mensa ucenje

http://www.youtube.com/watch?v=-E7GWiEjju4Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj dece, a da toga nismo svesni (Ranko Rajovic)

Uploaded on Feb 28, 2012

Najčešće greške i u kom pravcu edukovati roditelje i vaspitače (NTC sistem učenja)Doktor Ranko Rajović, izvršni direktor MENSA Srbije i predsjednik svjetskog MENSA komiteta darovite djece Konferencija o odgoju/vaspitanju i obrazovanju u ranom djetinjstvu "Povećajmo mogućnosti djeci u Bosni i Hercegovini za rano učenje"14-15. februar/veljača 2012. godine, SarajevoKonferenciju je organizaovo UNICEF BiH u saradnji sa Ministarstvom civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Federalnim ministarstvom obrazovanja i nauke i Ministarstvom prosvjete kulture Republike Srpske.

Dr Ranko Rajovic, lekar specijalista interne medicine. Tokom rada na Institutu za interne bolesti (Medicinski fakultet Novi Sad), bavio se neuroendokrinologijom i istraživao uticaj REM faze spavanja na imuni sistem. Osnivač je Mense u nekoliko država (Bosna i Hercegovina, Slovenija, Crna Gora, Srbija, a pomogao je pri osnivanju Mense u Makedoniji i Ukrajini). Autor je programa NTC sistem učenja koji se bazira na primeni neurofioziologije u pedagogiji, a program se sprovodi u 14 država Evrope (na državnom nivou ili u fazi pilot projekta). Autor programa je predavač na 6 fakulteta u 4 države (Filzofski fakultet Novi Sad, Učiteljski fakultet Beograd, Učiteljski fakultet Užice, Pedagoški fakultet Ljubljana, Filozofski fakultet Nikšić i Pedagoški fakultet Banja Luka) i na nekoliko visokoškolskih ustanova u Srbiji (Visoke škole za vaspitače u Kikindi, Novom Sadu, Vršcu i Šapcu). Autor je 3 knjige i 2 didaktičke igre (za primenu NTC programa). Učestvovao u mnogobrojnim projektima, vezano za primenu NTC programa (član stručnog tima vlade AP Vojvodine za uvođenje bilingvalne nastave; IPA CBC projekti Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Mađarska, Crna Gora, Hrvatska; projekat UNICEF-a i Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske „Rana detekcija i stimulacija djece sa posebnim obrazovnim potrebama", član stručnog tima za EU poslove AP Vojvodine; član stručnog tima u Savezu učitelja Srbija za rad sa darovitom decom itd). Član je Komiteta za darovitu decu u okviru svetske Mense od 2002. godine, a od 2010. godine obavlja funkciju predsednika Komiteta svetske Mense za darovitu decu. Oženjen, otac četvoro dece, živi i radi na relaciji Novi Sad, Ljubljana.

…..http://www.ringeraja.rs/forum/IQ_dece/m_803355/tm.htm

Home › PORODICA › Novosti IQ deteta - briga roditelja Subota | 22.05.2010.

http://www.lepotaizdravlje.rs/tekstovi/porodica/novosti

http://www.lepotaizdravlje.rs/tekstovi/porodica

http://www.lepotaizdravlje.rs/

http://www.ringeraja.rs/forum/IQ_dece/m_803355/tm.htm

http://www.youtube.com/watch?v=-E7GWiEjju4

O uticaju roditelja na razvoj intelekta mališana razgovarali smo sa Rankom Rajovićem, dugogodišnjim članom četvoročlanog komiteta svetske Mense za darovitu decu i izvršnim direktorom Mense Srbija koji je autor Programa razvoja intelektualnih potencijala dece.

Šta predstavlja osnovu vašeg programa? Na Univerzitetu Berkli su dokazali da intelektualne sposobosti zavise od ukupnog broja sinapsi (veza između neurona). Dakle, sve aktivnosti koje povećavaju broj sinapsi, mogu da utiču na razvoj ukupnih sposobnosti svakog deteta. Najveći broj sinapsi, preko 70 odsto, formira se pre sedme godine. Do dvanaeste je formirano 95 odsto, a kasnije se - do kraja života - stalno obnavlja 1-2 odsto. Na osnovu toga, može se zaključiti da je veoma važna stimulacija razvoja sinapsi do polaska u školu, a to se najbolje radi kroz igru.

Kada roditelji, najranije, mogu indirektno da utiču na razvoj broja sinapsi? Roditeljski uticaj na razvoj broja sinapsi njihovog mališana moguć je već od dana rođenja. Dete mora da ima stimulativnu sredinu u svakoj fazi razvoja. U najranijoj fazi „meke", pastelne boje nisu dobar izbor. Mnogo je bolje da boje i oblici, koji dete okružuju, budu kontrasni, kako bi oko jasno razaznavalo predmete i oblike. Najveći uticaj roditelja moguć je u fazi kada dete već sluša i razume šta mu se priča, a to je sa dve i po, najkasnije tri godine. U knjizi IQ deteta, briga roditelja bavili smo se periodom od treće do sedme godine. Želeli smo da pomognemo roditeljima da se tada, kada je posebno važno, što bolje snađu i ne prave greške.

Koje aktivnosti pospešuju razvoj sinapsi?

Dete intuitivno radi vežbe koje stimulišu razvoj sinapsi, ali roditelji ga u tome sprečavaju, nesvesni da mu time nanose štetu. Na listi korisnih aktivnosti nalaze se: rotacija oko svoje ose (deca vole da rašire ruke i vrte se u krug), skakanje (deca se raduju dok skaču po svojim krevetićima), igre sa održavanjem ravnoteže (deca uživaju hodajući po bankinama ili ivičnjacima, a roditelji im to brane, plašeći se da će pasti), penjanje po drveću, nameštaju, stolovima (to im, takođe, branimo, jer se plašimo da će pasti i povrediti se)... S druge strane, roditelji deci dozvoljavaju igre koje su štetne i potpuno nepotrebne sa evolutivnog stanovišta.

Šta treba izbegavati? Deca satima sede u fotelji i gledaju TV, pri čemu je jedina aktivnost prebacivanje programa. Budući da zbog toga dete po 2-3 ili čak i 4 sata dnevno ne priča, njegov mozak ne stvara sinapse za govor, što može da rezultira različitim poremećajima govora. Podaci pokazuju da su oni danas mnogo prisutniji nego pre 15-20 godina. Prilikom gledanja u ekran, oko fiksira sliku na jednoj daljini i nema akomodacije, tako da mozak neće formirati centar za akomodaciju, koji se razvija do 5-6. godine, a to može da rezultira poremećajem čitanja, pa čak i razvojem težih oblika disleksije.

Kad ste govorili o podsticajnim igrama, na koje ste, konkretno, mislili? Rotacija oko svoje ose aktivira veliki broj neurona, posebno ako se dete samo rotira, jer taj pokret utiče na stimulaciju razvoja sinapsi. Slično je i sa igrom "helikoptera" (roditelj uhvati dete za obe ruke i vrti se zajedno sa njim). Trčanje, preskakanje, dodavanje lopte - aktivnosti su koje stimulišu rad oka (akomodaciju) i time preventivno deluju na neke od poremećaja učenja (dokazano je da neki od oblika disleksije nastaju zbog usporene akomodacije oka). Najobičnije dodavanje lopte od sunđera, prikladne i za dnevnu sobu, razvija akomodaciju, koordinaciju pokreta, hvatanje prstima (važno i za razvoj grafomotorike, koja dodatno utiče na formiranje velikog broja sinapsi). Klikeri razvijaju toliko sposobnosti, da bih tu igru, kao obaveznu, uveo u svim vrtićima. Podsticajno deluje na grafomotoriku i akomodaciju, a prisutne su i apstraktna klasifikacija i serijacija, koje pomažu razvoj matematičkih sposobnosti.

Druga faza vašeg programa stavlja akcenat na apstrahovanje, klasifikacije, serijacije, analogije, asocijacije... O čemu je, zapravo, reč? U postojećem sistemu za predškolski uzrast nema dovoljno ovih aktivnosti, pre svega apstraktne serijacije, klasifikacije i analogije, a sistem asocijacija skoro da ne postoji. Upravo nedostatak ovakvih igara dovodi do toga da dete ne razvija svoje biološke potencijale u dovoljnoj meri, što se jasno vidi kasnije, tokom školovanja, posebno kad se uporede rezultati naše dece i dece iz drugih zemalja, koja u ranom periodu razvoja upražnjavaju ovakve igre i aktivnosti. Konkretne igre tog tipa: apstrahovanje - prepoznavanje simbola apstraktnih pojmova; klasifikacije - dete klasifikuje predmete po nekom obeležju, npr. crvene lopte odvaja od belih. Za naš program smo osmislili drugačiji način klasifikacije, tj. dete to čini u svojim mislima, sa simbolima apstraktnih pojmova; serijacije - dete predmete ređa po veličini (npr. velika lopta, srednja i mala); analogije - npr. pitamo dete šta je zajedničko zastavama Irske i Italije, a nije

zastavama Rusije i Francuske. Dete analizira u glavi te četiri zastave i odgovora: "Zelena boja". asocijacije - pomažu u svakodnevnom životu. Preko 30 odsto neurona su asocijativni neuroni, a čitava mreža sinapsi razvijena je zbog ovog izuzetno važnog biološkog dela, koji je, jednostavno rečeno - sistem za memoriju. Nažalost, ovaj vrhunski sistem sposobnosti mozga, naša deca u toku školovanja ne koriste, i zato se dešava da brzo zaborave ono što nauče ili, čak, i ne znaju da povežu ono što su naučili (kada je reč o funkcionalnom znanju, Srbija je među poslednjima u Evropi.) Ovaj sistem može svesno da se koristi i vežba (putem niza igara) već od treće godine života.

DEČIJE AKTIVNOSTI

KORISNE: rotacija oko svoje ose skakanje igre sa održavanjem ravnoteže penjanje po drveću, nameštaju, stolovima...

ŠTETNE: sedenje u fotelji i gledanje televizije

Roditeljski uticaj na razvoj neuronskih veza njihovog mališana moguć je već od dana rođenja

...stidljivi dvogodišnjak?

Psiholozi kažu da su neka deca rođenjem predisponirana da budu povučena i stidljiva, ali istraživanja pokazuju da se ova osobina razvija (ili pojačava) pod uticajem roditelja sličnog karaktera. Dakle, važno je da svom detetu date najbolji primer. U oslobađanju deteta preterane stidljivosti, mogu da pomognu česte posete u vašoj kući - deca su obično sigurnija i slobodnija u poznatom okruženju. Takođe, nagrađujte dete za druželjubivost. Iako su neka deca prirodno sklona da se skrivaju iza roditelja u određenim situacijama, to bi mogao da postane problem u školskom uzrastu. Zato morate da ih podstičete da upoznaju nove ljude i situacije, kao i da se druže sa vršnjacima.

... buntovni tinejdžer? Većina adolescenata prolazi kroz fazu buntovništva, ali i prirodno izlazi iz nje bez ozbiljnih posledica. Pomozite detetu da izgradi samopouzdanje i sposobnost procenjivanja i izbora pozitivnog društva. Takođe, podstičite dete da razvija životna interesovanja u kojima uživa i za koja je darovito - svejedno da li je u pitanju neki sport ii muzika - jer bi preko hobija moglo da stekne kvalitetno društvo. S druge strane, ako vaš tinejdžer izostaje iz škole, izgubio je interesovanje za drugare, povučen je, ili sumnjate da uzima drogu, miran razgovor sa njim, uz razumna objašnjenja, više će pomoći nego vika i napadi. Ako dete nikako ne želi da odustane od "problematičnih" drugara, postavite neka osnovna pravila - da može da se druži sa njima samo u kontrolisanom okruženju, kao što je vaš dom.

Direktna veza do poruke: 1

RE: IQ dece

7.7.2011 16:00:27

Verus

Podstaknuta clankom koji je Andrea postavila, pa evo ga i ovde. Sta mislite? Sta vi cinite sve kroz igru da razvijete IQ svog deteta, i njihovu samouverenost?

Meni se ovaj covek jako dopao, gledala sam ga pre neki dan u emisji KoSmo, napominje da se takodje ne daje deci da gledaju TV-mada i za to imamo temu...

Mi smo se stvarno uvek igrali napolju kao deca, slabo ko je od nas i gledao TV ili ako jeste, jako retko. Koliko su ove nove generacije drugacije? Da li vas sva ta tehnologija plasi i njen uticaj na razvoj vaseg deteta?



(odgovor članu Verus)


RE: IQ dece

7.7.2011 16:11:51

Anoniman

Kad je Neša bio mali, čitala sam da bacakanje deteta u vazduh, onako malo grublje, kao i neke slične aktivnosti, prekidaju te neuronske veze, i tako se detetu smanjuje iq koji je imao potencijal da dostigne. Recimo da verujem delom i u to, i u ovo u tekstu, ali mislim da je to samo jedna minimalna stavka u formiranju mozgova dece. Velikog uticaja imaju i hrana, i rečnik roditelja, i čitanje, pa i obrazovni program koji deca, u određenoj meri, treba da prate, jer postoje neke stvari koje im je tako najbolje i najlakše približiti, nešto što i h jedino tako može zainteresovati.

Ja sam odrasla na dvorištu, i na ulici, i nisam loše ispala, ali mnogi koji su isto tako odrasli jesu. Opet, znam mnoge koji su po ceo dan gledali tv, pa su bili vukovci.

Sve u svemu...Ok je učiniti sve što možeš za svoje dete, ali opet sasvim sigurno nikada neću pustiti dete da se igra tako što skače po krevetu, jer mi je strah da će razbiti glavu daleko veći od potencijale dobrobiti.



RE: IQ dece

7.7.2011 16:


http://www.ringeraja.rs/forum/IQ_dece/m_803355/tm.htm#803360





19:38

indy_25

Dok je Deni bio mali dosta sam radila sa njim citali smo ucili smo slova znao je sva slova sa 3 godine znao je zivotinje na engleskom i jos mnogo drugih stvari. Gledala sam da ga poslije posla uvijek izvedem u park i da pjevamo i da se igramo. Dok kad je bio s mamom kuci gledao bi crtane. Ucila sam ga na knjige sa njegovih godinu dana jer sam od tada pocela da mu citam price. Ne znam da li je to razlog zasto je zavolio knjigu i zasto je jos uvijek voli. Vec sam pisala on sada sam ide u biblioteku i uzima knjige za citanje pred spavanje. Zna tablicu mnozenja preko 20 . Nikad ga ne tjeram da uci jednostavno je takvo dijete. televiziju tj omiljenu seriju zack en cody moze da gleda radnim dana i ona traje odptilike sat vremena dok vikendem moze televiziju da gleda dva sata dnevno. kad sam mu uvela to pravilo objasnila sam mu i zasto sam mu uvela to pravilo. Puno pricam sa njim i objasnjavam mu neke stvari. Kompjuter mu nije dostupan iako ga ima u sobi ne moze da ide na njega da igra igrica kad mu se hoce moze samo vikendom da izabere da ide na wii x box ili kompjuter po sat vremena. Postoje pravila u kuci sto se djece tice i postuju se. Ako je ruzno vrijeme dodje mu drug i igraju se u kuci. Sa Sarom ne znam kako ce biti ona ne voli knjige ne voli da joj citam price nista ne voli samo voli da dira elektricne aparate po kuci. Necu da je forsiram hocu da pokusavam ali ako ona nesto nece ne mora. Ne mora da bude ni najpametnija ni nainteligentnija ako joj to nije jaca strana . Ja se licno ne bojim tehnologije jer mislim da su roditelji ti koji trebaju da grade svoje dijete u covjeka. Ja stalno govorim s djecom se najvise treba pricati pa jos dok su mali od godinu dana vec.



RE: IQ dece

7.7.2011 16:20:59




ksena

nesto srodno i zanimljivo za citati je knjiga koja se zove "negotiatin critical literacies with young children" v. m. vasquez, gde je kroz jedno istrazivanje dokazano do kakvih zakljucaka i postupaka mogu stici petogodisnjaci ako se tako radi sa njima.



RE: IQ dece

7.7.2011 16:26:19

Verus

Moracu da potrazim tu knjigu!

(odgovor članu ksena)


RE: IQ dece

7.7.2011 16:37:28

indy_25

ja mislim da je najbolji poticaj roditelja izvesti dijete u park i pustiti ga da se druzi sa ostalom djecom. da ne bude asocijalno dijete i da sjedi kuci po cijeli dan s mamom i gleda crtane . Da mu se pocnu citati knjige tj bajke ili price od nekih godinu dana i pjevati pjesmice i sve to uz pokrete ruku i tijela. I da se to radi ujutro kad su djeca najraspolozenija poslije spavanja kada im mozak upija skoro pa sve. Ja tako radim i sa Sarom mada sa pricama nije odusevljena cim







pocnem da joj pricam zatvara mi usta . Ali zato svaki dan je izvodim napolje u park i tamo se bas lijepo igra s djecom i uci i od njih puno. Ali necu je nikadforsirati na nesto ako ne zeli pa cak ni u igri jer mislim da ce tako postici samouvjerenost.



RE: IQ dece

7.7.2011 16:43:17

Verus

volela bih da mogu da nadjem celu emisiju...bas pricaju o tome kako su deca sa sela inteligentnija, da sve sto se radi rukama (igre grancicama, u pesku itd) razvijaju mozak, i da bas i ti vukovci su deca koja mogu da nesto nauce napamet i imaju dobre ocene, ali ne i obavezno visok IQ ili sposobnost da to znanje upamte i primene... IZVORNA PORUKA: Nedja RR


(odgovor članu Anoniman)


RE: IQ dece

7.7.2011 17:03:26







ksena

Verus, evo KLIK



RE: IQ dece

7.7.2011 17:04:42

Verus

Hvala ksena! videcu prvo ima li u biblioteci pre nego sto narucim, volela bih da procitam.



RE: IQ dece

7.7.2011 17:07:35

ksena

ovo je na google books, mozes da prelistas. inace, knjiga prati celu jednu godinu sa tim razredom iz pretskolskog i meni je bilo neverovatno da vidim sta klinci mogu da smisle ako ih ucimo da razmisljaju.



RE: IQ dece







http://books.google.com/books?id=n4iahMC36SQC&printsec=frontcover&hl=el#v=onepage&q&f=false




7.7.2011 22:12:45

vukosava

Ja sam mozda duduk u oblasti pedagogije. Smatram da je IQ urodjen, kakav ti je, takav ti je. Sta mozes sa tim...

Mene licno su do pet godina cuvale polupismene bake, jeste nismo imali TV tada. Roditelji studenti, uvek zauzeti ili na putu do Beograda da polazu ispite. Nisu ni primetili kad sam naucila da brojim do 100, ni neke ostale stvari. Licno smatram da je za uspeh u skoli pre svega bitno jako dobro predskolsko. Ja sam tamo naucila sve sto smo radili u prvom razredu pa mi je prvi razred bio jako dosadan i zamoran. Iz licnog primera znam da ako dete nesto krene ranije kao npr ja sto su me stavili u grupu sa starijom decom zbog tih nekih testova i gledali da me upisu ranije u prvi razred, al nije moglo jer sam rodjena krajem godine. Posle mi je samo bilo jako jako dosadno u skoli i uciteljice me nisu u pocetku razumele i davale mi trojke dok nisu shvatile da sama stvarno radim svoje domace. Jer sam umela da uradim po vise domacih odjednom, jednostvno su mi bili zanimljivi valjda. Uvek sam znala, dodjem iz skole, uradim domace pa odem da se igram. Roditelji mi se nisu nikad mesali u svoje obaveze, nikad mi nisu uradili nijedan domaci nit su sedeli sa mnom da me uce kako cujem da neki drugi rade.

Elem da sumiram: 1. Mislim da dete ne treba nista forsirati, sa mnom moji nisu nista na taj nacin radili pa sam bila ok u skoli 2. Treba ga nauciti da voli knjige, moze i sa svojim primerom, da citamo u njihovoj blizini jel deca vole nekad da oponasaju starije - moji su npr ucili non stop mojih prvih godina zivota dok nisu zavrsili fakultete 3. Ne treba ih nadgledati ko kondor dok se igraju sa decom. nek padnu i nek ustanu. nek nauce kako da koordiniraju pokrete. moja beba se igra i lupi igrackom po glavi, ni ne primeti, nastavi dalje. 4. Trebamo nauciti decu da budu samostalni, pogotovu u intelektualnom smislu. 5. Ja sam prvi kompjuter dobila u sedmom razredu (komodor 128) tako da ne vidim ni razloga sto bi detetu davala uopste

da sedi za kompjuterom ranije od toga.



RE: IQ dece

7.7.2011 23:02:45

Anoniman

U vrtiću su nam rekli da ni slučajno ne učimo decu slova, da je rano.

Inače, ja dobijam fras od Luke koji stalno skače, trči, penje se... Mislim da se po krevetu ne skače, koliko god to uticalo na IQ. Na nameštaj se ne penje, jer on služi da se na njemu sedi, ili odloži nešto. Meni je to nevaspitanje, i da, na žalost, moje dete to radi, a ja jedva izlazim na kraj sa njim.

Luka je do ove godine imao ekipicu u parku. Nije želeo da se igra sa decom u dvorištu, obilazio ih je u širokom luku. Od pre par meseci, ne možeš ga poterati kući. Mnogo se radujem.

Vuko, slažem se da je komp bauk, no, kako ti dete bude raslo, videćeš koliko je teško to zabraniti. Luki je komp zabranjen već par meseci. Dete je bilo zastranilo. Svađalo se, histerisalo više nego inače, ma baš je postao užasan, i mm i ja smo zaključili da to ima veze sa igricama na kompu. Iako sam bila fascinirana koliko brzo je napredovao u savlavadavanju igrica, zabranili smo mu. Naime, kad je počeo da igra, nije imao vezu između očiju i prstiju. Nije znao koju strelicu da stisne da bi išao u željenom pravcu, morao je gledati u strelice, skrećući pogled sa monitora. Za par dana, to nije radio. Fasciniralo me je kojom brzinom zaključuje da ukoliko skoči na neku ploču, šutnje bure, ono padne na drugu ploču koja se nakrivi i loptica se spusti niz nju, ona će pogurati ne-znam-šta, i desiće se ne-znamšta. Ne znam dal me razumete, ali mene je to zaista fasciniralo. Ali, eto, ipak smo odlučili da je gađanje blatom i valjanje po pesku, penjanje na drvo,




lupanje kolena, ipak korisnije i zdravije za njega.

(odgovor članu vukosava)


RE: IQ dece

8.7.2011 3:15:39

Verus

Slazem se da je zdravije da se igraju napolju, nego da su non stop uz TV. Zato i mislim da je dobro da deca idu vrtic, da uce da budu sa drugom decom, da dele, da se posvadjaju, pomire. Sve to kreira osobu koja ce postati jednog dana.

Vuko: nazalost IQ nije samo urodjen, naravno, ima genetike, ne kazem, ali puno toga je okruzenje. Pokusacu naci tacan link o devojcici iz Floride, koja je nadjena pre ne znam 4,5 godina u kuci. Komsije nisu znale da su ti ljudi imali jos jedno dete. DRzali su je zatvorenu u kuci od rodjenja. Neko je slucajno video da se zavesa mrda i ugledao devojcicu, i prijavio agenciji za zastitu dece. Snimci su bili stravicni. Ona je sa svojih skoro 6 godina i dalje bila u pelenama. Pokrivena fekalijama, ujedima od bubasvaba. Hodala je na sve cetiri, nije umela da hoda uspravno. Usvojila ju je neka divna porodica koja je vec imala 2 dece, i do sada su uspeli da je nauce da hoda, da otvori slavinu itd. Nikad nece nauciti da govori, i eto, prakticno je retardirana jer nikad nije radjeno sa njom, nije bila izlozena svetu... i to bas u tih kriticnih prvih 6,7 godina zivota...

Moja poenta i primer su da eto, ukazu na to koliko je bitno deci dati da budu deca. Naravno, ako imas dete od 5,6 godina koje razume da se na namestaj ne skace, to je drugo, ali ima ljudi koji ce izudarati dete od godinu dana jer je to uradilo, a ono jos ne razume sva ta pravila.

Ne znam, tesko je biti pametan i uraditi ispravnu stvar da bi odgojili ispravne ljude. Koliko ima urodjenog da budemo ono sto jesmo, tako puno na decu utice i to gde i kako su




odgojeni...

< Poruku je uredio Verus RR -- 8.7.2011 3:17:15 >



RE: IQ dece

8.7.2011 7:38:28

Anoniman

Ja sam ovog čoveka slušala pre par meseci na RTVNS (ili kako se već zove )i u nekoj temi sam čak spominjala sve o čemu je pričao... Moj dečak je svega godinu i po i posmatrajući ga u poređenju sa njegovim vršnjacima, u nečem je znatno ispred, u nečem malo kaska... Ali to je od deteta do deteta... Moja drugarica isto ima sina svega 16 dana starijeg - on mnogo više govori, pije sam iz čaše, jede kašikom... A Miša se penje na veliki tobogan sam, preskače prepone, ređa sve one igračke boja oblika bez greške, jede sam samo viljuškom, stalno nešto trtlja, ali nerazgovetno... A eto obe sigurno mnogo radimo sa njima, i svaki se denuo u svom pravcu razvoja. M se penje na nameštaj iako ga opominjem stalno, ne gleda TV jer ga ne interesuje - samo bi se napolju igrao, kod računara ga jedino interesuje tastatura i miš da ga razbije ... A ja planiram da mu ni ne dozvolim da se navuče na neke igrice pre tamo nekih 9-10 godina... Onda neću imati potrebu ni da mu branim. A intelekt može razvijati kroz brojne igre i to mnogo bolje nego tipkanjem samo jednom rukom u mestu i buljenjem u ekran...



RE: IQ dece

8.7.20







11 9:09:46

Anoniman

IZVORNA PORUKA: Verus RR

volela bih da mogu da nadjem celu emisiju...bas pricaju o tome kako su deca sa sela inteligentnija, da sve sto se radi rukama (igre grancicama, u pesku itd) razvijaju mozak, i da bas i ti vukovci su deca koja mogu da nesto nauce napamet i imaju dobre ocene, ali ne i obavezno visok IQ ili sposobnost da to znanje upamte i primene... IZVORNA PORUKA: Nedja RR


Htela sam time da kažem da možeš dva brata potpuno jednako da vaspitaš i odgojiš, a ispadnu različiti i na tom intelektualnom nivou. Jednostavno, ok su neke smernice, pogotovo tog tipa-pustite dete da se okreće oko svoje ose, ali mi je ovaj tekst nekako zvučao kao da nam kažu da ako ne puštamo dete da skače po krevetu, ono neće biti dovoljno pametno. I iskreno, kod mene nema ni sa godinu, ni sa pet, ako ne sme da se skače po krevetu, ne sme. Naravno da neću tući dete zbog toga, ali neću ni dozvoliti. I Jopet kažem, ok mi je tekst skroz, samo mi se čini da ponekad stvarno svet preteruje u nameri da stvori generaciju genijalaca, a pritom ih ne pušta da budu deca što je ipak najvažnije.



RE: IQ dece

8.7.20




11 11:58:27

ksena

IZVORNA PORUKA: Tash


od koliko godina je rano? mislim da je to prilicno individualno, jer se ja secam da sam oduvek gledala mamu kako cita novine i knjige i htela da naucim i velika latinicna slova sam naucila mnogo pre polaska u skolu (a posla sam sa 6,5). doduse, to je imalo i neke posledice tipa ispisivanja slova A srafcigerom po kolima dok recimo moja sestra, iako je bila izlozena istim uticajima, nikad nije bila neki tip za citanje knjiga.



RE: IQ dece

8.7.2011 13:05:33

AndreaK IZVORNA PORUKA: Nedja RR

ali mi je ovaj tekst nekako zvučao kao da nam kažu da ako ne puštamo dete da skače po krevetu, ono neće biti dovoljno pametno.

On je u tekstu samo naglasio sta treba dozvoliti deci da rade jer iz nekog razloga, sa naucnog aspekta, to je vrlo pozitivno, i sama si rekla da je potrebno decu pustiti da budu deca,




stvarno svet preteruje u nameri da stvori generaciju genijalaca, a pritom ih ne pušta da budu deca što je ipak najvažnije.

tu moram da spomenem i Tashin komentar gde ona to povezuje sa nevaspitanjem, pa da li detetu od 20-tak meseci mozes objasniti da je to ruzno ponasanje? uostalom, sta je tu ruzno? dete je razdragano i veselo... ja sam svoje dete ucila da skace po krevetu, u pocetku je samo pravio cucnjeve, kako je bio smesan, nije znao da skace, a onda sam ga uhvatila za ruku i skakali smo zajedno, divno smo se zabavili, pa zasto bi u tu svrhu izmislili trambolinu?

Meni je ovaj tekst, a gledala sam takodje i neku emisiju gde je gostovao ovaj covek, pomogao da razumem neke stvari, kao novopeceni roditelj verovatno bih kao vecina bila previse brizna, i strahovala bi da se dete ne povredi, ali kako deca tako se i roditelji uce, i sve je nekako islo spontano...

Sto se slova tice, mislim da nikad nije rano, a moze biti samo kasno...ja ga nisam varijacom terala da ih uci, cak sam mislila da tu igracku sacuvam za kasnije, bukvalno je trazio tu igracku uzvikujuci "PO" i trazeci "nesto" po sobi, dok nismo uklavirili sta mu to znaci, pa je tako uz nasu pomoc savladao sve pojmove, dok su slovima prethodile slikovnice... kupila sam mu i autice ali se on njima zanimao u proseku 5 minuta nedeljno...

IZVORNA PORUKA: AndreaK a evo kako on voli da se zanima... Andrej



RE: IQ dece

8.7.2011 13:



http://www.youtube.com/watch?v=YzVGkoXnCUU


23:38

vukosava

Ja znam da cu moje dete prepustiti profesionalcima da ga uce, necu sa njim "raditi". Moji sa mnom nisu nista radili pa sam opet bila sasvim ok u skoli. Za to postoje obdanista i predskolska. Dacu mu mogucnost da se igra, citacu joj price pred spavanje i pevati. A da cu joj ja povisiti IQ cisto sumnjam.

Imala sam jednog druga u osnovnoj skoli koji je bio zapusteno dete. Niko sa njim nije radio, nije imao u kuci ni tv in radio. Oduzeli su ga roditeljima i smestili u dom za nezbrinutu decu u mom gradu. Zavrsio je na kraju osnovnu skolu nekako, trebalo mu je duze jer je jako tesko progovorio i naucio da cita. Al sumnjam da ce iko otici u toliki ekstrem. IQ je samo mera koliko je neko "normalan" ili prednjaci ili nazaduje u odnosu na svoju generaciju. Ja mislim da biti prosecan je sasvim ok. Previse pameti ne nosi toliko dobrog u zivotu vec ponekad i probleme u adaptaciji u okolinu koja nije mozda sa tolikim koeficijentom inteligencije.

Mislim da se daleko vise isplati uloziti truda da se detetu razvije emocionalna inteligencija jer od ovih vestina koje se testiraju u tim tipicnim mensinim testovima (brojevi, reci, sare) se u stvari testiraju samo neki aspkti covekovih sposobnosti. Imam mnoge bivse studente koji su clanovi Mense i na to gledam kao stvar mode. Jel oni neki za koje bi ja tvrdila da su ekstra bistri, mnogo ih nije ni naslo za svrsishodno ni da ode na testiranje mada su ga stalno organizovali na mom faksu. Objasnjenje je bilo da je biti clan Mense neki neo hit, treba ti clanstvo da ti neko kaze da si pametan... Da ovo nije neko napisao iz Mense mozda bi mi drugacije izgledalo...

Kompjuter ako se da premalom detetu nece ga nista nauciti, apsolutno nista do mrdanja misa. Moja srednja sestra ima sina od 6 godina i videla sam proslog leta kako se ponasa kad nekom drugom u kuci treba kompjuter. Uzas. Ja imam laptopove bez ijedne instalirane igrice tako da cu lepo da ih pakujem i stavljam na mesta gde nece moci da ih dohvati i cao. Inace na poslu kad ne drzim nastavu sam non stop za racunarom tako da cu kad dodjem kuci jednostavno da zaboravim na tu spravu. Iovako mi je kuci samo skype, facebook, blic.rs i rr masina.

Ja se uvek zezam sa muzem, samo da nam se lepo uda... Hehe... Ovo se salim, al detetu treba stvoriti navike vezane za zdravlje i izrazavanje emocija i celokupno socijalno bice. Dzaba ti ekstremni IQ ako stvoris navike da jedes ko slon i da ti je kompjuter najbolji drug...



RE: IQ dece

8.7.2011 13:40:16

Anoniman

IZVORNA PORUKA: vukosava

Ja znam da cu moje dete prepustiti profesionalcima da ga uce, necu sa njim "raditi".

Mislim da se daleko vise isplati uloziti truda da se detetu razvije emocionalna inteligencija

detetu treba stvoriti navike vezane za zdravlje i izrazavanje emocija i celokupno socijalno bice. Dzaba ti ekstremni IQ ako stvoris navike da jedes ko slon i da ti je kompjuter najbolji drug...

vuko... druga dva tvoja citata podržavam u potpunosti, ali PRVI Ne slažem se.... Tvoja bebica je mala, ali šta sutra dosta pre škole pokaže interesovanje za muziku, ili matematiku, ili knjige i čitanje, ili naklonost ka slikanju??? Čekaćeš školu i nekog nastavnika i vaspitača da usmere talenat i interesovanja tvog deteta??? Roditelj treba da bude od svega pomalo, pa na kraju krajeva i učitelj... I šta sutra zapne negde u školi? Opet na privatne časove??? Mislim da je mnogo pametnije da roditelj osluškuje svoje dete- ne da ga forsira zbog svojih propusta u




životu, već da prati kad je za šta spremno i da mu pomogne da spozna i te svetove, a ne da čekamo profesionalce da se u neko tamo psihološki određeno "pravo" vreme pozabave našim detetom.... Npr. ja sam imala svega 2 godine kad sam počela mamu da zapitkujem o slovima... I šta je žena trebala da uradi? Da kaže-naučićeš u školi! Ja sam do svoje 3 godine naučila sva latinična, a do 5 i sva ćirilična slova... Mogla sam sama da čitam svoje slikovnice i knjige i uživala u tome... I dan danas obožavam knjige... I to je zahvaljujući mojim roditeljima. I što da ne-možda baš zato što nisam sputavana ili stavljana "na čekanje" i jesam kao vukovac završavala škole i fakultet na vreme, možda moj IQ i jeste nadprosečan što su moji roditelji radili mnogo samnom. Nikad nisam uzimala privatne časove, sama sam kući uz pomoć moje ujne naučila engleski (škola ga je samo doradila) i to prilično dobro. Kad mi je zapela geografija u 5. razredu, moj tata je kupio globus, pa sekao papir po sredini, pa svećom pokazivao kako se menjaju dan i noć na kugli zemaljskoj i kafom i šećerom me učio sastav tla i stena Imam još silu primera koju možda jednog dana budem i sama primenjivala sa svojom decom... Ali sigurna sam da ću ceo život "RADITI" sa njima šta god im trebalo, pa kako god to odredilo njihov IQ. Bez ljutnje..... Samo se ne slažem

(odgovor članu vukosava)


RE: IQ dece

8.7.2011 13:42:00

Ana RR Nina

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off




the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.



RE: IQ dece

8.7.2011 13:47:18

indy_25

IZVORNA PORUKA: Tash


Normalno da je rano jer kad tvoje dijete krene u prvi razred znace sve dok ostala djeca koja ne znaju slova a vecina ih je bice im zanimljivo. Moj Denijal je isao u skolu u Bosnu u prvi razred sa 6 godina. Jednom sam dosla na roditeljski sastanak i uciteljica je rekla da je njemu jako dosadno na casu i da on nista ne radi samo spusta ruku i na ruku glavu jer je bukvalno sve znao od slova do malih slova brojeva pjesmica engleskog i svega skoro. Druga djeca nisu znala i njima je bilo zanimljivo. Rekla je da sam napravila gresku jer sam ga prerano ucila i da mogu stvoriti kontraefekat da mu se ne ide vise u skolu jer mu je dosadno. A kasno po meni nije nikad jer moze da nauci u skoli sa svojim vrsnjacima i kako bi trebalo po pravilu.



RE: IQ dece







8.7.2011 13:52:44

indy_25

Vuko slazem se sa svim sto si napisala i znam da nisi mislila bukvalno da neces sa svojim djetetom raditi i prepustiti ga u potpunosti uciteljima i ljudima u obdanistu. Imam isto misljenje dok prije s denijalom nije bilo tako

(odgovor članu indy_25)


RE: IQ dece

8.7.2011 13:54:06

vukosava IZVORNA PORUKA: n i n a Tvoja bebica je mala, ali šta sutra dosta pre škole pokaže interesovanje za muziku, ili matematiku, ili knjige i čitanje, ili naklonost ka slikanju??? Čekaćeš školu i nekog nastavnika i vaspitača da usmere talenat i interesovanja tvog deteta???

- Ja sam za muziku antitalenat, tu samo mogu da joj pokvarim sluh ako ga ima vise od mene... - Matematiku mogu da joj pomognem naravno al pre bi da sama stvori te sposobnosti - Knjige joj necu citati ja sigurno, nek ih sama cita. - Za slikanje cu joj kupiti opremu, ako povuce na mene, nece joj to pasti tesko da se uzivi. Sta tek tu ima da se objasnjava, ili imas koordinaciju pokreta i mastu ili nemas.




Nina moji sa mnom nisu radili nista pa sam bila isti djak ko ti. Citala sam sama knjige non stop i sama ucila iz njih. Roditelji nisu imali vremena da sa mnom "rade". Troje dece, radili oboje... Isto ja nikad nisam uzimala nikakave privatne casove... Zavrsila sam i fax, i magistarski i doktorat bez da mi je neko drugi ikad pomagao oko domacih. I lakse mi je da se snadjem na poslu nego npr neke koje poznajem da su se stalno oslanjali na pomoc od malena sto za domace, kasnije za ostale zadatke u skoli.

Naucicu je slova i brojeve naravno, to ne shvatam za pokazatelj inteligencije. Svi ih kad tad savladaju, pre ili kasnije nista to mnogo ne znaci... Detetu treba nabaviti slikovnice i knige i dati mu da razvija svoju samostalnost.



vukosava

RE: IQ dece

8.7.2011 13:59:32

Ja kad kazete "raditi" sa decom pre svega zamislim preambiciozne roditelje koji predskolsko dete forsiraju na neke "intelektualne" aktivnosti kad tome vreme nije. Ja mislim da treba da se zna granica kad je dete dete i kad treba da uci kroz igru i druzenje sa vrsnjacima. Pa tolike godine cemo provesti u skoli, cemu zurba stvarno ne vidim razlog...

Naglasavam- moji su mene pustili da uzivam u detinjstvu, cesto su me cuvale polupismene babe i dede i dogurala sam do doktorata... I sta, imam dete u 36-toj. Strava. Super sto razbijam matematiku i sto sam uvek bila streber u skoli. I sto imam talenat za crtanje i bla bla... Cemu to? Svako mora da bude neki supermen?

Mozda bi bilo bolje da sam godine buljenja u knjigu zamenila za neke ispunjujuce aktivnosti kao npr jurenje momaka kad su ostale vrsnjakinje to oko mene radile, zavrsila neke manje skole i krenula da se razmnozavam na vreme. Dete bi mi bec u srednju skolu islo

………. http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/140/16136047/kroz-igru-do-i..

…………….http://www.mensa.rs/iq/sigovi/ntc/sistem-ucenja/

MENSA - NTC sistem učenja

http://www.mensa.rs/iq/sigovi/ntc/sistem-ucenja/

http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/140/16136047/kroz-igru-do-i




Program je akreditovan odlukom Zavoda za unapredjivanje vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije:

1.) školska 2009/2010 pod brojem 733 (predskolski uzrast, obavezan program) i 776 (skolski uzrast, obavezan program).

2.) školska 2010/2011 pod brojem 674 (NTC sistem učenja - predškolski uzrast) i 741 (NTC sistem učenja, razvoj kreativnog i funkcionalnog razmišljanja - školski uzrast).

3.) program je akreditovan za 2012/2013 godinu pod brojem 335 za škole i pod brojem 593 za vrtiće

Predškolski deo programa se sprovodi u vrtićima u Beogradu (Stari grad, Čukarica, Novi Beograd, Savski venac), Novom Sadu (Radosno detinjstvo, Mastolend, Zemlja cuda), Pančevu, Bačkoj Palanci, Šapcu, Nišu, Kragujevcu, Kikindi, Bogatiću, Bačkoj Topoli, Staroj Pazovi...

Školski deo programa sprovodi se u školama u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, Bačkoj Palanci, Šapcu, Kragujevcu, Nišu, Užicu, Subotici, Vajskoj, Vrbasu, Pančevu, Gospodjincima, Negotinu, Futogu...

I deo (3-7 godina) (en , fr , sl ) II deo (7-12 godina)

EDUKATIVNI MATERIJAL

Knjiga "IQ deteta - briga roditelja" (slika, pdf) Puzzle i memorijske karte (uzrast 5 do 8 godina) (slika) Puzzle (slika) i memorijske karte (uzrast 3 do 6 godina) (slika)

Autor programa:

Ranko Rajović (Član Borda direktora MIL, Komitet za darovitu decu Mense International)

Koautor:

Uroš Petrović (autor više puta nagrađivanog serijala Zagonetne priče)

Stručni saradnici:

Ljubomir Kustudić (član Borda direktora MIL) Maja Ostojić (programer, NS, Srbija) Igor Stefanović (dizajner - DreamWorks studio, LA, USA) Mojca Jurišević (profesor psihologije, Pedagoški fakultet, Ljubljana, Slovenija) Olivera Gajić (profesor pedagogije, Filozofski fakultet NS, Srbija)

http://www.igorstefanovic.com/

http://www.laguna.rs/index.php?m=pisci&id=182

http://www.mensa.rs/resources/images/pakovanj-ntc-memory.jpg

http://www.mensa.rs/resources/images/pakovanje-ntc-puzzle.jpg

http://www.mensa.rs/iq/sigovi/ntc/sistem-ucenja/ntc-puzzle/

http://www.mensa.rs/resources/IQ_deteta_-_briga_roditelja.pdf

http://www.mensa.rs/iq/sigovi/ntc/sistem-ucenja/knjiga-iq-deteta/

http://www.mensa.rs/iq/sigovi/ntc/sistem-ucenja/1del/

http://www.mensa.rs/iq/sigovi/ntc/sistem-ucenja/1-ere-partie/

http://www.mensa.rs/iq/sigovi/ntc/sistem-ucenja/first-part

http://www.mensa.rs/iq/sigovi/ntc/sistem-ucenja/prvi-deo/

http://www.mensa.rs/iq/sigovi/ntc/sistem-ucenja/1-ere-partie/

http://www.mensa.rs/iq/sigovi/ntc/sistem-ucenja/1del/

Anna Maria Roncoroni (psiholog, University of Pavia, Psihology, Italia) Jitka Fortikova (Komitet za darovitu decu Mense International, Prague, Czech

republic) Natasa Lackovic (Learning Sciences Research Institute, University of

Nottingham, UK)

Donatori aktivnosti NTCa:

kontakt osoba Ranko Rajović e-mail: [email protected]


MENSA - NTC SISTEM UČENJA

I deo – predškolski uzrast

Srbija je na međunarodnom testu znanja (srednje škole) zauzela 41 mesto od 57 ispitivanih zemalja.Rezultati su pokazali da je reproduktivno znanje dobro, dok je funkcionalno znanje (naučna pismenost) na veoma niskom nivou. Činjenica je da je najvažniji period za poimanje apstrakcije i početni razvoj funkcionalnog mišljenja period od treće do sedme godine i, nešto manje, do dvanaeste godine, a u tom periodu se malo radi sa decom ili se uopšte ne radi na stimulaciji ovog važnog dela procesa razmišljanja.

Mensa je organizacija koja okuplja ljude visokog koeficijenta inteligencije (IQ preko 148) i čiji je prevashodni zadatak istraživanje i primena inteligencije za korist šire društvene zajednice. U okviru Mense, odsek za darovite NTC, godinama istražuje problematiku poboljšanja intelektualnih sposobnosti. Autor programa dr Ranko Rajović je dugogodišnji član četvoročlanog komiteta svetske Mense za darovitu decu. S obzirom da se nalazi na samom izvoru informacija i ima uvid u gotovo sve programe koji se sprovode širom sveta, okupio je tim eminentnih stručnjaka iz oblasti pedagogije, neurofiziologije, defektologije, psihologije i genetike, koji je uobličio efikasan i jednostavan program, sa mogućnošću praćenja i merenja postignutih rezultata. Prednost ovako koncipiranog programa jeste mogućnost primene u predškolskom uzrastu (3-7 godina) i stimulacija razvoja intelektualnih potencijala svakog deteta. Podatak da se ljudski mozak do pete godine razvija preko 50%, dovoljan je razlog da se sa primenom


mailto:[email protected]

http://www.lsri.nottingham.ac.uk/Students/Natasa_Lackovic.php

http://www.roncoroni.eu/

http://www.bbminaqua.com/

http://www.telenor.rs/

http://www.saintlazarus.org/

specijalizovanih programa otpočne u što ranijem uzrastu. Odgovornost društva, lokalne zajednice i roditelja je da se ovaj izuzetno važan period ne propusti i da se maksimalno podstakne razvoj biološkog potencijala svakog deteta.

Primenom programa «Mensa - NTC sistem učenja»

podiže se nivo intelektualnih sposobnosti sve dece koja učestvuju u programu;

Sprečava se poremećaj koncentracije i pažnje, kasnije u školskom periodu (disleksija);

Razvija se koordinacija pokreta i motorike; Razvija se brzina razmišljanja i zaključivanja (funkcionalno znanje); Sva deca imaju korist od programa, a posebno je koristan za detekciju darovite

dece i podsticanje razvoja darovitosti; Povećava se broj neuronskih veza, što uz specifične vežbe povećava kapacitet

mozga za obradu informacija.

METODIKA - NTC SISTEMA UČENJA Razvoj akomodacije – stimulacija razvoja očnih mišića

o Odabrane igre sa loptomo Igre preskakanja

Razvoj koordinacije pokreta i motorike o Igre rotacijeo Igre preskakanjao Igre provlačenjao Radionice fine motorike

Razvoj grafomotorike Razvoj brzine razmišljanja i zaključivanja

o Učenje apstraktnih simbola (zastave, saobraćajni znakovi…)o Virtualne klasifikacije, serijacije, analogije i asocijacijeo Duple asocijacije (igra NTC puzzle)

FUNKCIONALNO ZNANJE o Povezivanje apstraktnih simbola – I stepeno Povezivanje apstraktnih simbola i logike – II stepeno Kombinovana metoda apstrakcije i muzike – III stepeno Zagonetne price i pitanja

Dosadašnji rezultati

Pilot istraživanje koje je sprovedeno školske 2007/08. u tri vrtića u Novom Sadu, nedvosmisleno je pokazalo da svako dete koje je učestvovalo u programu ima višestruku korist.

U okviru svetske Mense, nakon prezentacije programa i prvih rezultata, 8 evropskih država je prihvatilo ovaj program i počelo sa primenom. Savez učitelja Srbije je već uvrstio deo našeg programa u svoje redovne aktivnosti za stručno usavršavanje učitelja. U Novom Sadu, u predškolskoj ustanovi “Radosno detinjstvo” (preko 14 000 upisane dece), otpočela je longitudinalna studija koja će pratiti ispitivanu decu od treće godine do završetka osnovne škole, a u proces praćenja, merenja i tumačenje rezultata je uključen Filozofski fakultet, odsek za pedagogiju, Učiteljski fakultet Sombor i Visoka škola za vaspitače Vršac.

Stručni tim:

1. MENSA

dr Ranko Rajović, autor programa Uroš Petrović, stručni saradnik Ljubomir Kustudić, stručni saradnik prof. Mojca Juriševič, psiholog Jitka Fortikova, Mensa Czech Republic

2. Filozofski fakultet NS, odsek za pedagogiju

prof. Olivera Gajić

3. Medicinski fakultet NS

prof. Aleksandar Krstić, pedijatar, genetičar dr Slavica Dautović, pedijatar, endokrinolog prof. Jela Mihaljev, neurolog

4. Učiteljski fakultet Sombor

prof. Mirče Berar, prodekan za nauku

---------

* AKOMODACIJA – Gledanje ekrana (TV, komjuter, video igrice) sprečava normalan razvoj akomodacije (reakcije oka na količinu svetlosti i pokrete u prostoru). Rezultat toga je brzo zamaranje i lenjost očnih mišića, što izaziva ozbiljne smetnje u procesu čitanja, a samim tim proces usvajanja znanja i koncentracija je na jako niskom nivou.

………………

mensa ucenje

Documents