medijske manipulacije fotografijom u bih

8/17/2019 Medijske Manipulacije Fotografijom u BiH

http://slidepdf.com/reader/full/medijske-manipulacije-fotografijom-u-bih 1/71

Универзитет у Источном Сарајеву

Филозофски факултет Пале

Катедра за новинарство (све ово иде великим словима, центрирано, фонт 14)

Име теме, не там!аним, фонт 14

"атим

#$С%&' '$ фонт 14

#&ИСК& #$*ИПУ+$И& Ф-%-.'$ФИ-# У *&/*-

0$#ПИ У И2

#ентор3 Кандидат3

оц др 'адмила 5окорило 6и7ана Скоки8

Исто фонт 14, све 9олдирано

Пале, :;14

*акон ове, иде идентична страница, али умјесто имена ментора и студента тре9а на!исати

Комисија3 и три линије ис!од (лијево !оравна<е), у дну мјесто, мјесец и =одинацентрирано, исто фонт 14



Садржај

У/->

I ИС%-'И$ Ф-%-.'$ФИ&?

11 %е@нички на!реци у о9ласти фото=рафијеA

1: Фото=рафија у :; вијекуB

II

Ф-%-.'$ФИ$ У К-#У*ИК$ИИ1;

:1 Ствара<е фотоновинарства1;

:: Фото=рафија као класично комуникационо средство и <ен идеолоки дискурс1:

:> СадрCај фото=рафије и !реное<е !оруке1>

:4 *овинска фото=рафија D измеEу !оруке, информације и мани!улације14

III #$*ИПУ+$И$ Ф-%-.'$ФИ-#1?

>1 *астанак фотомани!улације 1F

>: Ком!озиција фото=рафије :;

>> &лементи и !равила ком!озиције:1

>4 #ани!улација фото=рафском ком!озицијом :A

>? СадрCај фото=рафије и !реное<е !оруке:B

IV

-'$$ У *-/И*СК- Ф-%-.'$ФИИ, .& & .'$*И$G :B

41 Свјетске медијске ку8е и монтира<е истине>:

4: *овинска фотомонтаCа3 мо=у8ности и ризици>A

4> ФотомонтаCа D сатираH лаCни документаризам >I

44 #ани!улација ратним фото=рафијама 4;

V $нализа садрCаја !ет дневни@ листова у и24:

?1 -нлајн новинарство и фотомани!улације?1

?: 'езултати анкетно= истраCива<а?4

"$К6У5$К?I

Прило=F;

+И%&'$%У'$F:

:



У/-

-д сво= настанка у !рвој !оловини 1B вијека фото=рафија је имала мо8визуелно= о!иса Jен задатак 9ио је !ренијети !оруке, !риву8и !аC<у !осматрача и

!ота8и на разми7а<е

У дневној там!и фото=рафија илуструје садрCај ријечи и !редстав7а 9рзу

информацију намије<ену ирокој читалачкој !у9лици Фото=рафије су !рисутне у свим ру9рикама дневне там!е (!олитика, култура, економија, с!орт) и од велико= су значаја за

масовне медије, јер је <и@ов задатак истинито и тачно, о9јективно и уравнотеCено

о9авјетавати јавност о тренутним з9ива<има Понекад је то теко !ости8и ријечима 9езфото=рафије, јер у!раво она у!от!у<ује !риказ з9ива<а о којем се =овори и 9ез <е вијест

није дово7но увјер7ива, а нити !от!уна ни !от!уна Крилатицу Kслика вриједи @и7аду

ријечиL нико не ос!орава ако !ред со9ом има слику која је дјело !рофесионалца и која

самостално или у контексту =овори о одреEеној теми, !руCа јасне (или двосмислене)

од=оворе на актуелна !ита<а, изазива различита осје8а<а и емоције или осје8а<а илиемоције С дру=е стране, фото=рафија је и =леда<е на ситуацију кроз очи фоторе!ортера и

уредника који својим из9ором фото=рафиса<аHфото=рафије мо=у утицати на читаоца 9ез<е=ово= сазна<а, у смјеру у којем они то Cеле /изуелни ефекат и мо8 фото=рафије мо=у8е

је додатно !ојачати различитим те@никама или филтерима, али је мо=у8е !римијенити и

слоCеније те@нике и тако додатно !ојачати ефекте *ачин на који се у медијима =рафичкии текстуално !резентују !оједине информације моCе у великој мјери утицати на то како 8е

ту информацију, односно фото=рафију разумјети јавност

Фото=рафијM у новинарству NO с!ецифична социолока !орука, она NO

!редставник стварности, јер !осматрачима омо=у8ава да свједоче о до=аEајима којима нису

!рисуствовали %о ми7е<е учвр8ено је !очетком :; вијека !ојавом истинити@ !ризорасним7ени@ скривеном камером У !ос7ед<е вријеме истинитост фото=рафија се често

!реис!итује, јер фото=рафија моCе намјерно или случајно навести !осматрача на!о=реан зак7учак Појавом ди=италне фото=рафије и мо=у8ности рачунарске о9раде

фото=рафија, сум<а у <и@ову истинитост увелико се !ове8ала *а рачунару је лако

мани!улисати садрCајем фото=рафије #о=у8е су знатне измјене и монтаCе, а да се на

финалном !роизводу не !римијети да фото=рафија није !от!уно стварна Са ди=италним!роцесуира<ем нема скоро никакви@ о=раниче<а та се моCе учинити на фото=рафији и

мно=е измјене су ураEене на фото=рафијама са намјером да се да 7е!ота фото=рафији

&стетика се 9ави !риродом 7е!оте, умјетно8у и укусом, као и стварима које су !ријатнеза =леда<е С дру=е стране, етика као наука о моралу истраCује смисао и ци7еве морални@

норми, основне критерије за морално вреднова<е, као и заснованост и извор морала&тично !онаа<е значи уса=лаава<е са !ри@ва8еним !рофесионалним стандардима!онаа<а Пита<е је, када теC<а за естетиком кри !равила етике У контексту

наведено=, дефинисан је !ро9лем истраCива<а3 недово7но истраCена !ро9лематика у

идентификацији (не)мани!улативни@ фото=рафија У складу са !ро9лемом истраCива<адефинисан је !редмет истраCива<а3 о9јав7ене фото=рафије у дневној там!и у осни и

2ерце=овини

>



Имају8и у виду дефинисани !ро9лем и !редмет истраCива<а !остав7ена је

основна @и!отеза D о9јав7ене фото=рафије у дневној там!и у осни и 2ерце=овини су

ве8ином мани!улативно= карактера .лавна @и!отеза 8е накнадно 9ити !ровјерена крозистраCива<е Посе9не @и!отезе у овом раду 8е усмјерити истраCива<е у !равцу у којем

је мо=у8е установити или не=ирати да су фото=рафије од велико= значаја за масовне

медије, јер оне у!от!у<ују !риказ з9ива<а о којем се !ие у там!иP да !ривлаче !аC<у!осматрача и !отичу на разми7а<еP да начин на који се у медијима =рафички !резентују

!оједине информације у великој мјери утиче на то како 8е ту информацију (фото=рафију)

разумјети јавност -сновна @и!отеза рада D о9јав7ене фото=рафије у дневној там!и уи2 су ве8ином мани!улативно= карактера, као и !осе9не @и!отезе, основна, као и

!осе9не @и!тезе, 9и8е !ровјерене кроз анализу садрCаја дневне там!е у и2, као и кроз

анкетно ис!итива<е и личне интервјуе са уредницима, новинарима и фото=рафима

дневни@ листова "а !отре9е анализе садрCаја користи8е се изда<а !ет дневни@ листова(*езависне новине, Прес 'С, невни аваз, -сло9оEе<е, /ечер<и листQ изда<е за и2)

о9јав7ени@ у !ериоду од > до B децем9ра :;1: =одине *а основу анкетно= ис!итива<а

!рику!и8е се дескри!тивни !одаци о !олоCају и значају фото=рафије

а 9исмо истраCили феномен фото=рафије израEена је сло9одна класификација

тематике (!олитика, !ривреда, црна @роника, култура, с!орт и туризам) *а основу

наведено= нацрта !ра8ен је квантитет о9јав7ени@ фото=рафија одреEене тематике У овом

се=менту истраCива<а !оли смо од тезе да се фаворизују !озната лица, =радови,ситуације на неки !ре!ознат7ив (с@ематизован) начин, !а се самим тим из=раEује

стандард 9лизак читаоцу (н!р стандардна фото=рафија Сарајева, а<алуке, !оједини@

функционера и сл) Све то доводи до стереоти!ије, то =овори о сироматву инвенције и!одреEеном !олоCају новинске фото=рафије као !оруке и информације

и7 истраCива<а је формира<е квантитативне 9азе, као Cе7ено ста<е на

које су усмјерене истраCивачке активности, 9и8е усмјерен ка формира<у квантитативне9азе !одатака о засту!7ености мани!улативни@ фото=рафија у дневној там!и у и2 *аоснову до9ијени@ ем!иријски@ !одатака !утем анализе садрCаја и лични@ интервјуа

створи8е се мо=у8ност утврEива<а засту!7ености мани!улативни@ фото=рафија С ци7ем

истраCива<а *а овај начин 8е се установитиустанови8е се узрочно D !ос7едичниодноси измеEу фото=рафије и !осматрача %акоEе, 9ез такоEе, меEутим и сл након

евидентира<а све=а то о9у@вата !редмет истраCива<а, овај рад 8е се фокусирати и на

анализира<е (не)мани!улативни@ фото=рафија у и2 9осанско@ерце=овачкој там!и

4



R ИС%-'И$ Ф-%-.'$ФИ& *$"И/ П-.+$/6$ 0%$#П$*И#, У/И&К П-5ИJ&

*$ *-/- С%', -С%$+И *$С+-/И '&.У+$'*-, С/& Ф-*% 1:

-д давнина човјек је човјек је од давнина осје8ао !отре9у да трајно за9и7еCи

до=аEаје, !ојаве, !редмете - великој теC<и свједоче 9ројни цртеCи на стијенама !е8ина умно=им дијеловима свијета Из античко= до9а сачувани су цртеCи на вазама, !ризориклесани у о9лику камени@ ре7ефа, ликови на мраморним с!оменицима или фрескама Сви

они 9или су израEени у једном !римјерку и 9или су досту!ни само ма<ем 9роју 7уди

%акоEе, отисци знакова и слова, у !очетку у иловачи, а затим на коCи и !ер=аменту, а

касније на !а!иру, на којем су се текстови украавали сликама, нису мо=ли задово7итиироки кру= 7уди Када је 14?> .утем9ер= .уте*9ер= изумио там!арску маину и када

се !роирило умноCава<е !реформулии, к<и=е су !остале јефтиније и !ристу!ачније

7удима #еEутим, !исана ријеч је дјеловала исувие а!страктно, и није давала вјерну!редставу оно=а о чему се !ие1 итате ради тако да у фусноте иде само о9ја<е<е

нече=а, а то мисли да је значајноа, не назив дјела и аутора итат иде !од наводнике,

једноличне у цијелом раду, не !реводи са @рватско=, екавице и сл, ве8 у ори=иналу Кадазаври цитат, у за=ради !ие аутора, =одину изда<а и страницу н!р (Скоки8, :;143

:BI) итатом не моCе !очети и заврити !асус, као ни фото=рафијом "а то је 9ила

нео!@одна слика Из те теC<е 1I>B =одине родила се фото=рафија Фото=рафија је човјеку

омо=у8ила да открије свијет !од новим у=ловима =леда<а, она је !отиснула !ростор, 9ез<е не 9исмо никада видјели !оврину #јесеца -на је изједначила нивое зна<а и тако

!ри9лиCила 7уде *о, она има о!асну мо8 да 9уде мани!улатор који ствара !отре9е,

!родаје ро9у и о9ликује ду@ове:

Као и многи други, проналазак поступка који је довео дофотографске слике није резултат рада једног човјека, ни једног

тренутка. Поједини природни феномени на основу којих је дошло доформирања фотографске технике били су на разним странама свијетапознати, неки од најдавнијих времена, прије него што је дошло до тогада буду повезани у један систем којим се постиже фотографска слика.

Фото=рафија је !роцес ствара<а слика !омо8у свјетлости рефлектоване од о9јектакоје= фото=рафиемо Сама ријеч фото=рафија долази од =рчки@ ријечи phos (свјетлост) и

graphis (оловка, кист), и мо=ла 9и се дословно !ревести као црта<е !омо8у свјетлости

Према овој дефиницији !очетком фото=рафије моCе се сматрати камера о!скура (SMTOUMVWXSYUM) Камера о!скура> је затам<ена комора, уз чију NO !омо8 умјетник мо=ао да у@вати

слике !рироде Jени !рви о9лици 9или су висине човјека и, осим малене ру!е у зиду,

9или су !от!уно мрачни Сунчеви зраци, који су у!адали кроз мали отвор, су на су!ротнизид 9ацали (на основу ефекта дифракције) тачкасту слику свијета изван коморе, а та слика

1 #илан Физи, Фото=рфија, .рафички завод 2рватске, 1BI:

: Zизел Фројнд, Фото=рафија и друтво, .рафички завод 2рватске, "а=ре9, 1BI1

> Camera obscura (лат тамна со9а) NO !рет@одница фотоа!арата У основи то је кутија илимрачна со9а у коју кроз мали отвор улази свјетлост

?



је 9ила !реокренута %ако је умјетник мо=ао 9ез !ро9лема да !рецрта стварне !росторне

односе

Камера о!скура, наCалост, није имала мо=у8ност трајно= 9и7еCе<а слике, то је једноставно 9ио заним7ив начин !ројектова<а свјетлости #еEутим, !ринци! рада

дана<и@ камера и фотоа!арата заснива се 9а на уласку свјетлости у тамну комору крозмалени отвор и 9и7еCе<у те свјетлости &фект камера о!скуре су користили неки сликари

да 9и то вјерније !ренијели о9рисе !ејзаCа или !ортрета неке осо9е, а затим 9и наоснови ти@ о9риса лаке долазили до увјер7иви@ слика %а !ракса је трајала све до 1B

вијека, а у меEувремену је 9ило мно=о екс!еримената којима се настојало трајно

за9и7еCити слика камере о!скуре

Слика 1 Примјер из=леда Камере о!скуре ле=енда И%$+ИК фонт 1:

&кс!ериментисало се разним @емијским средствима осјет7ивим на свјетлост, али

тек је Француз Zозе *исефора *ие!с у за=ради, када !рви !ут !оми<е неко=а, име се

!ие латиницом у ори=иналу 1I:? открио те@нику којом је мо=у8е трајније за9и7еCити

слику Jе=ова метода је за@тијевала виесатну екс!озицију уз јако дневно свјетло У9ројним екс!ериментима којима је !окуавао усаврити своју те@нику !ома=ао му је

!арики сликар +уис ZакQ #анде а=ер *акон *ие!сове смрти а=ер је сам наставио са

екс!ериментима, !а је 1I>B =одине о9јавио да је !ронаао начин да се сачува !озитивслике Француска влада је отку!ила !рава на <е=ов изум (назван да=ероти!ија) и !онудила

свима који су 9или заинтересирани мо=у8ност да се 9аве [фото=рафијом[

У исто вријеме у &н=леској /илијам Фокс %ал9от је открио !осту!ак названкалоти!ија, којим је 9ило мо=у8е !роизвести не=атив који се затим мо=ао нео=раничено

F



умноCавати Jе=ов !осту!ак се састојао од екс!озиције !а!ира !ремазани@ сре9реним

@лоридом, и затим @емијско= развија<а ти@ не=атива *аCалост, он је свој изум !атентирао

то је о=раничило развој и !о!уларност те методе *акон то=а Cивот је !ровео воде8исудске !арнице којима је !окуавао затитити свој изум и за9ранити осталима да се

користе <е=овим сазна<има, да 9и на крају разочаран сасвим одустао од фото=рафије

1.1 Технички напреци у области фотографије

%оком 1B и !очетком :; вијека фото=рафи су након 9ројни@ откри8а радили на

усаврава<у !осту!ка до9ија<а фото=рафије, те су уна!риједили фото=рафске !роцесе и

дизајн а!арата 'еволуцију је изазвао \ор] Истман, који је умјесто !а!ира 1I44 =одинеувео фото=рафски филм Филм је за!раво 9ио танка !розирна целулоидна трака !ремазана

фотоосјет7ивим слојем, то је у односу на дотада<е камере 9ило !раво олака<е3 вие

није тре9ало са со9ом носити велике !лоче за екс!озицију, =ломазне камере и отровне@емикалије

.одине 1B?1 9ритански фото=раф !о имену Фредерик Скот $рчер је увео

фото=рафски !роцес, којим се у великој мјери сма<ило вријеме екс!озиције и !о9о7ао

квалитет фото=рафије У $рчеровом !осту!ку, стаклена !лоча се о9лаCе мјеавином солисре9ра и емулзије на!рав7ене од влаCне и 7е!7иве су!станце која се назива колодион

*акон екс!озиције у траја<у од неколико секунди !лоча се развија у не=атив, након че=а се

!одвр=ава фиксиру Колодион је морао остати влаCан током екс!озиције и развија<а, такода је фото=раф морао израEивати слике одма@ након фото=рафиса<а #но=и фото=рафи су

!утовали у колима која су слуCила као мрачна комора и ла9ораторија за развија<еИзумом !роцеса суве !лоче !ревазиEена је не!о=одност колодион методе, !а је 1IA1=одине 9ритански 7екар 'ичард #едокс !очео користити емулзију Cелатина којом је

о9ла=ао фото=рафске !лоче "а разлику од колодиона, Cелатин се суио на !лочи не

оте8ују8и соли сре9ра Користе8и суве !лоче фото=рафи нису морали одма@ развијати

слике У!отре9а Cелатина је такоEе уклонила и нео!@одност чува<а фотоа!аратане!омичним на стативу за вријеме екс!озиције

о краја A;Qи@ =одина 1BQо= вијека !о9о7а<а Cелатинске емулзије су сма<ила

вријеме екс!озиције на 1H:? секунде или чак ма<е Фото=рафи су сада мо=ли

фото=рафисати дрCе8и фотоа!арат у рукама Поред то=а то је фото=рафима омо=у8ило

ве8у мо9илност и сло9оду, увоEе<е Cелатинске емулзије је изврило револуцију !о!ита<у дизајна фотоа!арата Прве врсте фото=рафија су мо=ле 9ити !рав7ене само

контакт методом и сто=а су не=ативи морали 9ити исто толико велики као и Cе7енафото=рафија $ли не моCе !очи<ати реченицу са $+И фото=рафије на !а!иру

о9лоCеном Cелатином су мо=ле 9ити на!рав7ене методом !ројектова<а Фото=рафи су

мо=ли уве8ати такве слике током !роцеса израде фото=рафија, тако да се величинане=атива мо=ла сма<ити #а<и не=ативи су значили ма<е фотоа!арате

A



Почетак модерно= до9а фото=рафије досту!не свакоме означила је !ојава LКодакL

фотоа!арата 1III -ва чудна кутија долазила је на!у<ена филмом за 1;; снимака и након

!ослед<е= снимка слала се у фа9рику D на развија<е филма и израду фото=рафија ијенафотоа!арата 9ила је :? амерички@ долара, а !оновно !у<е<е филмом и ураEене

фото=рафије котале су 1; долара4 "аним7ив је 9ио рекламни сло=ан ком!аније Кодак

L/и !ритиснете ду=ме, а ми радимо осталоL

Слика : Кодак камера

Истман је своју им!ерију =радио осла<ају8и се на четири основна !ринци!а3

масовна !роизвод<а и ниска цијена, меEународна дистри9уција, интензиван маркетин= и

!аC<а !осве8ена ку!цу %о је 9ила и једна од !рви@ ком!анија =дје су радници 9илистимулисани да се 9аве иновацијама у !роцесу !роизвод<е "а само осам =одина

!роизведено је 1;;;;; Кодак фотоа!арата, али је Истман Cелио јо масовнији !ристу!

фото=рафији %ако се 1B;; =одине !ојавио ровни фотоа!арат у за=ради у ори=иналу који је котао један долар, а <е=ову !ојаву !ратила је интензивна маркетинка кам!а<а У то

вријеме у &вро!и је фото=рафија 9ила у ус!ону, али и да7е су је користили само

!рофесионални фото=рафи, то је у9рзо !остало дио историје, јер је Кодак отворио!роизводне !о=оне у +ондону и за!очео !роцес који је увек -'- П$"И К$$

П'&П'И$/$С И%$%& имао ци7 да фото=рафију !ри9лиCи фото=рафима аматерима

авне 1IAB =одине +ондон је 9ио средите фото=рафско= и !ословно= свијета

\ор] Истман отиао је тамо како 9и !атентирао !осту!ак суве !лоче, а амерички !атентдо9ио је наредне =одине %ада и !очи<е комерцијална !роизвод<а, а двије =одине након

то=а настаје ком!анија L Eastman Dry Plate Company“.

%оком Cивота сву своју енер=ију \ор] Истман !осветио је !оједностав7е<у

фото=рафски@ !роцеса како 9и фото=рафија !остала масовна "ато не изненаEује то је

4 'етро фото (^__`3HHaaaUObV_VUXHWUVNQB;H_O^cdeMHeVfMeQgOhOcfMQVQgOhOcfd>:4^_Tg)

I

http://www.refoto.rs/broj-90/tehnika/kodak-legenda-o-legendi.324.html




1IB> за!а<ио свијет најавом филма у ролнама и касетама које од=оварају скоро сваком до

тада кори8еном фотоа!арату са !лочама Појаву филма слиједили су и дру=и !роналасци

као то је, на !римјер, филмска камера, коју је 1IB1 !атентирао %омас &дисон, а само !ет=одина касније Кодак !очи<е комерцијалну !роизвод<у филмова намије<ени@ у!раво

филмској, а не фото=рафској индустрији "аним7иво је да је вие од I; филмова који су

на=раEени -скаром сним7ени на Кодаковом филму, а и ком!анија је до9ила девет на=радаФилмске академије за научна и те@нолока дости=ну8а у о9ласти филмске индустрије ?

едно од најваCнији@ дости=ну8а 9ио је !роналазак неза!а7иве ацетатне основе (!ознате

као Сафетi филм), којом је замије<ен за!а7иви нитрат целулозе, а чијом у!отре9ом једрастично сма<ен 9рој !оCара у 9иоско!има иром свијета

1.2 Фотографија у 2. вијеку наслови и поднаслови лијево поравна!е" таб

%оком 1B:;Qи@ и !очетком 1B>;Qи@, фото=рафиса<е је !ретр!јело драматичне

!ромјене као резултат два =лавна до=аEаја Прво, фото=рафска о!рема је доCивјела револуционарни на!редак увоEе<ем минијатурно= >?Q милиметарско= фотоа!арата и

вјетачке расвјете +еица на!исати и у ори=иналу и наставити !исати у ори=иналу, али

италик фотоа!арат на!рав7ен 1B:4 =одине у Jемачкој 9ио је дово7но мали да стане у

]е!, али је и!ак !равио јасне и дета7не фото=рафије #но=и фото=рафи су користили+еицаQу како 9и !равили скривене фото=рафије =дје 7уди нису знали да су фото=рафисани

&лектрична сијалица на!рав7ена 1B:B =одине и електронски 9лиц изум7ени 1B>1 =одине

су у великој мјери !роирили о!се= !редмета који се фото=рафиу ру=и велики до=аEајук7учује екс!ериментиса<е са новим начинима ком!озиције слике и =леда<а !редмета

#аEар +асло #о@олiQ*а=i такоEе у за=ради ори=инал и $мериканац #ен 'еј исто су

на!равили фото=рафије 9ез у!отре9е фотоа!арата Ставили су !редмете на комад !а!ира

за израду фото=рафије и освијетлили !а!ир ма=незијумовим свјетлом -стали фото=рафису !равили а!страктне ком!озиције са ренд=енским фото=рафијама и виеструким

екс!озицијама %е@ника !од називом документарно фото=рафиса<е се развила 1B>;Qи@=одина "а вријеме велике кризе #инистарство за !о7о!ривреду С$Qа је унајмило

фото=рафе да за9и7еCе услове у руралним дијеловима С$Qа У овај !ројекат су 9или

ук7учени вр@унски фото=рафи ук7учују8и /олкера &ванса ори= и оротеу +он=и исто У

исто вријеме, !ојава илустровани@ часо!иса у &вро!и и С$Qу је створила !отре9у зановинским фото=рафијама Умјетничке мо=у8ности фото=рафије у 9оји нису у !от!уности

истраCене доле до израCаја све до 1BA;Qи@ =одина Филм у 9оји је 9ио !о!уларан меEу

аматерским фото=рафима откако је 1B>? =одине !рви !ут на!рав7ен у комерцијалне свр@е#еEутим, ве8ина !рофесионални@ фото=рафа је наставила да ради =отово у !от!уности са

црноQ9ијелим филмом $мерички фото=рафи &рнст 2ас и #ери Косајндес су 9или меEу

!рвим !рофесионалцима који су своју !аC<у скренули на фото=рафију у 9оји 2асов радук7учује и реалистичне крајолике и а!страктне ком!озиције Косајндес, која у=лавном

користи инстант филм у 9оји, се с!ецијализовала за не!омичне фи=уре и !ортрете

? 'етро фото (^__`3HHaaaUObV_VUXHWUVNQB;H_O^cdeMHeVfMeQgOhOcfMQVQgOhOcfd>:4^_Tg) датум !реузима<а у

за=ради, ваCи за све изворе са Интернета, !азити на 9оју и YcfOUgdcOX уклонити

B





анас је фото=рафиса<е чврсто установ7ено и као умјетнички о9лик и као основно

средство у комуникацији и истраCива<у Професионално фото=рафиса<е ук7учује о9и7е

стилова и тема вие не=о икада раније $ли ве8ина ово= рада се моCе класифицирати иликао реалистичко или као иреално не моCе овако !очети реченица, !реформулисати и о!ет

П$"И%И *$ И%$%& 'еалистичким фото=рафиса<ем се јасно документује [друтвени

!ејсаC[, односно друтвена слика, док су =лавне карактеристике иреални@ фото=рафија тото искриви7ују из=лед !редмета на сликама, како 9и се створила илузија или !ренијела

атмосфера $матерски фото=рафи користе мнотво о!реме и те@ника Фотоа!арати се

кре8у од једноставни@ модела са фиксним фокусом до !одесиви@, чије се ле8е мо=умије<ати и са мно=о у=раEени@ уреEаја Ку8но развија<е, како црноQ9ијели@, тако и

филмова у 9оји је !оједностав7ено корите<ем о!реме једноставне за рукова<е и

@емикалија 9рзо= дејства $матери, такоEе, снимају ку8не филмове у 9оји са досту!ним

свјетлом као и филмове на видео тракама који се мо=у !риказивати на телевизији едан однајве8и@ те@нички@ !омака, како у аматерском, тако и у !рофесионалном фото=рафиса<у

је инстант развија<е филма -ткако је 1B4A =одине на!рав7ен инстант фотоа!арат,

!роизвоEачи су !осте!ено усавравали ефикасност и лако8у инстант развија<а Први

модел је 9ио =ломазан и ску! С!оји реченице$ли неки дана<и инстант фотоа!арати сувеличине кутије ци=арета и не котају вие од до9ро= стандардно= фотоа!арата #но=и

студијски фотоа!арати се мо=у ада!тирати за инстант фото=рафира<е !омо8у с!ецијални@!рик7учака

RR Ф-%-.'$ФИ$ У К-#У*ИК$ИИ

1;



-д <ено= октри8а 1I>B =одине, јединствена мо8 фото=рафије да визуелно о!исује се

користила за за!исива<е, извјетава<е и информиса<е 6уди !реферирају да виде ствари

са својим очима, али када то није мо=у8е, камера моCе да да им то омо=у8и скоро на истиначин *ије истина да фото=рафије никада не лаCу D оне мо=у 9ити фалсификоване или

мани!улисане И!ак, фото=рафија моCе да носи јаку мјеру аутентичности и осуда

префор#улисати Као невер9ално средство комункације, фото=рафија моCе да !ревазиEе језичке !ре!реке и да комуницира кроз универзалне визуелне сим9оле Фото=рафије су

!о=одне за корите<е у масовним медијима анас се ре!родукују у милијардама, и мо=у

се сву=дје на8и3 на страницама новина, ма=азина, к<и=а, катало=а и 9роураP !риказане на9ил9ордима, излозима и !остеримаP емитовани !реко телевизијеP ор=анизоване у

слајдовима и стри!овима

У раним данима фото=рафије, неке од Cе7но траCени@ слика су 9иле оне које су

доносили истраCивачи и !утници -не 9и задово7иле 7удску радозналост !ремауда7ени@ мјестима као то су Кина, &=и!ат и $мерички за!ад %а иста радозналост

!остоји и данас 6уди су фасцинирани фото=рафијама !оврине мјесеца, !ејзаCом #арса,

и !ојав7ива<ем дру=и@ !ланета у соларном систему Фото=рафије у медијима масовно=комуницира<а су створиле лица !ознати@ !олитички@ лидера, !о!уларни@ за9ав7ача, и

остали@ !ознати@ личности Када се деси до=аEај вриједан да се о9јави вриједан о9јаве,

фотоCурналисти су на лицу мјеста да то за9и7еCе Фото=рафије су, такоEе, јако 9итне у

рекламној индустрији

2.1 Ствара!е фотоновинарства одлучи хо$е% ли писати фотожурнали&а# или

фотоновинарство

Фото=рафија доCив7ава своју !уну екс!анзију тек у ком9инацији са там!ом

Прва фото=рафија је о9јав7ена у дневној там!и 1IBA у Jујорком листу %ри9Nун и уори=иналу у за=ради %е@ника која је тада кори8ена не=дје !ие коритена, не=дје

кори8ена, !равилно је о9оје, али код нас је 8 че8е од=овара дана<ој те@ници растера,тј нето то је састав7ено од !иксела С%$/И%И У ФУС*-%У П-$0J&J&

Илустровани часо!иси који се !ојав7ују у Jемачкој око 1B>; су !очетак тзв лајф

фото=рафије ори=инал и модерно= фотоCурнализма У ком9инацији са текстом,

о9јав7ивали су фото=рафије 7уди и до=аEаја на тотално дру=ачији начин од оно= то јевиEено !рије то=а Фото=рафисали су 9ез 9лица, о9ично са малоQформатним камерама и

9ез аранCира<а и !озира<а Са !ојавом фаизма у &вро!и, велики 9рој фото=рафа из

Jемачке се сели у С$ и са со9ом доносе тај ду@ модерно= Cурнализма

ФотоCурнализам је оз9и7но !очео оно= дана кад се на америчким киосцима!ојавио !рви 9рој часо!иса +ајф (jdbO) ило је то !рије скоро I; =одина /елико= формата,

!ун с!онтани@ фото=рафија, +ајф је свијет !очео !редстав7ати као ни један часо!ис до

тада K$ко =а не !окренем ја, !окрену8е =а неко дру=и,L рекао је оснивач +ајфа 2енри +усори=, 1B>F =одине -н је !римијетио да или ира у!отре9а фото=рафије 9о7е !родаје

неке листове, или да фото=рафија !ривлачи читате7е, &*- И"$И итирај ако си

!реузела из к<и=е или са Интернета У новем9ру 1B>F =одине изаао је !рви 9рој +ајфа, асваку !ричу у <ему !ричала је фото=рафија *а насловници то= !рво= 9роја, 9ила је

фото=рафија #ар=арет урк /ајт -'И. D =рад<а 9ране Форт Пек, на ријеци #исури у

11



#онтани Jен фотоQесеј, на !уни@ девет страница, !риказивао је Cивот радника,

=радите7а то= колоса и !оставио стандарде фотоCурнализма Први 9рој недје7ника +ајф

рас!родат је ве8 !рво= дана, рас!родат је цјелоку!ан тираC од 4>?;;; !римјерака У рокуод само мјесец дана <е=ова зарада !рела је !ола милиона !римјерака

Zе7а да фото=рафија не 9уде документ неко= до=аEаја, не=о и теC<а да фото=раф!остане извејестилац са сликом, !окренула је на различитим мјестима у свијету неколико

фото=рафа да !очну !роми7ати на исти начин Фото=раф улази у е!ицентар з9ива<а и!остаје активни учесник неко= до=аEаја, а не само !асивни !осматрач -сновна идеја

!отекла је од 'о9ерта Ка!еF итати !од kK

и7 је 9ио !ромовисати фото=рафију која је у исто вријеме и умјетничкафото=рафија и ре!ортаCна фото=рафија, дакле не kсироваK фото=рафија коју моCе снимити

9ило ко, не=о ре!ортаCна фото=рафија која 8е дати информацију, али и изазвати одреEене

осје8аје код =ледалаца и функционисати као умјетничко дјело

Фото=рафску а=енцију #а=нум су, !оред 'о9ерта Ка!е -'И. "$ С/&, основалиејвид Семур , ил /андиверт, 2енри ресон, и \ор] 'о]ер (ратни фото=рафи) 1B4A

=одине као осврт на ру=и свјетски рат, Cе7ели су визуелно (сликама) !оказати 7удима

то се до=аEа у свијету Фото=рафи #а=нума СУ П-С#$%'$+И !осматрају разне

до=аEаје, народе, 7уде, свјетске !ро9леме и интер!ретирају своје тумаче<е исто= !омо8уфото=рафија "амислили су #а=нум као а=енцију која не8е усмјеравати фото=рафе то да

сликају, ве8 8е и@ !одрCавати у <и@овом науму да 7уди виде <и@ов !о=лед на свијет и

з9ива<а у <ему У свом науму да !ри9лиCе свијет 7удима оснивачи #а=нума сумеEусо9но !одјелили !одручја дјелова<а ејвид Семур је дјеловао у &вро!и, 2енри

ресон у Индији и алеком истоку, \ор] 'о]ер у $фрици, ил /андиверт у С$Qу, но он

је 9рзо одустао од #а=нума !а је <е=ово !одручје дјелова<а !реузео 'о9ерт Ка!а

Фото=рафима #а=нума је 9ило ваCно да имају сло9оду и флекси9илност у ода9иру тема и!рича на којима 8е радити, а не да им се наме8у теме /јеровали су да фото=рафи морају

имати властито ми7<е о до=аEајима које 8е фото=рафисати и за које сматрају да сузаним7иви, те да 9и 9ило 9итно !одјелити и@ са остатком свијета

У временском !ериоду од !ет =одина #а=нум је !ове8ао 9рој чланова Помо8у

четири редакције (у Jујорку, +ондону, Паризу и %окију) и мреCом од !етнаест !ода=ената

#а=нум !руCа своје фото=рафије медијима, =алеријама и музејима иром свијета Сви радови фото=рафа #а=нума се с!ремају у ар@иву 9и9лиотеке #а=нума, која се аCурира

свакодневно са новим радовима .отово сви ве8и свјетски до=аEаји и ваCније свјетске

личности, од 0!анско= =раEанско= рата до данас су k!окривенеK фото=рафијама чланова

#а=нума %акоEе, ар@ива садрCи и о!исе =отово сви@ зема7а свијета, с освртом наиндустрију, друтва и 7уде, мјеста и интересе, !олитику и вијести о до=аEајима,

катастрофама и суко9има, тј одраCава све ас!екте Cивота иром свијета Иначе, !ази на

зарезе, ја и@ редом ис!рав7ам, да не 9и@ о9и7еCавала све

F Фото=рафски 9ло= (^__`3HHWgVheUMXcVfMUaVUf`UOXXSVTH:;;BH11H1FHTMhcYTQdgdQeMeVQNOQX_lVUOcVQbV_VhUMbXeVQcVldcMUX_lVH) датум

1:

http://blogkrasnodar.wordpress.com/2009/11/16/magnum-ili-kako-je-stvoreno-fotografsko-novinarstvo/






2.2 Фотографија као класично ко#уникационо средство и !ен идеоло%ки дискурс

Појава фото=рафије у там!и имала је велико значе<е 9ила је од велико= значаја #аса7уди је мо=ла видјети оно то 9и, иначе, мо=ла конструисати као слику само у елементу

мате Фото=рафија !ри9лиCава уда7ене !росторе и нуди !о=лед на !роло вријеме,онолико колико нам ири видик, толико нам суCава недосту!ни и не!ознати свијет

И"#И&*И%И

Све!рисуство фото=рафије у масовној култури D у свим !росторима, у свим

друтвеним слојевима, у свим =енерацијама D !роизилази из о!ти@ одлика !отроачке

оријентације Стандардизација укуса лаке се !остиCе и одрCава !оврном и екритичкомвизуелном !ерце!цијом, коју је лако ре!родуктовати као k!асивно ан=аCова<еKA '(

Фото=рафија сама !о се9и не !редстав7а !ласман одреEено= идеолоко= садрCаја,

идеолоки идентитет је ма<е или вие независан од контекста у којем се !ласира %о

фото=рафија !остаје (а то 0%- изричито ваCи за новинску фото=рафију) када се у

конкретној друтвеној костелацији, уз !рисуство (одсуство) !рате8е= текста, форсираодреEена тематика уз од=оварају8у фреквенцију !у9ликова<а При томе тре9а имати у

виду и дру=е моменте, као то су мјесто =дје је фоторафија о9јав7ена, величина иквалитет фото=рафије +&.&*$ *И& У" Ф-%-.'$ФИУ

-днос текста и фото=рафије у једној информацији данас је 9итно измије<ен

Проналазак фото=рафије учинио је да !исана ријеч вие није оно то је 9ила *овинама

су !отре9не слике, лист 9ез фото=рафија је као лист 9ез вијести 'аније се сматрало дачланак садрCи вијест, а фотофрафија је само <ена до!уна анас се открива су!ротно D

вијест је у фото=рафији, а чланак је само <ено о9ја<е<еI kK -ва !олуистина засје<ује

о=ромну мо=у8ност мани!улиса<а фото=рафијом 5есто је дово7но само !ромијенити

ле=енду која !рати фото=рафију, !а да се смисао !арце!ције у !от!уности измијени*аве8емо !римјер маEарски@ до=аEаја из 1B?F =одине Фото=рафија се !рви !ут У

#$m$'СК- 0%$#ПИG !ојавила 1; новем9ра 1B?F =одине у изда<у Paris – matchчасо!иса *аиме, на фото=рафији су !риказани наоруCани млади8 и дјевојка која носи

наруквицу са црвеним крстом Фото=рафија је ускоро !остала але=орија то= тур9улентно=

времена 0ирко је коритена за Cурналистичке документације, како на за!аду у !роQ

револуционарном контексту, тако и у комунистичкој #аEарској, али у су!ротном смислу,да 9и дискредитовала !о9у<енике и <и@ове разло=е

*аведимо и !римјер фото=рафије на којој су !риказана два наоруCана маEарска

млади8а +е=енда на "а!аду =ласила је3 kУ!рскос крвавој ре!ресији совјетски@ тру!а,

маEарска омладина настав7а 9ор9у уз =есло kо7е смрт не=о ро!ствоKK +е=енда иззема7а Истока =ласила је3 kУ!рскос а!елима владе, фанатични контрареволуционари

од9или су !олоCити оруCје и наставили су своју 9езнадну 9ор9уK -вдје је вид7ива

A &нвер емирови8, .овор слике Q Социолоки ас!екти новинске фото=рафије као с!ецифичне !оруке,

Сарајево, :;;F

I Сузан "онта=, &сеји о фото=рафији, ео=рад, СИ, 1BI:

1>



илузиорност става о о9јективности

фото=рафије $ли, и !оред то=а, о9ично се

вјерује да фото=рафија е=зактно ре!родукујестварност Са тим вјерова<ем <ен утицај

зао9илази све филтере и она не!осредно !реко

чула дјелује на емоције Као уо9ичајано!равдан мотив да се нето фото=рафие

најче8е се узима kдо=аEајK #еEутим,

фото=рафиса<е до=аEаја и !ласман фото=рафијеувијек слиједи након идеолоке номинације

једне ситуације, као до=аEаја који то заслуCује

Фото=рафија је јединствен !редмет D она је

!от!уни сим9ол ре!родукцијско= карактерамасовне културе Као исјечак из одреEено=

!ростора D времена замрзава конкретан до=аEај,

ситуацију, личност, фиксира<ем тренутка у

неминутном !ротоку времена

B

'(

2.) Садржај фотографије и прено%е!е

поруке

У својем најирем значе<у, !орука је о9јекат комуникације Комуниколо=ијасматра да је !орука медиј који !реноси информацију, !ослану од извора !римаоцу

комуникацијским каналима П'-*$nИ -0 К-У &Ф П-'УК&, /+$КИ,

'$-К-/И8 *П' Фото=раф, као !ои7алац, !утем фото=рафије, !реносиоца, а7е!оруку !осматрачу Комуникација фото=рафијом је оно то издваја оз9и7ну фото=афију

од аматерске *& *УZ*-, П'&Ф-'#У+ИС$%И

Смисао, из које= слиједи !орука, на фото=рафији настаје садрCајем -9лик,

величина и !олоCај о9јеката из !рироде 9и8е !ренесени на дводимензионалнуфото=рафску !одло=у #еEутим, 9итно је да меEу <има !остоји ред и меEусо9ни однос

како слика не 9и 9ила само суво!арна !лоча !уна линија и 9оја ру=им рјечима, до9ра

фото=рафија мора имати смисао и садрCај, јер 8е само тако !орука фото=рафа сти8и до!осматрача

kСлика вриједи @и7аду ријечиK Q ова крилатица =овори у!раво то, да се

фото=рафија тре9а читати као к<и=у, чак јо и 9рCе и једноставније Према томе, свака

фото=рафија садрCи с!о7а<е и унутра<е елементе С!о7а<и елементи су свио9лици (9оје и линије), који су вид7иви на !рви !о=лед Унутра<и елементи су они чије

значе<е тре9а с@ватити #еEу с!о7а<им елементима фото=рафије настају суко9и и

односи који !реносе !оруку, заним7ивости и емоције и7 је да то значе<е с@вати велики

B &нвер емирови8, .овор слике (Социолоки ас!екти новинске фото=рафије као с!ецифичне !оруке,


14

Слика > 'атна фото=рафија о9јав7ена у Paris –

match



9рој 7уди Унутра<и смисао фото=рафије моCе 9ити !оетски, лирски, @еројски,

драмски, =отово 9ило који !ознат човјеку

У ве8ини случајева фото=рафија =у9и своју јасно8у уколико није сним7енакоректно, то значи да з9о= лое= изотрава<а или неке дру=е =реке, на !рви !о=лед

није јасан с!о7а<и садрCај слике #еEутим, то не мора увијек 9ити разло= з9о= које= 8есе слика од9ацити $ко се садрCај на слици рас!ознаје и !орука која се <име !реноси није

неразум7ива, моCе се фото=рафија С& #-Z& сматрати до9ром

2.* +овинска фотографија , и&#е-у поруке и инфор#ације и #анипулације

У средствима масовни@ комуникација изузетно мјесто !редстав7ају новине са

својим атрактивним садрCајима, те@ноло=ијом конзумације, !ристу!ачности,

једноставности $ко је фото=рафија у својој те@ничкој, културној и информативној

функцији значајан до!ринос о!тим !ринци!има информисаности, онда је <ена у!отре9ау новинским листовима освјеCе<е и нови квалитет у атрактивности там!е

невне новине су друтвена, !олитичка =ласила која дјелују у конкретном друтву

са конкретним друтвеноQ!олитичким системом и конкретним друтвеним !орукама са

одреEеном садрCином У том смислу се на=лаава изузетан значај kте@ноло=ијеK новинскефото=рафије !о садрCају, фреквенцијама, величини, мјесту у листу, квалитету /е8

!оврне анализе у!у8ују да је новинска фото=рафија !редмет фаворизова<а и

мани!улације +ансира<е звијезда с!ектакла у о=ромном тираCу новина !редстав7анесум7иву *&СУ#JИ/У фаворизацију и мани!улацију која је карактеристична за

!отроачки менталитет и трCини карактер масовни@ медија1; kK %акоEе, фото=рафија у

новинама моCе својим садрCајем !остати !редмет-# мани!улације сама !о својој!ристрасној фаворизацији одреEене тематике и у=ла !осматра<а /елику од=оворност за

наведено има креатор новинске фото=рафије, укус !римаоца фото=рафије, као и идеолокасфера

У дневним новинама за које се инсистира да !остану о9јективан инфморатордрутвени@ з9ива<а нуди се свакодневно о9и7е разноврсни@ !орука При томе се

!остав7а ло=ично !ита<е о У /&"И С$ критериу К'И%&'ИУ#И#$ за селекцију

новинске фото=рафије, која тре9а да је адекватна датој ситуацији коју очовјековје8ује-/&К-/&5У&, о9јективна и !римјерена "а новинску фото=рафију данас се мо=у

у!утити 9ројне критике, како у !о=леду квалитета, фаворизова<а или неадекватности, као

и стереоти!ије Примјери стереоти!ије су вид7иви 9ез икакве оз9и7није анализе3

фото=рафије са састанака, конференција, снимци kрадно= !редсједитваK, !рво= реда У

ескалацији ови@ стереоти!ија =у9и се карактер аутентично= з9ива<а садрCаја, тедоминирају статички конце!ти Прималац !оруке је често у недоумици како да

интер!ретира фото=рафију у новинама *есум7во, !остоји велики 9рој kа!страктни@темаK које нису !о=одне за визуелну илустрацију #одерна там!а не моCе замислити

свој ус!је@ у ире<у 9ез актуелни@ вијести и илустрација У том !равцу се ан=аCују

1; &нвер емирови8, .овор слике (Социолоки ас!екти новинске фото=рафије каос!ецифичне !оруке, Сарајево, :;;F

1?



!рофесионални ре!ортери, а=енције и !оједини екс!ерти /еома је !ово7на ситуација када

!остоји мо=у8ност из9ора актуелне визуелне илустрације меEу ве8им 9ројем фото=рафија

за конкретну вијест Свједоци смо !онов7ени@ фото=рафија у новинама, немарности инеадекватности измеEу акуелне вијести и неактуелне фото=рафије П'И#&'G

+о=ичо !ита<е у креацији новина је да ли је актуелно истовремено и краткотрајноУ складу са о!тим токовима масовне !отро<е и !ролазности вриједости новинска

фото=рафија Cиви колико Cиве и дневне новине "а разлику од умјетничке, аматерскефото=рафије која ус!остав7а често емотивну везу, новинска фото=рафија као и новине

=у9и на актуелности ве8 с7еде8е= дана *овинска фото=рафија има задатак дјелова<а k^d_

O_ cYcSK (сада и овдје)11 *аводници !рву реченицу тре9а !реформулисати ако није диоцитата

RRR #$*ИПУ+$И$ Ф-%-.'$ФИ-# #ани!улација (ил TMcd`YgM_dV) значи вјето, стручно руковати или у!рав7ати

нечимP !рав7е<е !ословни@ смицалица1: *И& П-Z&6*- П-5ИJ$%И П-.+$/6&

И%$%-#, -П&% kK Фото мани!улација је те@ничка о9рада фото=рафије у ци7у ствара<а!ривида или о9мане Свр@а фотомани!улације је те@ничким !ромјенама уклонити

вид7иве недостатке са фото=рафије, додати одреEене елементе, додати и !одесити 9оју и

kоCивјетиK старе црноQ9ијеле фото=рафије, !одесити контраст, отрину

11 &нвер емирови8, .овор слике QСоциолоки ас!екти новинске фото=рафије као с!ецифичне !оруке,


1: #илан /ујаклија, +ексикон страни@ ријечи и израза, Просвета, ео=рад, 1BF1

1F



ФТ/0Ф34 56+Т00Т С78 Т69СТ" :+ ; С6 8 С6 +6<Т

706;6Т= 70 С=>4" 4/=?+;" С068 Т С=96 С70?... +6

;0< С78 С=96 Т?0Т @AB@ CDB" ?6E 8? +? 068 8

С=96 56+Т00<

).1 +астанак фото#анипулације

Иако се у новије вријеме стално диCе =лас !ротив о9раде и мани!улације уфото=рафији, чи<енице =оворе да

је фото=рафска мани!улација стара,

!рактично, колико и фото=рафија

.ло9ално !овезива<е идосту!ност рачунарски@

!ро=рама за мани!улацију нису

донијели неке велике новости у том!одручју, само су !роирили сазна<е

и освијестили !у9лику да су такве

!ојаве мо=у8е

Прве мани!улацијефото=рафијом америчко=

!редсједника $9ра@ама +иколна !редстав7а kмјеавинуK <е=ове =лаве и тијела јуC<ачко=

!олитичара \она Кал@уна

1A

Слика 4 $9ра@ам +иколн и \он Кал@ун



-ко 1B1; =одине у комерцијалним ате7еима стваране су !ородичне

фото=рафије тако то се !равила ком!озиција вие фото=рафија чланова !ородице

који у стварности и нису9или заједно *аиме,

<и@ови ликови су

исјецани са дру=и@фото=рафија, те

налије!7ени и !оново

фото=рафисани

*а фото=рафији из 1B>A

=одине $долф 2итлер је наредиоукла<а<е фи=уре озефа .е9елса (дру=и с десна) из ори=иналне фото=рафије

.одине 1B4: =одине на!рав7ен је k@еројскиK

!ортрет енита #усолинија тако то је из ор=иналне

фото=рафије укло<ен човјек који је !ридрCавао ко<а

1I

Слика ? #онтирана !ородична фото=рафија

Слика F езHса озефом .е9елсом

Слика A 2еројски !ортрет енита #усолинија



У новије вријеме, тачније 1BIB =одине настала је фото=рафија телевизијске

водите7ке -!ре /инфри "амјерка на овој форо=рафији 9ила је та то само =лава !ри!ада

-!ри, док је тијело k!осуEеноK од =лумице &н #ар=арет са фото=рафије настале десет=одине раније

*акон тосу терористи 1BBA

=одине

у9или ?Iстрани@ туриста у @раму 2ате!сут у &=и!ту, вајцарски та9лоид лиц је о9јавио

фото=рафију на којој се види како крв тече из @рама, а у ор=иналној фото=рафији се види

да је у !ита<у вода

Како 9и !оказали да на Универзитету у/исконсину студирају 7уди

1B

Слика I -!ра /инфри и &н #ар=арет

Слика B #онтирана крв умјесто воде



различити@ раса :;;; =одине на ве8 !остоје8у фото=рафију је додат $фроамериканац

У!рава Универзитета се !равдала да у !остоје8ем ар@иву нису мо=ли !рона8и !рикладну

-.-/$'$УnУ фото=рафију

Примјер

монтира<а је и

фото=рафија из :;;> .одине, која је настала ком9инацијом двије фото=рафије *акон ово=

скандала фото=раф са раднимискуством од >; =одина до9ио је

отказ у +ос $нEелес %ајмсу

Слика 11 Ком9инова<е двије слике

:;

Слика 1; одава<е лика на ор=иналну фото=рафију



У :;;4 =одини настала је

фото=рафија из9орне кам!а<е у С$Q

у *а ор=иналну фото=рафију не самода је додат лик \ор]а уа, не=о су и

војници ко!ирани

Слика 1: #онтаCа из9орне кам!а<е у С$Qу

/елики скандал у свијету изазвала је фото=рафија из :;;4 =одине *а фото=рафији

!ие3 kПадо9ранац ордоу је у9ио мо= оца и силовао ми сеструK

%оком ис!итива<а војник се клео да тоуо!те није 9ило на!исано, не=о само3

о9родоли маринци о сада није утврEено та је !рава истина

).2 9о#по&иција фотографијеа 9и се нека фото=рафија сматрала до9ром, она тре9а !риву8и и задрCати !аC<у

!осматрача, !реносе8и му !оруку и виEе<е аутора %о је ци7 фото=рафије који се !остиCе

универзалним ликовним алатом D ком!озицијом Ком!озиција је смислена из=рад<афото=рафије којом се ствара ред на слици, усклаEују сви елементи с ци7ем јединствене и

разум7иве цјелине #еEутим, исто !равило на једној фото=рафији моCда не8е вриједити

на дру=ој Сто=а је ваCно !оставити с7еде8а !ита<а3 та се као мотив уноси у сликуG

Какав 8е 9ити рас!оред на слициG "ато се 9а тај мотив !риказујеG Из ови@ !ита<а!роизлази !ет ком!озицијски@ фаза кроз које настаје свака фото=рафија3 ода9ир мотива,

:1

Слика 1> #онтаCа са нат!исом



смјетај мотива на слици, на=лаава<е мотива, истица<е дета7а на мотиву и

су9јективизација мотива

Одабир мои!а значи !ре!ознати неки о9јекат из стварности и !редвидјети како 8еон из=ледати на фото=рафији %ре9а размислити та 8е се мо8и разлучити, а то не,

И%И'$ $К- СИ П'&У"&+$ те је ваCно размислити о у=лу снима<а и како 8е тај мотивнај9о7е из=ледати на фото=рафији "м#$%а# мои!а &а '(и)* односно kкадрира<еK

изводи се !осматра<ем исто= кроз о9јектив фото=рафско= а!арата, те !ромјену <е=ово=из=леда ода9иром различито= видно= у=ла, уда7ености од о9јекта, те резом Како 9и

о9јекат !остао =лавни мотив фото=рафије, ода9иру И'$У се разни &а+и&и &а,(а%а!а-а

акле, на !рвом мјесту је ваCно до9ро смјестити мотив, а затим =а иста8и, на !римјерзаму8ива<ем !озадине (!оставка мале ду9инске отрине на фотоа!арату) или

!остав7а<ем разни@ филтера на о9јектив (!лави филтер за @ладне тонове, наран]асти за

то!ле) #отив се на фото=рафији моCе и накнадно иста8и разним те@никама (!ри развија<у код анало=не фото=рафије Dутр7авнаје развијача у не=атив, дуCим

екс!онира<ем фото!а!ира и сл или рачунарским !утем код ди=италне фото=рафије)

'и/а-$ д$а0а на фото=рафији !ридоноси задрCава<у !осматрачеве !аC<е у!раво нанајваCнијој тачки фото=рафије Код !ортрета су то очи, код цвије8а тучак с латицама итд

ета7и се истичу изотрава<ем, те евентуалним заму8ива<ем остатка слике

"*б#$)и!и1а/и#а мои!а је својеврсно !реное<е информације и осје8аја са

фото=рафа на !осматрача акле, фото=раф !риказује неки мотив онако како =а он види, ато !остиCе у!отре9ом разни@ те@ника снима<а и, !отом, о9раде фото=рафије Исти мотив

моCе се !риказати вие драматично или вие смирено у!отре9ом различите расвјете

Постоје разне мо=у8ности фото=рафско= а!арата којима се моCе !ости8и одреEени утисак

на фото=рафији3 дуCом екс!озицијом до9ија се високи к7уч (ен= ^dh^QeOi) ефекат1>, а!рекратком ниски к7уч (ен= gVa eOi) ефекMт14(( -сим те@ничким мо=у8ностима

фотоа!арата, развија<ем фотоне=атива или о9радом, одреEена !орука фото=рафија!остиCе се и намјета<ем мотиваP ако се ради о !ортрету, намјета се !олоCај и однососо9е с околином

).) 6ле#енти и правила ко#по&иције

#о=ло 9и се ре8и да је фото=рафија !реузела основна !равила ком!онова<а из

ликовне умјетности *а крају, о9је умјетности заснивају се на теорији о9лика У!раво танаука омо=у8ује сликарима и фото=рафима да у својим дјелима !ости=ну максимални

естетски утисак, те и@ на тај начин издвоје из =ру!е Када се слика ком!онује, ваCно је

о9ратити !аC<у на с7еде8е елементе3 кадар, !ерс!ектива, !равила о!тичке равнотеCе,!одручје интереса, линије, тонови и 9оје

1> *dh^QeOi ефекат D !реекс!онира<ем на електронички сензор или фото=рафски не=атив

!ада !ревие свјетла, те у на крају фото=рафија има велику количину свјетлости тј9јелинеP за ову те@нику о9ично се користе мотиви !астелни@ и свјетли@ тонова

14 jVa кеi ObOeM_ D !одекс!онира<ем на електронички сензор или фото=рафски не=атив!ада !ремало свјетла, те NO у коначници фото=рафија мно=о тамна

::



Кадрира<е (фран SMfUO D оквир слике), за!раво, значи смјета<е садрCаја на

слику *а количину, квалитет и форму садрCаја на фото=рафији моCе се утицати ве8 !ри

самом фото=рафира<у ода9иром фото=рафске о!реме Фото=рафски о9јективи са различитим Cариним ду9инама имају различите о!се=е видно= !о7а Преузети !асуси се

цитирају Сто=а, с о9јективом ве8е Cарине дуCине (F;; мм) !риказује се уда7ен дета7, а

с оним ма<е Cарине дуCине (до >; мм) !риказује се, најче8е, !анорама #еEутим, инакон фото=рафира<а се моCе накнадно одредити, евентуално, 9о7и кадар %о се чини

kреза<емK слике $ко се ради о анало=ној фото=рафији, рез се одреEује у тренутку

смјета<а слике на фото=рафску !одло=у Пове8а<ем слике сма<ује се садрCај који 8е сеналазити на фото=рафији $ко се ради о ди=италној фото=рафији, рез се одреEује !омо8у

рачунарски@ !ро=рама за о9раду фото=рафије (ofVWO p^V_VX^V`, p^V_VXSMÒ, jYcM`dS, p^V_V

pgYX и сл) Фото=рафија !уно= формата је фото=рафија на којој се

нису !римје<ивали додатни резови У=ао снима<а или ра)*р' има велики утицај наконачни из=лед садрCаја слике 'азличитим у=ловима снима<а мо=у се !ости8и ма<е или

ве8е деформације о9лика, о!ет зависно од о9јектива фотоа!арата У=ао снима<а

!редстав7а смјер о!тичке осе о9јектива (на=и9 фото=рафско= а!арата) у односу на мотив

који се снима 'азликујемо нормалну визуру која !одразумијева снима<е 9ез на=и9а нависини очију о<и ракурс и Cа97а !ерс!ектива су снима<а одоздо, док су =ор<и ракурс

и !тичја !ерс!ектива снима<а одоз=о -сим деформације о9лика, мије<ају се и односивеличина, то значи да се овом једноставном !ромјеном начина снима<а !остиCе

дру=ачији доCив7ај исто= садрCаја фото=рафије Када се на фото=рафији налази осо9а,

онда се исто такоодреEује !лан

фото=рафије %оталQ!лан фото=рафија садрCајно о9у@вата цјеловиту једну или вие осо9а

Сред<и !лан о9у@вата само једну цијелу осо9у лиCи !лан !риказује !ортрет од струка

на =оре Кру!ни !лан !риказује лице осо9е ета7 је ма<и дио осо9е План фото=рафијамоCе се и односити и на оне фото=рафије које садрCајно не !ри!адају !ортрету ета7и се

!риказују најче8е код макро фото=рафије (Cивоти<е, текстуре итд)

Перс!ектива (лат ÒUSdÒUO Q =ледати)

слуCи !остиза<у тре8е

димензије односно

ду9ине на сликама Уликовној умјетности

вијековима је изучавана

!ерс!ектива

.еометријска!ерс!ектива у ликовној

умјетности откривена јеу 1? виеку, а <ена карактеристика је !ро!орционално сма<е<е о9лика то су они вие

уда7ени #еEутим, у фото=рафији је мо=у8е остварити и остале !ерс!ективе које се

!ојав7ују у сликарству $тмосферска !ерс!ектива дјелује слично као и =еометријска, али

разлика је у томе то у атмосферској !ерс!ективи !остоји један о9јекат у тзв !рвом!лану, док су сви остали о9јекти иза <е=а у дру=ом !лану, те 9лиједе то су уда7енији У

:>

Слика 14 'акуси3 нормални, =ор<и и до<и



фото=рафије (лијева D десна) Симетрија се нај9о7е види на фото=рафијама класични@

=раEевина

:?

Слика 1F Симетрија



-!тичка равнотеCа се моCе !ости8и и код различити@ о9јеката коректним

кадрира<ем и то уда7ава<ем од центра равнотеCе *а тај начин се додаје (или одузима)теCина лаким !редметима и о9ратно %ре9а узети у о9зир да тамни !редмети дјелују

теCе од свјетли@, те је у !равилу за !остиза<е ста9илности 9о7е !риказати тамне

!редмете ма<е од свјетли@ %акоEе, ста9илна ком!озиција је она на којој се от!ички теCиелементи налазе ис!од о!тички лаки@ *ајче8е се ради о ве8им о9јектима који су

!рема искуству теCи од ма<и@, сто=а таква ста9илна ком!озиција ствара о9лик трокута тј

!ирамиде

'итам је !онав7а<е неко= о9лика, тона или 9оје на слици и <им се !остиCединамика #отиви за такве фото=рафије најче8е су о9лици !о!ут о=рада, дрвореди, и

слично "латни рез једно од !равила о!тичке равнотеCе о којем се зна јо из времена

$нтичке .рчке "латни рез је систем ве8е= и ма<е= о9лика =дје се ве8и односи !ремама<ем као цјелина !рема ве8ем Из златно= реза !роизлазе и !одручја интереса на

фото=рафији 5есто се !оми<е !равило тре8ина, које је за!раво !одјела слике на три дјела

окомито, те три дјела водоравно чији је меEусо9ни однос !рема !равилу златно= реза

%ачке сјецита ти@ линија су за!раво тачке интереса %о значи да оно то се у тој тачки нафото=рафији наEе, !риву8и 8е !аC<у !осматрача, односно да 9и фото=рафија 9ила

заним7ива и разум7ива, !оCе7но је смјестити мотив у једну од тачака интереса

:F



Слика 1A Правило тре8ина

#еEутим, !остоје четири тачке интереса од који@ свака носи дру=ачију теCину,

односно ваCност %о је зато то се на слици разликују четири квадрата од који@ је један!риродно kтеCиK од дру=о= .ор<и десни квадрат !ривлачи највие !аC<е и з9о= то=а је

он најваCнији, те је и тачка интереса у овом квадрату исто тако најваCнија на

фото=рафији Слиједе !рема ваCности =о<и лијеви, до<и десни, те до<и лијеви квадрат+ијева страна слике дакле има ма<у ваCност од десне, те !о=лед 9рзо !релази тај дио

слике и задрCава се на десном #отиви смјетени на десној страни фото=рафије

задрCавају !аC<у !осматрача, док они смјетени на лијевој страни остав7ајуком!озицију отвореном, те !о=лед 9јеCи с мотива и траCи то слиједи

Слика 1I -!тички квадрати

-но то усмјерује !осматрачев !о=лед на фото=рафији јесу линије %о су =раницеизмеEу свјетли@ и тамни@ тонова, те у линеарним ком!озицијама надомјетају цртеC

%акве ком!озиције вие долазе до израCаја ако се ради о црноQ9ијелој фото=рафијиСмјетај и смјер линија моCе !ове8ати значај садрCаја фото=рафије *а линеарним

ком!озицијама тре9а !остојати једна =лавна линија, те тре9а водити !рема тачки интереса

У случају да излази из кадра, води !о=лед са слике, то моCда није увијек !оCе7но.лавну линију !оду!иру !омо8не, које су кра8е и танке +иније на фото=рафији мо=у 9ити

стварне, зами7ене и !си@олоке Стварне линије су оне које у стварности !остоје3

:A



ру9ови з=рада, намјетаја, цеста, оквири и слично "ами7ене линије су не!остоје8е

линије које моCемо оцртати с!аја<ем о9лика или !окрета који се меEусо9но ло=ично

!рате Пси@олока линија је она коју ствара доминантни !о=лед на слици, те одводи!роматрачев !о=лед у неком смјеру Све наведене линије мо=у 9ити водоравне, окомите и

дија=оналне

Слика 1B "ами7ена водоравна линија и стварне вертикалне и дија=оналне линије

/одоравне линије !руCају највие мирно8е Примјер водоравне линије је линија

@оризонта -комите линије воде !о=лед одоз=о !рема доле и најче8е се !овезују с!ојмовима висине и монументалности -комити смјерови 9и тре9али 9ити изразито равни,

јер на=нути !онитавају мирно8у, те стварају утисак руе<а ија=оналне линије се врло

често !риказују како 9и се истакло крета<е и <е=ов смјер

+иније на фото=рафијама често стварају =еометријске ликове %роу=лови и

!ирамиде, ако им је вр@ ироко= у=ла, слика је !рилично ста9илна Ком!озиције које

стварају ове о9лике најче8е теCе висинама и монументалности -9лик лука најче8е

!одразумијева отворену ком!озицију, то значи да мотив излази из кадра, те самим тимдаје одреEену динамичност фото=рафији -вали и круCнице чине ком!озицију затвореном,

те задрCавају !о=лед на =лавној тачки интереса С!иралне и kцикQцакK линије остав7ају

утисак !онав7а<а, одностно ритма, али и немира тј динамике

%онови су елемент фото=рафије који има најве8у уло=у у црноQ9ијелој фото=рафијиУ црноQ9ијелој фото=рафији они имају најве8у мо=у8ност модулације, а =ранице измеEу

свијетли@ и тамни@ тонова воде !о=лед !рема тачки интереса Код фото=рафије у 9оји,

!отре9но је о9ратити !аC<у на дјелова<е свјетла и сјене на 9оје, јер се често моCедо=одити да коначни за!ис 9уде нарочито дру=ачији од 9оја у стварности У црноQ9ијелој

фото=рафији мо=у се !ости8и разни утисци и врсте свијетли@ и тамни@ тонова, а на <и@ се

дјелује !ромјеном !олоCаја и врсте освјет7е<а У анало=ној фото=рафији на слику семоCе и накнадно дјеловати у!отре9ом фото!а!ира различити@ својстава или !ромјеном

времена развија<а фотоне=атива У ди=италној фото=рафији накнадно уреEива<е слике се

о9ав7а !омо8у рачунара

%онови имају велику уло=у у ствара<у от!ичке равнотеCе на слици Уколико је!оCе7но да ком!озиција 9уде ста9илна, тамније тонске !оврине тре9а смјестити доле, а

:I



свијетле =оре а 9и се !о=лед задрCао на слици, тамни тон је 9о7е смјестити уз десни

крај слике, јер он задрCава !о=лед !осматрача Саме за се9е, 9оје чине ваCан елемент

ком!озиције и мо=у 9ити на слици и у улози мотива *а !очетку је ваCно !ознавати кру=9оја и <е=ове карактеристике и из то=а =радити ком!озицију Кру= 9оја састоји се од три

!римарне (црвена, Cута, !лава) и три секундарне 9оје (наран]аста, 7у9ичаста, зелена)

Секундарне 9оје у кру=у 9оја налазе се свака !оједина измеEу двије !римарне Када секом!озиција ствара 9ојом, често се !оми<е ком!лементарни контраст

2ом3($м$&ар&и )о&ра' је ком9инација двије 9оје

из кру=а 9оја, од који@ је једна !римарна, а дру=а секундарна смјетена на су!ротнојстрани кру=а Свака 9оја одликује се тоном, свјетлином и заси8е<ем %он значи да је нека

9оја или !лава, црвена, наран]аста итд Свјетла или тамна 9оја зависи о количини 9ијеле

9оје у се9и $ко је нека 9оја вие заси8е<а, значи да у се9и има малу количину сиве,

односно ако је црвена 9оја интензивна, значи да је заси8ена, у су!ротном, !остаје за=асита

тј kма<е чистаK Ком!лементарни !арови се меEусо9но разликују !рема заси8е<у, то јевеома ваCно код !ланира<а ком!озиције 9ојом ок су црвена и зелена =отово једнако

заси8ене у омјеру 131, у ком!лементарном контрасту !лаваQнаран]аста, наран]аста 9оја јевие заси8ена и налази се у омјеру са !лавом >31 Ком!лементарни контраст CутаQ

7у9ичаста налази се у омјеру ?31 Према овим омјерима

моCе се зак7учити да се о!тичка равнотеCа на слици моCе!ости8и !равилним ре=улиса<ем количина 9оја које су у

ком!лементарном контрасту $ко на слици !реовладавају

н!р !лава и наран]аста 9оја, !лава 9и тре9ала 9ити

!равилно смјетена, те у ве8ој количини у односу нанаран]асту

:B

Слика :; Кру= 9оја



Када се =овори о ком!озицији 9ојама разликују се ком!озиције изразитим 9ојама,

!ри=уеним 9ојама, контрастним 9ојама, складом 9оја, !ревладавају8е 9оје, издвојене

9оје, те не!риродне 9оје Изразите 9оје су јако заси8ене 9оје, а нај9о7е се мо=у снимити!ри дневном свјетлу или !ри директној расвјети Изразите 9оје

јо вие долазе до израCаја ако се налазе на неутралној

!озадини Су!ортно овој ком!озицији је она !ри=уеним 9ојамаакле, то су 9оје ниске заси8ености, те су адекватне за !остиза<е

!астел ефекта и утиска смирености %акве ком!озиције до9ијају

се корите<ем дифузно= и сла9ије= свјетла Склад 9оја !отиCеако се на фото=рафији измје<ују двије до три 9оје које се у кру=у

9оја налазе једна до дру=е вије сусједне 9оје из кру=а 9оја

мјеа<ем дају сиву тј неутралну 9оју %о значи да ком!озиција

складом 9оја ствара утисак смирености и о!утености, тим виеако су 9оје ма<е заси8е<е Контрастне ком!озиције до9ијају се

у!отре9ом то!ли@ и @ладни@ 9оја различите свјелине и

заси8ености 0то је свјетлина измеEу два тона вие различита,

то је контраст ве8и Ком!озиција издвојеном 9ојом значи да јесамо једна 9оја у тачки интереса на фото=рафији и она се издваја

контрастном заси8ено8у и свјетлином у односту на !озадинуПревладавају8а 9оја на ком!озицији значи да се једна 9оја налази

на цијелој слици, доминира и ствара основни утисак (@ладно8а, то!лина, смиреност итд)

Ком!озиција не!риродни@ 9оја најче8е се до9ија накнадном о9радом фото=рафија, акористи се за !остиза<е !осе9ни@ ефеката

).* ;анипулација фотографско# ко#по&ицијо#

анас !остоје 9ројне те@ничке мо=у8ности које омо=у8ују фото=рафима да сефото=рафијом изразе на или или различите и креативне начине а 9и се нека фото=рафијаиздвојила из мнотва, <ен мотив тре9а 9ити !равилно !риказан и сним7ен тако да

!ривуче !аC<у !осматрача, а да 9и то !ости=ао фото=раф мора !ознавати ком!озицијска

!равила фото=рафије и досту!ну те@ноло=ију Када је ријеч о фотоа!аратима као основномсредству за рад фото=рафа, !остоје анало=ни и ди=итални -сновна разлика је та да

анало=ни фотоа!арати као медиј за !о@ра<ива<е фото=рафија користе фото=рафски филм,

а ди=итални користе електрониски '.1? сензор који у тренутку окида<а !римаинформацију о фото=рафији и !одатке а7е медију за !о@ра<ива<е Филмски не=атив се

до9ија развија<ем филма и омо=у8ује снима<е фото=рафија на фото!а!ир нео=раничено

мно=о !ута онедавно, анало=на фото=рафија је имала !редност када је у !ита<у 9ила

фото=рафија велики@ формата (рекламна фото=рафија на ]ам9оQ!лакатима) з9о=мо=у8ности квалитетније= уве8а<а слике до 1: !ута, али развојем те@ноло=ије, данас се

једнак квалитет !остиCе и у ди=италној фото=рафији Квалитет фото=рафије настале

1? 'езолуција фотосензора означава 9рој '. Q (ен= qOf rUOOc sgYO) адитивни модел 9оја у којем се

са9ира<ем основни@ 9оја до9иNа 9ијелаP у овом моделу основне 9оје су црвена, зелена и !лава, те су

ода9ране !рема осјет7ивости 7удско= ока

>;

Слика :1 Изразите 9оје



ди=италним !утем мјери се !рема мо=у8ности фотосензора тј !рема резолуцији !иксела 1F

који се налазе на <е=овој !оврини Jи@ова уло=а је ствара<е !одатака о слици након

освјет7ава<а Пиксели имају исту уло=у коју у анало=ној фото=рафији имају зрна една одваCни@ карактеристика фотоа!арата је формат филма или сензора на којем 8е слика 9ити

!риказана анас стандардни формат !редстав7а kgOdSMK формат (:4t>F мм) #еEутим,

!остоје различити формати, зависно од !роизвоEача, односно о самом фотоа!арату и<е=овој намјени (1;t1?цм, 1;t1I, те !анорамски 1;t:?цм, 1;t>?цм) ило да је ријеч о

анало=ном или ди=италном фотоа!арату, формат саме фото=рафије =отово се увијек моCе

накнадно одредити kреза<емK фото=рафије $ко је !отре9но оставити фото=рафију у!уном формату, онда је ваCно ода9рати !рави формат фотоа!рата

'азличите ситуације за@тијевају !равилан ода9ир о9јектива, а они се меEусо9но

разликују !о Cариним ду9инама и !ро!орционално томе ирином у=ла које мо=у

снимити %елео9јективи снимају до F;; мм Cарине ду9ине, тј слуCе снима<у јакоуда7ени@ мотива %акоEе, телео9јективи имају ма<у свјетлосну мо8, тј за@тијевају ве8е

отворе 9ленде 0ирокоу=аони о9јективи имају мо=у8ности су!ротне од телео9јектива,

имају малу мо=у8ност !ове8а<а и снима<а уда7ени@ о9јеката, али су зато !о=одни заснима<е !анорама *ормалниHстандардни о9јективи су они измеEу, који дјелимично

задово7авају карактеристике и ирокоу=аони@ и телео9јектива /аCан дио фото=рафске

о!реме је и расвјета Уколико се ради о фото=рафији !рироде током дана, умјетна расвјета

у=лавном није !отре9на #еEутим, дневна свјетлост моCе се искористити имани!улиса<ем, усмјеравају8и је у Cе7еном смјеру рефлектују8им !лочама или

једноставним !омица<ем фотоа!рата !рема или да7е од Сунца "ависно од временски@

услова, !оCе7но је у!отрије9ити !равилан филтер (!ро=рамирани или екстерни) закорекцију 9оје У затвореним !росторијама најче8е се користи електронски 9лиц на

фотоа!арату

Познава<е фото=рафске те@ноло=ије омо=у8ује фото=рафима !равилан ода9ир и рукова<е ода9раном о!ремом, дакако са крај<им ци7ем снима<а те@нички коректнефото=рафије Фото=рафија се сматра те@нички коректном онда када су Cарина ду9ина и

отвор 9ленде 9или !рила=оEени сниманом о9јекту

).F Садржај фотографије и прено%е!е поруке ?3 +С=? ?6E ;<" 9

+696 6=6;6+Т6 Т69СТ.

У најирем значе<у !орука је о9јекат комуникације Комуниколо=ија сматра да је

!орука медиј који !реноси информацију, !ослату од извора !римаоцу комуникацијским

каналима Фото=раф !утем фото=рафије а7е !оруку !осматрачу Смисао из које= слиједи!орука на фото=рафији настаје садрCајем Све досад наведено о ком!озицији и

те@ноло=ији фото=рафије тре9а с@ватити као алат у ствара<у садрCаја фото=рафије акле,

о9лик, величина и !олоCај о9јеката из !рироде 9и8е !ренесени на дводимензионалнуфото=рафску !одло=у #еEутим, 9итно је да меEу <има !остоји ред и меEусо9ни однос

1F Пиксел (ен= dtOg Q тMчка) тMчка у рачунарској =рафици која означава најма<у (основну) јединицу од које

је слика састав7ена

>1



како фото=рафија не 9и 9ила само !лоча са линијама и 9ојама ру=им рјечима, до9ра

фото=рафија мора имати смисао и садрCај, јер 8е само тако !орука фото=рафа сти8и до

!осматрача Свака фото=рафија садрCи с!о7а<е и унутра<е елементе С!о7а<иелементи су сви о9лици (9оје и линије), који су вид7иви на !рви !о=лед Унутра<и

елементи су они чије значе<е тре9а с@ватити #еEу с!о7а<им елементима фото=рафије

настају суко9и и односи који !реносе !оруку, заним7ивости и емоције и7 је да тозначе<е с@вати велики 9рој 7уди Унутра<и смисао фото=рафије моCе 9ити !оетски,

лирски, @еројски, драмски,

Као садрCај који највие дјелује на !осматрача, односно, који =отово увијек

заоку!7а <е=ову !аCа<у јесте сам човјек Фото=рафије !ортрета увијек !ривлаче !аC<уФото=рафије разни@ осо9а, 7уди у о9ав7а<у разни@ активности, !рикази <и@ови@

меEусо9ни@ односа и емоција, слике за9аве и Cивота, теме су које =отово увијек !реносе

јасне !оруке зато то им је !осматрач нај9лиCи и лако се са <има !оистовје8ује#еEутим, !оCе7но је 9ило коју тему и мотив !риказати на свјеC и заним7ив начин,

складан или ду@овит, како =од фото=раф мисли и осје8а Комуникација са !осматрачима

није о=раничена само на тематику !ортретаP фото=рафије крајолика, временски@ условаили Cивоти<а једнако тако мо=у !ослуCити *а матовите начине, фото=раф моCе

изузетно до9ро и вјерно дочарати атмосферу, динамику, акцију или !асивност

>:



Ru -'$$ У *-/И*СК- Ф-%-.'$ФИИ, .& & .'$*И$ GСвака о9рада фото=рафије која не наруава садрCај фото=рафије, 9ез !ревие

мије<а<а 9оје, тона и контраста у новинској фото=рафији је дозво7ена %о се !осе9но

осјети у там!и, јер о9раEена фото=рафија моCе врло до9ро из=ледати на монитору, а

тотално дру=ачије на !а!иру

"9о= то=а, у великим свјетским а=енцијама !о!ут 'ојтерса, $соијетед Преса, $ФП,

итд фотоо!ира<е није дозво7ено у великој мјери -но то је до!утено је основна

о9рада која о9у@вата корите<е алата 3 crop (исјеца<е), SVc_UMX_, WUdh _cOXX и !онекад

gOlOgX

#ани!улација фото=рафијом, односно <ена те@ничка о9рада са со9ом носи !ита<а о

етици и естетици #но=е измјене на фото=рафијама су ураEене са намјером да се да

7е!ота фото=рафији С једне стране, имамо естетику која се 9ави !риродом 7е!оте,умјетно8у и укусом, и стварима које су !ријатне за =леда<е С дру=е стране, етика као

наука о моралу истраCује смисао и ци7еве морални@ норми, основне критеријуме за

морално вреднова<е, као и заснованост и извор морала Постав7а се !ита<е када када

теC<а за естетиком кри !равила етике -/- С/& И#$ У У/-У

>>



Слика :: Примјери дозво7ене фотомани!улације ('ојтерс)

&стетика у медијима је, !оред етике у медијима, !римарна кате=орија, и тијесно је

!овезана са <ом Полазна !рет!оставка #арала #еклуана је да медији !редстав7ају!роире<е 7удске чулности, те из то= за!аCа<а !остаје јасно да је сусрета<е естетике и

медија не само мо=у8е, не=о и !риродна и !лодотворна ствар &стетичка !исменост и

естетска култура мо=у знатно до!ринијети развоју медијске !исмености и медијскекултуре Права, о9авезе и естетске норме у новинарству креирају како сами новинари, тако

и остали 7уди који СУ И'&К%*- И+И *И'&К%*- У /&"И С$ *-/И*$'С%/-#

имају директне или индиректне везе са новинарством У новинарском !ослова<у естетикасе остварује кроз !от!уно конкретне и лије!е о9лике израCава<а, ком!озиције и

структуриса<е информација

>4



Слика :> &стетска !ромјена фото=рафије

едан од !римјера kестетско= уреEе<аK фото=рафије, али и !римјер недозво7ене

фотомани!улације односи се на фото=рафију коју је снимио ли9анонски фото=раф $днан2а] након на!ада израелске авијације Изнад =рада се диCе =усти, црни дим, а све из=леда

уCасно и драматично (осим кру=ова које је оставио алат из Фотоо!а (SgVcO _VVg)) 'ојтерс

је о9јавио фото=рафију, али је у9рзо !овукао, јер је 9ило очи=ледно да се ради о

фотомонтаCи У сао!те<у су трвдили да је 2ај демантовао намјерну мани!улацију и!окуао се о!равдати =рекама !ри !окуају укла<а<а тра=ова !раине, раде8и !ри

лоим свјетлосним условима -длучено је да се <е=ове фото=рафије вие не8е

!ри@ватати, нити о9јав7ивати

Слика :4 Примјер недозво7ене фотомани!улације

%ермин новинарска о9јективност !очео се користити у :; вијеку да 9и изразио став

медија !рема не!ристрасности, али и да 9и се !осленици јавне ријечи !одстицали да

!риказују свијет онаквим какав он заиста јесте *ије ријеткост да о9јав7ена вијест није

>?



тачна, а фото=рафија која је !рати није адекватна Фото=рафија и вијест су !одлоCни

кваре<у и мани!улацији, а ни новинари нису најот!орнији на мани!улације или на то да

сами !остану мани!уланти 1A '( *овинари то чине и свјесно и несвјесно, навијају8и засвоју нацију, !артију, засту!ају8и ставове власника медија у коме су за!ослени /ласници

медија слуају за@тјеве трCита чиме k!окрива<еK до=аEаја лимитирају 9у]етом, !а је

јасно да су медији у слуC9и они@ који !осједују !олитичку и економску власт %акоEе,!остав7а се !ита<е та читаоци очекују од медија (дневни@ листова) D да ли су то

9ла=овремене, о9јективне и истините информацијеG #но=и меEу читаоцима, слуаоцима и

=ледаоцима Cеле да и@ медији за9ав7ају у сло9одно вријеме Фото=рафија, као један од!родукта медијске !роизвод<е, је саставни дио владају8е културе која је неминовно

!овезана са идеоло=ијом

*.1. Свјетске #едијске ку$е и #онтира!е истине

У ав=усту :;1: =одине откриврено је да је 9ечки лист kКронен цајтун=K (vUVcOcwOd_Ych) мани!улисао фото=рафијама како 9и дочарао ситуацију у Сирији и тамо<и

реCим аара ал $сада

Слика :? #ани!улација у Кронен цајтун=у

*а о9јав7еној фото=рафији !риказан је разруени =рад $ле!, Cена са !утном

тор9ом у руци у !рат<и мукарца са 9е9ом у наручју Контролни ор=ан аустријски@медијски@ власника, издавача и новинара (Пресерат) утврдио је да су =рафичари Кронен

цајтун=а злоу!отрије9или фото=рафију 9рачно= !ара са дјететом из а=енције &П$, а!озадина фото=рафије је !реузета од 'ојтерса (у !ита<у је 9ио =рад 2омс)1I .лавниуредник 9ечко= листа о9јаснио је да није ријеч о мани!улацији, ве8 о !ро!усту

1A *еда %одорови8, *овинарство интер!ретативно и истраCивачко, Факултет !олитички@наука ео=рад, :;;:

1I Политика онлајн (^__`3HHaaa Vgd_deMUXHUYWUdeOHxlO_HyVc_dUMcNOQdX_dccOQYQxdUdNdg_^_Tg)$%У#

>F

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Montiranje-istinne-u-Siriji.lt.html




уреднитва јер читаоцима није !редочено да је ријеч о дочарава<у чи<енично= ста<а у

$ле!у Поменути !римјер није једина =река Кронен цајтун=а *аиме, када је @оландски

!ринц настрадао у лавини у $устрији, Кронен цајтун= је десет =одина стару фото=рафију@оландске кра7ице kу9ациоK у фото=рафију =лавно= улаза у 9олницу =рада Инз9ур=а

Слика :F #онтаCа са старом фото=рафијом @оландске кра7ице еатрикс

Иранска новинска а=енција ди=итално је измијенила @а7ину коју је #иел -9ама

о9укла како 9и у ук7уче<у уCиво из ијеле ку8е о9јавила до9итника -скара у кате=орији

*ај9о7и филм Како су навели !рва дама С$Qа није из=ледала !римјерено стро=имисламским !равилима одијева<а

>A

Слика :A Измије<ена @а7ина #иел -9аме



У средиту рас!раве Иран се и наао након то су тамо<и дрCавни медији на

фото=рафијама министра инострани@ !ослова &У Кетрин &тон са иранским

!ре=оварачем Саедом \алилијем сним7еним на !ре=оворима воEеним у Истам9улу,кори=овали деколте који им се чинио !ресло9одан1B

Слика :I Кори=ован деколте Кетрин &тон

Израелски лист 45omen 65alehti о9јавио је фото=рафију инау=урације

новоиза9рани@ министара, ук7учују8и и двије Cене *акон то=а је дневни лист zM_Of

{OOTMc !реузео !оменуту фото=рафију ди=итално из9рисао Cене, а додао фи=уре двамукарца

1B &$ |VUgfudOa (^__`3HHaaaOcfYUdchMTOUdSMSVTH^VTOH:;1>H:H:?HdUMcQbOM_YUOQ_V`QdUMcQcOaX`MÒUQÙV_OS_XQ_ÔQVXSMUXQbUVTQTdS^_Tg) $%У#

>I

http://www.enduringamerica.com/home/2013/2/25/iran-feature-top-iran-newspaper-protects-the-oscars-from-mic.html






Слика :B

риса<е Cена са слике,

додава<е мукараца

&=и!атске

новине у!отрије9иле су фотоо! на заним7ив начин Предсједник &=и!та 2осни #у9аракстав7ен је ис!ред свјетски@ лидера, тако да из=леда да =а !редсједник С$Qа арак -9ама,

воде8и ара!ски !олитичар #а@муд $9ас, кра7 $9дула@ RR и !редсједник Изреаела

е<амин *ета<а@у !рате

Слика >; #у9арак ис!ред свјетски@ лидера

У 9ројним свјетским медијима као kмајсториK фотомани!улације оције<ени су

корејски медији Постоје 9ројни !римјери фотомонтаCе који од сјевернокорејски@званичника !раве !редмет =ло9ално= !одсмијава<а *а фото=рафији која се !ојавила у

новем9ру :;1> =одине неко је, очи=ледно, за9оравио да официрима који корачају ка

>B



с!оменику са цвије8ем у рукама додати и <и@ове сијенке, !а официри из=ледају као да

ле9де у вазду@у

Слика >1 ФотомонтаCа корејски@ официра

*а са@рани Ким \он= +иа у Пјон=јан=у, !рестоници Сјеверне Кореје, !ојавила се

фото=рафија ]иновско= војника

Слика >: \иновски војник на са@рани Ким \он= +иа

4;



Слика >> Уве8ана фото=рафија војника

-/& /И& Ф-%-.'$ФИ& #-.У ИnИ "$&*- И+И С$#- 'У.$

*а уве8аној фото=рафији се види да је овај ]ин 9ар за >; до 4; одсто вии од

своји@ са9ораца $ко се узме да у !ослед<ем реду стоје највии војници и да су они

!росјечно високи, на !римјер, 1A? центиметара, !ореEе<ем у [Фотоо!у[ долази се до

зак7учка да је мистериозни =и=ант висок 9ар :4? центиметара $ко, !ак, у !ос7ед<ем

реду стоје најниCи војници, корејски ]ин 9и мо=ао да 9уде висок око :>? центиметара :;

ПИ0И p}~•~x}~p R•ojR€~y

*.2 +овинска фото#онтажаG #огу$ности и ри&ици

Корите<е фотомонтаCе у медијима је изазовно и ризично #но=е новинарске

ор=анизације ус!оставиле су етичке стандарде који за9ра<ују у!отре9у фотомонтаCакојима се ствара илузија реално= $меричко удруCе<е !рофесионални@ фоторе!ортера

(*ПП$) у свом је кодексу савјетовало чланове да kне мани!улиу фото=рафијама ‚којемо=у завести !у9лику и нетачно !редставити су9јектеK П'&У"&%- С$G $социјација

медијски@ фото=рафа *езависно= удруCе<а новинара Ср9ије сао!тила је :;;F =одине да

:; лиц онлајн (^__`3HHaaaWgdSUXHuOX_dHxlO_H:BII:BHpVhgOfMN_OQXgdeOQydX_OUdVƒcdQfƒdcVlXedQlVNcdeQcMQXM^UMcdQvdTQ„ƒVchQRgM) $%У#

41

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/298829/Pogledajte-slike-Misteriozni-dzinovski-vojnik-na-sahrani-Kim-Dzong-Ila






се у средствима јавно= информиса<а све че8е о9јав7ују монтиране фото=рафије и

у!озорила да то !редстав7а =ру9о кре<е етички@ !ринци!а новинарства

*овинарска удруCе<а у осни и 2ерце=овини немају !рецизну одред9у офотомонтаCама у свом Кодексу за там!у, осим члана ? (k%ачно и фер извјетава<еK) у

којем се наводи да kновине и !ериодична изда<а не8е о9јав7ивати нетачне, кривонаводе8еи искрив7ене материјале у виду фото=рафијаK и да kфото=рафије и документи не смију

9ити фалсификовани иHили коритени на кривонаводе8и начинK:1

*.) Фото#онтажа , сатираH лажни доку#ентари&а#

'азлика измеEу фотомонтаCе као сатире и оне која лаCира документаризам зарад

сензационализма NO разлика измеEу морала и неморала::

'( Појам фотомонтаCе је врло!о!уларан и одома8ен и у свијету и код нас -ва те@ника ком9инова<а и с!аја<а вие

фото=рафија у једну је данас, за@ва7у8и модерној о!реми и рачунарском !ро=раму

Фотоо!, узна!редовала до савренства

:1 Кодекс за там!у и онлајн медије (^__`3HHaaalƒXWMHdcfOt`^`G

V`_dVc…SVT†SVc_Oc_‡ldOa…MU_dSgO‡df…:1I‡R_OTdf…B) $%У#

:: #едија центар, *овиске фотомотаCе3 !одвале, !о@вале, сатира, Сарајево :;;I

4:

http://www.vzs.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=218&Itemid=9






"а мно=е је, у меEувремену, фотомонтаCа !остала !ри@ват7ива, о!равдана, !а и

нуCна (у маркетин=у, умјетности, сатири), док је за дру=е и нада7е у!итна и ос!оравана

(као информација у медијима, !олитичким кам!а<ама) *е мо=у се, наравно, свефотомонтаCе у медијима назвати

фалсификатом Уколико је фотомонтаCа

коментар или сатира, мора се вредновати!рема тим критеријУ#има Као

ус!јела или неус!јела, до9ра или лоа, али у

сваком случају као нови медијски изразизное<а става /&"$%И И *& #-Z&

'&5&*И$ П-5&%И С$ К$- У -/-#

С+У5$У, $К+& П'&Ф-'#У+ИС$%И

Као ми7е<е које мора 9ити зати8ено одсудско= !ро=она Фалсификат као илузија

реално= мотивисана !отре9ама сензације,

!одиза<а тираCа,

=леданости *еријеткоодреEена и !олитичким

!отре9ама -ву врстуфотомонтаCа данас

највие у!раC<авају

9ројни та9лоиди да 9иkвизуализиралиK К'-$%И"$# не!ровјерене и

!олу!ровјерене !риче Примјер је

фотоо!ирана фото=рафија фуд9алера +ионела

#есија са стри!тизетом о9јав7ена уар=ентинском та9лоиду Пронто

-з9и7нији@ !римјера !олитички@

мотивисани@ фотомонтаCа 9ило је !уно и наовим !росторима Сарајевски недје7ник kаниK !онекад на насловној страни о9јав7ује

фотомонтаCе Како наводе из редакције ово= недје7ника, о9јав7ене фотомонтаCе не

!редстав7ају факто=рафију, ве8 одраCавају <и@ов став, најче8е у форми сатире у односуна !олитичаре, вјерске воEе, воде8е јавне личности *а једној од насловница kанаK (из

:;;I =одине) о9јав7ена је слика тада<е= !ремијера 'е!у9лике Ср!ске #илорада одика

у друтву два мајмуна D сви о9учени у смокин=е и са ле!тир манама D са насловомkСензационално3 одик !ронаао !артнере у ФедерацијиˆK

4>

Слика >4 Фотоо! #есија са стри!тизетом



%&2*И5КИ С'&И%И

*едје7ник ани на исти начин !рави фотомонтаCе, као и @рватски сатирчноQ

!олитички недје7ник kФерал три9јунK, који је, иначе, свој ими] из=радио на

фотомонтаCама У овом недје7нику о9јав7ено је вие од 1?; фотомонтаCа, алисатирично= карактера %аква је и чувена насловна страна са Фра<ом %уEманом и

Сло9оданом #илоеви8ем у интимној !ози, у вријеме рата док су они 9или !редсједници

2рватске и Ср9ије

*.* ;анипулација ратни# фотографија#а

Познаваоци 5&.$G тврде да

лаCирана ратна фото=рафија !остојиколико и само снима<е ратни@

деава<а и да оне и=рају су!тилну, али

значајну уло=у у ратној 9ор9и У!ос7ед<е вријеме стручна јавност израCава

оз9и7не сум<е у вјеродостојност мно=и@

култни@ фото=рафија %алас k9илдова<аL иkминка<аK ратни@ фото=рафија, зарад

снаCније= ефекта, 9ио је !рисутан и у рату у

осни и 2ерце=овини

Фото=рафија коју су Пени #арал и&д /улами С/$ И#&*$ К-$

-И6&ZИ# У "$.'$И ПИ0&0

-'И.И*$+*-, $ У УК-+ИК- И2

44

Слика >? *асловница ана Q одик са

k!артнеримаK у Фи2

Слика >F Сатирична фотомонтаCа у Ферал

%ри9јун



П-#ИJ&0 У *$С%$/КУ, С$#- П'&"И#& лансирали у свијет !реко ејли #ирора A

ав=уста 1BB: =одине са насловом kелсен B:K наводно !риказује ло=ор %рно!о7е *M

фото=рафији се налази #услиман Фикрет $ли8, фото=рафисан изван ло=ора %рно!о7а и=о до !ојаса Jе=ов ка@ектични торзо у9јеEује !осматрача да је <е=ово ста<е !ос7едица

из=лад<ива<а у ло=ору, су=ерисана рамом од 9од7икаве Cице Фото=рафија је !остала

сим9ол за !редстав7а<е нови@ нациста и <и@ови@ концло=ора

Слика >A Фото=рафија Фикрета $ли8а у ло=ору %рно!о7

Као !римјер ратне !ро!а=анде истиче се једнM фото=рафија ср9ијански@ /ечер<и@

новости /ечер<е новости су 1BB4 су о9јавиле слику ср!ско= сликара Уроа Преди8а

[Сироче на мајчином =ро9у[ (у7е на !латну) из ‰R‰ вијека, као актуелну фото=рафију

дјечака из Сре9ренице [на =ро9у оца, мајке и остале род9ине:>

Изврни од9ор *езависно=удруCе<а новинара Ср9ије сматра да су !оједини медији крајем осамдесети@ и !очетка

деведесети@ =одина :; вијека до!ринијели расту меEунационали@ нетр!е7ивости, !а су I

јула :;;B =одине !однијели кривичну !ријаву %уCилатву за ратне злочине 'е!у9ликеСр9ије !ротив од=оворни@ осо9а:4

:> /ики!едија сло9одна енцикло!едија, Уло=а ср!ски@ медија у ју=ословенским ратовима

(^__`3HHX^aded`OfdMVUhHadedHŠgVhM†XU Xed^†TOfdNM†Y†NYhVXgVlOcXedT†UM_VldTM ? новем9ра :;1>

:4 Синдикат '%С *езависност (^__`3HHaaacOƒMldXcVX_U_XVUhUX) $%У#

4?

http://sh.wikipedia.org/wiki/Uloga_srpskih_medija_u_jugoslovenskim_ratovima%205.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0%202013

http://www.nezavisnostrts.org.rs/





Слика >I јечак из Сре9ренице и [Сироче на мајчином =ро9у[

Иностране медијске еки!е које су извјетавале о ратним з9ива<има у осни и2ерце=овини слале су у свијет фото=рафије и видео снимке који Ср9е !редстав7ају у

не=ативном контексту едан од !римјера такво= извјетава<а 9ио је чланак о9јав7ен у

<емачком листу ерлинер цајтун= (sOUgdcOU wOd_Ych) -9јав7ен је !ортрет тада<е==енерала =енерала 'атка #лади8а са насловом3 k6у9ите7 крви и 7ивовицеK У тексту се

наводи k док <е=ови 7уди у умама око Сре9ренице у9ијају о<аке, =енерал 'атко

#лади8 !озива комаданта %омаса Кареманса У* у свој та9 на чаицу 7ивовице У

!росторији се налазила и једна сви<а и док су официри ис!ијали ракију, ули су војниции заклали Cивоти<у на лицу мјестаK

%екст !рати мани!улативна

фото=рафија на којој =енерали !ију!и8е *аCалост, у тексту ни=дје није

наведено да је 7ивовица

традиционално ср!ско !и8е, асви<око7 о9ичај и kмасна !осластицаK

ејли мејл је о9јавио ифото=рафије =енерала #лади8а 1BB?

=одине док и=ра 9илијар у !аузи

раз=овора са У* комадантом ернардоманвием, алудирају8и на =енералову

!оврност и незаинтересованост

4F

Слика >B #лади8 и Кареманс



Слика 4; #лади8 и=ра 9илијар и карте

*& #-Z& С& "$/'0И%И Ф-%-.'$ФИ-#, П-%'&*- & П$' '&5&*И$ И"$,

*$'-5И%- УК-+ИК- С&, К$- -/&, "$/'0$/$ П-.+$/6&

П-.+$/6& У/И&К *$ 5ИС%У С%', 5$К И $К- & - П'&%2-*-. -С%$+$&*$ 'И&5

u $*$+И"$ С$'Z$$ П&% *&/*И2 +ИС%-/$ У И2Према !одацима /ије8а за там!у осне и 2ерце=овине у наој зем7и излази

осам дневни@ новина, а то су3 невни аваз D Сарајево, -сло9оEе<е D Сарајево, невни

лист D#остар, *езависне новинеQ а<алука, .лас Ср!ске D а<алука, &уро 9лиц D а<алука, /ечер<и лист D #остар, Пресс 'С ПИ0&0 П'&С 'С, $ У "$.'$И С$#-

&*-# pq‹xx, *$ П-5&%КУ D а<алука

4A



/елики 9рој медијски@ аналитичара се слаCе да је ријеч о !ревеликом 9роју

дневни@ листова, с о9зиром да у и2 има око четири милиона становника #еEутим,

!ос7едице националне !одије7ености, рата и слоCено= дрCавно= и територијало=уреEе<а зем7е су се одразиле и 9ројчано и садрCински на там!у у зем7и *ереално је

очекивати да и2 има два до три дневна листа с о9зиром на чи<енице да се састоји од два

ентитета и да има три конститутивна народа, која су унутар се9е !олитички !одије7ениИако се у дневним листовима настоји развити ду@ тотално= информиса<а о универзалним

темама, и!ак је скоро свакодневно евидентна !ракса ре=ионализациNе новинске вијести и

новинске фото=рафије %рCини закони и ре=иоалне !одјеле имају ефекта на!референције читалаца У том смислу фото=рафије у новинама до9ијају често локална

о9и7еCја и атрактивност за уски кру= конзумената ови@ !орука:? .& П-5И*&, $

.& "$/'0$/$ И%$%

Полазе8и од !рет!оставке да су о9јав7ене фото=рафије у дневној там!и у оснии 2ерце=овини ве8ином мани!улативно= карактера *$ -С*-/У 5&.$ -/$ %/'J$GG,

анализирали смо садрCај !ет 9осанско@ерце=овачки@ дневни@ листова3 *езависне новине,

Пресс 'С, невни аваз, -сло9оEе<е и /ечер<и лист у !ериоду седам дана (од > до Bдецем9ра :;1: =одине) Како 9исмо истраCили феномен мани!улативни@ фото=рафија,

израEена је сло9одна класификација тематике3 !олитика, !ривреда, црна @роника, култура,

с!орт и туризам *а основу наведено= нацрта !ра8ен је квантитет $ С$'ZИ*$G

о9јав7ени@ фото=рафија одреEене тематике У овом се=менту истраCива<а !оли смо одтезе да се фаворизују одреEене о9ласти, !озната лица, =радови, ситуације на неки

!ре!ознат7ив (с@ематизован) начин, !а се самим тим из=раEује стандард 9лизак читаоцу

(н!р стандардна фото=рафија Сарајева, а<алуке, !оједини@ функционера и сл)

*а основу анализе садрCаја !оменути@ !ет дневни@ листова у !ериоду од седамдана, о9јав7ене су уку!но :>I: фото=рафије из о9ласти !олитике, !ривреде, црне

@ронике, културе, с!орта и туризма *ајве8и 9рој фото=рафија о9јавио је /ечер<и лист(F:>), затим невни аваз (?I?), слиједе -сло9оEе<е (?;1), *езависне новине (>F?) и Прес'С (>;I) *е остав7ати !ревие !разно= !ростора, ускладити величину =рафикона,

та9ела

:? &нвер емирови8, .овор слике (Социолоки ас!екти новинске фото=рафије каос!ецифичне !оруке, Сарајево, :;;F

4I



0

00

!00

"00

#00

$00

%00

&00

%!" $'$$0

"%$"0'

ија=рам 1 Уку!ан 9рој о9јав7ени@ фото=рафија

У !осматраном !ериоду најве8и 9рој фото=рафија о9јав7ен је из о9ласти !олитике,уку!но I?1 *ајве8и 9рој о9јав7ен је A децем9ра када је 9ило 1?> фото=рафија, док је

најма<и 9рој о9јав7ен B децем9ра (FF фото=рафија) Из о9ласти с!орта о9јав7ене су FF>

фото=рафије *ајвие и@ је о9јав7ено B децем9ра (14B), а најма<е ? децем9ра (B4) %ре8а

!о 9роју о9јав7ени@ фото=рафија је о9ласт црна @роника са >4B фото=рафија (I децем9ра је о9јав7ено F; фото=рафија, док је B децем9ра о9јав7ено :A) Из о9ласти !ривреде у

овим дневним листовима о9јав7ено је :A; фото=рафија (највие је о9јав7ено ?>фото=рафије 4 децем9ра, а најма<е B децем9ра ::) Уку!но ::F фото=рафија о9јав7ено јеиз о9ласти културе, !ри чему је највие фото=рафија о9јав7ено 4 децем9ра (4A), док су F

децем9ра о9ав7ене :4 фото=рафије *ајма<е о9јав7ени@ фото=рафија је из о9ласти

туризма Пет дневни@ листова у !ериоду од > до B децем9ра о9јавили су уку!но :?фото=рафија из туризма, од че=а је најве8и 9рој (14 фото=рафија) о9јав7ен у недје7у, B

4B



децем9ра (уку!но 14), а A децем9ра није о9јав7ена нити једна фото=рафија из ове

о9ласти :F

0

00

!00

"00

#00

$00

%00

&00

'00

(00

'$

%%"

"#(!&0 !!%

!$

ија=рам : Уку!ан 9рој о9јав7ени@ фото=рафија !о о9ластима

#остарски /ечер<и лист је о9авио најве8и 9рој !олитички@ фото=рафија, <и@ :>1,

то !редстав7а вие од тре8ине уку!но о9јав7ени@ фото=рафија ово= листа за наведени!ериод Када је ријеч о с!ортским фото=рафијама, најве8и 9рој је о9јавио невни аваз,

:F С о9зиром да је у току 9ила зимска туристичка сезона, током истраCива<а је !остојала

!рет!оставка #-.Уn*-С% да 8е 9ити о9јав7ен ве8и 9рој фото=рафија из о9лаституризма

?;



уку!но 1FF, а заним7иво је да =а слиједи Прес 'С (који иначе има најма<е о9јав7ени@

фото=рафија) са 14A о9јав7ени@ фото=рафија, то чини скоро !оловину <е=ови@ уку!но

о9јав7ени@ фото=рафија

ија=рам > -днос о9јав7ени@ фото=рафија из с!орта и остали@ о9ласти Прес 'С

Из о9ласти црна @роника најве8и 9рој о9јав7ени@ фото=рафија имао је невни аваз,

(11:) Из о9ласти !ривреда најве8и 9рој имале су *езависне новине (FF) /ечер<и листо9јавио је најве8и 9рој фото=рафија из културе (FA) и туризма (14)

*а основу до9ијени@ резултата моCе се зак7учити да дневни листови дају !редност

одреEеним о9ластима П$ *$/&С%ИК-И#, &' & %- /&n *&КИ

"$К6У5$К, док су дру=е о9ласти

ма<е засту!7ене К-&G Када је ријеч о диференцијама измеEу !ет

!осматрани@ листова у !о=леду

фреквенциа одреEени@ тема, !остоји=енерални зак7учак да се на

!ри9лиCно !одједнак начин ври

дистри9уција фото=рафија !о темама

у сви@ !ет листова -чи=ледно/&'-/$%*- & је да у томе !остоји

нека врста стандарда које= се дрCе

!осматрани листови, а вјероватно језначајан трCини карактер новина

$нализом садрCаја *езависни@

новина, ПресQа 'С, невно= аваза,

-сло9оEе<а и /ечер<е= листаП-С#$%'$*И2 *-/И*$ утврEено

је да се у !ојединим дневним

листовима фаворизују !озната лица,=радови, ситуације на !ре!ознат7ив начин, чиме се из=раEује стандард 9лизак читаоцу

Кроз личне интервјуе са уредницима невно= аваза и -сло9оEе<а !рику!7ене су

информације да ова два конкурентска листа фаворизујуHза!остав7ају одреEене личности

?1

Слика 41 Примјер фото=рафије из црне @ронике



П'&Ф-'#У+ИС$%И Пореде8и о9јав7ене фото=рафије невно= аваза и -сло9оEе<а

утврEено је да невни аваз често о9јав7ује фото=рафије министра си=урности и2

Фа@рудина 'адончи8а У !осматраном !ериоду од седам дана овај дневни лист о9јавио је!ет фото=рафија министра које су !ратиле !озитивне вијести, док је -сло9оEе<е у истом

!ериоду о9јавило само једну фото=рафију која је !ратила не=ативну вијест /И&С%

*&.$%И/*-. С$'Z$$

Слика 4: Примјери о9јав7ени@ фото=рафија министра 'адончи8а

%акоEе, !ровјерене су информације !рику!7ене у интервјуима да -сло9оEе<ефаворизује федерално= министра !о7о!ривреде, водо!ривреде и умарства ерку

Иванкови8а +ијанови8а и члана !редсједнитва и2 акира Изет9е=ови8а, док и@конкурентски лист за!остав7а $нализом је утврEено да је -сло9оEе<е о9јавило четири

фото=рафије министра Иванкови8а +ијанови8а које су !ратиле !озитивнеHнеутралне

вијести, док је $ваз о9јавио двије фото=рафије као !рат<у не=ативним вијестима У

!оменута два листа у !ериоду од седам дана није 9ило мо=у8е утврдити да ли !остоји

?:



фаворизација или за!остав7а<е личности акира Изет9е=ови8а, јер су о9јав7ене уку!но

три фото=рафије које су !ратиле неутралне вијести #$+И У"-'$К

Када је ријеч о фаворизова<у !оједини@ личности (у !озитивном или не=ативномконтексту) утврEено је да је мостарски /ечер<и лист од > до B децем9ра :;1: о9јавио

осам фото=рафија !ремијера 2рватске "орана #иланови8а, док остали дневни листовио9у@ва8ени у овом истраCива<у нису о9јавили нити једну фото=рафију !оменуто=

!ремијера

Слика 4> Примјери о9јав7ени@ фото=рафија @рватско= !ремијера

?>



Слика 44 Примјери о9јав7ени@ фото=рафија @рватско= !ремијера

$нализом садрCаја дневни@ листова утврEено је да су о9јав7ене фото=рафије

!оједини@ =радова стереоти!не (фото=рафија #остара на којој је Стари мост, фото=рафија

Сарајева на којој је 5арија, а<алука на којој је %р= Крајине)

Слика 4? Примјери о9јав7ени@ стереоти!ни@ фото=рафија =радова

Све то =овори о сироматву инвенције и !одреEеном !олоCају новинскефото=рафије као !оруке и информације $нализом садрCаја 9а<алучки@ *езависни@

?4



новина утврEено је да је иста фото=рафија Сре9ренице о9јав7ена четири дана узасто!но (у

!ериоду од 4 до A децем9ра) %акоEе, та иста фото=рафија једном је о9јав7ена и у

невном авазу

Слика 4F Примјери о9јав7ени@ исти@ фото=рафија Сре9ренице

Примјер !онов7ени@ фото=рафија у сви@ !ет дневни@ листова су фото=рафије које

!рате текстове о9јав7ене у вези са суEе<ем #евлиду аареви8у, осум<иченом за

кривично дјело тероризма Уку!но :4 !ута, од че=а !ет !ута на насловној страни,о9јав7ене су двије врсте фото=рафија аареви8а

??



Слика 4A Примјери !онов7ени@ фото=рафија осо9а

?F



F.1 нлајн новинарство и фото#анипулације

%ре8и талас снаCно= отвара<а там!е, као и одреEени@ електронски@ медија десио секрајем :; и !очетком :1 вијека Подстакнут је настанком нове ере, Интернета и јавно=

Cурнализма, за!очете 1BI> =одине када је ма=азин %ајм своју насловну страну, до тада

резервисану иск7учиво за значајне медијске личности, !осветио рачунару %ај !ериод је

окарактерисан као !очетак четврте те@нолоке револуције, јер Интернет својом мреCом(|VUgf |dWO |OW) !роCима цио свијет Иако је јо увијек недосту!ан великом дијелу

!ланете, Интернет даје ријеч и онима који не !осједују радио и телевизијску фреквенцију,

нити там!арске маине и дистри9уцију "ато се 9рој <е=ови@ корисника сталноуве8ава:A '( *а тај начин настаје јавни Cурнализам Прва фаза онлајн новинарства

!очи<е !очетком деведести@ =одина :; вијека едно од !рви@ изда<а дневни@ новина на

Интернету !онудио је 5ика=о %ри9јун 1BB: =одине *а Интернету је у том !ериоду 9иловие од >F;; свјетски@ листова, који су о9јав7ивали неколико десетина @и7ада

новински@ чланака и текстова У !рвој фази развоја интернет новинарства не уочава се

!редност мултимедијални@ и @и!ермедијални@ мо=у8ности Свјетске мреCе, ве8 уредницикористе исте садрCаје као у традиционалним медијима -вакву врсту рада теоретичари

!одру=7иво називају з=рталицом D сутински !ре9ацива<ем текста са там!ано= на

електронско изда<е, са мало осврта на то како 9и додатни ве9 садрCај читаоцима мо=ао да

о9о=ати !риче Фаза иницира<а !осе9ни@ интернет новинарски@ сајтова !очи<е 1BBF=одине, а !уни развој доCив7ава =одину дана касније Свјетска мреCа ве8 1BBI =одине

има 4B:? !осе9ни@ изда<а интернет новина

Интернет новинарство (онлајн новинарство) !ри!ада оном дијелу новинарства којесвоје садрCаје дисеминује јавности !осредством електронске те@ноло=ије #реCноновинарство ствара медијски садрCај, !осједује засе9ну те@нолоку структуру, !овезано

је са ве8 конституисаним медијским институцијама *& #-'$ "*$5И%И, %- & С$#-

&$* /И, има своје кодексе за рад *И& '&.У+ИС$*- С/У.& и !реносиинформације у различитим формама до масовне !у9лике *астанак Интернета везује се за

!очетак ездесети@ =одина !роло= вијека %ада је #инистарство од9ране С$ Cе7ело

9ез9једну размјену информација, !ри чему 9и ком!јутер мо=ао да комуницира саком!јутером, !утем телефонски@ линија креира<ем 777 (|VUf |dWO |OW) са

атрактивним =рафичким интерфејсом .одине 1BB; =одине долази до масовније у!отре9е

мреCе Интернет нуди 9ројне мо=у8ности које олакавају !отра=у за информацијама,

ар@ивира<е !одатака Предност Интернета је и, свакако, једноставнија комуникација којој!ростор није !ре!река "а@ва7ују8и Интернету, само један клик мием дијели осо9е коју

су за!раво физички веома уда7ене једна од дру=е #еEутим, у сај9ер !ростору оне су врло

9лизу и мо=у да несметано комуницирају Интернет корисници су у мо=у8ности да размје<ују !оруке, фото=рафије, аудио и видео за!исе Интернет отвара врата медијима

9уду8ности -н сам !о се9и !редстав7а ком9инацију два ве8 !остоје8а медија D там!е и

:A *еда %одорови8, *овинарство3 интер!ретативно и истраCивачко, 5и=оја там!а,ео=рад :;;:

?A



телевизије И*%&'*&% П'&С%$/6$ К-#И*$ИУ С/И2 - С$$ П-"*$%И2

#&И$, *& С$#- 0%$#П& И %/Q$ "9о= ово= ваCно= својства не изненаEује

чи<еница да су данас нај!о!уларније у!раво онлајн вијести *$ -С*-/У 5&.$ -/$%/'J$, *&К- ИС%'$ZИ/$J&G %&+&/И"И$ & И $6& #&И ' 1 У С/И&%У

Све је вие дневни@ новина и часо!иса који имају своја ве9 изда<а, као и телевизијски@

ку8а које !у9лика моCе да !рати и на Интернету К7учне !редности су стално аCурира<е!одатака и !от!уна досту!ност као једне од најваCнији@ карактеристика, нарочито када се

има у виду долаCе<е до информације као !риоритет /е9 сајтови се !раве тако да 9уду

једноставни за кори8е<е СадрCе линкове који олакавају !ретра=у и често се ис!однеке вијести налази листа са !овезаним вијестима, не 9и ли се до9ио 9ек=раунд како 9и

слика о до=аEају 9ила !от!уна Корисна ствар је то !остоје линкови који се односе на

неке к7учне !ојмове из текста, који о!ет !руCају додатне, !одро9није информације о датој

теми -сим из=леда страница на сајту, јо је 9итнији садрCај који мора 9ити !от!ун, морада !руCа дово7но информација /&"$%И *ео!@одно је да 9уде динамичан и да ус!ије да

задрCи читаоце

Уредници медија су уочили да је !редност интернет новинарства у мо=у8ностимамултимедијалне о9раде и 9рзини извјетава<а Интернет новинарство је у старту имало

неке ране !редности, које је искористило3 медијске ку8е су имале неку ре!утацију на

медијском трCиту до !ојаве интернет !у9ликацијаP кроз властити !рет@одни медиј

створиле су своју !у9лику и ве8 ус!оставиле контакт с јавно8уP стари медиј користилису као о=лаивач да најаве јо једну своју медијску формуP ве9Qсајтови медијски@ фирми

имали су и !ривиле=ију D ве8 с!ремне клијенте из традиционални@ медија који се

!ре9ацују на =ло9алну мреCу Интернет новинарство своје !редности заснива на!редностима интернет те@ноло=ије са којом је уско !овезано

%рCите електронски@ медија у осни и 2ерце=овини је неуреEено, а најве8и !ро9лем

!редстав7а то се код !оједини@ електронски@ медија на званичној !резентацији не моCевидјети ни ко је уредник, ни ко је новинар, а о9јав7ују се не!от!исани текстови (често!уни увреда, језика мрC<е) и фото=рафије 9ез извора ПретраCују8и онлајн изда<а !ет

дневни@ новина у наој зем7и (*езависне новине, невни аваз, -сло9оEе<е, Прес 'С,

/ечер<и +ист) утврEено је да се исте фото=рафије о9јав7ују у там!аним иелектронским изда<има едина уочена разлика јесте вријеме о9јав7ива<а фото=рафије $

.$+&'И&G У !ериоду од > до B децем9ра :;1: =одине у !оменутим дневним листовима

(као и у <и@овим електронским изда<има) није о9јав7ена нити једна неH!от!исанафотомонтаCа "а разлику од дневни@ новина, на интернет !орталима у и2 о9јав7ене су

9ројне фотомонтаCе

?I



Ис!од сваке монтиране

фото=рафије иHили у

тексту уз који стојифото=рафија наводи се да

је ријеч о фотомонтаCи,

али је често аутор истене!ознат или !от!исан

!сеудонимом

*ајве8и 9рој

фотомонтаCа на!рав7ен је са

9осанско@ерце=овачким

!олитичарима и вјерскимвоEама

?B

Слика 4I Примјер онлајн фотомонтаCе



Слика 4B ФотомонтаCе о9јав7ене на !орталу Ту&ла лајв

F;



Слика ?; ФотомонтаCа о9јав7ена на !орталу 0ајвоса

F.2 0е&ултати анкетног истражива!а

$нализом фото=рафија у дневним листовима -сло9оEе<е, *езависне новине, невни

аваз, Прес 'С и /ечер<и лист !рику!7ени су квантитативни !одаци "9о= то=а је

!остојала !отре9а да се !редмет истраCива<а (новинска фото=рафија) освијетли и састановита дру=е методе, односно да се третман новинске фото=рафије разматра

квалитативно, у смислу ис!итива<а ставова уредника, новинара и фоторе!ортера о

!олоCају новинске фото=рафије, <еном значе<у и условима !референција фото=рафијекао с!ецифичне !оруке у односу на !исани садрCај у новинама У ци7у реализације

задатка сачи<ена је анкета:I, која је имала за ци7 да се ис!итају ставови ствараоца

новинске фото=рафије

$нкетирано је уку!но ?; ис!итаника који су не!осредо везани за лансира<е новинскефото=рафије У анкети је учествовало 1F уредника, >; новинара и четири фото=рафа

там!ани@ медија у и2 *а !ита<е3 0та фото=рафија за /ас !редстав7а у дневном

листу >: ис!итаника је од=оворило да !редстав7а садрCај исте вриједности као и текст,осам ис!итаника је од=оворило да !редстав7а 9итан садрCај, ест ис!итаника су

од=оворили да !редстав7а !оруку, док су четири ис!итаника навела да !редстав7а

илустрацију

:I Примјер анкете налази се у додатку

F1



!&

#

(

)отографија је вјечна

)отографија зависна од квалитета и времена о*јав+ивања

)отографије није вјечна

ија=рам 4 С@вата<е фото=рафије у дневном листу

Иако се ве8ина ис!итаника слаCе да да се о увртаванју фото=рафије често колективноодлучује, уку!но A; одсто (>? ис!итаника) се слоCило да к7учну одлуку доноси уредник

ру9рике Jи@ 1I одсто (девет ис!итаника) сматра да =лавни и од=оворни уредник одлучује

о томе, док 1: одсто (ест ис!итаника) сматра да о увртава<у фото=рафије одлучује

уредник фото=рафије #о=ло 9и се !рет!оставити да у дневним листовима !остоји у@одана!ракса или !равила која се !римје<ују !ри лансира<у новинске фото=рафије и да

селекцију фото=рафија ври квалификована еки!а !о !остав7еним критеријумима С

дру=е стране, !онекад се стиче утисак да су о9јав7ене фото=рафије 9ез икакво= !равила и

да то не ради !осе9ан тим са одреEеним !ринци!има /езано за ову дилему ис!итаницима је !остав7ено !ита<е колико селекција фото=рафија утиче на квалитет листа у

случајевима када то о9ав7а квалификовано лице, или неко ко је ма<е квалификованУ!ореEују8и !одатке нису !остојале значајне разлике у од=оворима Ис!итаници су 9или

слоCни да је квалитет новине ве8и уколико селекцију фото=рафија ври стручно лице,

меEутим, у ситуацији када у редакцији нема такво= лица, квалитет зависи од индивидуалнесклоности !ојединца (фоторе!ортера, уредника, новинара) *а !ита<е да ли фото=рафије у

колору и црноQ9ијелој те@ници одраCавају до=аEај на исти начин и дају исте ефекте ве8ина

ис!итаника (уку!но 4I) становита је да у савременом там!аном новинарству !редност

имају фото=рафије у колору, али и фото=рафије у црно D 9ијелој те@ници имају великувриједност и с!ецифичну !оруку а је фото=рафија kвјечнаK сматра :A ис!итаника, 14

ис!итаника сматра да то зависи од квалитета фото=рафије и времена о9јав7ива<а, докдевет ис!итаника сматра да није вјечна и да је актуелна само у тренуцима када k!ричаKактуелну !ричу И$.'$# & УП+И

F:



!&

#

(

)отографија је вјечна

)отографија зависна од квалитета и времена о*јав+ивања

)отографије није вјечна

ија=рам ? %рајност фото=рафије

Ис!итаницима је !остав7ено !ита<е К-$ & које су, !рема <и@овом ми7е<у,најве8$ вриједости новинске фото=рафије Уку!но ?: !осто ис!итаника сматра да је

аутентичност најве8а вриједност, док >F !осто сматра да је најве8а вриједност

очи=ледност, а 1: !осто сматра да је то трајност

утентичност

-чигледност

рајност

0

0

!0

"0

#0

$0

%0

$!

"%

!

ија=рам F *ајве8е вриједности фото=рафије

*овинске фото=рафије у листу које kиду 9ез !от!исаK за >F ис!итаника =у9е на

аутентичности, одузима им се !ола вриједности, те немају једаку јачину код читаоца као

F>



!от!исана фото=рафија Прику!7ени анк&тни !одаци о овом !ита<у !оказују да су

ис!итаници за!ослени у редакцији дневно= листа -сло9оEе<е са=ласни да је фото=рафија

9ез !от!иса само илустрација којој је !от!ис не!отре9ан

Средствима масовни@ комуникација моCе се мани!улисати конзументима у !равцу

намета<а садрCаја и форме ез9рој теоријски@ и ем!иријски@ истраCива<а у!у8ује наове констатације, код анализира<а 9ило које= средства масовник комуникација У томе ни

дневни листови нису никакав изузетак, а новинска фото=рафија, као инте=рални диосадрCаја новина, као с!ецифична !орука, свакако моCе 9ити !редмет мани!улације

Фото=рафија као о9јективно одсликава<е с!о7а<е= свијета, !омо8у те@ничко= уреEаја,

моCе 9ити у!отре97ена 9ило квалитативно, 9ило квантитативно у !равцу разноврсни@мани!улација (рекламира<е, фреквенције !ојав7ива<а, из9ором атракција, величином,

варијацијама теме) $нкетним ис!итива<ем до9или смо !одатке који недвосмислено

израCавају ставове код ис!итаника, да новинска фото=рафија моCе 9ити !редметмани!улације

"$К6У5$КУ "$К6У5КУ &, У СУ0%И*И, 2'-*-+-0КИ П'&П'И5$* '$, $+И *& %'&$

П'&ПИСИ/$%И П'&%2-*-, *$#$J& : С%'

F4



-вај рад је великим дијелом оријентисан на третман новинске фото=рафије

методоло=ијом анализе садрCаја У критичком са=ледава<у рада !отре9но је на=ласити да

су у истраCива<у иза9ране само неке карактеристике новинске фото=рафије, као то суфреквенције !о тематици (!олитика, !ривреда, црна @роника, култура, с!орт и туризам),

фаворизова<е или за!остав7а<е !оједини@ личности, стереоти!не фото=рафије =радова

%еоријска о9ја<е<а резултата истраCива<а су на нивоу статистичке интер!ретације,

!а су коментари и дискусије о резултатима директно везани са статистичким!оказате7има У дневној там!и фото=рафија илуструје садрCај ријечи и !редстав7а

9рзу информацију намије<ену ирокој читалачкој !у9лици Фото=рафијM у новинарству NO

с!ецифична социолока !орука, она је !редставник стварности, јер !осматрачимаомо=у8ава да свједоче о до=аEајима којима нису !рисуствовали *овинска фото=рафија

својим те@ничким, културним и информативним функцијама !редстав7а !редмет и о9јекат

мани!улације анас се =овори о томе како фото=рафија има !ротиврјечну функцију3 с једне стране је !озитивна функција фото=рафије као с!ецифичне !оруке са својим

о9и7еCјима (очи=ледност, аутентичност, трајност), а са дру=е стране мо=у8ност да се

новинска фото=рафија стави у функцију мани!улативно= средства Из нае= истраCива<ао новинској фото=рафији лако се моCе уочити да, у не!ристрасно иза9раним узорцима

фото=рафија у !осматраним листовима, наилазимо на =отово и=нориса<е неки@ тематски@

о9ласти (н!р туризам), а на дру=ој страни је очито фаворизова<е тема као то су

с!ортски и !олитички до=аEаји, разне личности и др *а одреEен начин k!олитикаKуреEива<а фото=рафија у листовима !оказује тенденције трCино= менталитета и

сензационализма

Из конкретни@ резултата у зак7учку издвајамо !одатак да је у !ет !осматрани@

дневни@ листова у !ериоду од седам дана о9јав7но је уку!но :>I: фото=рафија од че=а јенајве8и 9рој фото=рафија о9јав7ен је из о9ласти !олитика, уку!но I?1, док су из о9ласти

с!орта о9јав7ене су FF> фото=рафије Подаци !оказују да су !олитика и с!орт доминантнетеме фото=рафија и заузимају вие од ?; !осто од уку!но= 9роја о9јав7ени@ фото=рафијаПет дневни@ листова је у !осматраном !ериоду о9јавило :? фото=рафија из туризма, од

че=а је 14 фото=рафија о9јав7ено у једном дану и у једном листу /&n *$ПИС$*- *а

основу до9ијени@ резултата моCе се зак7учити да дневни листови дају !редностодреEеним о9ластима, док су дру=е о9ласти ма<е засту!7ене Када је ријеч о

диференцијама измеEу !ет !осматрани@ листова у !о=леду фреквенција одреEени@ тема

!остоји =енерални зак7учак да се на !ри9лиCно !одједнак начин ври дистри9уцијафото=рафија !о темама у сви@ !ет листова -чи=ледно је да у томе !остоји нека врста

стандарда које= се дрCе !осматрани листови, а вјероватно је значајан трCини карактер

новина И!ак, !отре9но је на=ласити да !остоје одреEене разлике у !о=леду дистри9уције

тематике фото=рафија3 /ечер<и лист је о9авио најве8и 9рој !олитички@ фото=рафија(:>1)P најве8и 9рој с!ортски@ фото=рафија о9јавио је невни аваз (1FF)P из црне @ронике

најве8и 9рој о9јав7ени@ фото=рафија такоEе је имао невни аваз (11:)P из о9ласти

!ривреда најве8и 9рој имале *езависне новине (FF)P /ечер<и лист о9јавио је најве8и 9ројфото=рафија из културе (FA) и туризма (14)

$нализом садрCаја *езависни@ новина, ПрессQа 'С, невно= аваза, -сло9оEе<а и

/ечер<е= листа утврEено је да се у !ојединим дневним листовима фаворизују !озната

F?



лица, =радови, ситуације на !ре!ознат7ив начин, чиме се из=раEује стандард 9лизак

читаоцу

Према ми7е<у ве8ине анкетирани@ новинара, уредника и фоторе!ортера новинскафото=рафија !редстав7а садрCај исте вриједности као и текст Иако се ве8ина ис!итаника

слаCе да се о увртаванју фото=рафије често колективно одлучује, уку!но A; !осто сеслоCило да к7учну одлуку доноси уредник ру9рике Ис!итаници су 9или слоCни да је

квалитет новине ве8и уколико селекцију фото=рафија ври стручно лице, меEутим, уситуацији када у редакцији нема такво= лица квалитет зависи од индивидуалне склоности

!ојединца (фоторе!ортера, уредника, новинара) Уку!но 4I ис!итаника становита је да у

савременом там!аном новинарству !редност имају фото=рафије у колору, али ифото=рафије у црно D 9ијелој те@ници имају велику вриједност и с!ецифичну !оруку

*ајве8е вриједности новинске фото=рафије су аутентичност и очи=ледност /е8ина

ис!итаника сматра и да фото=рафије у листу које kиду 9ез !от!исаK =у9е на аутентичности,одузима им се !ола вриједности

$нкетним ис!итива<ем до9или смо !одатке који недвосмислено израCавају ставовекод ис!итаника, да новинска фото=рафија моCе 9ити !редмет мани!улацијеСредствима

масовни@ комуникација моCе се мани!улисати конзументима у !равцу намета<а садрCајаи форме ез9рој теоријски@ и ем!иријски@ истраCива<а у!у8ује на ове констатације, код

анализира<а 9ило које= средства масовник комуникација У томе ни дневни листови нису

никакав изузетак, а новинска фото=рафија, као инте=рални дио садрCаја новина, каос!ецифична !орука, свакако моCе 9ити !редмет мани!улације Фото=рафија као

о9јективно одсликава<е с!о7а<е= свијета, !омо8у те@ничко= уреEаја, моCе 9ити

у!отре97ена 9ило квалитативно 9ило квантитативно у !равцу разноврсни@ мани!улација

(рекламира<е, фреквенције !ојав7ива<а, из9ором атракција, величином, варијацијаматеме)

*овинска фото=рафија има значајно мјесто у 9ројним о9ластима средстава масовни@

комуникација ез о9зира на !ролазни карактер садрCаја масовни@ медија, новинскафото=рафија, као аутентичан садрCај и форма у вријеме 9рзи@ те@нолоки@ !ромјена и

екс!анзије визуелне информације, нуди својеврсне информације и з9о= то=а заслуCује

значајну !аC<у

П'И+-.

нкета

FF



1Име и !резиме3

: 'адно мјесто (функција)3

> 'едакција3

4 0та је за /ас фото=рафија у дневном листуG (9олдирати од=овор)

а) !орука

9) илустрација

ц) 9итан садрCај

д) не9итан садрCај

е) садрCај исте вриједности као текст

ф) садрCај ма<е вриједности од текста

=) садрCај вие вриједан од текста

@) или је нето дру=о

? Ко, !рема /аем ми7е<у, одлучује о увртава<у фото=рафије у листG(9олдирати од=овор)

а) =лавни и од=оврони уредник

9) деск

ц) коле=иј

д) уредник сектора

е) уредник ру9рике

ф) уредник фото=рафије

=) фоторе!ортер

@) неко дру=и

F Колико селекција фото=рафија утиче на квалитет листа у случајевима када и@

ври квалификовано или ма<е квалификовано лице у редакцијиG

FA



A а ли фото=рафије у колору и црноQ9ијелој те@ници одраCавају до=аEај на исти

начин и дају исте ефектеG

I 0та је за /ас новинска фото=рафија у листу која kиде 9ез !от!исаKG

B Колико сте такви@ фото=рафија о9јавилиG

1; Која је, !рема /аем ми7е<у, !рактична !озиција фото=рафије у листуG

11 Колико сте !ута /и лично одлучивали која 8е фото=рафија у8и у листG

1: Колико се у /аем листу !рактикује колективно одлучива<е о увртава<у

фото=рафије на <е=ове странице !утем консултација, до=овара<а, изное<а ставова, и

др до коначо= о!редје7е<аG

1> а ли сматрате да се фото=рафијом у листу моCе мани!улисати читаоцима

листаG

14 Сматрате ли да је фото=рафија kвјечнаK и та је <ена најве8а вриједностG

(трајност, очи=ледност, аутентичност, или нето дру=о)

FI



+И%&'$%У'$ *У#&'ИС$%И $"У5*И# '&-#, *$ С6&&nИ *$5И*

1 Удовичи8, ' (:;1:) /јеродостојност медијаQ теоријске и !рактичне дилеме

Сарајево3 #едиа !лан институт

И"/-И%И И*%&'*&% И"/-'&

• # %оди8, Историја ср!ске фото=рафије, Просвета, ео=рад 1BB>

• # Физи, Фото=рафија3 теоријаH!раксаHкреација, .рафички завод 2рватске, "а=ре9

1BI:

• . #али8, +ето!ис ср!ске фото=рафије 1I>B D :;;I Фото=рам, ео=рад :;;B

• К Ко9ре, p^V_VNVYUcMgdXT •Ô ÙVbOXXdVcMgXŒ M`ÙVMS^, :;;;

• 6 *ики8, oуто9ио=рафија $настаса ованови8а, .оди<ак музеја =рада ео=рада,

ео=рад 1B?F

• # елица, :;; =одина ју=ословенске там!е, К<иCевна издавачка задру=а

Сло9ода, ео=рад, 1BFI

• П /аси8, Zивот и дјело $настаса ованови8а, !рво= ср!ско= лито=рафа, *ародна

к<и=а, ео=рад 1BF:

• П +естер, p^V_VNVYUcMgdXT 3 oc ‹_^dSMg o`ÙVMS^, ‹UgWMYT oXXVSdM_OX, RcSVU`VUM_Of,

jMaUOcSе, 1BB1

• 2 #аркузе, 5овјек једне димензије, /еселин #аслеа, Сарајево, 1BFI

• & /лајки, Увод у коуицира<е !остмодернизма, Факултет за !олитичке и друтвее

науке, а<алука, :;;A

• y #икота, Креација фото=рафијом, /% "а=ре9, :;;;

• p уриан и ' Ка!уто, Фото=рафски водич 8otogra9s:i ;o<i= >ational ?eographica@ taAne

;rh5ns:e 9otogra9iAe, ‹hTVc_, wMhUOW :;;>

• Z Фројнд, Фото=рафија и друтво, .рафички завод 2рватске, "а=ре9, 1BI1

FB



• & емирови8, .овор слике (Социолоки ас!екти новинске фото=рафије као

с!ецифичне !оруке, Сарајево, :;;F

• С "онта=, &сеји о фото=рафији, ео=рад, СИ, 1BI:

• # /ујаклија, +ексикон страни@ ријечи и израза, Просвета, ео=рад, 1BF1

• *, %одорови8, *овинарство интер!ретативно и истраCивачко, Факултет

!олитички@ наука ео=рад, :;;:• 'ојтерс фотоQскандали досту!но на ^__`3HHaaaƒVTWdO_dTOSVTHUOY_OUX†`^V_V†bUMYfH

:> се!тем9ра :;1>

• +иста контроверзни@ мани!улација досту!но на

^__`3HHOcadedÒfdMVUhHadedHjdX_†Vb†`^V_V†TMcd`YgM_dVc†SVc_UVlOUXdOX : окто9ра

:;1>

• /ијек и !о ср!ске фото=рафије досту!но на ^__`3HHaaaUMX_eVUXHdXeHdXe†:F†S^_Tg >

окто9ра :;1>

• Прве сарајевске фотомонтаCе, досту!но на

^__`3HHaaaUMfdVXMUMNOlVWMHcVlVX_HB:F>:HÙlOQXMUMNOlXeOQbV_VTVc_MƒO > окто9ра:;1>

• Историја фото=рафије, досту!но на ^__`3HH`^V_VhUM`î_Y_X`gYXSVTHMU_dSgOXHMQ^dX_VUiQ

VbQ`^V_VhUM`îQ`MU_Q1Q_ÔQWOhdccdchQQ`^V_VQ1B;I :? окто9ра :;1>

• 'етро фото досту!но на ^__`3HHaaaUObV_VUXHWUVNQB;H_O^cdeMHeVfMeQgOhOcfMQVQ

gOhOcfd>:4^_Tg) > окто9ра :;1>

• p^V_VhUM`ÔUX WgVh досту!но на

^__`3HHWgVheUMXcVfMUaVUfÙOXXSVTH:;;BH11H1FHTMhcYTQdgdQeMeVQNOQX_lVUOcVQbV_VhUMbXeVQcVldcMUX_lVH 4 окто9ра :;1>

• Политика онлајн досту!но на ^__`3HHaaa Vgd_deMUXHUYWUdeOHxlO_HyVc_dUMcNOQdX_dccOQYQ

xdUdNdg_^_Tg 4 окто9ра :;1>

• &$ |VUgfudOa досту!но на ^__`3HHaaaOcfYUdchMTOUdSMSVTH^VTOH:;1>H:H:?HdUMcQ

bOM_YUOQ_V`QdUMcQcOaX`MÒUQÙV_OS_XQ_ÔQVXSMUXQbUVTQTdS^_Tg :? окто9ра :;1>

• лиц онлајн досту!но на ^__`3HHaaaWgdSUXHuOX_dHxlO_H:BII:BHpVhgOfMN_OQXgdeOQ

ydX_OUdVƒcdQfƒdcVlXedQlVNcdeQcMQXMÛMcdQvdTQ„ƒVchQRgM : новем9ра :;1>

• Кодекс за там!у и онлајн медије досту!но на ^__`3HHaaalƒXWMHdcfOt`^`G

V`_dVc…SVT†SVc_Oc_‡ldOa…MU_dSgO‡df…:1I‡R_OTdf…B :новем9ра :;1>

•

#едија центар, *овиске фотомотаCе3 !одвале, !о@вале, сатира, Сарајево :;;Iдосту!но на ^__`3HHaaaTOfdMWMHWXHO_deMUOhYgM_dlMQcVldcMUX_lVQO_deMHcVldcXeOQ

bV_VTVc_MƒOQ`VflMgOQ`V^lMgOQdQXM_dUM ?новем9ра :;1>

• /ики!едија сло9одна енцикло!едија, Уло=а ср!ски@ медија у ју=ословенским

ратовима досту!но на^__`3HHXâdedÒfdMVUhHadedHŠgVhM†XU`Xed^†TOfdNM†Y†NYhVXgVlOcXedT†UM_VldTM ?

новем9ра :;1>

• Синдикат '%С *езависност досту!но на ^__`3HHaaacOƒMldXcVX_U_XVUhUX

A;

http://www.zombietime.com/reuters_photo_fraud/

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_photo_manipulation_controversies

http://www.rastko.rs/isk/isk_26_c.html

http://www.radiosarajevo.ba/novost/92632/prve-sarajevske-fotomontaze

http://photography.tutsplus.com/articles/a-history-of-photography-part-1-the-beginning--photo-1908










http://www.blic.rs/Vesti/Svet/298829/Pogledajte-slike-Misteriozni-dzinovski-vojnik-na-sahrani-Kim-Dzong-Ila%202





http://www.media.ba/bs/etikaregulativa-novinarstvo-etika/novinske-fotomontaze-podvale-pohvale-i-satira






http://www.zombietime.com/reuters_photo_fraud/

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_photo_manipulation_controversies

http://www.rastko.rs/isk/isk_26_c.html

http://www.radiosarajevo.ba/novost/92632/prve-sarajevske-fotomontaze


















medijske manipulacije fotografijom u bih

Documents