MEDIJSKO PRAVO (skripta- skraceno)

MEDIJI i MASMEDIJI- Medij (javno glasilo) je program, ciji je osnivac fizicko ili pravno lice, koji predstavlja redakcijski osmisljen sklop informacija,namenjenihunapred neodredjenom broju lica..Pojam medija, odnosno masmedija je pozitivnopravni i u raznim pravnim procesima dobija nejednaku sadrzinu.Medijem za pravne potrebe nazivamo:novine,radio ili tv programe,teletekst,interenet izdanja novena,radijskih programa,tv programa i drugih programa.

PRAVO MASMEDIJA KAO PRAVNI TERMIN-Pojam “pravo masmedija(medija)” nije definisan nigde u domacim propisima.Domaci propisi ni ne upotrebljavaju izraz “pravo masmedija(medija)”,ali je on medju pravnicima uobicajen u upotrebi.

PRAVO MASMEDIJA U SIREM i UZEM SMISLU-U sirem smislu,pravo masmedija obuhvata svaku pravnu normu i svaku pravnu ustanovu koja se odnosi na masmedije,koja vazi i primenjuje se za masmedije.U uzem smislu pravo masmedija oznacava sve one i samo one pravne norme i pravne ustanove koje su nastale ili nastaju bas u vezi sa delatnoscu masmedija.Nisu obuhvacene i one norme i ustanove koje predstavljaju samo prilagodjavanje neke norme ili neke ustanove s obzirom na masmedije,kao ni one koje se takve kakve jesu primenjuju izmedju ostaloga i na masmedije(npr.pravo na odgovor,ispravku,zabrane iliustanove censure,registracija masmedija,novinarska paznja..).Razlikovanje izmedju prava masmedija u uzem i u sirem smislu nema u nasem pravnom poretku prakticni pravni znacaj posto kod nas izraz “pravo masmedija” nije upotrebljen u propisima,a ne upotrebljava se ni u praksi sudova i drugih organa da bi se uz njega nadovezale neke pravne posledice.Sa stanovistva podele prava na javno i na privatno, “pravo masmedija” predstavlja jednu mesovitu granu prava,ali kako ta podela kod nas nema prakticni pravni znacaj,nikakve posledice ne povlaci za sobom ni takva kombinovana priroda prava masmedija.

TRADICIONOLANO i SAVREMENO PRAVO MASMEDIJA-Pravo masmedija proslo je u smom razvoju kroz dve faze,zbog cega se moze govoriti o tradicionalnom i o savremenom pravu masmedija.TRADICIONALNO,drzava je donosila propise o masmedijima prvenstvano zbog opasnosti koje je u masmedijima videla po nju samu i po drustvo.Takvi su pre svih,propisi o cenzuri,ali i oni o prinudnoj ispravci,obaveznom objavljivanju obavestenja koje posalje vlast,o odgovoru i ispravci,impresumu,odgovornom uredniku,krivicnoj odgovornosti za stamparske delikte,o zapleni novena i zabrani distribucije,drzavnoj dozvoli formiranja i rada masmedija,obaveznom polaganju kaucije drzavi kao uslovu za objavljivanje novina,zabrani propagiranja rata,zabrani zagovaranjarasne,nacionalne i verske mrznje itd.Tradicionalno pravo masmedijau znaku je zastite drzave od masmedija i predstavlja raznovrsna ogranicavanja masmedija u interesu drzave,te se zato prvenstveno sastoji od zabranjujucih i naredjujucih normi,koje u interesu drzave,a potom i drustva namecu zabrane i obaveze masmedijima i predvidjaju sankcije u slucaju ogresenja o zabrane i naredbe,donete u interesu drzave i drustva.SAVREMENO shvatanje usmerilo je pravo masmedija u direktno suprotnom pravcu-u pravcu zastite masmedija od drzave,od opasnosti koju drzavna vlast moze predstavljati za masmedije i ono predstavlja ogranicenje drzavne vlasti u njenom odnosu prema masmedijima.taj istorijski najstariji deo savremenog prava masmedija cine propisi i instituti koji se staraju o tome da masmediji budu zasticeni od neosnovanih zahvata od strane drzave i sadrze ogranicenja za drzavnu vlast.Jedan drugi deo savremenog medijskog prava nastao je donosenjem propisa koji doprinose ostvarivanju shvatanja das u masmediji jedan vazan cinilac,cak nezamenljivi factor slobodnog demokratskog poretka,zato sto svojom informativnom delatnoscu bitno sudeluju u obrazovanju politickog javnog mnenja i kontroli vlasti.Rec je o propisima koji takvu poziciju masmedija jacaju prvenstvano time sto masmedijima daju prava u odnosu na vlast.Treci deo savremenog medijskog prava cine propisi kojiuredjuju sukob izmedju slobode masmedija i drugih vrednosti,prava i sloboda drugih fizickih i pravnih lica na koje se odnose informacije i koji nastoje da uspostave balans,uravnotezeni odnos medju njima.

PARALELAN RAZVOJ SLOBODE MASMEDIJA I PRAVA MASMEDIJA-Istorijska prelomnica izmedju tradicionalnog i savremenog shvatanja prava masmedija podudatra se sa priznavanjem slobode masmedija kao jedne ustavom zagarantovane slobode ili zakonom obezbedjene slobode.Dok postoji cenzura,nema slobode masmedija,te je zato ukidanje censure bilo elementaran uslov za priznavanje slobode masmedija,a borba protiv censure,glavni vid borbe za slobodu masmedija.Sloboda masmedija se ne svodi na ukidanje i odsustvo censure,nego ima i brojne druge uslove i aspekte.Zato je dalje razvijanje iusavrsavanje savremenog prava masmedija teklo i tece paralelno sa sadrzinskim obogacivanjem slobode masmedija is a afirmacijom te slobode kako u nacionalnom pravu tako i u medjunarodnom pravu u okviru korpusa ljudskih prava.Sloboda masmedija je sredisnja ustanova prava masmedija.Sve druge ustanove prava masmedija bar sun a taj nacin povezane sa slobodom masmedija,sto nijedna od njih ne sme biti tako uredjena da se time nedopusteno ukine ili ogranici sloboda masmedija.

ISTORIJA PRAVA MASMEDIJA - STARI VEK -U anici,kako i u staroj Grckoj i u Rimskom carstvu,nisu postojali masmediji u danasnjem smislu te reci,ali postojala je izdavacka delatnost: izrada i distribucija,prodaja spisa.Spisi su izradjivani tako sto je jedno lice diktiralo tekst istovremeno vecem ili manjem broju ljudi,uglavnom robovima,koji su bili osposobljeni da pisu i citaju.Dostizani su tirazi i do 1000 primeraka.Pojmovi kao sto su pravo masmedija nisu postojali.Nije bilo zabranjeno ni da se u vidu spisa izrazava misljenje,ali su vec tada bila uspostavljena u interesu drzave i religije odredjena ogranicenja slobode izrazavanja misljenja.Jedno od napoznatijih predstavlja rimska zabrana da se spisima narusava ugled vladara.istorijski vazne zbog svoje rasprostranjenosti i dugogpraktikovanja,bile su zabrane i unistavanja hriscanskih spisa u Rimskom carstvu,sve dok u 5v n.e. hriscanstvo nije postalo drzavna religija.

SREDNJI VEK-Glavni faktor ogranicavanja slobode izrazavanja postala je hriscanska crkva.Od 12 v,kada je invizicija nastala,delatnost inkvizicije bila je usmerena i protiv onoih koji su stvarali ili sirili spise koji su izrazavali te drugacije poglede,i takvi spisi su unistavani.Pronalazak stamparske masine(1450) nije doneo sa sobom samo tehnicki efikasnu mogucnost umnozavanja spisa u velikom broju primeraka,nego je time omoguceno i prerastanje recipijenata u masu,naime,kao sto svitak papirusa ne nalikuje danasnjoj knjizi,tako ni publika tih medija nije bila isto sto i publika knjige:sa pojvom knjige publika je postala neodradjena-krug mogucih recipijenata koji nije unapred odredjen,sto ce ostati obelezje masmedija do danas.Tek je ta opasnost stvorila potrebu da se unapred spreci da se uopste distribuisu spisi sa nepozeljnom sadrzinom,zbog cega je uvedena i cenzura(predhodna kontrola sadrzine stampanih knjiga i spisa).

NOVI VEK-Cenzura je carevala i u prvim vekovima novog doba.Borba za slobodu stampe,kao i borba protiv cenzure,dosla je sa jacanjem ideje o slobodi religije i slobodi izrazavanja misljenaj,u vreme kada su se vec pojavili i prosirili caspoisi in ovine.Prve novine,kao spisi koji se objavljuju redovno,koji pokrivaju sisrok krug tema od interesa za javnost i koji se putem trzista plasiraju publici,pojavile su se pocetkom 17v. u Nemackoj.njihov veliki uticaj ipak je zaostajao za uticajem casopisa, koji su bili posveceni,s jedne strane nauci,a sa druge raspravljanu etickih pitanja i koji su bili podesnije sredstvo za prosvetiteljske ideje.Pronalazak novih tehnika stempanja u 18v. a narocito rotacione masine ,linotipije i autotipije,dace veliki zamah novinama,medju kojima politickustampu,namenjenu istomisljenicima i pridobijaju podrske,po popularnosti prevazilaze novine sirokog spectra,politicki neutralne,a uredjivane tako da se dopadnu sto sirem krugu citralaca.Engleski filozofi.Milton i Lok zagovarali su slobodu izrazavanja misljenja,a Engleska ce biti prva zemlja u kojoj je 1965 ukinuta cenzura.SLOBODA MASMEDIJA KAO PRAVNI TERMIN-Pre pojave elektronskih masmedija govorilo se o “slobodi stampe”.Taj izraz jekasnije upotrebljavan kao skraceni izraz i za slobodu drugih masmedija koji su nastajali:radio,tv,idr.tzv. novi masmediji.Izraz “sloboda masmedija” je mladji i podrazumevao je da predhodno nastane i odomaci se oznaka “masmediji” kao genericni naziv za sredstva javnog informisanja,za sredtva masovnog komuniciranja,bila ona stampani mediji ili elektronski.

SLOBODA MASMEDIJA U UNUTRASNEJEM I MEDJUNARODNOM PRAVU-Sloboda masmedija postoji kao pozitivnopravna kategorija u nekoj zemlji od ternutka kad je ona bilo zakonom obezbedjena,bilo ustavom zajamcena,bilo i ustavom zajamcena i pravno obezbedjena zakonom.Za potpuno pravno obezbedjenje slobode masmedija nije dovoljno ni jedno ni drugo samostalno,ni sama ustavna garantija,ni sam zakon,nego je neophodno i jedno i drugo:zakon koji razradjuje ustavnu garantiju i sredstav za njeno postovanje.Ustavna garantija bez zakona znaci rizik da dodmet slobode masmedija ostane neodredjen i u praksi suzen,a bez ustavne garantije postoji opasnost da se zkonom sloboda masmedija postavi usko.Garantije slobode masmedija pojavile su se prvo u nacionalno pravnim porecima-u deklaracijama o pravima coveka i ustavima.Sve garantije slobode stampe su nastale na tragu borbe protiv cenzure,koja je pre toga suvereno vladala jos od kraja srednjeg veka sluzeci bilo zastiti crkve,bilo zastiti drzave.Sloboda masmedija se ne svodi na ukidanje cenzure,nego sadrzi i brojne druge aspekte i uslove.danasnje garantije slobode medija odnose se na mnoge druge sadrzaje,tako da sloboda od cenzure vec odavno nije sredisnjie pitanje garantije slobode medija.Garantije slobode masmedija postace deo medjunarodnog prava posle strahota drugog svetskog rata,kada su sazreli uslovi da u medjunarodne akte bude pretoceno danasnje prirodnopravno shvatanje o ljudskim pravima kao pravima koja pripadaju coveku kao coveku i iznad su suvereniteta pojedine drzave,te joj nisu na slobodnom raspolaganju.na planu medjunarodnog prava,sloboda masmedija nije bila isprva izricito navodjena vec je bila implicirana u slobodi izrazavanja misljenaj,koja je redovno sadrzana u konvencijama i paktovima,da bi zatim i sama sloboda masmedija bila izricito zagarntovana.

USTAVNA GARANTIJA SLOBODE MASMEDIJA-Slobodu masmedija garantuju svi nasi propisi utavnog ranga (povelja o ljudkim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama drzavne zajednice Srbija i Crna Gora).Sloboda masmedija je ustavom zajamcena masmedijima zbog toga sto se masmediji,odnosno novinari shavtaju kao konstantni sastojak demokratije.To je u nizu prilika naglasio i Evropski sud za ljudka prava.Sud je iskazao daje duzan da posveti najvecu paznju “principima koji karakterisu demokratsko drustvo.Sloboda izrazavanja jedan je od sustinskih temelja takvog drustva,jedan od osnovnih uslova za njegovnapredak i za razvoj svakog coveka.”Masmediji su neodmenjivo sredstvo demokratije,buduci da oni u stvarima od opsteg interesa sluze informidanju javnosti,odnosno kako formiranju slobodnog i obavestenog pojedinca,tako i formiranju slobodnog i obavestenog javnog mnenja,kao bitnima za demokratiju.Evropski sud za ljudka prava naglasavada je “sustina demokratije da dozvoli iznosenje i razmatranje razlicitih politickih projekata”.Masmediji odlucujuce doprinose formiranju osnove za politicko misljenje,kako za ono individualno,tako i za javno mnenje koje se formira na osnovu individualnih misljenja..Ideja je da bez slobodnih masmedija ni javno mnenje ne bi bilo slobodno,a bez slobodnog javnog mnenja nema demokratije.Takva uloga masmedija u demokratiji razlog je sto se masmedijima namecu odredjene obaveze,al ii priznaju prava kakva drugi nemaju,namecuci drugima,pa i drzavi,odgovarajuceobaveze da bi masmediji mogli ostvariti ta prava.Pravne posledice ustavne garantije slobode masmedija po drzavu jesu njene pravne obaveze: obaveza je drazve da slobodu medija postuje,tj. da je ne povredjuje;obaveza je drzave da slobodu masmedija stiti u slucaju povrede i obavezaje drzave da obezbedi neke uslove za ostavrenje slobode.

OBAVEZA POSTOVANJA SLOBODE MASMEDIJA-za drzavu znaci da drzava mora da void racuna o slobodi masmedija,da ne sme da preduzme nikakvu radnju ili akt koji predstavljaju nedopustenu povredu slobode masmedija.Zabrana nedopustenog povredjivanja slobode masmedija znaci da drzava ne sme da cini nista sto bi predstavljalo nedopusteno ukidanje te slobode,pretvaranje u nesto drugo od nje same ili ogranicavanje.Pravni poredak tj,ustavi i zakoni izricito navode samo neke od vidova nedopustenih povreda slobode masmedija.neke od tih povreda su tzv. Direktne povrede slobode masmedija,a druge tzv.indirektne.Jedno od najtezih direktnih zadiranja drzave,koje se shvata kao ukidanje slobode masmedija jeste cenzura.kao sto ustavima i zakonima nije odredjeno ni sta je sloboda masmedija,isto vazi i za

cenzuru.Ona se moze definisati kao spoljna,sistematska i preventivna kontrola i sprecavanje da se u masmedijima ne objave informacije nepozeljnog sadrzaja.Cenzura predstavlja spoljnu kontrolu i sprecavanje jer je vrse organi ili organizacije izvan masmedija samog:drzava,crkva,partija,drugi masmediji i dr.Ona prdtavlja sistematsku kontrolu jer se vrsi kao trajna ili vremenski ogranicena sluzba,uspostavljena zakontrolu svekolikog sadrzaja masmedija i predhodnu zabranu objavljivanja svake nezejene informacije.To je prevenivna kontrola i sprecavanje jer se sprovodi unapred,pre objavljivanja.Predhodna kontrola se legitimize time da je sadraj skodljiv za odredjene vrednosti korisnika cenzure,te zato valj spreciti njegovo pojavljivanje.Zabrana cenzure je apsolutna:nedopustena je svaka vrsta cenzure,buduci da nijedna kontrola ili sprecavanje koje ima opisane odlike nisu zamislivi u demokratskom drustvu.U svim ostalim slucajevima povredjivanja slobode masmedija,za koje nije vec propisom izricito predvidjeno da predstavljaju nedopusteno povredjivanje slobode masmedija,mora se od slucaja do slucaja utvrditi da li je posredi dopusteno ili nedopusteno povredjivanje slobode medija.Povredjivanje slobode masmedija bice nedopusteno onda kada nije predvidjeno zakonom,odnosno u skaldu sa zakonom,kada makar bilo predvidjeno zakonom ili u skladu sa zakonom ne sluzi nekom od navedenih ciljeva ili kada makar ima taj cilj, nije neophodno za ostavrivanje tog cilja.Obaveza da se postuje sloboda masmedija tj. zabrana povredjivanja deluje,ne samo u odnosu na drzavu nego i u odnosu na ostale organizacije,ukljucujuci i druge masmedije i pojedince.Na taj nacin je dejstvo garantije slobode medija,sto se tice zabrane povredjivanja,apsolutno-niko ne sme da povredjuje slobodu masmedija.Svacija radnja ili akt proverljiva je pomocu navedenih kriterijuma dopustenosti.

OBAVEZA ZASTITE SLOBODE MASMEDIJA-Obavezu zastite slobode masmedija drzava izvrsava time sto propisima odredjuje koje su nedpoustene povrede slobode masmedija,i zabranjuje ih i kaznjava,kao i tako sto stavlja na raspolaganje zastitne mehanizme putem kojih ce reagovati u slucaju povrede slobode masmedija,radi uklanjanja stanja ugrozenosti te slobode,radi uklanjanja posledica povrede i radi ponovnog uspostavljanja te slobode.Odredjivanju nedopustenih ataka na slobodu masmedija sluze propisi kojim ase zabranjuju raznovrsne povrede slobode masmedija i predvidjaju kazne i druge pravnesankcije za povredioce.Takvih odredaba ima u raznim pravnim izvorima,a ne samo u masmedijskim zakonima.Krivicni zakoni predvidjaju kao krivicno delo i sankcionisu recimo: neovlasceno sprecavanje stampanja ili rasturanje novina,neovlasceno sprecavanje ili ometanje emitovanja radio i tv programa,ogranicavanje slobode javnog informisanja koje izvrsi odgovorno lice javnog glasila tako sto spreci objavljivanje informacija od opsteg interesa u nameri da sebi ili drugome pribavi korist. Mehanizmi zastite za slucaj povrede slobode masmedija,jesu kako sudska zastita,tako i drugi vidovi zastite,ukljucujuci i policiojsku i gradjanskopravnu.Sudska zastita se ostavruje u sudskom postupku.Propisano je da sud hitno postupa u slucaju povrede slobode masmedija.Ako se princip hitnosti ne postuje,stranka moze predsedniku suda podneti prituzbu,trazeci da sudiju upozori da postuje princip hitnosti.Buduci da se radi o ustavom zajamcenom pravu,zastita je moguca i pred ustavnim sudom,kada opsti akti sadrzi neustavne odradbe na stetu zajamcene slobode.Vansudski put zastite povredjene slobode masmedija obuhvata razne mehanizme i mere.Rec je o zastiti koju ostvaruje Republicka radiodifuzna agencija vrseci kontrolu nad radom elektronskih medija i postupajuci povodom predstavki ili prigovora,kada preduzima oderedjene mere ili pred nadleznim drzavnim organom pokrene postupak zadela koja su prema zakonu kaznjiva.

OBAVEZA OBEZBEDJIVANJA USLOVA ZA OSTAVRENJE SLOBODE MASMEDIJA-se ostvaruje tako sto drzava odredjenim merama stvara uslove za ostvarivanje slobode masmedija.Odnosi se na preduzimanje onih mera koje direktno doprinose ostvarivanju slobode masmedija.takve mere su one protiv stavranja monopola i koncentrisanja masmedija u rukama malog broja vlasnika,da bi se obezbedila raznlolikost,pluralizam misljenja na medijskom trzistu koji se ugrozava ako vecina medija pripada istom krugu vlasnika i zastupa ista misljenja.Iz obaveze obezbedjenje slobode masmedija ne proistice i duznost drzave da

preduzima i one mere koje posredno doprinose slobodi mesmedija kao sto opismenjivanje ili povisenje zivotnog standarda svakako doprinosi tome da sto vise ljudi moze da koristi masmedije id a preti sto vise masmedija,cime se posredno doprinosi razvoju samih masmedija.

GARANTIJA SLOBODE MASMEDIJA U MEDJUNARODNOM PRAVU-Od znacaja za slobodu masmedija u nsem pravu su sledecu medjunarodni akti:Univerzalna deklaracija odredbe o ljudskimpravima(1948),Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima(1966),Zavrsni akt Helsinske konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi(1994),Evropska konvencija za zastitu ljudkih prava i osnovnih sloboda(1950) i Povelja osnovnih prava Evropske unije (2000).Neposredan pravni znacaj za nas pravni poredak dobija onaj medjunarodni ugovor kojeg ratifikuje domaci parlament.ratifikovani medjunarodni ugovori postaju samim ratifikovanjem sastavni deo unutrasnjeg,domaceg pravnog poretka,a nije potrebno,da bi vazile i primenjivale se pravne norme sadrzane umedjunarodnim ugovorima,da budu donete predhodno kao doamci propis.ratifikovani medjunarodni ugovori postaju takvi izvori naseg prava sa kojima drugi domaci propisi ne smeju biti u suprotnosti.Kod nas vazi Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima koji je ratifikovan 1976,a kada se izvrsi njena ratifikacija u parlamentu isto vaziti i za evropsku konvenciju za zastitu ljudkih prava i osnovnih sloboda koju je drzavna zajednica Srbija i Crna Gora vec potpisala.Medjunarodnim paktom o gradjanskim i politickim pravima uspostvaljen je univerzalni standard slobode masmedija,s obzirom na to da je taj pakt na snazi u najvecem broju zemalja sveta.

TRI SASTAVNA DELA SLOBODE MASMEDIJA-U nasem pravu,a i u drugim ukljucujuci i medjunarodno pravo nema definicije onoga sta cini slobodu masmedija,niti je iscrpno opisano sta je to sto je zagarantovano kao sloboda masmedija.nasi ustavi i medjunarodni akti jamce alobodu masmedija ne definisuci je i ne opisujuci u potpunosti sadrzinu te slobode,a sveobuhvatna definicija i potpuni opis ne nalaze se ni u zakonima i drugim domacim propisima.Na osnovu toga sto su pojedini vidovi ataka na slobodu masmedija izricito zabranjeni ustavom i zakonima,kao sto su zabrana i cenzura i zabrana nekih tzv. posrednihpovreda slobode masmedija moguce je odrediti neke sastavne delove slobode masmedija.Iz zabrane cenzure zakljucuje se das u masmediji slobodni da izrazavaju i objavljuju informacije bez predhodne spoljne kontrole i dozvole;iz zabrane zloupotrebe drzavnog uticaja i kontrole nad sredstvima za stampanje i distribucije javnih glasila nad uredjajima za emitovanje i radiofrekvencijama,vidljivo je das u msmediji slobodni od uticaja koji ogranicavaju nesmetan protok ideja,informacija i misljenja.samo na osnovu onoga sto je izricito zabranjeno ne moze se odrediti pun obim slobode masmedija,buduci da propisima nisu pobrojani svi zabranjeni zahvati o slobodi masmedija.Neke druge satavne delove masmedija nalazimo u onim,sto sirim sto uzim opisima njene sadrzine uustavima i zakonima.najpotpuniji opis sadrzi zakon o javnom informisanju Srbije”Pravo na javno informisanje obuhvata narocito slobodu izrazavanja misli,slobodu prikupljanja,istrazivanja,objavljivanja i sirenja ideja,informacija i misljenja,slobodu stampanja i distribucije novina i drugihjavnih glasila,slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog progra ma,slobodu primanja ideja,informacija i misljenja,kao i slobodu osnivanja pravnih lica koja se bave javnim informisanjem”.Tek povezivanjem i tumacenjem odredbi o slobodi masmedija,kako domacih,tako i onih sadrzanih u aktima medjunarodnog prava, in a osnovu bogate inostrane sudske prakse i narocito prakse Evropskog suda za ljudka prava,moze se ustanoviti potpuna sadrzina slobode masmedija i uociti njena tri sastavna dela .1.Veza koja postoji izmedju slobode izrazavanja i slobode masmedija jeste neraskidiva,nema slobode masmedija bez slobodeizrazavanja.Njihov medjusobni odnos jeste odnos specijalnosti:sloboda masmedija je vid slobode izrazavanja,sloboda izrazavanja putem masmedija.Njihov medjusobni odnos nije odnos istovetnosti:sloboda izrazavanja jeste sastavni deo slobodemasmedija,ali sloboda izrazavanja nije samo drugo ime za slobodu masmedija.Sloboda masmedija je jedan vidslobode izrazavanja,ali se ne svodi samo

na slobodu izrazavanja,ne iscrpljuje se u toj slobodi,ona je sira i strukturno slozenija od slobode izrazavanja.2.Osim slobode izrazavanja mizsljenja sloboda masmedija obuhvata i slobodu informisanosti,slobodu pribavljanjainformacija.Sloboda masmedija jeste podvrsta slobode informisanja,sloboda masmedija da se informisu,ali se ne izjednacena sa slobodom informisanja ne svodi ni na slobodu informisanja.3.Sloboda masmedija je sira i od zbira te dve slobode.Ona obuhvata i druge slobode koje se odnose n apojedine strene msmedija kao insteiucija sa organizacionom streukturom i delatnoscu,koje imaju odredjenu ulogu,odredjeni javni zadatak.Rec je o raznim slobodama koje se ticu masmedija kao msmedija.Sve u svemu sloboda masmedija obuhvata slobodu izrazavanja misljenja,slobodu informisanja i profesionalno-institucionalnu slobodu masmedija.

SLOBODA IZRAZAVANJA MISLJENJA-POJAM-znaci pravo neometano izrazavati izkaze bez obzira na sadrzinu i oblik izrazavanja lkao i pravo neometano ih objavljivati.SLOBODA SADRZINE-Sloboda izrazavanja masmedija znaci da masmediji sami odredjuju svoju sadrzinu informacij iz kojih ce se sastojati.Masmediji su samostalni i suvereni u odluci o tome sta ce sadrzati a sta nece,koje ce informacije ukljuciti akoje nece.Imaju iskljucivo pravo da sami sebe sadrzinski odrede u svakom pogledu,ne samo u pogledu stavova koje ce zastupati,nego i u pogledu drugih svojstava informacija koja su povezana sa sadrzinom.Slobodom izrazavanja misljena obuhvaceni su kako iskazi koji predstavljau misljenja tako i cenjenicni iskazi i mesoviti iskazi.Cinjenicni iskaz je svaki onaj iskaz u pogledu koga postoji maker apstraktna mogucnost da se utvrdi njegova istinitost,ne/podudarnost iskaza sa cinjenicama,stvarnoscu.prirodu nekog iskaza kaocinjenicnog ne odradjuje to da li se ne/istinitost moze zaista ustanoviti u konkretnom slucaju,vec to da li je iskaz uopste podesan za dokazivanje kao istinit ili neistinit.Vrednosni iskaz nikada ne poseduje potenciju da bude istinit ili neistinit.On ima samo potenciju da bude uverljiv ili neuverljiv,posto za njegovo ispitivanje nema opsteprihvacenog kriterijuma.Svako moze imati subjektivno,drugacije merilo za prosudjivanje takvog iskaza,tako da ni postojanje preovladjujuceg stanovnistva ne menja nista na uverljivosti iskaza u svakom pojedinacnom slucaju,niti uverljivost prerasta u istinitost.Kombinovani iskaz sadrzi cinjenicni ikaz kao osnovu,a nadogradjen je vrednosnim iskazom.Mediji su podjednako slobodni da izrazavaju i objavljuju svaku vrstu iskaza,ali uslovi zadopustenost ogranicvanja izrazavnja i objavljivanja iskaza nisu jednaki za svaku od tih vrsta iskaza.da li je neki iskaz cinjenicni ili vrednosti je od kljucne vznosti sa stanovista slobode masmedija.Objavljivanje neistinitih iskaza nema pokrice u slobodi masmedija,kako onih za ciju se neistinitost zna,tako i onih cija se neistinitost mogla pre objavljivanja utvrditi uz odgovarajucu paznju.Sloboda masmedija znaci da je slobodno izraziti i objaviti informacije posto se predhodno proveri da li je ona istinita i to proveri paznjom koja je primerena okolnostima konkretnog slucaja.Slobodno je izraziti i objaviti informaciju zakoju se sa duznomproverom nije moglo ustanoviti da je neistinita,ako se naknadno,posle objavljibanja ispostavi da je informacija neistinita,njenim objavljivanjem nije potvrdjena sloboda masmedija ako je pre objavljivanja ona proveravana sa duznom paznjom.Tri su osnovna oblika medijske delatnosti:obavestavanja,obrazovanje i zabava i sva tri su obuhvacena slobodom masmedija.Sa stanovistva ove slobode svejedno je koji je to zanr,rubrika,odnosno program ili tema posredi,njome su podjednako obuhvaceni svi.Sloboda masmedija ko sloboda izrazavanja postoji nezavisno i od sadrzinskog tipa iskaza i od drugih svojstava iskaza vezanih zanjihovu sadrzinu.To je sloboda izraziti se u sadrzinskom pogledu bez icijeg spoljnog,ukljucujuci i drzavnog uticaja na sadrzinu iskaza.

SLOBODA OBLIKA IZRAZAVANJA-Sloboda izrazavanja se ne iscrpljuje u slobodnom odredjivanju sadrzine iskaza nego znaci slobodu neometano birati oblik,vid masmedija u koji ce se iskazi organizovati tj birati u vidu kog masmedija ce se ta sadrzina izraziti .Tri su osnovna oblika izrazavanja iskaza: rec,pismo i slika,i sva tri su podjednako predmet slobode masmedija.Rec je iskaz koji cine znaci koji se

govore a primaju slusanjem.Pismo je iskaz koji cine slova,brojevi i drugi znaci koji se pisu,a primaju citanjem.Slika je iskaz koji cine crtez,karikatura,fotografija,film,dinamicna slika.mimika.pokret,drzanje tela ili sta drugo sto se prima gledanjem.Zahvat u slobodu da se bez icijeg spoljnog,ukljucujuci i drzavnog uticaja izaber vid masmedija za svoj izraz sastoji se u bilo kajoj radnji drzave,ili kog drugog subjekta kojiom bi se dopustenost izrazavanja uslovima sredstvom izrazavanja ili vrsilo pritiosak da se iskazi izrazavaju ili ne izrazavaju u odredjenom obliku i putem odredjenog masmedija.Sloboda da se informaciji da spoljni oblik po svom izboru podrazumeva i slobodu stampanja odnosno tonskog ili video snimanja informacija.Neovlasceno sprecavanje stampanja novina,kaznjivo je kao krivicno delo.Za sve oblike iskaza vazi sloboda masmedija.Vrsta masmedija je vazna za dopustenost ogranicenja slobode masmedija nacelno buduci da elektronski masmediji imaju snaznije dejstvo,ogranicenje koje bi bilo dopusteno kada je rec o informaciji u elektronskom mesmediju,moze da ne bude dopusteno kada se radi o novinama.

SLOBODA OBJAVLJIVANJA (DISTRIBUCIJE)-Sloboda da se neometano izrazi neka sadrzina kao id a se slobodno izabere u kom ce se obliku iskazi organizovati,ne bi naravno imala mnogo smisla ako se odstampane novine,odnosno pripremljene emisije ne bi mogle siriti putem objavljivanja.Sloboda masmedija kao sloboda izrazavanja misljenja nije samo sloboda sa se iskazi izraze u fomi masmedija,nego i sloboda da se objavljuju,distribuisu kao novine,ako radio emisije,kao tv emisije i dr.Sloboda masmedija se zato ne iscrpljuje u slobodi da se iskazi samo izraze,jer tek objavljivanje,distribucija omogucuje da iskazi dospeju do drugih.Masmediji su po prirodi nesto sto je namenjeno drugima,bilo javnosti,sto ce reci unapred neodredjenom krugu lica,bilo ogranicenoj publivi,sto ce reci vecem krugu unapred odredjenih lica.Ova sloboda ukljucuje i to sa se bira kojoj ce se javnosti ili kojem njenom delu ,odnosno da se bira kojem ce se to vecem krugu unapred odredjenih lica objaviti informacije.Sloboda distribucije stampanih masmedija znaci i slobodu da se bez ikakve posebne dozvole drzave ili kog adrugoga, i bez placanja ikakve naknade i bez polaganja kaucije organima vlasti ili kome drugom,sredtva jovnog informisanja rasturaju na javnim mestima.Moraju se postovati propisi koji vaze u toj prilici za distribuciju masmedija kao i za drugu kakvu delatnost i njihova primena ne predstavlja povredu slobode masmedija.Kada je rec o elektronskim masmedijima i danas vazi posebna dozvola drzave ili nekog posebnog nedrzavnog organa da bi se koristile frekvencije za radijsko ili tv emitovanje,a za to se naravno placa naknada.Sloboda izrazavnja nije neograniciva ni kao sloboda objavljivanja,pod odredjenim uslovima dopusteno je ograniciti i ovaj vid slobode masmedija.

SLOBODA INFORMISANJA-POJAM-kao sloboda informisanja,sloboda masmedija znaci pravo masmedija da neopmetano pribavljaju informacije,da se neometano informisu.Pribavljanje informacija ima tri vida: primate informacije,traziti informacije od drugih in a drugi nacin sam prikupljati informacije.Zato i pravo pribavljanja informacija ima tri aspekta:pravo masmediaj da primaju informacije od drugih,pravo masmedija da traze informacije od drugih i pravo masmedija da na drugi nacin prikupljaju informacije.Sloboda informisati se jednako kao sloboda informisati druge vazi za svaku vrstu informacije,bez obzirana sadrzinu i svojstva iskaza.masmedijima je slobodno id a primaju id a treze id a na drugi nacin prikupljaju informacije kakve god sadrzine one bile i bez obzira nanjihova svojstva. kada sloboda informisati se ne bi bila izricito navedena ipak bi se podrazumevala jer bez nje se ne moze vrsiti sloboda izrazavanja misljenja,sloboda informisati druge.Slobodno izrazavanje misljenja nije ni moguce ako se nemaju informacije.Ako masmediji ne bi bili slobodni da pribavljaju informacije,tada ne bi bili u stanju ni da ih objavljuju drugima i javnosti.Posto slobodno javno mnenje moze da sa formira samo na dovoljno sirokoj informacionojosnovi,zadatak je masmedija da nepristrasno,svestrano,potpuno i istinito obavestavaju javnost.bez informisanih masmedija ni gradjani ne mogu biti dovoljno informisani,razumeti ono sto vlast cini i ukljuciti se u javne poslove.Pravo na pristup informacijama kojim raspolaze vlast jaca demokratsku prirodu vlasti i poverenje gradjana u vlast.Zato nema slobodnog javnog mnenja bez masmedija slobodnih da se informisu.

SLOBODA PRIMATI INFORMACIJE-masmediji mogu primate informacije od koga god one poticale,od svakog odasiljaoca informacije,bilo das u informacije namenjene samo njima ili njima i drugim odredjenim licima,bilo da se radi o informacijama koje odasilju izvori informacija koji su namenjeni bilo kome i kada se radi o informacijama koje odasilju drugi masmediji.da li su izvori informacija domaci ili inostrani,ne igra ulogu.nedopusteno je da drzava putem propisa ili na drugi nacin zabrani bilo kome,pa i masmedijima da primaju informacije iz nekog izvora ili da ih u tome ometa,ili da ih usmerava na izvore iz kojih ce primatiinfoprmacije,narusavjuci time njihovu slobodu izbora izvora informacije.

SLOBODA TRAZITI INFORMACIJE-masmediji imaju pravo da informaciju traze od svakog izvora informacije,od svakog imaoca informacije.To pravo nikako ne znaci i to da je svako ko raspolaze informacijom i svako od kog medij trazi informaciju duzan da da trazenu informaciju,pa ni to da je svako duzan da saopsti da li informaciojom uopste raspolaze.Samim trazenjem informacije mediji ne povredjuju nicije pravo,osim kada drugacije proistice iz nekog prava ili pravno zasticenog interesa subjekta od koga se trazi informacija.Drzava je jedan od takvih subjekata u odnosu n akoje postoji pravo slobodnog pristupa informacijama kojima oni raspolazu.Kod nas je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog znacaja ustavno pravo. Sirina i efikasnost tog prava zavisi pre svega od toga koliko se siroko odredi pojam informacije od javnog znacaja,koja se vresta pristupa tim informacijama omogucuje traziocu i kojim putem se pravo ostvaruje i stiti u slucaju povrede.Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog znacaja odnosi se na svaku informaciju kojom raspolaze svaka vlast.Nevazno je otkuda organu ta informacija,da li je nastala njegovim radom ili drugacije,ko je njen izvor i u kom se obliku nalazi,dovoljno je da organ vlasti raspolaze nekom informacijom.Svaka vlast podjednako ima obavezu da trazenu informaciju ucini dostupnom masmediju koji je trazi.To vazi za svaku funkciju vlasti,za svaki nivo vlasti i za svaki organ vlasti bez obzira na njegovo mesto u hijerarhiji.Obavezi da se informacije od javnog znacaja ucini dostupnim imaju i pravna lica kojima koje osnuje drzava,bilo iskljucivo ili od budzetskih sredstava,kao i pravna lica kojima je drzava poverila da obave odredjene poslove za nju.Ostala lica i organizacije nemaju takvu obavezu.Obaveza se odnosi kako na informacije koje se ticu onoga sto spada u naadleznost organa tako in a sve drugo sto organa radi.Vals je duzna da da one informacije koje predstavljaju cinjenicne iskaze,dok nije duzna da daje procene,vrednovanja,prognoze i dr.Pravona slobodan pristup informacijama od javnog znacaja sadrzi pravo lica da ga organ obavesti o tome da li raspolaze nekom informacijom,da lice izvrsi uvid u informaciju id a dobije njenu kopiju.Obavezu da ucini ono sto lice trazi ima organ,odnosno staresina organa,a ne postoji pravo da se informacija dobije od odredjenog sluzbenika,odredjenog policajca,sudije…Ako se ne odredi lice koje je zaduzeno za davanje informacija,staresina je duzan da daje informacije.Nije potrebno ni imati ni dokazati,cak ni navesti poseban razlog za trazenje informacija od javnog znacaja.U slucajevima u kojima organ vlasti sme po zakonu dauskrati pristup trazenoj informaciji,na organu je da dokaze da ne postoji opravdani razlog za uskracivanje pristupa.Informacija se po pravilu trazi i daje u pisanoj formi,ali organ moze postupiti i po zahtevu,kao i dati informacije i u drugom odgovarajucem obliku ako je to opravdano razlogom efikasnosti ili ekonomicnosti.Pravo na pristup informacijama ne znaci uvek pravo da se informacija dobije bas u onoj formi koju masmedij zahteva,a s druge strane i organ vlasti nema slobodu da proizvoljno izabere formu,odnosno nacin davanja informacije.Pravo na pristup informacijama,ne znaci pravo na intervju,te stoga staresina organa nikada nije obavezan da ga daje.Ne postoji pravo ni jednog masmedija na ekskluzivan ni na privilegovan pristup javnim informacijama,jerprincip jednakosti i zabrana diskriminacije vaze za drzavne organe i u podrucju pristupa informacijama.Nije dozvoljeno da organ vlasti iskljuci neki medij ili nekog novinara od pristupa informacijama.Obaveza je organa da o zahtevu za pristup informaciji odluci bez odlaganja,najkasnije u roku koji propise zakon,kao i da ga obavesti kada i gde moze izvrsiti uvid.Ako ne raspolaze tom informacijom,on prosledjuje zahtev Povereniku za javne informacije,a ovaj oragu koji raspolaze trazenom informacijom.

SLOBODA PRIKUPLJATI INFORMACIJE NA DRUGE NACINE-Masmediji kao i svi drugi mogu neometano prikupljati informacije iz izvora koji su ionako opstedostupni.Javne manifestacije i priredbe dosupne su i masmedijima bez obzira da li se odrazavju u skladu sa propisima.Isto vazi i za prikupljanje informacija na javnim povrsinama i nekim javnim ustanovama.Medjutim za pristup fakultetu,muzeju,pozoristu,bolnici,gde bi prikupljanje informacija moglo da omete proces rada potrebna je saglasnost uprave ustanove,a nije dovoljno da pristup nij egeneralno zabranjen masmedijima.Ako je posredi kulturna,sportska ili druga javna priredba za unapred ogranicen broj posetilaca,a u pogledu koje postoji opsti interes informisanja,svi masmediji imaju pravona odgovarajuce izvestavanje.To vazi i onda kada je neki masmedij stekao iskljucivo pravo potpunog izvestavnja,ekskluzivno pravo radio ili tv prenosa ili snimanja.Neposredno pracenje rada organa vlasti nije zajemceno pravo kao deo slobode informisanja.Ako bi ono bilo sastavni deo slobode informisanja,skupstina ciji je rad ionako redovno dostupan svakome,ne bi mogla spreciti zainteresobanu radio ili tv organizaciju da prenosi njena zasedanja.Pracenje rada organa izvrsne vlasti uglavnom nije priznato u uporednom pravu.ne samo pojedinci i organizacije nego i javna vlast nema opstu obavezu da aktivno informise masmedije.najcesce fakultativni i opcioni oblici takvog,neobaveznog proaktivnog informisanja jesu potparol,konferencija za stampu,saopstenje za javnost,web prezentacija.Sloboda informisanja ukljucuje i pravo prikupljanja informacija putem istrazivanja i u svakom od svojihsastavnih delova podlozna je dopustenim ogranicenijma.

INSTITUCIONALNA SLOBODA-POJAM-Institucionalna sloboda sadrzi slobode koje se odnose na masmedije kao institucije,ukljucujuci novinare kao njihov nerazdvojni deo.Kao institucija masmedij je odredjena organizacija i delatnost,koja ima odredjeni javni zadatak,koji prvenstveno ostvaruju novinari.Pod nazivom institucionalna sloboda objedinjena su raznovrsna ovlascenja masmedija koja se ticu njihove funkcionalne,organizacione i personalne strane i sluze sto potpunijem ostvarenju njihovog javnog zadatka.U institucionalnoj slobodi sadrzana su ovlascenja:sloboda osnivanja i postojanja,novinarska sloboda i sloboda od monopola.Institucionalna sloboda je sloboda masmedija u uzem smislu,jer je rec o ovlascenjima koja se priznaju masmedijima kao novinarima bez kojih masmedija ne bi ni bilo.Ako ne bi postojala institucionalna sloboda to bi znacilo i neslobodu izrazavanja i informisanja,buduci da elementi institucionalne slobode istovremeno predstavljaju preduslove za slobodnu delatnost izrazavanja i informisanja.

SLOBODA OSNIVANJA I POSTOJANJA-Ovlascenja iz sastava ove slobode usredsredjena su oko mogucnosti osnivanja masmedija i njihovog postojanja.Princip je da svako fizicko i pravno lice,bilo domace ili strano,moze osnovati masmedij.Svako osim vlasti.Vlast ne moze imati svoje stampane masmedije,a ni radio i tv.U savremenom drustvu se zbog toga privatizuju stampani mediji ciji je osnivac bila vlast,a drzavni radio i televizija pretvraju se u javni servis,koji je namenjen zadovoljavanju svacijeg interesa,a ne tome da se putem njih izrazavaju samo politick ii dr interesi vlasti.Stampani masmediji se organizuju i otpocinju sa radom bez predhodne dozvole vlasti.Vlast ne moze da uslovljava nastanak medija svojom procenom da li je zgodno i korisno danastanu neke nove novine,radio,tv,programski sadrzaj na internetu..U vecini danasnjih pravnih poredaka je potrebno prijaviti drzavi nastanak masmedija,ali otpocinjanje delovanja masmedija nije uslovljeno tom pojavom.Ono sto predstavlja ogranicenje ove slobode je to sto radio i tv ne mogu bez dozvole za koriscenje frekvencije emitovati svoj program.Dozvolu daje posebna ustanova(Republicka radiodifuzna Agencija) koja uz neke druge organe predstavlja neku cetvrtu vrstu vlasti u drzavi.Dozvolu za emitovanje mogu dobiti samo domace pravno ili fizicko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanjaradio i tv programa i koje ima sediste mna teritoriji Republike Srbije.Emitovanje programa putem interneta nije uslovljeno dozvolom.Masmedij se moze pravno organizovati u bilo kom od poznatih oblika pravnih lica,kao preduzece,ustanova,udruzenje gradjana,tako da postoji sloboda pravnog oblika,kao i sloboda izbora imena i sedista.Sloboda odsnivanja znaci da u savremenom masmedijskom pravu drezava ne sme usloviti objavljivanje novina ili emisije predhodnim polaganjem kaucije,koja bi sluzila za naplatu

kazni i namirenje drugih zahteva koji bi mogli proisteci iz sadrzine novina ili emisije.Implicirana je i sloboda postojanja gde srzava ne sme svojim aktom ukidati masmedije ili im zabraniti rad.Nedopusteni su i posredni nacini ugrozavanja egzistencije masmedija od strane drzave ili drugih subjekata.

NOVINARSKA SLOBODA-Novinari su oni koji obavljaju glavnu delatnost masmedija i bitno odredjuju njihovu sadrzinu.To je nezavistan pravni polozaj novinara koji je potreban za slobodu izrazavanja masmedija i za njihovu slobodu informisanja, bez cega oni ne bi mogli valajno da obavljaju svoj zadatak.U savremenom masmedijskom pravu drzava ne propisuje ko moze biti novinar i ne postavlja uslove u pogledu strucne spreme.Da li neko ima polozaj novinara,odredjuje se na osnovu njegove profesionalne angazovanosti u nekom masmediju na poslovima prikupljanja,obrade,uoblicavanja i sredjivanja informacija radi objavljivanja.Uslucaju slobodnih novinara,novinarski status se odredjuje na osnovu potvrde redakcije o objavljenim novinarskim prilozima ili otome da ga je reddakcija angazovala za pripremu nekog novinarskog priloga ili na neki drugi nacin kojim se dokumentuje njegova novinarska delatnost.U autoritarnim rezimima nije retko da se novinari obavezno uclanjuju u komore koje su pod neposrednim uticajem vlasti i kojima je data i kaznena nadleznost u odnosu na novinare.Savremeno masmedijsko pravo poznaje jedino slobodno udruzivanje novinara.Masmediji su slobodni u uredjivanju.Jedino redakcija odlucuje o objavljivanju.ta sloboda se pokazuje kao sloboda,autonomija u odnosu na sve spoljne centre moci,ukljucujuci i drzavu,kao sloboda od njihovg uticaja nasadrzinu informacija.Masmediji pripadaju vlasnicima.Vlasnik masmedija na osnovu svojinskih prava ima pravo da odredi,sprovodi i menja osnovnu liniju,orjentaciju masmedija.Ali,posto je u prirodi masmedija da su novinari oni koji svojim radom odredjuju sadrzinu masmedija,oni imaju pravo da u okviru one osnovne linije koju odredi vlasnik svakodnevno oblikuju sadrzinsku stranu masmedija bez dominantnog uticaja vlasnika masmedija.Pravo novinara da stite izvor informacija oslobadja ih duznosti da kao svedoci identifikuju svoje izvore informacija.Ne samo da novinari ne moraju neposredno identifikovati svoj izvor, nego mogu uskratiti i davanje bilo kojeg podatka koji bi ukazao na njega.Ovaj izuzetak od opste duznosti svedocenja pred sudom ili drugim drzavnim organom omogucuje masmedijima da pribave i objave informacije o mnogo cemu sto javnost zanima.Predmet zastite su zato samo one informacije cije davanje novinaru podrazumeva poseban odnos poverenja izmedju izvora i novinara.Pravo novinara da uskrati identifikaciju izvora postoji i pre objavljivanja informacije,tako da nije ograniceno samo na one informacije koje su objavljene.Ova novinarska sloboda moze biti ogranicena radi osnivanja vaznijih dobara.

SLOBODA OD MONOPOLA-Zadatak je drzave da vrseci svoju duznost obezbedjivanja uslova za ostvarivanje slobode masmedija i slobode informisanja gradjana preduzme mere za ogranicavanje preterane koncentracije medijskih preduzeca i stvaranja monopola,radi ocuvanja sto sire informacione osnove,i time sto potpunijeg ostvarenja slobode izrazavanja i slobode masmedija.Nedopustena je kako iskljuciva koncentracija masmedija u jednim rukama tako i preterana koncentracija,jer i jedna i druga pojava ugrozavajuci pluralizam masmedija,ugrozavaju i pluralizam ideja,informacija i misljenja koji ce dospevati u javnost.Drzava ne moze vise biti monopolista u domenu masmedija.Drzavni monopol je omogucavao drzavi da ima i vrsi politicku kontrolu nad radio-difuzijom,a bio je i opravdan potrebom da se javnosti obezbedi svestrano informisanje i objaktivno izvestavanje,pri cemu se u drzavnom masmediju kao jedinom mediju videla garancija za ostvarivanje tih vrednosti.Privatni monopoli takodje su iskljuceni,kao i druga preduzeca koja deluju na trzistu, i masmedijska preduzeca teze da povecaju svoj udeo na trzistu pa i putem koncentracije preduzeca.Koncentracija ima za posledicu nepozeljno smanjivanje konkurencije i stvaranje monopolskihpozicija.Drzava moze da doprinosi ostvarivanju slobode masmedija ocuvanjem masmedijskog pluralizma putem mera aktivne podrske masmedijima,kreditima ili subvencijama.Kod nas postoje antimonopolski propisi za elektronske masmedije:Masmedijska organizacija je obavezna na transparentnost u pogledu

koncentracije kao i na uklanjanje stanja nedopustene koncentracije,ako do njega dodje,a predvidjeni su i preventivno uskracivanje izdavanja i reaktivnooduzimanej dozvole za emitovanje u slucaju nedozvoljene masmedijske koncentracije.

POJAM OGRANICENJA SLOBODE-svaka radnja kojom se zadire u slobodu masmedija,suzavajuci je,predtavlja ogranicenje te slobode.Svejedno je da li se radnja sadtoji u sprecavanju i ometanju masmedija da nesto samostalno cini ili u vrsenju uticaja da nesto cini ili ne cini.Svejedno je id a li takva radnja ima oblik pravnog akta ili je fakticka radnja.Svaka radnja koja je sama po sebi ili po stanju koje stvara suprotna bilo kom sastavnom delu slobode masmedija,ako stvara stanje koje predstavlja minus u odnosu na punu slobodu predstavlja njeno ogranicenje.radnja ogranicenja moze poticati kako od drzave tako i od bilo kog drugog.da bi bila dopustena,ogranicenja moraju biti i ostati izuzetak i ne smeju preci u pravilo.Slobodu masmedija dopusteno je izuzetno ograniciti,ali je nikada nije dopusteno ukinuti.

TRI USLOVA ZA DOPUSTENOST OGRANICENJA-Nije svako ogranicenje slobode masmedija nedopusteno.nijedno pravo nije neograniceno,pa tako ni sloboda masmedija.Sloboda objavljivanja nije neogranicena cak ni onda kada se informise o onome sto je od opsteg interesa.Ogranicenje je nedopusteno ako nije u skladu sa pravom.Za svako pojedino ogranicenje slobode masmedija mozemo da tvrdimo da li je ono dopusteno ili ne,zato sto postoje pravni kriterijumi za utvrdjivanje ne/dopustenosti ogranicenja.Tri uslova za dopustenost ogranicenja su:ogranicenje sme da se propise samo zakonom ili u skladu sa zakonom; samo radi ostvarenja oderdjenih interesa i samo ako je neophodno za njihovo ostvarenje.Sva tri uslova se moraju steci da bi neko ogranicenje bilo pravno dopusteno,imalo pravni osnov.Prvi uslov je formalan,tice se forme ogranicenja i nije dovoljan za dopustenost ogranicenja,posto sama zakonska forma nikada nije dovoljna prepreka za samovolju drzave,drugi se tice opravdanosti cilja ogranicenja,a treci se tice opravdanosti nacina ogranicenja i ta dva su sustinska za razliku od prvog.Sloboda masmedija se sme ograniciti samo ako je ogranicenje neophodno da bi se ostvarili legitimni ciljevi,sto podrazumeva ogranicavanje na nacin koji je podesan i potreban za ostvarenje te vrednosti,a po meri neophodan i dovoljan za to.Kada je ogranicenje takvo da ne ukidaslobodu masmedija ili je ne preobraca u nesto drugo,dopusteno je ako je legalno,legitimno i neophodno i proporcionalno.

LEGALNOST OGRANICENJA(ZAKONOM ILI U SKLADU SA ZAKONOM)-Sloboda masmedija se moze ograniciti zakonom podvrcuci se izvesnim ogranicenjima koja moraju biti predvidjena zakonom.Kod propisanosti zakonom za ogranicenje mora da postoji pravni uslov.jer je ogranicenje predvidjeno pravnom normom,a ta ne mora biti sadrzana u zakonu Ovaj ulov je zadovoljen bilo da ogranicenje potice od zakonodavne vlasti,da je predvidjeno samim ustavom ili nekim zakonom,bilo da potice od sudske ili izvrsne vlasti,da ga u skalu sa zakonom ,sadrzi podzakonski ili sudski akt.Osim toga ogranicenje mora biti dostupno adresatima jer svako ko je zainteresovan mora biti u prilici da sazna za njega i upozna se sa njime i tada se moze smatrati da je rec o praviluponasanja i moze se zahtevati od adresata da ga se pridzavaju i u suprotnom izricati pravne posledice.takodje ogranicenje mora biti dovoljno jasno i precizno odredjeno da adresati budu u stanju da svoje ponasanje podnose njemu.

LEGITIMNOST OGRANICENJA-Da bi sloboda bila ogranicena nije dovoljan sam legalitet vec i legitimitet.Legitimitet zavisi od cilja zbog kojeg se ogranicava sloboda,a u pogledu izbora cilja vaze pravila o cilju ogranicavanja.Legitimitet ogranicenju jedne vrednosti moze dati samo neka druga vrednost radi cijeg ostvarenja se ogranicenje uvodi.Ta druga vrednost ce predtavljati dovoljno dobru legitimaciju ogranicenju ako je ta vrednost bar jednaka vrednosti koja se ogranicava.Medjusobno odmeravanje vrednosti slobode masmedija i drugih vrednosti radi cijeg ostvarenja bi se ogranicila sloboda masmedija zasniva se na proceni.Neka vrednost mora biti po vaznosti bar jednaka vaznosti slobode masmedija da bi predstavljala legitimacioni osnov za ogranicenje.Kada se ogranicava neka vrednost koju garantuje ustav,mora se voditi racuna o tome da li vrednost radi koje se to cini takodje ima ustavni rang,da li je

ustavom priznata kao vrednost.Ustavom priznata vrednost sme da se ogranici samo radi neke druge koj aje takodje ustavom priznata kao vrednost,neposredno ili posredno.Ustav i medjunarodni akti sadrze zatvorenu listu vrednosti radi cijeg ostvarenja se sme ograniciti sloboda masmedija i to su:zastite prava i uglada drugih lica;ocuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda;nacionalne bezbednosti;javnog zdravlja;morala;javne bezbednosti;javnog poretka;radi sacuvanja nereda ili kriminala i sprecavanja otkrivanja obavestenja dobijenih u poverenju.

NEOPHODNOST I PROPORCIONALNOST OGRANICENJA-Neophodnosti nema ako bi se neki legitimni cilj ostvario i bez ogranicenja slobode masmedija.Neophodnost se moze potvrditi jedino ako se samo ogranicenjem slobode masmedija da ostvariti legitimni cilj.Rekvizit neophodnosti ogranicenja jeste i to da postoji snazna,neodlozna potreba drustva cijem zadovoljenju sluzi ogranicenje.Potreba treba da je takva da ne sme da ostane nezadovoljna.Vazna su dva uslova za ogranicenje slobode masmedija kada je u pitanju neophodnost:da je ogranicenje neophodno i proporcionalno za ostavrenje nekevrednosti iz kataloga legitimnih ciljeva id a je ono u demokratskom drustvu neophodno i proporcionalno za njeno ostavrenje.Neophodnost znaci snaznu drustvenu potrebu da se ostvari legitimni cilj i proporcionalnost nacina za njeno ostvarenje.Neophodnost se ne moze prihvatiti ako ne postoji snazna,neodlozna drustevna potreba za ogranicavanjem.Takodje podrazumeva i proporcionalnost ogranicenja.Nijedna ustavom zagarantovana vrednost se ne sme ogranicavati na bilo koji nacin koliko god bilo vredno ono zbog cijeg ostvarenja se ona ogranicava.Nijedan cilj ne moze da posveti svaki nacin za njegovoostvarenje.Sredstvo za njegovo ostavrenje mora biti neophodno za njegovo ostavrenje i mora biti proporcionalno cilju.Sloboda masmedija ne sme se ogranicavati samo na nacin podesan i potreban za ostvarenje neke vrednosti sa liste,a u meri koja je dovoljna za njeno ostvarenje.Sto se tice procenjivanja sta je neophodno u demokratskom drustvu,cvrst je stav Evropskog suda za ljudka prava da vlast svake zemlje ima odredjeno polje slobodne procene koje moze biti vece ili manje ali nije bezgranicno.Te stoga vlast svake zemlje stalno i neposredno ima vezu sa zivotnim prilikama svoje zemlje i ona je u boljem polozaju daoceni domace potrebe i uslove nego sto to moze medjunarodni sudija.

ZAKON PROTIV SLOBODE MASMEDIJA(ZAKON O JAVNOM INFORMISANJU REPUBLIKE SRBIJE (1998)-Zakon je medijima zabranio da emituju politicke radio i tv programe stranih radiodifuznih organizacija ciji su osnivaci vlada ili njihove organizacije,osim onih programa cije se emitovanje zasniva na uzajamnosti,utvrdjenom medjunarodnim ugovorima.Zabranio je objavljivanje neistinitih i nepotpunih informacija bez ikakvih ogranicenja jer predstavlja zloupotrebu slobode masmedija.Slikovni i tonski zapisi,kao ni licni zapisi,nikada se nisu smeli objaviti bez pristanka onoga na koga se odnose.Masmediji nisu smeli da otpocnu svoju delatnost bez predhodne saglasnosti nadleznog ministarstva,pre upisa u registar javnih glasila koje void Ministarstvo,a u suprotnom suprekrsajnopravno kaznjavani.Sud je na predlog tuzilastva smeo da zabrani distribuciju masmedija radi ostavrenja odredjenih ciljeva koji jesu legitimni i po vaznosti ne zaostaju za slobodom masmedija.Odgovorni urednik je bio duzan da bez naknade objavi svaciji odgovor na svaku objavljenu informaciju kojom je bilo ko zeleo da dopuni objavljenu informaciju.najvecu koncentraciju nedopustenih ogranicenja slobode masmedija sadrzale su prekrsajne odredbe Zakona,kojima su osim slobode masmedija,nedopusteno ograniceni bar i ustavno pravo na odbranu i branioca,ustavno pravo na pravni lek i preispitivanje odluke,ustavni princip podele vlasti,utavno pravo n aljudsko dodtojanstvo i ustavna garantija prava svojine.Iako je Zakon i sam propisivao das u za povredeslobode masmedija iskljucivo nadlezni sudovi,Zakon je nadleznost za kaznjavanje za povrede slobode masmedija dao tzv. sudovima za prekrsaje koji su jedino po nazivu sudovi,a ipak su upravni organi jer ih imenuje i razresava upravna vlast.

ZABRANE OBJAVLJIVANJA U JAVNOM INTERESU-U javnom interesu bile bi zabrana govora mrznje;zabrana prikazivanja necovecnog nasilja;zabrana zagovaranja rasne,nacionalne i verske mrznje koja podstice na diskriminaciju ili nasilje,zabrana propaganda rata,na narusavanje teritorijalnog integriteta;zabrana objavljivanja pornografije i zastita dece i zabrana objavljivanja tajni u javnom interesu.Nije dopusteno objavljivanje informacija koje su usmerene protiv elementarnih ljudskih prava.Javni interes koji opravdava sve navedene zabrane jeste interes koegziciranja pojedinaca i raznih drustvenih grupa u miru,sigurnosti,bez opterecenja strahom,uz postovanje kao ljudskih bica i kao ravnopravnih jedinki,odnosno miran zivot za svakoga u drustvu i takav zajednicki zivot.Masmedijsko pravo u uzem smislu sadrzi i svoja sredstva zastite za slucaj kada dodje do ogresenja o zabrane: tuzbu za zabranu objavljivanja i zahtev za objavljivanje presude donete po toj tuzbi i zabranu distribucije informacija.Nosioci javnog radiodifuznog servisa su u obavezi da afirmisu vrednosti koje se ugrozavaju navedenim oblicima informacija: postovanje ljudskih prava,ravnopravnost ljudi,toleranciju,pluralizam misljenja i da sprecavaju pojavu u svojim programima informacija koje to ugrozavaju i narusavaju.Programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa mora se obezbediti da budu takvi da podrzavaju demokratske vrednosti savremenog drustva,a narocito postovanje ljudskih prava i kulturnog,nacionalnog,etnickog ipolitickog pluralizma ideja i misljenja.

GOVOR MRZNJE-Zakonom o javnom informisanju Republike Srbije,pod naslovom “Zabrana govora mrznje”,zabranjeno je objavljivanje ideja,informacija i misljenja kojima se podstice diskriminacija,mrznja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi,veri,naciji,etnickoj grupi,polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti,bez obzira na to da li je objavljivanjem ucinjeno krivicno delo.U slucaju da povredi zabranu govora mrznje,masmedij se izlaze tuzbi za zabranu ponovnog objavljivanja,zahtevu da se objavi presuda s takvom zabranom,kao i merama Republicke radiodifuzne Agencije.Za postojanje govora mrznje dovoljno je da se informacijom podstice na mrznju,diskriminaciju ili nasilje,bez obzira da li se podsticanjem stvarnoizaziva omrazenost,diskriminacija ili nasilje i bez obzira da li je rec o postojanom i ucestalom objavljivanju takvih informacija.Govorom mrznje oznacava se podsticanje koje je usmereno na pojedince,grupe pojedinaca ili organizacije koje su informacijom tacno pojedinacno odredjene ili na osnovu nje odredivi.Ako subjekti informacije nisu odredjeni pojedinacno kao jedinka,grupa ili organizacija,tada nije rec o govoru mrznje. Govor mrznje ne predstavlja informacija koja je deo naucnog ili novinarskog teksta,a koja je objavljena bez namere da podstakne diskriminaciju,nasilje ili mrznju ili je objavljena sa namerom da se kriticki ukase na isto to ili na pojave koje jesu ili mogu da budu podsticanje na to.U takvom slucaju ne sleduje ni zastita ni odgovornost.Pripadnik grupe na koga se licno odnosi informacija koja podstice na diskriminaciju,mrznju ili nasilje ovlascen je da tuzbom zahteva od suda da autoru i glavnom uredniku zabrani ponovno objavljivanje informacije,kao i da odgovornom uredniku naredi objavljivanje presude na trosak tuzenih.Republicka radiodifuzna Agencija je nadlezna da u oblasti radiodifuzije preduzme mere zarad sprecavanja emitovanja programa koji sadrze informacije kojima se podstice diskriminacija,mrznja i nasilje protiv licaili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja odredjenoj rasi,veri,naciji,etnickoj grupi ili polu.Ako utvrdi da elektronski mediji postupa suprotno zabrani govora mrznje,izreci ce mere opomene,upozorenja,privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole za emitovanje programa i to nezavisno od toga da li ce osteceni podneti tuzbu za zabranu ponovnog objavljivanja informacije i objavljivanja presude.

ZAGOVARANJE MRZNJE I NETRPELJIVOSTI,PROPAGANDA RATA,POZIVANJE NA NASILJE I DRUGO-Nije dopusteno u masmedijima zagovarati rasnu,versku ili nacionalnu mrznju i netrpeljivost podsticuci na diskriminaciju,nepprijateljnstvo ili nasilje;propagirati rat;pozvati na narusavanje teritorijalnog integriteta;podsticati na neposledno nasilje;pozivati na nasilno rusenje ustavnog poretka..U slucaju ogresenja o zabranu moze uslediti sudska zabrana distribucije

informacije.Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima nalaze da ce se zakonom zabraniti svako zagovaranje nacionalne,rasne ili verskemrznje koje predstavlja podsticanje na diskriminaciju,neprijateljstvo ili nasilje.Zagovaranje je izraz opredeljenosti i podrazumeva radnju koja se ponavlja,dok je za postojanje mrznje dovoljna jedna jedina radnja.Zagovaranje mrznje i netrpeljivosti je nedopusteno io ako ne izazove mrznju.Zagovaranje mrznje moze se ciniti i bavljenjem starim temama,dogadjajima u cilju negiranja istorijski utvrdjenih akata nacionalne,rasne ili verske mrznje,kao sto je poricanje ili pravdanje necije pronacisticke politike ili negiranje genocida izvrsenog za vreme nacionalsocijalizma.Objavljivanje u masmedijima ranije nastalih spisa koji zagovaraju mrznju kao i objavljivanje simbola takve propagande,samo po sebi ne predstavlja zagovaranje mrznje. U masmedijima je zabranjeno podstrekibanje na neposredno nasilje.Podstrekivanjem na neposredno nasilje znaci da bi nasilje imalo da usledi direktno,odmah ili vremenski blisko casu objavljivanja informacije koja predstavlja podstrekivanje,kao i to das u dovoljno odredjeni oni protiv kojih bi trebalo preduzeti akte nasilja.Podstrekivanje ne mora biti izricito pozivanje na akte nasilja kao na nacin ophodjenja i prikazivanje akata nasilja koje se vrsi prema svim zivim bicima kao i prikazivanje drugog necovecnog postupanja u masmedijima moze da predtavlja podstrekivanje.U slucaju propagande rata podstrekivanje na neposredno nasilje i u drugim navedenim sluzcajevima javni tuzilac predlaze sudu da zabrani distribuciju informacije kojom se propagira rat,podstice na neposredno nasilje..Oduzimaju se primerci novina koji sadrze tu informaciju,ili se brani tv i radi stanici da tu informaciju siri. Sudska zabrana je vrlo teska mera i dopustena je samo onda kada je to neophodno u demokratskom drustvu,kada od objavljivanja neposredno preti ozbiljna,nepopravljiva posledica i kada se nastupanje te poledice ne moze spreciti na druginacin.Ti uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni,sto je retko ostvarljivo.

PORNOGRAFIJA I ZASTITA MALOLETNIKA-Sadrzaj masmedija i nacin distribucije ne smeju biti takvi da mogu da naskodemoralnom,intelektualnom,emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika.Sadrzaj koji je u stanju da ugrozi njegov razvoj mora biti unapred jasno i vidno oznacen da je takav,a distribuisan na nacin za koji je najmanje verovatno d ace ga maloletna deca koristiti.Ako je informacija podesna da povredi pravo ili interes maloletnika,mora se objaviti da maloletnik ne moze da bude identifikovan.Pornografija je posredi kada se seksualno opstenje direktno prikazuje kao glavni sadrzaj informacije da bi se podstakla seksualna strast.Objavljivanje u masmedijima odredjenih oblika pornografije ograniceno je u pogledu nacina kako ne bibila dostupna maloletnicima ne sme se emitovati na tv pre odredjenog doba dana ili bez primene tehnicih mera koje iskljucuju decu kao primaoce,a stampani pornografski spis ne sme na naslovnici da sadrzi pornografiju i mora imati upozorenje da nije namenjn maloletnicima.Dok je gruba pornografiaj u nekim zemljama skroz zabranjena.

DRZAVNE,VOJNE I SLUZBENE TAJNE-Niz propisa stiti tajnu u javnom interesu.takva tajna je cinjenica,predmet ili saznanje koji su dostupni samo ogranicenom broju lica,koji se cuvaju i moraju cuvati da ne budu dostupni drugima,posto bi u slucaju njihove dostupnosti drugima mogla nastupiti ozbiljna posledica za odredjene javne interese.Kada se nesto cuva kao tajna u javnom interesu,tada interes javnosti da zna i interes masmesija da je objave zaostaje za interesom radi cijeg ostvarenja se cuva tajna,pa njeno objavljivanje nije dopusteno.Za masmedije i javnost vazno je sto samo proglasenje neke informacije za tajnu,ne povlaci za sobom zabranu njenog objavljivanja u svakom slucaju.Ako je informacija koja je proglasena za tajnu vec objavljivana,maker i nedopusteno uz povredu propisa o obavezi cuvanja tajne,ona vise ne uziva zastitu jer je izgubila svojstvo nedostupnosti drugima i msmediji je mogu objavljivati.Saznanje do kojeg masmesij dodje povezivanjem cinjenica i podataka koji su vec dostupni nije tajna i sme se objaviti maker se to saznanje podudaral sa onime sto je u javnom interesu proglaseno tajnom.Od same cinjenice da je nesto proglaseno za tajnu i od interesa da se ono sto je proglaseno za tajnu ne ucini dostupnim drugima,vaznije je da masmediji podmire potrebu javnosti da zna ono sto predstavlja protivpravno postupanje vlasti.Masmediji tako ostvaruju svoj javni zadatak

obavestavnja javnosti o tome da li je vlst zaista vezana zakonom,sto je postulat demokratske pravne drzave i omogucuju da javnost kontrolise vlast.

SUKOB SLOBODE MASMEDIJA I PRAVA LICNOSTI-Medju informacijama koje objavljuju masmediji neizbezne su i takve koje pogadjaju interese lica i organizacija na koje se odnose,bilo imovinske bilo licne.Subjektivna prava su priznata licima i organizacijama u pogledu mnogih takvih interesa,neka od njih su zajamcena ustavom i medjunarodnim aktom bas kao sto je priznata i sloboda masmedija.Medju njima su i prava licnosti.Opste je odredjeno da sloboda masmedija moze da se ogranici radi ostvarivanja,postovanja i zastite prava i ugleda drugih lica.Uglavnom nema pravnih normi koje propisuju kada je i kako dopusteno ograniciti slobodu masmedija radi ostvarivanja,postovanja i zastite konkretnog prava i obrnuto.Sloboda informacija i privatnost s jedne strane i cast i ugled sa druge prestavljaju opravdane interese,jednakoga ranga tako da se pojavljuju kao ogranicenja jedno drugome.Pravo na slobodu izrazavanja se moze ograniciti zakonom,ako je to neophodno radi zastite prava i ugleda drugih lica.Kao sto je sloboda izrazavanja granica prava na cast i ugled i privatnost,tako vazi i obrnuto.Pravima na cast,ugled i privatnost ogranicena je sloboda izrazavanja.Posto su zajamcena oba prava koja su u sukobu,rukovodni princip za pravno uredjivanje njiovog medjunarodnog odnosa i za resavanje kolezije medju njima jeste da se putem njohovog balansiranja nadje tzv. prakticna sloga obaprava.Pravila za resavanje sukoba izmedju slobode masmedija i onih prava licnosti koja su najcesce u sukobu sa slobodom masmedija,a to su pravo na cast i ugled,pravo na privatnost i pravo na identitet.Sukob izmedju tih prava i slobode izrazavanja postoji kada postoji povreda tih prava putem objavljivanja informacije,kada se objavljenom informacijom narusi necija cast ili ugled,necija privatnost ili neciji identitet.

POVREDE PRAVA NA CAST I UGLED,NA PRIVATNOST I NA IDENTITET-Pravo na cast i ugled je pravo na postovanje ljudske casti i zasluzeno stecenog ugleda lica,pravo na privatnost je pravo lica na nedostupnost drugima i javnosti u pogledu onoga sto ih se ne tice,a pravo na identitet,pravo lica da bude tretirano onakvim kakvo jeste,a ne onakvim kakvo nije.U masmedijima pravom na cast je zasticen covek od necovecnog tretiranja,pravo na ugled stiti od stavranja pogresne predtave o licu ili organizaiciji koja narusava njihovo dobro ime,a pravo na identitet –od stavranja pogresne predstave o licu ili organizaciji kojom se ne dira ni u njegovu cast ili ugled ni u privatnost.Pojedini vidvi povrede prava prestavljaju ujedno i krivicna dela,ali i kada u konkretnom slucaju nema elemenata krivicnog dela,povreda tih prava postoji.Osnovni vidovi povrede tih prava na cast i ugled su uvreda i kleveta.Uvreda je napada na ljudku cst kojim se izrazava prezir prema nekome,nipodastavanje,omalovazavanje,odricanje ljudskih osobina i dr.,a klevetu cini onaj ko za drugog iznosi ili pronosi sta god neistinito sto moze skoditi njegovoj casti i ugledu.Osnovni vidovi povrede prava na privatnost su neovlasceno objavljivanje podataka iz privatnog zivota,slikovitih zapisa necijeg lika,tonskog zapisa necijeg glasa i necijih licnih pisanih zapisa.Tezi kvalifikovani vid je neovlsceno objavljivanje u msmedijima.Objavljivanje jeneovlsceno ako lice cijeg se privatnog zivota tice podatak,odnosno ciji je lik,glas ili licni zapis posredi,odnosno posle njegove smrti njemu blisko lice nije dalo vazeci pristanak za objavljivanje,a ne postoji ni zakonsko ovlascenje za objavljivanje bez pristanka.Osnovni vidovi povrede prava na identitet su pogresno prikazivanje lica imputacijom i amputacijom,koji niti povredjuju njegovu cast i ugled,niti zadiru u privatnost.Identitet je zasticen samostalno,nezavisno od casti i ugleda i privatnosti.Imputiranje se sastoji u pripisivanju lica svojstava,radnji,dogadjaja i drugog koji nisu njegova svojstva,radnje,dogadjaji ili sta drugo.Amputiranje je posredi kada se licu odrice neko njegovo svojstvo,radnja,dogadjaj ili sta drugo.Imputiranje i amputiranje mogu predstavljati iznosenje sopstvenih tvrdnji ili pronosenje tudjih.Prenosenje tudjih nedopustenih informacija nije nedopusteno ako se radi o objavljivanju onoga sto je izneto u skupstinskoj raspravi ili na sednici nekog drugog drzavnog organa.Ako objavljivanje informacije predstavlja uverdu ili klevetu,iznosenje ili prenosenje privatniih podataka,imputaciju ili amputaciju tada informacija poseduje lezionu sposobnost.

PREPOZNATLJIVOST SUBJEKTA INFORMACIJE,LICNA POGODJENOST INFORMACIJOM I NEPROPORCIONALNOST INFORMACIJE-Sukob izmedju slobode masmedija i prava odredjenog lica na cast i ugled,privatnost ili identitet moze postojati samo ako je prepoznatljivo na koga se odnosi informacija,mora postojati mogucnost identifikovanja subjekta informacije.Prepoznatljivost ce postojati kada je objavljeno ime lica,adresa,njegova funkcija u organizaciji,snimaknjegovog lika ili za njega karakteristicnog govora,ili nesto drugo sto ga tacno odredjuje.Prepoznatljivost se u svakom slucaju prosudjuje objektivno pa ako se ne moze potvrditi da postoji,nema povrede ni ako se neko u informaciji sam prepozna.Istovremena povreda i pogodjenost kako pravnog lica tako i fiizickog koje je njegov ucesnik postoji onda kada se informacija tice i pravnog lica,ali licno i fizickog lica iz njegovog sastava.Mogucnost da se povodom odredjene stvari objavi informacija i bez povrede tudje csti i ugleda,identiteta ili privatnosti,ili da povreda bude manja,takodje cini objavljivanje nedopustenim.Objavljivanje informacije ukonkretnom slucaju mora zadovoljiti test da li prestavlja valjan nacin za ostvarivanje legitimnog cilja.Kada interes za informisanjem moze da se ostvari i objavljivanjem koje ne povredjuje tudju cast,ugled,identitet ili privatnost,kao i objavljivanjem koje povredjuje u manjoj meri od konkretnog,tada je konkretno objavljivanje nedopusteno.Pravo na anonimnost uzivaju maloletnici kao subjekti informacija.Zbog neprimerenosti nedopusteno je i nekoga oznaciti uciniocem kakavog kaznjivog dela pre pravosnazne odluke suda ili drugog nadleznog organa.

NEISTINITOST INFORMACIJE-Neistinitos informacije je zajednicki uslov za povredljivost prava na identitet i za klevetu,kao jedan vid povrede prva na cast ii ugled.Samo neistinita informacija moze da povredi pravo na identitet i da predstavlja klevetu kao povredu prava na cat i ugled.Sa neistinitom informacijom izjednacava se nepotpuna informacija.Ona je uvek po sredi kada je ono sto je izneto doduse istinito,ai se zbog nenavodjenja,izostavljanja neceg drugog,stvara pogresna,neistinita predstava o licu.Cinjenicni iskaz je onaj za ciju proveru istinitosti postoji objektivno merilo,dok je vrednosni onaj koji se ne prosudjuje nikao istinit ,ni kao neistinit,vec po bilo kom drugom subjektivnom merilu.Razne pravne posledice objavljivanja informacije mozgu se izreci samo ako je informacija koja predstavlja cinjenicni iskaz neistinita,tj. ako nije dokazano istinita.Pravni poredak za svakog uzima da je castan,a ne necastan,pa ako je informacija takva da dovodi u pitanje neciju cast i ugled,tada nije na subjektu informacije da dokazuje neistinitost te informacije o sebi,nego je na onome ko informaciju objavi da dokaze da je ona istinita.Sto se tice identiteta,vazi da ako je informacija kojom se iskrivljava predtava o njemu nepovoljna,onda njemu istinitost dokazuje onaj cija je informacija,a ako je povoljna,tada subject informacije treba da dokaze da je neistinita.Pravila o teretu dokaza koja vaze inace,nevaze kada je rec o informacijama masmedija kojima masmediji izvrsavaju svoju javnu ulogu.Iako je informacija takva da je leziono sposobna,da je subject informacije prepoznatiljiv i licno pogodjen,ipak teret dokaza o istinitosti nije na masmediju,nego je na subjektu informacije teret dokaza o neistinitosti.Razlog obrtanja tereta dokaza lezi u bojazni da bi primena opsteg pravila o teretu dokaza osujetila ili znatno otezala da masmediji ostvaruju svoj javni zadatak.Uslov za dopustenost objavljivanja jeste i to da je pre objavljivanja informacija proveravana sa duznom paznjom,sto nalazu i eticki kodeksi novinarske profesije.

VREDNOSNI I MESOVITI ISKAZI-Vrednosni sudovi su slobodni,iako su i oni leziono sposbni.Nikakvo preispitivanje ili predhodna provera vrednosnih sudova u bilo kom vidu nije ono sto se zahteva od novinara,buduci da ni sami sudovi ne podlezu kontroli.kao sto se za leziono sposobne cinjenicne sudove kada je u interesu javnosti da se za njoh sazna smatra das u istiniti tako se za leziono sposbne vrednosne sudove kada su u interesu javnosti da se za njih sazna,smatra das u dopusteni,iako su leziono sposobni.Njohova sposbnost da dsoprinesu formiranju javnog mnenja o onome sto je vazno za javnost vaznija je od njihove

lezione sposbnosti.Dopustenost vrednosnih iskaza koji su leziono sposbni nije uslovljena time das u ti iskazi supstancirani,poduprti cinjenicama.nedopusteni su iskazi koji maker se nalazili u zajednici sa iskazima koji su od interesa javnosti da zna ciljaju u prvom redu na to da povrede samu licnost subjekta informacije,a ne bave se samom stvari.Vrednosni iskaz koji bi inace bio nedopusten,moze biti dopusten kada predstavlja reakciju,uzvracanje na nedopusten napad.

LEGALNOST,LEGITIMNOST I PROPORCIONALNOST(ogranicavanja prava na cast i ugled,privatnost i identitet radi slobode izrazavanja)-Bez obzira na to sto bi subject informacije bio prepoznatljiv u slucaju njenog objavljivanja,pristanak za objavljivanje ne mora se od njega traziti onda kada postoje neki opravdani interesi,koji svojom vaznoscu odnose prevagu nad interesom lica da se objavljivanjem javnosti ne narusi njegova cast,ugled,privatnost ili identitet.Objavljivanje jedne te iste informacije bez pristanka ne bi bilo zabranjeno kada se tim objavljivanjem ostvaruje vazniji interes.Osim u pristanku subjekta informacije,ovlascenje za objavljivanje moze imati pravni osnov u zakonu.Ne postoji jedna lista nekih pretesznih interesa koji opravdavaju objavljivanje bezpristanka jer su takvi da uvek u svim situacijama pretezu u odnosu na interes lica da se objavljivanje informacije ne atakuje na nejgovu cast,ugled,privatnost ili identitet.Razlozi zbog kojih se legiozno sposobna informacija sme objaviti,ne trazeci pistanak prepoznatljivog lica cije se casti,ugleda,privatnosti ili identiteta licno tice su: kadaje lice prikazano kao sastavni deo pejzaza,prirode,panorama i bilo kog drugog prizora u kome se zateklo kao sporedna figura;kada je prikazano kao ucesnik jednog skupa ili kao deo drugog umnostva;kada je objavljivanje potrebno radi upozorenja na opasnost;kada je objavljivanje u interesupravosudja,bezbednosti zemlje ili javne bezbednosti;kada je objavljena informacija koja je saopstena,odnosno licni zapis koji je nacinjen u javnoj skupstinkoj raspravi ili javnoj raspravi u nekom skupstinskom telu;kada je objavljivanje u intersu nauke,obrazovanja ili umetnosti i td.Rec je o legitimnim ciljevima radi cijeg ostvarenja moze biti dopusteno objaviti informaciju koja narusava cast,ugled i privatnost ili identitet.

FORMULA ZA RESENJE SUKOBA SLOBODE MASMEDIJA I PRAVA LICNOSTI-Objedinujuci izlozena pravila u jednu formulu za resavanje sukoba moze se tvrditi da se sloboda masmedija nije u stanju da ucini dopustenim zadiranje u cst i ugled,privatnost ili identitet:kada se da odrediti na koje lice se licno odnosi leziono sposbna informacija;kada ono ili neko drugo ovlasecno lice nije dalo vazeci pristanak za njeno objavljivanje,ili je pristanak opozvalo;a objavljivanje ne sluzi ostvarenju nekog legitimnog jednako vrednog ili preteznijeg interesa;a ako sluzi ostvarenju takvog interesa,onda kada bi se taj inetres mogao ostvariti i drugacijim objavljivanjem,bez povrede casti,ugleda,privatnosti i identiteta ili uz manju povredu.Pod tim uslovima dopusteno je ograniciti slobodu masmedija radi ostvarenja,postovanja i zastite prava na cast i ugled.

PRAVA POLITICARA I DRUGIH JAVNIH FUNKCIONERA-Slobodu objavljivanja informacija koje spadaju u politicki domen,pod cime se podrazumeva sve sto spada u javni interes,teze je dopusteno ograniciti nego slobodu objavljivanjakomercijalnih informacija.U domenu politike se sme vise toga objaviti sto narusava cast,ugled,privatnost i identitet onih lica koj asu politicari i drugi javni funkcioneri ili lica koja se upustaju u politike rasprave,nego kada je rec o informacijama drugacije prirode.Prava licnosti politicara i javnih funkcionera su suzenija nego istovrsna prav drugih lica,oni moraju tolerisati,trpeti vise nego ostali,podnositiobjavljivanje i onih leziono sposobnih informacija o sebi koje drugi ne moraju.Politicari moraju tolerisati u domenu masmedija vise od drugih lica i u pogledu svoje privatnosti.Kod nas je usvojeno funkcionalno ogranicenje njihove privatnosti.Bez pristanka se mogu objaviti one informacije iz privatnosti nosilaca drzavne ili politicke funkcije,cije je objvljivanje vazno javnosti s obzirom na poziciju koju oni zauzimaju,funkciju koju vrse ili za koju se kandiduju.nosiocima drzavnih i

politickih funkcija ogranicena su prava privatnosti u poredjenju sa drugim privatnim licima.Tako se gradjanima proseledjuju informacije koje su neophodne da bi oni u politickom domenu formirali svoj stav i opredeljivali se u raznim zivotnim pitanjima.

PRAVA LICA NA KOJE SE ODNOSI OBJAVLJENA INFORMACIJA-Subjekti informacije na koga se licno odnosi neka leziono sposbna informacija pripada nis prava trazenja.Pravo da se odgovori na objavljenu informaciju sticu samo u slucaju da je povredjeno pravo na cast i ugled,privatnost i identitet ili koje drugo pravo,tako i po tome sto sva ostala prava sluze zastiti povredjenog prava,dok se pravo na odgovor ima i bez ikakve povrede prava ili interesa,pa ni nemazastitnu funkciju.Sva prava koja subjekti leziono sposobnih informacija imaju spram masmedija koji objave leziono sposobne informacijeo njima sluze legitimnom cilju za ogranicavanje slobode masmedija,bilo postovanju,bilo zastiti prava i ugleda drugih lica.jedna grupa prava omogucuje subjektu leziono sposbne informacije da javnost sazna drugaciju informaciju povodom one vec objavljene;pravo na odgovor;pravo na ispravku;pravo na opoziv;pravo na objavljivanje informacije o ishodu krivicnog postupka.Pravo na propustanje objavljivanja informacije omogucuje subjektu informacije da spreci da se lezionosposbna informacija i dalje objavljuje.Neka prava popravljaju posledice objavljivanja informacije,namecuci masmediju obaveze koje se sastoje u necem drugom a ne u objavljivanju ili neobjavljivanju informacije,pravo na naknadu stete i pravo na ucesce u dobiti ostvarenoj neovlaasecenim objavljivanjem informacije.

PRAVO NA ODGOVOR-Pravo na odgovor je ovlascenje lica na koje se odnosi objavljena informacija da od odgovornog urednika zahteva da objavi njegov odgovor na tu informaciju.To je pravo subjekta leziono sposbnih cinjenicnih tvrdnji da zahteva od odgovornog urednika masmedija da besplatno i ne ispitujuci istinitost na isti nacin objavi njegovo vidjenje das u objavljene tvrdnje o njemu neistinite,nepotpune ili netacno prenete.Kada ne bi bilo priznato pravo naodgovor,subjekat informacije ne bi imao osiguranu priliku da istoj publici tog masmedija,koja je saznala za leziono sposbnu informaciju o njemu,predoci svojedrugacije vidjenje doticne stvari kojom se informacija o njemu bavi.Imalac prava na odgovor moze da se oglasi odgovorom samo u sopstvenoj stvari,samo ako u njemu osporava istinitost,potpunost i tacnost prenosa objavljene informacije.Moze da se oglasi samo povodom cinjenicnih iskaza iz objavljene informacije i samo ako je informacija za koju tvrdi da je neistinita,nepotpuna ili netacno prenesena leziono sposobna.Posto se oglasava odgovorom u sopstvenoj stvari,ne morajuci predhodno da dokaze ono sto osporava i ono sto tvrdi,,objavljeni odgovor nema znacaj meritorne informacije,publika ce i posle objavljivanja odgovorasama suditi,hoce li verovati prvobitnoj informaciji ili njegovom odgovoru,jer odgovor ne predtavlja dokaz neistinitosti objavljenje informacije.Pravo na odgovor zadovoljava potrebu da se stopre reaguje,jer istina licu ne donosi meritornu zastitu,ali mu donosi preko potrebnu hitnu privremenu zastitu.

PRAVO NA ISPRAVKU-Sve sto moze da bude sadrzina odgovora moze bit ii sadrzina ispravke.Ispravka i odgovor se ne razlikuju po sadrzini,ali se bitno razlikuju po tome sta je osnov jednog a sta drugog prava,koji su uslovi za njihovo sticanje i koje sui m funkcije.Ispravka deluje snagom dokazane neistinitosti,dokazane nepotpunosti odnosno dokazane netacnosti prenosa informacije.Ispravka je ispravka samo ako je istinita,jer samo istinom se moze ispraviti neistina.Za stvar istine neophodno je da neistinitost,nepotpunost ili netacnost prenosa meritorno utvrdi neko treci ko je i nepristrasan i osposobljen dastvar istera na cistac,ciji ce nalaz biti meritoran.To je sud i on je nadlezan da po tuzbi za objavljivanje ispravke to utvrdi i da ako se to dokaze u parnicnom postupku,naredi objavljivanje ispravke.Pravo subjekta leziono sposbnih cinjenicnih tvrdnji,da tuzbom zahteva od suda da odgovornom uredniku naredi da na isti nacin i besplatno objavi njegovu ispravku tih tvrdnji,posto sud utvrdi das u neistinite,nepotpune ili netacno prenete i das u povredile njegovo pravo i interes.Pravo na ispravku se stice samo ako je

objavljivanjem zaista doslo do povrede nekog prava ili pravno zasticenog interesa subjekta leziono sposobne informacije.Ispravljaju se samo cinjenicni iskazi jer samo oni mogu biti neistiniti i nepotpuni.Rokovi za tuzbu za objavljivanje ispravke su kratki i prekuzlivni,a kratak je i rok u kojem odgovorni urednik mora dap o prijemu presude objavi ispravku,sudski postupak je hitan i ubrzan i da bi bila efikasna ispravka mora da se onjabi na istom mestu,istim tipom slova ,u istoj emisiji,u isto vreme,istom opremom… kao i prvobitna informacija.Pravo na ispravku predstavlja zastitni reaktivni zahtev,nastao povredom prava i predstavlja vrstu tuzbe za uklanjanje.Kada se ispravka jednom objavi ona iskljucuje ne samo dalje trazenje i objavljivanje odgovora nego i zahtev za objavljivanje opoziva informacije i zahtev za objavljivanje presude po tuzbi za propustanje.

PRAVO NA OPOZIV-je ovlascenje subjekta informacije cije je pravo ili interes povredjeno objavljivanjem neistinom ili nepotpunom informacijom da zahteva od autora informacije da povuce tu informaciju kao neistinitu,odnosno nepotpunu,a od odgovornog urednika da taj autorov opoziv objavi.Ako autor na vansudski zahtev ne izvrsi obavezu opozivanja,zahtev za opoziv moze da se ostavri sudkim putem.Za pravo na opoziv bitna je licnost autora informacije,bitno je ko je taj ko je informaciju sadrzinski oblikovao,zato sto je pravo na opoziv pravo da se od njega zahteva opoziv i ni od kog adrugog.Precizno odredjeno pravo naopoziv je pravo subjekta objavljenih neistinitih i nepotpunih cinjenicnih tvrdnji koje su povredile neko njegovo pravo ili pravno zasticeni interes,da od autora vansudski odnosno sudski zahteva opozivanje tih tvrdnji kao neistinitih odnosno nepotpunih,a od odgovornog urednika da na isti nacin i besplatno objavi autorov opoziv.Za nastanak prava na opoziv kumulativno su ppotrebni da je objavljena informacija neistinita ili nepotpuna i da je povredila neko pravo ili interes subjekta informacije.Pravo na opoziv je Zakonom o obligacionim odnosima navedeno samo za slucajeve povrede prav licnosti,ali sluzi i zastiti drugih prva iporavno zasticenih dobara.Kada se objavi opoziv time se gase prava na druga objavljivanja povodom iste informacije.

PRAVO NA OBJAVLJIVANJE INFORMACIJE O ISHODU KRIVICNOG POSTUPKA-Ako je javno glasilo objavilo da je protiv odredjenog lica pokrenut krivicni postupak,to lice ima pravo kada se postupak zavrsi,da od odgovornog urednika zahteva da bez naknade objavi informaciju o pravosnaznom obustavljanju postupka,odbijanju optuzbe odnosno oslobadjanju od optuzbe.Ako odgovorni urednik ne izvrsi svoju obavezu objavljivanja zahtevane informacije,zahtev za njeno objavljivanje moze se ostvariti sudskim putem.Ograniceno je samo na objavljivanje cinjenica koje se ticu pravosnaznog okoncanja postupka,a ne stvaraobavezu za masmedij da objavi i vrednosne sudove subjekta informacije povodom okoncanja postupaka ili povodom toga kako je masmedij izvestavao o slucaju.

PRAVO NA PROPUSTANJE PONOVNOG OBJAVLJIVANJA INFORMACIJE(zabrana objavljivanja u privatnom interesu)-Subjekat obavljene leziono sposobne informacije moze ako postoji konkretna opasnost ponovnog objavljivanja tuzbom zahtevati da sud zabrani odgovornom uredniku da ponovo objavi neistinu,nepotpunu ili drugu nedopustenu informaciju koja vredja njegovo pravo,kao i da mu zapreti placanjem primerene svote novca predlagacu za slucaj da postupi protivno zabrani.rec je o prevetivnoj tuzbi,nedopusteno objavljena informacija je vec povredila pravo subjekta informacije i valja spreciti dalje povredjivanje njenim daljim objavljivanjem.Zabrana ponovnog objavljivanja je u privatnom i nteresu i jasno se po celokupnom pravnom rezimu koji za nju vazirazlikuje od zabranedistribucije informacija radi ostvarivanja javnih interesa.zabranu ponovnog objavljivanja neistinite,nepotpune i druge nedopuystene informacije izrice okruzni sud,presudom u parnici po tuzbi za propustanje subjekata informacije,da se ne bi ponovilo povredjivanje njegovih prava licnosti i drugih prava i interesa kada postoji konkretna opasnost ponovnog objavljivanja.Sluzi preventivnoj zastiti kako prava licnosti tako i imovinskih prava ili interesa.Zabrana objavljivanja informacija dolazi u obzir samo ako postoji opasnost ponovnog objavljivanja ve cobjavljene

informacije,koja mora biti stvarna i dovoljno odredjena,konkretna.Sud moze na zahtev tuzioca zapretiti masmediju izricanjem sudkog penala da ce ako se ne pokori zabrani,imati da plati tuziocuodredjenu svotu novca ciju visinu sud odredjuje koliko bi bilo potrebno da odvrati masmedij od ponovnog objavljivanja.

PRAVO NA NOVCANU NAKNADU STETE-Objavljivanjem nedopustenih informacija moze se naneti subjektu informacije kako materjalna tako i nematerijalna steta,neretko i veca nego da je informacija objavljena van masmedija.I materijalna i nematerijalna steta mogu biti posledica povrede imovinskih prava i prava licnosti.Subjekt informacije koji je pretrpeo stetu ima pravo na njenu naknadu po opstim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i po posebnim pravilima Zakona o javnom informisanju Republike Srbije.Izdvajaju se dva pravila: pravilo o iskljucenju presumcije krivice novinara i pravilo o novinarskoj paznji.Obadovode novinare i druge medijske poslenike u povoljniji polozaj u pogledu odgovornosti za naknadu stete,nego sto bi bio u opstim pravilima.Odgovornost novinara za naknadu stete prouzrokovanu objavljivanjem leziozno sposbne informacije je subjektivna,uslov odgovornosti je krivica novinara.Novinar odgovara ako je kriv za prouzrokavanu stetu ali njegovu krivicu treba dokazati.Nije kriv ako neistinitost ili nepotpunost leziono sposbne informacije,nije mogao utvrditi iako je njenu istinitost i potpunost ispitivao pre objavljivanja sa tzv. novinarskom paznjom,ali kriv je i odgovoran ako je zanemario tu tzv novinarku paznju.Paznja kojaje primerena okolnostima jeste ona paznja koju su dobrom novinaru dopustale i nalagale okolnosti slucaja.ta paznja ima promenljivu sadrzinu i njeno postovanje ne podrazumeva uvek preduzimanje istih radnji,niti isti obim provere.Ispituje se po kliznom merilu,sto je teza povreda prava ili interesa koju bi objavljivanje informacije moglo izazvati,to se trazi veca paznja pri njenoj predhodnoj proveri.Pri oderdjivanju visine novcane naknade mnematerijalne stete sud mora voditi racuna o znacaju povredjenog dobra o cilju kome sluzi ta naknada i o tome da se njome ne pogoduje teznjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drustevnom svrhom.Takodje mora voditi racuna i o tome dap o svojoj visini dosudjenja naknada ne prdstavlja nedopusteno ogranicenje slobode masmedija.

PRAVO NA UCESCE U DOBITI-neovlascenim koriscenjem tudjih licnih dobara u masmedijima ne samo da se povredjuje pravo licnosti drugoga nego se i ostvaruje dobit na njegov racun.Tzv zuta stampa svoj plasman gradi uglavnom na tipovima informacija koje povredjuju prava licnosti dtugih.Povreda prava ne sme da se isplati povrediocu i povredilac ne sme da zadrzi korist koju je ostavrio povredom tudjeg prava.masmedij koji je povredom prava ostvario dobit je u boljem polozaju od onoga ko nije ostavrio dobit zato sto je postovao tudja prava,ako bi mogao i da zadrzi ostvarenu dobit znacilo bi da se postovanje prava ne isplati a da je nepostovanje profitabilno.ko je objavljeno informacijom neovlasceno upotrebljen licni zapis ili podatak iz privatnog zivota povredjeni moze od osnivaca javnog glasila tuzbom zahtevati deo dobiti ostavrene objavljivanjem srazmerno tome kojiko je upotreba njegovog licnog zapisa ili podatka iz privatnog zivota doprinela ostavrenju dobiti.Povredjenome ne pripada celokupna ostavrena dobit,od ukupne dobiti oduzima se doprinos povredioca njenom ostavrenju iod tako utvrdjene neto dobiti potvrdjenome pripada onoliko koliko je u njenom ostavrenju ucestvovalo njgovo licno dobro tj onoliko koliko bi dobit bila manja bez upotrebe tog dobra.

OGLASNA PORUKA KAO INFORMACIJA I SLOBODA OGLASAVNJA-Svoj javni zadatak masmediji ostavruju objavljujuci javnosti svoje redovno,objektivne informacije o privredi,proizvodnji,usluznim delatnosyima,trgovini,zanatstvu,politici,obrazovanju itd.Oglasavanje u masmedijima je objavljivanje tudjih ,oglasavacevih informacija koj epreporucuju nekoga ili nesto do cega mu je stalo.Cilj oglasavanja je pospesivanje necijeg polozaja.Oglasivac daje mesmediju naknadu za objavljivanje oglasne poruke najcesce u novcu ili drugaciju.Objavljivanje oglasnih poruka je zbog toga izuzetno vazan izvor finansiranja savremenih masmedija.Slobod amasmedija niej ogranicena na odredjene vrste informacije i vazi i za komercijalne informacije.Sloboda msmedija posrazumeva slobodu da masmedij sam izabere da l ice cleokupan sadrzaj posvrtiti oglasnim porukama ili samo deo,ali u ovom

drugom slucaju pravno je vazna razlika izmedju njegovog tzv redakcijskog i tzv. oglasnog dela za koj evaze nejednaki pravni rezimi.

PREPOZNATLJIVOST OGLASNE PRIRODE PORUKE-polazna pravna razlika izmedju informaciaj koje predstavljaju oglasnu poruku i svih drugih infromacija tice se prepoznatljivosti prirode informacije.Sastavni deo slobode masmedija izmedju ostalog je i to da informacije koje objavljuju oni ne moraju imenovati shodno njihovoj prirodi,niti na drugi nacin ciniti prepoznatljivom prirodu informacija koje obuhvataju.To ne vazi kada je rec o oglasnim porukama,jer mora biti prepoznatljivo da neka informacija predstavlja oglasnu poruku.Pravo na prepoznatljivost sastavni je do slobode od oglasnih poruka alobode od reklamiranja.Savremeni covek cesto ne zeli da bude izlozen oglasnim porukama a ako im je izlozen zeli to da zna i taj njegov inetres se pravno priznaje.Prematome sloboda relkalmiranja predstavlja legitimniu granicu slobode objavljivanja oglasnih poruka,granicu slobode reklamiranja.Slobodno je reklamne poruke objavljivati samo kao reklamne poruke tj. objavljivati ih unapred prepoznatljive kao takve.

REDAKCIJSKI DEO I REKLAMNI DEO(oznacene i skrivene reklamne poruke)-Infomacije ce pre moguceg prijema biti prepoznatljive kao oglasne poruke ako se tako izricito imenuju,za sta postoji nekoliko jednakovrednih izraza- reklama, oglas, ekonomska i druga propaganda,marketing.Ne mora medjutim svaka oglsna poruka biti pojedinacno imenovana,oznacena kao reklamna ako se radio kompleksu takvih poruka koji je oznacen kao takav,kao reklamni.Razdvajanje tzv. redakcijskog dela od tzv. oglasnog dela jednog msmedija predstavlja rasprostaranjen nacin oznacavanja kompleksa reklamnih informacija na nacin kojizadovoljava zahtev prepoznatljivosti.Onda kada masmedij uopste nema posebno oznacen oglasni deo,ili posebno oznacen redakcijski deo,al ii onda kada je masmedij vidno podeljen na redakcijski i oglasni deo,moze biti stvar tumacenja u konkretnom slucaju da li je neka infrormacija iz redakcijskog dela ipak reklamna poruka iako nije tako oznacena.Postoje razni oblici skrivenih reklama u redakcijskom delu koje imaju reklamnu svrhu ali su u stanju da kod javnosti izazovu drugaciju predtavu jer ne poseduju svojstva ociglednosti reklame kakve reklame redovno imaju posto oglasivacima i masmedijima redovno nije do toga da skrivaju reklamnu prirodu poruke.

SPONZORSTVO-Obaveza prepoznatljivosti vazi i za oglasavanje sponzorstva.Oglasavanje sponzora u masmedijima predstavlja navodjenje u novinama,na radiju ili televiziji imena ili firme,logoa,ziga ili drugoga sto oznacava onog pojedinca ili organizaciju van sektora masmedija koji su finansijski ili na drugi nacin podrzali novinu ili njen deo,program ili emisiju,ne uticuci na nju sadrzinski ili drugacije.U informacijama koje su sonzorisane ne smeju se reklamirati ni sponsor,njegove robe ili usluge,a ni robe i usloge treceg lica.Drzavni organ ii organizacije i politicke organiacije ne mogu biti sponzori radio i tv programa,a emisije politicke sadrzine ne smeju biti sponorisane ni od strane drugih lica,isto vazi i za informativne emisije,sa izuzetkom vremenske prognoze,sportskih vest iitacnog vremena.

REKLAMNI MAKSIMUM-zastupljenost reklamnih poruka maksimirana je kod elektronskih masmedija.Ako bi to iskljucibo zavisilo od opredeljenja oglasivaca i ekonomskog interesa masmedija,reklamne poruke bi cinile vecinu informacija.Prirodna granica i prepreka tome jeste graniva zasicenosti recipijenta.Normativno ogranicenje toga inspirisano je potrebom da se javnosti posreduje uravnotezeni pluralizam informacija,sto politickih, ekonomskih, kulturnih, zabavnih, naucnih, obrazovnih i komercijalnih.U ukupnom vremenu emitovanja jednog elektronskog msmedija,reklamne poruke ne smeju preci dopusteni maksimalni procenat,a ogranicena je i maksimalna ucestalost njihovog emitovanja u jedinici vremena.

NEDOPUSTENE REKLAME-Reklamna poruka ne sme biti neistinita ili nepotpuna.Neistinita je ako dovodi u zabludu,navodeci neistinite podatke,a nepotpuna ako izostavi da navede nesto zbog cega se stice

pogresna predstava o tome ko je oglasivac,koja i kava aktivnost ili roba je posredi itd.Oglasne poruke ne smeju da pozivaju na diskriminaciju i nedopustene radnje prema drugome ili nedopusteno bojkotovanje drugog…Postoji niz zabrana koje se ticu samo rekalmiranja i koje se odnose na pojedine vrste reklamiranja kao sto su uporedna reklama,rekalmiranje lekova i lekarskih usluga,politicko rekamiranje itd.