mate kapović 2015, ogledi o kapitalizmu i demokraciji

Download Mate Kapović 2015, Ogledi o kapitalizmu i demokraciji

Post on 17-Sep-2015

50 views

Category:

Documents

5 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

U ovoj su knjizi skupljeni, za ovu priliku nešto preuređenii dopunjeni, neki od političkih tekstova MateKapovića, sveučilišnog profesora i političkog aktivistaiz Zagreba, pisani za različite internetske portale ičasopise između 2010. i 2014. godine. Tu je ponajprijeriječ o tekstovima koji se ne bave dnevnopolitičkimdogađanjima, nego na nešto općenitijoj razini, premdauz brojne konkretne primjere i s naglaskom na situacijuu Hrvatskoj, iz radikalne perspektive govoreo različitim problemima političko-ekonomskog sistemau kojem živimo – od demokracije i privatizacijedo korupcije i zaduživanja. Svi se tekstovi, na ovaj ilionaj način, bave pitanjem kapitalizma i demokracijepa je knjiga stoga i podijeljena na dva dijela – prvi sejednostavno zove Kapitalizam a drugi Demokracija.Zanima li vas suvremena kritika kapitalizma pisana najednostavan i popularan način ili odgovor na pitanjakao što su živimo li stvarno u demokratskom društvu– ovo je knjiga za vas.

TRANSCRIPT

  • OGLEDI O KAPITALIZMU I DEMOKRACIJI

    Mate Kapovi

  • Biblioteka

    Lijeva (s)kretanja

    izdava:Naklada Jesenski i Turk

    zaizdavaa:Mio Nejami

    urednicaizdanja:Monika Mili

    prijelom:Momir Oljaa

    grafikiurednik:Boris Kuk

    tisak: Znanje d.o.o., Zagreb

    www.jesenski-turk.hr

  • MateKapovi

    OGLEDI

    O KAPITALIZMU I DEMOKRACIJI

    Naklada Jesenski i TurkZagreb,oujak2015.

  • Mate Kapovi: Ogledi o kapitalizmu i demokraciji Naklada Jesenski i Turk 2015 Mate Kapovi 2015 Tekst copyright Mate Kapovi 2015.

    Objavljivanje ove knjige potpomoglo je Ministarstvo kulture Republike Hrvatske.

  • Lori i njezinoj generaciji

  • Sadraj

    Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

    I. DIO: KAPITALIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

    Hrvatska situacija i perspektive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Evropska utopija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17Nema povratka u prolost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Budunost tavorenje na nerazvijenoj periferiji Evrope . . . . . . . . 20

    Kapitalizam nisu samo vicarska i Nizozemska . . . . . . . . . . . . . . . . . .23I Afrika je kapitalistika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24U koliko se zemalja dobro ivi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25Kapitalistiki svijet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Vie ili manje kapitalizma? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

    Kako li smo to samo preivjeli od 1945. do 1990. bez privatnog sektora?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Javni sektor kao glavni neprijatelj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29ivot bez privatnog sektora? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Kapitalisti bez radnik? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

    Nakaradna ideologija i lana rjeenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Divinizacija kapitalist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Demonizacija parazit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Tko kome daje posao? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Nakaradna ideologija i nakaradno drutvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37Radnici, kapitalisti i poduzetnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38Koga drava podupire? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Korupcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Kapitalisti, drava i kontradikcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Strukturni problemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Privatni sektor je kriv? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45to da se radi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

  • Korupcija o kojoj se ne govori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Klijentelizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Uklanjanje korupcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52Mladi i poteni? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Korupcija na globalnom Jugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Ekonomska politika ili korupcija? Je li lake ako je po zakonu? . . . 55Legalna korupcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57Inherentna sistemska korupcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58Sredstva za proizvodnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58Ekonomska strategija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59Demokracijom protiv korupcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

    Privatizacija i zaduivanje krvnici ekonomije i drutva . . . . . . . . .63Od cvjeara do tajkuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Zaduenost kao ideoloko opravdavanje za mjere tednje . . . . . . . .65Nelegitiman dug Ekvadora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Premijer u zatvoru, a dugovi se vraaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Kome smo to mi svi duni? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

    Kapitalizam, neoliberalizam i ima li ih u Hrvatskoj? . . . . . . . . . . . . .71Bit e vam bolje kad vam bude gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71Neoliberalizam u teoriji i praksi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Ideologija i realni svijet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

    Je li moralno tajkunu vratiti izgubljeni novac? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

    Glasanje nogama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83

    Europska unija kao neoliberalna tvorevina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

    II. DIO: DEMOKRACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

    1990. smo dobili demokraciju jeste li sigurni u to? . . . . . . . . . . . . 111Sloboda govora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111Demokracija u sferi ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Demokracija u sferi politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Socijalizam, kapitalizam i mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Nove stranke i novi ljudi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Psovanje predsjednika ili psovanje efa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

  • Je li demokracija koja ovisi o novcu stvarno demokracija? . . . . . . . 117Pa mi smo ih birali? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Sustav za elitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Direktna demokracija u internetsko doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122Drutvo na autopilotu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Koji su prigovori? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Kapitaliste nismo nikad birali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126

    Jesmo li ih stvarno birali? Kapitalistiki parlamentarizam i demokracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127

    Direktna demokracija ideja, borba i perspektive . . . . . . . . . . . . . .145Protiv hegemonije statusa quo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146Konzervativni refleksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147Pitanje (ne)kompetentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Postkapitalistiko drutvo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Pouke June Amerike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154Uiti od neprijatelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156

    Sposobnost kao ideologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

    Mediji u liberalnoj demokraciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165

    Kazalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175

    O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

  • 11Og l e d i O k a p i ta l i z m u i d e m O k r a c i j i

    Predgovor

    U ovoj su knjizi skupljeni politiki tekstovi koje sam pisao za ra-zliite portale (Index s kojeg je najvie tekstova, H-alter, Lupigu, Slobodni Filozofski, Radio Gornji grad) i asopise (Zarez, Up & Underground, Turning Points), s tim da su neki bili objavljivani na vie mjesta i u nekoliko verzij1, izmeu 2010. i 2014. godine. Kako veina njih, vie ili manje izravno, govori o kapitalizmu i/ili demokraciji (to dvoje je zapravo nuno povezano i isprepleteno), odatle i naslov knjige (Ogledi o kapitalizmu i demokraciji) te po-djela na dva dijela (Kapitalizam i Demokracija). U knjigu, dakako, nisu uli svi politiki tekstovi koje sam napisao u tome razdoblju. Njih je bilo mnogo vie, no mnoge sam, koji su govorili o nekim aktualnim politikim dogaajima te izvan konteksta dotinog vre-mena nisu toliko zanimljivi, izostavio.

    U knjigu su u pravilu uli oni tekstovi koji govore o neto ope-nitijim fenomenima, tj. koji nisu toliko vezani uz vrijeme objavlji-vanja ili neki konkretan povod, ili, ako jesu, to u njima nije pretje-rano bitno. Tekstovi su u knjizi poredani tematski, a ne kronoloki kako su nastajali. Kako su objavljivani kao zasebni tekstovi, iako neki od njih u svojevrsnim serijama, u njima ponekad ima ponav-ljanj, no u naelu ga nisam uklanjao jer smatram da ponavljanja i sagledavanja istoga iz razliitih aspekata mogu biti korisna u pre-noenju idej. Autori se u ovakvim izdanjima najee suzdravaju

    1 Izvorni naslov i mjesto objave, kao i sv