mentalna zaostalost predavanje 12

5/25/2018 Mentalna Zaostalost Predavanje 12

1/47

Mentalna retardacija


2/47

CILJEVI I ISHODI TEME

CILJEVI

Upoznavanje studenata sa pojmom i

karakteristikama intelektualne zaostalosti koddece

ISHODI:

Od studenata se oekuje da: Poznaju karakteristike svakog od stadijuma

snienog intelektualnog funkcionisanja kod dece


3/47

Definicija AAMR 2002.

MR je sniena sposobnostkojoj su

svojstvena znaajna ogranienja u

intelektualnom funkcionisanju i uadaptivnom ponaanju-izraena upojmovnim, socijalnim i praktinim

adaptivnim vetinama, a nastaje pre 18.g.


4/47

1. Intelektualno funkcionisanje

Odnosi se na inteligenciju (lat.inteligere=shvatiti)

generalnu mentalnu sposobnost koja ukljuuje

rasuivanje, miljenje, zakljuivanje,planiranje, reavanje problema, apstraktnomiljenje, razumevanje kompleksnih ideja,brzo uenje i uenje kroz iskustvo

Iskazuje se pomou IQ


5/47

2. Adaptivno ponaanje Predstavlja skup pojmovnih, socijalnih i praktinih

vetinakoje je osoba nauila- u svrhu funkcionisanja usvakodnevnom ivotu.

Ogranienja u adaptivnom ponaanju utiu na tipina,

uobiajena, a ne najbolja ponaanja u svakodnevnomivotu, i sposobnosti snalaenja u ivotnim promenama izahtevima okoline.

Podruja adaptivnog ponaanja su: komunikacija, brigao sebi, stanovanje, snalaenje u okolini,

samousmeravanje, zdravlje, sigurnost, slobodno vreme,rad, funkcionalna akademska znanja.


6/47

3. Sniena sposobnost

Posmatra se u skladu s celokupnim ivotomosobe i potrebom za individualiziranom

podrkom, a ne izolovano Taj termin ukljuuje i oteenje samo po sebi i

mogunosti koje socijalna okolina osigurava ili ne(ograniena aktivnost i prepreke uestvovanju)


7/47

Stadijumi i klinika slika

Granini, laki, umereni, teki, duboki Tupost, debilnost, imbecilnost, idiotija-

izbaeni nazivi Stadijum se izraava brojano kroz

kvocijent razvoja ili inteligencije, a koji

slui za razvrstavanje Kvocijent je mera izmeu mentalnog

uzrasta deteta i kalendarskog uzrasta,izraunava se psiholokim testiranjem


8/47

Granina

Granini- kvocijent 70-89

Otkrivaju se kasnije, najee u koli,

imaju tekoe u savladavanju gradiva


9/47

Laka ili laka

Laka- 50-69 Najee - fiziki i motorno su neometeni,

otkriju se u vrtiu ili u 1.r.o.. Uz optimalne uslove naue itati, pisati i

obavljati jednostavne raunske operacije

Cilj osposobljavanja: opismenjavanje isticanje jednostavnijeg zvanja

2/3 se zaposli i samostalno zarauje, 80%stupa u brak


10/47

Ukljuiti u redovni oblik vaspitanja i obrazovanja uzprilagoavanje u nainu pouavanja i obimu sadraja

Sposobni su osposobiti se za odreena zanimanja

Mogu se zaposliti, zaraivati, zasnovati porodicu i brinutiza nju

Tokom ivota potrebna im je povremena podrka

Dodatne tekoe: oteenje vida, sluha, epi, oteenjeCNS-a, telesno oteenje

Ciljevi:


11/47

Umerena

Umereno- 35-49

Otkriju se ve u ranom predkolskom periodu,

nisu sposobni za kolovanje, mogu nauitijednostavne brojeve, mogu se samostalno

kretati u gradu, ii u kupovinu, izvoditi dnevneposlove- umivanje, kuvanje...

Mnogi su skloni i motorikim problemima istereotipijama

Veina se ne zaposle


12/47

Ciljevi

Mogu nauiti vetine i ponaanja nuna zasvakodnevni ivot

Osposobljavaju se za odreene poslovekoje mogu obavljati u zatienim uslovima

U odraslom dobu mogu se brinuti za sebe

uz stalnu podrku i pomo


13/47

Tea i teka Tea- 20-34 Teka (duboka)- manje od 20

Ometeni su i u fizikom razvoju imotorikim sposobnostima, zahtevajustalan nadzor i brigu, neki savladaju

jednostavne radnje- uzimanje hrane,

umivanje, vrenje nude, ali najeezahtevaju stalnu telesnu negu Mnogi su smeteni u domovima


14/47

Tea

Mogu se nauiti da samostalno obavljajukulturno-higijenske vetine- da se obuku, jedu,

obavljaju higijenu Mogu se nauiti da komuniciraju neverbalno i

verbalno

Mogu se nauiti da obavljaju odreene poslove

Tokom celog ivota potrebna im je pomo ipodrka


15/47

Teka

Mogu nauiti elemente brige o sebi iosnovnu komunikaciju- koriste gestove i

glasove Tokom celog ivota zavisni su od pomoi i

voenja od strane drugih


16/47

NOVIJI PRISTUP

Najnovija gledanja negiraju navedene kategorijeumesto klasifikacije utvruju se za neku osobu

nivoi drutvene podrke koja joj je potrebna: 1. potpora u prelaznim razdobljima

2. ograniena potpora

3. sistematska potpora

4. stalna briga


17/47

Saznajne sposobnosti osoba s MR

Piagetova teorija kognitivnog razvoja: deca sMR prolaze iste razvojne faze kao i deca bez

MR, s tom razlikom to razdoblja due traju,

postoje potekoe pri prelazu iz faze u fazu,razvoj se zavrava na niem nivou u odnosuna hronoloku dob


18/47

Klasifikacijaza starije od 15

godinaStadijum MR

Teka

Tea Umerena

Laka

Razvojna dob

0-18 meseci

18 m.-4 g. 4-7 g.

7-12 g.


19/47

Obratiti panju na sledee funkcije:

Pamenje Panja

Govor Percepcija

Moralni razvoj

Socijalne vetine Prostor

Meusobna razdaljina


20/47

Pamenje i strategijazapamivanja:

Ponavljanje

Organizovanje

Otkrivanje redundance Korienje medijatora

Decu s MR treba pouavati kako misliti


21/47

Sposobnost usmeravanja na odreeni sadraj

Navikavanje ili habituacija

Selektivna panja- usmjeravanje panje naosobine predmeta, izdvojiti samo bitno, prevelika

koliina informacija potiskuje sposobnostzapamivanja bitnog

Koncentracija- tekoe, promena aktivnosti,podsticati motivaciju

Panja


22/47

Govor

Znaajno za zaostatak u razvoju

Specifini deficit u uenju jezika

Ekspresivni govor (izgovor, bogatstvo

jezika) zaostaju za razumevanjem govora-

renik kvantitativno i kvalitativno skromniji,

rei koje znaju ne koriste dovoljno


23/47

Percepcija To je psihiki proces kojim zahvatamo predmete

i pojave spoljnog sveta u celini, na osnovuinformacija iz ulnih organa

Prepoznavanje: za osobe s MR drai morajudugo delovati i bez odlaganja Manje intelektualno oteenje i vea starosna

dob- prepoznavanje bolje

Postojanost percipiranja oblika i veliina zavisiod hronoloke dobi Razlikovanje boja slabije

Razlikovanje figure od pozadine teko, naroito

kod oteenja mozga


24/47

Moralni razvoj

Zavisi od kognitivnih sposobnosti: bolje

kognitivne sposobnosti- zrelije moralno

ponaanje Treba znati kako neko moralno prosuuje

da bismo znali kako e postupiti

Socijalno uenje- moralno rasuivanje imoralno ponaanje odvojeni postupci


25/47

1. faza, 2-4 g.- tea MR: ne shvataju ta jemoralno

2. faza, 5-7 g.- umerena MR: objektivnaodgovornost, bezuslovna pravda

3. faza, 8-11 g.- laka MR: moralni

relativizam


26/47

Uticaj okoline i socijalne vetine

Okolina manje podstie razvoj deteta to je MRtea- ne ohrabruju se napori deteta da razvijenjemu primerene alternativne oblike ponaanja,ili ih ne nagrauje kao to bi trebalo

Dete mora imati mogunost da utie na okolinu ida je menja kako bi razvilo svoje potencijale

Socijabilnost- emocionalno ukljuivanje irazumevanje odnosa s drugim ljudima povezani

su s uspenim socijalnim razvojem Osobe s MR imaju tekou u razlikovanju,

prepoznavanju emocija i emocionalnomodgovoru


27/47

Prostor i lina svojina

Prostor u okviru kojeg zadovoljavamo

svoje potrebe za privatnou i postiemo

osjeaj sigurnosti i bez straha izraavamosvoje osjeaje i ideje

ine ga: lina svojina, lini prostor, ono to

samo mi posedujemo i preko togapotvrujemo svoju privatnost- to jepotrebno i osobama s MR


28/47

Meusobna razdaljina= uobiajeniinterpersonalni razmak koji se menja u

socijalnim situacijama i odnosima

Prisna udaljenost- bliski odnosi

Lina razdaljina- prijateljski odnosi Drutvena- mogui dodiri

Javna- izvan mogunosti dodira

Ulazak u prostor prisne i line razdaljinebez dozvole, kod osoba s MR moeizazvati strah i agresivne reakcije


29/47

Kada se u skladu s kognitivnim razvojem

odvija emocionalni i socijalni razvoj, tada,

u povoljnoj okolini, koja je adaptirana napotrebe deteta, dete pokazuje adaptirano

ponaanje obzirom na svoj intelektualni

potencijal


30/47

Karakteristike kognitivnog,

emocionalnog i socijalnog

funkcionisanja po stadijumima


31/47

Laka, IQ 50-69, RD 7-12 g.

Kognitivni razvoj:

Logiko miljenje

Ui putem primera i linog iskustva

Moe itati, pisati, raunati

Razmilja o konkretnim situacijama


32/47

Emocionalni razvoj:

Razvijen osjeaj sopstvene vrednosti Brine o svojim blinjima Brine o budunosti Emocije razvijene: radost, alost, ljubav,

mrnja, poverenje, nepoverenje, empatija

Manje razvijeni savest i seksualna ljubavAgresija usmerena prema odreenim

osobama


33/47

Socijalni razvoj:

Zavisnost od miljenja drugih

Prihvataju socijalna pravila

Lojalnost prema vanim osobama

elja da se pripada grupi


34/47

Razvoj linosti:

Problemi autonomije

self je zavistan

Problemi s internalizacijom super ega


35/47

Umerena, IQ35-49, RD= 4-7 g.

Kognitivni razvoj:

Miljenje magino, egocentrino

Govor konkretan

Moe predvideti dogaaj

Ui preko primera i konkretnih iskustava


36/47

Emocionalni razvoj:

Oseaj svemoi

Slaba kontrola impulsa

Emocije: radost, alost, strah od greke,poetak empatije, oseaj krivice i savesti

Agresija prema vanim osobama


37/47

Socijalni razvoj:

Interes za vrnjake

Identifikacija s vanom osobom

Zavisnost od vane osobe


38/47

Razvoj linosti:

Problemi separacije

Nezreo self

Primitivni ego


39/47

Tea, IQ 20-34, RD= 2-4 g.

Kognitivni razvoj:

Miljenje sinkretino (bez povezivanja)

Seanje-aktualni doivljaj

Ue preko konkretnih iskustava

Doivljava ovde i sada


40/47

Emocionalni razvoj:

Princip prijatnosti-neprijatnosti

Ne podnosi odlganje prijatnosti

Sopstveno telo centar sveta

Emocije: strah, bes, radost, ponos,

agresivnost usmerena prema spolja


41/47

Socijalni razvoj:

Obuzetost osobama u porodici

Interes za vrnjake mali

Zavisni od emocionalnog stanja onoga ko

oh odgaja i brine o njima

Preduzimaju inicijativu prema neivojokolini


42/47

Razvoj linosti:

Problem individuacije

Nezreo self

Poetak formiranja ega


43/47

Duboka, IQ 0-20, RD= 0-2 g.

Kognitivni razvoj:

Akcija primarna, miljenje sekundarno

Uenje refleksno, treningom


44/47

Emocionalni razvoj:

Potekoe integracije senzorikih drai

Ne podnosi promene

Preteno zauzeti delovima sopstvenogtela

Bazalne emocije: strah, bes, relaksacija

Agresivnost usmerena na sebe


45/47

Socijalni razvoj:

Trai psihofizioloku homeostazu

Socijalno vezivanje

Nema interesa za materijalnu okolinu


46/47

Razvoj linosti:

Formiranje psihofizioloke homeostaze ivezivanje za majku

Poetak self-diferencijacije


47/47

LITERATURA

Materijal u elektronskom obliku-PPT

mentalna zaostalost predavanje 12

Documents