mašinska obrada drveta

7/26/2019 Mainska obrada drveta

1/21

Smer:Preduzetniki menadmentPredmet:Tehnoloki procesi

Seminarski rad :

Mainska obrada drveta

Profesorka: Dr Sneana Radonji Studenti:Asistetnt:Mr Jelena arali Milo Stare!i "#$%&''

Radojka Miko!i ''#$%&'' (!ana Marko!i #)$%&'' Marko *or+e!i ',)$%&'' Dra-ana Petro!i ./$%&'' Marina Ste!ani .'$%&''

Sadraj:

1. Drvo........................................................................................................................3


2/21

2. Proizvodnja rezanog drveta.................................................................................... 4

2.1. Proizvodnja rezanog drveta.............................................................................. 5

2.2 Tehnika struganja.............................................................................................. 6

2.3 Sortiranje rezane grae........................................................................................ 6

2.4 Suenje rezane grae........................................................................................7

3. zrada !urnira.......................................................................................................... "

3.1 zrada !urnira struganje#.................................................................................."

3.2 zrada !urnira rezanje#..................................................................................... "

3.3 zrada !urnira $jutenje#................................................................................... %

4. Proizvodnja &erovanog drveta.............................................................................. %4.1 '&er&$o(e )!urnirske &$o(e*..............................................................................1+

5. Pane$ , &$o(a )sto$arska &$o(a*............................................................................. 12

6. Proizvodnja $akih graevinskih &$o(a....................................................................12

7. veri-a...................................................................................................................13

". esonit.................................................................................................................. 14

".1 zrada tvrdih $esonit &$o(a...............................................................................14

%. /$atne #aine za o0radu drveta...........................................................................15

1+. iteratura............................................................................................................ 22

2


3/21

1. Drvo

Drvo 0 je u tehnikom smislu de1lo sa korom2 koren i -rane razliitih 1iljaka2pr!enst!eno etinara i liara2 a tako+e i palmi2 1am1usa i nekih dru-ih dr!enastih

1iljaka3 4ao materijal2 u prirodnonaunom smislu2 dr!etom se nazi!a s!aka !laknastamaterija 1iljno- porekla koja se sastoji pr!enst!eno od celuloze i hemiceluloze3

Mainska obrada drveta0 podrazume!a proiz!odnju rezano- dr!eta2 izrada 5urnira2proiz!odnja pero!ano- dr!eta i proiz!odnja lakih -ra+e!inskih ploa2 i!erica i lesonita3Tako+e kroz o!aj seminarski rad 1ie o1uh!aene i maine koje su neophodne zarealizaciju o!ih proiz!oda od dr!eta3

2. Proizvodnja rezanog drveta

Proiz!odnja rezano- dr!eta je jedna od najstarijih i danas jo u!ek2 po koliiniprera+eno- industrijsko- dr!eta2 jedna od naj!anijih -rana dr!ne industrije3

6sno!na operacija u proiz!odnji rezano- dr!eta2 rezanje2 sastoji se u rasta!ljanju o1lo-dr!eta 7trupaca8 na !ie delo!a2 po pra!ilu prizmatino- o1lika2 pomou pose1no- alatakoji se zo!e testera3

3

Slika br. 1 - Drvo


4/21

Testera se moe pokretati runo ili mehaniki9 u pilanama se upotre1lja!aju iskljui!otestere koje se pokreu mehaniki3

4

Slika br. 2 Mehanika testera

Slika br. 3 Runa testera


5/21

2.1. Proizvodnja rezanog drveta

Proces proiz!odnje rezano- dr!eta moe se podeliti na nekoliko osno!nihoperacija:

'3 Rezanje trupaca u neo1ra+enu rezanu -ra+u i dalja o1rada te -ra+ekako 1i do1ili krajnji o1lik i dimenzije 7primarno rezanje8 koja o1uh!ata rezanje trupaca2okraja!anje rezane -ra+e na de5initi!nu irinu i prekrai!anje -ra+e na de5initi!nuduinu9

%3 Rezanje krupnije pilenje -ra+e u razliite sitne sortimente i dalja o1radakrupnih odpadaka nastalih u 5azi primarno- rezanja 7sekundarno rezanje89

.3 Sortiranje rezane -ra+e prema !rsti2 dimenzijama i k!alitetu9

/3 Suenje rezane -ra+e9

#3 Ra!nanje rezane -ra+e

proiz!odnji rezano- dr!eta ide se za tim da se primeni tehnika rezanja kojome se najracionalnije iskoristit dr!na masa pilanskih trupaca3 Ta tehnika rezanja za!isiod mno-o 5aktora2 od kojih su naj!aniji: !rsta primarne maine2 !rsta dr!eta2 dimenzijei k!alitet pilanskih trupaca2 !rste i dimenzije rezane -ra+e3

primarne maine spadaju: Testere sa jarmom 7jarmae82 sa trakastimtesterama2 sa krunim testerama i sa kom1ino!anim radnim mainama3

2.2 Tehnika struganjaRazlikujemo sledee postupke razanja trupaca: uzduno rezanj2 prizmiranje2 et!rtinskorezanje3

ezanje uzduno0 je nain rezanja kojim se prirodni o1lik trupaca rasta!lja paralelnimuzdunim rezo!ima u daske jednake ili razliite de1ljine3 6!o rezanje moe 1itisimetrino i asimetrino2 a 1roj dasaka paran ili neparan3

Prizmiranje0 je nain rezanja kojim se prirodna 5orma trupca ree na prizmu pri emuse do1ijaju daske jednake irine3 Dakle2 kod prizmiranja trupac se ree na daske u d!a

maha3 4od dru-o- rezanja o1re se prizma na 1ok2 dakle za "&o2 i razrezuje na daske3;isina prizme2 ili2 to je isto2 irina daske uslo!ljena je prenikom i k!alitetom trupaca itr-o!akim propisima po maksimalnoj irini rezane -ra+e3

!etvrtasto rezanje 0 trupci se najpre razreu a zatim uet!rte3 S!aka tak!a et!rtinadalje se prera+uje3 Rezanje se !ri testerom jarmaom ili trakastom testerom3 Rezanjepostaje s!e ue2 dok na kraju ne ostane jedna et!rtina3

5


6/21

2." Sortiranje rezane gra#e

Sortiranje rezane -ra+e o1uh!ata2 pr!o pro!era!anje k!aliteta dr!eta i o1radeodre+enih !rsta i raz!rsta!anje rezane -ra+e po !rsti2 sortimentima2 k!alitetu idimenzijama3 Pri pro!era!anju k!aliteta od!aja se s!a -ra+a koja po k!alitetu dr!eta ili

o1rade ne od-o!ara propisima ili standardu3

Rezana -ra+a se moe sortirati runo ili mainski3 starijim2 nemehanizo!animpilanama sortiranje se !ri runo2 u no!ijim2 mehanizo!anim pilanama pomou pose1nihure+aja3 re+aji za sortiranje rezane -ra+e u naelu se sastoje od transportera kojirezanu -ra+u prenose do od-o!arajuih le1o!a ili ot!ora3

2.4 Suenje rezane grae

Pod suenjem dr!eta podrazume!amo smanji!anje sadraja !ode u njemu pomou

toplote3Suenje se deli na: prirodno suenje i suenje u suarama 7!etako83Prirodno suenje rezanog drveta 0 !elike koloiine rezano- dr!eta sue se prirodnona slo1odnom prostoru ili u natkri!enom2 ot!orenim ili zat!orenim suarama3


7/21

". $zrada furnira

%urnir su tanki listo!i dr!eta do1ijeni stru-anjem2 rezanjem ili ljutenjem3 De1ljinalisto!a 5urnira iznosi od &2% do '&2& mm9 najee su de1ljine od &2. do .2# mm3

>urnir se deli na: stru-ani2 rezani i ljuteni3 Prema nainu o1rade 5urniri se dele naokrajane i neokrajane3 Prema nainu pripreme 5urniri se dele na plemenite i slepe3

3.1 Izrada furnira struganjem

>urniri se mo-u izra+i!ati stru-anjem na 5urnirskom jarmu ili se-mentnoj krunoj testeri3Testera je de1ela oko &2"mm2 zu1i su joj trou-lasti2 raz!rnuti naizmenino na o1estrane3 Prenik testere je %&mm2 1roj okretaja /?? o$min a 1rzina rezanja #%m$s3

3.2 Izrada furnira rezanjem

Do1ijeni komadi za-reju se2 okore!aju2 oiste etkama i iz njih se uklone strana tela2 azatim se prera+uju na 5urnir na maini sa 5urnirskim noem3 Maina za proiz!odnju5urnira rezanjem moe 1iti horizontalna i !ertikalna3

horizontalnoj maini no i pritisna let!a kreu se u horizontalnom smeru preko dr!etakoje je u!reno na stoli maine3 Pri s!akom kretanju napred no odree list 5urnira2poto se no !rati na izlazni poloaj2 sto se automatki podie za de1ljinu 5urnira3 Pr!i

horizontalni no s po-onom pomou remena !rio je . ili / reza u minutu2 a saelektroma-netnom spojnicom ? do '& rezo!a3

;ertikalna maina za rezanje 5urnira ima duinu reza /)&& mm3 @aj!ei 1roj rezo!a uminutu iznosi oko ,&3 Prera+uje dr!o naj!ee irine ?&& mm2 a naj!ee de1ljine ,&&mm3 @aj!ea de1ljina 5urnira iznosi . mm3

7


8/21

Rezani 5urniri mo-u se suiti prirodno kada su po!oljni uslo!i a preko ele -odinu usuarama za 5urnire3

3.3 Izrada furnira ljutenjem

Siro!ine za proiz!odnju ljuteno- 5urnira su trupci za ljutenje od dr!eta 1uk!e2 ja!ora2lipe2 1reze2 jo!e2 topole2 jasike i !r1e3

Ajuteni 5urnir se proiz!odi na ljutilicama2 konstruisanim na principu tekih stru-arskihmaina3 Ajuteni 5urnir slui preteno za proiz!odnju pero!ano- dr!eta3

Teka je tako da se ne trese za !reme ljutenja3


9/21

4.1 %erlo!e "furnirske lo!e#

Bpeploa je sasta!ljena od neparno- 1roja unakrsno slepljenih 5urnirskih listo!a3 Delese na o1ine2 1rodske i a!ionske3 61ine perploe po pra!ilu se izra+uju od ljutenih5urnirskih listo!a3 Aisto!i se lepe tako da je ploa s o1zirom na centralni 5urnirski list u

s!akom po-ledu simetrina2 tj3 listo!i iznad i listo!i ispod centralno- lista moraju se lepitiistim redosledom s o1zirom na !rstu dr!eta2 smer !lakana2 5izika s!ojst!a2 de1ljinu isadraj !la-e3

61ine perploe .2 /2 # i ) mm izra+uju se od tri 5urnirska lista2 ploe de1ljine , mm odtri do pet 5urnirskih listo!a2 ploe de1ljine ?2 '& i '% mm izra+uju se kao i o1ine ali lepilomora 1iti otporno na !odu 71rodarske perploe82 a!ionske perploe izra+uju se od !rlotankih 5urnirskih listo!a2 a lepe se u!ek lepilima na 1azi !etakih smola3

>urniri se sasta!ljaju po irini papirom ili spajanjem pomou lepila3 Pre sasta!ljanja

papirom na tkz3 tapin- maini su!i 5urnir o1rezuje se makazama za 5urnir3

%

Slika br. % &a'ing (aina


10/21

Pri sasta!ljanju lepkom 5urnirima se najpre uske stranice o1ra+uju u -lodalici ili stonimmakazama a onda premazuju konim2 kotanim ili sintetikim lepilima3

>urniri se mo-u premazi!ati lepilom i u maini za sasta!ljanje 5urnita 7spajaice83 4rozspajaicu za uzduno sasta!ljanje 5urniri se transportuju u smeru !lakanaca 1rzinom od

. do .? m$min2 a kroz spajaicu za popreno sasta!ljanje popreno na taj smer 1rzinomod 'do # m$min3

urniri setransportuju izme+u !aljaka 1rzinom od '& do .& m$min3 Aepilo naneseno na srednji slojkasnije se u presi prenosi na susedne 5urnire3

Preso!anje perploe !ri se runo ili pomou ure+aja za punjenje u hidraulinu presuizme+u limo!a aluminijuma de1elih od '2? do % mm3 Presu tre1a napuniti to 1re da selepilo ne1i !ezalo pre dejst!a pritiska koji pridra!a 5urnire jednado dru-o- dok lepilone pre+e u !rsto stanje3

1+

Slika br. ) Maina za sastavl!an!e *urnita


11/21

'. Pane( ) p(o*a +sto(arska p(o*a,

Panel ploa sastoji se od srednje- sloja sasta!ljeno- od let!ica ili ljuteno- 5urnira i odo1lonih 5urnira kojima je smer !lakana poprean u odnosu na smer !lakana let!ica3

Aet!ice i o1loni 5urnir spojeni su lepkom3 Panel 0 ploe de1ele su od '. do /# mm3


12/21

/. $veri0a

(!erica je ploa od stru-otine dr!eta ili dru-ih li-no 0 celuloznih materija slepljenihor-anskim !ezi!om pod delo!anjem toplote2 pritisaka2 !la-e i katalizatora3

(!erice se izra+uju od dr!eta etinara i mekih liara kojima se moe dodati tee dr!o3 i!ercu se prera+uje o1lo!ina koja se ne upotre1lja!a za dru-e s!rhe: cepanice i o1licekoje ne slue za proiz!odnju celuloze9 -rane2 otpadci iz prerade dr!eta3


13/21

. esonit

Aesonit je ploa od stru-otine dr!eta ili dru-ih li-noceluloznih materija slepljenih upr!om redu athezi!nim silama koje deluju me+u njima3 ;ezi!na sredst!a i dru-e

materije mo-u doda!ati za !reme izrade da se po!ea !rstoa2 otpornost na !la-u2!atru2 insekte333

Prema zapreminskoj teini lesonit ploe se dele na nepreso!ane i preso!ane3@epreso!ane ploe se dele na polukrute i krute2 a preso!ane na polut!rde i t!rde3

E!ropi se ta1le lesonita proiz!ode od etinara: jele2 smreke2 1elo- 1ora i od liara:topole2 jo!e2 !r1e2 1reze2 kestena i 1uk!e3

&.1 Izrada tvrdih lesonit lo!a

Sloj !lakanaca za t!rde lesonit ta1le izra+uje se mokrim postupkom ali se moeizra+i!ati i su!im3 Prednost su!o- postupka je to nije potre1na !oda3 su!ompostupku i!erje se melje na su!o ili polusu!o3 Dodaje se !osak i 5enolna smola3

T!rde lesonit ta1le mo-u se oplemeniti s jedne strane 5olijama ili o1e strane 5olijamamelaminske smole ili na neki dru-i nain2 da im se po1oljaju s!ojst!a3 Melaminske5olije deluju zatitno i dekorati!no2 a po!rina ta1le je otporna prema ha1anju2temperaturi2 kiselinama2 alkoholima2 uljima i aru ci-arete3 6plemenjene lesonit ta1leupotre1lja!aju se za nametaj2 o1la-anje u tr-o!inama i ja!nim z-radama i u raznedru-e s!rhe3

13

Slika br. 1 - #esonit


14/21

3. A(atne maine za obradu drveta

'3 4arma*e 0 su namenjene za uzduno rezanje trupaca3 Flat predsta!ljajulisto!i u!reni u jaram 0 s!ojim naizmeninim kretanjem iz!ode rezanje2 a pomak se

ost!aruje prinudnim kretanjem dr!eta u ra!ni testere pri1lino upra!o na pra!ac testere3

%3 5rakaste testere0 se upotre1lja!aju za uzduno i popreno odrezi!anje3 Flatpredsta!lja nazu1ljena 1eskonana traka3 ;rei ra!nomerni o1!ojni hod preko o1odatoko!a ree s!ojim slo1odno razapetim delom3 Pomak se ost!aruje kretanjemmaterijala normalno na ra!an toko!a3 trakaste testere spadaju: stone trakastetestere2 rastrune trakaste testere2 uni!erzalne rastrune trakaste testere2 trakastetestere trupare2 rune trakaste testere3

14

Slika br. 11 - /ar(ae

Slika br. 12 &rakaste testere


15/21

.3 6rune testere0 se upotre1lja!aju za popreno i uzduno odrezi!anje dr!eta3Flat predsta!lja po o1odu nazu1ljena tanka kruna ploa3 6kreui se oko s!oje oseiz!odi -la!no kretanje rezanja2 a pomak se !ri u ra!ni ploe2 po pra!ilu nasuprot smerukretanja zu1a3 4onstrukti!no jez-ro krune testere predsta!lja a-re-at sasta!ljen odlista testere u!reno- steznim ploama na preputenom po-onskom !ratilu koje se

okree u kuitu sa d!a ku-lina leaja3 Po-on se !ri remenicom ili specijalnimelektromotorom na istom !ratilu3 ;rste krunih testera su: krune testere za poprenorezanje2 krune testere za uzduno rezanje3

/3 an*ane testere0 su namenjene poprenom odrezi!anju tekih komada3 Flat

u o1liku 1eskonano- lanca iji su lanci sa spoljne strane iz!edeni kao zu1 testere !rirezanje o1!ojnim kretanjem oko d!a ili !ie lananika2 a pomak se !ri u ra!ni kretanjalanca upra!o na pra!ac rezanja3 Po-onski i zateznio lananik posta!ljeni su nakraje!ima ine koja !odi lanke lanca u radnom delu raspona3


16/21

#3 endisa(jke0 su namenjene 5inoj o1radi ra!nih po!rina koje su prethodnoo1ra+ene u-lanom testerama3 Flat je !ratilo s uzduno posta!ljenim noe!ima36kreui se oko s!oje ose iz!odi -la!no kretanje2 a pomak se !ri nasuprot smerukruenja sei!a3 Staza otrica noe!a prema dr!etu pri rendisanju s konstantnom1rzinom pomaka produena je cikloidno3 Rendisaljke se iz!ode kao ra!nalice2 de1eljaei kao kom1ino!ane ra!nalice=de1eljae3

)3 7(oda(i0e 0 su namenje izradi razno!rsnih pro5ilisanih ra!nih i zakri!ljenih

po!rina3 Pro5ilisane ili ra!ne otrice alata za -lodanje2 okreui se oko ose !retena2iz!ode -la!no kretanje rezanja2 a pomak se !ri najee nasuprot smeru kretanjazu1a3 Flati su pro5ilisane otrice koje se u!ruju kao pose1an element na preputenideo !ratila3 Clodala se izra+uju od nele-iranih i le-iranih alatnih elika ili sa otricamaod t!rdih metala3 ;rste -lodalica su: stone -lodalice2 !isokostrune -lodalice2 nadstone-lodalice2 kopirne -lodalice2 -lodalice za zupce2 -lodalice z aprizmatine tapo!e2maine za epo!anje3

16

Slika br. 14 #anane testere

Slika br. 1" Rendisal!ka


17/21

,3 8ui(i0e0 slue za izradu rupa kruno- popreno- preseka3 Flat iz!odi -la!nokretanje rezanja okretanjem oko s!oje ose3 Pomak se !ri aksijalnim prodiranjem alatau materijal3


18/21

?3 8rusi(i0e 0 slue za !rlo 5inu o1radu po!rina3 Flat je 1rusna ploa kojakreui se !elikom 1rzinom pod odre+enim pritiskom preko po!rine predmeta o1rade!ri -la!no kretanje2 pomak se !ri u istoj ra!ni2 najee upra!no na -la!no kretanje3rusni alat se sastoji od nosaa sredsta!a za 1ruenje 7papir2 platno8 na koji su

nanesena 1rusna zrnca 7staklo2 kamen2 elektro=korund2 silicijum=kar1id i sl383 (z1or!eliina i -ustina zrna za!isi od namene3 Prema o1liku 1rusno- alata razlikujemotrakaste 1rusilice2 !aljkaste 1rusilice i ploaste 1rusilice3

"3 Strugovi 0 su namenjeni o1radi krunih o1lika sa pra!olinijskom osomsimetrije3 Predmet o1rade okreui se oko s!oje ose iz!odi -la!no kretanje rezanje2 apomono kretanje iz!odi alat3 Flat za stru-anje se normalno izra+uju od nele-iranihelika2 a za maso!nu proiz!odnju od !isokole-iranih elika3 ;rste stru-o!a su: stru-o!iza uzdunu i ra!nu o1radu2 automatski stru-o!i3

1"

Slika br. 1) - uili$e

Slika br. 1+ - rusili$a


19/21

'&3 Maine za razdvajanje 0 !re odrezi!anje i prorezi!anje materijala 1ezskidanja stru-otine3 6drezi!anje materijala se najee primenjuje pri izradi 5urnira itankih ploa2 -de 1i prorez pri rezanju testerama predsta!ljao relati!no !eliki -u1itakmaterijala3 Flat je no sa pra!olinijskim ili zakri!ljenim sei!om3 Prodire pod dejst!omodre+ene sile u predmet o1rade !rei razd!ajanje3 ;rste maina za razd!ajanje su:ljutilica za 5urnir3

''3 Maine za obradu deforma0ijama0 slue za o1liko!anje dr!eta sa!ijanjem2

iz!laenjem i utiski!anjem3 Flat je izra+en prema dimenzijama -oto!o- komada2 prenosis!oj o1lik na predmet o1rade delo!anjem sile koja izazi!a trajne de5ormacije nakomadu2 radi e-a dr!o tre1a do!esti u od-o!arajue plastino stanje2 najeeprethodnim parenjem3 dru-im sluaje!ima potre1no je !riti za-re!anje radno-predmeta i tokom o1rade-rejaima u-ra+enim u alat ili mainu3

1%

Slika br. 1 - Strugovi


20/21

19. iteratura

'3


21/21

mašinska obrada drveta

Documents