povod

30 hrb expert • maj/jun 2012.

JEDAN PROTIVPOŽARNI APARAT ‘ŠESTICA’ 6A POKRIVA 302, A ‘DEVETKA’ 9A 452 . LOKAL OD 1002 MORA DA IMA MINIMUM TRI MANJA ILI DVA VEĆA PROTIVPOŽARNA APARATA. UKOLIKO LOKAL POSEDUJE KUHINJU, DODAJE SE JOŠ JEDAN APARAT BEZ OBZIRA NA

KVADRATURU.

N akon tragedije u novosadskoj diskote-ci Kontrast, u kojoj je nastradalo šest osoba, pitanje protivpožarne zaštite

i bezbednosti boravka u diskotekama i drugim ugostiteljskim objektima našlo se u ‘žiži’ javno-sti. Nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova tim povodom naložilo je vanrednu inspekcijsku kontrolu ugostiteljskih objekata u celoj Srbiji. Prema zvaničnim podacima MUP-a, inspektori su tokom vanrednih inspekcija u Srbiji izvršili ukupno 3.399 pregleda i tom prilikom su pregle-dali 4.018 objekata. U toku nadzora zabeleženo je 20.720 mera koje su se ticale nepravilnosti, a protiv vlasnika objekata podnete su ukupno 584 prekršajne prijave i izrečeno je 89 mera za zabranu rada objekata na teritoriji Srbije. Za-brane rada lokala važe dok se svi ti krucijalni nedostaci ne otklone.

Zakon o zaštiti od požaraProtivpožarna zaštita regulisana je Zakonom o zaštiti od požara, koji je stupio na snagu 2009. godine, a njegova primena je otpočela devet meseci nakon stupanja na snagu, do kada je trebalo da fi zička i pravna lica, među koja spa-daju i ugostitelji, usklade poslovanje sa njegovim odredbama i u međuvremenu donesenim pod-zakonskim aktima. Na osnovu Zakona o zaštiti od požara nadležnost za inspekciju ugostiteljskih objekata i proveru protivpožarne zaštite u njima pripada Upravi za preventivnu zaštitu Sektora

za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Kako objašnjava Ivan Zarev, načelnik Uprave za preventivnu zaštitu pri MUP-u, do sada nije bilo značajnih problema u primeni za-kona i on je praktično rešio neke prevaziđenosti i ispratio nove tehnologije.

Kako su, prema novom zakonu, kategorisani objekti prema ugroženosti od požara?Ranije su postojale četiri kategorije ugroženosti od požara, dok sada postoje tri. MUP vrši kate-gorizaciju objekata, delatnosti i zemljišta prema ugroženosti od požara, a u zavisnosti od teh-nološkog procesa koji se u njima odvija; vrste i količine materijala koji se proizvodi, prerađuje ili skladišti; vrste materijala upotrebljenog za iz-gradnju objekta; značaja i veličine objekta i vrste biljnog pokrivača. Prva kategorija su objekti sa visokim rizikom od izbijanja požara (rafi nerije, petrohemijska postrojenja...). Druga kategorija su objekti sa povećanim rizikom od izbijanja požara, a treća objekti sa izvesnim rizikom od izbijanja požara. Najveći broj ugostiteljskih lokala spada u treću kategoriju, iako ih naravno ne možemo sve svrstati u jednu kategoriju. Hoteli, na primer, spadaju u drugu kategoriju. Sve zavisi od navedenih para-metara požarnog opterećenja, kao i od kvadrature objekta i broja ljudi koji objekat prima. Ukoliko za nešto ne postoje domaći propisi koji to regulišu,

mi onda primenjujemo strane propise razvijenih zemalja. Navešću kao primer propise nekih ra-zvijenih zemlja, po kojima u diskotekama i ugo-stiteljskim objektima gde se okuplja i boravi veći broj ljudi mora da bude obezbeđena slobodna površina od 1,4m² po čoveku. Dakle veća zapo-sednutost od toga predstavlja prebukiranost, što nosi i određene rizike. Kada kažemo tih 1,4m² slobodne površine, to je kada se odbije površina koju zauzimaju separei, stolovi, stolice, hodnici, mokri čvorovi... Ta površina se podeli sa 1,4 i tako se dobije broj ljudi koji može da stane u lokal. To su neke preporuke koje smo i mi primenili u ovoj akciji vanrednih inspekcijskih pregleda, nakon nemilog događaja u Novom Sadu.

Šta jedan ugostiteljski objekat mora da sadrži od uređaja koji omogućavaju blagovremeno otkrivanje ili gašenje požara?Zakonom je defi nisano kada objekat mora da ima sistem za dojavu požara, a broj aparata za početno gašenje požara, broj ugrađenih izvedenih hidranata i slično određuje se na osnovu povr-šine objekta i na osnovu požarnog opterećenja. Dakle, ukoliko u jednom prostoru imate više za-paljivog materijala, logično je da taj objekat ima i veće požarno opterećenje. To se sve defi niše na osnovu proračuna i odgovarajućeg projekta. Imate neke ulazne parametre, kao što su površina objekta i njegov položaj, spratnost, podrumske

BOLJE SPREČITI...

Zakon o zaštiti od požara predviđa i obaveznu osnovnu obuku iz oblasti zaštite od požara za sve zaposlene, najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja na rad. Provera znanja zaposlenih trebalo bi da se vrši jednom u tri godine. Zaposleni su prema Zakonu dužni da prisus-tvuju obuci i proveri znanja iz oblasti zaštite od požara i da se u radu pridržavaju propisanih uputstava, upozorenja, zabrana, mera zaštite od požara, kao i da u slučaju požara pristupe gašenju požara.Većina odredbi Zakona o zaštiti od požara koje su u vezi sa količinom neophodne protivpožarne opreme u lokalima, kao i brojem izlaza za slučaj opasnosti, zavisi od kvadrature samog lokala, kao i od materi-jala koji prevladava u enterijeru. Tako, na primer, jedan protivpožarni aparat ‘šestica’ (6A) pokriva 30m2, a ‘devetka’ (9A) 45m2 . Lokal od 100m2 mora da poseduje minimum tri manja ili dva veća protivpožarna

aparata. Ukoliko lokal poseduje kuhinju, dodaje se još jedan protivpožarni aparat bez obzira na kvadraturu. Preporuke udruženja ugostitelja se uglavnom tiču toga da treba poštovati preventivne mere i obavljati re-dovne preglede, kao i držati svu potrebnu opremu, jer kako su mnogi nažalost tek kasnije saznali - jeftinije je ipak ulagati u preventivne mere. Jedna od dodatno otežavajućih okolnosti jeste i činjenica da je veliki broj lokala u zakupu, tako da zakupci nisu preterano zain-teresovani za ulaganje u imovinu koja nije njihova. Ono što ističu neka ugostiteljska udruženja, kao i nadležni, jeste da ugostitelji nikako ne treba, kao što se dešavalo ranije, da zaborave da vode računa o protivpožarnoj zaštiti kada se slegne ‘bura’ oko tragedije u Kontrastu. ●

Neophodna oprema

objekta i njegov položaj, spratnost, podrumske

aparata. Ukoliko lokal poseduje kuhinju, dodaje se još jedan protivpožarni aparat bez obzira na kvadraturu. Preporuke udruženja ugostitelja se uglavnom tiču toga da treba poštovati preventivne mere i obavljati re-dovne preglede, kao i držati svu potrebnu opremu, jer kako su mnogi nažalost tek kasnije saznali - jeftinije je ipak ulagati u preventivne mere. Jedna od dodatno otežavajućih okolnosti jeste i činjenica da je veliki broj lokala u zakupu, tako da zakupci nisu preterano zain-teresovani za ulaganje u imovinu koja nije njihova. Ono što ističu neka ugostiteljska udruženja, kao i nadležni, jeste da ugostitelji nikako ne treba, kao što se dešavalo ranije, da zaborave da vode računa o protivpožarnoj zaštiti kada se slegne ‘bura’ oko

HRBexpert_02-maj_jun2012.indb 30 1.6.2012 22:21:05

31hrb expert • maj/jun 2012.

i skladišne prostorije, požarno opterećenje, broj ljudi koji prima...

Da li je potrebno da ugostitelj ima još neka dokumenta, poput sanacionog plana, plana o evakuaciji ljudi i slično? Sanacioni plan nije potreban za ugostiteljske objekte, ali treba da imaju evakuacioni, koji mora da bude istaknut na vidnim mestima, naročito u lokalima većih gabarita. Kao što u hotelima treba

da na svakom ormanu ili na vratima stoji plan na kome je obeleženo mesto gde se nalazite i najbliži put za evakuaciju u slučaju opasnosti. Takođe, bitno je da vlasnik ili odgovorno lice bude odgovorno za sprovođenje mera za zaštitu od požara, odnosno njihovu primenu. Ukoliko je prema nekim zakonom određenim parametrima i tehničkim dozvolama predviđeno da objekat prima recimo 100 ljudi, na njima je da odluče da li će ili ne dozvoliti da u lokal uđe 500 ljudi.

Takva preopterećenost lokala jeste veliki rizik, budući da je u tom slučaju potrebno i pet puta duže vreme za evakuaciju. Osvrćem se u objašnjenju na nemili događaj u Novom Sadu. Da je tu bilo 100 ljudi ništa se ne bi desilo tj. ne bi niko stradao. Tako ako imate 100 ljudi za koje je potreban jedan minut da izađu, a vi primite 300 ljudi, sada to više nije jedan nego tri minuta dok se ne evakuišu. Zamislite da ste tri minuta bez vazduha i ne mogu pluća više da

Primer plana evakuacije po ISO standardima

O preventivnim merama, kao i proceduri u slučaju požara razgo-varali smo sa Pericom Glavinićem, diplomiranim inženjerom ZOP-a i sekretarom Vatrogasnog saveza Srbije.

KOJE SU OBAVEZUJUĆE MERE ZAŠTITE OD POŽARA?

Zakon je predvideo niz mera, postupaka i radnji koje treba predu-zeti i sprovesti kako bi se u prvom redu sprečilo nastajanje požara ili njegove posledice po ljude i imovinu svele na najmanju moguću meru. Te mere se uglavnom predviđaju Glavnim projektom zaštite od požara koji se radi prilikom rekonstrukcije ili izgradnje objeka-ta i Pravilima zaštite od požara koja moraju imati sva pravna lica. Savetuje se da ugostitelji ne izrađuju sami Pravila zaštite od požara već da to prepuste stručnim licima.

KAKO JE POTREBNO DA SE UGOSTITELJ PONAŠA UKOLIKO UOČI NEPOSREDNU OPASNOST OD IZBIJANJA POŽARA ILI POŽAR?

Postupci zaposlenih u ugostiteljskim objektima moraju biti defi nisani Pravilima zaštite od požara. Zaposleni za te postupke moraju biti

osposobljeni i uvežbani u skladu sa Programom obuke zaposlenih iz oblasti zaštite od požara, koji takođe mora imati svako pravno lice. Pravilno sprovedena obuka zaposlenih i adekvatno uvežbava-nje predstavljaju najvažniji segment zaštite od požara za sve objek-te u kojima boravi veći broj lica, pa tako i za ugostiteljske objekte. Ukoliko su pravilno organizovane i sprovedene neophodne mere zaštite od požara adekvatnim postupcima zaposlenih rešavaju se svi problemi u slučaju nastanka požara.

U SLUČAJU INTERVENCIJE VATROGASNE JEDINICE, KO NADOKNAĐUJE TROŠKOVE?

Država obezbeđuje sredstva za rad vatrogasnih jedinica, pa samim tim i pokriva troškove vatrogasne jedinice koji nastanu prilikom ga-šenja požara. Kada govorimo o troškovima materijalne štete prou-zrokovane požarom, to može da se nadoknadi jedino u slučaju ako je imovina osigurana od požara ili ako je ugovorena takva premija osiguranja koja uključuje i rizike od požara. Zakonom nije predviđen drugi oblik materijalne nadoknade u slučaju požara. Oblast uticaja osiguravajućih kompanija na sistem zaštite od požara za razliku od razvijenih zemalja i zemalja EU je veoma nizak, a u nekim slučajevi-ma i beznačajan ili bez uticaja. ●

Vatrogasne mere

HRBexpert_02-maj_jun2012.indb 31 1.6.2012 22:21:07

povod

32 hrb expert • maj/jun 2012.

izdrže, a udišete i produkte otrovnog sagorevanja. To su stvari o kojima nakon odobrene tehničke dokumentacije neko mora da vodi računa. Lju-di, u želji da udovolje gostima i zarade, nekad prebukiraju objektivni kapacitet lokala. Još jedan bitan parametar, koji se nažalost nigde ne uzima u obzir u praksi, u takvim uslovima je vreme i uticaj opijata, alkohola, droga... U dva sata posle ponoći, hteli mi to da priznamo ili ne, čak i najvitalnijim ljudima psiho-fi zičke sposobnosti polako jenjavaju, jer bi tada organizam trebalo da se odmara. Ukoliko uzmete i taj parametar u obzir, uz gužvu, paniku i stampedo koji nastaje u takvim situacijama, plus ako ima onih koji su umorni ili pod dejstvom alkohola ili nekih dru-gih suspstanci i čije su motoričke i psiho-fi zičke sposobnosti smanjene i kojima samim tim tre-ba više vremena za evakuciju, posledice je teš-ko predvideti. To je uvek rizik kod ugostiteljskih objekata koji primaju ljude bez provere, što je i normalno za ugostiteljske objekte. Naša Uprava za preventivnu zaštitu je uvek tu da pruži savet, sugestije ili konsultacije vlasnicima ugostitelj-skih objekata, kako bi se predupredile i izbegle neželjene posledice.

Kako i kada se vrše kontrolni pregledi ugostiteljskih objekata?Novi zakon je predvideo dva načina inspekcijskog nadzora. Jedan je prilikom projektovanja i izgrad-nje objekta, a drugi je kroz izgradnju i njegovu eksploataciju. Objekti razvrstani u prvu i drugu kategoriju se kontrolišu prema instrukciji i podza-konskom aktu. Što se treće kategorije tiče zakon je predvideo da se ti objekti kontrolišu samo kroz projektnu dokumentaciju. To znači da ako hoće-te da izgradite ugostiteljski objekat, od Uprave za preventivnu zaštitu MUP-a treba da dobijete saglasnost za projekat, ukoliko je on predvideo sve neophodne mere zaštite od požara. Nakon završetka izgradnje podnosite zahtev za tehnički prijem, što znači da tada naša komisija utvrđuje da li je sve ono što je isprojektovano u praksi i izvedeno. Ukoliko jeste, dobija se pozitivno reše-nje i onda vlasnik ili investitor dobija upotrebnu dozvolu za lokal i podrazumeva se da će dalje on voditi računa o tome. Kad pričamo o redovnim kontrolama, znate li

koliko ima ugostiteljskih objekata u Srbiji? Bila bi potrebna čitava vojska da to sve redovno kon-troliše. Dakle, potrebno je samo voditi računa da se ne izađe iz granica predviđenih projektnim planom, na osnovu kojeg je dobijena dozvola za rad. Kod objekata prve i druge kategorije prime-njuju se posebni sistemi zaštite, kao što su sistemi za dojavu požara i tu je neophodna i periodična kontrola gde naši inspektori jednom godišnje ili jednom u dve godine odlaze u inspekcijske preglede. Nisu potpuno izuzeti ni objekti treće kategorije, ali sa aspekta zaštite od požara oni nisu nešto posebno ugroženi. Izlazi se i po pri-javi građana ili ukoliko sam vlasnik lokala želi da proveri bezebednost i pozove inspekciju.

Kako izgleda proces inspekcije ugostiteljskog objekta?Inspekcijski posao se radi neposrednim uvidom, kontrolom objekta, obilaskom objekta i uvidom u odgovarajuću dokumentaciju. Inspektori na terenu nemaju nikakve instrumente već traže izveštaje o ispitivanju koje izdaju nadležne organizacije, odnosno ovlašćena lica koja su registrovana za bavljenje tim poslom. Traži se, na primer, izveštaj kada je poslednji put kontrolisana gromobranska instalacija. Ukoliko je istekao rok koji je predviđen za kontrolu, nalaže se da se kontrola pod hitno izvrši i da se pribavi izveštaj o tome. Prilaganjem izveštaja dokazuje se da je lokal bezbedan.

Ukoliko je utvrđeno da u pogledu zaštite od požara ugostitelji krše zakon, kakva su ovlašćenja inspektora? Kolike su kazne za prekršioce?Na svakom, bilo redovnom bilo vanrednom, in-spekcijskom pregledu sačinjava se zapisnik i u zavisnosti od uočenih mera mogu se doneti dve vrste rešenja. Jedno je rešenje po skraćenom postupku, kod koga žalba ne odlaže izvršenje i donosi se u slučajevima kad neposredno preti opasnost od izbijanja požara, a rokovi za otklanja-nje tih nedostataka su veoma kratki. Druga vrsta je rešenje po ispitnom postupku, gde se kada se uoče nedostaci sačinjava predlog mera i rokova za njihovo otklanjanje i onda se stranka kojoj se to nalaže izjašnjava pisanim putem, u roku od osam dana, da li je saglasna sa predloženim rokovima

za otklanjanje. Ako se ne izjasni pismenim putem, pretpostavlja se da su ponuđeni rokovi predviđeni i onda se izrađuje rešenje o ispitnom postupku. Od momenta dostave rešenja počinje da teče rok, nakon čega dolazi inspekcija na kontrolni pregled. Ukoliko promene nisu realizovane, po-stupak se okončava time što nadležni inspektori podnose nadležnom organu za prekršaje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i sve je ostalo u nadležnosti sudskih organa. Što se kazni tiče, dijapazon je zaista širok i pre svega zavisi da li se kažnjava fi zičko ili pravno i odgovorno lice. Kazne idu od nekoliko hiljada dinara, a mogu da dosegnu i milionsku vrednost u zavisnosti od težine počinjenog prekršaja.

Šta se dešava ako lokal povećava broj gostiju i potrošnju struje, koristi drugo osvetljenje, dorađuje instalacije? Ko to kontroliše, kome se prijavljuju takve promene?Za preduzimanje bilo kojih građevinskih zahvata prvo mora da se pribavi građevinska dozvola. Ona se pribavlja u slučajevima adaptacije, re-konstrukcije i izgradnje objekta, dok za sanaciju nije potrebna. Kada se krene u tu priču, mora da se na taj zahtev radi dobijanja građevinske do-zvole, pribavi i naša saglasnost. Dakle ako imate lokal određenih gabarita i želite da ga proširite podnosite zahtev nadležnom opštinskom orga-nu za dobijanje građevinske dozvole, ali tek kad pribavite i ostale saglasnosti (protivpožarnu, sa-nitarnu, od vodovoda i kanalizacije, od EDB-a...). Postupak je sličan kao i kod dobijanja prvobitne dozvole, a posle se takođe vrši kontrola da li je ispunjeno sve što je navedeno u planu, da bi se dobila upotrebna dozvola za lokal.

Najviše su goreli klubovi i restorani na vodi. Zašto, čega se to ovi ugostitelji ne pridržavaju?Splavovi su posebna kategorija, za njih se ne izdaju građevinska i upotrebna dozvola. Ti plov-ni objekti su u nadležnosti Ministarstva za in-frastrukturu. Brodovi se upisuju u Jugo registar brodova i postoje posebni uslovi koji se za njih u praksi primenjuju.

Tijana Pantelić

povod

Još jedan od faktora koji ne bi trebalo zanemariti kada se radi o protivpožarnoj zaštiti jeste i održavanje dimnjaka i masnih ven-tilacija. O tome smo razgovarali sa nadležnima iz Komunalnog preduzeća Dimničar.KOLIKO ČESTO JE POTREBNO ČISTITI DIMNJAKE I LOŽIŠNE UREĐAJE I MASNE VENTILACIJE U UGOSTITELJSKIM OBJEKTIMA?

Dimnjaci se čiste dva puta godišnje, a masne ventilacije na svaka tri meseca. Učestalost čišćenja zavisi od toga koliko se upotre-bljavaju dimovodni i ložišni uređaji, kakva je njihova ispravnost

i funkcionalnost, kao i da li su pravilno odabrane dimenzije i materijali u odnosu na snagu uređaja i vrstu goriva. Za svako čišćenje masnih ventilacija majstori izdaju potvrdu o izvršenim radovima, koju vlasnik pokazuje inspekciji.ŠTA SVE UGOSTITELJI I KOLIKO ČESTO TREBA DA RADE U SMISLU PREVENCIJE POŽARA?

Najbolja prevencija je redovno čišćenje. Ukoliko se masne venti-lacije mnogo koriste potrebno je i češće raditi čišćenje nego što je predviđeno. Neophodno je i da se uvek ima ispravna protivpo-žarna zaštita u objektu i da se osoblje obuči kako da se ponaša u slučaju požara. Takođe, potrebno je i vršiti povremene, redovne i vanredne preglede dimovodnih i ložišnih uređaja. ●

Dimnjaci i masne ventilacije

HRBexpert_02-maj_jun2012.indb 32 1.6.2012 22:21:08