mašine za pobijanje Šipova

7/21/2019 Maine Za Pobijanje ipova

1/28


2/28

-SADRAJ-

1.MAINE ZA POBIJANJE IPOVA

2.MAINE ZA VALJANJE TLA

--TEHNIKI OPIS MAINA

--PRORAUN UINKA

--PRORAUN SNAGE

--MEHANIZMI

--ODRAVANJE

--LITERATURA


3/28

MAINE ZA POBIJANJE IPOVA-tehniki opis

Koriste se za stabilizaciju tla namenjenog izgradnji objekata pod zemljom ili nadzemljom ili pak za uvrivanje renih obala.Koriste se ipovi od drveta,elika iliarmiranog betona.Najee se koriste kod slabo vezanih i movarnih podloga.Radinoenja objekata ipovi se najee pobijaju sve do vrste podloge ili do ostvarenja siletrenja koje su vee od predvidjenih optereenja.Za pobijanje i vadjenje ipovaupotrebljava se specijalna oprema koja treba da savlada otpore probijanja tla koji se

javljaju na vrhu i trenja na omotau ipova.Poloaj ipa moa biti vertikalan ili podizvesnim uglom u odnosu na vertikalu.Za izvravanje ovih zadataka upotrebljava se

potencijalna energija malja pri slobodnom padu ili sistemi sa elektrinim,dizel ilipogonom komprimovanog vcazduha.U novije vreme postoje i hidraulinisistemi.Takodje ip se moe postaviti i uiskivanjem pod velikim pritisko.Pod terminommakare podrazumeva se cela maina koja se sastoji od :

1-hodnog dela(gusenice ili tokovi na inama)

2-platforme sa noseom konstrukcijom

3-pogonskog sistema

4-opreme za hvatanje ipova

5-alatnogpribora za odgovarajuu primenu(pobijanje ili vadjenje).

Umesto hodnog dela platforma se moe po potrebi montirati na plovnom objektu-pontonu.Nosea konstrukcija slui za vodjenje ipova i malja u eljenom pravcu.lako semontira i naginje za odredjeni ugao.Za pobijanje ipova se koristi malj(eki)kojiraspolae potencijalnom energijom(slobodni pad) ili se pobijanje vri pod dejstvom

prinudnog kretanja izazvanog pogonskom energijom.Vodjenim udarom malja u ipostvaruje seprodor njegovog vrha u podlogu.Postoje mnogo vrsta ipova koji se danaskoriste , a sve u zavisnosti od potreba gradnje.


4/28


5/28


6/28


7/28


8/28


9/28


10/28

Slika 9.14. Neke vrste ipova. Red veliine dimenzija dat je u tekstu.

Drveniipovi (Slika 9.14-a) su relativno laki, jednostavni za transport i manipulisanje iu nekim zemljama jeftini. Mogu se pobijati do dubine do oko 18 ma mogu se i

nastavljati. Generalno se ugrauju ispod nivoa podzemne vode i tada im trajnost moebiti znatna, a iznad nivoa podzemne vode moraju se obavezno tititi impregnacionimsredstvima. U morskoj vodi mogu ih napadati razne ivotinjice.

Meutim, u naim uslovima u najiroj primenije beton. Kvadratni presek ima ivicu odmin. 20 cm, tipino25do 45 cm, a samo izuzetno do 60cm.Prefabrikovaniiligotoviarmirano betonski ili prednapregnuti ipovi (Slika 9.14-b)

pobijaju se specijalnim makarama do tipinih dubina od oko8do 18 m. Duina ipa seodredi unapred, izrauju se u kontrolisanim uslovima i transportuju domestaugraivanja. Ako se specijalnim vezama nastavljaju, najdui armiranobetonski element

je dug do oko 15 m, tako da se mogu postii dubine 100 m, ali u veini praktinihsluajeva dubina pobijanja nije vea od oko 30 m. Podzemna voda ne utie na pobijanje,

kontinuitet ipa je pouzdan ako se primenjuje odgovarajui postupak pobijanja, moe sezavriti i iznad povrine terena ili iznad nivoa vode, ako se pobija sa vode (pristanita,mostovi). Ugraivanjem u rastresita krupnozrna tla poveava se zbijenost tla. Ima inedostataka, jer bubrenje tla u zasienom sitnozrnom tlu tokom pobijanja moe izazvatitekoe, duina se ne moe menjati tokom pobijanja, mogu se otetiti tokom pobijanja,koliina armature esto zavisi od uticaja koji se pojavljuju tokom manipulisanja iugraivanja, i ne mogu se pobijati ipovi veih prenika. Buka i vibracije pri pobijanjusu takve da ih taj razlog najee eliminie iz primene na lokacijama u naseljenimmestima.

Pobijeni ipovi betonirani u tlu(Slika 9.14-c) ugrauju se pod zatitom prethodnopobijene eline cevi koja se nakon dostizanja eljene dubine sukcesivno izvlai iz tla uzdodavanje betona. Dobre osobine ove vrste ipova, koji se mnogo koriste u svetu, a

primenjuju se i kod nas (Frankiip ilislian), ogledaju se u mogunosti da se dubinaprilagodi otporu tla pri pobijanju cevi, zatim se moe formirati proirena baza ipa i takopoveati nosivost baze, a povrina stabla je hrapava to omoguava maksimalnu


11/28

mobilizaciju smiueg otpora u krupnozrnom tlu. Meutim, tee je kontrolisati kvalitetugraenog betona, pa neadekvatno izvoenje moe proizvesti ipove sa prekidom ustablu, prenici su ogranieni na manje od 60 cmi dubine pobijanja su ograniene dooko 20 m, sa tipinim doputenim optereenjima oko 600do 1200 kN. U zasienom tlumogu izazvati poremeaje i porne pritiske koji u procesu konsolidacije nakon izvoenjamogu izazvati pojavu negativnog trenja. Ne mogu se izvoditi sa povrine vode bez

posebne opreme. Buka i vibracije tokom izvoenjasu znatne, ali neto manje nego kodpobijanja prefabrikovanih betonskih ipova.

Ogranienja u pogledu veliine prenika ipa seprevazilaze primenom buenihipova betoniranih u tlu(Slika 9.14-d). Mogu se izvoditi prenici od min.60cm, sasvim su uobiajeni prenici od1,2do 1,5 m, amaksimalni prenici dostiu i3do 5 m,tako da seesto nazivaju i ipovima velikog prenika. U

povoljnim uslovima moe se u vezanom tlu izvestiproirenje baze. Za razliku od pobijenih ipova, tlo sevadi pod zatitom prethodno utisnute eline cevi i iskopani materijal zamenjuje

betonom. U novije vreme razvijena je tehnologija izvoenja buenih ipova umerenihprenika bez zatitne cevi, sa kontinualnom spiralom oko ue centralne cevi kroz kojuse, nakon dostizanja eljene dubine, unosi beton uz sukcesivno povlaenje pribora.Bueni ipovi se mogu primenjivati u naseljenim podrujima jer je buka pri ugraivanjuumerena, vibracija praktino i nema, ali zato nema ni efekata zbijanja tla u koje se ipugrauje.

Suprotna krajnost u odnosu na ipove velikog preika su razne vrste mini ilimikroipova koji e se ovde svrstati u grupu"koren ipova". Takvi ipovi imajurelativno mali prenik, svega8do 15-30 cm, (Slika 9.14-e), neki se armiraju sa samo po

jednom ipkom armature, pobijeni dostiu dubinu do max. oko6 metara, ali seposebnim tehnikama buenja mogu dostii i vee duine. Zbog malih prenika, umestobetona primenjuje se malter.

U nekim zemljama je veoma rasprostranjena primena elinih ipova odHprofila (Slika9.14-f), raznih kombinovanih elinih profila spojenih zakivanjem ili zavarivanjem, ili

od elinih cevi koje mogu biti zapunjene betonom ili po pobijanju mogu biti ostavljeneprazne. elinecevi se esto pobijaju i sa otvorenim donjim krajem tako da tlodelimino ispuni pobijenu cev. Ovi ipo vi se mogu pobijati sa povrine vode, esto se

primenjuju u fundiranju kejskih zidova, ali se mora imati u vidu njihova ogranienaotpornost protiv korozije, te se primenjuju razliite mere zatite.

Rezimirajui postupke ugraivanja, u naelu, ip se u tlo moe ugraditi na tri naina:pobijanjem udarima, ugraivanjem u prethodno izraenu buotinu iz koje jeiskopavanjem tlo uklonjeno i statikim utiskivanjem u tlo. Duina ipa najee nijemanja od oko est metara, najee duine su izmeu10i20 metara, a mogu dostiiduinu i od vie desetina metara, pa ak i do 100 m. Poprena dimezija ipova koji se utlo ugrauju pobijanjem kree se od najmanje8 cm(mikro-ipovi) do oko60 cm, dok seuz prethodno buenje u tlo ugrauju ipovi sa tipinim prenicima izmeu 60i 150 cm, amogu se postii i dimezije prenika do oko3,0 m, izuzetno 5,0 mprimenomodgovarajuih tehnologija graenja uklanjanjem tla iz buotine velikog prenika.


12/28

ZNAAJ NAINA UGRAIVANJA IPA

Raspodela napona u tlu, veliina sleganja i granina nosivost ipa zavisi, osim oddimenzija, i od naina ugraivanja ipa. ip predstavljen cilindrom duine Dfi

prenikaBpredstavlja diskontinuitet u masi tla koji ili zamenjuje ili potiskuje tlo,zavisno od toga da li je ugraen pobijanjem (ili utiskivanjem) ili buenjem uz uklanjanje

tla. Usled izvoenja iskopa uklanjanjem tla dolazi do pomeranja tla prema unutranjostiipa, to izaziva poremeaj u glini i razrahljivanje u pesku. Utiskivanje ipa u prostormase tla ili unoenje sveeg betona uz vibriranje ili nabijanje, unosi nov poremeaj

potiskujui delimino tlo u suprotnom pravcu. Pri pobijanju ili utiskivanju nastajujovei poremeaji.

Baza ipa deluje kao manja temeljna stopa, koja akumulirajui konus tla ispod baze,prodire nanie potiskujui tlo u stranu izazivajui sukcesivni prolom tla. Tako se stvaraporemeena zona koja ima irinu od jednog do dva prenika ipa. Unutar poremeenezone u zasienom sitnozrnom tlu deformacije su dovoljno velike da se moe ispoljitinedrenirana smiua vrstoa u preraenom stanjucur, koja zavisi od osetljivosti,senzitivnosti gline, uz pojavu dopunskih pornih pritisaka. Discipcija pornog pritiska u

procesu konsolidacije, novi efektivni naponi nakon ugraivanja ipa, a pre nanoenjaoptereenja objektom, mogu uticati na promenu kako drenirane, tako i nedreniranesmiue vrstoe, ali i na ukupno optereenje ipa dodatnim negativnimtrenjem. Novavrstoa se razlikuju od poetne, karakteristine za neporemeene uzorke gline uzete iztla za laboratorijska ispitivanja pri poetnom geostatikom stanju napona.

U krupnozrnom rastresitom i srednje zbijenom tlu obino dolazi do zbijanja i poveanja

smiue vrstoe pri ugraivanju ipa utiskivanjem ili pobijanjem. Meutim, u veomazbijenom tlu moe doi do razrahljivanja, kada se prekorai vrna smiua vrstoa,savladavaju se efekti dilatancije i nakon poveanja zapremine, lom se dogaa prikonstantnoj zapremini i smiua vrstoa moe opasti do veliine uslovljene sa cv.

Temelj na ipovima, pa ak i pojedinaan ip, visoko je neodreen statiki sistem.Mogunost precizne analize temelja saipovima je znatno manja u poreenju sa drugim

problemima koji se tretiraju u mehanici tla. Sistematizovana empirijska znanja i

rezultati probnih optereenja na lokaciji budueg objekta su obino neophodni za

korektno reenje temeljenja na ipovima. U ovom poglavlju e se prikazati prirodaproblema vertikalnog ipa optereenog aksijalnom silom u svetlu mehanike tla.

MEHANIZAM PRENOENJA OPTEREENJA

Vertikalna sila Qnaneta na vrh ipa prenosi se na tlo preko baze ipa komponentomQbipreko komponente stabla Qs, prema Slici 9.15. Sa poveavanjem optereenja poveavase sleganje i ukupna zavisnost obino pokazuje ilavo ili plastino ponaanje prioptereenjima koja izazivaju lom tla u dreniranim uslovima, to ukazuje da se lom tla u

podruju baze ipa dogaa kao lom pri probojnom ili lokalnom smicanju (Slika 9.1-b, c iSlika 9.2).


13/28

Slika 9.15. Komponente nosivosti ipa

Idealizovana i sasvim pojednostavljena elasto-plastina aproksimacija razvojakomponenti sapoveavanjem ukupnog optereenja ukazuje da se granina veliina silekoju prima stablo ipa Qs ispoljava pri relativno malim sleganjima reda veliine5-15mm, uz mogunost daje zavisnost krto-plastinog tipa. Meutim, za dostizanje graninesile nosivosti Qb= Qbfbaze ipa potrebno je znatno vee sleganje redaveliine10%njegovog prenika. To znai da ove dve komponente pri radnomoptereenju nisu mobilisane u istim proporcijama graninih nosivosti, tako da postoje

jaki razlozi da se rauna sa relativno velikim ueem nosivosti omotaa ipa, a saznatno manjom mobilizacijom nosivosti baze, koja odgovara doputenim sleganjima

ipa.GRANINA NOSIVOST

Ukupna granina nosivost ipa teineWjednaka je zbiru nosivosti baze Qb,fi nosivostistabla Qs,f, odnosno:

Qf= Qb,f+ Qs,f+ W (9.67)

Granina nosivost baze ipa je:

Qb,f= Abqb,f (9.68)

gde je:

Ab povrina baze ipa,qb,f granina nosivost tla u podruju baze ipa.

Granina nosivost omotaa ipa je:

Qs,f= (L)ass,f (9.69)

gde je:


14/28

L duina dela ipa,as povrina omotaa stabla po jedinici duine ipa,s,f smiua vrstoa, granini napon smicanja na kontaktu omotaa i tla.

Za prognozu granine i doputene nosivosti primenjuju se mnoge metode. Evropskaiskustva objavili su De Cock i Legrand (1997). Prema naem "Pravilniku" dozvoljeno

optereenje ipa dokazuje se najmanje sa dva od sledeih naina:

obrascima s obzirom na stepen mobilizacije otpornosti tla,

obrascima u kojima se koriste podaci penetracionog sondiranja,

probnim optereenjem ipova, prema iskustvu sa ipovima u slinom tlu, obrascima s obzirom na otpornost pri pobijanju ipova.

ELEMENTI I TEHNOLOGIJA IZRADE BUENOG IPA

Diskontinualne potporne graevine sainjene su odAB elemenata, tj. od AB ipova iAB dijafragmi. One se postavljaju na proraunatom rastojanju izmeu dva elementa,obino na 1,5 do 2,5m1. AB elementi mogu, ali ne moraju, biti meusobno povezani"veznom" gredom ("naglavnom" gredom). Vrlo esto se diskontinualne potpornegraevine grade od AB buenih ipova. Pri sanacijama terena, potporne graevine odAB ipova ee se primenjuju od potpornih graevina od AB dijafragmi. Razlog vee

primene ipova od dijafragmi kod potpornih graevina je sigurnija i efikasnijatehnologija izvoenja ipova od tehnologije izvoenja dijafragmi. U ovom delu daemoelemente i tehnologiju izrade AB buenih ipova koji se primenjuju pri sanacijamaterena, kao elemente potporne graevine.

U primeni su sledei prenici buenih AB ipova: 600, 800, 1000, 1250, 1500, 2000 i2500mm. Maksimalna dubina buenih ipova koji se primenjuju kod potpornihgraevina je 40m1. Izradu (iskop i betoniranje) buenih ipova prati direktno(momentalno) zacevljenje. Ono, kod potpornih graevina, moebiti potpuno ili

delimino (SI. 17). U Praksi, u mnogo veem broju sluajeva, primenjuje se potpunozacevljenje koje spreava odronjavanje sitnih ili krupnijih estica tla sa zidova buotine,ili eliminie vee Pokretanje tla u zoni kliznog sloja, kada dolazi do pretnje zatvaranja

buotine.


15/28

SI. 17. Zacevljenost buotina, A - potpuno, Bdelimino.

Potpuno zacevljenje buotine vri se kod peskova i ljunkova, kod praina i prainasto-glinovitih prirodnih tvorevina male konzistencije (S1.17.A), kao i kada je klizni sloj

izraen i izaziva kretanje tla, pa je neophodno ta kretanja osujetiti. Deliminozacevljenje buenih ipova moe se obaviti ako se pri buenju naie na sloj gline veomatvrde konzistencije, ili na sloj mekanih stena: lapori, laporci, glinci, flievi, ...(Sl.17.B).U praksi su poznati sluajevi izrade buenih ipova bez zacevljenja. Cev zamenjujefluidna podgrada, obino bentonitna ili glinena suspenzija.Bueni ipovi u praksi se rade

sa neproirenom ili sa proirenom bazom (Sl.18A i B). Kodpotpornih graevina gde jedominantno dejstvo horizontalnih sila, proirenje baze ipa obino se ne vri, jer za tonema statikih potreba. Samo proirenje je tehnoloki teko izvesti i mogue je jedinokod glina. Proirenje baze ipa, kada se radi, najee se vri do dvostrukog prenikaipa.

Sl. 18. Bueni ipovi: bez proirenja baze (A), sa proirenjem baze (B)


16/28

Pre poetka izrade buenih ipova neophodno je obaviti neke pripremne radove kojiobuhvataju odgovarajue poslove nagradilitu i poslove na izboru, dopremi i montaiopreme i instalacija, a sve u skladu sa konkretnim projektom i sa terenskim gradilinimuslovima. Pripremni radovi na gradilitu podrazumevaju izradu radnih platoa i izradu

pristupnih saobraajnica, radi kretanja i rada planirane opreme za buenje, dopremu

armaturnih koeva i betona za betoniranje ipova. Radni platoi moraju biti irine 5 -7m1

,a irine pristupnih saobraajnica su 3-5m1.

Uzduni nagibi pristupnih saobraajnica mogu biti maksimalno 15%. Kolovozni zastoriradnih platoa i pristupnih saobraajnica moraju biti uraeni od kvalitetnih materijala(ljunak, tucanik, itd.), kako bi se lako i bez problema kretale maine sa kojima se radi isredstva za dopremu materijala ili izvoz iskopane zemlje. Optereenja koja e primatikolovozni zastori radnih platoa i pristupnih puteva manifestuju se koncentrisanim silama

od 70 do 1000kPa.

Mehanizacija i oprema za kvalitetan i efikasan rad za izradu buenih ipova, sastoji seod sledeeg: bager za iskop sa odgovarajuim alatima; zatitne cevi; hidrauliki cevnioscilator za rotaciono oscilovanje zatitnih cevi, ime se olakava njeno utiskivanje uzemljite; dizalica za vaenje zatitnih cevi i podizanje i nametanje armaturnog koa;oprema za kontraktorsko betoniranje.

Bageri ili refuleri za buenje (iskop) buotina su

osnovne maine koje se primenjuju pri izradi buenihipova. Oni slue za obavljanje iskopa zemlje uzatitnoj cevi. Kod nas su u primeni bageri sledeih

proizvoaa: "Link Belt", "Oprenstein Koppel","Poclain", "Casagrande", itd. Bageri moraju biti

opremljeni odgovarajuim alatima kao to su: spiraleili kaike, proirivai, udarni ekii, dleta, itd. Ovi alatisu montirani na teleskopskim rotacionim sistemima osnovnog bagera i ine jednu

tehnoloku celinu za iskop (buenje) ipova. Kod nas su u primeni alati sledeihproizvoaa: "Casagrande", "Sollimec", "Salzitter", itd.

Za privremeno postavljanje zatitnih cevi, odnosno zacevljenje buotine, koriste seeline cevi koje osciluju pomou hidraulikog oscilatora tzv. lavirke, kao posebnog

postrojenja, kompletiranog sa standardizovanim cevima i spojnicama. Duina zatitnecevi treba biti jednaka duini ipa. Najvea duina cevi je 20m1. U sluaju da je cevdua od 20m1, cev se nastavlja. Za nastavljanje slue specijalne mehanike spojnice kojedaju aksijalnu i torzionu krutost, kao i vodonepropustljivost na mestu nastavka.

Kontraktorsko betoniranje obavlja se pomou kontraktorske cevi prenika 200mm,kompletirane nastavcima i spojnicama. Spravljanje i transport betona vri se klasinomopremom.

Tehnologija izrade buenih ipova sastoji se od tri osnovne faze: od iskopa buotine


17/28

(buenja), od spravljanja i postavljanja armaturnog koa i od spravljanja betona ibetoniranja ipova. Kako je ve reeno, iskop buotina pri izradi buenih ipova kodpotpornih graevina moe biti sa potpunim zacevljenjem ili sa deliminim zacevljenjem.

Vie je u primeni nain sa potpunim zacevljenjem. Po redosledu rada, prvo se bager(builica ) i lavirka lociraju na mesto izrade ipa. Tolerancija odstupanja od

projektovanih koordinata vertikalne ose ipa odreena je tehnikim uslovima za svakikonkretni projekat. Ona je obino u granicama 1-2cm. Uporedo sa lociranjem

postrojenja, na lokaciji ipa potrebno je izvriti kontrolu i rektifikaciju vertikalnostilafeta i teleskopskog rotari-ureaja za buenje. Tolerancija vertikalnosti predvia setehnikim uslovima za svaki konkretanprojekat, a obino se dozvoljava 1-2 %.

Poetak buenja zahteva postavljanje pomone cevi (vodice), duine 2-4m1, na mestobuotine koja slui za obezbeenje poloaja i pravca ipa. Posle zabijanja pomone cevi,

iz nje se vri iskop i transport iskopanog tla. Zatim se, u tako pripremljenu buotinu,sputa zatitna elina cev, koja slui za obezbeenje daljeg iskopa. Uporedo sanapredovanjem iskopa (buenja), obavlja se utiskivanje zatitne cevi torzionim

pokretanjem, naizmenino levo i desno, hudraulikim cevinim oscilatorom (lavirkom).Cevi se dodaju tokom buenja u skladu sa napredovanjem buenja sve do dna buotine.Kroz cev se obavlja buenje i iznos materijala iz buotine. Buenje i iznos materijalaobavlja se spiralama za vezane prirodne tvorevine (praine i gline) i kaikama zanevezane prirodne tvorevine (pesak, ljunak) i muljeve. Dno cevnih kolona treba da

napreduje bre od brzine obavljanja buenja, naroito kada se radi u nevezanim imuljevitim prirodnim tvorevinama. Na taj nain spreava se prodiranje tla ispod dnacevnih kolona. Buenje je izvreno kada se doe do projektovanog dna, to se kontroliesa dva do tri uzastopna merenja visine buotine graduisanom trakom. Tanost merenja je1cm.

Armaturni koevi za buene ipove slini su armaturnim koevima koji se koriste kodostalih ipova. Osnovni karakteristini elementi armaturnih koeva su:

Unutranji prstenovi, koji se postavljaju na rastojanju 1-1,5m1

visine ipa, kojislue kao konstruktivni nosai vertikalnih elinih ipki (glavne armature ipa).Vertikalne eline ipke se zavarujuza unutranji prsten na minimum 50%spojeva.

Glavna vertikalna armatura proraunava se statikim raunom nosivosti ipa,

obzirom na optereenje koje deluje na ip. Duina vertikalne armature treba bitijednaka duini ipa i uveana za visinu vezne (naglavne) grede, ako ta gredapostoji u potpornoj konstrukciji. Kao to smo ve pomenuli, minimum 50% ipki

glavne vertikalne armature se iz konstruktivnih razloga zavaruje za unutranjiprsten.

Uzengije kod buenih ipova su spiralne i zavaruju se na minimum 50% spojeva.One su od armaturnog elika, prenika obino 8 ili 10mm.


18/28

Centralizeri ili odbojnici, slue za centriranje armaturnog koa u ipu. Oni su od

elinog lima ili eline armature. Zavaruju se na vertikalnu glavnu armaturu naodgovarajuem rastojanjui po odgovarajuem rasporedu. Centalizeri izlaze izgabarita armaturnog koa za debljinu zatitnog sloja betona, sve u skladu sa

propisima za armirani beton.

Radi jasnoe objanjenja, na Sl. 19 dat je shematski prikaz jednog standardnogarmatumog koa sa svim svojim delovima.

Sl. 19. Shematski prikaz armaturnog koa

Armaturni ko se ugrauje, centrira i fiksira u iskopanu buotinu, zatienu elinimcevima, posle zavrenog buenja i proiavanja buotine, neposredno pre betoniranjaipa. Postavljanjearmaturnog koa obavlja se monim dizalicama. Armaturni ko moe

biti uraen u celosti ili u delovima, kada se nastavljanje obavlja preklapanjem, prema

propisima armiranog betona. Nikada armaturni ko ne treba osloniti na dno buotine. Ontreba biti postavljen minimum 10cm. iznad dna buotine, kako bi se oformio betonskisloj na kome e se osloniti armaturni ko. Vreme od postavljanja armatumog koa do

poetka betoniranja ne sme biti due od dva sata, kako bi se izbeglo prljanje armature istvaranje glinovitog sloja na njoj.


19/28

Betoniranje ipova obavlja se kontraktorskim postupkom (Sl.20). Poetak betoniranjaobavlja se sputanjem kontraktorske cevi na visinu 20cm. od dna buotine. Betoniranjeipa treba izvriti bez prekida. Tokom betoniranja kontraktorska cev se povlai u skadusa podizanjem nivoa betona u ipu, sukcesivno 5-10cm. Kontraktorska cev treba daostane uronjena u beton najmanje 2-3m1za vreme betoniranja ipa. Prenik

kontraktorske cevi je najee 200mm. Ona se sastoji iz nastavaka duine 1-3 m1

.Nastavci se povezuju kuplung spojnicama ili navojima.

a vrhu kontraktorske cevi postavlja se uvodni levak, radi boljeg prijema i doziranog

proputanja betonske mase. On je fiksiran na poetku buotine i zapremine je oko stolitara. Levak smeten na ulivnu cev treba biti oblika zarubljene kupe, sa stranama poduglom od 45. Vreme skraivanja kontraktorske cevi ne sme biti vee od 10 minuta.Kontraktorska cev treba, u svakom trenutku betoniranja, da bude potpuno ispunjena

betonom, kako bi se izbegla segregacija betona. ipovi se betoniraju plastinim

betonima, kvaliteta odreenog projektom. Obino se koristi beton marke 30 ili35.Vreme poetka vezivanja betona ne sme biti krae od 2 sata, kako bi se izbeglegreke u transportu betona i organizovanju graevinskih radova. Postupak betoniranja,

pri kontraktorskom betoniranju sa zacevljenjem buotine, treba obavljati tako da sezatitne kolone povlae u skladu sa podizanjem nivoa betoniranja, uz uslov da u cevimaostaje stub ugraenog betona od 1-2m1(Sl.20).

Sl.20. Detalj betoniranja ipa


20/28


21/28


22/28


23/28

Buea oprema za razliite tipove tla Praenje kvaliteta

Svrdlo za srednje

tvrdo tlo

Pribor za

seenje stene

B uea k aik a s

a

svrdlomElektronsko snimanje

podataka

Foto:BAUER

Elektronsko praenje i snimanjeparametara izvoenja

Test integriteta

Optereenje [MN]

Pfa hl C Pfa hl A

Nosivost ipova

Optereenje [kN] Pfa hl B

Prenik [cm]

41

62

88

118

C 25/30

1 113

2 546

5 129

9 222

C 30/37

1 336

3 055

6 155

11 066

C 35/45

1 559 3

564 7 180

12 910

Sva optereenja se uzimaju kao

specifina optereenja. Testiranje nosivosti ipa

Izvlaenje oblonih kolona

Izvedeni ip

Grafik:

Sleganjeglaveipa[m

m]


24/28

PRORAUN SNAGE POTREBNE ZA POBIJANJE

Pobijanje se vri udarom ili izazvanim vibracijama I ostvaruje se uz pomo specijalnih

maina ili uredjaja sa ekiima ili vibratorima.Pogom moe biti elektrini preko vitla, uzupotrebu komprimovanog vazduha ili primenom dizel pogona.Pokrenuta masa malja

izaziva udare, a neuravnoteene mase izazivaju vibracije.

Ako maina radi na principu udara izazvanog slobodnim padom malja, potrebnasnaga rauna se uz pomo obrasca:

P= Wn (kW) , W(kNm), n(s-1)

Gde je:

W-rad koji se dobija udarom malja

n-broj udara malja u jedinici vremena.

Rad se izraunava uz pomo opte poznatog obrasca za raspoloivu kinetiku energiju:

W=Ek=mv2/2

Gde je : m-masa malja, a v- brzina malja u trenutku udara.

Za sluaj korienja elektrinog vitla,dizel pogona ili mkomprimovanog vazduha uredjajza pobijanje ostvaruje rad po sledeem obrascu:

W= mghs

Gde je : h-visina pada malja

m-masa malja koja u odnosu na masu ipa iznosi m=(1,5-2,5)mg.

Maksimalna visina pada malja s obzirom na dozvoljene deformacije udarnih zonaipova dobija se obrascem :


25/28

Hmax=p2V/2Emg

Pri emu je : p-vrstoa ipa na pritisak,zavisna od materijala ipa, pa je p:

-za drvo 20-26 N/mm2

-za beton 30 N/mm2

-za elik 200 N/mm2

V-zapremina ipa

E-modul elastinosti ipa

Stepen korisnosti primenjene maine s zavisi od njene konstrukcije i iznosi:

s =0,5-0,9 za vitla sa kojih se ue odmotava pod teinom padajueg malja ili

s =0,9-0,95 za vitla gde se ue odmotava reduktorskim prenosom.

s =0,4-0,6 kod uredjaja sa dizel pogonom

s =0,8 kod primene komprimovanog vazduha

Za paralelno dejstvo sopstvene mase malja i sile pritiska vazduha(ili pare) dobija se

rad:

W= (mgh+Aph) s

Gde je: A-povrina ela klipa na koju deluje pritisak vazduha

p-pritisak vazduha u cilindru.

Zbog obostranog udara klipa toplotni gubici su manji nego kod izvedbe prostog dejstva

pa stepen korisnosti iznosi s=0,85.

Kao tehniki izvodljiv broj udara u jedinici vremena vai:

n=1/t1+t2+t3

gde je : t1 i t2- vreme dizanjai i udarnog kretanja malja.

t3-potrebno dopunsko vreme i iznosi : 10-15 s za ukljuenje, iskljuenje ipromenu smera vitla. 0,5-1 s za dizel pogon i kompresore prostog dejstva i 0s- za

kompresore duplog dejstva.


26/28

PRORAUNUINKA POBIJANJA IPOVA

Na ukupnu uspenost odnosno uinak buenja za potrebe izrade ipova utiu-

1- ukupna (mikro, makro) strukturna i fiziko mehanika obelejatla( stene,

kamenpesak),

2- odabrane, planirane ili zadane veliine osnovnih parametarabuenjaodnosno

pobijanja(prenik,duina, nagib, razmak, raspored),

3- tehnika i tehnoloka obeleja opreme i pribora za buenje, - izvebanost

(kolovanost, vetina) buaa.

Teki lafetirani i (vibro-) ekii uglavnom na hidraulini pogon:

-omoguavaju izvodjenjebuotine za potrebe ipoveu graenju prenikado oko 100mm,

-primjenjuju se do dubine buenja oko 25 m,

-imaju brzinu prodiranja "vp"oko 150 cm/min,

-omoguavju praktini uinak buenja "vb"preko 20 m/sat.

-izvode danas uzvisokoferkventn udarno (perkusivno) buenje (vibrobuenje) po

potrebi takoekruno buenje pritiskom bez udara,

Planirani radni uinak buenja prethodno opisanih buakih ekia rauna sepojednostavljeno na sledei nain:

Up(buenja ) = k x Ut(buenja)

pri emu se za praktiki uinak buenja sa premetanjem opreme i priboraUp(buenja )ovdje uvodi pojami oznakabrzine buenja"vb"a za "teorijski" uinak buenja

Ut(buenja)uvodi pojam i oznaka brzine tj. brzine prodiranja"vp"(a to je neposrednabrzina prodiranja alata ilipribora za buenje - dleta ili krunice - u stenu ili "ista brzinabuenja" bez ikakvih smetnji i zastoja ili brzina buenja u nekom vremenskom razdobljubez bilo kakvog prekida u buenju) pa se pie


27/28

vb = k x vp

k = ko x kpb

ko = kog x krv x kds

Opti koeficijent korekcije brzine prodiranja kouzima se isto kao kod ostalih (dosada

razmatranih) graevinih maina. Posebni koeficjent korekcije brzine prodiranja, posebnokod lafetiranih vibrobuakih ekia, rauna se na slijedei nain:

kpb = k1 x k2 x k3 x k4 x k5

gdje je

k1 - koefi cijent prostora

-iroki iskop 0,9 do 1,0

-iskop kanala i rovova 0,7 do 0,9 -iskop tunela i potkopa 0,5 do 0,7

k2 - koefi cijent premetanja i nametanja ekia

-lafetirani buakieki 0,75 do 0,95

-runi buakieki 0,60 do 0,75 -runi eki s potporom 0,45 do 0,55

k3 - koeficjent izmene ipki ili burgija(0,95 do 0,98)

k4 - koefi cjent odmora

-0,9 radi samo jedan bua

-1,0 rade dva buaa

k5 - koeficjent uvebanosti buaa(0,5 do 0,9)

koeficijent radnog vremena

odlino koritenje radnog vremena kr v= o,92 (efektivni rad od 55 minuta na sat)

dobro koritenje radnog vremena kr v= o,84 (efektivni rad 50 minuta na sat)

slabo koritenje radnog vremena kr v= o,75 (efektivni rad 45 minuta na sat)

koeficijent dotrajalosti maine

Stanje main sati u eksploataciji koeficjent "kds"

novi stroj do 2.000 ,00

ouvani stroj od 2.000 do 4.000 o,91

dotrajali stroj preko 4.000 o,80


28/28

.

mašine za pobijanje Šipova

Documents