Mate Kapović 2015, Ogledi o kapitalizmu i demokraciji

Download Mate Kapović 2015, Ogledi o kapitalizmu i demokraciji

Post on 17-Sep-2015

36 views

Category:

Documents

3 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

U ovoj su knjizi skupljeni, za ovu priliku neto preureenii dopunjeni, neki od politikih tekstova MateKapovia, sveuilinog profesora i politikog aktivistaiz Zagreba, pisani za razliite internetske portale iasopise izmeu 2010. i 2014. godine. Tu je ponajprijerije o tekstovima koji se ne bave dnevnopolitikimdogaanjima, nego na neto openitijoj razini, premdauz brojne konkretne primjere i s naglaskom na situacijuu Hrvatskoj, iz radikalne perspektive govoreo razliitim problemima politiko-ekonomskog sistemau kojem ivimo od demokracije i privatizacijedo korupcije i zaduivanja. Svi se tekstovi, na ovaj ilionaj nain, bave pitanjem kapitalizma i demokracijepa je knjiga stoga i podijeljena na dva dijela prvi sejednostavno zove Kapitalizam a drugi Demokracija.Zanima li vas suvremena kritika kapitalizma pisana najednostavan i popularan nain ili odgovor na pitanjakao to su ivimo li stvarno u demokratskom drutvu ovo je knjiga za vas.

TRANSCRIPT

<ul><li><p>OGLEDI O KAPITALIZMU I DEMOKRACIJI</p><p>Mate Kapovi</p></li><li><p>Biblioteka</p><p>Lijeva (s)kretanja </p><p> izdava:Naklada Jesenski i Turk</p><p> zaizdavaa:Mio Nejami</p><p> urednicaizdanja:Monika Mili</p><p> prijelom:Momir Oljaa</p><p> grafikiurednik:Boris Kuk</p><p> tisak: Znanje d.o.o., Zagreb</p><p>www.jesenski-turk.hr</p></li><li><p>MateKapovi</p><p>OGLEDI </p><p>O KAPITALIZMU I DEMOKRACIJI</p><p>Naklada Jesenski i TurkZagreb,oujak2015.</p></li><li><p> Mate Kapovi: Ogledi o kapitalizmu i demokraciji Naklada Jesenski i Turk 2015 Mate Kapovi 2015 Tekst copyright Mate Kapovi 2015.</p><p> Objavljivanje ove knjige potpomoglo je Ministarstvo kulture Republike Hrvatske.</p></li><li><p>Lori i njezinoj generaciji</p></li><li><p>Sadraj</p><p>Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11</p><p>I. DIO: KAPITALIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13</p><p>Hrvatska situacija i perspektive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Evropska utopija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17Nema povratka u prolost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Budunost tavorenje na nerazvijenoj periferiji Evrope . . . . . . . . 20</p><p>Kapitalizam nisu samo vicarska i Nizozemska . . . . . . . . . . . . . . . . . .23I Afrika je kapitalistika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24U koliko se zemalja dobro ivi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25Kapitalistiki svijet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Vie ili manje kapitalizma? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27</p><p>Kako li smo to samo preivjeli od 1945. do 1990. bez privatnog sektora?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Javni sektor kao glavni neprijatelj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29ivot bez privatnog sektora? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Kapitalisti bez radnik? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32</p><p>Nakaradna ideologija i lana rjeenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Divinizacija kapitalist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Demonizacija parazit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Tko kome daje posao? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Nakaradna ideologija i nakaradno drutvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37Radnici, kapitalisti i poduzetnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38Koga drava podupire? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Korupcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Kapitalisti, drava i kontradikcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Strukturni problemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Privatni sektor je kriv? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45to da se radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46</p></li><li><p>Korupcija o kojoj se ne govori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Klijentelizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Uklanjanje korupcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52Mladi i poteni? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Korupcija na globalnom Jugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Ekonomska politika ili korupcija? Je li lake ako je po zakonu? . . . 55Legalna korupcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57Inherentna sistemska korupcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58Sredstva za proizvodnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58Ekonomska strategija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59Demokracijom protiv korupcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61</p><p>Privatizacija i zaduivanje krvnici ekonomije i drutva . . . . . . . . .63Od cvjeara do tajkuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Zaduenost kao ideoloko opravdavanje za mjere tednje . . . . . . . .65Nelegitiman dug Ekvadora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Premijer u zatvoru, a dugovi se vraaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Kome smo to mi svi duni? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69</p><p>Kapitalizam, neoliberalizam i ima li ih u Hrvatskoj? . . . . . . . . . . . . .71Bit e vam bolje kad vam bude gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71Neoliberalizam u teoriji i praksi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Ideologija i realni svijet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74</p><p>Je li moralno tajkunu vratiti izgubljeni novac? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77</p><p>Glasanje nogama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83</p><p>Europska unija kao neoliberalna tvorevina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87</p><p>II. DIO: DEMOKRACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109</p><p>1990. smo dobili demokraciju jeste li sigurni u to? . . . . . . . . . . . . 111Sloboda govora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111Demokracija u sferi ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Demokracija u sferi politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Socijalizam, kapitalizam i mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Nove stranke i novi ljudi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Psovanje predsjednika ili psovanje efa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115</p></li><li><p>Je li demokracija koja ovisi o novcu stvarno demokracija? . . . . . . . 117Pa mi smo ih birali? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Sustav za elitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Direktna demokracija u internetsko doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122Drutvo na autopilotu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Koji su prigovori? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Kapitaliste nismo nikad birali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126</p><p>Jesmo li ih stvarno birali? Kapitalistiki parlamentarizam i demokracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127</p><p>Direktna demokracija ideja, borba i perspektive . . . . . . . . . . . . . .145Protiv hegemonije statusa quo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146Konzervativni refleksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147Pitanje (ne)kompetentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Postkapitalistiko drutvo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Pouke June Amerike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154Uiti od neprijatelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156</p><p>Sposobnost kao ideologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159</p><p>Mediji u liberalnoj demokraciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165</p><p>Kazalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175</p><p>O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183</p></li><li><p>11Og l e d i O k a p i ta l i z m u i d e m O k r a c i j i</p><p>Predgovor</p><p>U ovoj su knjizi skupljeni politiki tekstovi koje sam pisao za ra-zliite portale (Index s kojeg je najvie tekstova, H-alter, Lupigu, Slobodni Filozofski, Radio Gornji grad) i asopise (Zarez, Up &amp; Underground, Turning Points), s tim da su neki bili objavljivani na vie mjesta i u nekoliko verzij1, izmeu 2010. i 2014. godine. Kako veina njih, vie ili manje izravno, govori o kapitalizmu i/ili demokraciji (to dvoje je zapravo nuno povezano i isprepleteno), odatle i naslov knjige (Ogledi o kapitalizmu i demokraciji) te po-djela na dva dijela (Kapitalizam i Demokracija). U knjigu, dakako, nisu uli svi politiki tekstovi koje sam napisao u tome razdoblju. Njih je bilo mnogo vie, no mnoge sam, koji su govorili o nekim aktualnim politikim dogaajima te izvan konteksta dotinog vre-mena nisu toliko zanimljivi, izostavio. </p><p>U knjigu su u pravilu uli oni tekstovi koji govore o neto ope-nitijim fenomenima, tj. koji nisu toliko vezani uz vrijeme objavlji-vanja ili neki konkretan povod, ili, ako jesu, to u njima nije pretje-rano bitno. Tekstovi su u knjizi poredani tematski, a ne kronoloki kako su nastajali. Kako su objavljivani kao zasebni tekstovi, iako neki od njih u svojevrsnim serijama, u njima ponekad ima ponav-ljanj, no u naelu ga nisam uklanjao jer smatram da ponavljanja i sagledavanja istoga iz razliitih aspekata mogu biti korisna u pre-noenju idej. Autori se u ovakvim izdanjima najee suzdravaju </p><p>1 Izvorni naslov i mjesto objave, kao i svi drugi vezani podaci, navedeni su u fusnoti na poetku svakoga teksta.</p></li><li><p>Pr e d g o v o r</p><p>12 Mat e Ka p o v i </p><p>od naknadne pameti te tekstove obino ne mijenjaju nego ih objavljuju vie-manje u izvornom obliku. Ja se takvog nepisanog pravila nisam htio drati, nego sam slobodno intervenirao u tek-stove pripremajui ih za knjigu. Promjene su tu razliite katkada je rije o beznaajnim stilskim promjenama, katkada su neke stva-ri isputene, katkada dodane, katkada promijenjene. Promjene su vrene iz razliitih razloga da bi se tekstovi prilagodili obliku i namjeri ovoga izdanja, zato to sam u meuvremenu o nekim pita-njima promijenio miljenje, radi dodatnog objanjenja, dok su di-jelovi teksta, koji vie nisu toliko relevantni ili zanimljivi, ponekad isputeni. Ipak, kako su tekstovi pisani zasebno, nisu uvijek stilski i retoriki usklaeni, no u to nisam previe naknadno zadirao. U konanici knjiga ipak oito ne predstavlja jedinstvenu studiju koja bi bila odjednom i koherentno pisana, nego niz zasebno pisanih i objavljivanih tekstova koji su tematski povezani, ali ne i u pot-punosti konzistentni dijelovi vee cjeline. To se, jasno, u knjizi i osjeti, ali proizlazi iz same naravi na koji je ona nastala. U neke su tekstove dodane i reference u fusnotama (iako se nastojalo s njima ne pretjerivati), kojih u izvornim tekstovima ponekad nije moglo biti iz tehnikih razloga. Naslovi su esto drugaiji nego u izvorni-ku najee zato to pri izvornim objavama ni nisu bili autorski nego uredniki.</p><p>Namjera je ove knjige prije svega skupiti tekstove pisane kroz vie godina na jedno mjesto, kako bi bili dostupniji i, u okviru jedne cjeline, smisleniji. Nadam se da e itaoce potaknuti bar na razmiljanje o odreenim problemima. Zahvaljujem urednicima portal i asopis u kojima sam lanke izvorno objavljivao, kao i interesu Krune Lokotara i izdavaa na tome da se ovi tekstovi uko-rie u obliku knjige.</p><p>Zagreb, 5. oujka 2015.</p></li><li><p>I. DIO</p><p>KAPITALIZAM</p></li><li><p>15Og l e d i O k a p i ta l i z m u i d e m O k r a c i j i</p><p>Hrvatska situacija i perspektive2</p><p>Proces prelaska iz realsocijalistike trine ekonomije (sa samou-pravljanjem i dominantnim drutvenim vlasnitvom) u kapitali-stiku ekonomiju (bez radnike participacije u upravljanju eko-nomijom i uz dominantno privatno vlasnitvo), koji je slubeno poeo 1990. (a realno jo za vrijeme Jugoslavije prve privatizacije su poele 1989, a drugi procesi jo puno ranije), obino se nazi-va mutnim pojmom tranzicije. U sutini je tu rije o restaura-ciji kapitalistikih proizvodnih odnosa, tj. o povratku na nain proizvodnje prije 1945. godine. Bez obzira na krizu jugoslavenske ekonomije ve u 1970-ima i pogotovo 1980-ima i bez obzira na ideoloku poziciju, teko je izbjei zakljuak da je sada ve etvrt stoljea tranzicije bio kolosalan promaaj.</p><p>Hrvatska je deindustrijalizirana, bezbrojne tvornice su uni-tene, know-how u proizvodnji je u mnogim sluajevima zauvijek izgubljen, nezaposlenost ogromna i teko rjeiva (slubena brojka od 2010. do 2015. varira izmeu otprilike 300 i 345 tisua nezapo-slenih, to zavarava jer mnogi nisu na burzi, a u realno nezaposlene bi se, u irem smislu, moglo ubrojiti i prijevremeno i nepotrebno umirovljene nakon rata ili prilikom unitavanja odreenih podu-zea, pa i one klijentelistiki uposlene u dijelu dravne birokracije), </p><p>2 Izvorno objavljeno kao Cijena EU demontiranje socijalne drave u asopisu Turning Points: Global Agenda 2014 (str. 2830) u prosin-cu 2013. i kao Tmurna 2013. i ne puno bolja budunost 31. prosinca 2013. na portalu Index.</p></li><li><p>I . Ka p I ta l I z a m</p><p>16 Mat e Ka p o v i </p><p>a sve to uz neodrivu prezaduenost (koja je istodobno i rezultat dosadanje tetne politike i opravdanje za nastavak iste takve poli-tike u budunosti). Istodobno svjedoimo brojnim bizarnostima, npr. injenici da zemlja poput Hrvatske, s tolikim poljoprivred-nim potencijalom, uvozi polovicu potrebne hrane, i to ak i iz alp-skih zemalja kao to je Austrija.</p><p>Raison dtre svega toga je bilo masivno prebacivanje imovine iz opega, drutvenoga, vlasnitva u privatne ruke izabranih poje-dinaca bilo da je rije o onima koji nikad nisu imali ni namjere postati kapitalistima, nego su samo htjeli na brzinu zaraditi, ili o onima koji su se kroz otimaku prvobitnu akumulaciju, kroz u-desa moderne ideologije, prometnuli u uspjene poduzetnike. Tako smo doli do dananje situacije da je u Hrvatskoj 2012. bilo 260 multimilijunaa s ukupnom imovinom procijenjenom na oko 30 milijardi dolara3. Sjetimo li se da 1990. u Hrvatskoj milijunai praktiki nisu ni postojali, zakljuak je jasan.</p><p>Sredinom 2000-ih je situacija izgledala neto bolje. No to se pokazalo iluzorno jer se tadanji gospodarski rast temeljio na po-tronji omoguenoj uvozom i stranim kreditima. Tome je doao kraj s dolaskom velike svjetske ekonomske krize 2008, a politika koja je predsjedavala tim prividnim uzletom je simboliki temelji-to diskreditirana osudom biveg premijera Sanadera za korupciju. </p><p>Kao i drugdje na svijetu, kriza neoliberalnog kapitalizma je, paradoksalno, iskoritena kao izlika za daljnje neoliberalne mjere4 liberalizaciju, deregulaciju, privatizaciju (npr. u Hrvatskoj uvo-enje novog, za kapital fleksibilnijeg, zakona o radu, ukidanje </p><p>3 Prema procjenama izvjetaja World Ultra Wealth Report 20122013 meunarodne kompanije iz Singapura Wealth-X, specijalizirane za takva istraivanja. Broj multimilijunaa (onih s bogatstvom procije-njenim na vie od 30 mil...</p></li></ul>