migracije i razvoj u srbiji b5 - mission in serbia i...jugu srbije i promocija izgradnje mira na...

MIGRACIJE

I RAZVOJ

U SRBIJI

MIGRACIJE

I RAZVOJ

U SRBIJI

International Organization for Migration (IOM)

Organisation internationale pour les migrations (OIM)

Organización Internacional para las Migraciones (OIM)

Swiss Agency for Development

and Cooperation SDC

MC

Y K

MC

Y K

MC

Y K

MC

Y KKORICE • 250/300 gr MAT KUNSTDRUK • MAT PLASTIFIKACIJA • TIRAŽ 26

MIGRACIJE I RAZVOJ U SRBIJIMirjana Rašević

2016

Izdavač:Međunarodna organizacija za migracije (IOM)Skenderbegova 311000 Beograd Srbija Tel: +381.11.3282.075Fax: +381.11.3281.425E-mail: [email protected] Internet: http://www.serbia.iom.int

Autor:Mirjana Rašević

Recenzenti:Dr Mirjana BobićDr Mirjana Devedžić Dr Danilo Šuković

ISBN 978-86-85003-19-6

© 2016 Međunarodna organizacija za migracije (IOM) Sva prava zadrža-na. Ni jedan deo ove publikacije ne može da se umnožava, sačuva radi umnožavanja ili prenosi u bilo kom obliku ili bilo kojim putem: elektronski, mehanički, fotokopiranjem, presnimavanjem ili na neki drugi način bez prethodnog pismenog odobrenja izdavača.

Ova publikacija izrađena je uz pomoć Švajcarske agencije za razvoj i sa-radnju (SDC), Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), u okviru globalnog zajedničkog projekta „Uključivanje migracija u nacionalne razvojne strategije“. Sadržaj ove pu-blikacije ne odražava nužno stavove SDC, IOM, ili UNDP, niti njihovih drža-va članica.

3

SADRŽAJ

SKRAĆENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1. UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Defi nicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Teorijski okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Revidirani model odbijanja i privlačenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Model migracione tranzicije: Od emigracionih ka imigracionimzemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

3. DEMOGRAFSKI I SOCIOEKONOMSKI MOMENTUM SRBIJEI MIGRACIONI FENOMEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Demografski izazovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Kriza rađanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Depopulacija i intenzivno populaciono starenje . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Negativni migracioni saldo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21O emigraciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21O imigraciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Percepcija međunarodnih migracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Socioekonomski okvir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Razlozi emigriranja/imigriranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

4. POSLEDICE MIGRACIJA NA DEMOGRAFSKI I SOCIOEKONOMSKIRAZVOJ SRBIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Migracije u vremenskoj perspektivi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Demografske konsekvence. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Posledice na tržištu rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Emigriranje visokoobrazovanih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Doznake iz inostranstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

5. MIGRACIJE U KLJUČNIM NACIONALNIM RAZVOJNIMI SEKTORSKIM STRATEGIJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji . . . . . . . . . 52Nacionalna strategija održivog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

4

MIGRACIJE I RAZVOJ U SRBIJI

Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbijeod 2011. do 2020. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Strategija za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća,preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015.do 2020. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbijeza period 2014–2024. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011–2020.godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Strategija razvoja socijalne zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Strategija javnog zdravlja Repubile Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine . . . . . . . . . . 61Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije zaperiod od 2016. do 2020. godine – Istraživanje za inovacije . . . . . . 64Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politikeu procesu pristupanja Evropskoj uniji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do2025. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Program zvanične statistike za period od 2016. do2020. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

6. KA BALANSIRANOJ INTEGRACIJI FENOMENA MIGRACIJAU NACIONALNE RAZVOJNE I SEKTORSKE POLITIKE . . . . . . . . . . . . . . . 70

7. PREPORUKE ZA JAVNE POLITIKE U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

8. ZAKLJUČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

CITIRANA LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

5

SKRAĆENICE

CCA Common Country Assessment (Zajednička procena za zemlju)

BDP Bruto domaći proizvod

EU Evropska unija

HDI Human Development Index (indeks humanog razvoja)

IOM International Organization for Migration (Međunarodna organizacija za migracije)

KIRS Komesarijat za izbeglice i migracije

MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova

NVO nevladina organizacija

NZS Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije

RZS Republički zavod za statistiku

SEEMIG Projekat Managing Migration and its Eff ects in SEE-Transnational Actions towards Evidence Based Strategies (Upravljanje migracijama i posledice migracija u Jugoistočnoj Evropi – Ka strategijama zasnovanim na podacima)

SWOT Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats (prednosti, slabosti, šanse, opasnosti)

UN Ujedinjene nacije

UNDESA United Nations Department of Economic and Social Aff airs (Odeljenje Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna pitanja)

UNECE United Nations Economic Commission for Europe (Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija)

UNHCR United Nations High Commissioner for Refugees (Visoki komeserijat za izbeglice Ujedinjenih nacija)

UNPBILD Peacebuilding and Inclusive Local Development-a Joint UN Programme in South Serbia (udruženi UN projekat na Jugu Srbije-Jačanje kapaciteta za inkluzivni lokalni razvoj na jugu Srbije i Promocija izgradnje mira na jugu Srbije)

USD Američki dolar

7

1.UVOD

Poslednjih godina se menja poimanje složenog odnosa migracija i razvoja, sa inicijativama koje dolaze iz naučnih i političkih krugova da se migracije sveobuhvatno sagledaju u funkciji razvoja svih zemalja uklju-čenih u migratorni lanac. Ujedinjene nacije su prvo indirektno uključile migracije u osmi milenijumski cilj razvoja za 21. vek koji je defi nisan kao razvijanje partnerstva u svetu u cilju razvoja. Pored toga, UN su direktno podržale ovaj koncept formiranjem Svetske komisije za međunarodne mi-gracije 2003. godine, organizovanjem Prvog i Drugog dijaloga o migraci-jama i razvoju 2006. i 2013. i kreiranjem Svetskog foruma o migracijama i razvoju 2007. godine.

Prepoznavanje migracija kao razvojnog instrumenta je dovelo do stvaranja konsenzusa o potrebi uključivanja migracionog fenomena u ra-zvojne agende, strategije i planove na globalnom, regionalnom, nacional-nom i lokalnom nivou. Integracija migracija u bitna dokumenta za eko-nomski rast i razvojne inicijative je neophodna i u svetu koji se razvija i u razvijenom svetu, odnosno ona je važna kako za zemlje porekla tako i za zemlje prijema migranata. Širi koncept o međuzavisnosti migracija i razvoja je sastavni deo i nove razvojne agende UN Transformišući naš svet: Agenda za održivi razvoj do 2030.1i većeg broja njenih ciljeva.

Studija Migracije i razvoj u Srbiji je nastala kao deo globalnog pro-jekta Međunarodne organizacije za migracije (IOM) Ukljucivanje migracija u nacionalne razvojne strategije namenjenog podršci nacionalnim vladama i njihovim partnerima u: unapređenju registracije, prać enja i obrade po-dataka o migracijama; boljem korišć enju humanih potencijala migracija; kao i usmeravanju upravljanja migracijama ka poveć anju nacionalnih ra-zvojnih kapaciteta, uz smanjenje rizika za same migrante, njihove porodi-ce i zajednice porekla/destinacije. Projekat treba da da odgovore vezane za efi kasnije upravljanje spoljnim migracijama, sa specijalnim fokusom na razvoj i ljudska prava. Ovaj četvorogodišnji projekat se sprovodi u osam zemalja, među kojima je i Srbija, u periodu od 2014. do 2018. godine. IOM projekat implementira u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za ra-zvoj, a fi nansijski ga podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Studija o migracijama i razvoju u Srbiji ima tri osnovna cilja. To su:

• Omogućiti donosiocima odluka sveobuhvatan pogled na među-sobni uticaj migracija na nacionalne razvojne prioritete u različi-

1 https://sustainabledevelopment.un.org/?menu=1300

8


tim sektorskim politikama, kao i nacionalnih politika razvoja i pri-oriteta sektorskih politika na migracije i model mobilnosti u Srbiji;

• Podrška institucijama u defi nisanju prioriteta politika i mera koje se tiču balansiranog integrisanja fenomena migracija u razvojnu politiku;

• Podrška razvoju realnih i proaktivnih preporuka vezanih za migra-cije i razvoj putem defi nisanja preporuka o balansiranom integri-sanju fenomena migracija u nacionalne sektorske politike.

Utvrđeni ciljevi su bitni za razmatranje u mnogim populacijama da-nas, a čine se posebno važnim u Srbiji gde migracije nisu prisutne u po-litičkom, privrednom, akademskom i uopšte javnom diskursu u onoj meri u kojoj bi se to očekivalo. Ako se i govori o migracijama, podvlači se da se „odliv mozgova“ i dalje nastavlja. O imigraciji se ne razmišlja. Puni poten-cijali srpske dijaspore nisu uvaženi. Uzroke neuviđanja kompleksnosti mi-gracionog pitanja treba tražiti u tradicionalizmu, nepovoljnoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, opštoj nesigurnosti, dugoj izolovanosti zemlje, ali i u nedovoljnoj obaveštenosti. Pogotovo se ne uvažavaju mogućnosti migra-cija u funkciji razvoja zemlje, uključujući i demografsku revitalizaciju.

U skladu sa datim ciljevima, studija je koncipirana tako da posle uvoda, sledi obrazloženje metodologije. Zatim je razmatrana veza izme-đu demografskog i socioekonomskog momentuma Srbije i migracionog fenomena i vice versa, odnosno diskutovane su posledice migracija na demografski i socioekonomski razvoj Srbije. Važan deo studije je kritička analiza usvojenih ključnih nacionalnih razvojnih i sektorskih strategija u funkciji načina i sadržaja integracije emigracija/imigracija i mogućeg uti-caja integracije na razvojne ciljeve zemlje. Istovremeno su izlistane naci-onalne strategije u kojima migracioni fenomen, nasuprot očekivanju, nije uključen. Dalje, u okviru fokus grupa i intervjua sa relevantnim osobama prodiskutovani su mehanizmi i mere za balansirano uključivanje fenome-na migracija u razvojne i sektorske politike zemlje. Takođe, naveden je niz preporuka za planiranje nacionalnih politika u cilju boljeg korišćenja po-tencijala migracija u funkciji razvoja Srbije. Na kraju studije su data zaključ-na razmatranja.

9

2.METODOLOGIJA

Defi nicije

Ključni termini o migracijama koji se koriste u ovoj studiji u skladu su sa defi nicijama datim u odgovarajućem Rečniku koji je izdala Međunarod-na agencija za migracije (IOM, 2011). U njemu su migracije defi nisane na sledeči način: „Kretanje lica ili grupe lica, bilo preko međunarodne granice, ili u okviru jedne države. To je pokret stanovništva, koja obuhvata svaku vrstu kretanja ljudi, bez obzira na dužinu, sastav i uzroke; ono obuhvata migraciju izbeglica, raseljenih lica, ekonomskih migranata i osoba koje se kreć u u druge svrhe, uključ ujuć i i ponovno sjedinjenje porodice“.

Kada se upotrebljava jedan od osnovnih termina, odnosi se na mi-granta, u pomenutom rečniku je pored kvalitativnog izraza dodat i onaj preuzet iz preporuka Statističkog odeljenja Ujedinjenih nacija iz 1998. i glasi da je to osoba koja je otišla u zemlju koja nije zemlja njenog/njego-vog uobičajenog stanovanja za period duži od 12 meseci tako da je ze-mlja destinacije postala zemlja njenog/njegovog uobičajenog stanovanja. Iz perspektive zemlje odlaska osoba je emigrant, a iz perspektive zemlje dolaska osoba je imigrant.

Teorijski okvir

Ne postoji univerzalna teorija za objašnjenje međunarodnih migra-cija. Umesto univerzalne teorije, opšte je prihvaćeno uverenje među istraži-vačima iz ove sfere da je prisutan niz kompleksnih razmišljanja koja se bave ovim fenomenom. Mi nećemo razmatrati autorske koncepte, već ćemo dati prikaz dve teorije koje su relevantne za bolje razumevanje migracionog fe-nomena i veze između migracija s jedne strane, i demografskog i socioeko-nomkog razvoja s druge strane, i posledično uspešnije integrisanje spoljnih migracija u različite politike u Srbiji. To su Revidirani model odbijanja i pri-vlačenja od Fasmana i Musil (Fassmann, Musil, 2014) i Model migracione tranzicije: Od emigracionih ka imigracionim zemljama koji su razvili Fasman i Reger (Fassmann, Reeger, 2012). Prvi od izabranih modela omogućava da se potpunije uvidi deterministička osnova individualne odluke koja se tiče emi-gracije/imigracije, a drugi faze migracionog procesa u kome se Srbija nalazi, odnosno koji potencijalno predstoje našoj zemlji.

Odabir ove dve teorije kao konceptualnog okvira je urađen na osnovu konsultovanja komparativnog prikaza teorija o međunarodnim migracijama

10


iz više izvora. U tom smislu je kritički analiziran konceptualni okvir za EU projekat Upravljanje migracijama i posledice migracija u Jugoistočnoj Evropi-Ka strategijama zasnovanim na podacima (SEEMIG), više članaka kao što su Arango, J. (2000). Explaining migration: a critical view. International Social Sciences Journal, 52: 283–296; i Massey, D.S. et al. (1993). Theories of in-ternational migration: a review and appraisal. Population and Development Review, 19: 431–466; ili radnih papira de Haas, H. (2008). Migration and development. A theoretical perspective. Working Papers IMI Oxford Univer-sity, 9; i Hagen Zanker J. (2008). Why do people migrate? A review of the theoretical literature. Working Papers Maastricht University kao i poglavlja u knjigama (na primer, Massey, D.S. et al. (1998). Worlds in Motion: Understan-ding International Migration at the End of the Millennium. Oxford: Clarendon Press i Bobić, M. (2013). Postmoderne populacione studije: demografi ja kao intersekcija, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulte-ta Univerziteta u Beogradu.

Revidirani model odbijanja i privlačenja

Prema klasičnom Modelu odbijanja i privlačenja svi ljudi su potenci-jalni migranti ako su životni uslovi na nekom drugom mestu bolji nego u mestu gde pojedinac živi i ako je cena preseljenja niža od dobiti koja će se ostvariti migriranjem. Posebno je važna individualna percepcija uslova koji se odnose na tržište rada kao što su mogućnost zaposlenja, visina dohodka, brzina napredovanja. No, sve više danas na značaju dobija i percepcija dru-gih uslova kao što su osećaj sigurnosti u jednoj sredini, socijalne benefi cije, politika zdravstvene zaštite, stepen zaštite životne sredine, stepen razvoja demokratije, perspektive vezane za budućnost. Otuda je bitna dobra infor-misanost pojedinca o zemlji potencijalne destinacije. U tom smislu se ističe i značaj migrantskih veza koje doprinose razmeni realnih informacija. Prema ovom konceptu, pojedinac poredi bilans sume pozitivnih i negativnih fakto-ra koji karakterišu sredinu u kojoj živi sa bilansom sume pozitivnih i negativ-nih faktora neke druge potencijalne sredine za život i stavlja ih u odnos sa cenom migriranja. Faktori odbijanja koji se tiču loših uslova u zemlji porekla se često navode i u našoj literaturi kao push faktori, a faktori privlačenja veza-ni za dobre uslove u zemlji potencijalne ili realne destinacije kao pull faktori.

U individualnu analizu cene migriranja ulaze ekonomski parametri kao što su udaljenost potencijalne destinacije i cena transporta, celokupna zakonska i pravna regulativa relevantna za naseljenje u zemlju destinacije, od mogućnosti ulaska u nju preko zapošljavanja i zaštite stranaca do proce-dure dobijanja državljanstva, ali i psihološka cena odlaska iz zemlje porekla i snalaženja u novoj sredini. Prema Masiju pomoć i podrška koju imigranti mogu dobiti od uspostavljenih migrantskih mreža jasno snižava cenu i ri-zik migranja (Massey et al., 1998).

11

Metodologija

Autori Revidiranog modela odbijanja i privlačenja, pored Masijevog uvida, ističu da je Li (Lee,1966) podvukao da su za donošenje odluke o mi-griranju bitni i individualni faktori. Naime, izbor faktora sredine koji se oce-njuju i pogotovo njihova ocena zavise od individue, njene ličnosti, sistema vrednosti, životne faze, niza ličnih okolnosti i dobre informisanosti. Odnosno, Li smatra da odluka da se migrira nikada nije potpuno racionalna. Istovreme-no je podvukao i značaj faktora inercije koji, takođe, prirodno postoji i treba da se nadvlada u procesu odlaska/dolaska. Pored razmišljanja Lija, Fasman i Musil uključuju u model i Starkovu tezu (Stark, 1991) o važnosti usvojene porodične strategije za odluku o migriranju.

Revidirani model odbijanja i privlačenja daje najpotpuniji opšti uvid u međunarodne migracije. To je razlog zašto je izabran za teorijski okvir studije čiji je jedan od ciljeva bolje razumevanje spoljnih migracija i veze između migracija i razvoja. Glavni nedostatak modela je što ne razmatra doprinos pojedinih faktora odbijanja i privlačenja u donošenju konačne odluke koja se tiče emigriranja/imigriranja kao i razlike koje se javljaju iz-među pojedinaca različitih socioekonomskih karakteristika po ovom pita-nju.

Revidirani model se može primeniti i na makro nivo (Fassmann, Mu-sil, 2014). Migracije iz jednog regiona, države u drugi region, državu su di-rektno proporcionalne razlici u atraktivnosti, specijalno vezanoj za uslove na tržištu rada, blagostanju i socijalnim benefi cijama, i indirektno propor-cionalne preprekama kao što su distanca, cena transporta i političke ba-rijere. Autori defi nišući potrebu za radnom snagom na tržištu rada, ističu značaj drugih makro faktora kao što su starosna struktura stanovništva zemlje destinacije, segmentacija tržišta i ciklus ekonomskog razvoja koji je karakteriše. Nabrojani faktori utiču na migracije direktno, ali i indirektno preko stavova javnog mnjenja i strategija države destinacije. Država naime može otvoriti svoja vrata za imigrante i predstaviti se kao atraktivna desti-nacija za život.

Model migracione tranzicije:Od emigracionih ka imigracionim zemljama

Model polazi od empirijskih nalaza vezanih za promenu smera mi-gracionih tokova u uslovima dugogodišnje krize rađanja u jednoj zemlji i posledičnog intenzivnog starenja njenog stanovništva. Koncept koji su ra-zvili Fasman i Reger (Fassmann, Reeger, 2012) se bazira na ideji da se javno mnjenje i zakonski sistem takve države adaptiraju na novu situaciju i razvi-ju mehanizme za upravljanje imigracijom. Pored demografskih promena, bitni su i ekonomski faktori u datoj sredini koji se tiču strukture tržišta rada i ciklusa ekonomskog razvoja.

12


Startna pozicija u ovom modelu se opisuje kao momenat kada je emigracija još uvek većeg obima od imigracije ili kada se beleži nulti mi-gracioni saldo. U sledećoj fazi, srednjoj ili tranzicionoj, bivša emigraciona država postaje nova imigraciona država. U osnovi promena su pre svega demografski i ekonomski razlozi. Autori ističu da ovu fazu različitog traja-nja karakteriše pokušaj donosioca odluka da novu situaciju ignorišu i otu-da kasne zakonske promene. I pored toga, ova faza prelazi u novu nazva-nu adaptaciona ili posttransformaciona faza. Glavna karakteristika ove faze je u manjoj ili većoj meri prisutnost svesti o imigraciji kao neophodnosti.

Mada šematski postavljen, kao i svaki model ovoga tipa, model mi-gracione tranzicije „je koristan da bi se imao u vidu dinamički proces mo-gućih promena u odnosu emigracija i imigracija“ (Fassmann, Musil, 2014) kao i razlozi koji ih objašnjavaju i iskustva koja ih prate. Imajući u vidu ovaj model, Lesinska (2012) ističe da su države Zapadne, Južne i Istočne Evrope „stare“, „nove“ i „buduće“ imigracione zemlje.

Izvori podataka

Naglasak u studiji je na kvalitativnom razmatranju zadatih ciljeva, ali baziranom na evidencijama različite vrste. U njoj se polazi od izabranog teorijskog okvira za bolje razumevanje migracionog fenomena, i razmatra se uzajamni odnos migracija i razvoja u Srbiji kao i balansirano integrisanje fenomena migracija u nacionalne razvojne i sektorske strategije. Rezultati studije su orijentisani ka donosiocima odluka.

Za diskutovanje uticaja razvoja na migracije u našoj zemlji i vice ver-sa korišćeni su podaci popisa stanovništva i vitalne statistike čiji je izvor Republički zavod za statistiku (RZS) i podaci Migracionog profi la koji izra-đuje Komesarijat za izbeglice i migracije (KIRS). Istovremeno su razmatrani nalazi različitih nacionalnih demografskih i socioekonomskih istraživanja. Pored toga, korišćeni su relevantni respektabilni izveštaji iz domaćih i stra-nih izvora. Važan izvor za obradu ovih tema predstavljali su rezultati do-bijeni u nizu projekata koji su se ticali migracionog fenomena, njegovog uzroka i posledica. Pre svega smo se oslanjali na projekte ovog tipa koji su sprovedeni u Srbiji. Korišćeno je i više monografi ja kao i zbornika rado-va sa konferencija koje su bile posvećene migracijama. Treba istaći da su korišćeni podaci za Srbiju iskazani bez podataka za AP Kosovo i Metohiju.

U delu studije koji se tiče ocene integracije migracija u ključne naci-onale razvojne i sektorske strategije, u prvom koraku su izlistane sve stra-tegije Vlade Srbije2 koje su usvojene od 2001. godine do danas ili su pred usvajanjem i izdvojeno je 14 onih strateških dokumenata za koje se, po

2 Usvojene strategije Vlade Srbije su dostupne na sajtu http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678

13

Metodologija

temi na koju se odnose, očekuje da imaju uključen migracioni fenomen. Zatim je svaka izdvojena strategija analizirana na osnovu odgovora na sledeća pitanja: Da li su migracije uključene u dokument? Ako jesu, kako su integrisane? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva prikaz načina inte-gracije, kritičku analizu sadržaja integracije i procenu efekata integracije emigracije/imigracije na razvojne ciljeve zemlje. Ako nisu, zašto se očeki-valo da će migracije biti ukljućene u određenu strategiju? U tom smislu su analizirana sledeća razvojna i strateška dokumenta Vlade Republike Srbije:

Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici SrbijiNacionalna strategija održivog razvojaStrategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020.

godineStrategija za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i

konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godineStrategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period

2014–2024. godineStrategija podsticanja i razvoja stranih ulaganjaNacionalna strategija zapošljavanja za period 2011–2020. godineStrategija razvoja socijalne zaštiteStrategija javnog zdravlja Republike SrbijeStrategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godineStrategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od

2016. do 2020. godine – Istraživanje za inovacijeProgram reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristu-

panja Evropskoj unijiNacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godineProgram zvanične statistike za period od 2016. do 2020. godine

Štaviše organizovana je diskusija u okviru tri fokus grupe o mehaniz-mima za balansirano uključivanje fenomena migracija u razvojne i sektor-ske politike Srbije krajem januara i početkom februara 2016. godine. Gru-pe su bile mešovitog tipa sastavljene od eksperata, praktičara i donosioca odluka. Diskusija je bila organizovana na osnovu pet unapred pripremlje-nih pitanja, kojima je prethodilo kratko pojašnjenje. Postavljena su sledeća pitanja:

Doznake, transfer novca od emigranata ka njima bliskim osobama u zemlji porekla, svakako doprinose boljem životu primalaca. Istovreme-no, postoji makro ekonomska i socijalna dobit od ove vrste resursa. No, željeni cilj većine zemalja sa ozbiljnim udelom doznaka u bruto domaćem proizvodu je da one merljivo doprinesu razvoju zemlje. Koje održive me-

14


hanizme bi država trebalo da ustanovi kako bi doznake u značajno većoj meri bile u funkciji razvoja Srbije?

Srbija je zemlja sa sve većim brojem visokoobrazovanih i visoko-kvalifi kovanih lica na radu-boravku u inostranstvu. Pored jasnih negativ-nih efekata, to može biti i kapital Srbije. Uspešni i integrisani profesionalci migranti su po pravilu motivisani i imaju resurse (znanje, veštine, ideje, novac, kontakte) da doprinesu razvoju zemlje porekla. Kojim instrumen-tima država može da podstakne transnacionalne aktivnosti stručnog dela dijaspore?

Univerziteti u Srbiji, posebno beogradski, u nekadašnjoj Jugoslaviji su bili privlačni za strane studente iz okruženja kao i za one iz nesvrstanih zemalja. Neki od njih su po završetku studija ostali da žive i rade u našoj zemlji. Čini nam se da bi imalo smisla i danas insistirati na privlačenju stra-nih studenata i promociji njihovog ostanka u Srbiji. Na koji način bi Srbija ponovo mogla postati regionalni obrazovni centar i zadržati strance po di-plomiranju na svom tržištu rada?

Srbija je tradicionalno zemlja emigracije, a ona već u bliskoj buduć-nosti može biti zemlja u koju će se doseljavati povratnici i stranci u ve-ćoj meri. Migraciona tranzicija u Srbiji kao i pitanja koja smo disukutovali podrazumeva duboke socioekonomske reforme u državi i političku stabil-nost. Iskustva zemalja koje su od emigracionih postale imigracione države govore da je kasnio politički odgovor. Kojim razvojnim i sektorskim reše-njima treba ići u susret migracionim promenama koje pretpostavljaju veće doseljavanje povratnika i stranaca u Srbiju?

Na kraju je postavljeno i pitanje, koju biste realnu i proaktivnu pre-poruku na ovu temu ponudili za nadgradnju bilo kog razvojnog ili sektor-skog nacionalnog strateškog dokumenta?

Obavljena su i dva intervjua na bazi istih pet pitanja sa bitnim oso-bama koje nisu učestvovale u fokusgrupnom istraživanju. Sinteza celoku-pne diskusije u tri fokus grupe i one koja se odvijala tokom intervjuisana je korišćena kao najvažniji izvor za utvrđivanje realnih i proaktivnih preporu-ka za defi nisanje nacionalnih politika u cilju boljeg korišćenja potencijala migracija u funkciji razvoja Srbije.

15

3.DEMOGRAFSKI I SOCIOEKONOMSKI MOMENTUM

SRBIJE I MIGRACIONI FENOMEN

Oba izabrana teorijska koncepta, primena Revidiranog modela pri-vlačenja i odbijanja na makro nivou i Model migracione tranzicije ističu važnost demografskih i socioekonomskih karakteristika jedne populacije za emigracioni/imigracioni fenomen. U tom smislu se u ovom poglavlju razmatraju empirijski nalazi koji se tiču osnovnih populacionih kompo-nenti i oni bitni za sadašnji ekonomski, socijalni i kulturni kontekst koji je relevantan za razumevanje migracionog modela Srbije.To je učinjeno na tri načina. Pored klasičnih demografskih pokazatelja, nalaza istraživanja koji ih dopunjujui rezultata različitih projekcija stanovništva, dati su stavo-vi javnog mnjenja relevantni za emigraciju/imigraciju i različiti podaci koji odslikavaju nivo razvoja srpskog društva.

Demografski izazovi

Srbija se suočava sa nizom ozbiljnih demografskih problema. Naj-važniji su rađanje dece daleko ispod potreba zamene generacija, intenziv-no odlaganje rađanja prvog deteta, depopulacija, prekomerno populacio-no starenje i negativan migracioni saldo. Oni su međusobno povezani na različite načine. Prirodna i mehanička komponenta razvoja stanovništva su u odnosu preko zajedničkog dela determinističke osnove i posledica (posledice jednog fenomena utiču direktno na drugi fenomen i obrnuto), ali su povezani i putem političkog odgovora u cilju bolje demografske bu-dućnosti Srbije.

Kriza rađanja

Analiza prosečnog broja živorođene dece 33 generacije žena koje su izašle iz plodnog perioda života u vreme sprovođenja Popisa 2011. ukazu-je na rano suočavanje Srbije sa fenomenom nedovoljnog rađanja i dugu stabilizaciju rađanja na niskom nivou od 1,8 deteta po ženi (grafi kon 3.1). No, razmatranje prosečnog broja živorođene dece generacija žena koje su se nalazile pri kraju plodnog perioda u vreme sprovođenja Popisa 2011, kao i rasprostranjenost odlaganja rađanja, omogućavaju da se prognozira prekid stabilizacije niskog nivoa završenog fertiliteta u Srbiji, odnosno nje-gov pad ispod nivoa od 1,8 deteta po ženi (Rašević, 2015a).

16


Grafi kon 3.1.Prosečan broj živorođene dece generacija žena rođenih

u razdoblju 1930–1975, Srbija, Popis 2011.

Izvor: Rašević, 2015a.

U vreme sprovođenja Popisa 2011. u Srbiji je registrovano ukupno 74.666 žena ili gotovo jedna trećina žena koje su imale između 30. i 34. godine i nisu rađale. Zahvaljujući specijalnoj obradi popisnih sociodemo-grafskih podataka, dostupan nam je njihov profi l, koji je određen kao skup osobina najčešće zastupljenih među ispitanicama (tabela 3.1). Prosečna is-pitanica ove subpopulacije se izjasnila da je Srpkinja (86%), živela je u gra-du (78%) van partnerske zajednice (73%), bila je zaposlena (64%) i imala je više ili visoko obrazovanje (48%) (Rašević, 2015b).

Tabela 3.1.Sociodemografske karakteristike žena bez dece

starih 30–34 godina, Srbija, Popis 2011.

Karakteristike žena starih 30–34 god. Udeo (u %)

Nacionalnost

Srpkinje 86

Bošnjakinje/Muslimanke 1

Mađarice 2

Romkinje 1

Slovakinje 1

Hrvatice 1

Crnogorke 1

1.9

2.0

SKF (15-49) SKF (15-40)

1.5

1.6

1.7

1.8

1930 1935 1940 1945 1950 1955 1960 1965 1970 1975

Bro

j dec

e

17

Demografski i socioekonomski momentum Srbije i migracioni fenomen

Karakteristike žena starih 30–34 god. Udeo (u %)

nisu se izjasnile 4

regionalna pripadnost 1

Faktički bračni status

ne žive u vanbračnoj ili bračnoj zajednici 73

žive u vanbračnoj zajednici 8

žive u bračnoj zajednici 19

Obrazovanje

nepotpuno osnovno obrazovanje 2

osnovno obrazovanje 5

srednje obrazovanje 45

više ili visoko obrazovanje 48

Ekonomska aktivnost

Aktivne žene 81

zaposlene 64

nezaposlene 17

Neaktivne žene 19

lica sa prihodima od imovine 6

studentkinje 6

lica koja obavljaju samo kućne poslove 7

Mesto življenja

gradska naselja 78

ostala naselja 22

Izvor: Rašević, 2015b.

Odlaganje rađanja prvog deteta za sve kasnije godine života je va-žan uzrok niskog nivoa fertiliteta danas. Pogotovo, kada u jednoj popula-ciji postoji relativno visok udeo žena starih između 30. i 34. godine koje su bez dece. Mada su još uvek u plodnom periodu, može se očekivati da je-dan broj njih iz različitih razloga, kao što su fi ziološko smanjenje plodnosti, sekundarni infertilitet, veća psihološka cena braka i rađanja dece u starijim

18


godinama ili nestupanje u brak usled bolesti, neće moći da ostvari stavove o željenom broju dece.

Dodatno upozoravaju rezultati istraživanja o tranziciji stavova od očekivanja pojedinca da država smanji fi nansijsku cenu roditeljstva pu-tem jeftinih kredita za rešavanje stambenih problema porodica sa decom i boljeg zbrinjavanje dece zaposlenih majki da bi se više rađalo u 1990-im godinama (Rašević, 1995), do insistiranja mladih danas na teško ostvarivim preduslovima za rađanje, kao što su materijalna i psihološka sigurnost i kvalitetni partnerski odnosi (Rašević, Sedlecki, 2011). Mada visoko vrednu-ju roditeljstvo i žele da imaju veći broj dece, studentkinje završnih godina tri fakulteta Univerziteta u Beogradu insistiraju na stavljanju bazičnih rizika pod kontrolu da bi rodile prvo dete (tabela 3.2).

Tabela 3.2.Stavovi studentkinja Univerziteta u Beogradu o pretpostavkama

za rađanje prvog deteta

Medicinski fakultet Farmaceutski fakultet Fakultet političkih nauka

1 dobro zdravlje dobro zdravlje dobro zdravlje

2 želja za detetom želja za detetom želja za detetom

3 fi nansijska nezavisnost stabilna partnerska veza fi nansijska nezavisnost

4 zaposlenje fi nansijska nezavisnost zaposlenje

5 stabilna partnerska veza zaposlenje stabilna partnerska veza

6 podrška porodice podrška porodice stan/kuća u vlasnisštvu

7 optimalno životno doba optimalno životno doba podrška porodice

8 stan/kuća u vlasnisštvu stan/kuća u vlasnisštvu karijera

9 brak brak brak

10 karijera karijera optimalno životno doba

11 podrška lokalne zajednice podrška lokalne zajednice podrška lokalne zajednice

12 mere socijalne politike mere socijalne politike mere socijalne politike

13 automobil u vlasništvu automobil u vlasništvu automobil u vlasništvu

Napomena: Studentkinje su ocenjivale date potencijalne preduslove za rađanje sa 1 (vrlo bitan), ili 2 (i jeste i nije bitan) ili 3 (uopšte nije bitan). Značaj svake varijable je ocenjen srednjom vrednošću ocene.

Izvor: Rašević, Sedlecki, 2011.

19


Rezultati Popisa stanovništva sprovedenog 2011. godine kao i novi-jih dubinskih istraživanja ukazuju da će se kriza rađanja u Srbiji produbiti i istovremeno otkrivaju da je relativno mali prostor za političko delovanje u smislu povećanja nivoa fertiliteta. Pogotovo je otvoreno pitanje većih efekata klasičnih mera populacione politike koje se dominantno sprovode u Srbiji. To su roditeljski dodatak i plaćeno porodiljsko odsustvo povodom rođenja deteta. Otuda je bitno smanjiti ne samo ekonomsku, već i socijal-nu i psihološku cenu roditeljstva kroz podršku savremenim oblicima zajed-ništva između žene i muškarca i pomoć pri uspostavljanju balansa između porodice i posla kao i rađanja i obrazovanja.

Depopulacija i intenzivno populaciono starenje

Dugo trajanje nedovoljnog rađanja je osnovni pokretač depopula-cije i dubokih promena u starosnoj strukturi stanovništva. U poslednjem međupopisnom periodu, 2002–2011, procenjuje se da se broj stanovnika Srbije smanjio za najmanje 367, a najviše 422 hiljade, pri čemu je migracio-na komponenta doprinela između 15% i 26% (Nikitović, Predojević Despić, Marinković, 2015). Trend registrovanja negativnog prirodnog priraštaja je nastavljen. Tako je broj živorođenih 2014. godine bio za 34,8 hiljada manji od broja umrlih. Ujedno 2014. godina je dvadesettreća godina za redom kako se u Srbiji beleži negativan prirodni priraštaj. Relativno posmatrano, na 1.000 stanovnika, stopa prirodnog priraštaja u 2014. godini je iznosila je –4,9 promila, odnosno bila je gotovo nepromenjena u odnosu na pret-hodnu kalendarsku godinu. Nasuprot, Evropa kao celina beležila je nulti prirodni priraštaj, a jedino je Bugarska sa negativnom stopom od oko šest promila od svih zemalja EU beležila nižu stopu od Srbije (Pison, 2015).

Srbija spada u područja gde je proces demografskog starenja dosti-gao velike razmere. Proces starenja stanovništva se odvijao s vrha starosne piramide (povećanje broja starih) i od baze piramide (smanjenje broja mla-dih). Rezultat je da je danas u Srbiji broj stanovnika starijih od 65 godina za 24% veći od broja stanovnika mlađih od 15 godina. Oko 1.276 hiljada lica u Srbiji staro je 65 i više godina. Sa udelom starih od 17,8% u ukupnoj populaciji, Srbija je među najstarijim populacijama u Evropi (Pison, 2015). Prosečna starost srpskog stanovništva registrovana Popisom 2011. iznosila je 42,2 godine.

Rezultati projekcija različitih autora ukazuju da će Srbija sredinom ovoga veka biti malobrojnija i starija zemlja nego što je danas (Nikitović, 2009; Penev, 2013; Republički zavod za statistiku, 2014). Srbija u nared-nim decenijama ne može da izbegne smanjenje i starenje stanovništva ni kada bi se ostvarila rehabilitacija fertiliteta ili realizovao nulti migraci-oni saldo (grafi kon 3.2). Istraživanje scenarija politika, pak, pokazuje da se

20


„umanjenje pada broja stanovnika na krać i i srednji rok najbolje postiže sprovođenjem politika usmerenih na porast neto imigracije, dok se na duži rok gotovo podjednako dobro postiže sprovođenjem proimigracionih po-litika odnosno onih č iji je cilj poveć anje fertiliteta. Uspešna primena obe vrste politika istovremeno daje gotovo dvostruko bolji rezultat od efekata pojedinač nih politika“ (Nikitović, 2013).

Grafi kon 3.2.Stanovništvo Srbije u periodu 1961–2002. (rezultati popisa) i projekcije

za period 2010–2060. (po varijantama)

Napomena: Za 1971, 1981, 1991. stanovništvo u zemlji, a za 2002. uključujući i interno raseljena lica.

Izvor: Penev, 2013.

21


Negativni migracioni saldo

U Zakonu o upravljanju migracijama3, u skladu sa Uredbom EU 862, spoljna migracija je defi nisana kao ona koja traje ili se očekuje da će trajati duže od godinu dana. Analiza dostupnosti i kvaliteta podataka o spoljnim migracijama u Srbiji, rađena u okviru projekta Upravljanje migracijama i po-sledice migracija u Jugoistočnoj Evropi-Ka strategijama zasnovanim na poda-cima (SEEMIG)4 je pokazala da postoji mnogo problema u ovoj sferi. Naime, najveć i broj indikatora o međunarodnim migracionim tokovima može se dobiti na osnovu evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), ali se ona odnosi praktič no samo na strane državljane. Ogranič ena dostupnost migracionih podataka iz evidencije MUP-a ne dozvoljava analizu svih po-željnih indikatora koji se tiču imigranata. Broj državljana Srbije – povratni-ka sa rada/boravka u inostranstvu nije poznat na godišnjem nivou. Baza podataka o emigracionim tokovima državljana Srbije ne postoji s obzirom da građani koji odlaze na rad/boravak u inostranstvo uglavnom ne odjav-ljuju svoje mesto prebivališta (Institute of Social Sciences, Statistical Offi ce of the Republic of Serbia, 2013).

Procena bazirana na korigovanim rezultatima o ukupnom broju stanovnika Srbije dobijenog Popisom 2011. radi uporedivosti sa Popisom 2002. i podacima o prirodnom priraštaju u poslednjem međupopisnom perioduupućuje na neto emigraciju između 6 hiljada i 11 hiljada lica pro-sečno godišnje u periodu 2002–2011. (Nikitović, Predojević Despić, Marin-ković, 2015). Pri tom treba posebno istaćida se na osnovu podataka dostu-pnih imigracionih statistika glavnih zemalja destinacije srpskih državljanja procenjuje da je neto emigracioni gubitak Srbije u periodu 2008–2011. prosečno godišnje iznosio 15 hiljada (Kupiszewski, Kupiszewski, Nikitović, 2012; Institute of Social Sciences, 2013). Imajući u vidu obe procene, može se pretpostaviti da je u prvoj polovini posmatranog perioda negativni mi-gracioni saldo bio manji usled boljih ekonomskih uslova u Srbiji, a da je on povećan od 2008. godine zbog ukidanja viza za građane Srbije u većini evropskih zemalja (Nikitović, Predojević Despić, Marinković, 2015).

O emigraciji

Srbija je tradicionalno zemlja emigracije. Pored Nemačke, Austrije, Švajcarske i Švedske, u koje odlaze lica osnovnog i srednjeg obrazovanja,

3 Službeni glasnik RS, broj 107/12.4 Osnovni cilj projekta bio je bolje razumevanje dugoroč nih migracionih i demograf-

skih proces promena u okviru ljudskih resursa u Jugoistoč noj Evropi, kao i njihov uticaj na tržišta radne snage, nacionalne i regionalne privrede. SEEMIG je bio re-alizovan u osam država u periodu od 2012. do 2014. godine. Institut društevnih nauka, Republički zavod za statistiku i opština Kanjiža su bili partneri iz Srbije koji su učestvovali u njegovoj realizaciji.

22


prekomorskih zemalja koje su interesantne za studente i visokoobrazo-vane, popularne nove destinacije su Italija (privlačna za one sa srednjom školom) i Velika Britanija (popularna kod najobrazovanijih mladih). Među novim zemljama Evropske unije najvažnija odredišta za državljane Srbije su Slovenija i Mađarska. Predstavljena slika o emigraciji iz Srbije je dobije-na na osnovu podataka Eurostata i dostupnih podataka nacionalnih zavo-da za statistiku (Kupiszewski, Kupiszewski, Nikitović, 2012; Vlada Republike Srbije, 2015).

Podaci popisa stanovništva o srpskoj emigraciji, i pored relativno velikog neobuhvata naših građanja koji žive u inostranstvu, predstavljaju i dalje najbolji izvor za sagledavanje socioekonomskih karakteristika ove populacije i njihovog teritorijalnog porekla. Popisom stanovništva koji je sproveden 2011. godine je registrovano 311,4 hiljada lica u spoljnomi-grantskom kontingentu, što je za gotovo četvrtinu manje u odnosu na Popis 2002. godine. Uzroci tako velikog smanjenja broja građana Srbije koji se nalaze na radu-boravku u inostransvu su brojni. Prema autorima Jeleni Predojević Despić i Goranu Penevu (2014) najvažniji uzroci su: način popisivanja preko domaćinstva u zemlji, bojkot stanovništva albanske na-cionalnosti, pojava novih udaljenih destinacija, značajan broj podnosilaca zahteva za dobijanje azila, tzv. lažnih azilanata i intenzivan odlazak visoko-brazovnih lica čiji je obuhvat popisivanjem po pravilu manji. No bez obzi-ra na nedovoljan obuhvat emigrantskog kontingenta, citirani autori kao i drugi autori (Stanković, 2014; Bobić, Vesković Anđelković, Kokotović, 2016) se slažu da su spoljne migracije iz Srbije bile manje intenzivne u posled-njem međupopisnom periodu nego tokom 1990-ih godina.

Udeo spoljnih migranata u ukupnom stanovništvu 2011. je iznosio 4,2% Odgovarajući podatak 2002. godine je utvrđen na nivou od 5,3%.

Prema rezultatima Popisa 2011. više od polovine (53,7%) registro-vanih građana u emigrantskom kontingentu boravilo je u Austriji, Nemač-koj i Švajcarskoj. Treba istaći utvrđenu disperzivnost zemalja prijema naših građana kao i udeo od preko 6% onih koji su boravili u bivšim jugosloven-skim republikama.

Među spoljnim migrantima poreklom iz Srbije prema Popisu 2011. najbrojnija su lica koja su se nalazili na radu u inostranstvu (53,1%) i člano-vi njihovih porodica (36,4%) koji su boravili kao izdržavana lica. Studenti su učestvovali u emigrantskom kontingentu sa udelom od 3,9%. Muškarci preovlađuju među licima koja su se nalazila u inostranstvu na radu, a žene među članovima njihovih porodica. Među studentima je bilo u nešto većoj meri pripadnica ženskog pola.

Konzistentno u popisanom emigrantskom kontingentu bilo je da-leko najviše, 80,5%, lica uzrasta 15–64 godine. Zatim u starosnoj struktu-ri ovog kontingenta sledi udeo dece do 14 godina (16,2%), a najmanji je udeo starih sa 65 ili više godina (3,3%) (grafi kon 3.3).

23


Grafi kon 3.3.Učešće spoljnih migranata i stalnog stanovništva Srbije

u velikim starosnim grupama, Popis 2011.

Izvor: Stanković, 2014.

Pored značajno bolje starosne strukture, bolja je i obrazovna struk-tura emigrantskog kontingenta u odnosu na populaciju u zemlji. Popisom 2011. registrovano je među spoljnim migrantima starim 15 i više godina 6,0% lica bez ili sa nepotpunom osnovnom školom, 27,5% lica sa osnov-nom školom, popisano je 38,8% emigranata sa srednjim obrazovanjem i 15,7% sa najvišim obrazovanjem. Utvrđena obrazovna struktura popisanih spoljnih migranata 2011. je bolja i od iste strukture registrovane u pret-hodnom popisu.

Distribucija spoljnih migranata prema dužini boravka dobijena Po-pisom 2011. se razlikuje u odnosu na relevantnu distribuciju registrovanu prethodnim popisom u dominaciji lica koje se nalaze u inostranstvu manje od 4 godine (42,3%). To se može objasniti metodološkim i organizacionim rešenjima Popisa 2011, povećanom odlasku tražilaca azila, negativnim dej-stvom svetske fi nansijske krize u Srbiji i zemljama prijema, ali moguće i/ili cirkularnim migracijama (Stanković, 2014). Lica koja su u inostranstvu od 5 do 14 godina učestvovala su sa udelom od 26,5%, a ona koja su boravila van zemlje 15 i više godina sa udelom od 31,2% u ovoj strukturi (grafi kon 3.4).

22,6%

38,3%

30,8%

8,3%

Spoljni�migranti

19,8%

26,6%36,2%

17,4%

Stalno�stanovništvo

0�19�god.

20�39

40�59

60�i�više�god.

24


Grafi kon 3.4.Udeo spoljnih migranata iz Srbije prema dužini rada-boravka

u inostranstvu, Popis 2011.


Srbi su dominirali u popisanom emigrantskom kontingentu 2011, s tim što je njihovo relativno učešće bilo znatno niže od relativnog učešća u stalnom (uobičajenom) stanovništvu Srbije (61,9% i 83,3% respektivno).

U popisanom spoljnomigrantskom kontigentu su brojniji oni koji su otišli u inostranstvo iz neurbanih naselja u odnosu na lica koja su otišla iz gradskih naselja (57,8% prema 42,2%).

Rezultati Popisa 2011. su pokazali da se u Srbiji tokom 2000-ih nisu pojavile nove zone naglašene emigracije. To su i dalje podučja u centralno-istočnim delovima Srbije (tzv. CIS zona koju čini 14 opština)5 i u jugozapad-noj Srbiji (tzv. JZS zona sa 5 opština).6 Udeo popisanog stanovništva koji je emigrirao iz CIS zone u ukupnom stanovništu te zone je iznosio 18,8%, a udeo registrovanog stanovništva u inostranstvu iz JZS zone u ukupnom stanovništvu te zone utvrđen je na nivou od 10,0%. Istovremeno se pret-postavlja da se opštine Bujanovac i Preševo, kao i 2002. godine mogu oka-rakterisati kao treća „vruća“ emigraciona zona, ali se zbog bojkota stanov-ništva albanske nacionalnosti to nije moglo dokazati (Predojević Despić, Penev, 2014).

Aktuelno zapošljavanje državljana Republike Srbije u inostranstvu uređeno je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposle nosti.7 Prema ovom zakonu, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS) i agencije za zapošljavanje8 su

5 To su sledeće opštine: Bor, Despotovac, Golubac, Kladovo. Kučevo, Majdanpek, Malo Crniće, Negotin, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Svilajnac, Veliko Gradište, Žaba-ri i Žagubica.

6 To su sledeće opštine: Novi Pazar, Priboj, Prijepolje, Sjenica i Tutin.7 Službeni glasnik RS, broj 36/2009 i broj 88/2010.8 Na dan 31.12.2014. bila je registrovana 71 privatna agencija za zapošljavanje u Srbi-

ji (Vlada Republike Srbije, 2015).

42,3%

26,5%

31,2%

0�4�god.

5�14

15�i�više�god.

25


glavni kanali za legalno zapošljavanje naših državljanja u inostranstvu. Onima koji se zaposle na ovaj način obezbeđuje se najmanje jednak tre-tman po osnovi rada sa državljanima države zaposlenja. NSZ i pomenute agencije su, pored posredovanja u zapošljavanju van Srbije odgovorne i za širenje informacija o uslovima i mogućnostima zapošljavanja migranata i potencijalnih migranata.9

Pored navedenih zakonskih rešenja, postoji i niz međudržavnih spo-razuma o regulisanju radnih migracija sa zemljama destinacije, uključujući i poslednje sporazume sa Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom, Libijom, kao i one specijalnog tipa sa Nemačkom i Francuskom. Bivša Jugoslavija je potpisala neke od i danas važećih sporazuma. Takođe, Srbija je usvojila više međunarodnih konvencija koje se tiču ove sfere. Mada međunarod-na saradnja u oblasti radnih migracija ima za cilj promovisanje legalnih migratornih tokova, migriranje na osnovu pune informisanosti i socijalnu zaštitu radnika migranata, ona je jedan od faktora u nizu onih koji utiču na odluku o odlasku iz zemlje (Manke, 2010). Ova vrsta sporazuma je svrstana među tzv. push faktore mezo nivoa (Pavlov, 2011).

Poslednji sporazum je potpisan sredinom 2013. godine između Vla-de Srbije i Francuske o mobilnosti mladih. Sporazumom između ovedve zemlje se promoviše mobilnost studenata i mladih stručnjaka starih od 18 do 35 godina, u cilju profesionalnog usavršavanja i upoznavanja novih sredina tokom maksimalno dve godine, uz ostvarivanje jednakih prava na osnovu rada, kao i državljani zemlje u koju odlaze. Propisano je da obim razmene na godišnjem nivou ne može da bude veći od 500 lica.

Prema Migracionom profi lu, preko NSZ i agencija za zapošljavanje na zahtev stranih poslodavaca zaposleno je preko hiljadu radnika u 2014. godini. Istovremeno je u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i so-cijalna pitanja registrovano da su poslodavci iz Srbije uputili oko hiljadu radnika na privremeni rad u inostranstvo putem detašmana (Vlada Repu-blike Srbije, 2015).

O imigraciji

Između dva poslednja popisa stanovništva, prema rezultatima Popi-sa iz 2011. godine, u Srbiju se iz inostranstva doselilo 67,6 hiljada lica, od čega je gotovo trećina bila iz Bosne i Hercegovine (31,0%). Od ostalih ze-malja treba izdvojiti Crnu Goru (17,2%), Hrvatsku (9,1%) i Nemačku (8,2%). Na nivou Republike, imigranti iz još osam zemalja su beležili udeo između 2,0 i 3,0%. Pored onih doseljenih iz evropskih država, među njima su se nalazili i doseljeni iz SAD i Kine (Nikitović, Predojević Despić, Marinković, 2015). Podatak o doseljenima nije precizan, jer uključuje samo ona popi-

9 Postoji sedam migracionih servisnih centara u Srbiji formiranih pri NSZ za pružanje informacija migrantima i potencijalnim migrantima (Vlada Republike Srbije, 2015).

26


sana lica kojima je inostranstvo predstavljalo pretposlednje prebivalište u momentu popisivanja.

Imigracija ka Srbiji u skorijem periodu, prema popisnim podacima, pretežno se sastojala od srpskih državljanja koji su se doselili iz okruženja, vratili iz inostranstva uglavnom kao penzioneri, ali ima i onih koji su želeli da nastave svoju radnu karijeru u domovini. Među doseljenima je bilo i prisilnih povratnika. Stranci su činili manjinu u populaciji imigranata. Tek svaki četvrti popisani doseljenik u Srbiju iz inostranstva (13,8 hiljada) posle 2002. godine je bio strani državljanin.

Kada je reč o aktuelniim imigracionim tokovima, prema poslednjim objavljenim podacima u Migracionom profi lu Republike Srbije za 2014. godi-nu (Vlada Republike Srbije, 2015), najveći prilivi stranaca u 2014. bio je, kao i u prethodne dve godine, iz Kine, Ruske Federacije, Rumunije, Makedonije i Libije. Iz ovih zemalja je registrovano 12.490 lica. Njihov udeo u ukupnoj populaciji stranaca iznosio je 49,5%.

Glavni razlozi imigracije od 7.337 onih koji su dobili odobrenje pri-vremenog boravka u Srbiji duže od 90 dana prvi put u 2014. godini bili su spajanje porodice (41,6%) i posao (41,7%). Žene su uglavnom dolazile zbog spajanja porodice, a muškarci zbog posla. Svako deseto lice (10,1%) je dobilo prvi put dozvolu boravka zbog školovanja u našoj zemlji.

U 2014. godini u Republici Srbiji je bilo 5.035 stalno nastanjenih stra-naca, što predstavlja značajan pad u odnosu na 2013. godinu kada ih je regi-strovano 7.793. Kao i prethodnih godina u 2014. godini najveći broj stranaca je bio stalno nastanjen po osnovu braka (83,6%).

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 31.12.2014. na-lazilo se 769 stranih državljanja ili 0,1% od ukupnog broja nezaposlenih. Među njima, gotovo dve trećine je bilo u starosnoj grupi od 30. do 49. godina (63,9%) i, takođe, više od dve trećine je bilo bez obrazovanja ili sa najnižim obrazovanjem (68,9%).

Za razliku od duge tradicije sklapanja međudržavnih sporazuma o regulisanju radnih migracija srpskih građana sa zemljama destinacije, bit-no je istaći da je Zakon o zapošljavanju stranaca u Srbiji donet tek novem-bra 2014. godine.10 Najznačajniji članovi ovoga Zakona su 4, 9 i 24. Prema ovom Zakonu, stranac koji se zapošljava u Srbiji ima jednaka prava i oba-veze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, kao i osiguranja za slučaj nezaposlenosti kao državljani Republike. Zapošljavanje stranca ostvaruje se pod uslovom da poseduje odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i dozvolu za rad. Ovim zakonom su propisani uslovi i postupci za izdavanje lične radne dozvole i radne dozvole. Vlada odlukom može da ograniči broj stranaca kojima se izdaju dozvole za rad u slučaju poremećaja na tržištu rada.

10 http://www.minrzs.gov.rs/lat/aktuelno/item/1562-zakon-o-zaposljavanju-stranaca

27


Na osnovu Sporazuma o readmisiji, 2014. godine je vraćeno 5.398 lica u Srbiju prema 7.516 u 2013. i 6.740 u 2012. (Vlada Republike Srbije, 2014; Vlada Republike Srbije, 2013). Najveći broj ovih lica je vraćen iz Ne-mačke i Mađarske.

U 2014. godini je prema evideniji MUP-a registrovano 16.500 tražio-ca azila, što je preko tri puta više nego u prethodnoj kalendarskoj godini. Među njima, najveći broj dolazio je iz Sirije i Avganistana, a zatim iz Eritreje i Somalije. No, od ukupno 16.500 izraženih namera da se traži azil svega 388 lica ili 2,4% podnelo je zahtev za azil. U periodu od 2010. do 2014. godine broj iskazanih namera za azil se povećao se preko trideset puta (sa 520 u 2010. na 16.500 u 2014. godini). Istovremeno je registrovana su-protna tendencija vezana za udeo tražioca azila koja su podnela zahtev za azil (41,4% u 2010. prema 2,4% u 2014. godini). Podnošenje zahteva za azil ne znači da se azil stvarno i želi. Tako je 2014. godine Kancelarija za azil donela 6 odluka kojima usvaja zahtev za azil, 12 odluka kojima se obacuje zahtev za azil i 325 zaključaka o obustavljanju postupka jer su tražioci azila nakon podnošenja zahteva za azil napustili centar za azil.

Sliku o iregularnoj imigraciji dobro ilustruju dva podatka. U 2014. godini otkriveno je 7.354 onih koji su ilegalno boravili u Srbiji. To predstav-lja značajno povećanje, povećanje za 2.632 lica, u odnosu na 2013. godinu. Takođe je sprečeno 8.238 ilegalnih ulazaka na teritoriju Srbije, što je bilo gotovo na istom nivou kao u prethodnoj kalendarskoj godini.

Srbija se se suočava i sve više će se suočavati sa iregularnim migran-tima zbog svog geografskog položaja, odnosno zato što su njene granice velikim delom i spoljne granice Evropske unije (EU). Najveći broj migranata koji ilegalno uđu u Srbiju po hapšenju podnose zahtev za azil i upućuju se u neki od centara namenjen tražiocima azila. No, većina stranih državljanja koja je na nedozvoljen način ušla u Srbiju i ne sačeka odgovor, jer na tako-đe ilegalan način odlazi u neku od zemalja EU.

Prosečan tražilac azila u Srbiji u 2013. godini, na osnovu 53 obavlje-na intervjua u Centru za azil u Banji Koviljači, je muškarac (90,6%), imao je 26,8 godina, neoženjen je (67,9%), iz Sirije je (20,8%), nema prethodno mi-graciono iskustvo (94,3%), potiče iz gradske sredine (92,4%), ima završenu srednju školu (69,8%), govori najmanje jedan strani jezik (69,8%) i smatra da je siromašan (92,5%). Ovo istraživanje je potvrdilo nalaze drugih studi-ja da veliku ulogu u odabiru zemlje krajnje destinacije imaju migrantske mreže (rođaci i prijatelji koji tamo žive), ali i informacije dobijene putem interneta (Lukić, 2014).

I pored nastavka trenda smanjenja izbegličke populacije, u 2014. godini je u Srbiji živelo oko 44 hiljada izbeglica, od kojih je oko 32 hiljade došlo iz Hrvatske. Iste godine je u Srbiji registrovano i preko 200 hiljada lica raseljenih sa AP Kosovo i Metohija. Po broju izbeglica i po broju inter-no raseljenih lica Srbija se 2013. nalazila na prvom mestu u Evropi.

28


Percepcija međunarodnih migracija

U cilju sagledavanja percepcije u Srbiji koja se tiče imigracije obav-ljeno je sedam ekspertskih intervjua. Intervjuisan je predstavnik vlade, sindikata i privredne komore, ekspert za migracije relevantne nevladine organizacije (NVO), kao i tri profesora na Geografskom, Ekonomskom i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Među intervjuisanima ubedljivo dominira razmišljanje da migracije nisu prisutne u političkom, privrednom, akademskom i uopšte javnom diskursu. Ako se i govori o migracijama, podvlači se da se odliv mozgova i dalje nastavlja. O imigra-ciji se ne razmišlja. Uzroke neuviđanja potencijala integracije migracija u razvojne programe zemlje, po ekspertima, treba tražiti u tradicionalizmu, nepovoljnoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, opštoj nesigurnosti, izolova-nosti zemlje, i slično, ali i u nedovoljnoj obaveštenosti (Institute of Social Sciences, 2013).

Dve studije su posebno bitne za percepciju javnog mnjenja u Srbiji koja se tiče međunarodnih migracija.

Jedan od ciljeva reprezentativnog istraživanja sprovedenog novem-bra 2010. godine u Srbiji bio je da se utvrdi emigracioni potencijal našeg društva (Bać ević et al, 2011). Anketirano je 1.090 ispitanika starijih od 18. godina. Pored opšteg uzorka od 880 anketiranih, intrevjuisano je i 210 osoba iz posebnog uzorka koji su činili povratnici iz inostranstva, to jest lica koja su provela van zemlje najmanje šest meseci u nekom vremen-skom periodu u prošlosti iz bilo kog razloga.

Rezultati su pokazali da bi, u hipotetičkoj situaciji da je Srbija već postala član EU, svaki četvrti ispitanik (26,4%) iz opšteg uzorka „sigurno“ potražio posao u nekoj drugoj zemlji EU. „Verovatno“, sledeći ponuđen mo-dalitet kao odgovor na dato pitanje, je izabrala svaka šesta anketira osoba (15,2%) iz opšteg uzorka. Ili drugim rečima, 41,6% intrevjuisanih iz opšteg uzorka je pokazalo manifestnu ili latentnu spremnost da potraži posao van Srbije. Povratnici u Srbiju iz inostranstva su u većoj meri izrazili manifestnu spremnost da potraže posao u nekoj drugoj zemlji (svaki treći ispitanik) u odnosu na opštu populaciju (svaki četvrti anketiran). Međutim, ako zbir-no posmatramo manifestnu i latentnu spremnost, onda gotovo da nema razlike između opšteg uzorka i posebnog uzroka po pitanju spremnosti anketiranih da se zaposle van Srbije (41,6% i 42,4% respektivno).

29


Grafi kon 3.5.Relativno učešće ispitanika koji bi potražili ili verovatno potražili posao

u nekoj zemlji EU (u %), Srbija, 2010.

Izvor: Bać ević et al., 2011.

Posebnu spremnost da to učine su ispoljili ispitanici mlađi od 30. godina (učenici i studenti), aktivne osobe, nezaposleni, lica iz velikih i siro-mašnih porodica, oni koji veruju da boravak u inostranstvu ima pozitivan efekat na naše ljude, kao i prozapadno orijentisani ispitanici (grafi kon 3.5).

Potencijalni emigranti u zemlje EU su pitani i da li bi planirali da odu van zemlje sami ili sa porodicom. Više od trećine ispitanika bi otišlo samo u inostranstvo (35,2%), a više od petine anketiranih bi otišlo samo sa name-rom da im se porodica pridruži kasnije (22,3%), što implicira da bi, najma-nje na početku, većina novih emigranata živela u zemljama EU bez članova svojih porodica. Zajedno sa porodicom bi emigriralo 27,6% intervjuisanih.

Većina anketiranih potencijalnih emigranata bi u inostranstvu osta-la od jedne do tri godine (26,3%) ili duže od tri godine (24,1%), ali je ne mali broj ispitanika izrazio spremnost da radi van Srbije do penzionisanja (18,8%) ili da zauvek ostane u nekoj od zemalja EU (11,5%). Samo svaki še-snaesti ispitanik ili 6,2% anketiranih bi želelo da radi u inostranstvu kraće od godinu dana.

Percepcija javnog mnjenja u Srbiji o imigrantima se može dobro sa-gledati putem odgovora na pitanje („Šta Vlada treba da uradi sa ljudima

Prozapadno�orijentisani

KV�I�VKV�radnici

Ocenjuju�da�boravak�van�zemlje�pozitivno�uti�e�na�naše�ljude

Prihod�doma�instva�do�10.000�din�mese�no

Visoko�obrazovani

Generacija�od�30�49�godina

Službenici�i�tehni�ari�sa�SSS

Nezaposleni

Ispitanici�sa�7�ili�više��lanova

Politi�ki�najpotentniji�(indeks)

Lica�na�školovanju

50,0%

50,0%

51,7%

52,2%

52,7%

53,0%

53,5%

55,2%

56,4%

61,0%

82,3%

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Penzioneri

Stariji�od�50�godina

Poljoprivrednici

Samci

Ispitanici�iz�dvo�lanih�doma�instava

Ne�veruju�u�pozitivne�efekte�boravka�u�inostranstvu�(indeks)

Uvereni�da�su�vlasti�ovde�uspešne�(indeks)

Doma�ice

Završili�samo�osnovnu�školu

Zadovoljni�(indeks)

Najmanje�politi�ki�potentni�(indeks)

Žene

Prosek�za�ukupan�uzorak

13,1%

18,7%

21,4%

22,7%

26,3%

27,5%

28,6%

30,9%

31,8%

32,7%

34,2%

36,7%

41,3%

30


koji dolaze iz manje razvijenih zemalja da rade kod nas?“) postavljeno u Evropskoj studiji vrednosti, u četvrtom talasu koji je sproveden 2008. godi-ne. Prema rezultatima, stavovi u opštoj populaciji u Srbiji prema imigran-tima su podeljeni. Registrovano je 27,4% potpuno otvorenih („Ko kod želi može da dođe“), 29,2% smatra da imigranti mogu da dođu ako već imaju posao u Srbiji, a 34,9% intervjuisanih je izjavilo da treba striktno unapred utvrditi broj imigranata. Svaki dvanaesti ispitanik (8,4%) je pak apsolutno netolerantan, jer misli da Vlada treba da zabrani dolazak strancima da rade kod nas.11Moguće da bi se registrovali kvalitativno drugačiji stavovi, odno-sno u većoj meri nepovoljniji stavovi prema imigrantima kada bi se istraži-vanje sprovelo danas, imajući u vidu pitanja koja se postavljaju u javnosti povodom suočavanja Srbije sa migracionom krizom.

Socioekonomski okvir

Socioekonomski momentum Srbije prikazaćemo koristeći dva naj-novija izveštaja analitičkog tipa. To su Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Srbiji12 i United Nations Common Coun-try Assessment for the Republic of Serbia (CCA za Srbiju – Zajednička procena za Srbiju).13 Prvi je dokument Vlade Republike Srbije iz septembra 2014. godine. Drugi dokument je Vlada prihvatila sredinom 2015. godine. Po-red stanovništva, u njima je obrađen je i niz najznačajnih ekonomskih i socijalnih tema. Oba dokumenta su pripremljena da bi se na bazi stanja utvrdili prioriteti delovanja u narednom periodu. Njihov cilj je uslovio da su nalazi do kojih se došlo kvantitativnim pristupom u najvećem broju slu-čajeva poređeni sa odgovarajućim podacima drugih država. Predstaviće-mo u najkraćem obimu najznačajnije nalaze. Oni na makro nivou mogu doprineti odgovoru na pitanje zašto je veliki emigracioni i mali imigracioni potencijal naše zemlje.

U rezimeu Drugog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Srbiji se posebno ističu sledeći nalazi.

Prema podacima Ankete o prihodima i uslovima života, stopa rizika siromaštva iznosila je 24,6% u 2012. godini. U poređenju sa 28 zemalja EU, Srbija je imala najveću stopu rizika siromaštva.

Riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti, kao uniji tri različita fak-tora rizika (stopa rizika siromaštva, nizak intenzitet rada i izrazita materijal-na deprivacija), izloženo je 42,1% stanovništva Srbije (tri miliona). Ta vred-

11 http://www.europeanvaluesstudy.eu/12 http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/usvojen-drugi-nacionalni-izvestaj-o-socijal-

nom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva/13 Dokument CCA za Srbiju je dobijen zahvaljući ljubaznosti zaposlenih u Kancelariji

Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji. On će uskoro biti objavljen na sajtu http://www.unesco.org/new/en/venice/undafcca/

31


nost je znatno veća od vrednosti proseka za 28 zemalja EU (24,8%). Posle Bugarske i Rumunije, ta vrednost je Srbiji veća nego u drugim zemljama EU.

Oba pokazatelja nejednakosti raspodele dohotka (Gini koefi cijent i kvintilni odnos) pozicioniraju Srbiju kao zemlju sa nejednakošću većom od svih zemalja članica EU.14

Efekti koje socijalni transferi imaju na smanjenje rizika siromaštva u Srbiji su nedovoljni i značajno manji od onih u EU. Socijalni transferi (bez starosnih i porodičnih penzija) smanjili su rizik siromaštva u 2012. godini za 21,7%, dok je taj efekat u EU iznosio 34,4%.

Regionalni dispariteti u Srbiji su među najvećima u Evropi. Prema stepenu razvijenosti jedinica lokalnih samouprava, od ukupno 145 opština i gradova, 46 je izuzetno nerazvijeno, od čega 23 pripada grupi devastira-nih područja, odnosno onih opština čiji je stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka.

Stopa aktivnosti mladih u Srbiji u dužem je opadanju, a stopa ne-zaposlenosti mladih je od početka krize naglo porasla – sa 35,1% u 2008. godini na 49,4% u 2013. godini. Pored toga što su nezaposleni i neaktivni, značajan broj mladih ljudi u Srbiji je istovremeno i van procesa obrazova-nja i obuke – oko 150 hiljada (19,5% ukupnog broja mladih starosti 15–24) u 2013. godini. Stopa nezaposlenosti starijih radnika tokom poslednjih go-dina raste u nas, kao i stopa nezaposlenosti lica sa nižim stepenom obra-zovanja.

Mada Srbija izdvaja procentualno sličan udeo bruto društvenog pro-izvoda za obrazovanje kao druge evropske zemlje, naš obrazovni sistem još uvek ostvaruje niže ishode u odnosu na međunarodni prosek, obra-zovanje na svim nivoima je i dalje usmereno ka prenošenju akademskih znanja i vidan je nizak stepen razvijenosti opštih i ključnih kompetencija kod mladih.

Obaveznim zdravstvenim osiguranjem u Srbiji je obuhvaćeno 95,8% stanovništva. No i pored adekvatnosti regulatornog okvira, prisutne su nejednakosti u zdravlju i zdravstvenoj zaštiti između osetljivih društvenih

14 Gini koefi cijent meri nejednakost u celoj populaciji, uzima vrednosti od 0 do 1 (0–100%), pri čemu vrednost 0 označava potpunu jednakost potrošnje/prihoda svih pojedinaca, a vrednost 1 potpunu koncentraciju potrošnje/prihoda na samo jed-nog pojedinca. U 2013. vrednost ovog koefi cijenta u Srbiji je iznosila 38,7.

Kvintilni odnos S80/S20 upoređuje ukupnu ekvivalentnu potrošnju/prihod gornjeg i donjeg kvintila. Gornji kvintil predstavlja 20% populacije koja raspolaže najvišom ekvivalentnom potrošnjom/prihodom, a donji kvintil 20% populacije sa najnižom ekvivalentnom potrošnjom/prihodom. Ovako defi nisan indikator meri samo pro-mene u gornjem i donjem kvintilu ekvivalentne potrošnje/prihoda. Njegova vred-nost u Srbiji u 2013. godini je iznosila 9,8.

http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/socijalno-ukljucivanje-u-rs/statistika/nejedna-kost/

32


grupa (stanovništvo udaljenih seoskih područja, osobe sa invaliditetom, socijalno ugrožene osobe i pripadnici pojedinih etničkih grupa, odnosno manjina) i većinskog stanovništva.

Pokazatelji efi kasnosti u sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji ukazuju na niže vrednosti od zemalja EU kako na nivou primarne, tako i na nivou sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite.

Stanovništvo romske nacionalnosti i dalje je izloženo diskriminaciji, posebno u vezi sa pristupom socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, zapošljavanju i adekvatnom stanovanju.

U analitičkom dokumentu CCA za Srbiju data je sinteza stanja u eko-nomskoj sferi. Ona glasi da se Srbija trenutno suočava sa izazovima eko-nomskog rasta, nedovoljne razvijenosti seoskih područja i regionalnih razlika, velikog prisustva industrijskih zagađivača, visoke stope nezaposle-nosti, niskog nivoa investicija, nekonkurentnosti privatnog sektora, preop-terećenosti javnog sektora i porasta javnog duga. Istaknuto je i značajno prisustvo države u ekonomiji, kao i da državna preduzeća trpe velike gu-bitke. Posebno je podvučeno da je organizovani kriminal jedan od faktora koji negativno utiču na poslovno okruženje u Srbiji.

Dostignuti socioekonomski razvoj srpskog društva u kontekstu objašnjenja migracionih kretanja u/iz Srbije se može prikazati i na drugi, komparativni način. To podrazumeva utvrđivanje mesta Srbije na relevan-tnim svetskim listama. Jedan od najvažnijih izveštaja u ovom smislu tiče se vrednosti indeksa ljudskog razvoja (Human Development Index – HDI). Na listi HDI za 2014. godinu sa vrednošću ovog pokazatelja od 0,771 Srbija se nalazi na 66. mestu od 188 zemalja i teritorija. Hrvatska, zemlja sa ko-jom se naša zemlja može upoređivati između ostalog jer ima i sličan broj stanovnika, na 47. je mestu.15 Ovaj indeks predstavlja sumarnu meru za procenu dugoroč nog napretka u tri osnovne dimenzije humanog razvoja: dug i zdrav život, pristup znanju i pristojan životni standard.16

Pored mesta Srbije na listi prema vrednosti indeksa ljudskog razvoja, prikazaćemo njen položaj na još dve liste. Prva je vezana za Izveštaj o na-

15 http://www.rs.undp.org/content/serbia/en/home/presscenter/articles/2015/12/15/serbia-ranks-66-out-of-188-countries-and-territories-by-human-development-in-dex-hdi-.html

16 Dug i zdrav život meri se kroz oč ekivano trajanje života. Pristup znanju meri se kroz: i) srednji broj godina obrazovanja među odraslom populacijom, što predsta-vlja proseč an broj ostvarenog obrazovanja tokom života kod osoba starijih od 25 godina; i ii) oč ekivani broj godina obrazovanja za decu u vreme upisa u školu, što je ukupan broj godina koji se oč ekuje za decu u vreme upisa u školu, pod uslo-vom da postojeć i obrasci stopa upisa za konkretne uzraste ostaju isti tokom č itavog trajanja života deteta. Životni standard se meri preko bruto domać eg dohotka po glavi stanovnika izraženog u konstantnim međunarodnim dolarima konvertovanim korišć enjem stopa pariteta kupovne moć i.

http://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/poverty/izve_taj-o-huma-nom-razvoju-2014--rezime-.html

33


pretku u tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj. Napredak u zemljama u tranziciji se meri putem devet indikatora koji obuhvataju najbitnije ele-mente tržišne privrede: preduzeća, tržište i trgovina, fi nansijske institucije i infrastruktura.17Prema poslednjem Izveštaju u 2013. godini zemlje Istočne Evrope i Jugoistočne Evrope, među njima i Srbija, ozbiljno zaostaju u tran-zicionim procesima za zemljama Centralne Evrope i Baltičkim zemljama.18

Važan je i Izveštaj Fridom Hausa (Freedom House Report) koji sadrži ocene vezane za politička prava i građanske slobode u jednoj zemlji. Pre-ma poslednjem Izveštaju, odnosi se na 2014. godinu, Srbija je svrstana u slobodne zemlje i dobila je ocenu 2 za poštovanje političkih prava i, tako-đe, ocenu 2 za poštovanje građanskih sloboda. Na isti način su od zemalja Jugoistočne Evrope ocenjene Bugarska i Rumunija. Od bivših jugosloven-skih republika, Slovenija je najbolje ocenjena. Ova zemlja je dobila mak-simalnu ocenu 1 u obe kategorije.19 Interval u kome se kreće ocena je od 1do 7, gde 1 znači maksimalni, a 7 minimalni stepen poštovanja političkih prava i građanskih sloboda.

Razlozi emigriranja/imigriranja

Kako se izdvojeni makro pokazatelji socioekonomskog stanja u Srbi-ji prelamaju kroz svest individue i mogu povezati sa njenom odlukom da emigrira iz zemlje ili imigrira u nju? U nastavku ovog poglavlja prikazaće-mo rezultate istraživanja koja su bazirana na stavovima pojedinaca rele-vantnim za razumevanje migracionog fenomena u nas. No pre toga, treba istaći ražmišljanje Melega (Melegh, 2012) koji smatra da je globalna pozi-cija zemlje porekla i zemlje destinacije važan faktor koji utiče na odluku da se emigrira/imigrira bazirano na nalazima istraživanja koja su pokazala da individua ima vrlo jasnu sliku o ovom pitanju.

U novije vreme su sprovedena dva empirijska istraživanja čiji su na-lazi omogućili autorkama IOM projekta Studija o spoljnim i unutrašnjim mi-

17 Indikatori su: privatizacija velikih preduzeća, privatizacija malih preduzeća, restruk-tuiranje preduzeća, liberalizacija cena, liberalizacija trgovine i deviznog kursa, po-litika konkurencije, reforma banaka i liberalizacija kamatne stope, tržište kapitala i nebankovnih fi nansijskih institucija i reforma ukupne infrastrukture. Svaki indikator meren je po standardima razvijenih tržišnih privreda i pokazuje sintetizovanu pro-cenu napretka postignutog u nekoj određenoj oblasti, što se zasniva na različitim podacima, deskriptivnim informacijama i analizama. Tranzicioni indikatori imaju vrednosti od 1 do 4,3 gde 1 reprezentuje malu ili nikakvu promenu od rigidne cen-tralno planske privrede, dok ocena 4,3 reprezentuje standard razvijene tržišne pri-vrede.

http://www.sef.rs/uporedna_ekonomija/metodologija-evropske-banke-za-obnovu-i-razvoj.html

18 http://www.ebrd.com/news/publications/transition-report/transition-report-2013.html

19 https://freedomhouse.org/report/freedom-world-2015/table-country-ratings

34


gracijama građana Srbije sa posebnim ostvrtom na mlade da utvrde osnov-ne faktore za odlazak u inostranstvo potencijalnih migranata kao i motive za dolazak u Srbiju kao i povratak u zemlju lica iz inostranstva (Bobić, Ve-sković Anđelković, Kokotović, 2016).

Prvo istraživanje je Teritorijalni kapital u Srbiji: strukturni i delatni po-tencijal lokalnog razvoja koje je sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u šest gradova u centralnom i severenom delu zemlje tokom 2013. i 2014. godine.20 U drugom istraživa-nju, sproveo ga je Centar za slobodne izbore i demokratiju u dva navrata 2010. i 2013. u okviru udruženog UN projekta na Jugu Srbije – Jačanje ka-paciteta za inkluzivni lokalni razvoj na jugu Srbije i Promocija izgradnje mira na jugu Srbije (UNPBILD), anketirani su građani Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

U oba istraživanja su tzv. push faktori utvrđeni putem pitanja otvo-renog tipa vezanog za probleme lokalne zajedice koji najviše zabrinjavaju ispitanika. Nezaposlenost i nezadovoljavajuća ekonomska situacija su iz-dvojeni u odgovorima anketiranih kao prioritetni problemi u svih šest gra-dova i oba okruga. Osnov za mapiranje tzv. pull faktora su činili odgovori na pitanje o razlozima eventualnog preseljenja. Glavni motiv preseljenja u stranu državu kod ispitanika iz oba istraživanja bio bi bolji posao u smislu bolje zarade, uslova rada i napretka na poslu. Na drugom mestu po učesta-losti navedeni su razlozi vezani za percepciju ispitanika da druga društva omogućavaju da se udobnije, mirnije i zdravije, to jest kvalitetnije živi.

Nalazi istraživanja su pokazala da ne postoji razlika u faktorima od-bijanja vezanih za sredinu porekla i faktorima privlačenja koji se tiču ze-mlje destinacije između subpopulacije mladih (od 15 do 30 godina)i op-šte populacije. Mladi u svih šest gradova i oba okruga, takođe, izdvajaju nezaposlenost i ekonomske teškoće kao glavne probleme sredine u kojoj žive. Istovremeno su bolji uslovi za rad i život istaknuti kao osnovni motivi za potencijalni odlazak u neku drugu državu. Kako su posebno istakle au-torke navedene studije, ni jedan ispitanik ove starosne grupe nije naveo školovanje kao potencijalni razlog emigriranja.

Rezultati navedenih istraživanja potvrđuju da su razlozi iz ekonom-skog kruga dominantan potencijalni motiv za iseljenje iz Srbije danas i op-šte populacije i one stare od 15. do 30. godina. Ovi nalazi su u skladu sa rezultatima istraživanja sprovedenim 2009. na velikom uzorku među mla-đim delom srpske dijaspore (anketirana lica do 30 godina) o razlozima koji su u najvećoj meri uticali na individualnu odluku da odu iz zemlje. Naime, „šansa da nađem bolje plaćeni posao“ i „šansa da nađem posao uopšte“ su od ubedljivo najvećeg broja anketiranih ocenjeni kao veoma važan ili važan motiv emigriranja na datoj listi potencijalnih razloga (64,2% i 62,5%, respektivno) (Baird, Klekowski von Koppenfels, 2010).

20 Metod studije slučaja je primenjen prilikom koncipiranja i sprovođenja ankete. Re-zultati su reprezentativni na nivou svakog od šest gradova koji su bili uključeni u istraživanje.

35


Ekonomski faktor je bitan i potencijalni i realni razlog odlaska iz ze-mlje, nezavisno od starosti, ali i obrazovanja građana Srbije. To pokazuju rezultati ankete21 o razlozima koji su u najvećoj meri uticali na odluku o odlasku visokoobrazovanih lica iz Srbije u Kanadu i Sjedinjene Američke Države u 1990-im. Sa pomakom od deset i više godina ispitanici su najče-šće navodili neizvesnost sutrašnjice, lošu perspektivu za budućnost dece, nizak životni standard i rat kao motive emigriranja. Odnosno, razlozi eko-nomske prirode su predstavljali osnovni ili važan sastavni deo ostalih ista-knutih razloga (Despić, 2015).

No i pored toga, što je ekonomski faktor veoma bitan za donošenje odluke o emigriranju u nas, on je moguće i socijalno prihvatljiv motiv odla-ska iz zemlje i individulna racionalizacija ostalih razloga. Posebno, kada je reč o motivima emigriranja iz Srbije visokoobrazovanih, stručnjaka, talen-tovanih ljudi posle 2000-ih, treba razmatrati i druge neekonomske razloge kao što su profesionalno i individualno samoostvarivanje.

Motivi doseljavanja iz inostranstva su, prema nalazima istraživanja koje je sprovedeno u šest srpskih gradova, bili posao, školovanje, sklapa-nje braka i izbeglištvo. Ova četiri razloga su navedena sa različitom učesta-lošču u različitim gradovima. Među navedenim razlozima se nalazi i izbe-glištvo, jer većina ispitanika koja se doselila iz inostranstva potiče iz bivših jugoslovenskih republika (Bobić, Vesković Anđelković, Kokotović, 2016).

U okviru istraživanja sprovedenog na jugu Srbije anketirani su po-vratnici iz inostranstva. U Pčinjskom okrugu ubedljivo najčešći motiv za povratak u zemlju bio je vezan za probleme oko dobijanja radne ili bora-višne dozvole u drugoj, stranoj državi (osnovni razlog za 56,7% ispitanika). U Jablaničkom okrugu je nostalgija bio najčešći razlog povratka (26,9%), a zatim na listi razloga po učestalosti navođenja slede porodični i lični razlo-zi sa po 19,2% (Bobić, Vesković Anđelković, Kokotović, 2016).

O motivima povratka u Srbiju posle 2000-ih mlađih ljudi starih iz-među 25 i 40 godina koji su bili uspešni u SAD, Kanadi, Australiji, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Norveškoj i Švedskoj je razgovarala koleginica Mir-jana Morokvašić (2011). Njihovi individualni motivi su bili različite prirode: stari roditelji, potreba da se živi u zemlji svojih predaka, prihvatanje odluke partnera/partnerke, insisitiranje na prihvatljivijem konceptu življenja u Sr-biji, kosmopolitizam Beograda. No, svi su želeli pre svega da učestvuju u ekonomskom i demokratskom razvoju zemlje. Međutim, mnogi od njih su se suočili sa problemima vezanim za nostrifi kaciju diploma, nedovoljnom efi kasnošću društva, stagnacijom u profesionalnom smislu i neprihvata-njem povratnika. Neki od intervjuisanih su ponovo otišli iz zemlje. Rezulta-ti ovog istraživanja kvalitativnog tipa su upozoravajuću i pokazuju koliko je povratak u Srbiju složena i relativna opcija.

21 Anketirano je 430 ispitanika putem on-line upitnika koji se nalazio na inter-net adresi tokom 2008. godine.

36

4.POSLEDICE MIGRACIJA NA DEMOGRAFSKI

I SOCIOEKONOMSKI RAZVOJ SRBIJE

U predhodnom poglavlju je razmatran demografski i socioekonom-ski momentum Srbije. To je učinjeno da bi se s jedne strane objasnili faktori koji utiču na aktuelni migracioni model u nas, a s druge strane da bi se ra-zumeo demografski okvir i društveni kontekst u kome se utvrđuje prostor i daju preporuke za uključivanje migracionog fenomena u različita strateška dokumenta. U ovom poglavlju, pak, kada su u fokusu posledice migracija na razvoj Srbije, ovaj fenomen se mora posmatrati u dužem vremenskom periodu. Najčešće je potrebno vreme da bi se ispoljile dugoročne posle-dice populacionih fenomena, uključujući i migraciona kretanja. Osnovno ograničenje pri razmatranju ove teme je da je ona malo istraživana. Otuda će se njena obrada bazirati na pretežno kvalitativnom pristupu i diskusiji nekih od posledica spoljnih migracija i to pre svega iseljavanja iz Srbije.

Migracije u vremenskoj perspektivi

Srbija je tradicionalno emigraciona zemlja. Migraciona kretanja predstavljaju jednu od bitnih odlika istorije naroda na ovim prostorima. Emigracija počinje, prema Cvijiću (1966), turskim osvajanjem u XIV veku zbog odmazde kao reakcije na otpor ustanika i osećaja nesigurnosti sta-novništva. Predstavljala je deo života velikog broja bezemljaša između Pr-vog i Drugog svetskog rata, i prisutna je i u savremeno doba.

Jedan od nacionalnih izveštaja koji je napisan u okviru SEEMIG pro-jekta ticao se razvitka međunarodnih migracija u Srbiji u periodu 1950–2013. godina (Institute of Social Sciences, 2013). U okviru njega je, na osnovu analize više indikatora, posmatran period međunarodnih migracija u Srbiji od gotovo šest decenija iz više uglova i pokazana je sva složenost migracionog pitanja i društvenog okruženja u kome se ono dešavalo.

Prvi ugao posmatranja u Izveštaju se odnosio na veliki broj kriznih situacija koje su se konstantno smenjivale prvo u bivšoj Jugoslaviji i Sr-biji kao njenom delu, a zatim i u Srbiji. Od niza ekonomskih i društvenih reformi koje su tek krajem 1980-ih dovele do zakasnelog ulaska u proces tranzicije tadašnje države, preko raspada Jugoslavije koji je započet 1991, praćen ratom i međunarodnim sankcijama, i posledičnog urušavanja pri-vrede i blokiranja promena socioekonomskog sistema, do sveobuhvatnih političkih i ekonomskih reformi započetih 2000. godine sa ubrzanim po-

37

Posledice migracija na demografski i socioekonomski razvoj Srbije

većanjem BDP per capita i ponovnim negativnim ciklusom razvoja usled svetske ekonomske krize iz 2009. godine i njenih posledica po Srbiju.

Pored smenjivanja ozbiljnih kriza u državi, na spoljne migracije je uticao, kako autori Izveštaja ističu, i odnos države prema ovom fenomenu. On je bio ekstremnog tipa, od rigoroznog do liberalnog, i nije podrazu-mevao kompleksnu migracionu politiku. Naime, u Izveštaju je podvučeno da je nakon završetka Drugog svetskog rata komunistički režim gotovo potpuno onemogućio legalne međunarodne migracije. U Srbiji izuzetak su predstavljala kontrolisana iseljavanja najvećeg dela preostalih Nemaca (početak 1950-ih) i Turaka, odnosno stanovništva islamske veroispovesti (na osnovu Balkanskog pakta iz 1954). Do sredine šezdesetih godina proš-log veka iseljavanje je bilo moguće samo na osnovu bilateralnih ugovora s drugim zemljama. Sredinom 1960-ih, ukidaju se stroga ograničenja za odlazak u inostranstvo, potpuno liberalizuje zapošljavanje i iseljavanje iz zemlje, a nastojalo se da se, preko bilateralnih međunarodnih ugovora, za-štite prava jugoslovenskih građana na „privremenom“ radu u inostranstvu. Liberalizacija je bila praćena ekspanzijom spoljnih prevashodno ekonom-skih, ali i političkih migracija. Broj emigranata se kontinuirano povećavao (do nivoa od 270 hiljada lica u 1991), da bi značajno porastao tokom 1990-ih (bilo ih je 415 hiljada prema Popisu iz 2002). Popisom iz 2011. registro-vano je njihovo smanjenje za više od 25% u odnosu na 2002. godinu. Me-đutim, na osnovu raspoloživih podataka glavnih zemalja prijema, može se zaključiti da je broj emigranata iz Srbije značajno veći.

Srbija je u Izveštaju analizirana i iz ugla zemlje prijema prisilnih mi-granata tokom i nakon ratova iz 1990-ih, kada je postala jedna od glav-nih destinacija za izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske (više od 600 hiljada prema Popisu izbeglica iz 1996). Uoči i tokom vojne intervencije NATO-a iz 1999, u Srbiju je pristiglo i preko 200 hiljada interno raseljenih lica s Kosova i Metohije.

Autori Izveštaja (Institute of Social Sciences, 2013) su dotakli i pita-nje kretanja migracija u budućnosti. Procenili su da će Srbija beležiti ne-gativan migracioni saldo na nivou od oko 15.000 lica godišnje do pridru-živanja EU. Pristupanje Srbije EU bi imalo jednu bitnu posledicu, tj. došlo bi do emigracija velikog obima, eksplozivne, ali relativno kratkotrajne pri-rode, kao što se desilo sa emigracionim tokovima Poljaka, Litvanaca, Le-tonaca i Slovaka nakon proširenja EU 2004. godine. Međutim, smatra se da će emigracija iz Srbije nakon pristupanja EU biti relativno manjeg obi-ma u poređenju sa onim što se dogodilo u periodu 2004–2009. u bivšim socijalističkim zemljama koje su postale nove članice EU, jer će ogromna većina lica koja pripadaju posleratnoj baby-boom generaciji do tada biti penzionisana. Nakon kraćeg perioda vrlo intenzivne emigracije izazvane pridruživanjem EU, realno je očekivati ubrzano smanjenje neto migracio-nog gubitka, i napokon, nekih 10–15 godina kasnije, preokret ka pozitiv-

38


noj neto migraciji. U tom pogledu, značaj imigracije iz zemalja izvan EU će najverovatnije rasti tokom vremena jer bi ekonomski i socijalni razvoj Srbije doprineo ne samo smanjenju iseljavanja, već bi pospešio i useljava-nje u zemlju.

Demografske konsekvence

Razmatranje migracija u istorijskoj perspektivi je bitno jer se čini da je dugim postojanjem tradicija emigriranja sa ovih prostora postala deo sistema vrednosti i kulturnog kruga u određenim lokalnim sredinama i socijalnim strukturama. Ona je uticala i na uspostavljanje raspostranje-nih migrantskih mreža koje smanjuju, kako je već podvučeno, socijalnu, ekonomsku i psihološku cenu odlaska iz zemlje na individualnim nivou. Analiziranje migracionih tendencija u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti je pogotovo važno kada se diskutuju demografske posledice emigracija.

Populacione posledice duge istorije iseljavanja iz Srbije nisu izuča-vane u dovoljnoj meri. Ako se ovo pitanje i pokretalo, uglavnom se svodilo na citiranje broja ljudi koji su emigrirali iz naše zemlje. To je važan podatak i istovremeno podatak koji je teško utvrditi. No svakako je broj lica koja su iselila iz Srbije značajan. Broj iseljenih je sigurno uticao na smanjenje broja stalnih stanovnika Srbije. To nije uticalo na veličinu populacije samo na direktan način. Uticao je i indirektno. Srbija je direktno gubila ljude koje su emigrirali, ali indirektno i njihovu decu kada su zajedno odlazili i/ili onu rođenu u nekoj drugoj, stranoj zemlji.

Pored posledica vezanih za broj stanovnika, iseljavanje je uticalo i na obim nedovoljnog rađanja dece i na populaciono starenje koji su realnost Srbije. Naime, u prirodi procesa emigriranja je da dominantno mladi ljudi odlaze iz zemlje porekla. U predstavljanju osnovnih struktura popisanih lica spoljnomigrantskog kontingenta 2011. pokazano je da je mlađa sta-rosna struktura stanovništva na radu-boravku u inostranstvu, u odnosu na starosnu strukturu stalnog stanovništva Srbije. Najvažnija razlika u ove dve strukture se odnosi na značajno veće realtivno učešće osoba starih između 20 i 39 godina u emigrantskom kontingentu (38,3%), u odnosu na stalno stanovništvo Srbije (26,6%).

Takođe su u prethodnom poglavlju navedeni rezultati istraživanja bazirani na nalazima Popisa 2011. o održavanju utvrđenih, putem ranijih popisa stanovništva, emigracionih zona u Srbiji. Pokazano je da je udeo popisanog stanovništva koje je emigriralo iz tzv. CIS zone, koju čini 14 opština u centralnoistočnom delu Srbije, u ukupnom stanovništu te zone iznosio 18,8%, a udeo registrovanog stanovništva u inostranstvu iz tzv. JZS zone, 5 opština u jugozapadnoj Srbiji, u ukupnom stanovništvu te zone je utvrđen na nivou od 10,0% (kartogram 4.1.) (Predojević Despić, Penev,

39


2014). Odlazak na rad-boravak u inostranstvo u ovako velikoj meri iz po-jedinih delova Srbije nije mogao da ne ostavi ozbiljne posledice na njihov demografski razvoj.

Kartogram 4.1.Udeo lica u inostranstvu u ukupnom stanovništvu opština,

Srbija, Popis 2011.

Izvor: Predojević Despić, 2011.

Pogotovo je demografski razvoj pojedinih lokalnih zajednica ugro-žen zbog emigracionih tokova. Naime, rezultati spuštanja analize na niži nivo posmatranja, na nivo opština tzv. CIS zone, pokazuju da je trećina

40


stanovnika opštine Malo Crniće, Žabari i Kučevo bila u inostranstvu u momentu sprovođenja Popisa 2011. Istovremeno je u inostranstvu bila četvrtina stanovnika opštine Negotin, Petrovac na Mlavi,Veliko Gradište, Kladovo i Svilajnac, kao i petina stanovnika opštine Despotovac, Golubac i Žagubica. U tzv. JZS zoni relativno učešće spoljnih migranata u ukupnom broju stanovnika opštine kretalo se od 13,1% u Tutinu do 8,4% u Priboju (Stanković, 2014). Pretpostavlja se da je visoko i relativno učešće lica na radu-boravku u inostranstvu u opštinama Bujanovac i Preševo koje su či-nile treću emigracionu zonu u Srbiji prema rezultatima Popisa 2002. (Pre-dojević Despić, Penev, 2012), ali se njegov nivo nije mogao utvrditi zbog bojkota poslednjeg popisa od strane stanovništva albanske nacionalnosti. Prethodnim Popisom je utvrđen vrlo visok udeo od 23,1% lica na radu-boravku u inostranstvu iz Bujanovca i Preševa u ukupnom stanovništvu ove zone emigracije. Posebno visoko učešć e stanovništva u inostranstvu registrovano je u opštini Preševo gde je 2002. godine više nego svaki če-tvrti stanovnik (27,3%) bio u inostranstvu (Predojević Despić, Penev, 2012).

Do potpunije slike o demografskim posledicama utvrđenih visokih udela lica na radu-boravku u inostranstvu koje su beležile pojedine op-štine u Srbiji 2011. bi se moglo doći kada bi se u analizu uključila i dužina boravka spoljnih migranata iz ovih sredina u inostranstvu. Bez obzira na sumnju u tačnost podatka o broju godina rada-boravka u inostranstvu po-pisanih lica, koji su izneti u prethodnom poglavlju, ovaj nalaz omogućava da se utvrde relacije između posmatranih pojava i tendencije u njihovom kretanju (Stanković, 2014).

Tabela 4.1.Lica na radu-boravku u inostranstvu prema vremenu odlaska iz zemlje

i tipu naselja iz kojeg su otišli iz inostranstvo, Srbija, Popis 2011.

Godinaodlaska uinostranstvo

Republika Srbija

Svega Gradska Ostala Svega Gradska Ostala

Ukupno 313411 132145 181266 100,0 42,2 57,8

2002–2011 175021 80925 94096 100,0 46,2 53,8

1991–2001 89722 37024 52698 100,0 41,3 58,7

1981–1990 28893 8000 20893 100,0 27,7 72,3

1971–1980 16730 4908 11822 100,0 29,3 70,7

1961–1970 2896 1218 1678 100,0 42,1 57,9

1960 i ranije 149 70 79 100,0 47,0 53,0


41


Ako prihvatimo ovo mišljenje, možemo da ga primenimo i na sličan podatak koji se tiče vremena odlaska iz zemlje lica na radu-boravku u ino-stranstvu. U tom smislu je bitan sledeći rezultat dobijen Popisom 2011. za temu koju obrađujemo. Odnosi se na distribuciju lica na radu-borav-ku u inostranstvu prema vremenu odlaska iz zemlje i tipu naselja iz kojeg su emigrirali. Rezultati pokazuju dominaciju spoljnih migranata koji su u inostranstvo otišli iz neurbanih naselja u svim vremenskim periodima u odnosu na one koji su emigrirali iz gradskih naselja (tabela 4.1) (Stanković, 2014). Najupečatljivija dominacija je utvrđena za period 1971–1980. i za period 1981–1990. (70,7% i 72,3%, respektivno). Ona se poklapa sa naj-većim padom ukupnog poljoprivrednog stanovništva u međupopisnom periodu 1971–1981 (indeks 61,9) i velikim smanjivanjem njegovog udela u ukupnom stanovništvu od 42,7% iz 1971. na 17,3% 1981. (Radivojević, 2006). Iznetim nalazom smo otvorili pitanje ekonomskih posledica emigra-cija i analize obrazovne strukture i profesionalnog sastava spoljnih migra-nata. To su bitna pitanja za razmatranje posledica migracionog fenomena koja će se obraditi u ovom poglavlju.

Posledice na tržištu rada

Podvučeno je da postoje tri teritorijalne zone u Srbiji koje karak-terišu visoki udeli popisanog stanovništva 2011. na radu-boravku u ino-stranstvu u ukupnom stanovništvu svake od zona i da je iseljavanje tako velikog broja lica ugrozilo njihov demografski razvoj. No, jednostavna analiza bazirana na stopi nezaposlenosti22 u opštinama koje čine ove zone ne pokazuje da je velika emigracija ostavila posledice na lokalnom tržištu rada. U tzv. CIS zoni registrovana je 2011. nezaposlenost ispod republič-kog proseka (11,2% prema 22,4%, respektivno), što se objašnjava odma-klim procesom starenja stanovništva u opštinama ove zone. Nasuprot, u tzv. JZS zoni čije opštine karakteriše mlađa starosna struktura stanovništva pretežno Bošnjačko/Muslimanske nacionalnosti registrovana je 2011. viso-ka stopa nezaposlenosti, daleko iznad republičkog proseka, na nivou od 30,9% (Institute of SocialSciences, 2013). Ekonomski faktor, nezaposlenost i nizak životni standard su sigurno predstavljali glavne motive za veliki broj lica da sa svojim porodicana odu sa ovih prostora Srbije na rad i boravak u inostranstvo. Pored lične i porodične ekonomske dobrobiti, manji pritisak na tržište rada u uslovima visoke nezaposlenosti i posledično manje soci-jalne tenzije su moguće makro dobrobiti u lokalnim sredinama koje čine pomenute emigracione zone.

No, kada se razmatra veza između migracija i tržišta rada posebno je bitno diskutovati posledice iseljavanja iz zemlje u većem broju lica određe-

22 Stopa nezaposlenosti je izražena kao odnos između broja nezaposlenih lica i broja stanovnika starih između 15 i 64 godina.

42


nih struka. Godinama zdravstveni radnici odlaze iz Srbije u mnoge evrop-ske i vanevropske zemlje, najviše u Nemačku. Zdravstveni radnici su kao i mnogi drugi odlazili u Nemačku između ostalog i po osnovu Sporazuma o detašmanu sa Nemačkom sklopljenom još 1988. godine između SFRJ i SR Nemačke. Ovaj sporazum je bio zamrznut 1991. i ponovo obnovljen 2001. U januaru 2013. Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije i Nemačka savezna agencija za rad Nirnberga sklopile su Sporazum o po-sredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih zdravstvenih radnika u Ne-mačkoj.23 Mada postoji potražnja za određenim specijalistima u Srbiji, pre svega za pedijatrima, anesteziolozima i radiolozima, pogotovo van Beo-grada, dugotrajna je velika nezaposlenost lekara, stomatologa i farmaceu-ta u našoj zemlji kao i zdravstvenih radnika sa srednjom ili višom stručnom spremom.24 U oktobru 2015. na evidenciji NSZ bilo je registrovano čak oko 24 hiljade nezaposlenih zdravstvenih radnika.25

No, nezaposlenost lekara nije jedini uzrok emigracije ove vrste struč-njaka. Nedavno objavljeni rezultati istraživanja, koje je obuhvatilo oko 500 lekara, su pokazali da je gotovo svaki drugi zaposleni lekar u Srbiji raz-mišljao/razmišlja o odlasku iz zemlje. Uslovi rada kao što su loši objekti, nedostatak odgovarajuće opreme za savremene procedure, skromne mo-gućnosti za unapređenje veština su rangirani na višem mestu po važnosti od niskih primanja kao razlog za potencijalnu emigraciju (Krstić, Ljubičić, 2015).

Ovo je jedan od tipičnih primera odlaska visokoobrazovanih i viso-kokvalifi kovanih lica na rad-boravak u inostranstvo, u čije je školovanje dr-žava/društvo ozbiljno investiralo. Organizacija za ekonomsku saradnju i ra-

23 Lekarska komora Srbije izdaje Potvrdu o dobroj reputaciji. Ovom potvdom lekar do-kazuje da je član Komore, kao i da nije kažnjavan za teško krivično delo uključujući i ono protiv zdravlja ljudi. Reč je o sertifi katu koji je neophodan da bi lekar mogao da radi u inostranstvu. Potvrda se izdaje na engleskom jeziku, ali zbog velikog inte-resovanja lekara za rad u Nemačkoj daje se i na nemačkom jeziku. U 2015. godini dokument je zatražilo 940 lekara.

http://www.politika.rs/scc/rubrika/3/Drustvo sajt posećen 22.01.2016.24 U Programu reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupa-

nja Evropskoj uniji izlistane su kao defi citarne potrebe za speciljalistima u sledećim granama medicine: vaskularna hirurgija, grudna hirurgija, radiologija, radijaciona onkologija, nuklearna medicina, patologija, medicinska mikrobiologija, klinička biohemija, klinička farmakologija, transfuzijska medicina, dečja i adolescentna psi-hijatrija, palijativno zbrinjavanje, kardiohirurgija i anesteziologija, reanimatologija i intenzivna terapija. Uzroci postojanja iskazane potrebe su složeni i ne mogu se svesti na emigriranje lekara ovih specijalnosti. U istom programu navedeno je i da je nedovoljno medicinskih sestara, posebno u bolnicama za obezbeđivanje ade-kvatne nege obolelih.

25 Mesečni statistički bilten oktobar 2015, broj 158. Beograd: Nacionalna služba za zapo-šljavanje Republike Srbije.

http://www.nsz.gov.rs/live/dokumenti/statisti_ki_bilteni_nsz_-_2015._godina.cid18156

43


zvoj je procenila da zemlje u razvoju ulažu 20.000 USD prosečno po osobi u edukaciju pojedinca koji ima tercijalno obrazovanje (UNFPA, IMP, 2004). Ulaganje u obrazovanje doktora medicine i lekara specijalista je sigurno značajno veće. Ovi nalazi postavljaju više pitanja, među kojima je osnovno pitanje – zašto u Srbiji ne postoji nacionalna strategija za razvoj ljudskih resursa u zdravstvu? No, iseljavanje zdravstvenih radnika smanjuje pritisak na tržište rada koje ne može da apsorbuje stručnjake ovoga profi la.

Odlaskom iz zemlje stručnjaci uopšte, pod pretpostavkom da su se zaposlili shodno svojim kvalifi kacijama u inostranstvu, čuvaju svoj profe-sionalni kapital i nadograđuju ga u razvijenijim sredinama. To je potenci-jalno pozitivna strana emigracije visokoobrazovanih i visokokvalifi kovanih lica u smislu mogućnosti povratka ove populacije ili cirkularnih migracija, što bi predstavljalo jasnu dobrobit za tržište rada u Srbiji. Povratkom struč-njaci, pored novih znanja, donose nove tehnologije, nove tehnike rada, nove kontakte, nove ideje, i često direktno investiraju u zemlju porekla što doprinosi njenom ekonomskom razvoju.

Suprotan je primer vezan za stručnjake iz sektora informacionih teh-nologija. Uprkos potražnje za ovim profi lom u zemlji i njihovog značaja za razvoj srpske ekonomije, oni odlaze iz Srbije u velikom broju pretežno zbog viših zarada u inostranstvu i boljih mogućnosti za profesionalno usa-vršavanje, i posledično usled nezadovoljenih potreba lokalnog tržišta rada, porasla je cena rada stručnjaka ovih profi la u Srbiji (Institute of Social Sci-ence, 2013). Moguće je da će doći do defi cita na tržištu rada u našoj zemlji i drugih struka kao posledica emigracije visokoobrazovanih i visokokvali-fi kovanih lica u kombinaciji sa odlaskom u penziju babyboom generacija rođenih 1950-ih u godinama koje dolaze. U tom smislu je ilustrativan nalaz (grafi kon 4.1) istaknut u pomenutom istraživanju o migraciji zdravstvenih radnika, vezan za starosnu strukturu zaposlenih doktora medicine u Srbiji (Krstić, Ljubičić, 2015). Od ukupnog broja lekara specijalista, 28% je stari-je od 55 godina (Vlada Republike Srbije, 2015). Istovremeno, emigracija u većem stepenu smanjuje i veličinu radne snage u zemlji porekla, što dugo-ročno nije zanemarljiv efekat.

44


Grafi kon 4.1.Broj zaposlenih doktora medicine starosti do 35 i 55 ili više godina,

Srbija, 2003–2013.

Izvor: Krstić, Ljubičić, 2015.

Imigracija stranaca je malog obima u Srbiji upravo zbog uslova na tržištu rada. Otuda strana radna snaga ne može biti konkurencija našim građanima na tržištu rada. Obrazovna struktura imigranata je takva da stranci ne mogu ni u većoj meri doprineti transferu znanja i iskustva iz drugih sredina. Azilanti mogu biti značajno rešenje za strukturnu nezapo-slenost u Srbiji, 26 jer se već sada uočava da, iako njihov obim nije veliki, azilanti ilegalno rade poslove koje domaći stanovnici odbijaju, naročito u poljoprivredi.

Emigriranje visokoobrazovanih lica

Sa iznetim primerima u prethodnom odeljku smo otvorili pitanje posledica emigriranja visokoobrazovanih lica, odnosno stručnjaka, istraži-vača, talenata iz Srbije. U raspravama na ovu temu se često koriste termini kao što egzodus ili „odliv“ mozgova. Ovakva terminologija nije primere-na, jer stvara antagonizam između visokoobrazovanih i ostalih emigrana-ta, kao i između visokoobrazovanih lica koja su otišla iz Srbije i onih koji

26 Razmišljanje izneto od nekoliko učesnika, uključujući i predstavnika NVO koja se bavi azilantima prilikom diskutovanja uticaja migracija na tržište rada u Srbiji u fo-kus grupi organizovanoj u okviru SEEMIG projekta.

http://seemig.eu/index.php/downloads-project-outputs/2-uncategorised/131-downloads-project-outputs-focus-groups

3660

5346

3000350040004500500055006000

323127322000

25003000

Broj�doktora

<35 55+

45


su ostali u zemlji. No, upotreba ovih termina je potvrda da je ova tema u srpskom društvu bolna i da se na emotivnoj osnovi uviđaju pre svega negativne posledice odlaska na rad-boravak u inostranstvo lica sa najvišim obrazovanjem. To se može razumeti imajuću vidu broj i tendencije vezane za emigriranje visokoobrazovanih lica iz Srbije.

Popisom 2011. je registrovano više od 41 hiljada ili 15,7% lica na ra-du-boravku u inostranstvu sa višom ili visokom školom. Moguće je da je ovaj udeo veći, jer za relativno veliki broj popisanih emigranata (12,0%) nije bilo poznato obrazovanje. Kolega Stanković (2014) veruje da su u tri-desetak hiljada spoljnih migranata s nepoznatom školskom spremom naj-zastupljeniji upravo najobrazovaniji.

Broj najobrazovanijih lica na radu-boravku u inostranstvu je pove-ćan za 7 hiljada ili za jednu petinu u poslednjem međupopisnom periodu. U odnosu na broj lica sa višom ili visokom školom popisanih 1971, broj najobrazovanijih na kraju prve decenije 21. veka je uvećan za više od jeda-naest puta. Navedeni uporedni podaci refl ektuju, između ostalih faktora, bolju obrazovnu strukturu stanovništva Srbije i sve veću tražnju u zemlja-ma prijema za visoko kvalifi kovanom radnom snagom.

Pri analiziranju regionalnog porekla popisanih najobrazovanijih lica u emigrantskom kontingentu 2011. potrebno je istaći primer Beogradskog regiona. Beogradski region kao najrazvijeniji region je imao najniži udeo u ukupnom broju spoljnih migranata iz Srbije (samo 15,6%). S druge strane, gotovo svaki drugi spoljni migrant s visokom školskom spremom (46,5%) i svaki četvrti sa višom školom (28,5%) poticao je iz Beogradskog regiona (Stanković, 2014).

U najobrazovanijem spoljnomigrantskom kontingentu Popisom 2011. je registrovano preko 31,5 hiljada lica sa visokom školom. Među nji-ma je popisano 11,0% magistara i 6,9% doktora nauka. Upadljivo najviši udeo naših spoljnih migranata sa visokom školom (15,8%) je u Sjedinjenim Američkim Državama. Zatim na listi, po visini udela srpskih građana na ra-du-boravku u inostranstvu sa visokom školom, slede Nemačka (10,4%), Kanada (7,1%), Švajcarska i Velika Britanija (sa po 5,2%). U SAD boravi i najveći broj popisanih magistara i doktora nauka (21,8% i 31,7%, respek-tivno). Pored SAD, najveći udeo naše naučne elite je nastanjen u Nemač-koj, Velikoj Britaniji i Kanadi. U ove četiri države boravi gotovo polovina magistara (44,7%) i više od polovine doktora nauka (57,6%) poreklom iz Srbije (Stanković, 2014).

Distribucija spoljnih migranata s višom i visokom školom prema du-žini boravka u inostranstvu, registrovanih Popisom 2011, pokazuje da je ubedljivo najviši udeo migranata (42,8%) koji su boravili van zemlje od 0 do 4 godine. Ovaj podatak treba primiti s rezervom, imajući u vidu već navedene razloge koje se tiču ovog rezultata Popisa 2011.

46


Profesionalni sastav aktivnih spoljnih migranata prema zanimanju koje obavljaju, dobijen Popisom 2011. nije realan, jer nedostaje podatak za čak 38,7% emigranata. Dva dobijena rezultata skreću posebno pažnju imajući u vidu rezultate Popisa 1971. Minimalan je broj poljoprivrednika i radnika srodnih zanimanja na radu-boravku u inostranstvu (udeo 0,6% u strukturi). Suprotno tome, značajna je zastupljenost stručnjaka i umetnika u popisanom emigrantskom kontngentu (20,0%). Odgovarajući udeli pre četiri decenije bili su 48,3% i 5,3%.

Fenomen emigracije visokoobazovanih lica iz Srbije je rasprostra-njeniji od prikazane slike utvrđene poslednjim popisivanjem stanovništva, imajući u vidu ograničenja ovog instrumenta. Pri razmatranju ovog pitanja bitan je i broj studenata koji se školuje na stranim univerzitetima. U spolj-nomigrantskom kontingentu Popisom 2011. registrovano je više od 12 hi-ljada studenata na školovanju u inostranstvu. Najviše je studenata popisa-no u SAD, skoro 16% je pohađalo neki od fakulteta ili je bilo na doktorskim studijama u ovoj zemlji.

Za potrebe svog istraživanja vezanog za virtuelni dijaspora univer-zitet, kolega Filipović (2012) je napravio bazu od 6.400 doktora nauka i studenata doktorskih studija u srpskoj dijaspori u avgustu 2011. godine. Do podataka je došao koristeći različite kanale kao što su internet, lična komunikacija, akademski i istraživački izvori, javni relevantni programi i organizacije, ali i putem registrovanja eksperata iz srpske dijaspore na spe-cijalno dizajniranom web-sajtu. Imajući uvid u njihove sfere obrazovanja, Filipović je zaključio da praktično nema nijednog profesionalnog polja u kome srpska dijaspora nije značajno prisutna.

Motivi emigriranja visokoobrazovanih lica, odnosno stručnjaka, pro-fesionalaca, talenata iz Srbije na makro nivou se mogu razvrstati u četi-ri grupe: 1) politički kontekst koji podrazumeva i stepen demokratizacije zemlje; 2) nivo ekonomskog razvoja vezan pre svega za životni standard i atmosferu prema biznisu; 3) socijalna klima koja se tiče cenjenja znanja i umeća pojedinaca i 4) pozicija nauke u smislu stepena razvijenosti, statu-sa nauke u društvu, uslova rada, institucionalne podrške, fi nansijskih tran-sfera (Pavlov, 2011). Ublažavanje uslova na nivou države i društva koji su uslovili odluku ne malog broja najobrazovanijih lica da odu u inostranstvo upravo traži angažovanje najobrazovanijih srpskih građana na polju eko-nomije, kulture, nauke, politike u cilju razvoja Srbije.

U stranoj literaturi posledice migriranja visokoobrazovanih lica, viso-kokvalifi kovanih osoba, profesionalaca, talenata se najčešće posmatraju iz ugla zemalja prijema. Posledice koje se odnose na zemlje porekla se retko kompletnije sagledavaju, moguće zbog toga što se sa ovim izazovom u najvećoj meri suočavaju zemlje u razvoju sa ograničenim istraživačkim ka-pacitetima i nedostatkom materijalnih sredstava za sistematsko proučava-nje i evaluaciju. Slično je sa sagledavanjem ovog izazova i u Srbiji. Kod nas je to otežano i nedostatkom podataka o našoj dijaspori.

47


Izuzetak je Kanada za koju je emigriranje njihovih stručnjaka u SAD izuzetno važno pitanje. Rezultati sprovedenih empirijskih istraživanja su pokazali negativne posledice ovog tipa emigracije po ekonomski rast, pro-duktivnost, inovacije, životni standard građana, poreski sistem, programe socijalne i zdravstvene zaštite u Kanadi. Štaviše, procenjeni su na visokom nivou i direktni gubici ulaganja države u obrazovanje, zdravlje, produkiv-nost i uopšte dobrobit građana koji su napustili Kanadu (Iqbal, 2004).

No, treba razmatrati načine da se negativne posledice, odnosno ma-kro gubici prouzrokovani odlaskom visokoobrazovanih i visokokvalifi kova-nih lica pokušaju ublažiti ili pretvoriti u korist za zemlju porekla. Tipični primeri za to su pozitivne posledice povratnih migracija i načini da se ovi procesi ohrabre, kao i dobrobiti i mogućnosti primene transnacionalnih pristupa radi povezivanja pojedinaca ili grupa iz dijaspore sa pojedincima i instucijama u zemlji radi realizacije specifi čnih zadataka. U tome važnu inicijalnu ulogu ima država porekla.

Doznake iz inostranstva

Najveći broj priloga o posledicama migracija kao i vezi između mi-gracija i razvoja odnosi se na razmatranje novčanih doznaka iz inostranstva (Skelodon, 2008). Doznake, transfer novca od emigranata ka njima bliskim osobama u zemlji porekla, su značajan benefi t za primaoce i zajednice sa visokim udelom ovog resursa u BDP. Doznake poboljšavaju kvalitet živo-ta primaoca i paraleno su instrument za ostvarivanje makro ekonomske i socijalne dobiti na lokalnom i nacionalnom nivou. Čak i kada primaoci doznake troše isključivo na zadovoljavanje elemenatrnih svakodnevnih potreba, ovaj transfer novca, povećavajući zahteve za robom i uslugama, ima šire ekonomske efekte u lokalnoj zajednici. Investiranje doznaka pak u obrazovanje primaoca, njegovo zdravlje, izgradnju kuće/kupovinu stana, kupovinu zemljišta ili za pokretanje biznisa je istovremeno ulaganje u bu-dućnost, kako pojedinca i njegove porodice, tako i investiranje u humani kapital i razvoj zemlje.

Otuda se u literaturi doznake smatraju kao instrument za smanjenje siromaštva i ublažavanje socijalnih tenzija u društvu, važan izvor deviza u emigracionim zemljama i ozbiljan generator BDP. Masej je sa svojim ko-legama procenio da svaki dodatni dolar koji migranti pošalju u Meksiko uvećava za 2,9 dolara bruto nacionalni proizvod (Massey et al., 1998). No, više primera jasno ukazuje da doznake ne mogu da podrže razvojne pro-mene u jednom društvu gde ne postoje reformski pomaci u ekonomskoj sferi, unapređenje transfera i komunikacija, rezultati u borbi protiv korup-cije, poboljšanje obrazovanja, kao i zdravstvene i socijalne zaštite (Carling, 2007).

48


Pored nesumnjivo pozitivnih efekata, doznake mogu imati i niz ne-gativnih posledica. Doznake mogu dovesti do pasivizacije i primaoca i dr-žave, kao i do mikro i makro zavisnosti od ove vrste transfera. Sumirajući nalaze različitih studija koje su sprovođene u zemljama Južne Evrope, Ma-sej i njegove kolege su zaključile da se doznake, po pravilu, pre svega troše na izgradnju kuća i kupovinu drugih trajnih dobara nego što se investiraju u biznis. Ako se novac i ulaže u započinjanje biznisa i preduzetništvo, to se čini najčešće u velikim gradovima, umesto u mestu porekla, i tako se ne ublažavaju razlike između urbanih i ruralnih područja (Massey et al., 1998). Složen je i odnos između doznaka i emigracije. Ako doznake značajno do-prinose ekonomskom razvoju zemlje, one dugoročno posmatrano mogu da utiču na smanjen odlazak iz države. No, češće znaci uspeha kao što su nove kuće u mestu porekla onih koji su emigrirali, podstiče i druge iz te sredine da slede isti migracioni model (Stalker, 2000).

Otuda je bitna proaktivna intervencija države da se novac koji sti-že od emigranata u većoj meri investira u budućnost porodice i društva, odnosno u obrazovanje primaoca, započinjanje biznisa, razvojne projekte zemlje i slično. U tom smislu doznake su apostrofi rane u strateškim do-kumentima (na primer u Turskoj) ili akcionim planovima (u Albaniji na primer). Čak 18 država je pozitivno odgovorilo na pitanje da li olakšava upotrebu doznaka za razvoj zemlje u aktuelnoj politici/programu/strategiji u istraživanju koje je sprovedeno među 45 država članica Ekonomske ko-misije za Evropu UN (UNECE). Cilj istraživanja je bio da se utvrde dostignu-ća i izazovi 20 godina posle usvajanja Programa akcije na Međunarodnoj konferenciji o stanovništvu i razvoju koja je održana u Kairu 1994. godine. Ovaj program su usvojili predstavnici vlada 174 države (UNECE, 2013).

Prema najnovijoj studiji Jedinice za stanovništvo Odeljenja za eko-nomska i socijalna pitanja UN, izdatoj u januaru pod naslovom Trends in In-ternational Migrant Stock: The 2015 Revision, broj međunarodnih migranata (lica rođena u nekoj drugoj zemlji od one u kojoj žive) u svetu je dostigao 244 miliona (uključujući i 20 miliona izbeglica) u 2015. godini, što pred-stavlja udeo od 3,3% u ukupnoj svetskoj populaciji.27 Paralelno, Svetska banka je objavila izveštaj Migration and Remittances Factbook 2016: Third Edition Grupe za migracije i razvoj Svetske banke prema kome su migranti poslali 601 milijardu američkih dolara svojim porodicama u zemlji porekla u 2015. godini.28

Ista grupa je procenila da su srpski emigranti poslali 3.632 miliona američkih dolara (USD) svojima najbližima u Srbiju. Prema ovom izvoru u periodu od 2007. do 2015. godine u Srbiju je putem doznaka stiglo 34.937 miliona USD. Izveštaju se Srbija nalazi na drugom mestu među zemljama

27 http://reliefweb.int/report/world/trends-international-migrant-stock-2015-revision28 http://econ.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTDEC/EXT-ECPROSPECTS/0,,conte

ntMDK:21352016~pagePK:64165401~piPK:64165026~theSitePK:476883,00.html

49


Evrope i Centralne Azije po apsolutnom iznosu procenjenog priliva dozna-ka u 2015. godini. Ispred Srbije, i to ubedljivo, je Ukrajina sa 6,2 milijarde USD priliva doznaka. Prema procenama Svetske banke udeo doznaka u BDP Srbije je iznosio 8,4% u 2014. godini. Ovaj indikator još nije procenjen za 2015. godinu. U periodu od 2007. do 2014. godine prosečan procenjen godišnji udeo ove vrste ličnog transfera u BDP iznosio je 9,0%. Najviša vrednost udela od 10,9% je procenjena za 2009. godinu.29

Narodna banka Srbije (NBS) procenjuje godišnji priliv doznaka u zemlju. Potrebne su procene priliva doznaka, jer su istraživanja pokazala da jedan deo ovoga transfera stiže u Srbiju neformalnim kanalima. Tako je IOM-ova studija o švajcarsko-srpskom koridoru doznaka na uzorku od 600 migranata iz 2006. godine pokazala da se 75% transfera vršilo nefor-malnim kanalima (Vlada Republike Srbije, 2015). U okviru neformalnog transfera dominiralo je lično uručivanje novca (87%). To je verovatno deo tradicije. Novac iz Švajcarske se dostavljao i preko autobusa (19%) i putem preporučenog pisma (5%), moguće zbog nedovoljnog poverenja emigra-nata u srpske fi nansijske institucije. Studija Svetske banke o nemačko-srp-skom koridoru je ukazala da 50% migranata koristi neformalne kanale za slanje doznaka (Vlada Republike Srbije, 2015).

NBS po pravilu procenjuje godišnji priliv doznaka na jasno nižem ni-vou od Svetske banke. NBS je procenila priliv doznaka u Srbiju u 2015. go-dini na nivou od 2,8 milijardi evra prema članku objavljenom u dnevnom listu Politika od 01. februara 2016. godine.30 Prema istom izvoru, godišnji priliv doznaka od 2001. godine redovno je bio veći od godišnjih iznosa direktnih stranih investicija. Izuzetak je 2006. godina kada je većinski pa-ket akcija Mobi 3, jednog od operatera mobilne telefonije u državnom vla-sništvu, prodat norveškom Telenoru. Najveći deo priliva doznaka stiže u zemlju od srpskih emigranata iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske (Vlada Republike Srbije, 2015).

29 http://data.worldbank.org/indicator/BX.TRF.PWKR.DT.GD.ZS30 http://www.politika.rs/sr/clanak/348274/Dragi-nasi-lane-bili-sire-ruke

50


Grafi kon 4.2.Priliv doznaka u milionima evra iz Nemačke, Austrije,

Švajcarske i Francuske u Srbiju, 2007–2014.

Izvor: NBS

Dosad nisu kontinuirano sprovođena reprezentativna istraživanja u Srbiji koja se odnose na doznake i profi l primalaca i pošiljalaca. Republički zavod za statistiku je sproveo reprezentativno istraživanje tokom 2014–2015. godine o doznakama koje su široko defi nisane kao ukupni privatni prekogranični transfer od osoba koje žive ili rade u bilo kojoj državi sveta ka osobama u Srbiji (SORS, 2015). Ciljna grupa su bila domaćinstva koja primaju doznake. Okvir za uzorak je postavljen na osnovu rezultata Popisa 2011. o registrovanom broju domaćinstava sa bliskim članom porodice u inostranstvu. Istraživanje je bilo bazirano na intervjuima koji su obavljeni telefonskim putem sa jednim članom domaćinstva. Istraživanjem je obu-hvaćeno 6.867 domaćinstava u Srbiji. U centru istraživanja su bile doznake koje su primane tokom poslednjih12 meseci.

Rezultati ovoga istraživanja su pokazali da je više od 250 hiljada do-maćinstava, ili relativno posmatrano svako deseto domaćinstvo u Srbiji, primalo doznake. Imajući u vidu broj ljudi koji šalje doznake, glavne zemlje iz kojih su doznake stizale su Nemačka (27,5%), Austrija (15,0%) i Švajcar-ska (7,5%).

Važan rezultat studije je da je samo 43,6% ukupnih novčanih dozna-ka iz inostranstva transferisano u zemlju formalnim kanalima prema 54,5% doznaka koje su lično ili preko rođaka i prijatelja uručivane i 1,9% doznaka koje su putem vozača autobusa došle do korisnika.

Pored kanala kojim doznake dolaze u Srbiju, u fokusu ovoga istra-živanja bila je i struktura njihovog trošenja. Rezultati su pokazali da su se

800

1000

1200

1400

0

200

400

600

2007 2009 2011 2014

Nema�ka Austrija Švajcarska Francuska

51


doznake u daleko najvećoj meri koristile za zadovoljenje troškova života i bazičnih potreba (69,8%). U strukturi ove stavke dominira trošenje novca za hranu, komunalije, benzin, cigarete, odeću i obuću (70%), dok se za apa-rate za domaćinstvo, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, odnosno zabavu trošilo značajno manje novca (7,3%; 16,4% i 6,0%, respektivno). Rezultati istraživanja su pokazali da se investicije koje se tiču kupovine, gradnje ili renoviranja stana/kuće nalaze na drugom mestu po visini udela trošenja novca koji je poticao iz doznaka (26,0%). Najmanji udeli od primljenog novca ovim transferom su se koristili za ulaganje u biznis (2,9%) i štednju (1,2%). Bitan je i dobijen podatak da se 97,7% od ukupnog ulaganja u bi-znis odnosilo na poljoprivrednu proizvodnju (SORS, 2015).

Poslednjih godina se izmenilo klasično poimanje doznaka. Od onog koje je podrazumevalo pre svega novac koji migranti šalju svojim porodi-cama kući, do šire postavke koja pod doznakama podrazumeva transfer resursa od individue u jednoj zemlji ka individui u drugoj zemlji (World Bank, 2005). Pored novčanih doznaka, sve više se podvlači značaj tzv. soci-jalnih doznaka za emigracione zemlje. Naime, emigranti, pored novca, po-klona i grantova, mogu da ponude znanje, veštine, ideje i kontakte zemlji porekla kroz povratak u maticu ili putem različitih oblika transnacionalnih aktivnosti, kao što su transnacionalno preduzetništvo, sponzorisanje mo-bilnosti studenata ili mladih istraživača, pružanje niza ekspertskih usluga.

52

5.MIGRACIONI FENOMEN U KLJUČNIM

NACIONALNIM RAZVOJNIM ISEKTORSKIM STRATEGIJAMA

Balansirano uključivanje fenomena migracija u strateška dokumen-ta zemlje uvažava postojanje recipročne veze između migracija i razvoja. Istovremeno predstavlja sredstvo za koherentne politike (IOM, 2015) u sfe-ri migracija i razvoja populacije shvaćenog u najširem smislu. Pretpostavka za implementacija ovog koncepta je postojanje evidencija kako o među-sobnom uticaju migracija i razvoja, tako i o oceni integracije migracija u usvojena relevantna nacionalna strateška dokumenata. U prethodnim po-glavljima studije su obrađeni demografski i socioekonomski momentum Srbije i migracioni fenomen kao i posledice migracija na demografski i socioekonomski razvoj Srbije. U ovom pak poglavlju studije će se upra-vo analizirati integracija fenomena migracija u razvojna i sektorska stra-teška dokumenta Vlade Srbije.31Diskutovaće se (ne)uključivanje fenomena emigracije/imigracije i mobilnosti u ključna aktuelna dokumenta države u sferi razvoja, privrede, zapošljavanja, socijalne politike, zdravlja, prosvete, nauke, omladine i javne uprave. Odnosno, kritički će se razmatrati način i sadržaj uključivanja fenomena migracija u ova dokumenta i mogući uti-caj integracije na razvojne ciljeve zemlje. U Srbiji je usvojeno i nekoliko strateških dokumenata koji se tiču upravljanja migracijama za potrebe re-šavanja partikularnih pitanja.32 No, oni neće biti predmet analize u ovoj studiji. Izazovi koji se tiču migracija se moraju rešavati u širem kontekstu od izolovanog pristupa.

Nacionalni milenijumski ciljevi razvojau Republici Srbiji

Dokument Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji je Vlada usvojila 2006. godine. Migracioni fenomen nije uključen u Nacio-nalne milenijumske ciljeve razvoja. No dostizanje ovih ciljeva kroz izabrane

31 Strategije Vlade Republike Srbije su dostupne na sajtu http://www.srbija.gov.rs/ve-sti/dokumenti_sekcija.php?id=45678

32 Nabrojaćemo ih: Strategija upravljanja migracijama, Nacionalna strategija za reša-vanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine, Strategija reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, Strategija su-prostavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji u periodu od 2009. do 2014. godine, Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji i Strategija oču-vanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

53

Migracioni fenomen u ključnim nacionalnim razvojnim i sektorskim strategijama

zadatke bi moglo da ima uticaja na smanjenje emigracionih tokova iz Srbi-je. Istovremeno, mada u dokumentu nisu prepoznati ni pozitivni ni nega-tivni efekti migracija na ostvarivanje utvrđenih milenijumskih ciljeva, oni realno postoje. Najvidljivija je veza između migracija i ostvarivanja prvog cilja ovog dokumenta defi nisanog kao „prepoloviti siromaštvo i iskoreniti glad u Srbiji do 2015. godine“. Siromaštvo je ne samo važan tzv. pull fak-tor koji doprinosi odlasku iz zemlje, već fi nansijska sredstva koja šalju emi-granti svojima najbližima u Srbiji direktno poboljšavaju njihov ekonomski status. No, istovremeno, odlazak iz zemlje visokoobrazovanih i visokokva-lifi kovanih lica u značajnom broju usporava razvoj države, ali pored nov-ca, organizovanije korišćenje znanja i veština srpske dijaspore bi moglo doprineti većoj zaposlenosti u Srbiji i posledično smanjenju siromaštva. Migracioni fenomen je takođe mogao biti proaktivno uključen u neki od zadataka vezanih za ostvarivanje osmog nacionalnog milenijumskog cilja razvoja defi nisanog kao „razvijati globalne partnerske odnose radi razvoja.“

Nacionalna strategija održivog razvoja

Nacionalna strategija održivog razvoja je usvojena maja 2008. godi-ne. Ovaj dokument je u pravom smislu krovnog tipa. Naime, cilj Strategije je, kako je podvučeno u uvodu, da uravnoteži i spoji u celinu tri ključna stuba održivog razvoja: održivi razvoj ekonomije, privrede i tehnologije, održivi razvoj društva na bazi socijalne ravnoteže i zaštitu životne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima. Strategija defi niše održi-vi razvoj na najširi mogući način kao ciljnoorijentisan, dugoročan, nepre-kidan, sveobuhvatan i sinergetski proces koji utiče na sve aspekte života (ekonomski, socijalni, ekološki i institucionalni) na svim nivoima.

Strategija polazi od poželjne vizije Srbije u 2017. godini utvrđenoj na Nacionalnoj konferenciji sa preko 130 predstavnika različitih instituci-ja. Ključni prioriteti razvoja države i sektorski ciljevi održivog razvoja sa instrumentima i aktivnostima su defi nisani u funkciji dostizanja izložene vizije. Oni su opšteg tipa, primereni visokim civilizacijskim standardima, i dotiču niz pitanja koja su specifi čnije postavljena i detaljnije razrađena sa odgovorima konkretnijeg, akcionog tipa u razvojnim i sektorskim stra-teškim dokumentima koji su usvojeni u toku izrade Nacionalne strategije održivog razvoja ili posle njenog prihvatanja od strane Vlade.

Među opredeljenima defi nisanim Strategijom, ima onih koji se više i onih koji se manje tiču teme koju obrađujemo. U skladu sa temom su opredeljenja izneta u Strategiji vezana za industrijski razvoj, razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništvo, strane investicije, zapošljavanje, so-cijalnu sigurnost, javno zdravlje, obrazovanje, naučnotehnološke politike, politike jednakih mogućnosti, populacione politike, itd. Imajući u vidu

54


prethodno izloženo, ova opredeljenja ćemo detaljnije diskutovati u okviru odgovarajućih strateških dokumenata. Pogotovo što je većina njih kreira-na imajući u vidu načela, principe i prioritete ove Strategije.

Migracioni fenomen je direktno uključen u Strategiju na nekoliko mesta. U okviru trećeg po redu ključnog nacionalnog prioriteta, tiče se razvoja ljudskih resursa, istaknuto je da je potrebno sprečiti emigraciju stručnjaka stvaranjem boljih radnih uslova. Zatim, u okviru SWOT analize, prikaz prednosti, slabosti, šansi i pretnji za održivi razvoj Srbije, nastavak „odliva mozgova“ nakon 2001. godine je izlistan u okviru unutrašnjih sla-bosti. Konzistentno, jedan od ciljeva populacione politike države je postav-ljen kao ukidanje faktora koji utiču na „odliv mozgova“ i stvaranje povolj-nih uslova za povratak i/ili investiranje dijaspore u Srbiju. Treba podvući da sprečiti odlazak visookoobrazovanih i ukinuti faktore koji na to utuču nije realno postavljen prioritet Strategije, niti cilj populacione politike. No, istovremeno je važno što je emigracija prepoznata kao fenomen koji treba ublažiti u cilju održivog razvoja Srbije.

U Strategiji je istaknuta integracija pripadnika nacionalnih manjina kao bitan faktor razvoja države. Iz obrazloženja je jasno da se integracija odnosi na autohtone, a ne na nove nacionalne manjine, odnosno imigran-te. Takođe je prepoznat etnocentrizam kao problem i naglašeno je da je bitno da u osnovi afi rmacije kulturnog identiteta u Srbiji bude stvaranje i negovanje koncepta kulturne različitosti shvaćene kao evropska kompo-nenta identiteta, koja polazeći od lokalnog i regionalnog uključuje i nacio-nalno, ali se ne zadržava u njegovim okvirima.

Pored Nacionalne strategije održivog razvoja, u Srbiji su usvojene još četiri strategije važne za privredni razvoj. To su Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Strategija za podrš-ku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine, Strategija poljoprivrede i ruralnog razvo-ja Republike Srbije za period 2014–2024. godine i Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja. U sva četiri dokumenta se ističe da su defi nisani ciljevi u funkciji održivog razvoja Srbije.

Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine

Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine je usvojena jula 2011. To je dokument zasnovan na eviden-cijama različite vrste. Od onih vezanih za novi globalni kontekst, nove razvojne paradigme, novi koncept industrijske politike, preko prioriteta istaknutih u dokumentu Evropa 2020, do nalaza analize o problemima in-

55


dustrijskog razvoja u Srbiji. On je razvojnog tipa, jer su sagledani putevi ostvarivanja osnovnog cilja defi nisanog kao stvaranje nove konkurentne održive industrijske strukture Srbije ne samo u industriji i privredi, već i u nauci, obrazovanju, zapošljavanju i socijalnoj politici. Istovremeno je i reformski dokument usled zalaganja za sprovođenje dubinskih promena koje treba da se odvijaju u tri faze:

1. revitalizacija i obnova,2. restrukturiranje i reinženjering, koji podrazumeva tehnološku mo-

dernizaciju izvoznih oblasti, i3. razvoj i konkurentnost, promena tehnološkog profi la industrije,

odnosno, promena težišta industrijske proizvodnje iz dominan-tno niskotehnološke oblasti ka oblasti visokih tehnologija.

Posebno je istaknuto da je bitno zaštititi životnu sredinu u ovom procesu kroz podsticanje čistije proizvodnje i smanjenje zagađenja i pri-tisaka na životnu sredinu. Ovo navodimo jer razvijena ekološka svest u jednoj državi je čini kvalitetnijom za život i sve je važniji faktor u procesu donošenja odluka vezanih za migriranje.

Realizacija Strategije, uključujući i ostvarenje jednog od najvažnijih specifi čnih ciljeva, kako je navedeno, vezanog za nova, kvalitetna i dobro plaćena proizvodna radna mesta, doprinela bi ubrzanom socioekonom-skom razvoju zemlje i socijalnoj koheziji i posledično bi uticala na smanje-nje odseljavanja iz i povećano doseljavanje u Srbiju. Pored toga, migracio-ni fenomen je i direktno integrisan u Strategiju. Prvo, u SWOT analizi stanja industrije u Srbiji, potencijal za priliv doznaka od dijaspore je prepoznat kao jedna od spoljnih šansi, mogućnosti. Dalje, izlistano je desetak načina za jačanje nacionalnog inovacionog sistema u okviru razmatranja inova-cija kao pokretača industrijskog razvoja Srbije. Veća mobilnost istraživača u inostranstvu i unapređenje saradnje sa naučnom dijasporom su nave-deni kao bitni načini da se stvore pronalasci koji će se zatim pretvoriti u uspešne komercijalne proizvode. Takođe, intenziviranje saradnje, putem posebnih programa, sa našim istraživačima u dijaspori, posebno sa onim koji su ostvarili uspešnu karijeru u industrijskim proizvodnim kompanija-ma je istaknuto kao važan mehanizam za uspešan transfer i diseminaciju znanja. Ili drugim rečima, u Strategiji su uvaženi neki od potencijala srpske dijaspore koji mogu da doprinesu razvoju industrije u Srbiji. Pored toga, predlagači Strategije su izdvojili snažan odliv mlađih istraživača u inostran-stvo zbog boljih uslova istraživanja i ličnog razvoja kao pretnju inovativnoj politici u Srbiji.

56


Strategija za podršku razvoju malih i srednjihpreduzeća, preduzetništva i konkurentnosti

za period od 2015. do 2020. godine

Strategija za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzet-ništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine je usvojena marta 2015. godine. Ona predstavlja nadgradnju dosadašnje politike Srbi-je u ovoj oblasti. Dokument je u velikoj meri baziran na principima Akta o malim preduzećima, koji predstavlja okvir razvoja malih preduzeća u EU.

Strateška vizija izražena kao razvoj preduzetništva i konkurentnosti, zasnovan na privatnoj preduzetničkoj inicijativi, znanju i inovativnosti, u cilju osnaživanja domaćih mikro, malih, srednjih privrednih društava i pre-duzetnika u dovoljnoj meri da spremno odgovore na pritisak konkurencije na zajedničkom tržištu EU i doprinesu poboljšanju životnog standarda u Srbiji. Radi dostizanja vizije, postavljeno je šest strateških ciljeva: unapre-đenje poslovnog okruženja; unapređenje pristupa izvorima fi nansiranja; kontinuirani razvoj ljudskih resursa; jačanje održivosti i konkurentnosti pri-vrednih društava i preduzetnika; unapređenje pristupa novim tržištima; i razvoj i promocija preduzetničkog duha i podsticanje preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva.

Migracioni fenomen nije integrisan u ovaj dokument. Mi smo ga izabrali za analizu verujući da najmanje uključuje transnacionalne obli-ke ekonomskih aktivnosti migranata, stranaca ili povratnika u Srbiju kao i emigranata iz Srbije koji posluju sa zemljom porekla. Transnacionalno preduzetništvo je koncept koji treba promovisati i podržati, jer predstavlja značajan resurs za razvoj zemlje.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvojaRepublike Srbije za period 2014–2024. godine

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za peri-od 2014–2024. godine je usvojena jula 2014. Dokument teži da uspostavi osnove nove politike razvoja poljoprivrede i aktiviranja razvojnih poten-cijala ruralnih sredina. Strategija počinje sa analizom stanja i izdvajanjem izazova u ovom sektoru, odnosno području. U delu koji se tiče ljudskih re-sursa se podvlači da je ekonomski razvoj sela otežan niskim kvalitetom radne snage bez preduzetničkih sposobnosti i posledičnim malim stranim ulaganjima, što pak uzrokuje odlazak stanovništva, pogotovo obrazovani-jih lica, i tako se pogoršavaju resursi i smanjuju šanse za razvoj. Otuda je unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima izdvojen kao jedan od pet strateških razvojnih ciljeva. U obrazloženju koje ga prati naglašava se da je neophodno stvoriti povoljnije uslove za život i rad mladih i njihovo

57


zadržavanje u ruralnim sredinama. Ostvarivanje postavljenih ciljeva Strate-gije podrazumeva sprovođenje velikog broja izlistanih intervencija različi-te prirode, uključujući i one vezane za jačanje socijalnog kapitala na selu. Među njima posebno se čine bitne sledeće aktivnosti:

• organizovanje lokalnih akcionih grupa;• promovisanje zadružnog organizovanja;• jačanje regionalne prekogranične saradnje;• veća dostupnost socijalnih usluga ruralnoj populaciji;• unapređenje socijalnog statusa poljoprivredne radne snage;• smanjenje ruralnog siromaštva i poboljšanje položaja deprivira-

nih slojeva ruralnog stanovništva;• uključivanje malih poljoprivrednih gazdinstava u sisteme podrš-

ke; i• afi rmacija preduzetništva žena i mladih u ruralnim sredinama.

Realizacija diskutovanog cilja i drugih ciljeva Strategije bi svakako doprinela razvoju poloprivrede i ruralnih područja Srbije. Posledično bi se smanjile unutrašnje i spoljašnje migracije mladih sa sela, što bi takođe imalo pozitivne povratne razvojne efekte. Priređivači Strategije insistiraju na zadržavanju mladih na selu, ne otvarajući pitanje povratka onih koji su otišli na rad-boravak u veća mesta u zemlji ili inostranstvo, ili integracije stranaca u funkciji ruralnog razvoja i razvoja poljoprivrede u Srbiji. U Stra-tegiji se ne pominju cirkularne kao ni sezonske migracije.

Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja

Mnoge zemlje nastoje da privuku strane investicije, budući da one imaju važnu ulogu u stvaranju novih radnih mesta, povećanju izvoza, prenošenju tehnologije i znanja o poslovanju, povećanju konkurentnosti, unapređenju ukupne proizvodnje i opšteg privrednog rasta i razvoja. Time se rukovodila i Vlada Republike Srbije koja je usvojila Strategiju podstica-nja i razvoja stranih ulaganja marta 2006. godine kao sredstvo za stvaranje povoljne klime i okvira za privlačenje, zadržavanje i širenje izvozno usme-renih novih neposrednih stranih ulaganja u srpsku privredu.

Strategija je usmerena na napredak u četiri oblasti. Stubovi Strategi-je su 1) reforma propisa; 2) jačanje institucionalnih kapaciteta i razvijanje saradnje na državnom i opštinskom nivou, kako bi se olakšao razvoj po-slovanja; 3) aktivnosti i inicijative za unapređenje konkurentnosti.; 4) ra-zvijanje kampanja u zemlji za bolje razumevanje značaja stranih ulaganja i jasno usmereni međunarodni marketinški programi. Mada traži dubinske promene, to jest proširenje ekonomske reforme, u ovom dokumentu je izli-

58


stano više ključnih prednosti koje Srbiju čine privlačnom destinacijom za strane investicije. Među prednostima se ističu geografski položaj, prirodni resursi, kvalitetan obrazovni sistem, iskustvo u inžinjeringu/proizvodnji i niske cene rada. Veliki broj visokoobrazovanih lica, stručnjaka, talenata, koji je otišao iz Srbije na rad-boravak u inostranstvo, nije prepoznat kao prednost zemlje u ovoj sferi.

Srpska dijaspora se pominje u dokumentu tek na 72. strani, u to vezi institucionalnog okvira za sprovođenje Strategije i to zalaganja za obez-beđivanje jednog mesta kontakta za investitore gde bi došli do potrebnih dozvola i rešili zahteve vezane za propise koji se tiču osnivanja i poslova-nja njihovih preduzeća. Naime, u obrazloženju za formiranje takve orga-nizacione jedinice se ističe da je to potreba kako stranih ulagača tako i srpskih privrednika iz dijaspore. U nastavku se, na potpuno neodgovara-jućem mestu u Strategiji i otuda uzgred i veštački, podvlači da privrednici iz dijaspore mogu pored ulaganja u privredu zemlje pomoći afi rmisanju ekonomske saradnje sa Srbijom, kod ljudi srpskog porekla i kod svojih po-slovnih partnera u zemljama u kojima žive i rade.

Nacionalna strategija zapošljavanjaza period 2011–2020. godine

Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011–2020. godine je usvojena maja 2005. Aktivna politika prema zapošljavanju je bitna u svakoj populaciji, posebno u Srbiji koja se dugo bori sa ozbiljnom nezaposleno-šću i predstavlja tradicionalno emigracionu zemlju. Važan razlog odlaska iz zemlje za mnoge osobe je pronalaženje posla uopšte, a zatim i pronalaže-nje bolje plaćenog posla u inostranstvu uz bolje uslove rada i mogućnosti bržeg profesionalnog napredka. Otuda je bitno da je cilj Strategije defi -nisan kao pružanje podrške zapošljavanju i smanjenju jaza između indi-katora tržišta rada u Srbiji i Evropskoj uniji uz korišćenje Agende za nove veštine i radna mesta, važnog instrumenta dokumenta Evropa 2020.

Migracioni fenomen je direktno integrisan u Strategiji prvo u okviru demografskog izazova. Naime, podvučeno je da se Srbija suočava sa svim vrstama migracija: spoljašnjim i unutrašnjim, prinudnim i dobrovoljnim, legalnim i ilegalnim, migracijama visokokvalifi kovanih i nekvalifi kovanih radnika, imigracijom i emigracijom. No, prioritet je dat problemu emigra-cije kao jednom od uzroka depopulacije, smanjenja obima radnog kon-tingenta stanovništva i populacionom starenju. Posebno je podvučena opasnost od povećanog odlaska iz Srbije mladih obrazovanih stručnjaka i kvalifi kovanih radnika u zemlje EU iz ekonomskih razloga. Neusklađenost ponude i tražnje na tržištu rada u Srbiji, odnosno nedostatak kvalifi kovane radne snage sa razvijenim kompetencijama i veštinama koja bi odgovarala

59


zahtevima poslodavaca, je posebno naglašena u okviru obrazovnih izazo-va Strategije.

Konzistentno izdvojenim demografskim i obrazovnim izazovima, migracioni fenomen je uključen i u prvi strateški cilj Strategije koji se tiče razvoja politike zapošljavanja. U obrazloženju ovoga cilja je istaknut zna-čaj upravljanja migracijama u Srbiji u skladu sa dugoročnim potrebama razvoja privrede i kretanjem na tržištu rada. U tom smislu je podvučeno da su neophodna nova rešenja koja mogu da uključje podsticanje imigracije mlađih i obrazovanih radnika, pre svega iz susednih zemalja.

Migracioni fenomen je takođe uključen u treći strateški cilj defi nisan kao unapređenje institucija i razvoj tržišta rada. U okviru njega je inicirano zakonsko rešenje koje se tiče zapošljavanja stranaca i širenje mreže migra-cionih servisnih centara pri NSZ koji treba da obezbede informacije, savete i uputstva migrantima i potencijalnim migrantima da bi se smanjio rizik nelegalnih migracija kao i promovisanje Fonda za zapošljavanje margina-lizovanih mladih (između ostalih nabrojani su povratnici u postupku read-misije i izbeglice). Sve tri iznete ideje su već realizovane.

Migracioni fenomen je uključen i u plan aktivnosti kojim se izdvojeni i drugi strateški ciljevi operacionalizuju jedino putem isticanja da poseb-ni programi i mere aktivne politike zapošljavanja treba da budu usmere-ni prema izbeglicama i povratnicima iz inostranstva. U planu aktivnosti je utvrđeno da se svake godine defi niše Nacionalni akcioni plan zapošljava-nja. Tako je u septembru Vlada donela Nacionalni akcioni plan zapošlja-vanja za 2016. godinu. U njemu se navodi kao nova mera razvoj koncepta programa mobilnosti nezaposlenih lica u traženju posla kroz angažovanje na sezonskim poslovima. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i so-cijalna pitanja, Ministarstvo omladine i sporta i Nacionalana služba za za-pošljavanje su nabrojani kao nosioci aktivnosti. Budžet Republike Srbije i IOM treba da obezbede fi nansijska sredstava za realizaciju ovog programa.

Strategija razvoja socijalne zaštite

Strategija razvoja socijalne zaštite u Srbiji je usvojena decembra 2005. godine. Imajući u vidu da je to krovni dokument u sferi socijalne zaštite, odlučili smo da njega komentarišemo u studiji. Na samom početku Strategije je podvučeno da efi kasni sistem socijalne zaštite treba da pra-ti ekonomski i društveni razvoj zemlje. Efi kasni sistem socijalne zaštite je defi nisan kao sistem koji podržava ranjive i marginalizovane pojedince i grupe kojima je neophodna organizovana pomoć zajednice i države, kao i građane koji nisu u stanju da učešćem u ekonomskoj aktivnosti obezbede svoju egzistenciju.

60


Konzistentno je kao osnovni cilj reforme sistema socijalne zaštite postavljeno razvijanje integralne socijalne zaštite u kojoj socijalni akteri na najefi kasniji način koriste postojeće i razvijaju nove resurse putem dostu-pnih, kvalitetnih i raznovrsnih usluga, radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta života ranjivih i marginalizovanih pojedinaca i grupa, osposobljavanja za produktivan život u zajednici i predupređenja zavisnosti od socijalnih služ-bi. Istaknut cilj i njegovo dostizanje kroz posebne i pojedinačne ciljeve re-forme pretpostavljaju i podršku određenim osetljivim grupama migranata ili pojedincima koji su došli u Srbiju. I to utvrđivanjem njihovih potreba i kvalitetnim i efi kasnim programskim odgovorom u okviru integrisanog sistema socijalne zaštite.

Bitno je konstatovati da bi realizacija Strategije, odnosno puno spro-vođenje niza utvrđenih mera, aktivnosti i mehanizama vezanih za efi kasniji sistem materijalnih pomoći, razvijanje mreža dostupnih usluga u zajednici i uvođenje sistema kvaliteta u socijalnu zaštitu, doprinelo jasnom pomaku u poboljšanju socijalnog statusa građana u Srbiji. Na taj način bi se ve-rujemo smanjili emigracioni tokovi iz i povećali imigracioni tokovi ka Sr-biji, jer socijalne benefi cije i stepen socijalne zaštite i sigurnosti u zemlji porekla u odnosu na zemlju potencijalne destinacije ili u zemlji boravka prema zemlji porekla, zajedno sa nizom drugih elemenata, utiču na dono-šenje individualne odluke o spoljnim migracijama. Politika prema zdravlju i zdravstvenoj zaštiti je, takođe, važan faktor odbijanja ili privlačenja kada pojedinac procenjuje kvalitet života u jednoj sredini. Garza (2008) poseb-no podvlači značaj razvijenih sveobuhvatnih socijalnih servisa za upravlja-nje migracijama.

Strategija javnog zdravlja Repubile Srbije

Strategija javnog zdravlja Republike Srbije je usvojena marta 2009. godine. Predstavljamo ovu strategiju jer je to, s jedne strane, dokument koji utvrđuje globalni okvir za akcije i identifi kuje dalje pravce, ostavlja-jući prostor za rešavanje starih i novih izazova u oblasti javnog zdravlja. S druge strane, ova Strategija se odnosi na niz aktivnosti u oblasti javnog zdravlja od kojih su neke posebno bitne za migraciono pitanje. Pre svih, to su podrška obezbeđivanju jednake dostupnosti neophodnoj zdravstvenoj zaštiti i razvoj i obuka ljudskih resursa u javnom zdravlju.

Princip jednake dostupnosti zdravlju, prevenciji bolesti i zdravstve-noj pomoći za migrante i njihove porodice bez diskriminacije je utvrđen u nizu dokumenta. Najvažniji su Rezolucija Svetske zdravstvene organizacije o zdravlju migranata i studija Visokog komesara za ljudska prava i Među-narodne organizacije za migracije Međunarodne migracije, zdravlje i ljudska prava (IOM, 2015). Isticanje ovoga zahteva je bazirano na evidenciji da se

61


nedovoljno obrazovani migranti kao i migranti bez dokumenata suočava-ju sa nizom barijera vezanih za dostupnost zdravstvenoj zaštiti, pogotovo kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti (IOM, 2015).

U Strategiji javnog zdravlja Republike Srbije defi nisana je promoci-ja, razvoj i podrška akcijama za unapređenje zdravstvenog stanja socijalno vulnerabilnih grupa stanovništva kao poseban strateški cilj. U okviri njega su utvrđena dva specifi čna cilja. To su: povećanje pristupačnosti i dostu-pnosti zdravstvene službe socijalno vulnerabilnim grupama stanovništva i razvoj akcija usmerenih ka socijalno vulnerabilnim grupama na preva-zilaženju prepreka (kulturnih, jezičkih, materijalnih, fi zičkih) za dobijanje zdravstvenih i drugih vidova pomoći. Pojedine kategorije migranata sva-kako spadaju u posebno ranjivu grupu. No oni nisu, kao uostalom ni dru-ge grupe iz ovoga kruga, izlistani kao populaciona grupa na koju se ovaj stateški cilj odnosi.

U Strategiji se još jedan strateški cilj, razvoj i edukacija ljudskih re-sursa u oblasti javnog zdravlja, indirektno odnosi na migraciono pitanje. U okviru njega je defi nisano više specifi čnih ciljeva kao što su obrazovanje, licenciranje, kontinuirana edukacija i razvoj veština zdravstvenih radnika neophodnih za multidisciplinarni i multietnički rad u javnom zdravlju. Podvlači se ovaj strateški cilj, jer su rezultati najnovijeg istraživanja, kako je istaknuto u prethodnom poglavlju studije, pokazali da lekari nedostatak mogućnosti za kontinuiranu edukaciju visoko rangiraju kao razlog za po-tencijalni odlazak iz Srbije (Krstić, Ljubičić, 2015). Otuda je bitno da postoji strateško opredeljenje države vezano za osnaživanje profesionalnih kom-petencija lekara.

Strategija razvoja obrazovanja u Srbijido 2020. godine

Strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine Vlada Srbije je usvojila oktobra 2012. godine. Na početku Strategije je iznet kontekst u kome se ona donosi i cilj ovog dokumenta. Citiraćemo skraćeno dva pasu-sa koja se direktno odnose na migracije.

„Danas se obrazovanje u Republici Srbiji susreće sa brojnim izazovi-ma naučnog, humanističkog, socijalnog i drugog razvoja; sa velikim teh-nološkim promenama, pravim revolucijama; sa globalizacijom i opštom mobilnošću svega što se može kretati, od kapitala do kulturnih obrazaca. Okolnosti koje nastaju u okruženju Republike Srbije, posebno u Evropskoj uniji, jasno kazuju da je zemlji potreban veoma promišljen, organizovan i kvalitetan razvoj sistema obrazovanja jer je to jedan od ključnih uslova za razvoj Republike Srbije ka društvu zasnovanom na znanju sposobnom da obezbedi dobru zaposlenost stanovništva. Ove okolnosti upozoravaju da

62


bi, u suprotnom, Republika Srbija ostala na evropskoj periferiji, slabo kon-kurentna, malo privlačna za investiranje u sektore koji stvaraju veću novu vrednost, izložena daljoj emigraciji talentovanih i kreativnih i sa utihnu-lim kapacitetima za razvoj demokratskog i pravičnog društva. Te okolnosti traže harmonizaciju sistema obrazovanja u Republici Srbiji sa evropskim prostorom obrazovanja.“

Ili drugim rečima, u Strategiji je podvučeno da je povećanje obuhva-ta, kvaliteta, relevantnosti i efi kasnosti obrazovnog sistema uslov razvoja Srbije i posledičnog smanjenja emigracije, posebno odlaska visokoobra-zovanih lica iz zemlje. Tvorci Startegije ne smatraju da će socioekonomski razvoj Srbije povećati imigracione tokove ka zemlji. To je direktno istaknu-to u delu dokumenta koji se tiče osnova Strategije i potrebi insistiranja na obrazovnoj radnoj snazi u uslovima opisane sagledive demografske budućnosti Srbije koju će karakterisati depopulacija, „nastavak u, većoj ili manjoj meri, emigracije kvalitetne radne snage, dok se uopšte ne može računati na značajnu imigraciju takve populacije ka Srbiji.“

Strategija počinje sa mobilnošću kao važnim izazovom obrazovnom sistemu Srbije. Mobilnost je prema ovom dokumentu i bitna poluga, po-red uključivanja istraživanja, inovativnosti i preduzetništva, razvoja viso-kog obrazovanja u nas jer doprinosi njegovom kvalitetu, povećava kom-petencije nastavnika i studenata i daje im veće šanse za zaposlenje. Na mobilnosti se insistira na svim nivoima visokog obrazovanja i za svaki od njih je defi nisan veći broj aktivnosti koje doprinose mobilnosti. U okviru, pak, zajedničkog okvira za razvoj visokog obrazovanja posebno se čine važne sledeće aktivnosti:

• Ustanove visokog obrazovanja će, radi svog usavršavanja i razvo-ja, internacionalizovati svoje aktivnosti kroz zajedničke studijske programe, međunarodne istraživačke projekte i mobilnost stude-nata, nastavnika i istraživača;

• Politiku mobilnosti u visokom obrazovanju zasnovati na različi-tim merama kojima se obezbeđuje fi nansiranje mobilnosti, do-stupnost infrastrukturi, potpuno priznavanje rezultata studiranja i podrška tokom studiranja, a inostranim studentima omogućiti efi kasno odobrenje studentskih viza i rešavanje drugih pitanja značajnih za njihov život u Republici Srbiji (zdravstvena zaštita, smeštaj, ishrana i drugo);

• Mogućnosti za mobilnost kreirati u sva tri ciklusa visokog obra-zovanja, u strukturi studijskih programa i programa za sticanje zajedničkih diploma s inostranim univerzitetima, i obavezati vi-sokoškolsku ustanovu da svakom studentu izdaju uz minimalnu nadoknadu Dodatak diplome na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku;

63


• Što pre sasvim konkretizovati politiku obaveznog usavršavanja nastavnika (kroz post-doktorske boravke) i studenata-doktorana-ta na stranim univerzitetima;

• Akreditovati, po posebnoj proceduri, studijske programe koji se nude inostranim studentima (na engleskom, nekom drugom svetkom jeziku ili na srpskom);

• Visoko obrazovanje u Republici Srbiji ima potencijal da svojim kvalitetom i kapacitetima privuče veliki broj studenata iz okruže-nja jer za većinu studenata ne postoje jezičke barijere, a za ko-rišćenje te mogućnosti treba organizaciono i fi nansijski podržati oblasti obrazovanja u kojima već imamo zadovoljavajući konku-rentni status, odnosno ona u kojima će se taj status tek razviti;

• Do 2020. godine formulisati i sprovesti sasvim konkretne politike, akcije i mere kojima se poboljšava internacionalna konkurentnost i prepoznatljivost srpskog visokog obrazovanja, usled čega se kao posledica ovakve politike očekuje poboljšanje položaja univerzi-teta iz Republike Srbije na kredibilnim međunarodnim rang lista-ma ili u regionu i privlačenje većeg broja inostranih studenata.

U okviru akcija i mera vezanih za mobilnost na akademskim studi-jama precizirano je da treba podržati odlazak studenta iz Srbije na studi-je u zemlje Evropskog prostora visokog obrazovanja u trajanju od jednog semestra do godinu dana. Istaknuto je i da treba težiti da bude uključeno najmanje 10% inostranih studenata na osnovnim i master studijama. Dok-torske, pak, studije treba da se razvijaju u cilju da je najmanje 10% stu-dijskih programa zajedničko s inostranim univerzitetima i najmanje 10% studijskih programa na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku i da svaki peti student učestvuje u programu mobilnosti. U okviru SWOT analize koja je rađena kao osnova za razvoj doktorskih studija je izlistan „odliv mozgova“kao unutrašnja slabost, a strategija zemalja EU da privlače najtalentovanije studente na doktorske studije kao spoljna opasnost. Ova činjenica, kao i izneta konstatacija u dokumentu da su simbolično niske cene studiranja u nekim evropskim zemljama (102. strana), su verovatno neke od okolnosti u okruženju na koje se pozivaju na početku priređivači Strategije u cilju potrebe da obrazovni sistem u Srbiji bude bolji.

U Strategiji se iznose i dva rešenja koja bi mogla da idu u prilog sma-njenju odseljavanja, odnosno povećanju doseljavanja visokoobrazovanih, profesionalaca i talenata u Srbiju. To su podrška države 1) osnivanju po-slovnih inkubatora pri visokoobrazovnim institucijama radi komercijaliza-cije ideja nastavnika i studenata i 2) formiranju centara istraživačko-obra-zovne-privredne izvrsnosti.

64


Strategija naučnog i tehnološkog razvojaRepublike Srbije za period od 2016. do 2020. godine –

Istraživanje za inovacije

Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine – Istraživanje za inovacije je Vlada Srbije usvojila marta meseca ove godine. Misija ove Strategije je da uspostavi delotvoran nacionalni istraživački sistem integrisan u Evropski istraživački prostor koji kroz razvoj inovacija doprinosi ekonomskom rastu, društvenom i kultur-nom napretku, podizanju standarda građana i kvalitetu života.

U sladu sa iznetom misijom i izrazito reformskim karakterom doku-menta, defi nisani su sledeći strateški ciljevi Strategije:

• Uspostaviti novi, efi kasniji sistem upravljanja naukom i inovacija-ma u Srbiji;

• Podsticati izvrsnost i relevantnost naučnih istraživanja u Srbiji;• Obezbediti relevantost nauke u Srbiji za razvoj privrede;• Osigurati izvrsnost i dostupnost ljudskih resursa za nauku i privre-

du;• Unaprediti međunarodnu saradnju u domenu nauke i inovacija;• Povećati ulaganja u istraživanje i razvoj unapređenjem javnog fi -

nansiranja i podsticanjem ulaganja poslovnog sektora u istraživa-nje i razvoj.

Ostvarivanje defi nisanih ciljeva podrazumeva da istraživači rade i žive u dramatično drugačijem okruženju nego što je ono danas u Srbiji. Ili drugim rečima, naučnici stvaraju u zemlji u kojoj se nauka forsira, vred-nuje se u socijalnom smislu i fi nansijski podržava. Podstiče se izvrsnost i relevantnost istraživanja za razvoj društva i postoje mehanizmi za prime-nu rezultata rada. Omogućena je mobilnost naučnika u zemlji, među ra-zličitim sektorima i između instituta i fakulteta, ali i mobilnost iz Srbije u inostranstvo i obrnuto. Istraživačima je obezbeđena visokokvalitetna istra-živačka oprema i infrastruktura. Štaviše nauka u Srbiji je uključena u evrop-ski naučni prostor i evropske konzorcijume infrastrukture. Mladi istraživači imaju podršku vezanu za obrazovne i istraživačke aktivnosti, mobilnost, ali i sticanje veština koje su od interesa za dalji razvoj karijere u istraživanju i inovacijama, ali i u drugim sektorima. Mladim doktorima nauka je omo-gućeno kompetitivno fi nansiranje manjih projekata kojima bi mogli da rukovode. U takvim uslovima bi manji broj istraživača odlazio iz Srbije na rad u inostranstvo. Istovremeno bi Srbija postala privlačna za povratnike iz inostranstva i strane istraživače.

65


Migracioni fenomen je i direktno uključen u Strategiju. Prvo, u delu koji se odnosi na analizu prednosti, slabosti, mogućnosti i opasnosti u okviru postojećeg naučnog i inovacionog sistema Srbije. Naime, odlazak visokoobrazovanih ljudi iz države je nabrojan kao prva od pet izdvojenih opasnosti.

Drugo, u delu vezanom za podršku preduzećima (tehnološki i po-slovni inkubatori, spin-off kompanije i naučni i tehnološki parkovi) i za po-dršku inovacijama se podvlači da je to način da se otvori veliki broj novih radnih mesta i zadrže mladi u zemlji.

Treće, migracioni fenomen je u najvećoj meri uključen u razradu četvrtog cilja postavljenog kao osigurati izvrsnost i dostupnost ljudskih resursa za nauku i privredu. I to na više načina. Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj će podsticati povratak mladih istraživača koji su doktorirali na inostranim univerzitetima i prioritetno im omogućiti uključi-vanje na projekte od opšteg interesa ili rukovođenje manjim projektima.

Posebno je izdvojeno jačanje saradnje sa dijasporom. Ministarstvo će preduzeti specijalne mere za integrisanje u obrazovni i naučni sistem naših afi rmisanih naučnika iz dijaspore kroz uključivanje u doktorske, po-tom i osnovne studije, u savetodavna tela i komisije i proces recenzije naci-onalnih projekata, kao i, ukoliko žele da se vrate i nastave naučnu karijeru u Srbiji, učešće na nacionalnim projektima iz programa od opšteg interesa i rukovođenje tim projektima.

Paralelno, u Strategiji je izneto opredeljenje za potpuno otvoren istraživački prostor u Srbiji baziran na izvrsnosti istraživača koji pretpo-stavlja da na univerzitetima i u institutima budu angažovani stranci putem internacionalnih javnih konkursa. Istaknuto je da ovo opredeljenje podra-zumeva postojanje istraživačkih viza i boravišnih/radnih dozvola za istra-živače.

Istovremeno, je prepoznato da treba formirati Doktorske škole u oblastima gde postoji izuzetno istraživačko okruženje (izvanredna opre-mljenost, istraživački rezultati i kadar koji je internacionalno prepoznatljiv) sa ciljem da se privuku studenti iz regiona i drugi studenti iz inostranstva. Naglašeno je i da se inostranim studentima mora omogućiti efi kasno odo-bravanje studentskih viza i rešavanje drugih pitanja značajnih za njihov život u Srbiji kao što su zdravstvena zaštita, smeštaj, ishrana i drugo.

Pokrenuto je i pitanje uvođenja mobilnosti istraživača kao kvalitati-van element vrednovanja i faktor koji utiče na zapošljavanje i sticanje zva-nja. U tom kontekstu je najavljeno usvajanje nacionalne strategije o mobil-nosti inostranih i domaćih studenata, nastavnika i istraživača.

U okviru utvrđenih indikatora za praćenje ostvarivanja strateškog ci-lja vezanog za ljudske resurse izlistani su i pokazatelji bitni za praćenje na

66


godišnjem nivou mobilnosti u/iz naučnog prostora Srbije kao što su broj istraživača iz dijaspore koji učestvuju u domaćim programima, broj istra-živača koji su ostvarili mobilnost u inostranstvu, broj stranih studenata na doktorskim studijama i broj inostranih istraživača na projektima.

Program reformi politike zapošljavanja i socijalnepolitike u procesu pristupanja Evropskoj uniji

Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji33 je pred usvajanjem od strane Vlade Srbije. U prvom delu ovog strateškog dokumeta je analiziran niz ključnih izazova sa kojima se suočavamo u oblasti tržišta rada, ljudskog kapitala i veština, socijalne i dečije zaštite, zdravstvene zaštite i zdravstvenog sistema kao i penzionog sistema. U okviru njih su izdvojeni i neki problemi koji su pove-zani sa migracijama. Tako su u oblasti tržišta rada nabrojane posledice ne-dovoljnog rađanja dece i negativnog migracionog salda (negativan uticaj smanjenja učešća radno sposobnog stanovništva u ukupnoj populaciji u narednih trideset godina na privredni rast, pojačanje pritiska na socijalne sisteme države usled nastavka procesa starenja stanovništva), neregistro-vani transfer novca iz inostranstva kao jedan od uzroka sive ekonomije, ali i visoka nezaposlenost i strukturna nezaposlenost kao važni tzv. push odnosno tzv. pull faktor za odseljavanje/doseljavanje stanovništva iz/u Sr-biju. U oblasti ljudskog kapitala i veština je podvučeno da ne postoje de-lotvorni mehanizmi za obezbeđivanje mobilnosti studenata i da je proces nostrifi kacije diploma stečenih van Srbije komplikovan, skup i formalan. U zdravstvenoj oblasti je navedena hiperprodukcija zdravstvenog kadra zbog neodgovarajuće upisne politike na škole i fakultete zdravstvene stru-ke i posledična visoka nezaposlenost mladih ove vrste obrazovanja. Ne apostrofi ra se, pak, emigracija zdravstvenih radnika iz Srbije. Za ublažava-nje izazova koje smo posebno izdvojili zbog veze sa migracijama su para-lelno defi nisane mere u drugom delu dokumenta. No treba posebno istaći da za istaknute negativne efekte depopulacije i starenja stanovništva nisu tražene mere koje bi se odnosile na povećanje doseljavanja u Srbiju niti su prepoznati potencijali srpske dijaspore u funkciji većeg zapošljavanja ili boljeg obrazovanja u državi. Naravno da bi ostvarivanje predloženih re-formi u politici zapošljavanja, obrazovnoj, socijalnoj i zdravstvenoj politici doprinelo ako ne uspostavljanju drugačijeg migracionog modela u Srbiji, onda svakako smanjivanju emigracije iz i povećanju povratka u zemlju srp-skih građana koji su na radu-privremenom boravku u inostranstvu.

33 Program je dostupan na sajtu http://eupregovori.bos.rs/progovori-o-pregovorima/analize/1463/2016/03/15/program-reformi-politike-zaposljavanja-i-socijalne-politi-ke-esrp-.html

67


Nacionalna strategija za mlade za periodod 2015. do 2025. godine

Nacionalnom strategijom za mlade, doneta je februara 2015. go-dine, utvrđuje se, kako je podvučeno u uvodu, delovanje svih subjekata omladinske politike ka unapređenju društvenog položaja mladih i stva-ranju uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima. U ovom dokumentu pod mladima se podrazumevaju osobe od petnaest do trideset godina starosti. Istaknuto je da je Strategija rezultat dogovora svih zainteresovanih strana. Pored širokog konsultativnog procesa, u izra-di dokumenta je na različite načine učestvovalo više hiljada mladih. Uzeti su u obzir i nalazi eksterne evaluacije prethodne Nacionalne strategije za mlade. Urađena je sekundarana analiza različitih istraživanja o mladima u Srbiji da bi Strategija bila zasnovana na potpunijoj evidenciji.

U dokumentu je defi nisano devet strateških ciljeva. Navodimo ih pojedinačno, jer njihovo ostvarivanja podrazumeva smanjivanje obima emigracije mladih i osnaživanje povratnih tokova ublažavanjem tzv. push faktora različite prirode u nas i dostizanje poželjnog modela cirkularne mobilnosti. To su:

1. unapređena zapošljivost i zaposlenost mladih žena i muškaraca;2. unapređen kvalitet i mogućnosti za sticanje kvalifi kacija i razvoj

kompetencija i inovativnosti mladih;3. unapređeno aktivno učešće mladih žena i muškaraca u društvu;4. unapređeno zdravlje i blagostanje mladih žena i muškaraca;5. unapređeni uslovi za razvijanje bezbednosne kulture mladih;6. unapređena podrška društvenom uključivanju mladih iz kategori-

ja u riziku od socijalne isključenosti;7. unapređena mobilnost, obim međunarodne saradnje mladih i po-

drška mladim migrantima;8. unapređen sistem informisanja mladih i znanje o mladima;9. unapređeno korišćenje i učešće mladih u kreiranju kulturnih sadr-

žaja.

Svakom strateškom cilju prethodi prikaz stanja u zemlji kojim se dokumentuje potreba za njegovim utvrđivanjem. Strateški ciljevi su razra-đeni kroz niz specifi čnih ciljeva i sa većim brojem grupisanih mera i uz navođenje nadležnih instutucija za njihovo sprovođenje. Finansijski okvir i indikatori za implementaciju, monitoring i evaluaciju ciljeva i mera nisu sastavni deo Strategijе. Ovаj dokument upućuje da će oni biti defi nisani u Akcionim planovima za ostvarivanje Strategije. No, Strategijom je utvr-

68


đen mehanizam realizacije koji uključuje i obavezu Ministarstva omladine i sporta da podnosi izveštaj Vladi svake godine na ovu temu.

Jedino u okviru prikaza stanja u zemlji u odnosu na drugi strateški cilj defi nisan kao unapređenje kvaliteta i mogućnosti za sticanje kvalifi ka-cija i razvoj kompetencija i inovativnosti mladih je uključeno migraciono pitanje. Naime, istaknuto je da je veliki broj mladih sa visokim obrazova-njem napustio zemlju ili da želi da je napusti, i da je zbog toga zadatak ove strategije da pronađe način „da mlade ljude motiviše da se profesionalno i lično usavršavaju i svoja znanja i veštine ulože u društveni, ekonomski i kulturni napredak zemlje“. Specifi čni ciljevi i mere koje prate ovaj strateški cilj su vezani pre svega za sam obrazovni proces, odnosno za sadržaj koji odgovara potrebama i zahtevima kako pojedinaca tako i društva, ravno-pravan pristup, inkluziju osetljivih grupa i podršku talentovanim i nadare-nim mladima.

U više istraživanja reprezentativnog ili dubinskog tipa je utvrđena manifestna ili latentna spremnost mladih da pronađu posao i/ili žive van Srbije. Neki od njih su i emigrirali iz zemlje. Otuda bi pitanje emigracije i povratka mladih iz inostranstva trebalo da bude sastavni deo obrazloženja i za uspostavljanje prvog strateškog cilja vezanog za unapređenje zapo-šljavanja mladih kao i trećeg cilja u delu koji se tiče odgovora na otežano osamostaljivanje mladih zbog lošeg ekonomskog položaja i nerazvijene stambene politike za mlade.

Sedmi strateški cilj se tiče mobilnosti mladih, obima međunarodne saradnje mladih i podrške mladim migrantima. Za njegovo ostvarivanje su defi nisana četiri specifi čna cilja sa nizom pratećih mera. Tri cilja se odnose na spoljnu mobilnost mladih. To su: poboljšani ekonomski, kulturni i admi-nistrativni preduslovi za mobilnost mladih žena i muškaraca; obezbeđeni uslovi za povećanje mobilnosti mladih i unapređenje međunarodne sarad-nje mladih; i unapređena prevencija i borba protiv iregularnih migracija mladih žena i muškaraca i podrška mladim migrantima. Za ova tri cilja je utvrđeno 28 mera.

Neposredno po usvajanju Strategije donet je Akcioni plan za spro-vođenje nacionalne strategije za mlade za period od 2015. do 2017. go-dine. Planom su određeni indikatori za realizacije gore navedena tri cilja koja se tiču spoljne mobilnosti mladih. To su broj mladih koji je koristio mere podrške, udeo mladih koji je učestvovao u programima mobilnosti i međunarodne saradnje i broj razvijenih programa, respektivno.

69


Program zvanične statistike za periodod 2016. do 2020. godine

Program zvanične statistike za period od 2016. do 2020. godine je pripremio Republički zavod za statistiku u saradnji sa drugim odgovornim proizvođačima statistike, a usvojila ga je Narodna skupština juna 2015. Njegov sastavni deo je Strategija razvoja zvanične statistike u Republici Sr-biji u periodu od 2016. do 2020. godine.34 U okviru Strategije su navedene prioritetne aktivnosti koje treba realizovati na nivou više oblasti statistike.

U okviru demografi je i društvene statistike su izdvojene statistika spoljnih migracija i statistika azilanata, boravišnih dozvola i ilegalnih mi-gracija kao prioritetne aktivnosti koje treba razvijati. Posledično u pregle-du očekivanih rezultata zvanične statistike je navedeno da se u narednom periodu planiraju aktivnosti na uspostavljanju statistike spoljnih migracija (imigracija, emigracija, dobijanje i gubitak državljanstva) i statistike o azi-lantima, boravišnim dozvolama i ilegalnim migracijama. Paralelno je data predviđena periodika dostupnosti indikatora. Indikatori će biti proizvede-ni na godišnjem nivou, osim za indikatore statistike koja se tiče azilanata koji će biti obrađivani na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou. Pred-viđeno je potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Ministarstvom unu-trašnjih poslova i Komesarijatom za izbeglice i migracije u cilju realizacije nabrojanih aktivnosti.

Predviđene aktivnosti su u skladu sa iskazanim ozbiljnim potrebama za proizvodnjom kvalitetnih podataka o migracijama u/iz Srbije i u liniji su sa Zakonom o upravljanju migracijama35 koji predviđa formiranje jedin-stvenog sistema prikupljanja, organizovanja i razmene podataka o migra-cijama između nadležnih organa državne uprave. To zahteva harmoniza-ciju defi nicija o migrantima i obeležjima koja se prate između postojeć ih, ali i uvođenje dodatnih parcijalnih registara. Na ovaj način je napravljen iskorak u dobrom pravcu u sferi migracionih podataka, mada je tim istraži-vača i statističara koji se bavio ovim pitanjem smatrao da je najbolje reše-nje formiranje Registra stanovništva (ISS, SORS, 2013). Ovom strategijom je naveden i veći broj planiranih aktivnosti u drugim oblastima statistike čiji će podaci omogućiti da kreiranje, praćenje i ocenjivanje politike razvoja i različitih sektorskih politika u Srbiji bude zasnovano na boljoj evidenciji.

34 Program je dostupan na sajtu http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/Pa-geView.aspx?pKey=316

35 Službeni glasnik RS, бр. 107/12.

70

6.KA BALANSIRANOJ INTEGRACIJI FENOMENA

MIGRACIJA U NACIONALNE RAZVOJNEI SEKTORSKE POLITIKE

Termin balansirano uključivanje se dosad odnosio pre svega na rod-no pitanje. Danas se on sve više koristi u kontekstu veze između migracija i razvoja (Wickramasekara, 2015). Balansirana integracija migracija u poli-tičke agende i nacionalna razvojna dokumenta je važan način da se uvaže veze između emigracija/imigracija i razvoja. Te veze su najmanje trostruke. Doskora se podvlačilo da je emigracija manifestacija nedovoljnog razvoja jedne populacije i da je odlazak visokoobrazovanih i visokokvalifi kovanih lica gubitak za zemlju porekla i dobitak za zemlju destinacije u razvojnom smislu. Poslednjih desetak godina se smatra da efi kasno upravljanje spolj-nim migracijama može doneti značajnu dobit svim zemljama uključenim u migratorni lanac (UNDESA, IOM, 2012). Istovremeno migracije treba po-smatrati kao integralni deo ne samo nacionalnog, već i globalnog razvoj-nog procesa (Castilla, 2008). No, one same po sebi ne mogu da donesu razvoj (Skeldon, 2008).

Za razliku od prethodnih poglavlja studije koja su se bazirala na se-kundranoj analizi evidencija različite vrste bitnih za utvrđivanje međusob-nog odnosa između migracija i razvoja u Srbiji, odnosno kritičkoj analizi uključivanja emigracija/imigracija u ključna strateška dokumenta zemlje, ovo poglavlje se bazira na rezultatima sprovedenog kvalitativnog istraži-vanja. Kako je podvučeno u metodologiji, izabran je fokusgrupni istraži-vački metod. Realizovane su tri sukcesivne serije razgovora na temu mi-gracije i razvoj u Srbiji.

Fokusgrupni istraživački metod se obično koristi kada je reč o no-voj istraživačkoj temi. Ovaj kvalitativni istraživački metod omogućava da se prikupu veći broj ciljanih opservacija u kratkom vremenskom periodu. Istovremeno je najvažnija njegova prednost što učesnici tokom razgovora obrazlažu, argumentuju, brane, a ne iznose samo, svoje stavove i mišlje-na. Učesnici su u socijalnoj interakciji više jedni sa drugima, a manje sa moderatorom razgovora. Bitna osobina metode je da se analiza rezulta-ta razgovora bazira na obradi verbalnih iskaza i sagledavanju neverbalnih izraza učesnika fokus grupa (Đurić, 2005; Pavlović, Džinović, 2007). Metod je kombinovan sa metodom intervjua.

71

Ka balansiranoj integraciji fenomena migracija u nacionalne razvojne i sektorske politike

Izveštaj sa diskusije vođene u okviru tri fokus grupe na temu migracije i razvoj u Srbiji

Događaji koji su mogli da utiču na diskusiju

Razgovori su vođeni u momentu kada je najavljeno raspisivanje iz-bora u Srbiji na svim nivoima vlasti. Mislimo da ova okolnost nije uticala na diskusiju, jer ne postoji veća neizvesnosti u pogledu izbornih rezultata. Očekuje se da će aktuelna vodeća partija i posle izbora biti odlučujući čini-lac u konstituisanju nove vlade.

No, fokusgrupno istraživanje je organizovano u vreme trajanja naj-veće migrantske krize u Evropi. Migrantska kriza je obeležila 2015. godinu i predviđa se da će se nastaviti i tokom 2016. godine. Prema podacima UN-HCR, više od milion izbeglica je stiglo na stari kontingent bežeći od rata, nasilja i progona u zemljama porekla tokom 2015. godine.36 Najugroženiji su stanovnici Sirije, Južnog Sudana, Iraka i Centralne Afričke Republike.

Kroz Srbiju je prošlo više stotina hiljada izbeglica na migranstkoj ruti ka EU. Ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandar Vulin je početkom 2016. godine izjavio da je čak 600 hiljada migranata prošlo kroz Srbiju.37 Premijer Srbije Aleksandar Vućič je u razgovoru po povrat-ku sa ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu 22. januara podvukao da su migranti veliki problem i za mnogo bogatije zemlje od Srbije i da ona u ovom trenutku može da primi na duži vremenski period do 5.000 izbeglica.38 Po povratku pak sa donatorske konferencije za Siriju početkom februara premijer je zamolio da se ne širi panika i ksenofobija i ne licitira koliko će izbeglica Srbija primiti.39 Naime, dan pre njegove izjave, 3. februara 2016. godine je na prvoj strani dnevnog lista Politika izašao čla-nak pod naslov „Da li je Balkan poslednja stanica migrantskog karavana“ o potencijalno opasnoj situaciji u koju može da dospe Srbija u aktuelnoj migrantskoj krizi.40

Vreme i mesto održavanja fokus grupa

Prva i druga fokus grupa su održane 28. januara. a treća fokus grupa 12. februara 2016. godine u sali hotela Art u centru Beograda gde su po-

36 http://data.unhcr.org/mediterranean/highlights.php?Country=&Region=&Settlement=

37 http://mondo.rs/a862811/Info/Drustvo/Vulin-migranti-broj-u-Srbiji.html38 http://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-o-migrantima-prvi-put-sam-zabrinut-za-

ono-sto-ce-se-zbivati/76mfvk939 http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=22757840 http://www.politika.rs/sr/clanak/348438/Da-li-je-Balkan-poslednja-stanica-migrant-

skog-karavana

72


stojali svi potrebni uslovi i instrumenti za organizovanje događaja ovoga tipa. Vreme trajanja razgovora po fokus grupi je bilo ujednačeno, iznosilo je oko 150 minuta. Razgovori su snimani da bi se napravio transkript dis-kusije u sesijama. Po završetku radionica organizovan je ručak/večera gde je nastavljen neformalni razgovor na diskutovana pitanja.

Tema i pitanja za diskusiju

Kako je već izneto, osnovna tema razgovora se odnosila na migraci-je i razvoj radi balansirane integracije emigracija/imigracija u ključne na-cionalne razvojne i sektorske politike u funkciji razvoja Srbije. Razgovoru u svakoj fokus grupi je prethodilo predstavljanje moderatora i učesnika. Zatim je moderator, u ovom istraživanju autor studije, kratko predstavio projekat i neposredni cilj razgovora i započeo je vođenje usredsređene grupne diskusije na osnovu pet unapred pripremljenih pitanja. Moderator je poštovao različite stavove učesnika uz svest o različitim radnim sredina-ma iz kojih oni potiču.

Svako od pet pitanja je kratko obrazloženo. Pitanja su defi nisana imajući u vidu nalaze u prethodnim istraživačkim koracima, ali pre svega prostore za uključivanje migracija u strateška dokumenta zemlje utvrđene kritičkom analizom nacionalnih strategija, programa, planova. Pri tom su migracije razmatrane kao integralni deo razvojnog procesa, a ne kao ma-nipulativno sredstvo koje samo dovodi do razvoja (Skeldon, 2008). Pitanja su se ticala doznaka, transnacionalnih aktivnosti, privlačenja stranih stude-nata i pripreme zemlje za veće useljavanje. Peto pitanje je bilo otvorenog tipa, tzv. vrtlog ideja, i ticalo se izdvajanja po jedne preporuke za javne politike na diskutovanu temu.

Ukupno je učestvovalo 28 učesnika u fokusgrupnom istraživanju. I to 8 učesnika u prvoj, 8 učesnika u drugoj i 12 učesnika u trećoj fokus gru-pi. Pored toga su obavljena i dva intervjua.

Učesnici u diskusiji

Specifi čnost sprovedenog istraživanja je da su u svakoj fokus grupi učestvovali eksperti, praktičari i donosioci odluka. Izabrani su učesnici koji svojim znanjem i iskustvom mogu da doprinesu kvalitetnoj diskusiji u ma-loj grupi na temu migracije i razvoj u Srbiji sa različitih aspekata.

Od eksperata smo pozvali sledeće istraživače:Naučnog savetnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu iz

Beograda. Autoritet za migracije stanovništva, sa specijalnim fokusom na naučnu srpsku dijaporu. Autor je velikog broja priloga na skupovima, čla-naka, poglavlja u monografi jama, kao i knjiga na ovu temu. Redovno je prisutan sa komentarima u štampi.

73


Naučnu savetnicu Instituta za pedagoška istraživanja iz Beograda, psihološkinju po obrazovanju, koja je između ostalog napisala dva odelj-ka i bila jedan od urednika knjige Mobility and emigration of professionals: Personal and social gains and losses koju su 2011. godine izdali Grupa 484 i Institut za pedagoška istraživanja.

Profesorku sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta Univer-ziteta u Beogradu, čiji istraživački rad obeležava i najnovija koautorska publikacija Studija o spoljašnjim i unutrašnjim migracijama građana Srbije sa posebnim ostvrtom na mlade koju je izdao IOM 2015. godine i koja je predavač kursa Migracije i održivi razvoj na Master akademskim studijama sociologije.

Profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i potpred-sednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Pored izuzetne nauč-ne biografi je u sferi teorijske fi zike i operacionih istraživanja i fi nansijske ekonomije, posvećen je i razvoju obrazovnih programa iz fi nansija u Srbiji i regionu. Proveo je dugi niz godina na školovanju i radu u inostranstvu.

Dugogodišnjeg direktora Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka iz Beograda koji je radio na većem broju projekata iz teorijske i primenjene ekonomije. Između ostalih tema bavio se i nejed-nakošću, tržištem rada, korupcijom, siromaštvom, regionalnim razvojem i socijalnom politikom.

Direktora Instituta ekonomskih nauka u Beogradu. Upravljanje hu-manim resursima, ekonomija rada i strukturne reforme su osnovne oblasti njegovo naučno-istraživačkog rada. Rukovodio je realizacijom većeg broja projekata čiji su nosioci bili Ekonomski institut i Institut ekonomskih nau-ka.

Istraživačicu iz Instituta ekonomskih nauka u Beogradu koja se bavi aktivnom politikom tržišta rada i aktuelnom migrantskom krizom.

Prodekanku za nastavu Geografskog fakulteta Univerziteta u Beo-gradu. Angažovana je u nastavi na studijskoj grupi Demografi ja. Iz njenog istraživačkog opusa izdvajamo koautorsku knjigu Policy Scenario – Demo-graphic and migration trends of the future (case study Šumadija and Pomo-ravlje) iz 2016. godine u izdanju Geografskog fakulteta.

Eksperta iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka iz Beograda. Bavi se modelima populacione dinamike, migracijama stanovništva i prostornim aspektom demografskih pojava. Autor je dve knjige i koautor knjige The Impact of Demographic and Migration Flows on Serbia koju je izdao IOM, 2012. godine.

Eksperta iz Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje In-stituta društvenih nauka u Beogradu. Kolega je poznavalac savremenih političkih odnosa, evropskih integracija, demokratskih institucija, političke kulture, ljudskih prava i većinsko-manjinskih odnosa.

74


U kategoriji praktičara u tri fokus grupe su učestvovali predstavnici sledećih NVO:

• Izvršni direktor Grupe 484, organizacije sa sistemskim pristupom problematici prisilnih migracija i migracija uopšte;

• Programska direktorka Centra za socijalnu politiku koji je aktivan, između ostalog, u oblasti dečije i porodične zaštite, socijalne po-moći i uslugama socijalne zaštite;

• Članica predsedništva Društva demografa Srbije čije su osnovne aktivnosti vezane za popularizaciju demografi je;

• Članica Serbian City Club-a koji obezbeđuje mrežu kontakata Sr-bima koji žele da izgrade karijeru u Londonu i poslednjih godina i za one koji žele da se vrate u Srbiju;

• Saradnica Foruma za etničke odnose, organizacije čiji je cilj una-pređenje etničkih odnosa, sprečavanje etničkih sukoba, izgradnja poverenja, ublažavanje i rešavanje konfl ikata;

• Kordinator istraživanja Centra za obrazovne politike koji pruža stručnu podršku donosiocima odluka i praktičarima u razvoju, primeni i evaluaciji politika u oblasti obrazovanja;

• Direktorka SeConS-a, grupe stručnjaka koji svojim znanjem i isku-stvima doprinosi dugoročnom socio-ekonomskom razvoju i po-boljšanju životnih uslova pojedinaca i društvenih grupa u Srbiji i regionu.

U diskusiji su sudelovala sledeća lica koja učestvuju u donošenju od-luka:

Zamenica komesara i dva službenika Komesarijata za izbeglice i mi-gracije. Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na: predlaganje Vladi ciljeva i prioriteta migracione politike; predlaganje Vladi mera radi posti-zanja pozitivnih efekata zakonitih migracija i suzbijanja nezakonitih mi-gracija; praćenje sprovođenja mera migracione politike; pružanje organi-ma državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave podataka od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti migracija, predlaganje projekata iz oblasti upravljanja migracijama iz delokruga svog rada i izradu godišnjeg izveštaja Vladi o stanju u oblasti upravljanja migra-cijama.

Pomoćnica direktorke Republičkog sekretarijata za javne politike. Republički sekretarijat za javne politike, između ostalog, ima važnu ulogu u pružanju stručne pomoći Vladi u ostvarivanju njenih prioriteta, pružanju pomoći Vladi pri izradi i koordinaciji javnih politika i koordinaciji procesa izrade strategija i drugih planskih dokumenata.

Pomoćnica ministra u oblasti zapošljavanja u Ministarstvu za rad, za-pošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obavlja poslove državne uprave koji se odnose i

75


na: zapošljavanje u zemlji i inostranstvu; upućivanje nezaposlenih građana na rad u inostranstvo; unapređenje i podsticanje zapošljavanja; strategiju, program i mere politike zapošljavanja; predlaganje i praćenje sprovođenja strategija u oblasti migracija na tržištu rada; učestvovanje u zaključivanju ugovora o zapošljavanju sa inostranim poslodavcima.

Direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Republički zavod za socijalnu zaštitu je uključen u realizaciju reformskih projekata i pro-gramskih aktivnosti u smeru dostizanja integralnog modela socijalne za-štite u Srbiji.

Savetnik predsednika Privredne komore i službenica Privredne ko-more. Privredna komora zastupa interese privrede pred Vladom, daje po-dršku domaćim i stranim kompanijama i unapređuje ekonomsku saradnju sa inostranstvom.

Zamenik Ombudsmana i službenica u stručnoj službi Zaštitnika gra-đana. Zaštitnik građana štiti i unapređuje poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana i građanki kontrolišući rad organa javne vlasti.

Predstavnica Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Tim je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade da razvija i sprovodi politike socijalnog uključivanja i pruža podršku resornim ministarstvima u razvija-nju i sprovođenju politika socijalnog uključivanja.

Obavljena su i dva intervjua sa osobama za koje je primećeno da nedostaju u diskusiji u okviru sprovedenih fokus grupa. Otuda je u istra-živanje uključena ekspertkinja sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Be-ogradu koja se bavi ekonomskom geografi jom i ekonomskom demogra-fi jom, teorijom ljudskog kapitala i socioekonomskim aspektima porodica i domaćinstava. Takođe je obavljen intervju sa profesorkom Poljoprivred-nog fakulteta Univerziteta u Beogradu koja ima agrarnu politiku, ruralnu ekonomiju i politiku ruralnog razvoja u svom istraživačkom fokusu.

Atmosfera u kojoj su vođeni razgovori

Diskusije u malim grupama su protekle u dobroj atmosferi koja je omogućavala otvorenu razmenu mišljenja i sugestija uz uvažavanje razli-čitih stavova. Nije bilo potrebe za većim intervencijama moderatora ni u jednoj od tri održane fokus grupe. Svi učesnici su imali iskustva sa ovom kvalitativnom metodom istraživanja.

Analiza diskusije

U nastavku sledi rezime diskusije koja se odvijala u fokus grupama i tokom obavljenih intrervjua.

76


1. pitanje:Koje održive mehanizme bi država trebalo da ustanovi kako bi

doznake u značajno većoj meri bile u funkciji razvoja Srbije?

Rezime diskusije

U objašnjenju koje je prethodilo direktno postavljenom pitanju je defi nisan pojam doznaka za ovu temu i podvučeno je da one svakako doprinose boljem životu primalaca i da se istovremeno ostvaruje makro ekonomska i socijalna dobit. Istaknuto je da većina zemalja sa ozbiljnim udelom doznaka u bruto domaćem proizvodu želi da one merljivo dopri-nesu razvoju zemlje.

Pitanje je dugo i burno diskutovano u sve tri fokus grupe. Mada je ovo pitanje bilo prvo postavljeno, činilo se da ne otvara diskusiju i da nije takve prirode da će u razgovoru učestvovati većina pozvanih. Nasuprot očekivanju, u razgovor su se uključili gotovo svi učesnici, eksperti, prak-tičari i kreatori politika. Tokom diskusije je pokrenut niz različitih tema. Diskutovano je šta je to razvoj, koje su opšte pretpostavke za ulaganje u razvoj Srbije, zatim o smislu razgovara o ulozi države vezanoj za novac koji se dobija u lične svrhe, kao i o nedostatku podataka o doznakama i onima koji ih dobijaju. Pored toga u razgovoru su iznete ideje vezane za meha-nizme koje bi država trebalo da ustanovi kako bi doznake u značajno većoj meri bile u funkciji razvoja Srbije.

Predstavnici akademske zajednice i NVO su diskutujući ovo pitanje bili izuzetno kritični, prvo, podvlačeći da Srbija nema jasno defi nisanu ra-zvojnu politiku, odnosno da nisu izdvojene prioritetne oblasti koje treba razvojno podsticati kao što su na primer obrazovanje i poljoprivreda. Dru-go, učesnici su u diskusiji istakli niz ozbiljnih faktora koji otežavaju da se doznake ulažu u razvoj ili uopšte da dijaspora ulaže u razvoj Srbije. U tom smislu je više diskutanata izdvojilo izraženo nepoverenje u državu i njene institucije i nepostojanje vladavine prava kao glavne prepreke za investi-ranje u Srbiji.

Većina sagovornika, ne samo eksperti već i predstavnici nevladinog sektora kao i lica koja učestvuju u kreiranju politika, istakli su da se o do-znakama malo zna da bi se adekvatno odgovorilo na postavljeno pitanje. Podvučeno je ne samo da postoji nesklad između procene o visini dozna-ka i njihovog udela u BDP u različitim izvorima, već i da nije poznato u kom obimu one dolaze neformalnim kanalima, ne zna se broj porodica koji ih dobijaju, nepoznat je starosni i obrazovni profi l primalaca doznaka kao i da li ih dobijaju pretežno stanovnici gradova ili oni koji žive na selu, nema podataka o prosečnoj veličini i rasponu novca koje dobija pojedi-nac/porodica putem ove vrste transfera kao ni onih veznih za strukturu trošenja doznaka. Otuda je zaključak mnogih diskutanata bio da je neop-

77


hodno sprovoditi ciljana istraživanja da bi se dobili detaljni podaci vezani za doznake i one koji ih dobijaju.

Pored nabrojanih nepoznanica i prepreka različite prirode koji ote-žavaju odgovor na postavljeno pitanje, nekoliko učesnika u diskusiji su dovela u pitanje i njegovu osnovanost. Predstavnica jedne od NVO je pod-vuklada je pomoć porodici da preživi osnovni motiv da neko ko je otišao na rad-boravak u inostranstvo dostavlja doznake. Otuda ona ne vidi svrhu da se razmišlja o tome da se doznake u većoj meri vežu za razvoj nego za potrošnju. Takođe, ne može kao ekonomista da prihvati koncept da po-stoje posebni institucionalni podsticaji za razvojna ulaganja koja se fi nan-siraju iz doznaka. Jedan od učesnika iz sfere kreatora politika smatra i da sa aspekta ljudskih prava nije prihvatljivo da postoje posebne stimulacije za ulaganje novca čiji su izvor doznake iz inostranstva ili naša dijaspora ili stranci u odnosu na fi nansijske razvojne inicijative građana Srbije.

Kolega ekonomistaje istakao da je ne samo protivustavno već i da je teško utvrditi koji novac potiče iz doznaka da bi se onda nekim me-hanizmima moglo uticati da se on uloži u razvoj. Uloga države po njemu sastoji se u tome da prevashodno stvori povoljan ambijent za investiranje i preduzetništvo, ojača sve svoje institucije i vrati poverenje građanja koje je izgubljeno raznim projektima uključujući i zajam za preporod Srbije kao i slomom banaka.

U razgovoru je skrenuta pažnja da doznake dolaze u zemlju nefor-malnim kanalima zbog tradicije, ali i iz namere da krajnji korisnik ostane nevidljiv zbog mogućnosti da ostvari prava na pomoć koju država daje kroz različite socijalne programe.

No, mnogi učesnici su se složili da vredi razgovarati o ovoj temi. Uče-snica iz sfere kreatora politika rekla je da poznaje nacionalne strategije i da u dokumentima javnih politika ne postoji, a treba da postoji ozbiljan tretman institucije doznaka.

Šta je konkretno predloženo kao odgovor na postavljeno pitanje?Edukacija građana uopšte o važnosti ulaganja novca u formalno i

dodatno obrazovanje ili u investicije u odnosu na potrošnju; edukacija o pravljenju izvodljivih biznis planova; promocija elektronskog načina slanja doznaka, promocija samozapošljavanja, formiranje razvojno-investicio-ne banke; oslobađanje od plaćanja poreza na dohodak građana za deo novca od doznaka stiglih formalnim kanalima koji je ulagan u obrazovanje primalaca doznake/člana porodice ili u razvojne projekte; transparentno ponuditi konkretno razrađene projekte za ulaganje; podržati donatorstvo uopšte a pogotovo ono koje se tiče visokog obrazovanja, nauke i kulture; utvrditi stimuluse za investiranje novca iz doznaka koji se transferiše preko banaka za formalno i dodatno obrazovanje kao i otvaranje malih i srednjih preduzeća, radionica, zanatskih radnji, samozapošljavanje, posebno samo-zapošljavanje žena; promovisanje primera dobre prakse.

78


Više učesnika je istaklo značaj lokalne samouprave u pronalaženju načina da se novac iz doznaka ulaže u različite oblike razvoja. Jedna od ekspertkinja vidi ulogu lokalne samouprave u tome da prepozna šta je smisleni razvoj u njihovoj sredini za ljude koji doznake šalju, odnosno one koji ih primaju. Predstavnik jedne od pozvanih NVO je podvukao da, na primer, ako u nekoj sredini doznake dobijaju najviše stariji treba razmišljati o modelima javno-privatnog partnerstva vezanog za osnivanje servisa za pomoć u kući onima u trećem ili četvrtom životnom dobu. U diskusiji je istaknut i pozitivan primer opštine Čajetina u Zlatiborskom okrugu koja seljacima daje subvencije ako neko kupi tele, osemeni kravu, zasadi odre-đen broj sadnica malina, izgradi plastenik. Koleginica je iznela primer koji daje rezultate u funkciji ideje da bi bilo dobro udružiti politiku podsticanja investiranja doznaka i politiku razvoja poljoprivrede.

Ispoljeni su različiti stavovi dvojice eksperta o ulozi zavičajnih udru-ženja. Dok jedan istraživač smatra da oni imaju smisla pogotovo kada je reč o udruživanju ljudi koji su otišli u inostranstvo iz istog kraja, drugi je pak uveren da to nije efi kasan način povezivanja sa stručnim delom dijas-pore.

Treba navesti da je bilo i suprotnih mišljenja vezanih za kretanje obi-ma doznaka u budućnosti. Odnosno da li će značaj doznaka rasti u vreme-nu koje dolazi jer je teško zaustaviti emigraciju iz Srbije ili će se smanjivati ova vrsta novčanog transfera iz inostranstva zbog toga što sve češće odla-ze čitave porodice iz zemlje.

2. pitanje:Kojim instrumentima država može da podstakne

transnacionalne aktivnosti stručnog dela dijaspore?

Rezime diskusije

Prvo pitanje se odnosilo na novčane doznake koje emigranti šalju svojim porodicama u Srbiju. Drugo pitanje je u fokusu imalo tzv. socijalne doznake, kapital (znanje, veštine, ideje, kontakte) i novac visokoobrazo-vanih i visokokvalifi kovanih ljudi koji su emigrirali iz Srbije u funkciji nji-hove potencijalne transnacionalne aktivnosti. Transnacionalne aktivnosti su sve više sinonim za dijasporu i njenu vezu sa zemljom iz koje potiču. One predstavljaju učešće onih koji su otišli na rad-boravak u inostranstvo u ekonomskom, socijalnom i političkom životu zemlje porekla. To je ista-knuto u obrazloženju drugog pitanja na fokus grupama. Pri tom je jedino za ovo pitanje dato nekoliko primera transnacionalnih aktivnosti kao što su transnacionalno preduzetništvo, učešće u nastavi na visokoobrazovnim ustanovama ili ekspertize različitog tipa.

79


U sve tri fokus grupe je podvučen značaj formiranja baze podataka o srpskoj dijaspori, pre svega o njenom stručnom delu i preduzetnicima. Diskutovano je da bi registar, pored podataka vezanih za to čime se bave i gde rade stručnjaci koji su otišli iz Srbije, bilo dobro da sadrži i njihove stavove vezane za ličnu motivisanost za transnacionalnu aktivnost uopšte kao i one koje se tiču zainteresovanosti za konkretne oblasti povezivanja. Naglašeno je da je do sada bilo više parcijalnih pokušaja kampanjskog tipa da se formira ovakva baza. U tom smislu je istaknuto da bi trebalo pravlje-nje registra institucionalno postaviti u vidu zadatka i zaduženja.

U diskusiji vezanoj za pravljenje baze o dijaspori otvoreno je jedno vrlo važno pitanje. Ono se odnosi na svođenje dijaspore u praksi na deo dijaspore koju čine građani na radu-boravku u inostranstvu koji se naci-onalno izjašnjavaju kao Srbi. Koncept etničke dijaspore umesto kocepta dijaspore koju čine građani koji potiču iz Srbije je kontraproduktivan za podsticanje transnacionalnih aktivnosti za, na primer, razvijenu dijasporu u Turskoj građana koji potiču sa Sandžaka.

Drugi korak ka realizovanju transnacionalnih aktivnosti prema dis-kuntantima bio bi informisanje stručnog dela dijaspore o našem sistemu, mogućnostima investiranja i/ili uključivanja u različite programe i projekte, oblicima podrške mobilnosti i slično. Sastavni deo informisanja mogao bi da bude i katalog primera dobre transnacionalne prakse, uključujuči i us-pešnih transnacionalnih fi rmi, ali i registar uspešnih ljudi u Srbiji i dobrih stvari koje su oni realizovali u privredi, obrazovanju, nauci.

Tek u trećem koraku bi, smatraju učenici fokusgrupnog istraživanja, bilo dobro da se uspostavi kontakt sa određenim osobama u dijasopri i ponudi im se konkretna saradnja od ulaganja u razrađen investicioni pro-jekat, preko gostovanja sa predavanjem, učešća u nastavi ili istraživačkom projektu, do traženja ekspertskih usluga u nekoj posebnoj situaciji.

Pored toga je bitno da naše institucije budu otvorene za saradnju sa dijasporom. Pogotovo obrazovne i naučne institucije. U jednoj od fokus grupa se dugo raspravljalo da li smo mi kao društvo sazreli za pravu kon-kurenciju ili nismo i da li ima šanse za napredak u jednom gotovo zavore-nom univerzitetskom i institutskom prostoru kakav je u Srbiji.

Učesnica fokusgrupnog istraživanja iz akademskog sektora se složila da je važno da se podigne kvalitet obrazovanja i istraživanja za dobrobit društva u Srbiji, ali da se potreba da naši stručnjaci iz dijaspore, na primer, gostuju na fakultetu najčešće ne realizuje zbog nedostatka novca. U dis-kusiji je predloženo formiranje fonda na nivou države kao rešenje za ove i slične situacije kao što je na primer potreba za ekspertizom, iz koga bi se putem granta mogli fi nansirati boravci profesionalaca iz srpske dijaspore.

Izneta su tokom diskusije i dva pozitivna primera. Jedan je iz Srbije i vezan je za sektor informacionih tehnologija. Drugi je primer iz Bosne i

80


Hercegovine u kojoj je osnovana akademija lekara iz ove države i lekara koji su otišli iz nje da rade na prestižnim klinikama u Sjedinjene američke države. Svakoga leta ova organizacija upriliči skup na kome se razmenjuju znanja i iskustva i raspravljaju nedoumice vezane za rešavanje konkretnih izazova u dijagnostici i lečenju.

U diskusiji je ukazano na još jedan problem vezan za transnacional-ne aktivnosti. I to teško rešiv problem na sadašnjem nivou razvoja Srbije. On se odnosi na razlike u referentnom okviru koji mi imamo ovde i refe-rentnog okvira u smislu prava i vrednosti u razvijenim državama koji su pripadnici dijaspore usvojili u toku adaptacije na život van države porekla.

I u odgovoru na ovo pitanje je istaknut značaj formiranja investicio-no-razvojne banke u Srbiji kao bitnog stuba i pokretača razvoja.

3. pitanje:Na koji način bi Srbija ponovo mogla postati regionalni

obrazovni centar i zadržati strance po diplomiranjuna svom tržištu rada?

Rezime diskusije

Pitanje je postavljeno jer su univerziteti u Srbiji, posebno beograd-ski, u nekadašnjoj Jugoslaviji bili privlačni za strane studente iz okruženja kao i za one iz nesvrstanih zemalja. Neki od njih su po završetku studija ostali da žive i rade u našoj zemlji.

U diskusiji na ovo pitanje je učestvovao veći broj učesnika iz sve tri sfere delanja ističući da je potrebno da se ostvari niz preduslova da bi beo-gradski univerzitet zajedno sa ostalim univerzitetima u Srbiji bio privlačan za strane studente sa mogućnošču da neko od njih ostane po diplomira-nju u našoj zemlji.

Većina diskutanata fokusgrupnog istraživanja je istakla da u Srbiji ne postoji razvijeno tržište rada, a da je razvijenost tržišta rada izuzetno bitan preduslov i studiranja i posebno ostanka stranaca po diplomiranju u Srbi-ji. Dodatno je istaknuto da tržite rada u Srbiji nije ni otvoreno za strance. Postoji otpor da se prihvati konkurencija uopšte. Jedan od učesnika u dis-kusiji je rekao da je u osnovi ovoga otpora strah koji se može razumeti, jer je realan i opravdan u nestabilnim vremenima i nestabilnoj zemlji kao što je Srbija u dužem vremenskom periodu.

Takođe je razgovarano i o konkretnim preduslovima vezanim za ideju o Univerzitetu u Beogradu kao regionalnom obrazovnom centru. U diskusiji je istaknuto prvo nekoliko bitnih pretpostavki koje treba da obez-bede sami fakulteti. To su programi studiranja (njihov sadržaj i transparen-tnost), cena studiranja i mogućnosti organizovanja i akreditacije nastave

81


na engleskom jeziku. Istaknuto je da je neophodno imati analizu cena studija na svim nivoima na različitim fakultetima na primer u Budimpešti, Sofi ji, Bukureštu i Beču da bi mogli da budemo konkurentni i u tom smislu.

Upozoreno je da obrazovne institucije imaju imperativ da se razviju u smislu podizanja kvaliteta. U protivnom, ne samo da ćemo teško privući strane studente, već će, jer će proces pridruživanja Srbije EU u jednom mo-mentu podrazumevati budžetski fi nansirano studiranje u inostranstvu, sve veći broj naših mladih odlaziti da studira na strane bolje fakultete. No, teš-ko je postići kvalitet visokog obrazovanja u uslovima njegove zatvorenosti i nepotizma (konstatacija učesnice iz sfere donosioca odluka), odnosno univerzitetske nedodirljivosti i konzervativizma (podvukao predstavnik jedne od pozvanih NVO).

No mišljenje diskutanata je da je potrebno i da se država oprede-li prema ovom pitanju da bi se organizovano u većoj meri privukli strani studenti. U tom smislu je podvučeno da država mora da zna da li želi i da li ima mogućnosti za davanje studentskih stipendija, kredita ili zajmo-va strancima koji žele da studiraju u Srbiji. Pri tom država mora da odluči prema kojim stranim studentima i u kojoj naučnoj oblasti želi posebnim olakšicama da podstakne studiranje u Srbiji.

Ekspert, politikolog, je podsetio da po našem Ustavu postoji obave-za o specijalnoj brizi prema Srbima u regionu. Otuda se po posebnim kvo-tama upisuju na fakultete u Srbiji studenti koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi iz Republike Srpske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i budžetski se fi nansiraju. On se zalaže da se taj princip proširi na građane država regiona bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Njegovo je mišljenje da to ne smemo posmatrati kao trošak nego kao investiranje u budućnost. Postoji niz primera uspešnih ljudi koji su studirali u Beogradu, vratili se u svoje države porekla i održavaju poslovne veze za Srbijom ili na različite načine pomažu Srbiji. Jedan od njih je aktuelan ambasador Kine u Beogradu.

Takođe je pokrenuto pitanje olakšanog dobijanja studenskih viza. U diskusiji je pojašnjeno od strane predstavnice iz grupe donosioca odluka da je to pitanje rešeno na način na koji se njemu pristupa u zemljama EU. Naime, prema zakonu omogućava se stranim studentima koji dolaze na poziv jednog od fakulteta u Srbiji da dobiju vizu u trajanju od 6 meseci. Viza se zatim produžava kada ona/on upišu školu učenja srpskog jezika i završe proces priznavanja stečene diplome za nastavak školovanja u Srbiji. Zakon čak predviđa da strani student može dobiti dozvolu za rad na odre-đeni broj sati koji neće ugrožavati njegovo školovanje, to jest maksimalno 20h nedeljno.41

U razgovoru je dat i primer dobre prakse koji se odnosi na Medicin-ski fakultet Univerziteta u Beogradu na kome stranci već dugo studiraju na posebnim studijskim grupama na engleskom jeziku, tako da se govori o

41 Službeni glasnik RS, broj 128/14.

82


obrazovanju zdravstvenih radnika u Srbiji kao profi tabilnoj delatnosti. Nji-hovim primerom bi mogli da krenu u većoj meri i drugi, posebno tehnički, fakulteti u Srbiji. Jedna od ekspertkinja je istakla i primer Rumunije u kojoj su osnovane doktorske studije za studiranje mladih iz arapskih zemalja po-što je ocenjeno da je to višestruko korisno.

Neočekivano je u diskusiji na ovo pitanje pokrenuto da Srbija nema institut za izučavanje migracija kao ni katedru za migracije na nekom od fakulteta. I to multidisciplinarno izučavanje migracija, jer je to demograf-sko, sociološko, pravno, ekonomsko, politikološko i fi lozofsko pitanje. No u Srbiji postoji problem multudisciplinarih studija uopšte, jer se otvara pita-nje klasifi kacije zanimanja onoga ko ih završi.

U razgovoru na ovu temu je istaknuto koliko je bitno imati takvu instituciju, jer nam nedostaju ljudi koji imaju viziju na temu migracije i ra-zvoj, baziranu na činjenicama i podacima. To je važan razlog zašto i državni službenici malo razmišljaju o aktivnostima koje se tiču migracija, pogotovo na jedan savremeni način. Predstavnik jedne od pozvanih NVO je podvu-kao da je teško je razumeti da nemamo ovu vrstu institucija, jer smo ze-mlja koja ima dugu tradiciju suočavanja sa odlascima iz zemlje i iskustvo sa velikim brojem prisilnih migranata u poslednje dve decenije.

4. pitanje:Kojim razvojnim i sektorskim rešenjima treba ići u susret

migracionim promenama koje pretpostavljaju većedoseljavanje povratnika i stranaca u Srbiju?

Rezime diskusije

I pored toga što ima iskustva sa doseljavanjem izbeglica i velikim brojem interno raseljenih lica u poslednjim decenijama, Srbija je tradicio-nalno emigraciona zemlja. No, pitanje je postavljeno s uverenjem da će sa socioekonomskim razvojem da se smanji emigracija iz i poveća imigracija ka Srbiji. Demografske pretpostavke za migracionu tranziciju ovoga tipa već su dugo realnost Srbije. Istovremeno iskustva zemalja koje su prome-nile migracioni model, odnosno prošle put od emigracionih ka imigracio-nim državama, pokazuju da je kasnio politički odgovor.

U diskusiji je ponovo pokrenuto pitanje da Srbija nema dobro po-stavljene strateške pravca razvoja zemlje i razvoja različitih sektora. Uče-snica iz nevladinog sektora je podsetila da Srbija insistira na reindustrijali-zaciji, a nema ni infrastrukturu, ni radničku klasu, ni ideje. U diskusiji je više puta istaknuto da Srbija nema strategiju razvoja ljudskih resursa. Paraleno je navedeno da većina lokalnih samouprava nema programe razvoja. Uče-snik iz sfere donosioca odluka je izneo mišljenje da u najvećem broju slu-čaja u praksi postoji problem realizacije dobrih strateških rešenja, kao i da

83


se zbog neefi kasnog i nedelotvornog trošenja novca često propusti šansa da se putem nekog projekta fi nansiranog iz EU fondova reše važna pitanja vezana za integraciju Roma ili povratnika po sporazumu o readmisiji.

Otvoreno je i pitanje razvojnih aspekata aktuelne migrantske krize i profi la migranata koji bi ostali u Srbiji. Da li bi oni mogli da povuku razvoj? Da li mi imamo mogućnosti da ih primimo kada imamo probleme sa izbe-glicama, interno raseljenim licima i povratnicima po sporazumu o readmi-siji? U vezi sa ovom temom pomenuta je velika nezaposlenost u Srbiji, ali i strukturna nezaposlenost kao i činjenica da se oko migranata po pravilu razvija neki vid biznisa.

No, u direktnom odgovoru na postavljeno pitanje, i eksperti i kreato-ri politika i predstavnici NVO su naveli da Srbija ima potencijal u zemljištu i poljoprivrednoj proizvodnji, ali ne i radnu snagu da ih ostvari. Navođeni su primeri o propadanju voća i povrća koje nema ko da pokupi. Iznesene su i populacione prognoze vezane za smanjenje broja radno aktivnog stanov-ništva u neposrednoj budućnosti. Dodatno je podvučeno da sa dolaskom investicija, dolaze i radnici nedostajućih profi la.

U diskusiji je pomenuto i rašireno neprihvatanje stranaca u Srbiji. Izneti su primeri koji to ilustruju. Najuverljivija ilustracija je bila da od 2011. godine ne može da se realizuje odluka Vlade o izgradnji novog centra za azil. Građani protestvuju protiv otvaranja novog centra za azil, ili se orga-nizuju okupljanja u cilju zatvaranja centara za azil koji već postoje. Podvu-čeno je da u osnovi ovoga otpora ili čak ksenofobije leži strah od prome-ne. Međutim, kako je podvukao učesnik diskusije iz sfere kreatora politika, odgovor države na taj strah treba da bude planiran i sistematičan. No po-trebno je prvo da postoji svest o tome da je imigracija potrebna. Jedna od prisutnih ekspertkinja je rekla da čak i u njenom akademskog okruženju postoji veliki negativni naboj prema iznošenju činjenice da za bolju demo-grafsku budućnost Srbija mora da ostvari pozitivan migracioni saldo.

U jednom od intervjua je skrenuta pažnju na dve realne potencijal-ne grupe imigranata. To su stranci koji će u većoj meri dolaziti za svojim kompanijama, posebno iz sektora profesionalnih usluga (konsalting, ban-ke, osiguravajuće kuće, revizorske kuće, oglašavanje, pravno zastupništvo, sektor informacionih tehnologija), kao što se može očekivati i da će sve veći broj tražioca azila postati stalni stanovnici Srbije. Potrebe ove dve gru-pe lica se dosta razlikuju, a njihova integracija bi mogla produbiti posto-jeći jaz izmedju bogatih i siromašnih i dovesti do još veće polarizacije na tržištu radne snage. Zbog toga se država mora ponašati odgovorno kako njeni napori da izađe u susret potrebama budućih imigranata ne bi doveli do još većih socijalnih tenzija.

84


5. pitanje:Na kraju, koju biste realnu i proaktivnu preporuku na ovu

temu ponudili za nadgradnju bilo kog razvojnogili sektorskog nacionalnog strateškog dokumenta?

Rezime diskusije

Poslednje pripremljeno pitanje za diskusiju u maloj grupi je bilo zamišljeno kao vrtlog ideja, to jest da svaki učesnik direktno predloži po jednu preporuku koja se odnosi na temu migracije i razvoj za neki od naci-onalnih strateških dokumenata. No treba podvući da je većina diskutanata šire obrazlagala predloge. Nekoliko preporuka je bilo opšteg tipa i nisu se konkretno odnosile na određeni sektor. Neke od ideja bilo je moguće sin-tetizovati u jednu preporuku. Imajući u vidu ovu činjenicu kao i to da se većina diskutanata trudila da iznese stav koji ne predstavlja ponavljanje već izrečenog u fokus grupi, odnosno da je bilo sličnih ideja u sve tri fokus grupe, izlistaćemo ih bez navođenja bližeg određenja predlagača. Ako su stavovi predstavljali ponavljanje već iznetog u odgovoru na prethodna pi-tanja, nisu dole navedeni kao ni i oni stavovi koji su se ticali zalaganja za duboke ekonomske i političke reforme u Srbiji.

Među preporukama koje su iznesene kao odgovor na postavljeno pitanje se čini posebno bitno izdvojiti sledeće:

• Jedinstvena koordinacija javnih politika uopšte, a pogotovo u od-nosu na migracioni fenomen;

• Sprovođenje usvojenih razvojnih i sektorskih strategija, progra-ma, planova;

• Promena percepcije o migracijama, to jest uvažavanje potreba kao i potencijala emigracija/imigracija na svim nivoima;

• Uključiti temu migracije i razvoj u sva dokumenta javnih politika;• Postaviti osobu koja ima zadatak (mandat) da vodi računa o ba-

lansiranoj integraciji migracija u ključne nacionalne razvojne i sektorske strategije;

• Migranti nisu jedinstvena grupa i treba u različitim sektorskim strategijama defi nisati ciljeve i mere koje se odnose na specifi čne grupe migranata;

• U politici prema imigrantima koristiti iskustva koja Srbija ima sa prijemom velikog broja izbeglica i interno raseljenih lica;

• Promovisati ličnu odgovornost za sopstveni život među mladima;• Promovisati mobilnost među mladima;• Razvijati svest o tome da je obrazovanje ozbiljan proizvod na

evropskom tržištu obrazovanja;

85


• Otvoriti obrazovni i naučni sistem kako za povratnike tako i stran-ce radi boljeg kvaliteta obrazovanja i nauke u Srbiji i razvoja Srbi-je;

• Ukinuti nostrifi kaciju diploma dobijenih na visokoškolskim usta-novama univerziteta koji se nalaze na Šangajskoj listi. Treba de-fi nisati nekoliko izuzetaka i tražiti nostrifi kaciju diploma stečenih na primer na medicinskim i pravnim fakultetima van Srbije;

• Podržati Dijaspora virtuelni univerzitet;• Usvojiti strategiju povezivanja tržišta rada i obrazovnog sistema u

Srbiji;• Povezati državne i naučne institucije u funkciji boljih politika uop-

šte, pogotovo vezanih za razvojna i sektorska rešenja koja se tiču migracija i razvoja.

86

7.PREPORUKE ZA JAVNE POLITIKE U SRBIJI

Preporuke za utvrđivanje javnih politika u Srbiji koje slede rezultat su, pre svega, sprovedenog fokusgrupnog istraživanja u kome su učestvo-vali eksperti, predstavnici nevladinog sektora i kreatori politika kao i obav-ljenih intervjua za potrebe ove studije. Pored toga uzeti su u obzir nalazi prethodno izložene analize o međusobnom uticaju migracija i razvoja u Srbiji kao i kritičkog razmatranja nacionalnih razvojnih i sektorskih strateš-kih dokumenata, planova i programa. Dalje, konsultovane su i preporuke više studija koje je izdao IOM, uključujuči i one koje je izdala njihova Misija u Beogradu. Među njima se posebno izdvajaju Mainstreaming Migration into Development Policy Agendas (IOM, 2005) i White Paper – mainstreaming migration into local development planning policy and beyond (IOM, UNDP, 2015). Proučen je i dokument Svetske banke pod nazivom Leveraging Mi-gration for Financing Development.42Takođe, kada je reč o boljim podacima koji se tiču migracija uzeti su u obzir rezultati SEEMIG projekta (ISS, SORS, 2014).

Preporuke ove studije su namenjene kao vid podrške za balansirano integrisanje fenomena migracija u nacionalne politike. Mada je većina pre-poruka opširnije obrazložena u prethodnim poglavljima, one su ovde sin-tetizovane i izlistane radi lakše dostupnosti i veće vidljivosti. Nisu ponavlja-ne preporuke koje su date u studijama koje su se bavile politikom prema radnim migracijama u Srbiji (Manke, 2010), odnosno spoljnim i unutraš-njim migracijama građana Srbije sa posebnim osvrtom na mlade (Bobić, Vesković Anđelković, Kokotović, 2016). Nisu ponavljanje preporuke koje su kao cilj/aktivnost/mera sastavni deo usvojenih nacionalnih strateških dokumenata. Nismo uspeli da izbegnemo da preporuke koje slede budu različitog nivoa opštosti. Jedan od razloga je nedovoljno znanje koje je ne-ophodno proširiti ciljanim istraživanjima. Na kraju, u ovim napomenama treba posebno istaći da nisu navedene važne preporuke opšteg karaktera (vladavina prava, izgradnja institucija, razvoj tržišta rada i slično) dobijene u fokusgrupnom istraživanju a vezane za socioekonomski ambijent Srbije.

Preporuke za javne politike u Srbiji su sledeće:

Koncepcijske i strateške

1) Sagledati složeni međusobni, pozitivni i negativni, uticaj migracija i ra-zvoja (demografskog i socioekonomskog).

2) Prepoznati aspekt višesmernog kretanja u migracionom fenomenu.

42 blogs.worldbank.org/peoplemove/fi les/special_topic.pdf

87

Preporuke za javne politike u Srbiji

3) Usvojiti strategiju razvoja ljudskih resursa u Srbiji.4) Defi nisati načela migratorne politike Srbije.5) Prihvatiti princip balansirane integracije fenomena migracija u ključna

nacionalna razvojna i sektorska strateška dokumenta.6) Balansirano integrisati fenomen migracija u dokumenta javnih politi-

ka na bazi saradnje državne administracije, naučno-istraživačkih insti-tucija i nevladinih organizacija.

7) Balansirano integrisati fenomen migracija u dokumenta javnih politi-ka na bazi kvantitativnih i kvalitativnih podataka.

8) Obezbediti jedinstvenu koordinaciju javnih politika u odnosu na mi-gracioni fenomen.

Osnaživanje institucija

9) Ojačati kapacitete Komesarijata za izbeglice i migracije za integraciju migracija u ključna razvojna i sektorska nacionalna strateška doku-menta.

10) Ojačati kapacitete Republičkog sekretarijata za javne politike radi obezbeđivanja koordinacije javnih politika u odnosu na migracioni fe-nomen.

11) Ojačati kapacitete Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regio-nu.

12) Ojačati kapacitete institucija koje proizvode podatke o migracijama i istraživačkih institucija koje se bave migracionim pitanjima.

13) Ojačati kapacitete nevladinih organizacija kojima su migranti u fokusu rada.

Unapređenje podataka i podrška istraživanjima

14) Uspostaviti Registar stanovništva.15) Formirati i održavati nacionalnu bazu o stručnom i preduzetničkom

delu dijaspore (mapiranje, profesionalni profi li i zainteresovanost za oblik saradnje).

16) Kontinuirano sprovoditi istraživanja o doznakama i profi lu primalaca i pošiljalaca doznaka.

17) Posebno projektno fi nanisirati istraživanja migracionog fenomena u funkciji defi nisanja određenih javnih politika.

88


O doznakama i razvoju

18) Širiti informacije o cenama koštanja različitih opcija transfera doznaka formalnim kanalima sa posebnim naglaskom na elektronsko bankar-stvo.

19) Promovisati i podsticati ulaganje u formalno/dodatno obrazovanje ili osnivanje malih preduzeća/kućni biznis vezivanjem doznaka i krediti-ranja u koopreraciji sa bankama.

Ohrabrivanje investiranja u zemlju porekla

20) Širiti razumevanje među pripadnicima dijaspore o važnosti ulaganja novca u investicije u odnosu na potrošnju.

21) Utvrditi posebne fi nansijske podsticaje za ulaganja dijaspore u investi-cione projekte.

22) Promovisati ideju donatorstva među dijasporom i podsticati donator-stvo različitim fi nansijskim i nefi nansijskim podsticajima.

23) Promovisati primere dobre prakse o ulaganju dijaspore.

Podsticanje transnacionalnih aktivnosti dijaspore

24) Informisati stručni i preduzetnički deo dijaspore o mogućnostima i podrškama vezanim za transnacionalne aktivnosti.

25) Napraviti katalog uspešnih primera transnacionalnih aktivnosti.26) Uspostavljati kontakte sa određenim osobama u dijaspori radi ostvari-

vanja konkretnih oblika saradnje.27) Formirati fond za povezivanje naučnika iz dijaspore sa naučnicima, in-

stitucijama i privredom u Srbiji.28) Podržati transnacionalno preduzetništvo putem posebnih fi nansijskih

podsticaja.

Ka većoj privlačnost univerziteta u Srbiji

29) Usvojiti Zakon o regulisanim profesijama.30) Povezati tržište rada i obrazovni sistem u skladu sa usvojenim doku-

mentima.31) Ukinuti nostrifi kaciju diploma stečenih van Srbije na visokoškolskim

ustanovama univerziteta koji se nalaze na Šangajskoj listi.32) Promovisati otvorenost visokoškolskih ustanova za zapošljavanje po-

vratnika i stranaca.33) Podržati Dijaspora virtuelni univerzitet.

89

Preporuke za javne politike u Srbiji

34) Osnovati fond za mobilnost nastavnika i studenata.35) Utvrditi kvote za budžetsko fi nansiranje građana iz susednih država.36) Omogućiti strancima koji studiraju u Srbiji da apliciraju za dobijanje

kredita ili zajmova.

Priprema za veće doseljavanje u Srbiju

37) Stvarati pozitivnu klimu prema useljavanju, razvijati toleranciju i pri-hvatanje imigranata u Srbiji.

38) Ustanoviti programe za integraciju povratnika i stranaca da bi im se omogućilo da u potpunosti iskoriste svoje potencijale.

90

8.ZAKLJUČAK

Međunarodne migracije su rastuća pojava, i po obimu i po slože-nosti, koja prožima gotovo sve zemlje sveta. Odnos migracija i razvoja je kompleksan. Poslednjih godina, pored tema kao što su posmatranje emi-gracije kao greške u razvoju jedne populacije, razmatranje odlaska viso-koobrazovanih i visokokvalifi kovanih lica kao gubitak za zemlju porekla i dobitak za zemlju prijema i isticanje značaja priliva novčanih doznaka iz inostranstva, sve više i sve češće se migracije analiziraju u funkciji socioe-konomskog razvoja. I to razvoja ne samo razvijenih zemalja već i zemalja u razvoju. Impulsi za novu paradigmu dolaze iz teorijskih razmatranja mi-gracijskog fenomena i razvoja, nalaza sprovođenih empirijskih istraživanja u različitim populacijama, kao i iz političkih krugova. Važnu ulogu u for-mulisanju i primeni šireg pogleda na međusobni uticaj migracija i razvoja imaju Ujedinjene nacije.

Studija Migracije i razvoj u Srbijije imala za cilj da razmotri demo-grafski i soioekonomski momentum i migracioni model, sagleda različite posledice migracija, kritički analizira integraciju migracija u ključnim naci-onalnim razvojnim i sektorskim strateškim dokumentima i defi niše prepo-ruke u funkciji balansiranog uključivanja ovog fenomena u agende javnih politika. Revidirani model odbijanja i privlačenja od Fasmana i Musil (Fas-smann, Musil, 2014) i Model migracione tranzicije: Od emigracionih ka imi-gracionim zemljama koji su razvili Fasman i Reger (Fassmann, Reeger, 2012) su odabrani za teorijsko polazište rada. Prvi od izabranih modela omoguća-va da se potpunije uvidi deterministička osnova individualne odluke koja se tiče emigracije/imigracije, a drugi faze migracionog procesa u kome se Srbija nalazi, odnosno koji potencijalno predstoje našoj zemlji.

Naglasak u studiji bio je na kvalitativnom razmatranju datih tema, ali baziranom na evidencijama različite vrste uključujići i nalaze posebno sprovedenog kvalitativnog istraživanja. Kritički je analizirano 14 relevan-tnih važećih dokumenata usvojenih na najvišem nivou. Razmatrajući na-brojane teme pokušali smo da uočimo kako ograničenja za razvoj, tako i da diskutujemo mogući prostor za korišćenje migracija u funkciji razvoja zemlje. U tom smislu smo izdvojili neke od mogućnosti koje bi gubitke ve-zane za emigraciju mogli da pretvore u potencijalne dobitke i otvorili smo pitanje korišćena potencijala imigracije u cilju razvoja zemlje, uključujući i demografsku revitalizaciju. Rezultati studije su orijentisani ka donosiocima odluka. Pokušaćemo da ih ukratko sintetski prikažemo u tesktu koji sledi.

Migraciona kretanja predstavljaju jednu od bitnih odlika istorije na-roda na ovim prostorima. Srbija je tradicionalno emigraciona zemlja. Ona

91

Zaključak

i danas beleži jasan negativni migracioni saldo. No, postoje demografske pretpostavke, kriza rađanja i njene posledice vezane za starenje populacije i otvorenu depopulaciju će se ne samo nastaviti već i produbiti u vremenu koje dolazi, za promenu migracionih tokova od emigracionih ka imigraci-onim. Te promene ne podržava sadašnji doseg socioekonomskog razvoja Srbije. Država se suočava sa nizom političkih, ekonomskih, socijalnih i kul-turnih izazova, dati su u studiji, koji objašnjavaju zašto je još uvek veliki emigracioni a mali imigracioni potencijal Srbije, kao i koliko je povratak u Srbiju danas složena i relativna opcija.

Osnovno ograničenje pri razmatranju posledica spoljnih migracija, pre svega emigracije iz Srbije, jeste da nisu izučavane u dovoljnoj meri. I pored toga, može se zaključiti da je iseljavanje sigurno uticalo na sma-njenje broja stalnih stanovnika Srbije. Iseljavanje nije uticalo samo direk-tno na veličinu populacije. Uticalo je i indirektno. Srbija je direktno gubi-la ljude koje su emigrirali, ali indirektno i njihovu decu kada su zajedno odlazili i/ili onu rođenuu nekoj drugoj, stranoj zemlji. Pogotovo odlazak na rad-boravak u inostranstvo u velikoj meri iz pojedinih delova Srbije, tri tzv. „vruće“emigracione zone (Predojević Despić, Penev, 2012), nije mogao da ne ostavi ozbiljne posledice na njihov demografski razvoj. Istovremeno, pored lične i porodične ekonomske dobrobiti, manji pritisak na tržište rada u uslovima visoke nezaposlenosti i posledično manje socijalne tenzije su moguće makro dobrobiti u lokalnim sredinama iz pomenutih emigracio-nih zona.

Posebno je pitanje posledica emigriranja velikog broja visokoobra-zovanih i visokokvalifi kovanih lica, odnosno stručnjaka, istraživača, talena-ta iz Srbije. Još uvek se ne može govoriti o poremećajima na tržištu rada usled iseljavanja iz zemlje u većem broju lica određenih profesionalnih profi la, uključujući i iseljavanje zdravstvenih radnika. Međutim, ublažava-nje loših uslova u društvu, koji su uslovili odluku ne malog broja najobra-zovanijih lica da odu u inostranstvo upravo traži angažovanje najobrazo-vanijih srpskih građana na polju ekonomije, kulture, nauke, politike u cilju razvoja Srbije. Istovremeno, odlaskom iz zemlje stručnjaci uopšte čuvaju svoj profesionalni kapital i nadograđuju ga u razvijenijim sredinama. To je potencijalno pozitivna strana emigracije visokoobrazovanih i visokokva-lifi kovanih lica u smislu mogućnosti povratka ove populacije u zemlju ili cirkularnih migracija ili različitih oblika transnacionalnog povezivanja i ak-tivnosti.

Pored potencijalne doborobiti vezane za socijalne doznake, pose-ban značaj imaju novčane doznake koje dolaze od emigranata ka njima bliskim osobama u Srbiji. Procenjena visina novčanih doznaka je značajna i apsolutno i relativno posmatrano. Visina doznaka se procenjuje, jer znača-jan udeo ovoga novčanog transfera stiže u Srbiju neformalnim kanalima. Pored ovog nalaza, rezultati reprezentativnog istraživanja koje je sproveo

92


Republički zavod za statistiku (SORS, 2015) su pokazali da se doznake u da-leko najvećoj meri koriste za zadovoljenje troškova života i bazičnih potre-ba u odnosu na ulaganje u obrazovanje primaoca, njegovo zdravlje, bolji stambeni prostor, ili za pokretanje biznisa što je istovremeno ulaganje u budućnost, kako pojedinca i njegove porodice, tako i investiranje u huma-ni kapital i razvoj zemlje. No, i kada primaoci doznake troše za svakodnev-ne potrebe, to ima šire ekonomske efekte u lokalnoj zajednici.

Balansirano uključivanje fenomena migracija u strateška dokumen-ta zemlje uvažava postojanje recipročne veze između migracija i razvoja. Istovremeno predstavlja sredstvo za koherentne politike (IOM, 2015) u sferi migracija i razvoja populacije shvaćenog u najširem smislu. Kritička analiza o integraciji migracionog fenomena u ključne razvojne i sektorske strategije u Srbiji je detaljno izneta u posebnom poglavlju studije. Opšti zaključak je da bi realizovanje ovih dokumenata smanjilo emigracione tokove iz i povećalo imigracione tokove ka Srbiji. Istovremeno integracija migracionog fenomena u relevantnim dokumentima je različitog stepena i kvaliteta, počevši od toga da je ili izostala (na primer u Strategiji za po-dršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine), ili formalno uključena (na primer u Strategiji podsticanja i razvoja stranih ulaganja), preko toga da fenomen nije integrisan u potpunosti (tipičan primer je Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine) do sma-tramo dobre integracije uz svest o ograničenjima i potencijalima migracija u strategijama vezanim za razvoj industrije, obrazovanja, kao i naučnog i tehnološkog razvoja.

U okviru istraživanja koje je sprovedeno za potrebe ove studije or-ganizovane su tri fokus grupe, ukupno je učestvovalo 28 učesnika, i obav-ljena su dva intervjua na temu migracije i razvoj u Srbiji. Razgovor se ba-zirao na pet unapred defi nisanih pitanja. U svakoj fokus grupi diskutovali su eksperti, predstavnici relevantnih NVO i lica koja učestvuju u donošenju političkih odluka. Sprovedeno istraživanje i obavljeni ciljani intervjui su, pre svega, omogućili da se defi nišu konkretne i realne preporuke za balan-siranu integraciju migracionog fenomena u nacionalne politike. Ukupno je dato 38 preporuka za javne politike u Srbiji koje su podeljene prema nameni na koncepcijske i strateške, one koje se tiču osnaživanja institucija, unapređenja podataka i podrške istraživanjama, zatim slede setovi prepo-ruka o doznakama i razvoju, ohrabrivanju investiranja u zemlju porekla i podsticanju transnacionalnih aktivnosti dijaspore, dalje je defi nisano osam preporuka u cilju veće privlačnosti naših univerziteta, i na kraju su date preporuke koje se tiču pripreme za veće doseljavanje u Srbiju.

93

CITIRANA LITERATURA

Arango, J. (2000). Explaining migration a critical view. International Social Sciences Journal, 52: 283–296.

Baird, T., Klekowski von Koppenfels, A. (2010). The Serbian Diaspora and Yo-uth: Cross-Border Ties and Opportunities for Development. MDG Achi-evement Fund, YEM study.

http://www.mdgfund.org/node/4236Baćević, Lj. et al. (2011). Democracy in Unstable Social Spaces: Serbia-Report

on the Survey Conducted in November 2010 in Serbia. Belgrade: Insti-tute for the Danube Region and Central Europe, University of Vienna, Institute of Social Sciences.

Bobić, M. (2013). Postmoderne populacione studije: demografi ja kao inter-sekcija, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakul-teta Univerziteta u Beogradu.

Bobić, M., Vesković Anđelković, M., Kokotović, V. (2016). Studija o spoljaš-njim i unutrašnjim migracijama građana Srbije sa posebnim ostvrtom na mlade. Beograd: IOM.

Castilla, R. (2008). International cooperation on migration: From Cairo to the GFMD. International Migration and Development, Continuing the Dialogue: Legal and Policy Perspectives.New York: Center for Migrati-on Studies, IOM.

Carling, J. (2007). Interrogating remittances: Core a questions for deeper insight and better policies. Migration and Development: Perspectives from the South. Geneva: IOM.

Cvijić, J. (1966). Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje: osnovi antro-pogeografi je. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.

Garza, R. (2008). The costs and benefi ts of migration to sending states: the more you look, the worse it gets. International Migration and Deve-lopment, Continuing the Dialogue: Legal and Policy Perspectives.New York: Center for Migration Studies, IOM.

de Haas, H. (2008). Migration and development. A theoretical perspective. Working Papers IMI Oxford University, 9.

Despić, J. (2015). Migracije visokoobrazovanih lica iz Srbije od 1991. godine u Kanadu i Sjedinjene Američke Države. Doktorska disertacija. Beograd: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Đurić, S. (2005). Metodologija fokusgrupnog istraživanja. Sociologija, 47(1): 1–26.

European Commission. (2010). Europe 2020. A Strategy for Smart, Sustaina-ble and Inclusive Growth. Brussels: European Commission.

94


Fassmann, H., Musil, E. (2014). Conceptual Framework for Modeling Longer Term Migratory, Labour Market and Human Capital Processes. Working paper developed within the project ‘SEEMIG Managing Migration and its Eff ects in SEE-Transnational Actions towards Evidence Based Strategies’.

http://www.seemig.eu/index.php/2012-10-24-22-38-42?start=5Fassmann, H., Reeger, U. (2012). Old emmigration countries in Europe. The

concept and the empirical examples. European Immigrations. Trends, Structure and Implications. Amsterdam: Amsterdam University Pres.

Filipović, J. (2012). Management of a Diaspora Virtual University as a Com-plex Organization-Serbian Diaspora Virtual University: An Emerging Leadership of a Nation. Saarbrücken: Lambert Academic Publishing.

Hagen Zanker J. (2008). Whu do people migrate? A review of the theoreti-cal literature. Working Papers Maastricht University.

Institute of Social Sciences. (2013). Dynamic Historical Analysis of Longer Term Migratory, Labour Market and Human Capital Processes in Ser-bia. Country report developed within the project ‘SEEMIG Managing Migration and Its Eff ects– Transnational Actions Towards Evidence Based Strategies’.

http://seemig.eu/index.php/downloads-project-outputs-historical-analysis

Institute of Social Sciences, Statistical Offi ce of the Republic of Serbia. (2013). Analysis of Existing Migratory Data Production Systems and Major Data Sources in Serbia.Country report developed within the project ‘SEEMIG Managing Migration and Its Eff ects-Transnational Actions Towards Evidence Based Strategies’.

http://seemig.eu/index.php/downloads-project-outputs-data-systems

Institute of Social Sciences, Statistical Offi ce of the Republic of Serbia. (2014). National policy recommendations on the enhancement of mi-gration data for Serbia. Country report developed within the project ‘SEEMIG Managing Migration and Its Eff ects – Transnational Actions Towards Evidence Based Strategies’.

http://seemig.eu/index.php/downloads-project-outputs-policy-recommendations

IOM. (2005). Mainstreaming Migration into Development Policy Agendas. Ge-neva: IOM.

IOM. (2011). Glossary on migration. International Migration Law Series, 25.IOM, UNDP. (2015). White Paper – mainstreaming migration into local deve-

lopment planning policy and beyond. Geneva, New York: IOM, UNDP.

95

Citirana literatura

IOM. (2015). Background paper round table 2.1. Mainstreaming migration into planning at sectorial level. Migration as a Factor in Development. GFMD, October Turkey.

Iqbal, M. (2004). The migration on high-skilled workers from Canada to the United States: The economic base of the brain drain. The Internatio-nal Migration of the Highly Skilled. San Diego: University of California.

Krstić, M., Ljubičić, M. (2015). Migration of Health Care Workers from the We-stern Balkans-Analyzing Causes, Consequences and Policies: Country report Serbia. Skopje: Health Grouper.

Kupiszewski, M., Kupiszewski, D., Nikitović, V. (2012). Uticaj demografskih i migracionih tokova na Srbiju. Beograd: Međunarodna organizacija za migracije-Misija u Beogradu.

Lee, E. S. (1966). A theory of migration. Demography, 3: 47–57.Lesinska, M. (2012). Migration policy matters: a comparative analysis of po-

licy recommendation. European Immigrations. Trends, Structure and Implications. Amsterdam: Amsterdam University Pres.

Lukić, V. (2014) Korišćenje visokih tehnologija i iregularne migracije. Veze Cyber kriminala sa iregularnom migracijom i trgovinom ljudima. Beo-grad: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Manke, M. (2010). Towards Developing a Policy on Labor Migration in the Republic of Serbia-A White Paper. Belgrade: IOM.

Massey, D.S. et al. (1993). Theories of international migration: a review and appraisal. Population and Development Review, 19: 431–466

Massey, D.S. et al. (1998). Worlds in Motion: Understanding International Mi-gration at the End of the Millennium, Oxford: Clarendon Press.

Melegh, A. (2013). Perceptions of societal developmental hierarchies in Europe and beyond: A Bulgarian perspective. European Sociological Review, 29: 603–615.

Morokvašić, M. (2011). Transnational mobility of the highly skilled challen-ges for Serbia and the Western Balkans. Mobility and Emigration of Professionals: Personal and Socials Gains and Losses. Belgrade: Group 484 Centre for Migration and Intercultural Studies, Institute for Edu-cational Research.

Nikitović, V. (2009). Srbija kao imigraciona zemlja-očekivana budućnost? Stanovništvo, 47: 31–52.

Nikitović, V. (2013). Migraciona tranzicija u Srbiji: demografska perspektiva. Sociologija, 55: 187–208.

Nikitović, V., Predojević Despić, J., Marinković, I. (2015). Migrantsko stanov-ništvo Srbije. Populacija Srbije na početku 21. veka. Beograd: Repu-blički zavod za statistiku.

96


Pavlović, J., Džinović, V. (2007). Fokus grupe: Od prikupljanja podataka do kritičke prakse. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 39 (2): 289–307.

Radivojević, B. (2006). Poljoprivredno stanovništvo. Stanovništvo i doma-ćinstva Srbije prema popisu 2002. godine. Beograd: Republički zavod za statistiku, Institut društvenih nauka, Društvo demografa Srbije.

Pavlov, T. (2011). The motivation for migration of highly qualifi ed people in Serbia. Mobility and Emigration of Professionals: Personal and Socials Gains and Losses. Belgrade: Group 484 Centre for Migration and In-tercultural Studies, Institute for Educational Research.

Penev, G. (2013). Projekcije stanovništva Srbije od 2010. do 2060. Beograd: Fiskalni savet Republike Srbije.

Pison, G. (2015). Tous les pays du monde 2013. Population & Societes, 525: 1–8.

Predojević Despić, J. (2011). Prostorne karakteristike emigarcije iz Srbije: Od gastarbajtera do migrantskih mreža. Demografski pregled. 42: 1–8.

Predojević Despić, J., Penev, G. (2012). Prostorni aspekti emigracije iz Srbi-je. Tri „vruće“ emigracione zone. Stanovništvo, 50: 35–64.

Predojević Despić, J., Penev, G. (2014). Emigration zones in Serbia: 2011 Census results. Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 148: 387–397.

Rašević, M. (1995). Prihvatanje populacione politike na individualnom ni-vou. Stanovništvo, 33:41–55.

Rašević, M., Sedlecki, K. (2011). Da li je realno očekivati promene u modelu planiranja porodice u Srbiji u neposrednoj budućnosti? Srpska poli-tička misao, 4: 257–275.

Rašević, M. (2015a). Fertilitet ženskog stanovništva. Populacija Srbije na po-četku 21. veka. Beograd: Republički zavod za statistiku.

Rašević, M. (2015b). Low fertility in Serbia: new insights. Fifth International Conference of Balkans Demography – The Population of the Balkans at the Dawn of the 21st Century: book of abstracts. DemoBalk, October Macedonia.

Rašević, M. (2016). Imigracija kao impuls multikulturalnosti u Srbiji. Stanje i perspektive multikulturalnosti u Srbiji i državama regiona, SANU, IDN, decembar Srbija.

Republički zavod za statistiku. (2014). Projekcije stanovništva Republike Srbi-je 2011–2014. Beograd: RZS.

Skeldon, R. (2008). International migration as a tool in development policy: a passing phase? Population and Development Rewiev, 34: 1–18.

97

Citirana literatura

Stalker, P. (2000). Workers Without Frontiers: The Imapct of Globalization on International Migration. Boulder, Colorado: Lynne Rienner Publishers.

Stanković, V. (2014). Srbija u procesu spoljnih migracija. Beograd: Republički zavod za statistiku.

SORS. (2015). Non-Observed Economy-Remittances. Final Project Report. Data Collection Project No. 19. IPA 12 Multy-benefi ciary Statistical Cooperation Programme. Belgrade: Statistical Offi ce of the Republic of Serbia.

Stark, O. (1991). Migration of Labor. Cambridge, Oxford: BlackwellUN Departmant of Economic and Social Aff airs Population Devision.

(2015). Trends in International Stock: The 2015 Revision. New York: UN.UNDESA, IOM. (2012). Migration and Human Mobility. Geneva: UNDESA,

IOM.UNECE. (2013). ICPD Beyond 2014: The UNECE Region’s Prespective. United

Nations: New York, Geneva.UNFPA, IMP. (2004). Meeting the Challenges of Migration: Progress Since the

ICPD. New York, Geneva: UNFPA, IMP.Vlada Republike Srbije. (2015). Мigracioni profi l Republike Srbije za 2014. go-

dinu. Beograd: Vlada Republike Srbije.Vlada Republike Srbije. (2014). Мigracioni profi l Republike Srbije za 2013. go-

dinu. Beograd: Vlada Republike Srbije.Vlada Republike Srbije. (2013). Мigracioni profi l Republike Srbije za 2012. go-

dinu. Beograd: Vlada Republike Srbije.Vlada Republike Srbije. (2015). Program reformi politike zapošljavanja i so-

cijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Beograd: Vlada Republike Srbije.

Wickramasekara, P. (2015). Mainstreaming migration in development Agendas: Assessment of South Asian countries. Working Papersin Trade and Development Australian National University.

World Bank. (2005). World Development Indicators 2005. Washington DC: World Bank.

MIGRACIJE

I RAZVOJ

U SRBIJI

MIGRACIJE

I RAZVOJ

U SRBIJI

International Organization for Migration (IOM)

Organisation internationale pour les migrations (OIM)

Organización Internacional para las Migraciones (OIM)

Swiss Agency for Development

and Cooperation SDC

MC

Y K

MC

Y K

MC

Y K

MC

Y KKORICE • 250/300 gr MAT KUNSTDRUK • MAT PLASTIFIKACIJA • TIRAŽ 26

migracije i razvoj u srbiji b5 - mission in serbia i...jugu srbije i promocija izgradnje mira na...

Documents