mentalna higijena.ppt

MKB – 10MKB – 10F 0 – 9 Organski uslovljeni (i simptomatski) psihički poremećajiF 10 – 19 Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja izazvani psihoakivnim supstancamaF 20 – 29 SCH, shiziotipska stanja i poremećaji sa sumanutim idejamaF 30 – 39 Afektivni poremećajiF 40 – 41 Neurotični, sa stresom povezani i somatoformni poremećajiF 50 – 59 Sindromi poremećaja ponašanja i mentalni poremećaji udruženi sa fiziološkim disfunkcijama i hormonskim poremećajimaF 60 - 69 Poremećaji ličnosti i ponašanjaF 70 - 79 Mentalna retardacijaF 80 – 89 Razvojni poremećajiF 90 – 99 Poremećaji ponašanja i emocionalni poremećaj sa početkom obično u detinjstvu ili adolescenciji F0 i F1 Psihički poremećaji organski izazvani F2 i F3 tzv. endogena psihozaF4, F5 i F6 Neuroze i poremećaji ponašanjaF7 Mentalni poremećajiF8 i F9 Poremećaji u detinjstvu i adolescenciji

PSIHOSOMATSKE BOLESTIPSIHOSOMATSKE BOLESTIPsihički faktor → Poremećaj funkcije →

Oštećenje tkiva → Telesni znaci i simptomi

Arterijska hipertenzijaBronhijalna astmaGastroduodenalni ulkus Ulcerozni kolitis Tireotoksikoza Akutni infarkt miokarda

Lečenje: - u akutnoj fazi – nadležna specijalnost- u hroničnoj – psihoterapeut

TEORIJA O SKLOPU LICNOSTI ID – izvor psihicke energijeEGO – funkcionise na principu realiteta

PSIHOLOSKI PROCESI OD ZNACAJA ZA RAZVOJ LICNOSTI

INTROJEKCIJAIDENTIFIKACIJAPOMERANJESUBLIMACIJA

PROCES FORMIRANJA PROCES FORMIRANJA IDENTITETAIDENTITETA

IDENTITET – osecanje koje omogucava osobi da dozivljava sebe kao posebnu i nezavisnu licnost, svesnu svog telesnog stanja, polne zrelosti, drugih ljudi i drustva u celini, kao i svog sopstvenog odnosa prema tim ljudima i takvom drustvu.

INTROJEKCIJA I IDENTIFIKACIJA

Fenomen inicijacije’’ mlad covek vise nije dete, ali nije ni

odrastao covek’’Psihosocijalni moratorijum

PSIHOPATOLOGIJA PSIHOPATOLOGIJA MLADALACKOG DOBAMLADALACKOG DOBA

1. Poremecaj poentiteta2. Poremecaj prilagodjavanja /

adolescentska kriza3. Poremecaj polnog identiteta 4. Specijalna radna ili akademska

inhibicija

RAZVOJ IDENTITETA I RAZVOJ IDENTITETA I POREMECAJIPOREMECAJI

a) Ko samb) Odakle dolazimc) Kuda idem

Identitet odredjuje sledece dimenzije licnosti:- jedinstvenost- istovetnost- kontinuitet- postojanje i istrajnost- pripadnost odredjenoj sredini

Imitacija, Identifikacioni uzoriPredstava o sebi: opisivanje sebe i

samopostovanje

LICNOSTLICNOST Jedinstvena organizacija osobina koja se formira

uzajamnim delovanjem jedinke i sredine i odredjuje opsti, za pojedinca karakteristican nacin ponasanja.

↓ ↓

↓ jedinstvo osobenost

doslednost

Struktura licnosti (jedinstvena organizacija osobina) 1) da je stabilna 2) da je diskriminativna 3) da je konstitucionalnog tipa

I TEMPERAMENT II KARAKTER III SPOSOBNOST IV KONSTITUCIJA

TEMPERAMENTTEMPERAMENT

Nagonsko – afetivna priroda osobe.

BRZ

KOLERIK SANGVINIKJAK ─────────┼───────── SLAB MELANHOLIK FLEGMATIK

SPOR

KARAKTERKARAKTEROsobine koje licnost ispoljava u vezi sa

etickim principima, moralno – voljne osobine.

- odnos prema sebi (samokriticnost, samopouzdanost)

- odnos prema drugima (dominantnost, uvidjavnost)

- odnos prema radu (istrajnost, marljivost, trpeljivost)

DOBAR }LOS } KARAKTERCVRST }SLAB }

SPOSOBNOSTISPOSOBNOSTI1) Intelektualne2) Psihosenzorne3) Psihomotorne

TELESNA KONSTITUCIJA

Morfoloske – telesna visina, tezinaFizioloske specificnosti - vegetativni

sistem, endokrini sistem

MOTIVACIJA LICNOSTIMOTIVACIJA LICNOSTIIzvor motiva → Potrebe

POTREBA → PONASANJE ↑ ↓ OLAKSANJE ← CILJ

a) BIOLOSKI ( motiv gladi, zedji, materinski, seksualni)

b) SOCIJALNI (motiv za drustvom, za samopotvrdjivanjem)

RAZVOJNO DOBARAZVOJNO DOBAOdnos dete – majkaU 3. mesecu na smesak odgovara smeskomU 5. razvijen vidU 6. mesecu razvijen sluhOko 8. meseca ucvrscuje se vezanost za majkuU 2. godini razvoj kretanja i govoraU 3. godini pojava negacije “ne”U 2. i 3. godini: lokomotorne sposobnosti,

koordinacija ruke i oka, osvajanje govora, kontrola sfinktera.

Od 3. godine moze ucestvovati u grupnim aktivnostima

Izmedju 2. i 5. godine vezivanje cerka-otac i sin-majka

Od 7. godine vec su ugradjene mogucnosti samokriticnosti ili svesti

MENTALNA HIGIJENA MENTALNA HIGIJENA PREDSKOLSKE DECEPREDSKOLSKE DECE

1) Prenatalni razvoj – prenatalna interakcija majka-dete, “fetalna panika’’, znacaj zeljenosti deteta

2) Proces socijalizacije deteta – odnos medju roditeljima

a) pocetna faza socijalizacije – uloga make - dijadni odnos (majka-dete) - hranjenje - razvoj ranog emocionalnog odnosa - proces separacije, individualizacija od 8.

meseca (separacioni strah) b) uloga oca c) roditelji kao par - briznost roditelja - emocionalno vezivanje ili privrzenost - osnovno poverenje - bazicna sigurnost

MENTALNA HIGIJENA MENTALNA HIGIJENA PREDSKOLSKE DECEPREDSKOLSKE DECE

3) Radno afektivno lisavanje dece i posledice - hospitalizam4) Problemi zanemarivanja i zlostavljanja dece - zanemarivanje: akt nezadovoljavanja osnovnih

fizickih, emocionalnih, socijalnih i drugih razvojnih potreba deteta od strane roditelja

- zlostavljanje decea) fizicko zlostavljanjeb) emocionalno zlostavljanje (odbacivanje,

degradacija, terorisanje, izolacija, “kvarenje”, eksploatacija, uskracivanje emocionalne stimulacije, nepouzdano roditeljstvo)

c) seksualno zlostavljanje

POREMECAJI KOD DECE POREMECAJI KOD DECE PREDSKOLSKOG UZRASTAPREDSKOLSKOG UZRASTA

1) MENTALNA RETARDACIJA - laka IQ 50 – 69 - umerena IQ 35 – 49 - teska IQ 20 – 34

2) POREMECAJI NAVIKA a) poremecaji ishrane - anoreksija odojceta i malog deteta - oralne aktivnosti kod dece predskolskog uzrasta: sisanje

prsta, stavljanje raznih predmeta u usta, grickanje noktiju - gojaznost kod dece b) poremecaji eliminacije - od 20. meseca kontrola sfinktera enureza ( primarna, sekundarna enkopreza c) poremecaj spavanja - obredi uspavljivanja - nocni strah (pavor nocturnus)

POREMECAJI KOD DECE POREMECAJI KOD DECE PREDSKOLSKOG UZRASTAPREDSKOLSKOG UZRASTA

3) PSIHOSOMATSKI POREMECAJI- psihofizioloski poremecaji:

glavobolje, bolovi u stomaku, povracanje, dijareja, opstipacija…

rani infantilni grcevizacenjivanje afektivno

MENTALNA HIGIJENA DECE MENTALNA HIGIJENA DECE SKOLSKOG UZRASTASKOLSKOG UZRASTA

1) PRIPREMA DECE ZA POLAZAK U SKOLU- licnost ucitelja- identifikacija- odnos roditelj – ucitelj- razvoj konkretnog, logickog misljenja- ucenjea) usmeravanje paznjeb) zadrzavanje modelovanog ponasanjac) reprodukcija ponasanjad) motivacija za ponavljanje ponasanja2) SKOLA, UCITELJ I MENTALNO ZDRAVLJEa) karakteristike licnosti uciteljab) dinamika odnosa u skolskoj grupi

MENTALNA HIGIJENA DECE MENTALNA HIGIJENA DECE SKOLSKOG UZRASTASKOLSKOG UZRASTA

3) SKOLSKI NEUSPEH- osecaj nesigurnosti, nedostatak

samopostovanja- teskoce u citanju- teskoce u pisanju- razvojna diskalkulija- intelektualna inhibicija- deficit paznje4) BEZANJE OD SKOLEUcenik – skola – porodica – socijalna sredina5) SKOLSKA SAVETODAVNA SLUZBAPedagog, psiholog i socijalni radnik

MENTALNA HIGIJENA U MENTALNA HIGIJENA U ADOLESCENCIJIADOLESCENCIJI

Adolescencija od 11. do 26. godine

Rana od 11. – 15. godinePrava od 15. – 18. godineKasna od 18. – 26. godine

Kljucni procesi u Kljucni procesi u adolescencijiadolescenciji

a) proces separacije od roditeljskih figura ( separacija i individualnost)

b) konflikt sa roditeljima (i njihovim zahtevima) i drugim autoritetima

c) razvoj seksualnosti ( masturbacija – mas-musko dete, turbatio-nemir, nered, metez; prva seksualna iskustva, seksualna uloga, seksualno vaspitanje)

d) odnosi sa vrsnjacima (vrsnjacke grupe, adolescentske grupe; unutresnja kohezija, prihvatanje, postovanje, emocionalno slaganjei samopostovanje)

- grupni identitet vrsnjaka - bliski prijateljski odnosi - razumevanje sveta oko sebe, razmena ideja,

osecanja, misljenja i stavova - bliskost - intimnost

ADOLESCENCIJAADOLESCENCIJARana adolescencija (12. – 15. god.) –

pubertet- burno biolosko sazrevanje- heteropolno interesovanje- kontakti telesne bliskost –

intimnosti- potreba za licnom sigurnoscu- bliskost bar sa jednom osobom

(najbolji drug)- potreba za intimnoscu sa osobom

suprotnog pola

ADOLESCENCIJAADOLESCENCIJAPrava adolescencija (15. – 18. god.)- eksperimentise u heteropolnim

aktivnostima, cilj i sustina jeste dostizanje polnog identiteta

POL – bioloska odredjenost (musko, zensko)POLNOST – psiholoske osobitosti licnosti

musko-zenskog razvojaPOLNI IDENTITET – stepen osecanja

muskosti-zenskosti odredjene osobe (stepen psiholoskog prihvatanja bioloske

datosti sopstvenog pola)

Kasna adolescencija (18. – 26. god.)(proces formiranja identiteta i razvoj

drustvenih i moralnih normi u ponasanju)

KRIZE U ADOLESCENCIJIKRIZE U ADOLESCENCIJI Oblik sazrevanja, razvojni fenomen. Prolazni i

reaktivni poremecaji prilagodjavanja i problem ponasanja.

a) normativna kriza b) kriza (konfuzija)identiteta c) kriza autoriteta d) kriza seksualnosti e) hipohondrija

NORMATIVNA KRIZA Povisena osetljivost na sva desavanja u sebi i okolini.

U krizi je i osecanje identiteta.

KRIZA (KONFUZIJA) IDENTITETA Kao: osecanje otudjenosti i napustenocti,

nepoverenje, sumnjicavost, osecanje krivice, tajanstvenost, socijalno povlacenje, razliciti asocijalni postupci.

KRIZE U ADOLESCENCIJIKRIZE U ADOLESCENCIJI Manifestacije krize:

1) Difuzija identiteta Ne mogu da donoste zivotne odluke, dozivljavaju

unutrasnju prazninu i izolaciju, teskoce u uspostavljanju socijalne komunikacije, teskoce u uspostavljanju seksualnih odnosa.

Kriza selfa: znacajna nestabilnost i nepredvidivost u ponasanju, velike teskoce u ucenju.

2) Negativni identitet Delikvencija, prostitucija, narkomanija

3) “Kao da” identitet, (lazni self) KRIZA AUTORITETA KRIZA SEKSUALNOSTI Asketizam Promiskuitet HIPOHONDRIJA

POREMECAJI POREMECAJI ADOLESCENTNOG UZRASTAADOLESCENTNOG UZRASTA

a) Izbegavanje skoleb) Pokusaj samoubistva c) Mentalna anoreksijad) Poremecaji ponasanja i

delikvencija

< 14 god. – ne podleze krivicnoj odgovornosti

Mladji maloletnik 14 – 16 god.Stariji maloletnik 16 – 18 god.Mladje punoletno lice 18 – 21 god.


Vrste delikta:1) Protiv integriteta drugih licnosti)2) Protiv materijalnih dobara 3) Radnje prosjacenja (bekstvo od

kuce, skole, besposlicarenje, skitnicenje)

4) Radnje samounistenjaPrema vrsti propisa koji se krse:1) Prestupi krivicno – pravnih normi2) Prestupi prekrsajnih normi3) Prestupi moralnih normi


Najcesce manifestacije poremecaja ponasanja:

1) Asocijalna (predelikventna ponasanja)2) Imovinski prekrsaji3) Kriminal nasiljaMetode prevencije i terapijeProces ispitivanja licnosti delikventa4) ToksikomanijeNepovoljne licne karakteristike:- nedostatak sigurnosti i samopostovanja- pasivnost i zavisnost- niska frustraciona tolerancija- niska adaptabilnost- stalan dozivljaj nedostatka ljubavi i razumevanja


PREVENCIJA KRIZNIH STANJA U ADOLESCENCIJI

- Uvideti aktuelne i potencijalne probleme mladih- rana identifikacija rizicnih ponasanja- skola- preventivni programi u vanskolskim ustanovama- tim za program- trening socijalnih vestina- ukljucivanje roditelja

PORODICAPORODICA1) Ne ispoljava psihopatoloske

poremecaje2) Svaki clan je zadovoljan svojom

ulogom3) Visok stepen slobodnog

ophodjenja, spontanosti, osecanja odgovornosti

4) Bracni par iskazuje medjusobno postovanje, razumevanje za emocionalne potrebe

5) Porodica spremna da se suoci sa konfliktima u njoj i izvan nje

PORODICAPORODICAKRITERIJUMI NORMALNOSTI ODNOSA U PORODICI1) porodicne uloge moraju biti jasn2) postoji poverenje, komunikacija, postovanje3) jasno odredjene granice izmedju generacija4) roditelji prihvataju roditeljsku ulogu i deci dozvoljavaju identifikaciju5) roditelji moraju biti izvor ljubavi i razumevanja

PORODICAPORODICAPORODICA – RAZVOJNI CIKLUSI- pocetna porodicaporodica sa malim detetom- porodica sa predskolskim detetom- porodica sa skolskim detetom- porodica sa adolescentom- rasturanje porodice – odlazak dece

od roditelja- postroditeljska porodica- ostarela porodica

PORODICAPORODICAFUNKCIJA PORODICE1) zastita i egzistencijalna sigurnost2) individualnost i autonomija svakog clana3) realisticni ciljevi, adekvatni sistemi vrednosti4) optimalan razvoj dece5) zajednicka briga za decu i njihovo vaspitanje6) tolerancija medjuljudskih (medjusobnih) razlika i eventualnih nezrelih potreba

PORODICAPORODICAKONFLIKTI U BRAKUa) licne karakteristike i navike partnerab) uspostavljanje granice prema roditeljima i rodbinic) seksualni zivotd) odnos prema materijalnim rashodima

PORODICAPORODICAOBLICI POREMECENIH PORODICNIH ODNOSA

1) izolovana porodica2) porodica koja je samo spolja integrisana3) iznutra neintegrisana porodica4) neplanirana porodica5) nezrela porodica6) devijantna porodica7) dezintegrisana porodica

PORODICAPORODICAMANIFESTACIJE POREMECENIH PORODICNIH ODNOSA1) bracna kriza2) poremecaj partnerskih odnosa - neurotski partnerski odnosi - psihoticni partnerski odnosi - karakteropatski partnerski odnosi3) neuroticna porodica4) porodica sa “zrtvenim clanom”5) paranoidna porodica6) psihoticna porodica

MENTALNA HIGIJENA MENTALNA HIGIJENA ODRASLIHODRASLIH

1) Izbor zanimanja2) Profesionalno osposobljavanje i

zaposlenje3) Uspostavljanje partnerskih

odnosa4) Zasnivanje braka i porodice5) Odnos prema potomstvu i nacin

resavanja razlicitih zivotnih kriza


IZBOR ZANIMANJAProfesionalna orijentacijaa) bolja procena sebe i svojih mogucnostib) odgovarajuci izbor skole – zanimanje, obzirom na svoje licne karakteristike i mogucnostic) prihvatanje odgovornosti za svoj izbord) operacionalizacija i realizacija


PRIPREME ZA BRAK I PORODICU- odvajanje od roditelja - bracni identitet - bracni konflikti - predbracno partnersko savetovanje

Brak:- interpersonalni odnosi- uspostavljanje granica


RAZVOD BRAKA 1) bracna nesloga 2) separacija i razvod 3) poveravanje dece – odnosi posle

razvoda4) resocijalizacijaSPECIFICNOSTI KOD ZENATrudnoca i puerperijum- planiranje dece (rodjenja)- kontracepcija- materinstvo


Bracna kriza:1) nepripremljenost za brak i nerealna ocekivanja od braka2) nezavrsena separacija od roditelja3) neprihvatanja kulturno-vrednosnog sistema partnera4) rivalitet medju partnerima5) razocaranost bracnom ulogom6) seksualni poremecaji kod jednog ili oba partnera

STAROSTSTAROSTZene zive duze od muskaraca do 8

godina.Srednje i starije zivotno doba:1) klimakterijum2) involutivno doba3) staracko dobaGerontologija (nauka o starenju)

obuhvata :- opste psiholoske oblike starenja- psihosocijalna svojstva strackog doba- fizicke promene koje nastaju u starosti

STAROSTSTAROST

Gerijatrija (medicinska, klinicka oblast gerontologije) proucava fiziolosko i patolosko starenje.

Telesna dekompenzacija:- psihicka dekompenzacija- socijalna dekompenzacija

STAROSTSTAROSTPREVENCIJA POREMECAJA U

STAROSTI

Prevencija raznih telesnih i psihickih kriza, suzbijanje mentalnih poremecaja, rad sa porodicom, pripreme za penzionisanje, pripreme za smestaj u specijalne ustanove, organizacija domova za penzionere, organizacija rehabilitacionih centara…

VANREDENE SITUACIJEVANREDENE SITUACIJE

Prema broju ljudi koji je obuhvacen:

1) Akcident 1 – 1000 osoba2) Dizaster 1000 – 1000000 osoba3) Katastrofa > 1000000 osoba

VANREDENE SITUACIJEVANREDENE SITUACIJEPrema poreklu:a) meteoroloske: oluje, vrucine,

suse, snezne vejaviceb) topoloske: nanosi leda, odroni

zemljista, poplavec) zadesne: ostecenja zgrada,

brana, tunela, rudnika, eksplozije, pozari, saobracajni udesi, ratovi, terorizam, izbrglistvo, drzanje talaca…

VANREDENE SITUACIJEVANREDENE SITUACIJEPrema posledicama: stradanje ljudi i

zivotinja, prekid komunikacija, sirenje bolesti…

Strah: opazanje opasnog objekta ili pretnje

Panika: untenzitet straha, iznenadnost pojave, neproporcionalnost straha uzrokom

Akutnu paniku karakterisu:1) Faza soka2) Faza reakcije3) Faza razresenja

VANREDNE SITUACIJEVANREDNE SITUACIJE Primarna prevencija

- realisticna i pravovremena obuka i

edukacija- dobra i pravovremena obavestenost o

zbivanjima- stalno odrzavanje kontakta sa

stvarnoscu- solidarnost- vestina rukovodjenja ljudima u

vanrednoj situaciji- plan postupaka i mera zdravstvene

institucije

VANREDNE SITUACIJEVANREDNE SITUACIJE Sekundarna prevencija

- lecenje na licu mesta- trijaza- izbegavati bolnicku atmosferuIzbeglistvoFaza tugovanja i faza ljutnje i besaFaza prevladavanja i faza prilagodjavanja

PROBLEMI ZANEMARIVANJA I PROBLEMI ZANEMARIVANJA I ZLOSTAVLJANJA DECEZLOSTAVLJANJA DECE

Akt nezadovoljavanja osnovnih fizickih, emocionalnih, socijalnih i drugih razvojnih potreba deteta od strane roditelja.

a) fizicko zanemarivanjeb) obrazovno z.c) zdravstveno z.d) emocionalno z.e) vaspitno z.f) neadekvatan nadzorg) eksploatacijah) napustanje


Znaci koji ukazuju na postojanje zanemarivanja

a) Fizicki pokazatelji:- zastoj u razvoju odojceta ili malog deteta- los fizicki izgled (neuhranjenost,

neurednost, socijalno-higijenska zapustenost…)

- akcidentna povredjivanja – padovi, gutanje raznih supstanci, gusenja…

- odsustvo standardne pedijatrijske nege (neredovne vakcinacije, neredovna stomatoloska zastita, nedavanje prepisane terapije, nevodjenje na lekarske kontrole..)

- neredovno pohadjanje skole


b) Bihejvioralni pokazatelji:- nesigurnost u komunikaciji- usporen psihofizicki razvoj- psihosomatski poremecaji- roking ili udaranje glavom kod mladje dece - emocionalna tupost, povlacenje- ponasanje koje je u nesrazmeri u odnosu na kalendarski uzrast- nezainteresovanost za skolu i ucenje- bezanje od kuce, skitnja ili prosjacenje

ZLOSTAVLJANJE DECEZLOSTAVLJANJE DECEa) Fizicko zlostavljanjeBihejvioralni pokazatelji:- “zaledjena” opreznost

- trzanje ili povlacenje pri dodiru- neadekvatno oblacenje (prikrivanje

modrica) - nasilno ponasanje u igri sa

mladjom decom- laganje, kradja- ekstremi u ponasanju – pasivnost ili

agresivnost

ZLOSTAVLJANJE DECEZLOSTAVLJANJE DECEb) Emocionalno (psihicko) zlostavljanje1) odbacivanje 2) degradacija (obezvredjivanje)3) terorisanje4) izolacija 5) “kvarenje”6) eksploatacija7) uskracenje ljubavi 8) nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvoc) seksualno zlostavljanje

ZLOSTAVLJANJE DECEZLOSTAVLJANJE DECEPrevencija i tretmanNajranije godine zivota dece su u

odnosu na zlostavljanje povezane sa najvecim rizikom.

- rana identifikacija- uvodjenje podrske u trudnoci- obezbedjivanje dobrovoljnog

ucesca porodice- pruzanje usluga kod kuce- podrske tima za pojedine slucajeve- edukacija i usmeravanje

ZLOSTAVLJANJE DECEZLOSTAVLJANJE DECE

Koncept tretmana:- otkrivanje, identifikovanje i potvrdjivanje slucajeva zlostavljanja- ispitivanje stepena disfunkcionalnosti, snaga i resursa deteta, njegove porodice i sire drustvene zajednice- planiranje, sprovodjenje i evaluacija odredjenih oblika tretmana upucenih detetu, porodici i drustvu

ZASTITA DECE BEZ ZASTITA DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJARODITELJSKOG STARANJA

Odgovorno roditeljstvo: zeljenost deteta, uspostavljanje odgovarajucih emotivnih veza, neposredan kontakt majka-dete, is a sirom porodicom.

Ukoliko je odvajanje od roditelja bilo na mladjem uzrastu i ukoliko je duze trajalo, dete ce biti vise emocionalno osteceno i karakterno izmenjeno.

a) dete ostvaruje svoja prava prvestveno u porodicnoj zajednici

b) princip kontinuiteta u podizanju deteta


Dete bez roditeljskog staranja je:1) kada nema zive roditelje2) kada su roditelji nepoznati3) kada su roditelji liseni roditeljskog prava4) kada su roditelji liseni prava na cuvanje i vaspitanje December 5) kada roditelji ne pokazuju ozbiljan interes za dete


Prema specificnim potrebama dece:1) specijalizovani (za decu sa smetnjama u razvoju, zlostavljanoj i vaspitno zapustenoj deci)2) urgentni (ako se nalaze u opasnosti od gubitka roditelja, napustanja, zanemarivanja, zlostavljanja, bolesti roditelja)Prema srodnickim vezama:1) srodnicki porodicni smestaj2) klasican porodicni smestaj


Prema radno – pravnom status hranitelja:1) profesionalizovano hraniteljstvo (radni odnos u socijalnoj ustanovi)2) neprofesionalizovano hraniteljstvo ( naknada bez radnog odnosa)Prema nacinu i izvoru finansiranja:1) hraniteljstvo (porodicni smestaj bez nadoknade)2) organizovani porodicni smestaj (naknada iz budzeta)


Dva vodeca principa pri izboru oblika zastite deteta:1) postovanje interesa deteta2) porodicno staranje ima prednost nad institucionalnimOblici zastite dece bez roditeljskog staranja:a) porodicni smestaj (hraniteljstvo)b) domski (institucionalni) smestajc) usvojenje


Domski (institucionalni) smestaja) imaju odgovarajuce uslove za smestaj deceb) imaju programe uspesne socijalizacijec) omogucavaju uspesno obrazovanje i profesionalnu orijentacijud) obezbedjuju uspesnu pripremu dece za zivot u lokalnoj zajednici1) organizacija rada u domovima (grupa, vaspitac)2) socijalizacija dece u domovima


Prednosti domskog smestaja:neguje smisao za kolektiv, solidarnost, drugarstvorazvija osecanje pripadnosti grupidoprinosi negovanju samodiscipline, radnih i kulturnih navika, drustvenosti, druzeljubivosti, komunikativnostidoprinosi samostalnosti i snalazljivosti, povecava socijalnu zrelost, otvorenost, postovanje razlicitostineguje odgovornost, humanist i briga o drugima

ZASTITA DECE BEZ ZASTITA DECE BEZ RAODITELJSKOG STARANJARAODITELJSKOG STARANJA

Nedostatci domskog smestaja:- u emocionalnom razvoju prisutan

je deficit- agresivnost, verbalna i fizicka

netolerantnost prema drugima- konformizam, egoisticnost- strah, depresivnost- poremecaji socijalnih odnosa- poremecaj moralnog ponasanja- pripreme za odlazak iz doma


USVOJENJEa) ispitivanje motivacije usvojitelja (obratiti paznju na ekstremne zelje usvojioca)b) proces medjusobne adaptacije usvojioca i usvojenikac) pracenje i evaluacijaNeophodno je na odgovarajuci nacin i u odgovarajuce vreme, uz konsultaciju strucnjaka, saopstiti detetu stvarni status u porodici usvojioca.

DECA, ADOLESCETI ODRASLI SA POSEBNIM POTREBAMA

Osobe sa mentalnim hendikepom- mentalna retardacija

Osobe sa ometenoscu u razvoju sluha Osobe sa ometenoscu u razvoju vida Osobe sa ometenoscu lokomotornog i CNS, decja

celebralna oduzetost (DCO) Osobe sa ometenoscu sa neuromisicnim

poremecajima, misicne distrofije Osobe sa ometenoscu u razvoju komunikacionih

sposobnosti- poremecaj govora i autizam Osobe sa teskocama u ucenju- razvoj ili poremecaj

citanja (Disleksija), pisanja (Disgrafija) racunanja (Diskalkulija)

Osobe sa razvojnim poremecajem motorike (Dispraksija)

Osobe sa hiperaktivnoscu i poremecaju paznje- razvojni hiperkineticki sindrom

UKLJUCIVANJE OSOBA SA HENDIKEPOM U OTVORENU

DRUSTVENU SREDINU Integralna rehabilitacija ili socijalna integracijaa) MEDICINSKI ( dijagnostika i terapija

poremecaja medicinski deo rehabilitacije)b) EDUKATIVNI ( predskolsko, osnovno, srednje,

i visoko obrazovanje i profesionalno osposobljavanje)

c) SOCIO-EKONOMSKI NIVO (socijalizacija, integracija, emancipacija, porodicni i drustveni zivot, zaposljavanje, institucionalno zbrinjavanje)

Tendencija da se i deca sa posebnim potrebama integrisu u redovne skole

Tamo gde je to neophodno ukljucuju se u specijalne skole

PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI HENDIKEPAHENDIKEPA

a) Licnost osobe b) Socijalne interakcije sa okruzenjemPerspektivne osobe sa hendikepom odredjene

su preostalim sposobnostima, a ne stepenom ostecenja.

Osoba sa hendikepom trpi od sredine koja se :distancira ne prihvata je = ETIKETIRANJEili odbacuje

Prvi nepovoljan susret sa drugom decom:Izbegavanje IsmejavanjePorodicna sredina reaguje:Prezastitnicki ili Odbacivanje

INSTITUCIONALNI OBLICI POMOCI OSOBAMA SA HENDIKEPOM

a) Specialne institucije zatvorenog tipa b) Dnevni boravci

POKRET ZA SAMOSTALNIM ZIVOTOM OSOBA SA HENDIKEPOM

Da zive samostalno i da imaju mogucnost da:1. Samostalno zadovoljavaju svoje elementarne potrebe2. Sami prave odgovarajuce izbore3. Samostalno donose vazne zivotne odluke4. Snose odgovornost za donesene odluke i ucinjene izbore

CENTAR ZA SAMOSTALAN CENTAR ZA SAMOSTALAN ZIVOT INVALIDA- BEOGRADZIVOT INVALIDA- BEOGRAD

a) Stvaranje novih oblika vaninstitucionalne zastite

b) Radna stvaranja u pristupacne zivotne sredine, stanovanja, transporta

c) Rad na ostvarivanju osnovnih i ljudskih prava invalida

d) Sprovodjenje aktivnosti koje isticu odredjene licne potencijale invalida

e) Prikupljanje informacija i znanja o mogucnostima o unapredjenju samostalnog zivota invalida

MENTALNE BOLESTI- MENTALNE BOLESTI- ISTORIJSKI PREGLEDISTORIJSKI PREGLED

A- zdravi DB- dusevni bolesnici PS- psihijatrija PZN- psihijatrijska zdravstvena nega MH- mentalna higijena

Demonoloska faza- DB su posledice delovanja demona Egzorcizam isterivanje zlih duhova Hipokrat – dusevne bolesti su bolesti mozga Galen Srednji vek Pinel, kraj 18. veka, “Oslobodio DB lanaca” FBR Emil Krepelin 1883. god. – prvi udzbenik psihijatrije

(Dementio prerox i MD psihoza) Blojler sch Šarko, Žane i Brojler uvode hipnozu i metod katarze Frojd – Pshiho analiza, slobodne asocijacije

EPIDEMIOLOGIJA MENTALNIH EPIDEMIOLOGIJA MENTALNIH POREMECAJAPOREMECAJA

Pinel Raš i Eskirol : Ispitivanja da li su socijalni poremecaji izazvani ratovima uslovili povecanje mentalnih bolesti.

Ciljevi i znacaj psihijatrijske epidemiologije: 1. Proucavanje kretanja zdravlja i bolesti stanovnistva incidence - broj novih u jedinici vremena (1g.) prevalence – ukupan broj u jedinici vremena mortalitet - broj umrlih od broja obolelih 2. Procenjivanje rizika oboljevanja od nekih bolesti u

odredjenoj populaciji radi preuzimanja odredjenih mera 3. Identifikovani subklinickih, ranih oblika 4. Kompletiranje klinicke slike i njihovo proucavanje 5. Proucavanje relativne vaznosti naslednih , drugih

bioloskih, psiholoskih i socialnih cinilaca za nastanak pojedinih oboljenja

6. Proucavanje promena uslova zivota 7. Proucavanje organizacije zdravstvene sluzbe

ETIOLOGIJA MENTALNIH POREMECAJAETIOLOGIJA MENTALNIH POREMECAJA Cinioci mentalnih poremecaja : - uzrocno dejstvo

- predisponirajuce - precipitirajuce ili deklansirajuce

Organski cinioci: 1. Nasledje 2. Traumatska ostecenja mozga 3. Tumor ii apscesi mozga 4. Infektivna oboljenja 5. Intoksikacije - egzogene i endogene 6. Rdjava ishrana (malnutricija) 7. Endokrini poremecaji 8. Akutne i hronicne bolesti 9. Generativne faze 10. Konstitucija -piknički -leptoastenicki -atletski -displastički 11. Zivotno doba 12. Pol

PREVENCIJA MENTALNIH POREMECAJAPREVENCIJA MENTALNIH POREMECAJA

Primarna prevenecija

Prevencija se moze vrsiti merama namenjenim postizanju opsteg zdravstvenog optimuma ili specificnom zastitom pojedinaca od patogenih uticaja, odnosno uklanjanjem tih uticaja iz okoline.

PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA ODREDJENJE SOMATSKOG ZDRAVLJAODREDJENJE SOMATSKOG ZDRAVLJA

I Princip: Red velicina u kojim se izrazava zdravlje i bolest jeste kvantitativne prirode:

SE, ER, LE, TT, TA, …

U oblasti dusevnog zdravlja osnovnu velicinu pretstavlja: DOŽIVLjAJ

Kvalitet individualnog dozivljaja sebe i okolnog sveta.

PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA ODREDJENJE SOMATSKOG ZDRAVLJAODREDJENJE SOMATSKOG ZDRAVLJAII Princip: kod somatskog zdravlja –

prosecno i idealno se izjednacavaju.

Cilj prevencije jeste ocuvanje tipicnog, prosecnog.

Ovakav cilj prevencije kod mentalnog zdravlja bio bi poguban za razvoj drustva i individua.

COVEK JE BICE U MOGUCNOSTI.

PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA ODREDJENJE SOMATSKOG ZDRAVLJAODREDJENJE SOMATSKOG ZDRAVLJA

III Princip: parcijalizacija zdravlja i bolesti Svaka psihicka funkcija kao i celi psihicki zivot je

intergrativni izraz aktivnosti celog CNS-a.

Specificne mere primarne prevencije: - Neophodno je poznavanje uzroka konkretnog oblika

mentalnog poremecaja (fenilketonurija, Daunov sindrom, ..)

Nespecificne mere primarne prevencije: 1. Obezbedjenje uslova za normalan rast i razvoj

dece i mladih. 2. Borba za zdravu okolinu i zdrave uslove zivota 3. Suzbijanje stetnih i razvoj zdravih stilova zivota 4. Pomoc u stresnim i kriznim situacijama

SEKUNDARNA PREVENCIJASEKUNDARNA PREVENCIJA

a) Rana dijagnoza

Precizirati dijagnosticke instrumentePodizati mentalno higijensku kulturu

stanovnistvaAdekvatna organizacija zdravstvene

i psihijatrijske sluzbe

b) Efikasan tretman

TERCIJARNA PREVENCIJATERCIJARNA PREVENCIJAHospitalizam : pojava da pacijenti posle duzeg,

izuzetno kraceg boravka u psihijatrijskoj ustanovi, pocinju da ispoljavaju apatiju, manjak inicijative, gubitak interesovanja, ne pokazuju otpor i bes protiv neosnovanih naredjenja, pocinju da gube individualnu projekciju u buducnosti

1. Pritisci psihijatrijske ustanove2. Osetljivost na hospitalizam je individualne

prirode3. Duzina boravka na odeljenju

Sigmatizacija dusevnoporemecenog ponasanja1. Dusevno poremeceno kao devijantno

ponasanje2. Dusevno poremeceno kao dusevno bolesno

ponasanje

TERCIJARNA PREVENCIJA I (ILI) TERCIJARNA PREVENCIJA I (ILI) REHABILITACIJAREHABILITACIJA

Rehabilitacija: - Da se sprovodi ekipno, progresivno, kompleksno i

kontinuirano - Da se zapocinje vec onog dana kada se uspostavi

kooperativnost bolesnika - Razvijanje ocuvanih funkcija - Realna procena potencijala - Pomoc i posle hospitalizacije - Adekvatna pomoc okoline 3. Dusevno poremecen covek kao “zrtveni jarac” 4. Dusevni poremecaj i socijalno obezvredjivanje 5. Dusevno poremecen covek: dokaz da su razum i

duh covekov isto tako podlozni raspadu kao i telo coveka

Moguci antirehabilitacioni aspekti prelaznih ustanova Sveobuhvatna psihijatrijska zastita

PSIHIJATRIJA ↓

SOCIJALNA SREDINA ↓

CLANOVI NAJUZE PORODICE

mentalna higijena.ppt

Documents