S U B O TA / N E D E L J A , 2 6 – 2 7 . a vg u s t 2 0 1 7 , b r o j 7 2 7 1 - 7 2 7 2 , g o d i n a X X I , c e n a 5 0 d i n , 4 0 d e n , 1 , 5 K M , 0 , 7 E U R (C G ) , 1 E U R ( S L O ) , 9 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas.rs

17. Festival uli~nih svira~a GRADI] FEST / Novi Sad od 1. do 3. septembra

vogodi{nji Festival uli~nih svira~a pro{irio jeprogram i pre{ao na potpuno nov koncept –Gradi} fest koji }e se odr`ati u rusti~nom deluPetrovaradina, u podno`ju Petrovaradinske tvr|ave,

sa nastojanjem da se uka`e na bitnost ~uvanja kulturne iistorijske ba{tine ove zemlje.

Radi se o udru`ivanju snaga, znanja, iskustva, ideja iinfrastrukture Festivala uli~nih svira~a sa partnerskimorganizacijama sli~nih ideja, a u pitanju su filmski festivalCinema City, Pop Up (Berberaj & Public P), Scenatoria, Suburbium,Fru{ka}, Happy Trash Production, Ugrip i AAaaa festival.Osnovna `elja partnerskih organizacija okupljenih pod okriljemGradi} festa je da svi zajedno izgrade novi festival i budu deojedne potpuno nove urbane i umetni~ke pri~e. Vizija oPodgra|u Petrovaradinske tvr|ave kao uzbudljivomumetni~kom i turisti~kom kvartu i prirodnom nastavkupe{a~ke zone centra Novog Sada, posta}e stvarnost tokom tridana trajanja Gradi} festa, kada }e se na ulicama udru`itimuzika, film, umetnost i zabava. Festival je oduvek te`io ka~istim, akusti~nim i kamernim prostorima koji omogu}avajuintimniji kontakt izme|u izvo|a~a i publike, stoga je ambijent

Podgra|a izuzetnopogodan za ovakvuvrstu de{avanja, jerdoprinosi stvaranjuneposredne vezeizme|u kulturnognasle|a, javnogprostora, uli~neizvo|a~ke umetnosti iposetilaca.

Kao i prethodnih 16godina u programu }eu~estvovati izvo|a~i izSrbije, regiona, Evrope,ali i drugih udaljenihdr`ava, a ~ini}e gamuzi~ki nastupi, filmske

i video projekcije, performansi, ambijentalne predstave,umetni~ke instalacije... Festival uli~nih svira~a je jedan odvode}ih besplatnih festivala u regionu. Svake godine poseti gavi{e od 45 hiljada ljudi iz Srbije i regiona, a specifi~an je poprogramu umetnika iz celog sveta, koji je pogodan za svestarosne grupe. Svi programi festivala i ove godine }e bitibesplatni. Festival nastoji da tokom koncipiranja i realizacijeprograma u {to ve}oj meri koristi ve} postoje}u infrastrukturuPodgra|a, uklju~i mnogobrojne lokalne organizacije, preduze}ai pojedince sa ciljem da se aktivnosti festivala prilagodepotrebama zajednice i da se stanovnici aktivno uklju~e uprojekat.

Festival uli~nih svira~a – Gradi} fest, organizuje Umetni~kaasocijacija Inbox uz pokroviteljstvo Grada Novog Sada iPokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnoses verskim zajednicama, kao i Ambasade Sjedinjenih Ameri~kihDr`ava u Beogradu, UNIQA osiguranja i kompanije SBB.

GRADI] FEST

POKROVITELJI FESTIVALA

MI GRADIMO GRAD, JER MI OVDE @IVIMO

OKao i prethodnih 16 godinau programu }e u~estvovatiizvo|a~i iz Srbije, regiona,Evrope, ali i drugihudaljenih dr`ava, a ~ini}ega muzi~ki nastupi, filmskei video-projekcije,performansi, ambijentalnepredstave, umetni~keinstalacije...

“

II s u b o t a / n e d e l j a , 2 6 – 2 7 . a v g u s t 2 0 1 7 .17 | festival uli~nih svira~a III

d po~etka novog mile-nijuma, a zahvaljuju}iFestivalu uli~nih svira-~a, i Novi Sad stoji na

mapi redovnih evropskih godi{njihskupova uli~ne umetnosti, a pose-}uju ga svi najpoznatiji uli~ni svira~isveta. Na taj na~in, oni na ovo pod-neblje donose kulturu i duh svojihsredina, da bi ih razmenjivali sa ov-da{njim ljubiteljima uli~ne umetno-sti i drugim izvo|a~ima. Festival po-slednjih godina sebi zadaje jo{ je-dan zadatak – on skre}e pa`nju nasamo Podgra|e Petrovaradinske tvr-|ave, i zapo~inje dijalog sa instituci-jama, udru`enjima i sugra|anima ova`nosti i budu}nosti Gradi}a. S timu vezi Festival uli~nih svira~a izrodioje novu ideju, koncept, plan – Gra-di} fest. O ovome je za Danas go-vorila izvr{na direktorka festivala,Natali Beljanski Popovi}.

Gradi} fest rodio se iz ideje da najednom mestu okupimo na{e prija-telje i saradnike iz oblasti muzike, fil-ma, pozori{ta i vizuelnih umetnosti,i u nama omiljenom prostoru Pod-gra|a Petrovaradinske tvr|ave pred-stavimo lokalnu i regionalnu scenu.Ta~ka u kojoj smo se susreli je ube-|enje da zajedno lak{e mo`emo dapokre}emo promene i menjamostvarnost koja nas okru`uje. Sama~injenica da smo se udru`ili oko za-jedni~kog cilja, a to je revitalizacijaGradi}a, je zna~ajna, i rekla bih ~ak ida predstavlja jedan pravi vizionar-ski poduhvat – ka`e ona na po~et-ku razgovora.

Koliko se napredovalo u napo-rima da probudite Gradi}, i kojisu to problemi i planovi bitni ubudu}em periodu Podgra|a? [tabi izmena Gradi}a zna~ila za titu-lu Evropske prestonice kulturekoju je poneo Novi Sad?

– Vizija o Podgra|u kao uzbudlji-vom umetni~kom i turisti~komkvartu i prirodnom nastavku pe{a~-ke zone Novog Sada postaje stvar-nost tokom tri dana festivala, i to jepo~etak promene. Po~ela je i dugo-o~ekivana rekonstrukcija fasada,{to je tako|e veliki korak. Me|utim,nisu samo fasade problemati~ne uPodgra|u – vibracije i buka koje in-tenzivan saobra}aj izaziva zasigur-no uti~u na stanje objekata, kao i nakvalitet ̀ ivota njegovih stanovnika.Ve}ina zgrada nema gradsko greja-nje, infrastruktura je veoma stara, avozila se parkiraju svuda jer nemadovoljno parking mesta za stanare.U kontekstu Evropske prestonice kul-ture, kratkoro~no, obnova Podgra-|a bi zna~ila bolje predstavljanjepred stranim i doma}im turistima,kao i dobijanje jedne izuzetno va-`ne turisti~ke atrakcije i za 2021, jerje Gradi} najbolje o~uvana baroknacelina u Srbiji, a mo`da i u regionu.Dugoro~no gledano, na taj na~in bise zna~ajno popravio kvalitet `ivo-

ta stanovnika Gradi}a, pospe{ila lo-kalna ekonomija koja je potpunozamrla, i pove}ala turisti~ka poseta.Na{a ideja je da zadr`imo publiku uPodgra|u, da ih podsetimo koliko jelep, va`an i inspirativan Gradi}. Fe-stival je na neki na~in samo sceno-grafija, a za nas i na{u publiku glav-nu ulogu igra prostor. Cilj je da sestvori prijatan ambijent koji }e po-setiocima omogu}iti da se susretnusa arhitekturom i istorijom mesta ukom se nalaze.

Uloga ovog festivala je i posta-vljanje odre|enih kulturnihobrazaca koji su izuzetno va`niza gradnju identiteta Novog Sa-da. Koji su to obrasci koje Gradi}fest nosi?

– U kontekstu dana{njeg trenut-ka i stvarnosti koja nas okru`uje, ~i-ni mi se da su prevazi|ene one sta-re forme manifestacija kad su festi-

vali bili svojevrsne smotre kulture.Na`alost, vreme u kojem `ivimo vi-brira nestabilno{}u, a ideja zajedni-{tva, koja je bila osnov na kom jegra|en dru{tveni `ivot u vremeni-ma stare Jugoslavije, ~ini mi se da jedanas gotovo skroz zamrla. Festiva-

li su svakako jedan od identitetaNovog Sada, ali bilo bi dobro daimaju i aktivni karakter, ta~nije misi-ju u cilju pobolj{anja urbane zajed-nice u kojoj se de{avaju. Festivaluli~nih svira~a pro{le godine potpu-no se prilagodio novom prostoru –Podgra|u Petrovaradinske tvr|ave, ito sa idejom da bude samo oru|eza revitalizaciju te sredine, koja jedesetinama godina bolna ta~kaNovosa|ana. To zna~i da smo i to-kom kreiranja novog koncepta, ali itokom promocije i realizacije festi-vala, uvek prostor stavljali u fokus,iznad samog festivala i njegovogprograma. Na{ pro{logodi{nji slo-gan bio je – Budimo Gradi}. Ove go-dine pod istom idejom, ali u pro{i-renom sastavu, nastavljamo misiju.

Podgra|e ima nesporan poten-cijal za reanimaciju. S tim u vezina festivalu }e biti odr`ana i kon-ferencija u saradnji sa udru`e-njem gra|ana „Suburbium“?

– Zatvaranje saobra}aja najva-`niji je preduslov za revitalizacijuove sredine i njen kontinuirani na-predak, pa i za odr`ivost izgleda istanja fasada koje }e biti rekonstru-isane u narednih godinu dana. Mi-slim da nam je svima jasno da bezte odluke koja }e zaista biti odogromne va`nosti za Grad, ne mo-`emo o~ekivati ozbiljnije promeneu toj sredini. Ako o~ekujemo da to-kom 2021. veliki broj turista nemi-novno gravitira ka Tvr|avi, Gradi}treba spremno da ih do~eka, tj. daih do~ekaju njegova arhitektura,istorija, mitovi, legende, simboli,stanovnici... Kako bi se zapo~eo di-jalog na ovu temu, u sklopu festiva-la odr`a}e se konferencija upravoo pitanjima saobra}aja u Podgra|u.

NATALI BELJANSKI POPOVI]: VIZIONARSKI PODUHVATRE^ DIREKTORKE

PARTNERSKE ORGANIZACIJE

O

Vizija o Podgra|u kao uzbudljivom umetni~kom i turisti~kom kvartu i prirodnomnastavku pe{a~ke zone NovogSada postaje stvarnost tokomtri dana festivala, i to je po~etak promene

“

Cinema CityJubilarno, deseto izdanje internacionalnogfilmskog festivala Cinema City odr`a}e seupravo na ovogodi{njem festivalu. Promenalokacije pod krilaticom da je ceo grad bioskop“jeste ono po ~emu je ovaj festivalprepoznatljiv.

Na sve~anom otvaranju bi}e uru~enenagrade IBIS za doprinos doma}ojkinematografiji Mirjani Karanovi}, istaknutoj ivi{estruko nagra|ivanoj glumici i rediteljki, iMiodragu Mi{i Milo{evi}u koji je, poredzapa`enog snimateljskog i producentskograda na vi{e desetina filmova, zaslu`an i zaafirmaciju velikog broja danas uspe{nihdoma}ih filmskih stvaralaca. Nakon sve~anedodele nagrada, festival }e otvoriti Rekvijemza gospo|u J. reditelja Bojana Vuleti}a, filmkoji je osvojio vi{e nagrada na svetskimfestivalima. U okviru programa tokom tri danafestivala bi}e prikazano oko 60 ostvarenjanezavisne produkcije. Kao i prethodnihgodina, Cinema City donosi nesvakida{njifilmski izbor i uzbudljiv program fokusiran namla|e autore i nezavisnu produkciju. U okviruakademskog programa Cinema City festivala,ove godine }e biti organizovani edukativnisadr`aji – filmske radionice za decu, seminariza profesionalce koji koriste kreativneindustrije u radu sa mladima, paneli koji }epredstaviti mogu}nosti za finansiranjefilmskih delatnosti i drugi sadr`aji.

SuburbiumKonferencija Saobra}aj u Podgra|uPetrovaradinske tvr|ave / Od lokalnog karegionalnom, odr`a}e se u subotu, drugogdana festivala. Prezentacije }e imatiuniverzitetski profesori, arhitekti, istori~ariumetnosti, arheolozi, gra|anska udru`enja, apozvani su i predstavnici pokrajinske i gradskevlasti. U~esnici iz nekoliko gradova Srbije iBudimpe{te poku{a}e da sagledajumogu}nosti prilago|avanja saobra}aja uPodgra|u, u kontekstu o~uvanja ove kulturnoistorijske ba{tine. Konferenciju u sklopufestivala organizuje partnersko udru`enjeSuburbium, osnovano upravo u Petrovaradinu.

UGRIPProgram [etnja ~ulima kroz legende Tvr|avena umetni~ki na~in suo~i}e posetioce sabrojnim legendama koje kru`e misti~nimlagumima. Urbani gerila ratnici iz podzemlja(UGRIP), u sklopu svog programa, izme|uostalog, predstavi}e i izlo`bu fotografijapodzemlja i nadzemlja Petrovaradinsketvr|ave, kao i skice urbanih legendi podnazivom Vremenska kapija. Na istom mestubi}e organizovana i nagradna igra saanketom. Njihova ~etiri predava~a uprostorijama Gradi} festa prezentova}ePetrovaradinsku tvr|avu iz ugla vojne istorije imitologije.

ScenatoriaProgram pod zbirnim nazivom i temomZa{tita, u duhu promena koje se de{avaju nafasadama Podgra|a postavi}e pitanje kakva

je za{tita potrebna Gradi}u da bi svipotencijali bili prepoznati i kori{}eni. Uorganizaciji udru`enja Scenatoria, posetioceovogodi{njeg festivala do~eka}e Street artperformans Morali, gde }e publika imatipriliku da vidi stvaranje i nastajanjeumetni~kog dela koje }e slikati novosadskiumetnici Jovan Obradovi} [pira i AleksandarBun~i}. Performans je inspirisan neobi~nimsledom doga|aja koji su se proletos odvili ugradu. U sklopu programa posetioci }e videti iTriglav, spomeni~ku skulpturu u nastajanju(od recikliranog plasti~nog otpada)novosadskog umetnika Dejana Jankova.Rodna ku}a bana bi}e platno po kojem }eumetnik Rodrigo Guzman Cazaresprojektovati Slike na zidu. Na istoj adresi bi}epostavljena prostorna umetni~ka instalacija –intervencija u prostoru Za{tita.

Pop UpGlavni scenski doga|aj na Pop Up stejd`u bi}ekabaretska predstava glumaca Narodnogpozori{ta u Somboru u subotu uve~e, dok }edan ranije tu ulogu imati Andrej @ivan~evi} samuzi~kim aktom uz gitaru i klavir. Tokomfestivala na ovom punktu }e biti otvorena iizlo`ba fotografija PDP konferencije kreativnihmedija, kao i postavka analognih fotografijamladih novosadskih umetnika sa de{avanja uokviru Pop Up platforme. Platforma zabavePop Up, koju ~ine Berberaj i Public P,predstavi}e svoj vid nove dimenzije old skul`urki.

Happy Trash ProductionNajneobi~nija plesna ve~er na koju mo`edospeti prose~an ovda{nji klaber, bi}e deofestivala zahvaljuju}i grupi umetnikazajedni~ke sklonosti ka neuobi~ajenom inesvakida{njem. Did`ej i vid`ej Happy Trash`urka u Podgra|e donosi istinsku diskogroznicu. Happy Trash Production jeumetni~ka trupa osnovana 2003, i ~ine jemnogobrojni novosadski umetnici koji u radukoriste razli~ite jezike kao izra`ajna sredstva –fotografije, instalacije, audio-vizuelne radove iperformanse.

Aaaaa festivalLjubitelji ekstremnih i tzv. zelenih sportovaima}e svoje omiljeno mesto u Podgra|u, gde}e AAaaa festival imati svoj punkt za neke odmanje poznatih adrenalinskih disciplina –airsoft i planinski bord. Airsoft je pu{ka sapatronama nalik na pejntbol, koje ovog putanemaju boju, a puca se u fiksiranu metu.Planinski bord ili ATB je specijalna vrsta daskeza vo`nju prilago|ena neravnim i ekstremnimplaninskim terenima, koje uz odre|enuve{tinu vo`nje vi{e nije tako te{ko savladati.

Fru{ka}Udru`enje gra|ana Fru{ka}, kao partner uorganizaciji Gradi} festa, na svom punktuprezentova}e razna u`ivanja u blagodetimaFru{ke gore, prvenstveno u vinu i raznim|akonijama iz doma}e radinosti.

SVE^ANO OTVARANJE

ZAJEDNI^KIM SNAGAMAZA GRADI] FEST

POVORKA GRA\ANA I UMETNIKAFestival u petak, 1. septembra tradicionalno otvara sve~ana povorka gra|ana i umetnika na ~ijem~elu }e biti {vajcarski sastav limenih duva~a Bras bend Fla~. Okupljanje po~inje u 19.30, a povorkakre}e u 20 sati od Trga slobode do Beogradske kapije u Gradi}u.

Bras bend Fla~ priredi}e sa 30 u~esnika jedinstveno, emotivno, ali i adrenalinsko iskustvoslu{anja kora~aju}eg bleh sastava, te }e prisutni mo}i da u`ivaju u alpskoj muzi~koj tradiciji dugojosam decenija. Vizuelni deo povorke ~ini}e pet zlatnih ptica napravljenih od balona kojepredstavljaju simbol mira, i koje su prisutne na grbu Petrovaradina. Baloni, koji su ~esto ukolektivnoj podsvesti povezani sa animacijom i zabavom, u ovom slu~aju postaju umetni~keskulpture velikih dimenzija, koje }e sama publika nositi i pokretati tokom povorke. Autori skulpturasu Nenad \uki}, Novosa|anin koji `ivi i radi u Francuskoj, i Sean Rooney iz Kanade, jedan odpoznatijih svetskih Baloon umetnika koji }e na festivalu nastupiti i kao muzi~ar, sviraju}i na svojimjedinstvenim instrumentima koje pravi od balona. Nakon povorke koja otvara Gradi} fest,nastupi}e Cristopher Paul Stelling – autenti~an ameri~ki trubadur koji putuje da bi svirao i peva da biputovao, sa vi{e od 250 nastupa godi{nje. Repertoar autorske folk muzike izvodi ekspresivnompeva~kom tehnikom i jedinstvenim fingerpiking stilom sviranja gitare uz pratnju tro~lanog sastavavioline, kontrabasa i perkusija. Paralelno sa povorkom, Urbani gerila ratnici iz podzemlja (UGRIP)vodi}e organizovanu {etnju podzemljem, a kolonu }e pratiti iskusni vodi~i, poznavaoci podzemlja imitova. U~esnici ove interaktivne predstave ima}e priliku da uklju~e sva ~ula i upoznaju tunelekroz igru mirisa, sve}a, svetla i tame, uz mnogobrojne legende.

OD SAD PREKO EVROPE DO LIBANAU stranoj selekciji muzi~kog programa u~estvova}e zanimljivi pojedinci i sastavi iz SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava, Kanade, Nema~ke, Austrije, Holandije, [vajcarske, Italije, Slovenije i Libana.

Love and revengeOrijentalna poslasticaovogodi{njeg Gradi} festanamenjena je prvenstvenoonima koji nikada nisuposetili Bliski istok, a `arko`ele da osete njegovuegzotiku boja, mirisa i presvega – zvukova. U pitanjuje muzi~ka refleksijakulturnog identiteta, kojapomalo zaboravljenimstarim arapskim filmovimai popularnim songovima daje novi `ivot, adaptiraju}i ih na principima savremena muzi~ke produkcije i vizuelne estetike.

The Trouble NotesBerlinski uli~ni bend sainternacionalnim iskustvom i vi{e od400 koncerata u istoj, tro~lanojpostavi. Violina, gitara i perkusije uzmuzi~ki miks bez prave definicije, alisa ogromnim umetni~kim i zabavnimpotencijalom, priredi}e nevolje samoonim krajnje skepti~nim, nedovoljnoopu{tenim i nesvesnim da ispred sebeimaju pravi spektakl savremeneakusti~ne muzike.

Renzo RuggieroSrednjovekovna muzika raznihevropskih naroda uz autorski pe~at iveliko instrumentalno majstorstvo,odlika je nastupa Italijana sa boravi{temu {panskom Toledu. Sa njim sti`u i dveposlastice za ljubitelje neobi~nih, starih iretkih instrumenata – {vedskanikelharpa iz 15. veka i persijski santur,nalik na nama poznatiji cimbalon. Na Gradi} festu nastupi}e u vi{enavrata tokom sva tri dana.

OD REGEA I LATINO D@EZA DO POPA I ROKABitipatibiOmamljuju}e erotizovana atmosferauz dozu neizvesnosti i pritajeneopasnosti, odli~na je startna pozicija zaovaj drim-pop bend. [uogejz ili spejs rokdrugi su termini za specifi~an ̀ anrspore, te{ke, gotovo ambijentalne rokmuzike koja pleni jednostavno{}u,dubinom i snagom tekstualne poruke,ne{to nalik na Stereolab ili Mazzy Star.

Bojana Vunturi{evi}Novo/staro lice, ex-vokal sastava Svina pod, odnedavno je u solisti~kimvodama gde je ve} stekla sasvimzavidnu reputaciju. Prepoznatljiveboja glasa i jedinstvenog stajlinga,ova hrabra mlada `ena nastavlja(ne)sigurnim stazama doma}e scenene{to sporijim tempom, ali istudioznijim pristupom pisanjupoezije

Luke BlackMuzika kojom se brzinomsvetlosti penje na doma}im,regionalnim iinternacionalnim top-listama,(ne)tipi~na je neo-pop matricau elektronskom ruhu, sazanimljivim tekstovima kojigovore o svetu i svakodnevici,okru`enju, generacijskimbubama i, naravno – ljubavi.

Hornsman CoyoteRege muzika i rasta ideologijaoduvek su bliske ljubiteljima muzike idrugih srodnih stvari na ovimprostorima. Shodno tome iHornsman Coyote je institucija kojojposebno predstavljenje nijepotrebno. Nemanja Koji} je jedan odnajdoslednijih muzi~ara doma}escene, vrstan svira~ na brojniminstrumentima, u svirao je sasastavima Del Arno bend, Sunshine,Eyesburn, Soulcraft i Remedy.

Mambo Stars@iva institucija latino d`eza sa brojnim poklonicima, kako u naj{irem auditorijumu, tako ime|u muzi~arima. Ideja vodilja koja okuplja ovaj bend i njegove poklonike pre svega je dobrazabava, a muzi~ka kritika tvrdi da su nastupi Mambo Starsa istinski rimejk sre}nog `ivota iznekih ranijih vremena, poput zlatnih 1980-ih.

IZBOR IZ DOMA]EG PROGRAMA

IZBOR IZ STRANOG PROGRAMA

IV s u b o t a / n e d e l j a , 2 6 – 2 7 . a v g u s t 2 0 1 7 .17 | festival uli~nih svira~a

S P E C I J A L N O I Z D A N J E L I S T A D A N A SUrednik Dragan Sto{i}; Tekstovi Gordana Nonin, Tamara Kopestinskij; Korektura Ana Ron~evi}; Obrada fotografija Mina Crnobrnja; Prelom Zoran Spahi}.FESTIVAL ULI^NIH SVIRA^A17

BOJANA KARAVIDI]: BU\ENJE ZABORAVLJENOG GRADAPrvi koji se u decenijama posle Drugog svetskog rata odlu~io da predstavi osmi{ljeniprogram u Donjem gradu Petrovaradinske tvr|ave – Gradi}u, ambijentalnoj celini iz 18.veka, jeste Festival uli~nih svira~a. To je u na{em okru`enju ravno doga|aju kao kad je~ovek kro~io na Mesec. Jer, Gradi} je neotkriven za sve osim njegovih oko hiljadustanovnika koji se svakodnevno suo~avaju sa nepostoje}om infrastrukturomneophodnom svakom naselju. A re~ je o ba{tini, biseru koji bi po`elela svaka dr`ava.Do`ivljavam Festival uli~nih svira~a kao princa koji je probudio Zaboravljeni grad –Podgra|e Petrovaradinske tvr|ave, na{u Trnovu Ru`icu o kojoj je pisao Laslo Vegel u eseju

objavljenom u knjizi Zaboravljeni grad – Podgra|e Petrovaradinske tvr|ave. To {to Festival pro{iruje listu saradnikapozdravljam. U vremenu deoba, svako zajedni{tvo obe}ava. Ipak, potrebno je voditi ra~una o osnovnom okviru, kakose sadr`aj o`ivljavanja ove kulturno istorijske ba{tine ne bi pretvorio u cirkuski. Nadam se da se to ne}e dogoditi!

Autorka je novinarka, stanovnica Gradi}a

DANIJELA VUKOV RUS: PODGRA\E – PRIRODNO STANI[TE ZA UMETNOST

Publika Festivala uli~nih svira~a i Cinema City pokazala se kao publika koja razume i podr`ava umetnost, a Gradi}predstavlja prirodno stani{te za to. Saradnja izme|u ve} postoje}ih organizacija i festivala {alje va`nu poruku i negujejednu lepu ideju o o~uvanju kulturne ba{tine i kulture uop{te. Podgra|e Petrovaradinske tvr|ave, jedan od najlep{ih alii najzapu{tenijih delova grada, nesumnjivo treba da postane kvart u kom }e se negovati kultura, umetnost istvarala{tvo. Kako zbog istorijskog zna~aja tako i zbog svoje lokacije i ve} postoje}e lepote baroknog ambijenta,Gradi} zaslu`uje ve}u pa`nju i negu u svom o~uvanju, jer zasigurno mo`e da postane naj{armantniji, ali i turisti~kirelevantan deo Novog Sada kojim bi jednog dana svi mogli da se ponosimo.

Autorka je menad`erka festivala Cinema City

PODGRA\E ZASLU@UJE BOLJI TRETMANTek poznavanje i razumevanje Gradi}a mo`e obezbediti podr{ku njegovoj smislenoj obnovi i dugoro~no re{avanjeproblema sa kojima se bori. U idealnoj viziji budu}nosti Podgra|a, vidimo informativni centar u kom posetioci moguda se informi{u o Petrovaradinskoj tvr|avi. Kako je Novi Sad delimi~no nastao zbog same Tvr|ave, smatramo da jePodgra|e Petrovaradina jedan od najzna~ajnijih delova grada, i da kao arhitektonsko-istorijska celina zaslu`uje ve}upa`nju i bolji tretman, poput sli~nih urbanih celina u drugim evropskim gradovima. Infrastrukturni i drugi problemi –saobra}aj, nedostatak javnog toaleta i infrastrukture za odlaganje sme}a, nedostatak urbanog mobilijara i, kona~no,lo{e stanje pojedinih objekata i njihova polunapu{tenost, jesu ozbiljni i veliki izazovi, ali su istovremeno re{ivi ukolikopostoji volja i strategija. Svaka pozitivna promena u Gradi}u sigurno ima {iri zna~aj za Novi Sad, a EPK je velika {ansakoja omogu}ava strate{ki pristup u re{avanju kompleksnih izazova i dugoro~no unapre|ivanje gradskih celina.

Udru`enje Scenatoria

BIRAMO KUDA IDEMOAko ljudi svojim kretanjem stvaraju prostore; ako postojimo uvek uodre|enom, konkretnom mestu ~iji se prostor osmi{ljava me|u nama itransformi{e u vremenu, onda logi~no podi`emo pogled i biramo kudaidemo i u kakvom ambijentu ̀ elimo biti – kreativni tim Festivala uli~nihsvira~a

Nakon 15 godina postojanja Festivala uli~nih svira~a, organizatorisu pro{le godine odlu~ili da pokrenu i iniciraju kandidovanjePodgra|a Petrovaradinske tvr|ave za ono {to mu i prili~i – da budeprirodan produ`etak centra Novog Sada. Festival se od tada odr`avana novoj lokaciji, i time se jo{ vi{e pribli`ava elementarnim ciljevimaove manifestacije – oplemenjivanje ulica i uop{te gradskih prostorakoji nose vredno graditeljsko nasle|e, decentralizacija kulturneponude, kao i specifi~ni kulturni doprinos lokalnoj zajednici.Izme{tanjem na novu lokaciju, Festival pru`a priliku umetnicima,posetiocima, lokalnom stanovni{tvu i gradu uop{te, da aktivnou~estvuje u kreiranju nove umetni~ke i urbane sredine.

Podgra|e Petrovaradinske tvr|ave, iliti Gradi}, decenijama ostajeskriven, iako prethodi Novom Sadu i njegovo je ishodi{te. Netaknutosvedo~anstvo vremena u kojem je nastao, ovaj svojevrstan grad-muzej samo je prolaz za Tvr|avu ili prolaz ka jugu. Suo~eni saproblemom da Novosa|ani kroz Gradi} prolaze samo da bi stigli doTvr|ave, ekipa Festivala uli~nih svira~a smatra da bi se to moglo upotpunosti promeniti. Podgra|e bi moglo biti ure|en barokni gradi}na Dunavu, sa duhom i ambijentom koji jo{ uvek ~uva, neguje ioslikava vreme kada je nastao – rani 18. vek. U{u{kane, gusto zbijeneku}ice sre|enih fasada i uske ulice sa krupnom kaldrmom, prelepacrkva podno monumentalnih zidina i ~uvena Beogradska kapija,sami po sebi podsti~u na kreativnost i avanturu. Pored crkve Sv.Jurija koja je izgra|ena 1701. u baroknom stilu, u Gradi}u nalazimo iku}u u kojoj je ro|en ban Josip Jela~i}, a u ~ijem je podrumu danasdobro poznata konoba. Jedan od najveli~anstvenijih objekata uPodgra|u je Beogradska kapija, zdanje sagra|eno 1753. uklasicisti~kom stilu, koje povezuje bastion Sv. Ignacija sa bastionomSv. Ernesta. Iznad ovalnog prolaza kapije nalazi se grb Novog Sada.Vredna pa`nje je i barutana Josif koja je sme{tena u Vodenom gradu(Vaser{tatu) Petrovaradinske tvr|ave, koja je 1991. progla{ena zanepokretno kulturno dobro, ta~nije za prostorno kulturno-istorijskucelinu od velikog zna~aja. Festival uli~nih svira~a ima nameru dapodstakne mi{ljenje o Gradi}u kao mestu spone, koja bi mogla bitinadahnu}e kulturne produkcije i veza pro{log i budu}eg NovogSada, i poru~uje – @elimo Gradi} koji je prirodan nastavak jezgraNovog Sada na drugoj obali ili obrnuto, centar Novog Sada kojije sa druge strane Dunava.

Mi gradimo grad, jer mi ovde ̀ ivimo.Budimo Gradi}!

BUDIMO

GRADI]