Cons So-Called HumanitarianInterventions

Montenegro, The Last Miloπ evi}'s SecessionPassion Of Destruction

Kairos: Understanding Change

Part ThreeCommentaries

Point ZeroTen Ùears Of Proofs

Paper Po erFear of Referendum

Use And Abuse Of TimeÛuadrature Of The Confidence

The Last Phase of Miloπ evi}'s FRÙBack To RealitÚ

Narcissism ithout GroundsAlternative ithout Alternative

AppendicesOn These TeØts

About The AuthorTable Of Contents

279


CIP

Crnogorska alternativa: neizvesnost promene predstavlja socioloπ ko-politikoloπ ku analizu sloène i dramati~ne promene koja se u Crnoj Goriodvija u poslednjoj deceniji veka. Naslov knjige to i eksplicitno isti~e. Sdruge strane, podnaslov knjige upozorava na punu otvorenost i neizvesnostovog procesa. U izvesnom smislu, ova knjiga predstavlja i jednu vrstu skrom-nog, mada posve}enog doprinosa pozitivnom, to jest nenasilnom okon~anjutog procesa.

Knjiga predstavlja neplanirani, ~etvrti deo autorove balkanske trilogije,koja je tako, naknadno i nenamerno, postala tetralogija. Joπ jedan dokazda, na ovim prostorima, nema tako dobrog ljudskog plana, kojeg tokdoga|aja ne moè da iznenadi. Najve}e iznena|enje je, zapravo, sama CrnaGora. U @argonu periferije, Posle hladnog rata i Politi~kom aparthejdu,prvim trima knjigama ove serije, naime, glavna jedinica analize bio je posth-ladnoratovski Balkan, preciznije krvava postjugoslovenska drama. UCrnogorskoj alternativi to je, po prvi put, Crna Gora sama. U oba slu~aja,me|utim, izbor glavne jedinice analize bio je objektivan, a ne proizvoljan.To π to je Crna Gora tek u ovoj, ~etvrtoj knjizi balkanske postmoderne,uπ la u samo srediπ te analize, zbog toga je π to je Crna Gora, kao istorijskientitet, iz viπ edecenijske anonimnosti nepostojanja ili polupostojanja,ponovo izaπ la tek u poslednjih nekoliko godina.

U formalnom pogledu, knjigu ~ine tri relativno razli~ita dela. U prvomdelu je petnaest nau~nih ~lanaka, rasprava i prikaza. Po obimu, ovi tekstovisu, naj~eπ }e, ve}i od tekstova iz drugog i tre}eg dela knjige, po opremi,naj~eπ }e, kompletniji od njih, to jest opremljeni sa odgovaraju}omnau~nom aparaturom. U drugom delu je tridesetdevet kratkih eseja,ve}inom objavljenih u podgori~kom nedeljniku Monitor, u stalnoj kolumni"Ispod fasade", u poslednjih par godina. U tre}em delu je deset joπ kra}ihkomentara, objavljenih u poslednjih pola godine, u podgori~kom dnevnikuVijesti, koji je i izdava~ ove knjige. Na samom kraju knjige su i tri priloga,koji zainteresovanom ~itaocu pruàju podrobnije podatke o tekstovima iautoru, kao i prevod Sadràja odnosno Table of Contents na engleskomjeziku.

Po pravilu, redosled tekstova u ovoj knjizi odgovara vremenu njihovogprvobitnog nastanka i objavljivanja. Jedini zna~ajniji izuzetak od ovog prav-ila je prvi tekst u knjizi, "Crnogorsko pitanje na kraju veka: tranzicija,identitet, dràva", koji je, istovremeno, i glavni, to jest najobuhvatniji i naj-sistematskiji tekst ~itave knjige. Iako me|u onima koji su napisani i objavl-jeni najkasnije, ovaj tekst namerno je stavljen na sam po~etak knjige. To jeu~injeno da bi se nestrpljivom ~itaocu, a danas je svaki ~italac, s razlogom,upravo takav, omogu}ilo da svoje nestrpljenje zadovolji odmah, i iz izvora

280


koji je relativno najpouzdaniji.

281


milan popovi} crnogorska alternativa - milanmpopovic.info · sadr`aj crnogorska alternativa:...

Documents