// metal fanzin // Fanzin o metal muzici, sa naglaskom na death & black podžanrove.

Broj 19 (izašao 12.decembra 2016.) Samizdat.

Elektronsko i štampano izdanje.

Glavni urednik i recezent: Andrej Romić Tehnički urednik / dizajn: Desya Lovorov

Tehnički urednik / redizajner u ovom broju: Antonio J. (blog Ciklonizacija)

Ostali recezenti u ovom broju:

Osore Misanthrope, Erwin Magiełda, Arpad Korenci (ArpKor Design),

Igor Poprocki, Aleksa Nedeljković.

Klikom na omot izdanja otvarate Bandcamp/Youtube link za preslušavanje,

a klikom na logo otvarate „Facebook“ stranicu „Nekrst Fanzina“.

www.facebook.com/nekrstfanzin

2

Allegaeon: Proponent for Sentience

Orkestralni intro na samom početku prve pesme od 12, od kojih je svaka petominutna, pa čak i više - ovaj deo me baš podseća na neke pesme italijanskog Fleshgod Apocalypse sastava, zbor malopre pomenutih orkestrala. Posle dobrih 2

minuta kreće rasturajuća gitara ogromnim brzinama i čuje se i vokal, koji me oduševljava, sumnjao sam malo u njega na početku, jer jelda zna da je nov lik u bendu, a ko još nije čuo, Allegaeon je zamenio pevača, i od 2015-e godine peva Riley McShane, više poznat iz sastava Continuum-a i Son Of Aurelius-a. Vokali su mu odgovarajuće duboki, savršeno se potapaju u zvuku koji Allegaeon može da pruži. Prvo iskustvo s novim vokalom što smo mogli čuti je bio osmominutni single, koji je isto ove godine izašao, a dobio je ime: Gray Matter Mechanics-

Appasionata Ex Machinea. Naime, Proponent Of Sentience je četvrti studijski full length album ovog naučno-obsesivnog Colorado tehnikalno-melodičnog det metal sastava. Bliskih 8 godina na sceni, Allegaeon je uspeo da dokaže kako dobro ide kombinacija ova 2 žanra, i da kroz albume on svaki put sve više i više evoluira. Dakle, sama evolucija nikad ne prestaje, i time bih mogao da zaključim da je

Proponent For Sentience njihov vrh karijere(dosad). Kao što sam rekao, jer ne možemo nikad da znamo šta će budućnost da nam donese...ali zato mogu da budem uzbuđen. Allegaeon kao bend ima sjajnu budućnot, i vrlo rado ću da ih

pratim u svemu što urade.

3

Giraffe Tongue Orchestra: Broken Lines (Originalno napisano za „Headbang“ blog)

Wow. Debi album s kojim ću vas upoznati je vrlo bizaran, eksperimentalan, produkt nove supergrupe koja sadrži članove Alice In Chains-a, Mastodon-a i The

Dillinger Escape Plan-a. Broken Lines, prvi album sastava Giraffe Tongue Orchestra je album od 10 pesama istinskog i kreativnog hevi i progresivnog

metala. Što se tiče navedenih projekata od kojih se sastav sastoji, ne očekujte ništa slično tome, jer je bend koncentrisan na sasvim originalan, nesvakidašnji zvuk ovog žanra. Pesme kao Blood Moon i Crucifixion su dobile zvanične videe

pre izlaska albuma. Supergrupa može mnogo da znači, ponekad su iste napravljene čisto da se nešto napravi pod znacima navoda i eto, da se dobije jedan lepo prodavan album. Kod benda Giraffe Tongue Orchestra uopšte nije tako, ovi nama dobro poznati majstori su skupili sve svoje ideje i izdali jedan

super album u ovoj godini. 10/10

4

Macabra - ...To the Bone (Originalno napisano za „Metal Jacket Magazine“)

Macabra je jedan internacionalan projekat, kolaboracija, tj. saradnja između dobro nam poznatog Mark Riddick-a, dobro poznatog horror umetnika i ilustratora u underground metal sceni, takođe poznat iz projekata kao Fetid Zombie, Grave

Wax, Unburied, i još mnogih, ja njega smatram kao jednog od najbolesnijih ilustratora ovog žanra. Mark je odradio sve instrumente na ovom albumu, kao i na

celoj diskografiji benda, a naravno vokale je radio ništa manje bitniji Adrien Weber, nadimka Lord Genocide, poznat iz Vociferian benda i još mnogih, manjih

projekata. Adrien je iz Francuske, dok je Mark iz SAD-a, ali to ih nije zaustavilo da oformiraju bolestan death metal projekat, maksimalno fokusiran na staru školu,

koja je neka bolesna mešavina Američkog i Evropskog death metala, negde između. Kreirajući teške, ali ipak krajnje tehnikalne rifove za ovaj žanr, s mnoštvo

melodija, i sve to odrađeno u fori 8 prebolesnih pesama, posle kojih kad ih poslušati, osećaćete se prljavim u duši. To The Bone album, drugi s punom

dužinom, je vrlo teško za slušati online, može se naći jedna pesma, koju ću vam linkovati, ali kako bi čuli celu stvar, morate imati fizički format, ili kasetu ili disk,

koje su, inače prebolesno odrađene, i uz nju ide jedan vanredni buklet tj. knjižica puna radova Marka. Prava poslastica za ljubitelje odvratnog prljavog horora u

stilu death metala.

5

Neurosis: Fires Within Fires

(Originalno napisano za „Metal Jacket Magazine“)

Bivajući jedan od onih bendova za koje ste uvek uzbuđeni kad će li više izbaciti nešto novo, i ako izbace, šta li će to biti? Sa svojom 31-o godišnjanom karijerom

Neurosis je pokazao da ako se pokupi dostojan tim ljudi, kreiranje muzike će trajati i par decenija. Sve od ranih stadijuma hardkor pank-a, kroz progresivne, post, ambient, sludge metal žanrove, Neurosis je sa svojih 11 studio albuma s

punom dužinom pokazao moć u muzici, pokazao da muzika često, ako ne i svaki put, više govori od reči. Najnoviji album benda, Fires Within Fires, koji je izdat za Neurot Recordings je naslednik 2012-og albuma Honor Found In Decay. Album

ima 5 pesama, ali nikako kratkih! Svaka pesma traje duže od 6 minuta, a poslednja, Reach, je čak 10:36. Album počinje laganom atmosferom, samo kako

bi ta tišina bila bukvalno slomljena sa strana brutalnih, masnih, post i sludge rifova, a vokala pogotovo, koji su onaj tipičan, southern stajl vokala. Svaka pesma

ima nešto drugačije da kaže, ali ako volite Neurosis, to vas ne bi trebalo da iznenadi, i toliko ću samo reći da ako ste fan benda, i čitate recenzije da se

uverite, valja li album, da, jebeno valja. Ubija! Kakav drugi dokaz vam treba sem ovoga? Slušajte!

6

Wizards of Gore: Tales of PartyPornoGoreGrind

(Originalno napisano za „Princip“ fanzin)

Veoma spori, žestoko sladžirani, brutal death, tj. SLAM rifovi, odvratno prljavi i nejasni pig squeal-ovi, otežavajući momenti. Sirovi intro snimci s vremena na

vreme, bukvalno sve, i muzika, i lirikala, i mot, logo, ime, sve je koncentrisano na humorističnu stranu društva. Mislim, jasno je čim vidite omot. Isti sadrži pun kurac

dildosa, fekalija, rasturenih pičoka, posranih i uništenih zidova,i još mnogih, skrivenih detalja, od kojih mi je absolutni favorit parodija St. Anger albuma

snimljenog sa strane benda Metallica. Priznajem, kad sam to video, crkao sam od smeha! Pesme tek ni da ne pominjem! Numere kao GRINDING THE GRANNY, ili

Sun Rose Over The Asshole, su prosto prebolesne. Wizards Of Gore, bend, Hrvatskog porekla, su izdali svoj debi album 2. Septembra ove godine za Srpsku

izdavačku kuću Miner Recordings, a pre objavljivanja istog su izdali kratak, dvopesmeni EP nazvan Ashes To Ashes, Ass To Mouth, s dve kratke pesme koje

su se kasnije našle i na albumu s punom dužinom. Album sadrži 12 kratkih, ali jasnih numera pune ubijanja, nasilja, smrada, smeća i smeha. Ako volite Gore-Grind, Grind-Core, ili Noise(core), ovaj album je namenjen da bude na vašem

repertoaru, ali iskreno. Takođe, album je samo 2 evra na zvaničnom Bandcamp profilu benda, totalno se isplati dati takve pare za ovakvu albumčinu. Ako volite bendove kao Party Cannon, Analepsy ili Slamophiliac, ovo je za vas! STEJ SIK!

7

The Dillinger Escape Plan: Dissociation

(Originalno za Metal Jacket Magazine)

Došao je i taj datum. Datum poslednjeg The Dillinger Escape Plan albuma, nazvanog Dissociation, koji je izašao 14, a negde 15-og Oktobra radi vremenskih

zona. Izdat ovaj put kao realno poslednji album, na šta i nisam baš ponosan, mislim na činjenicu da je ovo poslednji. Dillinger je za punih 20 godina postojanja mnogo postigao kao bend, i dobro je poznat kao jedan od najpoštovanijih sastava u ovom žanru. Kao tužan i dramatičan opraštaj, Dissociation sadrži sve što bi se

moglo ukratko ispričati, tačnije kakve su sve žanrove oni kroz godine imali i menjali, tj. kakve su eksperimentacije radili kroz sve te silne godine. Album je produkcijski savršen, ne može biti bolji, i na istom imamo priliku čuti mekše ali

pritom i žešće strane benda, baš kao što na pojedinim dosadašnjim albumima, no Dissociation ovaj put sadrži jednu savršenu i polovnu kombinaciju svega toga. Žestok je, disonantan, eksperimentalan mathcore, a po neke pesme su malo

lagane, s razumljivim, ne toliko grubim vokalima, i više čišćim i laganim melodijama. Skidam kapu ovom albumu, maksimalno uživam u njemu, ali sam i

tužan što neću više čuti ništa od ovog predobrog benda. Ako niste upoznati bendom, definitivno ga proverite ako ste željni eksperimentalnog mathcore-a, ne

toliko svakidašnjeg. Iako, da budemo realni, Dillinger se nikom ne treba predstavljati, ali za izuzetke ga preporučujem ako volite: Red Fang, Hatebreed,

Between The Buried And Me, i Car Bomb! Proverite pod obavezno celu diskografiju, dosta stvari se tu sakriva.

8

Abigail Williams: Becoming (Pisao Osore Misanthrope)

Post-blеk metal kao podžanr bez definisane (i definitivne) forme ovde je prisutan u vidu svojevrsne varijacije koja nas (poput dobro napisanog putopisa)

strmoglavo i vrtoglavo prenosi sa žestokih visina dopadljivog kreštanja pravo u klance sugestivne rike, uspevajući da nam pokaže sve melodijske znamenitosti, neretko klonule i refleksivne. Ova nepredvidiva i dinamična vožnja, usklađena sa

ritmom i prirodnim tonovima bubnjeva, usmerava nas ka kompozicijskim raznovrsnostima neumornih trzača koji pronalaze gudačke suvenire i ne prestaju

da nas zadivljuju estetskom ugodnošću neizbežnih užasa.

9

Unfathomable Ruination: Finitude

(Pisao Erwin Magiełda)

Nekom se definitivno post traumatski stresni poremećaj aktivirao kad je čuo ovaj premoćan album. Taj osećaj kada rifovi evoluiraju iz svojih osnovnih formi je

neopisiv. Omot albuma je nasilan i kosto lomući, koji se dobro uklapa sa bendom. Finitude je ogroman nastavak njihovog prošlog albuma Misshapen Conteginal Entropy, koji je bio njihov debi, i takođe jedan tehnikalan, brutalan derač faca. Preporučio bih bend fanovima sastava kao što su: Ripping Flesh, Repulsive

Dissection i Precognitive Holocaust Annotations.

10

Orbit Culture: Rasen (Pisao Arpad Korenci {ArpKor Design})

Rasen, treći album s punom dužinom švedske gruvi-melodik det mašinerije zvana Orbit Culture je izašao pre par meseci, i ovaj album je jebeni monstrum! Odyssey

i In Medias Res su takođe obe bile fantastične i malo više det metalno orijentisane, tj. više brutalne, ali Rasen je više maturniji album, svaki detalj zvuči savršeno. Teški rifovi, ekstremni gruvovi i atmosfere s drugih planeta, plus tamo vamo i po neki klin vokali koji podseća na ranu eru James Hetfielda iz Metallice. Fanovi Gojire, Lamb Of Goda ili Amon Amartha bi trebalo da se zadovolje ovim

albumom.

11

Bekëth Nexëhmü: De Glömdas Ursjälar (Pisao Igor Poprocki)

Švedski Bekëth Nexëhmü je one-man black metal bend koji pored mnogobrojnih

demo snimaka, i ove godine izdaje još jedan demo s posebno hladnom atmosferom, nazvan De Glömdas Ursjälar, ovaj demo sadrži samo jednu pesmu u trajanu od celih 40 minuta! Cela pesma od početka pa do poslednje minute je poput putovanja u prazninu beskrajnog svemira koji vas grli svojom hladnoćom. Prava hladna sirova produkcija, osećaj čiste izolacije uz pratnju vokala koji se

slivaju kroz pesmu poput vriskova iz dubine šume. Jedna, ali ubitačna pesma koja hipnotiše i baca u hladan san, preporučena za ljubitelje bendova poput

Darkspace, Evilfeast i Helgedom!

12

Blood Incantation: Starspawn (Pisao Aleksa Nedeljković)

U svemiru niko ne može da čuje tvoj vrisak, glasi rečenica iz kultnog filma Alien. U suštini, ceo album može da prati ova rečenica. U ovom albumu neće vas

napasti armada vanzemaljaca, već sama-smrt! Smrt koju su ovi momci opisali je mnogo veća. Ona proždire svemir u njihovim prosto nezamislivim rifovima, vokal

koji je nesrazmerno moćan, i naravno onaj nenadmašivi fretless bas. Ljudske glave koje su na omotu, ukratko simbolizuju smrt, samu smrt svih bića, od

čoveka, svetaca, planeta, ma svega. Ko još nije poslušao ovaj album, bolje mu je dok ovo čita da već upali i sluša.

13

Colosso: Obnoxious

Upoznao bih vas s Colosso-m, bendom iz Oporto-a, Argentine, aktivni još od 2011-te, ovaj krajnje eksperimentalan, gruvno baziran bend je sa svojih 3 albuma pokazao raznu muziku. Peaceful Abrasiveness kao debi album 2012-e godine je taj prvi tejst koji smo dobili gruvno baziranog death metal stajla, koji se takođe nastavlja na sledećem albumu, ISTE godine, nazvan Abrasive Peace. Bend

kasnije izbacuje još 2 EP-a, sličnog stila, ali ono što je ove godine izašlo, e to nas interesuje. Colosso je totalno promenio stajl na ovom albumu, nazvan Obnoxious, izdat u drugoj polovini godine, album je bio veoma iznenadan, što vremenski, što

žanrovski, jer ono što je bend na ovom albumu uradio je jedan vrlo mračan, nimalo gruv, više disonantan, black, eksperimentalan, čak pomalo i brutalan death metal, s konstantnim distorziranim rifovima, blast beatovima, ponekim sporim, ali zato i žestokim momentima. Ja lično, posle slušanja svega što su

izdali, mogu da kažem da mi je ovo omiljen rad od njih.

14

PROMO MATERIJAL ŠALJITE NA ADRESE:

Andrej Romić

Frana Supila 85 24210 Bajmok R. Srbija

Daniel Tikvicki

Stevana Mokranjca 92 24000 Subotica R. Srbija

ciklonizacija

15