međunarodnoregulisanje žive - alhem.rs aj-minamata... · pdf...

Međunarodno regulisanje živeMinamata konvencija

Valentina MartAlternativa za bezbednije hemikalije- ALHem

Živa

Sjajan metal koji je tečan na sobnoj temperaturi

koristi se za različite načine primene.

Živa kao elemenat se retko nalazi u prirodi- dobija se (većinom) iz rude cinabarit.

Koristi se - u industrijskim procesima npr. hlor-alkalni postupak, industrija plastike,

itd. i- i u proizvodima (termometri, zubni amalgami, baterije, sijalice, itd.).

+I ispušta i tamo gde ne nameravamo

prilikom spaljivanja fosilnih goriva naročito u termoelektranama na ugalj.

Zašto međunarodna konvencija o živi?

Svojstva žive i kako je mi unosimo u organizam

Živa i većina njenih jedinjenja veoma toksični po ljude i životnu sredinu

relativno male doze mogu da imaju ozbiljno štetno dejstvo na neurološki razvoj.

Živa je perzistentna i bioakumulativna.

Elementarna živa koja se ispusti u atmosferu vremenom se deponuje u vodenuživotnu sredinu gde može da se konvertuje uz pomoć bakterija u metilživu, njenunajtoksičniju formu.

Živa može da ostane u vazduhu do jednu godinu i može da se transportuje hemisferompre nego što se deponuje.

Source(s)Adapted from AMAP/UNEP 2008, Technical Background Report to the Global Atmospheric Mercury Assessment; UNEP, Global Mercury Assessment 2013: Sources, Emissions, Releases and Environmental Transport, 2013 Designed by Zoï Environment Network / GRID-Arendal, December 2012


Metilživa se bioakumurila u ribi i ulazi u lanac ishrane. Kako velike ribe jedu manje, metilživa se koncentruje dalje u lancu ishrane, procespoznat kao biomagnifikacija. Ribe u vodi koja je kontaminirana živom kaoi nizvodno mogu da sadrže visokukoncentraciju žive ali ribe u ostalimregionima (čak i na Arktiku) gde je malo, iličak ne postoji lokalno zagađenje živom.Povećane koncentracije žive su izmerene u mnogim slatkovodnim i morskim vrstama nasvetu. Koncentracija žive u ribi ide od 0.005 do 1.4 (mg žive/kg tkiva).

predatori mogu da imaju metilživu u

100,000 puta većojkoncentraciji nego štosu koncentacije žive u vodama u kojima žive

Velike ribe predatori često migriraju, i tako ribe izodređenih voda, gde je visoka kontaminacija živom, mogu da se nađu bilo gde.


Konzumiranje ribe i vodenih/morskih sisara mogu da utiču da se dostigne visoke koncentracije metilžive, prelazeći takogranice koje su toksične za one koji ih konzumiraju, uključujućiljude.

Više od 90% žive/metilžive u ribi kada se unese apsorbuje se sistemom organa za varenje. Kako je metilživa u ribi vezana za proteine tkiva više nego štose deponuje u masti, ne može se mnogo učiniti da se smanjiizloženost živi prilikom pripreme ribe za jelo. Riba je i dalje značajan izvor proteina, vitamina i mikroelemenata i ona je značajna za uravnoteženu ishranu. Unos žive zavisi ne samo od koncentracije žive u ribi i vrste ribeveć od unete količine i učestalosti konzumiranja.

Skidanjem kože sa ribe ne smanjuje sadržaj žive u

porcijama fileta i bilo kakvočišćenje odnosno način

kuvanja ne može da smanjisadržaj žive u porciji ribe!


Referentna koncentracija unosa metilžive iznosi od 0,7 do 2 µg/kg telesne težine u toku jedne nedelje.

Zajednički ekspertski komitet za aditive hrane Organizacije UN za hranui poljoprivredu i Svetske zdravstvene organizacije (Joint FAO/WHO expert committee on food additives – JECFA)

je ustanovio privremeni dozvoljeni nedeljni unos (PTWIs) za ukupnuživu od 5µg/kg telesne mase i 1,6 µg/kg telesne mase za metilživu.


U EU propisima i u propisima u Srbiji(*) propisane su maksimalne dozvoljenekoncentracije žive u proizvodima od ribe, i to 0.5 ili 1 mg/kg mase u zavisnosti od vrste ribe.

S obzirom na trenutne koncentracije živedetektovane u ribi, veoma je limitiranopropisivanje razumnog smanjenja dozvoljenekoncentracije. Alternativa rešenja za zaštituugroženih grupa su neophodna (npr. ciljani savetipotrošačima).

OBAVEŠTENJEo metilživi u ribi i proizvodima od ribe

Evropska komisija 2008. godine

SAVET: žene koje mogu da zatrudne ili koje su već trudne, odnosno koje su dojilje kao i mala deca ne trebaju da jednu više od jedne porcije do 100g u toku nedelje velikih

predatorskih riba kao što su sabljarka, ajkula, marlin, štuka.

Takođe ne treba jesti tunu više od dva puta nedeljno.

*PRAVILNIK o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i* hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostatakasredstava za zaštitu bilja "Službeni glasnik RS", br. 29/2014, 37/2014, 39/2014, 72/2014

Source(s)

Adapted from UNEP, Summary of supply, trade and demand information on mercury, 2006; UNEP, Mercury, A Priority for Action, 2008. Designed by Zoï Environment Network / GRID-Arendal, December 2012

Ispuštanja žive u životnu sredinu


U izveštaju su date informacije o globalnim atmosferskim emisijamažive, ispuštanju u vodenu životnu sredinu, kao i transportu i sudbinižive u životnoj sredini na globalnom nivou. Ukupna antropogena emisija žive u atmosferu je u 2010. godiniiznosila 1960 tona. procena emisije imaju značajna odstupanja i kreću se od 1010 do 4070 tona. Današnja antropogene emisije žive doprinose sadašnjim i budućimemisijama u vazduh.30% emituje se žive u vazduh iz trenutni antropogenih izvora10% potiču od prirodnih geoloških izvora60% ponovna emisija prethodno ispuštene žive koja se nakupljavekovima u površinskom zemljištu i okeanima.

Iako originalni izvor re-emitovane žive ne moguda se odredi sa sigurnošću, činjenica je da suantropogene emisije uvećane u odnosu na

emisije iz prirode od početka industrijske ere, pre oko 200 godina unazad, i to implicira da re-

emitovana živa originalno potiče od antropogenih izvora.

Ispuštanja žive u životnu sredinu Inventar potvrđuje:1. zanatsko rudarstvo i dobijanja zlata u malom

obimu (Artisanal and small-scale gold mining –ASGM)- 727 tona 35% ukupne antropogeneemisije

2. sagorevanje uglja 475 tona žive (večina količine od termoelektrana i upotrebe uglja u industriji; sagorevanje u domaćinstvima je manja nego u izveštaju iz prethodne proceni)

3. proizvodnja gvožđa i obojenih metala kao i proizvodnja cementa.

Korišćenje uglja za termoelektrane i industriju se, povećava specijalno u Aziji.

Međutim široka upotreba kontrolnihuređaja kojima se smanjuje zagađenje

vazduha i striktniji propisi u nekoliko zemlja, zajedno sa unapređenom efikasnošću

sagorevanja redukovalisu emisiju iztermoelektrana na ugalj i tako su izjednačili

povećanje koje je nastalo većompotrošnjom uglja.


Globalni antropogene emisije žive izindustrijskih izvora možda će rasti. • Emisije u vazduh su bile najveće

sedamdesetih godina prošlog veka, zatimsu se smanjile u naredne dve decenije i bile su stabilne između 1990- 2005. godine. Postoje određeni indikatoriblagog povećanja emisije između 2000–2005. godine.

Ispuštanja žive u životnu sredinu Preliminarna ponovna kalkulacija u kojoj se koristila unapređena metodologija za procenuglobalne antropogene emisije u 2005. godini, ukazuje da emisije koje potiču od sagorevanjafosilnih goriva, proizvodnje metala i cementa suse povećale između 2005. i 2010. godine, ali sunastavile da se smanjuju u ostalim sektorima, kao što su hlor-alkalna postrojenja.

Celokupna procena je da su se emisije izindustrijskog sektora povećale ponovo od 2005. godine.

Zaključak je da bez unapređene kontrolezagađenja ili ostalih aktivnosti za smanjenjeemisije žive, emisija žive će biti suštinski veća2050. godine nego što su danas.

Takođe procenjeni su budući trendovi emisije gde su koristili određeni scenariji i modeli.


U izveštaju su identifikovani potencijalnoznačajni sektori za koje ne postojekvantifikovane procene kao što su:

- korišćenje žive u proizvodnji vinil-hloridmonomera i za fero legure,

- ekstrakcija i transport nafte i gasa, - sagorevanja u industriji i - određene insineracije otpada.

Ispuštanja žive u životnu sredinu Azija doprinosi preko polovine emisije globalneantropogene emisije žive.

Povećanje industralizacije čini Aziju najvećim regionom gdese nalaze izvori emisije žive u vazduh i gde istočna i jugoistočna Azija doprinosi oko 40% od ukupne količine, a južna Azija još za dodatnih 8%.

Novi podaci o ASGM i procena emisija iz tog sektora ukazujuna povećanje učešća južne Amerike i subsaharske Afrike u globalnoj emisiji žive.

Međutim, rezultati modelovalja ukazuju da je istočna Azijadominantan region izvora za daleko-dometni transport živevazduhom u celom svetu.


Koncentracije žive u životinjama okeana i mora su povećane zbogantropogene emisije.

Antropogene emisije i ispuštanja žive su se duplirale u dubini od 100 m u okeanima u poslednjih 100 godina. Koncentracija u dubljim vodama je povećana samo 10-25% jer je sportransfer žive iz površinskih voda u dubine okeana. U pojedinim vrstama morskih životinja na Arktiku sadržaj je povećan12 puta u proseku u odnosu na pre industrijski period.

Početni stadijum kada je započelo povećanje je sredina XIX veka i ubrzalo se početkom XX veka, pre industralizacije Azije, što ukazuje da su tada bile emisije iz Evrope, Rusije i Severe Amerike. Studije iz Južno kineskog mora ukazuju na sličnu matricu koja se desilau skorašnje vreme, verovatno kao rezultat industrijalizacije Azije.

Ovo povećanje ukazuje da prosečnooko 90% žive u tim morskim životinjamadanas potiče od antropogenih izvora.

Ispuštanja žive u životnu sredinu Antopogene emisije i ispuštanja tokom vremena su povećale koncetracije žive u životnoj sredini, tako da će efekti smanjenja emisije verovatno zahtevati vreme da budu uočljivi.

Velike količine, većinom neorganske žive, su akumulirane u životnoj sredini, naročito u površinskomsloju zemlje i okeanima, kao rezultat prethodnih emisija.

Zbog svoje veće zapremine srednji i duboki slojevi vode okeana, ispod 100 metara, skladište većekoličine antropogene žive nego površinske vode.

Takođe postoje relativno velike količine žive iz same prirode koje cirkulišu srednjim i dubokimslojevima vode.

Značajna frakcija žive iz srednjih slojeva vode se podiže nazad u površinske vode svake godine, kretanjem vode ka površini.

DANAŠNJE ANTROPOGENE EMISIJE NASTAVLJAJU DA OPTEREĆUJU OKEANE I SEDIMENTE JEZERA I REKA SA NEORGANSKOM ŽIVOM.

Ta živa, koja je izvor za proizvodnju metilžive, se skladišti u biološkom delu životne sredine decenijama ili vekovima pre nego što se najzad uključi u prirodne procese.

Jedna posledica je da će verovatno proći dosta godina ili decenija, u zavisnosti dela vodene kolone, pre nego što smanjenjeemisije počne da se demonstrira u smanjenju koncentracije žive u životnoj sredini, ribama i morskim sisarima, koji su deoljudskog lanca ishrane.

Sa druge strane koncentracije žive u delovima Atlantskog okeana se smanjuju, verovatno zbog smanjenja emisija u prošlimdecenijama iz izvora iz Severne Amerike i Evrope.

Source(s)


Završni pregovarački međuvladin sastanak o novom sporazumu o živi održan je u Ženevi u januaru 2013. godine gde je postignutkonačni dogovor o tekstu novog sporazuma.

Sporazum je usvojen u oktobru 2013. godine na diplomatskojkonferenciji u Japanu.

Sadržaj Konvencije o živii odgovor Srbije i EU na odredbe konvencije

Konvencija o živi nastoji da smanji snabdevanje i trgovinuživom, i fazno isključivanje ili fazno smanjivanje određenihproizvoda i procesa gde se koristi živa, kao i kontrolu emisijažive i njenog ispuštanja.

Mnogi od članova koji ovaj sporazum sadrži predstavljajumešavinu obaveznih i dobrovoljnih mera.

Međutim, neki članovi supotpuno dobrovoljniuključujući članove o

kontaminiranim područjima(član 12); zdravstvenim

aspektima (član 16); istraživanju, razvoju i

monitoringu (član 19); kao i Planu implementacije (član

20).

SPORAZUM SADRŽI ODREDBE KOJE MOGU IMATI POZITIVNE POSLEDICE NA VLADE I NEVLADINE ORGANIZACIJE, I DRUGE KOJI ŽELE DA PREDUZMU MERE ZA MINIMIZIRANJE UPOTREBE ŽIVE.

FINANSIJSKA PODRŠKA da bi se pomoglo vladama i drugima u sprovođenju sporazuma će verovatno imatikao prioritet obavezne mere iz sporazuma.

Aktivnosti u okviru ovih članova i dobrovoljnekomponente drugih članova mogu ili ne moraju da se kvalifikuju za finansijsku pomoć.

Član 3: Izvori snabdevanja i trgovina živom


Nova primarna eksploatacija je zabranjena. Postojeća primarna eksploatacija žive je dozvoljena još 15 godina. Nakon ratifikacije živa iz primarne eksploatacija:- može se koristiti samo za pravljenje dozvoljenih proizvoda

ili koristiti u dozvoljenim procesima (kao što su proizvodnjavinilhlorid monomera, itd. opisanih u članovima 4 i 5)

- odlaže se u skladu sa zahtevima iz sporazuma.

To podrazumeva da živa iz primarne eksploatacija neće biti dostupna zakorišćenje za zanatsko rudarstvo i dobijanja zlata u malom obimu kada zemljaratifikuje sporazum.


Identifikacija zaliha žive ˃ 50 tona je opciona ali zemlje "ćenastojati" da to urade.

Ovaj stav je zapravo povezan sa članom 10. koji se odnosina privremeno skladištenje.

Napomena: ovoj stav takođe može da bude relevantan zaidentifikovanje aktivnosti zanatskog rudarstva i dobijanjazlata u malom obimu u zemlji, jer zaliha od više od 10 tonamože biti signal da postoji takva aktivnost.


Zemlje su obavezne da "preduzmu mere" kako bi se osiguralo da kada se zatvori hlor-alkalno postrojenje, da se višak žive ODLOŽI u skladu sa zahtevima izKonvencije, a NE ponovo obnovi, reciklira ili direktnoponovno upotrebi.

Napomena: zemlje treba da preduzmu mere da se osigura da ovaj otpad bude tretiran na ekološkiprihvatljiv način u skladu sa članom 11. i smernicamakoje će sačiniti Konferenciji strana ugovornica.

Međutim, potrebni su dobri mehanizmi kontrole!

Trgovina živom, uključujući recikliranu živu nastalu topljenjem obojenih metala, kao i sadržajažive u proizvodima, je dozvoljena ako se koristi za "dozvoljenu upotrebu" po Konvenciji.

http://www.eurochlor.org/the-chlorine-universe/how-is-chlorine-produced/the-mercury-cell-process/mercury-cell-process.aspx

http://www.eurochlor.org/the-chlorine-universe/how-is-chlorine-produced/the-mercury-cell-process/mercury-cell-process.aspx


Konvencija sadrži "postupak saglasnosti na osnovu prethodnogobaveštenja" za trgovinu živom i da osigura da se živa koristi samo zadozvoljene svrhe po Konvenciji ili za privremeno skladištenje.

Javni registar koji vodi Sekretarijat će sadržati obaveštenja o saglasnostima.

Ako država koja nije strana ugovornica Konvencije izvozi živu straniugovornici, ona mora da dokaže da ona ne potiče iz zabranjenih izvora.

Svaka strana ugovornica mora da izvesti Sekretarijat (član 21), da je postupila u skladu sa zahtevima ovog člana.

EU


Gde ima primarne eksploatacije u EU?

Almadén Idrija

Propisi u EU u vezi primarne eksploatacije žive

Sledec ́e se smatra otpadom iz člana 2. Uredbe (EC) 1002/2008:

(a) metalna živa koja se više ne koristi u hlor-alkalnim postrojenjima;(b) metalna živa od čišćenja prirodnog gasa;(c) metalna živa nastala iz rudarsko topioničarskih postrojenja obojenih metala; i(g) metalna živa iz cinabarit rude.

Zahteva od hlor alkalnih postrojenja ili drugih izvora (čišćenje prirodnog gasa, obojena metalurgija) da dostavljaju podatke ministarstvu o količinama žive i mestu gde je privremeno ili stalno odlažu (član 6. ove EU Uredbe).

Veza sa popisom skladišta žive prema MK

Nije zvanična zabrana ali je ekonomski nije isplativo


Prema članu 1. Uredbe 1102/2008 zabranjen je izvoz žive i jedinjenja žive.

Nije još propisano u EU propisima da žive ne sme da se uvozi iz druge zemlje koja nije članica konvencije sve dok se ne dobije potvrda da živa potiče iz dozvoljenih izvora prema konvenciji (odnosno nije iz primarne eksploatacije niti iz ugašenih hlor alkalnih postrojenja)

Srbija


Gde ima primarne eksploatacije u EU?


Sledec ́e se smatra otpadom iz člana 2. Uredbe (EC) 1002/2008:

(a) metalna živa koja se više ne koristi u hlor-alkalnim postrojenjima;(b) metalna živa od čišćenja prirodnog gasa;(c) metalna živa nastala iz rudarsko topioničarskih postrojenja obojenih metala; i(g) metalna živa iz cinabarit rude.

Zahteva od hlor alkalnih postrojenja ili drugih izvora (čišćenje prirodnog gasa, obojena metalurgija) da dostavljaju podatke ministarstvu o količinama žive i mestu gde je privremeno ili stalno odlažu (član 6. ove EU Uredbe).

Veza sa popismo skladišta žive prema MK

Nije zvanična zabrana ali je ekonomski nije isplativo


Prema članu 1. Uredbe 1102/2008 zabranjen je izvoz žive i jedinjenja žive

Nije još propisano u EU propisima da žive ne sme da se uvozi iz druge zemlje koja nije članica konvencije sve dok se ne dobije potvrda da živa potiče iz dozvoljenih izvora prema konvenciji (odnosno nije iz primarne eksploatacije niti iz ugašenih hlor alkalnih postrojenja)

Podaci o uvozu žive, živinih jedinjenja i amalgama

Uvoz jedinjenja žive, za laboratorijske potrebe je oko 800 kg u prethodne 3 godine.

Uvoz živinog amalgama nije moguće precizno odrediti iz podataka Uprave carine, ali je sigurno da je samo jedan dobavljač uvozio oko 7 t u prethodne 3 god.

Član 4: Proizvodi koji sadržeživu

Član 4: Proizvodi koji sadrže živu

Nije dozvljena proizvodnja, uvoz ili izvoz određenih proizvoda koji sadrže živu.

Sporazum koristi takozvani pristup "pozitivne liste".

To znači da su proizvodi nabrojani u tekstu Konvencije i gde je navedeno od kog datuma više ne mogu da budu na tržištu niti da se proizvode.

Strane ugovornice treba da obeshrabre proizvodnju i distribuciju odnosno trgovini novih proizvodakoji sadrže živu pre nego što Konvencija stupi na snagu za njih, osim ako smatraju da analiza rizika i koristi pokazuje prednosti pri upotrebi tih proizvoda za životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

Pod ovim "izgovorom" proizvodi moraju biti prijavljeni Sekretarijatu, koji će prikazivati javnosti oveinformacije.

Član 4: Proizvodi koji sadrže živuProizvodi koji će se biti ukinuti do 2020. godine su:1. baterije(osim dugmastih cink-srebrooksidnih baterija sa sadržajem žive <2%, dugmastih cinka-vazduh baterija sa sadržajem žive <2%);

2. većina prekidača i releja;

3. kompaktne fluorescentne sijalice (CFLs) jednake ili manje od 30 W koje sadrže više od 5 mg žive posijalici;

4. Halogene sijalice (LFLs) koje se koriste za rasvetu:

(a) Sa tri sloja fosfora, snage manje od 60 W, u kojima je sadržaj žive veći od 5 mg po sijalici;

(b) Fluorescentne cevi sa halofosfat fosfor tehnologijom, snage manje ili jednake 40 W, u kojima je sadržaj žive veći od 10 mg po sijalici;

5. Živine sijalice visokog pritiska (HPMV) koje se koriste za rasvetu;

6. Živa u fluorescentnim lampama sa hladnom katodom (CCFL) i fluorescentnim lampama sa eksternom elektrodom (EEFL) za elektronskedispleje:(a) kratkog dometa (manji ili jednaki 500 mm) u kojima je sadržaj žive veći od 3.5mg po lampi

(b) srednjeg dometa (veći od 500 mm i manji ili jednaki 1 500 mm) u kojima je sadržaj žive veći od 5 mg po lampi

(v) dugog dometa (veći od 1 500 mm) u kojima je sadržaj žive veći od 13 mg po lampi;

Član 4: Proizvodi koji sadrže živuProizvodi koji će se biti ukinuti do 2020. godine su:

…7. Kozmetički proizvodi (sadržaj žive ˃ 1ppm)(uključujući sapune i kreme za izbeljivanje lica, ne uključujući preparate zanegu kože oko očiju u kojima se živa koristi kao konzervans, a gde nisudostupne efikasne i bezbedne zamene konzervanasa);

8. Pesticidi, biocidi i antiseptici za topikalnu primenu;

9. Sledeći merni instrumenti koji nisu elektronski, osim ne-elektronskihmernih instrumenata koji se ugrađuju u kompleksnu opremu ili koji se koristeza veoma precizna merenja, za koje ne postoji alternativni proizvodi koji ne sadrže živu:(a) barometri; (b) aerometri: higrometri; (v) manometri; (g) termometri;(d) sfigmomanometri.


A proizvod koji treba da bude "postepeno izbačen" je zubni amalgam

i zemlje treba da primene 2 mere sa liste od 9 mogućnosti, uzimajući u obzir „situaciji u državi i relevantna međunarodnauputstva."


A proizvod koji treba da bude "postepeno izbačen" je zubni amalgam

i zemlje treba da primene 2 mere sa liste od 9 mogućnosti, uzimajući u obzir „situaciji u državi i relevantna međunarodnauputstva."

i. Definisanje nacionalnih ciljeva u vezi sa prevencijom karijesa i poboljšanjem dentalnog zdravlja u ciljusmanjenja potrebe za plombiranjem zuba na ovaj način;ii. Definisanje nacionalnih ciljeva u vezi sa smanjenjem upotrebe amalgamskih plombi;iii. Promovisanje korišćenja isplativih i klinički efikasnih alternativnih prozvoda koji ne sadrže živu za plombiranjezuba;iv. Podrška istraživanju i razvoju kvalitetnih materijala koji se koriste za plombiranje zuba, a koji ne sadrže živu;v. Podsticanje odgovarajućih profesionalnih organizacija i stomatoloških škola i fakulteta u cilju obučavanja i obrazovanja stomatologa i studenata stomatologije o korišćenju alternativnih plombi koje ne sadrže živu, kao i promovisanju najboljih upravljačkih praksi;vi. Ne podržavanje zdravstvenih osiguranja i programa koji daju prednost upotrebi amalgamskih plombi u odnosu na plombe koje ne sadrže živu;vii. Pružanje podrške zdravstvenim osiguranjima i programima koji daju prednost korišćenju plombi koje ne sadrže živu;viii. Ograničenje upotrebe dentalnog amalgama samo na inkapsulirani oblik;ix. Unapređivanje korišćenja najbolje prakse po životnu sredinu u stomatološkim ustanovama u cilju smanjenjaispuštanja žive i njenih jedinjenja u vode i zemljište.


Proizvodi koji nisu regulisani Konvencijom su:- proizvodi neophodni za civilnu zaštitu i vojne potrebe; - proizvodi za istraživanje i baždiranje instrumenata za upotrebu kao referentni standard; - ukoliko ne postoje mogući alternativni proizvodi koji ne sadrže živu: prekidači i releji,

fluorescentne lampe sa hladnom katodom (CCFL) i fluorescentne lampe sa eksternomelektrodom (EEFL) koje se koriste u elektronskim displejima i mernim uređajima;

- proizvode koji se koriste u tradicionalnoj ili verskoj praksi; - vakcine koje sadrže tiomersal kao konzervans (takođe poznat kao timerosal); i - živa u maskara i drugim kozmetičkim proizvodima za područja oko očiju (kao što je gore

navedeno).

Napomena: neki proizvodi navedeni za zabranu u prethodnom nacrtu sporazuma, kao štosu boje, su isključene tokom pregovaračkog procesa.


Sekretarijat će dobiti informacije od strana ugovornica o proizvodima koji sadrže živu i učiniti informacije dostupne javnostizajedno sa drugim relevantnim informacijama.

Strane ugovornice mogu predložiti dodatne proizvode za fazno-ukidanje zajedno sa informacijama o tehničko-ekonomskojizvodljivosti i riziku po okolinu i zdravlje, kao i koristima.

Spisak zabranjenih proizvoda će biti revidiran od straneKonferencije Strana ugovornica pet godina nakon što sporazumstupi na snagu; ovo bi moglo biti otprilike 2023. godine.

Source(s)


EU


Zabrane stavljanja na tržište, izvoza i proizvodnje u EU propisima

Da zaključimo:

• Zabrana u EU acquis ne obuhvata proizvodnju/izvoz proizvoda sa živom iz člana 4 /Aneksa A dela I Minamata konvencije;

• Za samo nekoliko proizvoda (kozmetički sapuni i pesticidi), za njih je izvoz zabranjen u EU acquis;

• Sa druge strane, uvoz većine proizvoda (sa izuzetkom antiseptika, gde dozvola još može da postoji) je već sada, ili će biti do 2020. godine, obuhvaćeno EU propisima tj. zabranjeno.

Posebna studija u EU vezi amalgama od žive

Ali okvirna direktiva o vodama i propisi EU o otpadu se staraju otpadnim amalgamom i može se reći da se tima već vodi računa o postupanju sa ovim otpadom na način koji je prihvatljiv za životnu sredinu.

Takođe se razmatra zabrana upotrebe Hg amalgama sa izuzetkom kada je to baš neophodno korišćenje, zabrana već postoji u Danskoj i Švedskoj

Obeshrabrivanje razvoja novih proizvoda sa Hg

A način kako da se propisima obeshrabri razvoj novih proizvoda koji sadrže živu se razmatra, ili novim odredbama Uredbe 1102/2008 ili dodavanjem žive na listu za autorizaciju prema REACH-u

Hg

Srbija


Zabrane stavljanja na tržište, izvoza i proizvodnje u EU propisima

Zakon o hemikalijamaPravilnik o zabrana i ograničenjimaproizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija

Zakon o upravljanju otpaduPravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima

Zakon o upravljanju otpadomPravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadržiopasne materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od električnihi elektronskih proizvoda

Sprovođenje propisa

Propisi su u službenom glasniku, a da li možete da kupite negde termometar sa živom?

Da li se kontroliše stavljanje na tržište i uvoz drugih proizvoda (sijalica, lampi, baterija) koji mogu da sadrže živu?

Živin amalgami?

Zakon o vodama i Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje

Jasmina Tekic, profesorka sa Stomatoloskogfakulteta„Istakla je da je svakako kod nas jako opalokoriscenje amalgamskih plombi jer se poaktuelnim stomatoloskim procedurama one iskljucivo primenjuju kod velikih lezija karijesa, a da su za sve ostale slucajeve primat uzele plombesacinejnje od polimerno kompozitnih materijala“

Назив: Amalcap Plus Генерички назив: Srebrna legura za amalgam, u kapsulama

Произвођач: IVOCLAR VIVADENT AG Земља производње: Lihtenštajn Носилац одобрења: AKORD-DENTAL d.o.o.

Назив: Amalgam Polident Non gamma 2 Генерички назив: Amalgamska legura u kapsulama, Hg-Ag

Произвођач: PoliDent d.o.o. Земља производње: Slovenija Носилац одобрења: Primarius Dentistry & Medicine d.o.o.

Назив: Amalgam prah non gamma 2 Генерички назив: Amalgamski prah

Произвођач: PROFARM Земља производње: Republika Srbija Носилац одобрења: PROFARM

Назив: ANA 2000 High Copper Admix CapsulesГенерички назив: Amalgamska legura u kapsulama, Hg-Ag

Произвођач: Nordiska Dental AB Земља производње: Švedska Носилац одобрења: Dental-Medical d.o.o.

Назив: ARDENT FUTURA NG-2 Генерички назив: Srebrna legura za amalgam, u kapsulama

Произвођач: AB Ardent Земља производње: Švedska Носилац одобрења: AKORD-DENTAL d.o.o.

Назив: Cavex Avalloy Alloy Генерички назив: Dentalna legura srebra i žive za amalgamske ispune, kapsulirana

Произвођач: CAVEX HOLLAND BV Земља производње: Holandija

Назив: Dental Amaglam Capsules Генерички назив: Kapsulirana legura srebra i žive za amalgamske ispune

Произвођач: World Work s.r.l., , Italija Земља производње: Italija Носилац одобрења: VETMETAL D.O.O.

Генерички назив: Amalgamska legura u kapsulama, Hg-Ag Произвођач: GALENIKA AD Земља производње: Republika Srbija Носилац одобрења: GALENIKA AD

Назив: Extracap® non gama2 (I i II) Генерички назив: Amalgamska legura u kapsulama, Hg-Ag

Произвођач: GALENIKA AD Земља производње: Republika Srbija Носилац одобрења: GALENIKA AD

Назив: Extracap® non gama2 I Генерички назив: Amalgamska legura u kapsulama, Hg-Ag

Произвођач: GALENIKA AD Земља производње: Republika Srbija Носилац одобрења: GALENIKA AD

Генерички назив: Srebrna legura za amalgam, prah Произвођач: SDI Limited Земља производње: Australija Носилац одобрења: Tam-Auto d.o.o.

Назив: GS-80, Tip: Capsules Генерички назив: Amalgamska legura u kapsulama, Hg-Ag

Произвођач: SDI Limited Земља производње: Australija Носилац одобрења: Tam-Auto d.o.o.

Назив: Kaps-Am non gamma 2 Modeli: No 1, No 2, No 3, No 1,2,3 Генерички назив: Amalgamska kapsula

Произвођач: PROFARM Земља производње: Republika Srbija Носилац одобрења: PROFARM

Назив: Marvalloy capsules, Model: No.1, No. 2, No. 3 Генерички назив: Srebrna legura za amalgam, u kapsulama

Произвођач: D.M.P. Земља производње: Grčka Носилац одобрења: Tehnodent d.o.o.

Назив: Megalloy EZ Spherical Amalgam, Self-Activating Capsules Tip: 1 Spill, 2 Spill, 3 Spill Генерички назив: Amalgamska legura u kapsulama

Произвођач: DENTSPLY Caulk Земља производње: SAD Носилац одобрења: DENTY D.O.O.

Назив: Nogama Генерички назив: Amalgamska legura u kapsulama, Hg-Ag

Произвођач: SILMET LTD Земља производње: Izrael Носилац одобрења: DENTY D.O.O.

Назив: PARAMOL® živa Генерички назив: Živa za amalgam

Произвођач: GALENIKA AD Земља производње: Republika Srbija

Uvoz živinog amalgama nije moguće precizno odrediti iz podataka Uprave carine ali je sigurno da je bilo uvoza oko 7 t u prethodne 3 godine od samo jednog dobavljača

Član 5: Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ili jedinjenja

žive

Član 5: Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ilijedinjenja žive

Procesi koji su zabranjeni a gde se koristi živa su hlor-alkalna proizvodnja (2025) i proizvodnja acetaldehidagde se koristi živa ili živina jedinjenja kao katalizator(2018).

Stranama ugovornicama je zabranjeno da dozvolekorišćenje žive u novim hlor-alakalnim pogonima i objektima za proizvodnju acetaldehida nakon stupanja nasnagu Konvencije (procenjuje se oko 2018).

Napomena: Član 5. utvrđuje da zemlje mogu da konkurišu za petogodišnji izuzeće od datuma kada se propisuje ukidanja počlanu 6, i posle da produže to odlaganje za ukupno na 10 godina, pomerajući efektivne datume za prestanak ove proizvodnjedo 2035. odnosno 2028. godine.

Član 5: Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ilijedinjenja živeOdređeni procesi omogućavaju trajno korišćenje žive i za njih nije propisan datum faznog ukidanja, proizvodnja: 1. vinilhlorid monomera (VCM), 2. natrijum ili kalijum metilata ili etilata, i 3. poliuretana. Za proizvodnju vinilhlorid monomera i natrijum ili kalijum metilata ili etilata, potrebno je da smanje upotrebu žive po jedinici proizvodnje za 50% u 2020. godini u odnosu na 2010. godinu. Napomena: pošto se obračunava "po objektu", ukupna upotreba živa, kao i ispuštanje, može rasti kakose novi objekti grade.

Dodatne mere za vinilhlorid monomer su:- promovisanje mera ograničenja upotrebe žive iz primarne eksploatacije, -

podršku istraživanjima i razvoju katalizatora bez žive, i - zabrana korišćenja žive u roku od pet godina nakon što Konferencija strana

ugovornica utvrdi da su katalizatori na bazi postojećih procesa gde se ne koristiživa, tehnički i ekonomski izvodljivi.

Napomena: Proizvodnja vinilhloridmonomera gde se koristi ugalj i katalizator živa je jedinstven za Kinu i potencijalno ogroman izvor emisijažive. UNEP/AMAP tehnički izveštaj za2008. godinu: "Istraživanja u Kinipotvrđuju potražnju od procenjenih620 tona žive u 2004. godini za ovuvrstu primene. Upotreba žive u ovom procesu je u porastu za 25-30% godišnje kako se kineskaprivreda naglo razvija... "

Član 5: Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ilijedinjenja živeZa natrijum ili kalijum metilat ili etilat, mora da postoji cilj:- da ovu upotrebu obustave što je pre moguće i u roku od 10 godina od stupanja na snagu konvencije, - zabrane upotrebu nove žive iz primarne eksploatacije, - podrže istraživanje i razvoj katalizatora i procesa bez žive, i- zabrane upotrebu žive u roku od pet godina nakon što Konferencija strana ugovornica utvrdi da su

katalizatori bez žive za postojeće procese, tehnički i ekonomski izvodljivi.

Za poliuretane, mora da postoji cilj:- fazno stavljanje van upotrebe, što je brže moguće, u roku od 10 godina od dana stupanja na snagu

Konvencije." Ipak, Konvencija izuzima taj proces iz stava 6. kojim se zabranjuje da koriste živu u objektu koji nije postojao pre datuma stupanja na snagu konvencije.

To podrazumeva da novi objekti za proizvodnju poliuretana gde se koristi živa mogu da budu operativni nakonstupanja na snagu Konvencije za stranu ugovornicu.

Član 5: Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ilijedinjenja žive

Strane ugovornice moraju da:- "preduzmu mere" za kontrolu emisije

i ispuštanja, - izveštavaju Konferenciju strana

ugovornica njihovoj primeni, i - pokušaju da identifikuje objekte koje

koriste živu- i dostave Sekretarijatu informacije o

procenjenim količinama žive kojukoriste

3 godine nakon stupanja na snagukonvencije za tu zemlju.

Proizvodnja

1. vinilhlorid monomera (VCM), 2. natrijum ili kalijum metilata ili

ethilata, i 3. poliuretana.

Član 5: Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ilijedinjenja živeIzuzeti procesi koji nisu obuhvaćeni ovim članom su:- procesi gde se koriste proizvodi koji sadrže živu, - procesi za proizvodnju proizvoda koji sadrži živu ili- procesi gde se prerađuje otpad koji sadrži živu.

Strane ugovornice treba da "obeshrabre" razvoj novih procesa gde se koristiživa.

Napomena: Strane ugovornice mogu dozvoliti nove procese gde se koristiživa ako zemlja može da dokaže da takav proces "obezbeđuje značajneekološke i zdravstvene koristi i da ne postoje na raspolaganju tehnički i ekonomski opravdane alternative bez žive, a koje pružaju takvu korist."

Član 5: Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ilijedinjenja živeStrane ugovornice mogu predložiti dodatne procese da budepostepeno-isključeni iz upotrebe, uključujući informacije o tehničko-ekonomskoj izvodljivosti, kao i rizike i koristi za životnu sredinu i zdravlje.

Spisak zabranjenih i ograničenih procesa će biti razmatrani naKonferenciji Strana ugovornica pet godina nakon što sporazum stupi nasnagu; ovo može biti otprilike 2023.

Source(s)


EU

Član 5: Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ili jedinjenja žive

Usvojeni BREF dokumenti prema prethodnoj IPPC Direktivi

• Chlor-alkali manufacturing (CAK BREF)• Large Combustion Plants (LCP BREF)• Large Volume Organic Chemical industry (LVOC BREF)• Production of Cement, Lime, and Magnesium Oxide (CLM BREF)• Waste Incineration (WI BREF)• Non-Ferrous Metals production (NFM BREF)

Prema IED, novi BAT zaključci su usvojeni CAK i CLM, koji obuhvataju eksplicitno upotrebu žive i/ili njenu emisiji. Revizija BREF je trenutno u toku za LCP, LVOC i NFM i uskoro će otpočeti za WI.

U IED su propisana ograničenja za emisiju/ispuštanje žive u vazduh ili vodu za insineraciju otpada i ko-insineraciju otpada (Aneks VI), preuzeti iz Direktive2000/76/EZ. Graničnih vrednosti emisija za velika ložišta (aneks V) odnose se samona SO2 , NOx i čestice.

BAT conclusions: “The mercury cell technique cannot be considered BAT under any circumstances.”

Proizvodnja acetaldehida korišćenjem žive kao katalizatora- Large Volume Organic Chemical industry (LVOC BREF) (sada se radi revizija). Proizvodni program je opisan u ovom dokumentu bez pominjanja korišćenja žive ili živinih jedinjenja kao katalizatora. Ovakav proces ne postoji. Međutim zbog pravne sigurnosti potrebno je u BREF-u koji se sada revidira u zaključcima to i napomenuti.

Proizvodnja vinilhlorid monomera (VCM) korišćenjem žive kao katalizatora- Large Volume Organic Chemical industry (LVOC BREF) (sada se radi revizija). Referenca je data u ovom dokumentu na ovu vrstu procesa kao na napuštene procese. (trenutno minorna upotrebe u jednom postrojenju u Slovačkoj.

Proizvodnja natrijum ili kalijum metilata ili ethilata korišćenjem žive kao katalizatora- Large Volume Organic Chemical industry (LVOC BREF) (sada se radi revizija).- nije pomenut ovaj proces niti u BREF Manufacture of Organic Fine Chemicals- OFC. Živa se koristi samo u jednoj zemlji članici- Nemačkoj.

Proizvodnja poliuretana korišćenjem žive kao katalizatora. Aneksom XVII REACH Uredbe (izmenjen i dopunjen Uredbom (EU) 848/2012) propisano je da pet fenil - Hg jedinjenja ne mora da se proizvede, koriste ili stavljaju u promet, ako je koncentracija žive u smešama jednaka ili vec ́a od 0,01 %, od oktobra 2017.god. Međutim, to ne pokriva sve Hg katalizatore za upotrebu za PUR. Do juna2013. godine, živina jedinjenja (uključujući jedinjenja koja se koriste kao katalizatori za poliuretane) nisu registrovani u okviru REACH. To znači da se više ne koriste ili se mogu koristiti samo u EU u količinama (< 100 t/g). Ako se koriste u tim količinama moraju biti registrovani do 2018. godine.

Srbija

Član 5: Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ili jedinjenja žive

Proizvodnja acetaldehida korišćenjem žive kao katalizatora- Large Volume Organic Chemical industry (LVOC BREF) (sada se radi revizija). Proizvodni program je opisan u ovom dokumentu bez pominjanja korišćenja žive ili živinih jedinjenja kao katalizatora. Ovakav proces ne postoji. Međutim zbog pravne sigurnosti potrebno je u BREF-u koji se sada revidira u zaključcima to i napomenuti.

Proizvodnja vinilhlorid monomera (VCM) korišćenjem žive kao katalizatora- Large Volume Organic Chemical industry (LVOC BREF) (sada se radi revizija). Referenca je data u ovom dokumentu na ovu vrstu procesa kao na napuštene procese. (trenutno minorna upotrebe u jednom postrojenju u Slovačkoj.

Proizvodnja natrijum ili kalijum metilata ili ethilata korišćenjem žive kao katalizatora- Large Volume Organic Chemical industry (LVOC BREF) (sada se radi revizija).- nije pomenut ovaj proces niti u BREF Manufacture of Organic Fine Chemicals- OFC. Živa se koristi samo u jednoj zemlji članici- Nemačkoj.

Proizvodnja poliuretana korišćenjem žive kao katalizatora. Aneksom XVII REACH Uredbe (izmenjen i dopunjen Uredbom (EU) 848/2012) propisano je da pet fenil - Hg jedinjenja ne mora da se proizvede, koriste ili stavljaju u promet, ako je koncentracija žive u smešama jednaka ili vec ́a od 0,01 %, od oktobra 2017.god. Međutim, to ne pokriva sve Hg katalizatore za upotrebu za PUR. Do juna2013. godine, živina jedinjenja (uključujući jedinjenja koja se koriste kao katalizatori za poliuretane) nisu registrovani u okviru REACH. To znači da se više ne koriste ili se mogu koristiti samo u EU u količinama (< 100 t/g). Ako se koriste u tim količinama moraju biti registrovani do 2018. godine.

Član 6: Izuzeci koji su dostupnina zahtev Strane ugovornice

Član 6: Izuzeci koji su dostupni na zahtev StraneugovorniceStrane ugovornice se mogu registrovati za petogodišnje produženje rokova za datume kada je propisanopostepeno-isključenje korišćenja žive za proizvode ili u procesima (iz Aneksa A i B) kada postanu stranaugovornica ili kada se novi proizvodi ili procesi dodaju Konvenciji. Strane ugovornice ne moraju da objasnezašto im je potrebno izuzeće.

Kao i Stokholmska konvencije, Konvencija o živi će uspostaviti javno dostupan registar izuzetaka koji ćeobuhvatiti listu zemlja koje su tražile izuzeće i datume kada ističu rokovi za ta izuzeća.

Period petogodišnjeg izuzeća može da se produžiti za još pet godina, ako Konferenciji Strana ugovornicapristane na zahtev Strane ugovornice. Da bi donela ovu odluku Konferencija Strana ugovornica bi trebalo da uzme u obzir:- izveštaj sa molbom koji opravdava produžetak, - informacije o dostupnosti alternativa, - okolnosti razvoja i tranzicije te zemlje, i - aktivnosti da se obezbedi ekološki bezbedno skladištenje i uništavanje.

Izuzeci se mogu produžiti jednom po proizvodu/procesu.

Član 7: Zanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu

ASGM


Inventar potvrđuje:1. zanatsko rudarstvo i dobijanja zlata u malom

obimu (Artisanal and small-scale gold mining –ASGM)- 727 tona 35% ukupne antropogeneemisije

2. sagorevanje uglja 475 tona žive (večina količine od termoelektrana i upotrebe uglja u industriji; sagorevanje u domaćinstvima je manja nego u izveštaju iz prethodne proceni)

3. proizvodnja gvožđa i obojenih metala kao i proizvodnja cementa.

Član 7: Zanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu ASGM

RUDARSTVO I PRERADA U KOJOJ SE ŽIVINA JEDINJENJA KORISTE ZA IZDVAJANJE ZLATA IZ RUDE

"preduzmu koraci za smanjenje, a gde je to izvodljivoeliminaciju, upotrebe žive i živinih jedinjenja, kao i ispuštanjažive u životnu sredinu iz rudarstva i prerade."

To važi za zemlje koje priznaju da je Zanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu "više nego beznačajno."

Član 7: Zanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu ASGMZanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu je dozvoljeno korišćenje po Konvenciji.

Ovo omogućava trgovinu živom bez ikakvih posebnih ograničenja uvoza- bilo u količinama ili u vremenu.

Međutim, stav 1f u Aneksu C o zanatskom rudarstvu i dobijanju zlata u malom obimu navodi da u svom nacionalnom akcionom planu, zemlje moraju da uključe deo o "strategijama za upravljanjetrgovinom i sprečavanju upotrebe žive i živinih jedinjenja i iz stranih i domaćih izvora da bi se koristili u preradi i dobijanju zlata u malom obimu“.

Napomena: u nekim zemljama (ili delovima zemlje), kao što su Indonezija, Malezija, i na Filipinima, korišćenje žive u zanatskom rudarstvu i dobijanju zlata u malom obimu kao i rudarstvo je većzabranjeno.

Prema odredbama o trgovini (član 3) živa iz primarne eksploatacije žive i hloralkalnih objekata ne može da se koristi za zanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu, posle stupanja na snaguKonvencije.

Član 7: Zanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu ASGMPlan uključuju nacionalne ciljeve i definisanje cilja za smanjenje i aktivnosti zaotklanjanje sledećih najgorih praksi: • amalgamacije cele rude;• spaljivanje amalgama sa otvorenom vatrom ili prerada amalgama; • spaljivanje amalgama u stambenim naseljima; i • cijanidno luženje sedimenta, rude ili jalovine kojima je dodata živa, bez

prethodnog uklanjanja žive.

Nažalost, sporazum ne sadrži datum kada će se zabraniti ovi procesi ili cilj zasmanjenja koji bi zemlje koristile kao referenti. Međutim, zemlje treba da rade na dostizanju ovih rezultata u svojim nacionalnim ciljevima.

Ostale komponente plana su:-navođenje koraka kako bi se olakšala formalizacija ili zakonsko regulisanje sektora zanatskog rudarstvo i dobijanja zlata u malom obimu; -osnovne procene količine žive koja se koristi u toj praksi; strategije za promovisanje smanjenja emisija i ispuštanja i izloženosti živi; -strategije za upravljanje trgovinom i sprečavanje zloupotrebe žive u ovim aktivnostima; -strategije koje uključuju zainteresovane strane u sprovođenju i nastavku razvoja nacionalnog akcionog plana; -strategije javnog zdravlja o izloženosti rudara pri ovim postupcima i njihovih zajednica gde žive, uključujući i prikupljanje zdravstvenih podataka, obuka za zdravstvene radnike, i podizanje svesti u zdravstvenim ustanovama;- strategije za sprečavanje izloženosti ugrožene populacije, posebno dece i žena u reproduktivnom dobu, posebno trudnica, u vezi žive koja se koristiti u preradi i dobijanju zlata u malom obimu; -strategije za informisanje rudara i ugroženih zajednica; i -vremenski okvir za sprovođenje nacionalnog akcionog plana.

Član 7: Zanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu ASGMNapomena: Iako čišćenje kontaminiranih lokacija od žive nije uključeno u tekstKonvencije, predloženi akcioni plan može uključiti ovu važnu komponentu u rešavanjuzagađenja živom.

Moguće aktivnosti su "korišćenje postojećih mehanizma za razmenu informacija da bi promovisali znanje, najbolja ekološka praksu i alternativne tehnologije koje su ekološki, tehnički, socijalno i ekonomski održive.„

Iako je dozvoljena upotreba žive za ovaj sektor, nema datuma za zabranu ovih aktivnostiu članu 7. Pored toga, zanatsko rudarstvo i dobijanje zlata u malom obimu nijeobuhvaćeno članom 5. (Proizvodni procesi u kojima se koristi živa ili jedinjenja žive).

Međutim, zemlje mogu uspostaviti datume za fazno-isključivanje iz upotrebe u svojimnacionalnim akcionim planova i druge članove konvencije, kao što je opisano.

EU propisi

Direktiva IE reguliše i "proizvodnju sirovih obojenih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina metalurškim, hemijskim ili elektrolitičkimprocesima" u svom Aneksu I, tačka 2.5 (b).

BREF “Non-ferrous Metals Industries” (NFM, decembar 2001, trenutno se radi revizija) reguliše "plemenite metale", ali ne dalje detaljan opis upotrebežive amalgamacijom u pri proizvodnji zlata (ni kod dobijanja zlata u malomobimu).

BREF “Management of Tailings and Waste-Rock in Mining activities” (MTWR, 2009) obuhvata rudarstvo zlata, ne uzimajući u obzir količinu zlata koja se dobija niti korišćenje određenih procesa. Dokument ne spominje živu.

Član 8: Emisije (Vazduh)


"kontroliše i gde je to izvodljivo smanje emisije žive i živinihjedinjenja ...„

Izvori emisije vazduha uključeni u Konvenciju su:- termoelektrane koje za proizvodnju energije koriste ugalj;- industrijski kotlovi na ugalj, - procesi topljenja i pečenja rude koji se koriste za proizvodnju

obojenih metala (samo olovo, cink, bakar, industrijsko zlato), - inseneratori otpada, - postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera.

emisija znači emisija žive ili živinih jedinjenja u vazduh iz tačkastih izvora u Aneksu D i ostavljeno je zemljama da odluče šta je od toga izvodljivo da kontroliše ili smanji.

„Relevantan izvor” označavaizvor koji spada u jednu od kategorija izvora emisija kojisu navedeni u listi Aneksa D. Strana ugovornica može, prema sopstvenom izboru da utvrdi kriterijume zaodređivanje izvora emisijakoji spadaju u jednu od kategorija navedenih u listiAneksa D, sve dok datikriterijumi za svakukategoriju uključujunajmanje 75% emisija iz tekategorije;


Pregovarači tokom izrade ovog sporazuma nisu našli zashodno da uspostave granične vrednosti za izvore emisije, ostavljajući mogućnost da se razviju granične vrednostiemisije u samim državama.

Priprema nacionalnog plan za kontrolu emisija je opciona!

Ako je plan napravljen, podnosi se Konferenciji Stranaugovornica u roku od četiri godine od stupanja na snagu zaStranu ugovornicu.


Za NOVE IZVORE postoje jače mere kontrole od postojećih izvora.

Za nove izvore je potrebna primena BAT/BEP za "kontrolu i gde je to izvodljivo smanjenje" emisija i BAT/BEP je potrebno sprovesti najkasnije pet godina nakon stupanja na snaguKonvencije za tu Stranu ugovornicu. Granične vrednosti emisije mogu biti zamena za BAT / BEP ako su u skladu sa njegovom primenom.

BAT/BEP Uputstvo će biti usvojen na prvoj Konferenciji strana ugovornica.

Novi izvor:- nova izgradnja objekta godinu dana nakon stupanja na snagu za tu zemlju ili- značajna izmena objekta iz kategorije navedenih u Aneksu D.

Precizira se da bi se postojeći izvor "smatrao" novim izvorom, modifikacija mora biti "izvoremisije koja za rezultat ima značajan porast emisija isključujući bilo kakve promene u emisijama koje nastaju kao rezultat regeneracije sporednih proizvoda. Strana ugovornicaodlučivaće o tome da li je modifikacija značajna ili ne."


Mere na POSTOJEĆIM IZVORIMA treba da se realizuju što pre, ali ne kasnijeod 10 godina nakon što sporazum stupi na snagu za tu Stranu ugovornicu.Mere za postojeće izvore mogu uzeti u obzir "nacionalne okolnosti, i ekonomsku i tehničku izvodljivost, i pristupačnost mera."Ne postoji obaveza za postojeći objekt da primeni BAT/BEP. Umesto toga, zemlje mogu izabrati jednu opciju iz menija koji uključuje:

- kvantifikovani cilj (može biti bilo koji cilj), - granične vrednosti emisije, - BAT/BEP, - strategiju za upravljanje više zagađivača, i - alternativne mere.


Sva smanjenja se donose na smanjenje "po objektu", tako da ćepovećan broj objekata povećati ukupnu emisiju žive!

Strane ugovornice moraju da uspostave inventar emisija izrelevantnih izvora (Aneks D) što je pre moguće, a najkasnije pet godina nakon stupanja na snagu za tu zemlju.

Konferencija Strana ugovornica treba da usvoji, što je pre moguće, uputstva o metodologiji izrade inventara i kriterijume koje straneugovornice mogu razviti za identifikaciju izvora u okviru kategorije.

Strane ugovornice moraju da izveštavaju o svojim postupcima u veziovog člana u skladu sa zahtevima iz člana 21.

Da li su za „relevantne kategorije“ prema Minamata konvenciji propisano u EU propisima da takva postrojenja moraju da primene BAT?

Pravilo da izvori koji čine 75 %emisija iz jedne kategorije se smatraju relevantnim izvorima na koje se odnose mere kontrole/ smanjenja emisija

Za izvore 1,3, 4, i 5, smatra se da neće biti značajne emisije za kapacitete koji nisu pokriveni u IE Direktivi. To znači da su te kategorije adekvatno regulisane. Da li pokriva 75% emisije žive iz tih aktivnosti zahteva dalju procenu.Industrijski kotlovi su instalacije koje su regulisane IED ali postoje i u drugim postrojenjima koje nisu regulisane IED. Nemaju još procene da li su te instalacije adekvatno pokrivene IED uzimajući u obzir kriterijum 75% za određenu kategoriju.

Napomena: industrijski kotlovi na ugalj nisu jasno definisani u Minamata konvenciji; ovo mora biti urađeno u okviru BAT/BEP Komiteta u narednim gorivima. Ova definicija će verovatno imatiznačajan uticaj na implementaciju člana 8. MK u EU i Srbiji. Npr. nijejasno, u ovom trenutku, da li postrojenja na ugalj za daljinsko grejanjese smatraju „industrijski“ kotlovi.

Trenutne odredbe IE Direktive iBREFs/BAT zaključci koji se odnose na postrojenjaAneksa D Minamatakonvencije

Predlog Direktive za o ograničavanju određenih zagađivačavazduha iz postrojenja za sagorevanje srednjeg kapaciteta

(MCP Direktiva)

U EU obrađena su postrojenja za sagorevanje srednjeg kapaciteta (1 -50 MW) u predlogu MCP Direktive. Predlog direktive ne odnosi se direktno na Hg emisiju ali obuhvata strategiju za više zagađivača i to NOx, SO2 i čestice (=PM). Prema predlogu granične vrednosti ne smeju se prekoračiti posle 2025. godine za kotlove iznad 5 MW i posle 2030. godine za kotlove ispod MW ili manje.

Mali kotlovi <1MW, koji se najviše koriste za zagrevanje u domaćinstvima su najviše pokriveni Ekodizajn Direktivom2009/125/EC. Implementacijom ove direktive, iako je inicijalno fokusirana na energetsku efikasnost, takođe će uključiti standarde za proizvode koje se odnose na granične emisije zagađivača vazduha (NOx, PM, (CO), itd. u zavisnosti od proizvoda i korišćenog goriva). Na ovoj dopuni se upravo radi.

Prva razmišljanja u vezi kotlova srednjeg kapaciteta

Dodavanje teksta u predloženu MCP Direktivu za kotlove naugalj kapaciteta 20-50 MV da takvi kotlovi imaju tehnologijeza smanjenje emisija koje su efikasani kao ciklon obezbedićepravnu sigurnost za smanjenje emisije žive u vazduh.

Ovo ne bi imalo nikakav dodatni namet jer se upotrebatakvih filtera vec ́ smatra neophodnim za postizanjeograničenja emisija MCP za PM.

Za dodatnu pravnu sigurnost preporučuje da se doda tekst upreambuli ukazujući da je tehnologije za smanjenje emisijeza PM (i za SO2) takođe obezbediti dodatne koristi zasmanjenje emisije žive u vazduh.

EU propisi - Inventar

PRTR Uredba 166/2006

•+ U okviru EMEP sačinjen inventar emisije teških metala pa i žive radi ispunjavanja obaveza u vezi UNECE CLRTAP Protokola o teškim metalima

U telima protokola usaglašavaće se obaveze konvencije i protokola oko izrade inventara

Srbija

Izvor Pokrivenost Zakonom o integrisanoj kontroli zagađivanja životne sredine

TERMOELEKTRANE koje za proizvodnju energijekoriste ugalj

Termoenergetska postrojenja sa toplotnim ulazom iznad 50 MW

INDUSTRIJSKI KOTLOVI na ugalj Termoenergetska postrojenja sa toplotnim ulazom iznad 50 MW i druga postrojenja koja su obuhvaćena ovim zakonom, nekim drugim odredbama

PROCESI TOPLJENJA I PEČENJA RUDE koji se koristeza proizvodnju OBOJENIH METALA (samo olovo, cink, bakar, industrijsko zlato)

Postrojenja za proizvodnju obojenih sirovih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina putem metalurških i hemijskih procesa ili elektrolitičkim procesima.

Postrojenja za topljenje, uključujući i legiranje obojenihmetala, kao i proizvode dobijene ponovnom preradom(rafinacija, livenje itd.), sa kapacitetom topljenja od preko4t dnevno za Pb i Cd ili 20 t dnevno za sve ostale metale

INSENERATORI OTPADA Ovaj zakon ne sadrži sve vrste što sadrži IE Direktiva 2010/75/EU

POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU CEMENTNOG KLINKERA

Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim pećima, proizvodnog kapaciteta koji prelazi 500 t dnevno, ili za proizvodnju kreča u rotacionim pećima, proizvodnog kapaciteta koji prelazi 50 t dnevno, ili u drugim pećima, čiji proizvodni kapacitet prelazi 50 t dnevno

Dodatne mere za kontrolu propisane propisima koji se odnose na vazduh…

Inventar u Srbiji

PRTR- Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podatakaEMEP…

Član 9: Ispuštanja (zemljište i voda)


"kontrola i gde je to izvodljivo smanjenje ispuštanja žive."

Napomena: ispuštanje znači ispuštanje žive na zemlju i u vodu iz tačkastog izvora koja nisu obuhvaćena drugimodredbama Konvencije. Na državi je diskreciono pravo da odlučuje šta je izvodljivo.


Izvori na koje se odnosi Konvencija određuju zemlje članice.

Tokom pregovora, Aneks G u nacrtu teksta sadržao je spisak mogućih izvoraali su pregovarači izbrisali aneks tako da ne postoji uputstvo za zemlje da znaju koji izvori mogu da ispuštaju živu na zemljište i u vode.

Aneks G sadržavao je sledeće izvore: - objekte u kojima se proizvode proizvodi koji sadrže živu; - objekti koje koriste živu ili živina jedinjenja u proizvodnim procesima

navedenim u Aneksu D; i - objekti u kojima se proizvodi živa kao sporedni-proizvod kod obojenih

metala u rudarstvu i pri topljenju.


U ovom član je propisana kontrola "relevantnih izvora"- onih koje su kao tačkaste izvoreidentifikovale zemlje koje ispuštaju "značajnu" količinu žive.

Priprema nacionalnog plana za kontrolu emisije je opciona. Ako je napravljena podnosi se u roku od četiri godine Konferenciji Strana ugovornica od dana stupanja na snagu za Stranuugovornicu.

Što se tiče mera kontrole, strane ugovornice treba da "po potrebi" sprovedu:- granične vrednosti ispuštanja,

- BAT/BEP, - strategiju kontrole više zagađivača kojom bi se posredno ostvarile koristi za kontrolu

ispuštanja žive ili- druge alternativne mere.

Šta je to relevantno i značajno je na državama


Strane ugovornice treba da identifikuju izvore ispuštanja žive u zemljište i u vodu najkasnije tri godine nakon stupanja na snagu za tuzemlju, i redovno nakon toga.

Strane ugovornice treba da uspostave inventar ispuštanja izrelevantnih izvora u najkraćem mogućem roku, a najkasnije pet godinanakon stupanja na snagu za tu zemlju.

Konferencija strana ugovornica razviće "što je pre moguće" smernice o BAT/BEP i postupak za izradu inventara emisija.

Strane ugovornice moraju da izveštavaju o svojim postupcima naosnovu ovog člana u skladu sa zahtevima iz člana 21.

EU


EU propisi- mere kontrole ispuštanja

• IE Direktiva • Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EC, 2008/105/EC, 2013/39/EC• Ostali propis- REACH, RoHS ili EU aquis u vezi otpada

Mere u vezi relevantnih izvora ispuštanja Hg u vodu i zemljište

1. Identifikacija izvora- IE Direktiva 2. Inventar ispuštanja PRTR Uredba 166/2006

EU propisi- identifikacija izvora i inventar ispuštanja

Srbija


Srbija - mere kontrole ispuštanja

• Zakon o integrisanoj kontroli i sprečavanju zagađenja • Zakon o vodama i Uredba o graničnim vrednostima emisije

zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje • Ostali propis- Zakon o hemikalijama i propisi u vezi otpada

Mere u vezi relevantnih izvora ispuštanja Hg u vodu i zemljište

Otpadne vode iz stomatoloških ordinacija potrebno je da imaju separator za amalgam (nove odmah, postojeće do 2030)

1. Zakon o integrisanoj kontroli i sprečavanju zagađenja 2. Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra

izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka Inventar ispuštanja PRTR Uredba 166/2006

Srbija, propis- identifikacija izvora i inventar ispuštanja

Član 10: Privremeno skladištenjebezbedno po životnu sredinu za

živu, a koja nije otpadna živa

Član 10: Privremeno skladištenje bezbedno poživotnu sredinu za živu, a koja nije otpadna živa

Privremeno skladištenje žive može biti samo za upotrebu koje je dozvoljenaKonvencijom. Privremena skladištenje ima sličnu funkciju kao skladištenjezaliha žive.

Strane ugovornice moraju "preduzeti mere" kako bi se osiguralo da se živaprivremeno skladišti na ekološki prihvatljiv način i da osiguraju da ti objektine postanu živom kontaminirane lokacije.

Konferencija Strana ugovornica će usvojiti uputstva o skladištenju uzimajući u obzir Uputstva Bazelske konvencije, ali sporazum ne precizira kada će se uputstva usvojiti. Ove uputstva treba da se bave raznim vrstama privremenogskladištenja, uključujući nacionalno ili regionalno privremeno skladištenje.

Uputstvo o skladištenju može se dodati kao aneks sporazuma.

Član 11: Otpad koji sadrži živu


U Konvenciji su primenjuje definicije Bazelske konvencije zaotpad: otpad koji se sastoje od ili sadrži ili je kontaminiranživom ili živinim jedinjenjima.

Konferencija Strana ugovornica će u saradnji sa Bazelskomkonvencije odlučiti oko relevantnih graničnih koncentracijaza određivanje koncentracije žive koje čine otpad opasnim.

Konvencija posebno isključuje raskrivke i jalovinu, osim akoove vrste otpada nisu nastale u procesu primarnog vađenja žive u rudnicima, odnosno ako isti ne sadrže živu ili jedinjenja žive u vrednostima koje prevazilazedozvoljene granične vrednosti koje je propisala Konferencija strana ugovornica. Ovo obuhvata jalovinu koja sadrži živu iz svih vrsta rudarskih radova.


Strane ugovorinice treba da "preduzmu mere" kako bi upravljanje otpadom žive bilo na ekološki prihvatljiv način u skladu sa smernicama Bazelske Konvencije i budućimsmernicama koje će biti dodate Konvenciji.

Ni korporativna odgovornost ni odgovornost zagađivača nijeidentifikovana u ovom članu konvencije, međutim vlade akožele mogu da iskoriste ove ekonomske instrumente.

Pri razvoju uputstava za otpad, Konferencija strana ugovornicamora uzeti u obzir nacionalne programe i propise za upravljanjeotpadom.


Živin otpad može biti obnovljen, recikliran, povraćen, ilidirektno korišćen na način koji je dozvoljen Konvencijom. Napomena: živa iz rashodovanih hlor-alkalnihpostrojenja je regulisana odvojeno po članu 3 (ponuda i trgovina).Stranama ugovornicama Bazelske konvencije nijedozvoljeno da prevoze otpad preko međunarodnihgranica, osim u svrhu ekološki bezbednog odlaganja.Strane koje nisu ugovornice Bazelske konvencije treba da uzimaju u obzir relevantna međunarodna pravila, standarde i uputstva.

EU


Propisi

Propisi EU o otpadu postavljaju opšte standarde za upravljanjeotpadom žive, i posebno za opasan otpad koji je definisan članom 3 (2) Okvirne direktive o otpadu (otpad koji prikazuje jednu ili više opasnihsvojstava iz Aneksa III ove direktive).

Sledec ́e se smatra otpadom iz člana 2. Uredbe (EC) 1102/2008:(a) metalna živa koja se više ne koristi u hlor-alkalnim postrojenjima;(b) metalna živa od čišćenja prirodnog gasa;(c) metalna živa nastala iz rudarsko topioničarskih postrojenja obojenihmetala; i(g) metalna živa iz cinabar rude.

3a Upravljanje otpadom žive na ekološkiprihvatljiv način, uzimajući u obzirsmjernice razvijene u okviru Bazelskekonvencije i u skladu sa zahtevima da koje Konferencija strana usvojiti.

Standardi upravljanja otpadom u EU su propisani u članu 4. i 13. Okvirne direktive o otpadu. Mere koje obezbeđuju da se standardi primenjuju u praksi su dozvole i kontrola, sa specifičnim obavezama za države koje se odnose na opasni otpad- član 17. Okvirnedirektive o otpadu. Savki nedostatak u važećim propisima EU će se razmatrati kada budu usvojene smjernice Bazelske konvencije ili Minamata konvencije koje se odnose na otpad žive.

3b Živin otpada se oporavlja, reciklira ili direktno ponovo koristi za upotrebu dozvoljenu prema ovoj Konvenciji ili zaodlaganje na ekološki prihvatljiv način.

Ova obaveza se propisane u EU, uz sve vrste otpada trenutno obuhvaćene članom 2. Uredbe(EC) 1102/2008

U vezi sa članom 11(3b) Minamata konvecije, ostali “otpad žive” osim onog koji je većobuhvaćen članom 2. Uredbe (EC) 1102/2008 nije ekplicitno regulisan u EU propisima.

3c Otpad žive se, za potpisnice Bazelskekonvencije, ne transportuje prekomeđunarodnih granica, osim za potrebeodlaganja na način prihvatljiv po životnu sredinu. U okolnostima kada odredbeBazelske Konvencije ne važe za prevozpreko međunarodnih granica, država ćeomogućiti takav prevoz tek nakon“uzimanja u obzir” relevantnihmeđunarodnih pravila, standarda i smernica.

Uredba (EZ) (prekogranično kretanje otpada) 1013/2006 razlikuje prevoz otpada namenjenza odlaganje i prevoz otpada namenjene za oporavak/reciklažu/ponovnu upotrebu u smisluOkvirne direktive o otpadu.

Izvoz otpada za odlaganje van EU su zabranjeni prema Uredbi (EC) 1013/2006 - članom 34 (1), uz izuzetak EFTA zemalja.

Izvoz otpada za ponovno korišćenje je zabranjeno prema članu 36. Uredbe (EZ) (prekogranično kretanje otpada) 1013/2006 u zemlje u kojima Odluka OECD 2001/107 FINAL ne važi kada je otpad naveden kao opasan u Aneksu V ove odluke, ili u Aneksu V, Deo 3 Uredbe 1013/200 , i to otpad koji sadrži Hg.

Kada izvoz nije zabranjen, svaki izvoz otpada koji sadrži živu iznad određene graničnevrednosti koj će se utvrditi u okviru MK će najverovatnije biti predmet postupka obaveštenjaiz člana 3(1) Uredbi (EC) 1013/2006.

Još propisa…

Direktiva 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu propisuje graničnu koncentraciju 100 ppm za ukupnu količinu Pb, Cd, Hg i Cr (VI)Direktiva 1999/31/EC (izmene i dopune 2011/97/EC) o deponijamasadrži uslove za privremeno skladištenje metalne žive više od godinudana.

Srbija


Propisi

Transponovane u velikoj meri odredbe EU propisa

Nisu preuzete odredbe Uredbe 1102/2008

Zabranjen je uvoz opasnog otpada u Republiku Srbiju, a otpad koji sadrži živu ili jedinjenja žive nalazi se nalistama opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen, a u listi opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljenprimenjuju se sve kontrole, saglasnosti i dozvole za prekogranično kretanje otpada koji sadrži živu i to samo uzpoštovanje svih odredbi međunarodnih ugovora, konvencija i uredbi o prekograničnom kretanju opasnogotpada.

Na listama otpada za prekogranično kretanje otpada, živa i jedinjenja žive nose:nacionalne, bazelske, evropske i međunarodne oznake i kataloške brojeve otpada

KOJE ODREĐUJE LABORATORIJA ZA ISPITIVANJE OTPADA uzorkovanjem otpada po metodama utvrđenim:• srpskim standardima, • međunarodno priznatim standardima ili• drugim dokumentovanim važećim metodama

i određuje karakterizaciju otpada radi klasifikacije otpada za prekogranično kretanje, tretman ili odlaganje.

Član 12: Kontaminiranelokacije

Član 12: Kontaminirane lokacije

Aktivnosti u vezi sa kontaminiranim lokacijama su dobrovoljne: strane ugovorica "ćenastojati ..."

Klauzula koja zahteva finansiranje je uklonjena pri pregovorima teksta konvencije.

Moguće dobrovoljne aktivnosti uključuju:- razvijanje strategije za identifikaciju i procenu kontaminiranih lokacija i smanjenje rizika, uključujući "gde je to potrebno" procenu rizika po ljudskozdravlje i životnu sredinu.

Ne pominje se uloga zagađivača da finansijski doprinesu čišćenju lokacija ili bilokojeg uslova za obeštećenje žrtvama.


Konferencija strana ugovornica treba da razvije uputstva o upravljanjukontaminiranim lokacijama, ali Konvencija za to ne predviđa rok.

Uputstva o upravljanju kontaminiranim područjima obuhvataju teme kao štosu:- identifikacija lokacija i karakterizaciju;- uključivanje javnosti; - procene rizika po ljudsko zdravlje i životnu sredine; - opcije za upravljanje rizikom koji stvara kontaminirana lokacija; - evaluacija koristi i troškova; i - ocenjivanje rezultata.

EU


Ne baš mnogo i detaljno…

2006 Evropska Komisija – Tematska strategija za zaštitu zemljišta (COM (2006) 231)- odnosi se na difuzne i tačkaste izvore opasnih supstanci (pa i žive)- Direktiva o zemljištu nije još usvojena Direktiva o upravljanju otpadom iz ekstraktivne industrije 2006/21/EC

U članu 20. se poziva da se uradi inventar zatvorenih objekata otpada, uključujući napuštene objekte, a koji izazivaju ozbiljne negativneposledice po okolinu ili imaju potencijal da postanu ozbiljna pretnja poljudsko zdravlje ili okruženje sastavlja.

Srbija


Član 16: Zdravstveni aspekti

Član 16: Zdravstveni aspekti

Aktivnostima koje se odnose na zdravstveni aspekt su dobrovoljne i mogu da sadrže nizizbornih aktivnosti.

Opcione aktivnosti promovišu razvoj i implementaciju strategija i programa kojima bi se identifikovale i zaštitile populacije izložene riziku, posebno ugrožene populacije, a kojimogu uključiti:- usvajanje naučno zasnovanih smernica o zdravlju u vezi sa izloženošću živi i

jedinjenjima žive,- definisanje ciljeva za smanjenje izloženosti živi,- a gde je to potrebno i obrazovanje javnosti uz učešće sektora za javno zdravlje, kao i

drugih relevantnih sektora- uspostavljanje i jačanje institucionalnih i profesionalnih kapaciteta zdravstvene

prevencije, dijagnostike, lečenja i praćenja zdravstvenih rizika vezanih za izloženost živi.

Konferencija Strana ugovornica treba da promoviše saradnju i razmenu informacija saSZO, ILO, i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama.

Član 18: Javne informacije, javna svest i obrazovanje

Član 18: Javne informacije, javna svest i obrazovanjeOvaj član obavezuje strane ugovornice da promovišu i olakšaju pružanje informacija javnosti "u okviru svojih mogućnosti."

Informacije sadrže zdravstvene i efekte na životnu sredinu, alternative za živu, rezultate istraživanja i monitoring, aktivnosti oko ispunjavanja obaveza iz ovog sporazuma.

Strane ugovornice bi takođe trebalo da promovišu i olakšaju "Obrazovanje, obuke i aktivnostiusmerene na podizanje svesti javnosti koje se tiču uticaja izloženosti živi i njenim jedinjenjima nazdravlje ljudi i životnu sredinu, u saradnji sa relevantnim međuvladinim i nevladinimorganizacijama i ugroženim populacijama“.

Strane ugovornice bi trebalo da koriste postojeće mehanizme ili da razmotre razvoj mehanizamakao što su Registri ispuštanja i prenosa zagađujućih materija PRTR, "u cilju prikupljanja i širenjainformacija o procenjenim godišnjim količinama žive i jedinjenja žive koja se emituju, ispuštaju iliodlažu usled ljudskih aktivnosti“.

Član 19: Istraživanje, razvoj i monitoring

Član 19: Istraživanje, razvoj i monitoring

Obaveze iz ovog člana su dobrovoljne i sadrže niz izbornih aktivnosti. U tekstu Sporazuma se navodi da "će strane ugovornice nastojati da sarađuju, uzimajući u obzirsopstvene specifične okolnosti i mogućnosti...“

Izborne aktivnosti u vezi sa razvojem i poboljšanjem uključuju:- popise, - modelovanje, - procene uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, - razvoj metoda, - informacije o sudbini i transportu u životnoj sredini,- informacije o trgovini, - informacije o alternativama i - informacije o BAT/BEP.

Ostali članovi konvencije

Član 13: Finansijski izvori i mehanizmiČlan 14: Izgradnja kapaciteta, tehnička pomoć i prenos tehnologijaČlan 15: Komitet za implementaciju i praćenje usklađenostiČlan 17: Razmena informacijaČlan 20: Implementacioni planovi- NIPČlan 21: IzveštavanjeČlan 22: Procena efektivnostiČlan 23: Konferencija Strana ugovornicaČlan 24: SekretarijatČlan 25. Rešavanje sporovaČlan 26: Amandmani na KonvencijuČlan 27: Usvajanje i izmena aneksaČlan 28: Pravo glasaČlan 29: PotpisČlan 30: Potvrđivanje, prihvatanje, odobrenje ili pristupanjeČlan 31: Stupanje na snaguČlan 32: OgraničenjaČlan 33: OpozivČlan 34: DepozitarČlan 35: Autentični tekstovi

Mercury Toxicity Symptoms

Teme za diskusiju

Živa na tržištu: Kako je živa najčešće dostupna običnom potrošaču, uključujući

proizvode koji se prodaju?

Izloženost živi: Kako smo najčešće izloženi živi u

Srbiji?

Ljudske aktivnosti/industriji koje doprinose izloženosti živi u Srbiji:

Šta je poznato o ljudskim aktivnostima/industriji kojim se ispušta živa u životnu sredinu u

Srbiji?

Koncetracije ispuštanja i emisije žive

Koji su podaci zabeleženi i dostupni u Srbiji? Da li su sačinjeni korišćenjem

UNEP Tookit ili nekim drugim metodama? Šta se može zaključiti o

količini emisije žive na osnovu rezultata inventara? Kod kojih grupa

stanovništva je najviša izloženost živi?

Štete koje je načinila živa:Koje su trenutno poznate ili

dokumentovane pretnje koje može izazvati živa?

Koje vrste problema u prošlosti je živa uzrokovane po ljude, životnu sredinu, hranu i radnike? Koje su

osetljive grupe populacije na izloženost živi?

Napori rukovanja sa živom: Koje je prioritetne akcija vlada sprovela da bi smanjila emisiju

žive?

Skladištenje:Da li Srbija trenutno ima

privremeno ili dugotrajno skladište za živu i živina

jedinjenja?

Otpad/živa: Kako se upravlja otpadom od žive? Da li se otpad tretira ili

izvozi? Da li postoje propisane granične koncetracije koje

definišu otpad od žive?

Ratifikacija Konvencije o živiKoje snage (ekonomske, životna

sredina, socijalne) podržavaju i opiru se ratifikaciji? Koji je proces konsultacija sa

javnošću u vezi ratifikacije (direktan, indirektan preko parlamenta, senata,

itd.) Koji je nivo javne svesti o konvenciji (veliki, srednji, mali, veoma mali)? Koje su glavne barijere za ratifikaciju koje se

mogu identifikovati?

međunarodnoregulisanje žive - alhem.rs aj-minamata... · pdf...

Documents