ma.sc. uran zogaj - rks-gov.netjus.igjk.rks-gov.net/744/2/uran zogaj-serbisht.pdfodnosno u vezi sa...

Naučno pravni časopis, Opinio Juris, br. 2/2016

35

Ma.Sc. Uran Zogaj

KRIVIČNO DELO NELEGALNI PRELAZ GRANICE

ILI GRANIČNOG PRELAZA

Sažetak

U modernim vremenima su u pogledu krivičnog dela Nelegalni prelaz granice ili

graničnog prelaza u većini zemalja u svetu, sa posebnim naglaskom na Republici

Kosovo, kao rezultat migracije državljana naše zemlje koja se dešava u poslednje

vreme, zabeleženi slučajevi izvršenja ovog oblika krivičnog dela.

U tom smislu, vredi istaći da kao i svaki drugi oblik krivičnog dela i krivično delo

nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza ima svoje specifične karakteristike.

Tako je s obzirom to da su mnogi ljudi skloni da prelaze granicu ili granični prelaz na

nelegalan i nezakonit način, u Republici Kosovo zabeležen veliki broj lica osuđenih za

ovo krivično delo, kako albanske nacionalnosti, tako i drugih lica koja nisu Albanci i

pripadaju nekoj drugoj nacionalnosti.

Ključne reči: krivično delo; KZK; nelegalan prelaz; zaštitni objekat i osnovne

karakteristike.

1. Uvod

Nelegalan prelaz granice ili graničnog prelaza predstavlja veoma često delo i pojavu sa

kojom se suočavaju ne samo zemlje u regionu, već i u celom svetu, s obzirom da

mnogi ljudi pokušavaju da ilegalno uđu na teritoriju neke države, ne pridržavajući se i

ne ispunjujući neophodne kriterijume za to. To je uočljivo i u sadašnjem vremenu, kada

je nivo ovog oblika krivičnog dela u porastu.

Međutim, ono što je važno u ovom smislu, odnosi se na to da se putem jedne takve

radnje mogu javiti i druge protivzakonite radnje (krivična dela), koje slede zbog

izvršenja ovog krivičnog dela.

U Republici Kosovo je krivično delo nelegalan prelaz granice ili graničnog prelaza

propisano već od dana stupanja na snagu Krivičnog zakonika, dana 6. aprila 2004.

godine. U prethodnom Krivičnom zakoniku su izričito utvrđeni konkretni oblici ovog

krivičnog dela. Dok je izmenama i dopunama ovog zakonika od 1. januara 2013.

godine, navedeno krivično delo i dalje ostalo deo ovog Zakonika, sa nekim malim

izmenama i ispravkama, koje su veoma pravilno i ispravno dopunile i strukturirale ovu

vrstu krivičnog dela.

Svakako, krivično delo nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza su izvršavala i

pojedina lica u Republici Kosovo, dovodeći do toga da ovo postane veoma čest oblik


36

izvršenja krivičnog dela, a u okviru ovog rada ćemo prikazati broj osuđenih lica za ovo

krivično delo u periodu 2010-2014 na teritoriji Republike Kosovo.

2. Značenje i karakteristike ovog krivičnog dela

Krivično delo NPG ili graničnog prelaza obuhvata onu radnju ili ponašanje konkretnih

lica kojima se krši i ugrožava integritet i nepovredivost teritorijalnih granica određene

države.

NPG čini sastavni deo i inkriminisan je u Poglavlju XIV Krivičnog zakonika

Republike Kosovo (KZK), odnosno u poglavlju pod naslovom: Krivična dela protiv ustavnog poretka i sigurnosti Republike Kosovo. Dakle, Krivični zakonik naše zemlje

veoma jasno i detaljno utvrđuje ovu vrstu krivičnog dela.

Kao i svako krivično delo koje ima svoje karakteristike, tako i krivično delo nelegalni

prelazak granice ili graničnog prelaza sadrži u sebi neke posebne karakteristike.

Te karakteristike su: zaštitni objekat ovog krivičnog dela, radnja izvršenja, vid krivice,

izvršilac krivičnog dela.

2.1. Zaštitni objekat

Kao i svako drugo krivično delo koje ima zaštitni objekat, odnosno neko dobro ili

vrednost koja se njime zaštićuje, naravno i ovo delo ima jedinstven zaštitni objekat koji

je definisan u samoj suštini odredbi koje predviđaju ovo delo. Stoga se iz ovoga

primećuje da se ovim krivičnim delom štiti nedodirljivost i nepovredivost teritorijalnih

granica Republike Kosovo61

.

Dakle, kao što se vidi iz onoga čime smo se bavili u vezi sa ovim krivičnim delom,

odnosno u vezi sa zaštitnim objektom, ovaj oblik krivičnog dela sadrži poseban zaštitni

objekat, usled čega se izdvaja i razlikuje od drugih krivičnih dela.

2.2. Radnja izvršenja

Što se tiče krivičnog dela Nelegalni prelazak granice ili graničnog prelaza, postoji

nekoliko radnji izvršenja. Zapravo, radnjama izvršenja ovog krivičnog dela smatraju

se: prelazak granice i ulazak na teritoriju Kosova, i to u kopneni, vodeni i vazdušni

prostor. Prelaskom granice i ulaskom na teritoriju Kosova smatra se preletanje

avionom, plovidba u teritorijalnim vodama i svaka druga vrsta prelaska na teritoriju

Republike Kosova. U vezi sa ovim pitanjem, prelazak granica je regulisan i mnogim

međunarodnim konvencijama i međunarodnim zakonima62

. Međutim, za ovo krivično

delo se smatra da je izvršeno i u slučajevima kada neko lice uđe na ovlašćenom

državnom graničnom prelazu na teritoriju Republike Kosovo na nelegalan način, kao

61 Salihu, Ismet, Krivično pravo (Poseban deo), Koledž Fama, Priština, 2009, str. 42. 62 Ibid (na istom mestu).


37

na primer, sakriven u nekom delu kamiona ili nekog drugog prevoznog sredstva, ili

iskoristivši nepažnju ili neki trenutak dekoncentrisanosti službenog lica.63

.

2.3. Vrste krivice

Za razliku od nekih vrsta krivičnih dela koja se mogu izvršiti sa dve vrste krivice, dakle

sa predumišljajem i iz nehata, ovo krivično delo se može izvršiti samo sa

predumišljajem. Takođe, za postojanje ovog dela nije potrebno prisustvo i postojanje

nekog posebnog motiva kod izvršioca, dovoljno je da je određeno lice nelegalno prešlo

granicu64

.

Dakle ova karakteristika ukazuje na uistinu jedinstvenu karakteristiku ovog krivičnog

dela, što ga čini specifičnim.

2.4. Izvršilac ovog krivičnog dela

Izvršilac krivičnog dela NPG ili graničnog prelaza, može biti svako lice. Dakle, ova

vrsta krivičnog dela spada u grupu krivičnih dela, delicta communia65

.

Zatim, treba naglasiti da u vezi sa ovom vrstom krivičnog dela, postoje dileme oko

toga kako treba okarakterisati ovo nezakonito delo, kao prekršaj ili kao krivično delo.

U zemljama u regionu, ali i šire, nelegalni prelazak državne granice se smatra

prekršajem. Takođe, prekršajnim delom se smatralo i u ranijem zakonodavstvu koje je

bilo na snazi na Kosovu do stupanja na snagu Privremenog krivičnog zakonika

Kosova, odnosno u zakonodavstvu SAPK66

. Novim Krivičnim zakonikom Republike

Kosovo je nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza inkriminisan i smatra se

konkretnim i posebnim oblikom krivičnog dela.

3. Inkriminisanje ovog krivičnog dela u Krivičnom zakoniku Republike Kosovo

Krivično delo nelegalnog prelaza granice ili graničnog prelaza predviđeno je i

utvrđeno članom 146. KZK-a.

U tom smislu se odredbama KZK-a prvo definiše standardni oblik ovog krivičnog dela.

Tako se naglašava da će se svako lice koje pređe granicu Republike Kosovo na bilo

kojoj lokaciji koja nije zvanični granični prelaz kazniti kaznom od dvesta pedeset (250)

evra ili kaznom zatvora do šest (6) meseci67

. Ova radnja, dakle, predstavlja običan ili

osnovni oblik ovog krivičnog dela. Prema tome, iz ovoga se zaključuje da se u

63 Salihu, Ismet, Zhitija, Hilmi, Hasani Fejzullah, Komentar Zakonika o krivičnom postupku Kosova,

Priština, 2014, str. 402. 64 Salihu, Ismet, citirano delo, str. 43. 65 Salihu, Ismet, Zhitija, Hilmi, Hasani Fejzullah, citirano delo, str. 402. 66 Ibid., str. 401. 67

Član 146. st. 1 Krivičnog zakonika Kosova.


38

trenutnom Krivičnom zakoniku Republike Kosovo uočava oštrija tendencija kaznene

politike, što se tiče osnovne forme ovog krivičnog dela.

Nadalje, u okviru KZK-a je predviđen teži oblik ovog krivičnog dela. Tako je utvrđeno

da u slučaju kada je gore navedeno krivično delo ili osnovni oblik ovog dela, izvršeno

od strane izvršioca koji je u pratnji deteta ili druge osobe, izvršilac će biti kažnjen

kaznom do dve hiljade i petsto (2.500) evra ili kaznom zatvora do jedne (1) godine68

.

Zatim, u KZK su uvrštena još četiri druga teža oblika u vezi ovog krivičnog dela. U

tom smislu se navodi da kada se osnovni ili standardni oblik krivičnog dela nelegalni

prelaz granice ili graničnog prelaza izvrši sa jednom ili više osoba pod sledećim

okolnostima, izvršilac će biti kažnjen kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci do

tri (3) godine: 1. ukoliko je izvršilac prethodno bio osuđen za krivično delo iz ovog

člana; 2. za vreme hapšenja, izvršilac pobegne, pokuša bekstvo, ili se na drugi način

odupre hapšenju od strane policije ili KFOR–a; 3. pokušaj prelaza je izvršen između

8:00 uveče i 6:00 ujutro u periodu od 1. aprila do 30. septembra, ili između 6:00 uveče

i 6:00 ujutro u periodu od 1. oktobra do 31. marta; ili 4. izvršilac poseduje oružje,

municiju, ili vojnu odeću, opremu ili namirnice.69

. Dakle, iz ovoga se vidi da se ovom

odredbom utvrđuju najteži oblici ovog krivičnog dela, ukoliko izvršilac postupi pod

gore navedenim specifičnim, otežanim i specijalnim okolnostima.

Karakteristika ovog krivičnog dela je ta da se na osnovu odredaba Krivičnog zakonika

Republike Kosovo kažnjava i pokušaj izvršenja krivičnog dela nelegalni prelaz granice

ili graničnog prelaza70

.

U nastavku je odredbama KZK-a u odnosu na ovo krivično delo, utvrđeno da lice nije

krivično odgovorno za neovlašćeni prelaz granice ili graničnog prelaza ukoliko se

prelazak dogodio na prelazu koji je privremeno napravljen od strane komandanta

KFOR-a71

. Dakle, u ovoj tački Krivičnog zakonika Kosova se utvrđuje izuzimanje

izvršioca od krivične odgovornosti pod određenim okolnostima.

Na kraju je utvrđeno da se nijedan krivični postupak koji sadrži ovo krivično delo ne

može pokrenuti ili nastaviti protiv bilo koje izbeglice ili interno raseljenog lica koje u

dobroj veri dolazi sa teritorije gde su njegov život ili telesni integritet ili osnovne

slobode u opasnosti, pod uslovom da se prijavilo policiji ili KFOR–u u razumnom roku

i pruži dobar razlog za nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza72

.

U tom smislu, prvo ocenjujemo da je Krivični zakonik Republike Kosovo, odnosno

zakonodavac s pravom inkriminisao nelegalan prelazak granice ili graničnog prelaza

kao krivično delo, za razliku od toga što je nekim krivičnim zakonicima, u ovom

68 Član 146. st. 2 KZK-a. 69 Član 146. st. 3 KZK-a. 70 Član 146. st. 4 KZK-a. 71 Član 146. st. 5 KZK-a. 72

Član 146. st. 6 KZK-a.


39

slučaju i Krivičnim zakonikom Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo, ovo delo,

tačnije ova nezakonita radnja, smatrana prekršajem.

Zatim, mora se naglasiti da iako po prirodi i na prvi pogled, ovo krivično delo ostavlja

utisak da ne pripada gore navedenoj grupi krivičnih dela, inkriminisanje ili grupisanje

ovog krivičnog dela među krivična dela protiv ustavnog poretka i sigurnosti Republike

Kosovo je veoma pravilno i svrsishodno. Kada ovo kažemo oslanjamo se na sledeća

dva razloga: kao prvo, jer takvim postupkom, neka osoba bila ona državljanin

Republike Kosovo ili strani državljanin, dovodi u opasnost sigurnost, red i mir

Republike Kosovo i njenih stanovnika u ovom slučaju, i drugo, nezakonit i nelegalan

prelazak nekog pojedinca, ne samo da ugrožava integritet i sigurnost neke države i

njenih stanovnika, već se jednim takvim postupkom destabilizuje, a mogu biti izazvana

i druga dela od strane lica koje se potencijalno smatra opasnim.

4. Inkriminisanje ovog krivičnog dela u Krivičnom zakoniku Republike Albanije

U Krivičnom zakoniku Republike Albanije73

(KZRA), ova vrsta nezakonitog delovanja

se smatra prekršajnim delom. Dakle, kao što se vidi, Krivični zakon Republike

Albanije ovaj oblik nezakonitog delovanja kvalifikuje kao prekršaj. Ovo delo je

inkriminisano u Glavi VIII – Zločin protiv državnih organa, Deo IV- KRIVIČNO

DELO PROTIV DRŽAVE I DRŽANIH GRANICA.

Odnosno, u vezi sa ovim nezakonitim delovanjem, navodi se da nezakonit prelazak

državnih granica, predstavlja prekršajno delo i kažnjava se novčanom kaznom ili

kaznom zatvora do dve (2) godine74

.

Nadalje odredbe KZRA, predviđaju neke teške oblike ovog prekršajnog dela. U ovom

smeru utvrđeno je da su, prikrivanje, praćenje, stavljanje na raspolaganje ili upotrebu

plovnih sredstava, letilica ili drugih sredstava za transport ili bilo kakva druga pomoć,

u cilju nelegalnog prelaska granice Republike Albanije ili za nezakonit ulazak nekog

lica u neku drugu državu, a da nije državljanin te države ili nema prebivalište u toj

državi, kazniće se zatvorskom kaznom od jedne (1) do četiri (4) godine i novčanom

kaznom od tri (3) miliona leka do šest (6) miliona leka75

. Nadalje, KZRA definiše

nekoliko težih oblika ovog nezakonitog dela, gde se predviđa da kada se pomoć pruža

radi profita, kažnjava se zatvorom od tri (3) do sedam (7) godina i novčanom kaznom

od četiri (4) miliona do osam (8) miliona leka. Zatim, ako se ovo delo izvrši u

saizvršilaštvu ili više od jednog puta, ili je izazvalo teške posledice, kažnjava se

kaznom zatvora od pet (5) do deset (10) godina i novčanom kaznom od (6) miliona do

osam (8) miliona leka76

. Takođe, odredbe Krivičnog zakona Republike Albanije,

predviđaju još dva teška oblika, odnosno teže oblike ovog prekršajnog dela. Na taj

način, kada je delo izazvalo smrt oštećenog, kažnjava se zatvorskom kaznom ne manje

73 Zakon br. 7895 od 27.1.1995. godine, Krivični zakonik Republike Albanije, izmenjen i dopunjen

Zakonom br. 10023 od 27.11.2008. godine. 74 Član 297. Krivičnog zakonika Republike Albanije. 75 Član 298. KZRA-a. 76 Član 298. KZRA-a.


40

od petnaest (15) godina ili doživotnim zatvorom, kao i novčanom kaznom od osam (8)

miliona do deset (10) miliona leka. Ako se prekršajno delo počini kroz korišćenje

državne funkcije ili javne službe, zatvorska kazna i novčana kazna se povećavaju za ¼

izrečene kazne77

.

Dakle u okviru ove norme KZRA, predviđena je pomoć za nezakonit prelazak državnih

granica od strane jednog lica, drugom licu koji želi ili izrazi spremnost za prelazak

državnih granica.

Iz onoga što je napred izneto, vidi se da je Krivični zakon Republike Albanije,

predvideo nekoliko radnji izvršenja ovog oblika krivičnog dela prekršaja. Odnosno,

ovim zakonom su izričito definisane i neki drugi oblici (teški) ovog prekršajnog dela,

kao što su: pomoć, prikrivanje, praćenje ili stavljanje na raspolaganje ili korišćenje

transportnih sredstava. Zatim pomoć radi profita, kada je ovo delo izazvalo teške

posledice, kada je kao posledica ovog dela došlo do smrti oštećenog i u slučajevima

kad se ovo delo počini korišćenjem državne funkcije ili javne službe, su sa pravom

okarakterisani kao teži oblici ovog prekršajnog dela.

5. Inkriminisanje ovog krivičnog dela u Krivični zakon Republike Makedonije

U republici Makedoniji je nelegalni prelazak graničnih prelaza ili pogranične linije

definisan kao krivično delo u okviru Krivičnog zakona Republike Makedonije78

(KZRM), u Glavi XXXIII pod nazivom Zločin protiv javnog reda, odnosno u članu

402. - Nelegalni prelazak državne granice.

Na taj način se u KZRP predviđa da se lice koje bez dozvole pređe ili pokuša da pređe

granicu Republike Makedonije, naoružan ili uz upotrebu sile, kažnjava novčanom

kazno ili zatvorskom kaznom do jedne (1) godine79

. Ovo stoga predstavlja prvi ili

osnovni oblik ovog krivičnog dela.

Dalje se odredbama Krivičnog zakona Republike Makedonije, predviđa da lice koje je

izvršilo ili vrši nelegalno prebacivanje drugih lica na granici Republike Makedonije, ili

neko lice koji u cilju nekog profita omogući nelegalan prelazak granice, kazniće se

zatvorskom kaznom od šest (6) meseci do pet (5) godina80

. Kao što se vidi ovom

odredbom je definisan, teži oblik ovog krivičnog dela, kojom je predviđeno

kažnjavanje onih radnji koje pomažu ili olakšavaju nelegalan prelazak državne granice.

77 Član 298. KZRA-a. 78 Krivični zakonik Republike Makedonije od 1.11.1996. godine, izmenjen i dopunjen 2004, 2006,

2008. i 2009. godine. 79 Član 402. st. 1 Krivičnog zakonika Republike Makedonije. 80 Član 402. st. 2 KZRM-a.


41

6. Inkriminisanje ovog krivičnog dela u Krivični zakonik Republike Srbije

Ovo krivično delo u Krivičnom zakoniku Republike Srbije81

(KZRS) inkiminisano je u

okviru Glave XXXI, poznate kao Krivična dela protiv javnog reda i mira, odnosno

člana 350.- Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudima.

U tom smeru, u skladu sa odredbama KZRS, utvrđuje se osnovni oblik krivičnog dela

nelegalni prelazak državne granice. Ko bez propisane dozvole pređe ili pokuša da

pređe granicu, naoružan ili upotrebom nasilja, kazniće se zatvorom do jedne (1)

godine82

.

Zatim se u KZRS Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava

drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz

Srbiju, sa osobno koja nije državljanin ove države, a u cilju ostvarivana materijalne

dobiti za sebe ili drugo lice, kazniće se zatvorom od tri (3) meseci do pet godina. 83

. U

ovom slučaju se u ovoj odredbi, vidi oblik ili način saradnje i pomoći u izvršenju ovog

krivičnog dela od strane određenih lica. Ovde se dakle definiše težak ili kvalifikovan

oblik krivičnog dela nelegalni prelazak državne granice.

U nastavku, KZRS utvrđuje teži oblik ovog krivičnog dela, gde se navodi, Ako je delo

iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili

na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice

Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se

kazniti zatvorom od jedne (1) do deset (10) godina.84

.

Dok se na kraju ove odredbe KZRS, predviđa oduzimanje sredstava i stvari kojima je

izvršeno ili koja su upotrebljena za izvršenja ovog krivičnog dela85

.

7. Inkriminisanje ovog krivičnog dela u Krivični zakonik Republike Mađarske

Ovo krivično delo je u svojim odredbama predvideo i Krivični zakonik Republike

Mađarske86

(KZRM). Međutim vredi istaći da je ovaj Kodeks realizovao drugačiji

pristup što se tiče inkriminisanja nezakonitog dela, nelegalni prelazak graničnih prelaza

ili pogranične linije. U stvari, ovo delo je predviđeno na način da se može izvršiti uz

pomoć trećeg lica, dakle, za izvršenje ovog krivičnog dela je neophodna i pomoć ili

doprinos trećeg lica, odnosno nezakonito krijumčarenje imigranata, čime se osigurava

da se i on smatra saučesnikom u izvršenju ovog nezakonitog dela. Takođe treba

napomenuti da je ovo nezakonito delo na osnovu KZRM okarakterisano kao prekršajno

81 Krivični zakonik Republike Srbije iz 2005. godine, SL. RS br. 85/2005, 88/2005 i 107/2005,

izmenjen i dopunjen 2009. i 2012. godine. 82 Član 350. st. 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije. 83 Član 350. st. 2 KZRS-a. 84 Član 350. st. 3 KZRS-a. 85 Član 350. st. 4 KZRS-a. 86 Krivični zakonik Mađarske, stupio na snagu 1.7.2013. godine u skladu sa izmenama izvršenim od

strane Parlamenta Evropske Unije.


42

delo. Pogledajmo bolje odredbe Krivičnog zakonika Republike Mađarske, na koji

način se definiše ovo nezakonito delo.

Ovo nezakonito delo je predviđeno u Glavi XXXIV Prekršajna dela u vezi sa

administrativnim procedurama, u članu 353.- Nelegalno krijumčarenje migranata.

Stoga se u KZRM, navodi da svako lice koje pruža pomoć drugom licu za prelazak

državne granice, u suprotnosti sa relevantnim zakonskim odredbama, kriv je po osnovu

ovog nezakonitog dela koje se kažnjava zatvorom do tri (3) godine87

. Kao i obično na

početku relevantnih odredbi, i ovom odredbom je predviđen osnovni oblik ovog

nezakonitog delovanja.

Zatim, se predviđa težak oblik e nezakonitog akta. Na taj način se navodi da će kazna

zatvora biti od jedne (1) do pet (5) godina, ako je nezakonito krijumčarenje imigranata

a) izvršeno radi sticanja finansijske dobiti ili neke druge pogodnosti, ili b) izvršeno uz

učešće nekih imigranata88

. Dakle, ovaj stav predviđa dva načina izvršenja krivičnog

teškog dela ovog nezakonitog delovanja.

Takođe se u odredbama KZM, predviđa jedan drugi težak oblik ovog dela. Na taj način

će kazna zatvorom biti od dve (2) do osam (8) godina, ako je nezakonito krijumčarenje

imigranata izvršeno a) mučenjem krijumčarenog lica; b) držanjem ili izlaganjem nekog

smrtonosnog oružja; c) korišćenjem nekog smrtonosnog oružja; d) kao trgovinska

aktivnost e) kao kriminalna grupa u saizvršilaštvu.89

U nastavku se na osnovu KZM predviđa da je svako lice koje se angažuje u pripremi za

nezakonito krijumčarenje imigranata, krivo za prekršaj i kazniće se zatvorom do dve

(2) godine zatvora90

. Dakle iz ovoga se vidi da se priprema za izvršenju ovog

prekršajnog dela kažnjava prema odredbama ovog zakonika.

8. Broj osuđenih za krivično delo nelegalni prelaz graničnih prelaza ili pogranične

linije 2010-2014

U godini 2010 na teritoriji Republike Kosova broj osuđenih za krivično delo nelegalni

prelaz granice ili graničnog prelaza iznosi ukupno 85 lica, u okviru nadležnih sudova

za krivična dela (u ovom periodu se sudski sistem sastojao od Opštinskih sudova i

Okružnih sudova, nadležnih da sude za krivična dela u određenim regionima).

Posmatrano prema polu, od ukupno 85 kažnjenih koliko ih je bilo u 2010. godini, njih

78 su bili muškarci, dok su sedam preostale bile ženskog roda. Zatim, prema

nacionalnosti osuđenih za krivično delo, nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza,

Albanaca je bilo 47 osuđenih, 18 osuđenih Srba i na kraju je 20 osuđenika su bili

stranci, van Kosova. Nije bili registrovanih osuđenih lica iz turske, bošnjačke, romske,

87 Član 353. st. 1 Krivičnog zakona Republike Mađarske. 88 Član 353. st. 2 KZRM-a. 89 Član 353. st. 3 KZRM-a. 90 Član 353. st. 4 KZRM-a.


43

aškalijske i egipatske (RAE) zajednice.. Tabelarno gledano ove statistike izgledaju

sledeće:

Godina 2010 K

rivič

no d

elo

Bro

j osu

đen

ih

Pol

osuđenih Nacionalnost osuđenih

Mu

škarc

i

Žen

e

Alb

an

aca

Srb

a

Tu

rak

a

Bošn

jak

a

RA

E

Str

an

aca

Nelegalni prelaz

granice ili

graničnog

prelaza

85 78 7 47 18 - - - 20

Tabela 1. Broj osuđenih tokom 2010. g.

Izvor: Agencija za statistiku Kosova, Statistika sudske prakse za punoletna lica za 2010. godinu

i autor.

Broj osuđenih lica u 2011. godini na teritoriji Republike Kosovo za krivično delo

nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza, bio ukupno 61 osuđenik, u konkretnim

sudovima koji su bili nadležni u tom periodu za suđenje i kažnjavanje lica koja su

izvršila ovo krivično delo (Opštinski sud i Okružni sud).

Posmatrano prema polu, broj osuđenih lica muškog pola za ovo krivično delo u 2011.

godini je 58, dok su bile osuđene samo 3 osobe ženskog pola. U nastavku, prema

nacionalnoj pripadnosti osuđenih lica za krivično delo nelegalni prelaz granice ili

graničnog prelaza, njih 31 kažnjeno lice su bili Albanci, 4 Srba, 3 pripadnika bošnjačke

nacionalnosti, 23 su bili stranci. Dok u ovoj godine nije evidentirano kažnjavanje

turske i RAE nacionalnosti. Gledano u tabelarnom smislu ove podaci izgledaju na

sledeći način:


44

Godina 2011

Kri

vič

no

del

o

Bro

j o

suđ

enih

Pol


Mu

ška

rci

Žen

e

Alb

an

aca

Srb

a

Tu

rak

a

Bo

šnja

ka

RA

E

Str

an

aca

Nelegalni prelaz

granice ili

graničnog

prelaza

61 58 3 31 4 - 3 - 23



i autor.

Broj osuđenih lica u 2012. godini za ovo krivično delo na teritoriji Republike Kosovo

bio je ukupno 94 osuđenik, od strane nadležnog suda, za krivično delo nelegalni prelaz

granice ili graničnog prelaza (Opštinski sud).

Ako posmatramo broj osuđenih lica za ovo krivično delo prema polu, od ukupno 94

njih 84 su bili muškog pola dok su 10 bile osobe ženskog pola. U nastavku, osuđenih

prema nacionalnoj pripadnosti, bilo je 71 osuđenih Albanaca, 3 Srba, 3 pripadnika

bošnjačke nacionalnosti, dok su njih 17 bili stranci. Dok iz redova turske i RAE

nacionalnosti nije evidentirano ni jedno lice kojem je izrečena neka krivična sankcija.

Gledano u tabelarnom smislu ove podaci izgledaju ovako:

Godina 2012

Kri

vič

no d

elo

Bro

j osu

đen

ih

Pol


Mu

škarc

i

Žen

e

Alb

an

aca

Srb

a

Tu

rak

a

Bošn

jak

a

RA

E

Str

an

aca

Nelegalni prelaz

granice ili

graničnog

prelaza

94 84 10 71 3 - 3 - 17



i autor.


45

Broj ukupno osuđenih lica u 2013. godini za krivično delo: nelegalni prelaz granice ili

graničnog prelaza iznosio je 30 osuđenih, u okviru svih Osnovnih sudova na teritoriji

Republike Kosovo.

Posmatrano ukupan broj osuđenih prema polu, 28 osuđenika su bili muškarci, dok su

bile samo 2 osobe ženskog pola. Zatim, prema nacionalnoj pripadnosti osuđenih lica,

njih 26 kažnjeno lice su bili Albanci, 2 srpske nacionalnosti, 2 su bili stranci a nijedno

osuđeno lice nije bilo bošnjačke, turske ili RAE nacionalnosti. Gledano u tabelarnom

smislu ove podaci izgledaju kao u nastavku:

Godina 2013

Kri

vič

no d

elo

Bro

j osu

đen

ih

Pol


Mu

škarc

i

Žen

e

Alb

an

aca

Srb

a

Tu

rak

a

Bošn

jak

a

RA

E

Str

an

aca

Nelegalni prelaz

granice ili

graničnog

prelaza

62 57 5 51 4 - - - 7



i autor.

U nastavku, broj osuđenih lica za krivično delo nelegalni prelaz granice ili graničnog

prelaza u 2014. godini je iznosio ukupno 102, u svim osnovnim sudovima na teritoriji

Republike Kosovo.

Gledano prema polu ukupno osuđenih za ovo krivično delo, njih 98 su muškog pola,

dok su samo 4 osuđene bile ženskog pola. Nadalje, ako posmatramo nacionalnost

osuđenih za ovo krivično deo, njih 63 su pripadnici albanske nacionalnosti, 12 njih su

bili Srbi, dok su 27 osuđenih bili stranci Tokom ove godine nije zabeležen nijedan

slučaj kažnjavanja iz redova turske, bošnjačke i RAE nacionalnosti. Gledano u

tabelarnom smislu, ovi podaci izgledaju ovako.


46

Godina 2014

Kri

vič

no

del

o

Bro

j o

suđ

enih

Pol


Mu

ška

rci

Žen

e

Alb

an

aca

Srb

a

Tu

rak

a

Bo

šnja

ka

RA

E

Str

an

aca

Nelegalni

prelaz granice

ili graničnog

prelaza

102 98 4 63 12 - - - 27

Tabela 5. Broj osuđenih tokom 2014.


i autor.

9. Vrste kazni (sankcija) izrečenih od strane nadležnog suda, prema licima koja su

osuđena za ovo krivično delo, nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza u

Republici Kosovo u periodu 2010-2014.

U 2010. godini je od ukupno 85 izrečenih kazni osuđenim licima, 33 ili 38.82 % su bile

novčane kazne, 11 ili 12.94 % su bile zatvorske kazne 5-30 dana, 2 ili 2.35 % su bile

zatvorske kazne od 2-6 meseci i 39 ili 45.88 % su bile alternative kazne, odnosno

uslovne kazne. U tabelarnom smislu, ove kazne izgledaju ovako:

Godina 2010

Kri

vič

no d

elo

Bro

j osu

đen

ih

Kazne koje su izrečene licima kažnjenih za

ovo krivično delo

Novča

na

kazn

a

Kazn

a

zatv

ora

od

5-

30 d

an

a

Kazn

a

zatv

ora

od

2-

6 m

esec

i

Usl

ovn

a

kazn

a

Nelegalni prelaz

granice ili graničnog

prelaza

85 33 11 2 39

Tabela 6. Broj i vrsta kazni u 2010. g.

Izvori: Agencija za statistiku Kosova, Statistika sudske prakse za punoletna lica u 2010. god.


47

Zatim je tokom 2011. godine, od ukupno 61 izrečene kazne nad izvršiocima ovog

krivičnog dela, 34 ili 55.74 % su bile novčane kazne, 3 ili 4.92 % su bile zatvorske

kazne od 5-30 dana, 3 ili 4.92 % su bile krivične sankcije – opomena suda, 20 ili 32.78

% su bile alternative kazne - Uslovna kazna i na kraju 1 ili 1.64 % od ovih kazni su bile

mere obaveznog tretmana. Gledano u tabelarnom smislu, kazne koje su izrečene za ovo

krivično delo tokom ovog perioda izgledaju ovako:

Godina 2011

Kri

vič

no d

elo

Bro

j k

azn

i Kazne koje su izrečene licima kažnjenih za ovo

krivično delo

Novča

na k

azn

a

Kazn

a z

atv

ora

od

5-3

0 d

an

a

Op

om

ena s

ud

a

Usl

ovn

a k

azn

a

Mer

a o

bavez

nog

tret

man

a

Nelegalni prelaz

granice ili graničnog

prelaza

61 34 3 3 20 1

Tabela 7. Broj i vrsta kazni u 2011. godini.

Izvor: Agencija za statistiku Kosova, Statistika sudske prakse za punoletna lica u 2011. god.

Tokom 2012. godine, od 94 izrečenih kazni u vezi ovog krivičnog dela, 48 ili 51.06%

su bile novčane kazne, 2 ili 2.12% su bile zatvorske kazne od 5-30 dana, 1 ili 1.06% su

bile zatvorske kazne od 1-2 meseci i 43 ili 45.75% su bile alternativne kazne, odnosno

uslovne kazne. U tom smislu, gledano u tabelarnom smislu ovo stanje izgleda ovako:


48

Godina 2012

Kri

vič

no

del

o

Bro

j k

azn

i

Kazne koje su izrečene licima kažnjenih za

ovo krivično delo

Novča

na

ka

zna

Kazn

a z

atv

ora

od

5-3

0 d

an

a

Kazn

a z

atv

oro

m

od

1-2

mes

eci

Usl

ov

na

ka

zna

Nelegalni prelaz granice

ili graničnog prelaza 94 48 2 1 43

Tabela 8. Broj i vrsta kazni u 2012.


i autor.

Dalje se prema postojećim podacima iz 2013. godine, od ukupno 62 izrečenih kazni

licima osuđenim za ovo krivično delo, nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza 25

ili 40.32 % su bile novčane kazne, 1 ili 1.61 % su bile zatvorske kazne od 2-6 meseci, 3

ili 4.84 % su bile zatvorske kazne od 6-12 meseci, 1 ili 1.61 % su bile zatvorske kazne

od 1-2 godine, ostalih 29 ili 46.77 % su bile alternativne – uslovne kazne i 3 ili 4.84 %,

su bile sankcije – sudske opomene. U tabelarnom smislu, prikazuje se sledeće stanje

ovih kazni:

Godina 2013

Kri

vič

no d

elo

Bro

j k

azn

i

Kazne koje su izrečene licima kažnjenih za ovo

krivično delo

Novča

na k

azn

a

Kazn

a z

atv

oro

m o

d

2-6

mes

eci

Kazn

a z

atv

oro

m o

d

6-1

2 m

esec

i

Kazn

a z

atv

oro

m o

d

1-2

god

ine

Usl

ovn

a k

azn

a

Su

dsk

a o

pom

ena

Nelegalni prelaz

granice ili

graničnog prelaza

62 25 1 3 1 29 3


Izvor: Agencija za statistiku Kosova, Statistika sudske prakse za punoletna lica u 2013. godini i

autor.


49

U 2014. godini, od ukupno 102 izrečene kazne izvršiocima ovih krivičnih dela, 61 ili

59.80 % su bile novčane kazne, 1 ili 0.98 % su bile zatvorske kazne od 1-2 meseca, 4

ili 3.92 % su bile zatvorske kazne od 2-6 meseci, 3 ili 3.92 % su bile zatvorske kazne

od 6-12 meseci, 32 ili 31.37 % ostalo su bile alternativne - uslovne kazne a 1 ili 0.98 %

je bila sankcija – sudska opomena. Prema tome, u tabelarnom smislu, ove kazne

izgledaju ovako:

Godina2014

kri

vič

no d

elo

Bro

j k

azn

i Kazne koje su izrečene licima kažnjenih za ovo

krivično delo

Novča

na k

azn

a

Zatv

ors

ka k

azn

a o

d

1-2

mes

eca

Zatv

ors

ka k

azn

a o

d

2-6

mes

eci

Zatv

ors

ka k

azn

a o

d

6-1

2 m

esec

i

Usl

ovn

a k

azn

a

Su

dsk

a o

pom

ena

Nelegalni prelaz

granice ili

graničnog prelaza

102 61 1 4 3 32 1


Izvor: Agencija za statistiku Kosova, Statistika sudske prakse za punoletna lica u 2014. godinu i

autor.

10. Odluka kojom je u praksi sankcionisano Krivično delo nelegalni prelaz

granice ili graničnog prelaza.

P.br.____/______

U IME NARODA

Opštinski sud u Prizrenu sa sudijom T. K., uz učešće A. S. praktičar ovog suda, u

krivičnom predmetu protiv okrivljenog E. G. iz sela. N.- K. R. A. za krivično delo

nedozvoljen prelaz graničnih prelaza ili pogranične linije, utvrđeno članom 114. stav1

KZK, na predlog optužnica tužioca u Prizrenu PP.br._____/_____ od__/__/____,

nakon održavanja javne sednice, u prisustvu opštinskog tužioca u Prizrenu, S. S.,

okrivljenog i njegovog branioca advokata. V. O. iz Prizrena, dana__/__/____ je javno

doneo i objavio ovu:


50

P R E S U D U

Okrivljeni:

E. G. od oca R. i majke R. rođene M. rođen dana __/__/____ u selu N. - K. R. A. gde i

dalje živi, završio je osnovnu školu, vozač, oženjen, Albanac, državljanin R.A.

KRIV JE

Pošto je dana __/__/____ oko __:__ časova, u blizini državne granice Kosovo –

Albanija, na izlazu graničnog prelaza u Vrbnici, pronađen bez ijedne putne isprave,

zaustavljen je od policijske patrole, čime je utvrđeno da je isti prešao granični prelaz

izvan ovlašćenog graničnog prelaza.

Čime je počinio krivično delo, nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza,

kažnjivo prema članu 114, stav. 1 KZK.

Sud je u smislu člana 3, 5, 6, 34, 42, 43, 64 i člana 114, stav1 KZK-a, okrivljenom

izrekao sledeću:

USLOVNU KAZNU

Potvrdio je kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, koja kazna se neće izvršiti u

roku od 1 (jedne) godine od dana pravosnažnosti ove presude, ukoliko okrivljeni ne

izvrši novo krivično delo.

U smislu člana 102. stav 4 KZK, troškovi postupka se stavljanju na teret budžetskih

sredstava ovog suda, pošto je okrivljeni lošeg materijalnog stanja.

O b r a z l o ž e nj e

Opštinski tužilac u Prizrenu je ovom sudu podneo predlog optužnice PP.br.__/____ od

__/__/____ protiv okrivljenog E. G. iz sela. N. - K. R. A. zbog krivičnog dela:

Nelegalni prelazak državnih granica ili pogranične linije, iz člana 114 stav 1 KZK.

Okrivljeni E.G., je na glavnoj raspravi izjavio da priznaje krivicu za krivično delo koje

mu se stavlja na teret, prema predlogu optužnice opštinskog tužioca.

Sud je ovakvo činjenično stanje utvrdio priznanjem krivice okrivljenog, koji je na

glavnoj raspravi dobrovoljno priznao krivicu i stoga se sud nije upuštao u izvođenje

dokaza. Po službenoj dužnosti, u skladu sa članom 154. KZK, Sud nije našao da postoji

bilo kakav neprihvatljiv dokaz, sud je takođe u celosti dokazao da je okrivljeni u

razumeo prirodu i posledice priznavanja krivice za krivično delo koje mu se stavlja na

teret. Priznavanje krivice je učinjeno dobrovoljno i bezuslovno i u skladu je sa

činjenicama i materijalnim dokazima koji su izneti u predlogu optužbe, o kojima je

okrivljeni bio upoznat sa svim materijalnim dokazima. Sud je zaključio da je


51

priznavanje krivice od strane okrivljenog, učinjeno u sladu sa članom 315 KZK i

dokazima koje sadrži predlog optužbe, u postupku okrivljenog su sadržani svi elementi

krivičnog dela, nelegalni prelazak državnih granica i pogranične linije, propisano

članom 114. stav 1 KZK i stoga je sud okrivljenog proglasio krivim i izrekao mu

uslovnu kaznu, prethodno utvrdivši njegovu krivično pravnu odgovornost.

Prilikom donošenja odluke o kazni protiv okrivljenog, Sud je ocenio sve okolnosti u

smislu odredaba člana 64. KZK, koje utiču na izbor i visinu kazne, pošto nisu

pronađene otežavajuće okolnosti. Kao olakšavajuća okolnost je uzeto priznavanje

krivice od strane okrivljenog, korektno ponašanje nakon izvršenja krivičnog dela,

porodične okolnosti - glava porodice, što znači da izdržava porodicu, duboko kajanje,

do sada isti nije osuđivan, što znači da nije dolazio u sukob sa pozitivnim propisima,

stoga je sud izrekao uslovnu kaznu, jer smatra da će se pretnjom izricanja kazne

zatvora postići svrha kažnjavanja, stoga izriče kaznu zatvora u trajaju od tri (3) meseca,

koja kazna se neće izvršiti ako u roku od jedne (1) godine ne izvrši novo krivično delo,

smatrajući da izrečena kazna odgovara stepenu njegove odgovornosti. Ovom kazno se

postiže svrha kažnjavanje da ubuduće bude oprezniji i da se suzdrži od takvih dela.

Odluka o troškovima i sudskom paušalu, sud je zasnovao u smislu člana 102. stav. 4

KZK.

OPŠTINSKI SUD U PRIZRENU

P.Br.___/_____ od __/__/____

Zapisničar Sudija

A. S. T. K.

PRAVNA POUKA: Pošto je stranka u postupku, nakon objavljivanje presude odustala

od žalbe, ista od dana 23.08.2012. postaje pravosnažna.

11. Zaključak

1. Nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza, predstavlja nezakonit akt

kojim se povređuju i krše granice ili integritet teritorijalnih granica određene

države.

2. Smatramo, da se bez obzira da li će se ovo delo definisati kao krivično, kao

prekršajno delo ili drugi nezakoniti postupak, ovakvim delovanjem krše važni

principi i vrednosti jedne države i da predstavljaju veoma opasno delovanje,

uzimajući u obzir da se ovakvim nezakonitim delovanjem mogu izazvati i

druge opasne i nezakonite radnje.

3. Kao i svaki oblik krivičnog dela uopšte i ovo krivično delo, nelegalni prelaz

granice ili graničnog prelaza ima svoje specifične karakteristike koje mu daju

poseban karakter i prirodu, čime se razlikuju i odvajaju od drugih krivičnih

dela, utvrđenih Krivičnim zakonom.


52

4. Zakonodavac je sa pravom u Krivični zakonik Kosova, nelegalni prelaz

granice ili graničnog prelaza inkriminisao kao krivično delo. Dakle ova

nezakonita radnja se sa pravnom smatra kao krivično delo u ovom Krivičnom

zakoniku. U KZK je veoma jasno i detaljno definisan nelegalni prelaz granice

ili graničnog prelaza, utvrđivanjem osnovnih elemenata u vezi ovog oblika

krivičnog dela.

5. Takođe vredi naglasiti da naš Krivični zakonik sa nedavno učinjenim

izmenama, s pravom inkriminiše i kažnjava pokušaj i pokušaj za izvršenje

ovog krivičnog dela i tretira ga jednako kao da je izvršeno ovo krivično delo.

Na isti način je postupio i Krivični zakonik Republike Makedonije i Srbije, za

razliku od Krivičnog zakonika Republike Albanije koja nije učinila tako

nešto.

6. Krivičnim zakonikom Republike Albanije, Makedonije i Srbije sa posebnim

naglaskom na onaj Mađarski, utvrđene su neke dodatne radnje i oblici kroz

koje se može ostvariti ova krivična radnja.

7. Što se tiče kaznene politike za ovo krivično delo, smatramo da KZK koji

primenjuje jednu veoma oštru kaznenu politiku za izvršioce ovog krivičnog

dela i smatramo da je s pravom postupljeno na ovaj način, iz razloga što se

izvršenjem ovog krivičnog dela dovodi u opasnost ustavni poredak Republike

Kosovo i sigurnost njenih stanovnika. Takođe, treba naglasiti de se kroz ovo

nezakonito krivično delo stvara mogućnost da takvo lice izvrši i druga

nezakonita i opasna dela, kao što su: Krivično delo krađa šume, krijumčarenje

robe, uvoz, izvoz, nabavka, transport, proizvodnja, razmena i posredovanje ili

prodaja oružja ili eksplozivnih materijala.

8. Što se tiče oblika i načina izvršenja ovog krivičnog dela koje je predviđeno

Krivičnim zakonikom Republike Kosovo, smatrano da bi trebalo predvideti i

neke druge oblike kao što su: Pomoć počiniocu pri izvršenju dela, utočište,

olakšavanje izvršenja ovog krivičnog dela.

9. Ako posmatramo brojke osuđenih za ovo krivično delo, nelegalni prelaz

granice ili graničnog prelaza u Republici Kosovo, tokom 2010-2014 godine,

smatramo da je ovaj broj relativno veliki u poređenju sa malim brojem

stanovnika naše zemlje.

10. Tokom ovog perioda, u Republici Kosovo se primećuje kretanje i nepravilan

trend kažnjenih u vezi sa ovim krivičnim delom, gde su kažnjene ukupno 404

osobe, tačnije u 2010. godini su kažnjene 85 osobe, u 2011. godini je

kažnjena 61 osoba, u 2012. godini su kažnjene 94 osobe, u 2013. godini ju

kažnjene 62 osobe i u 2014. godini su kažnjene 102 osoba. Od ovog ukupnog

broja, primećuje se da je u 2011. i 2013. godini, broj osuđenih bio manji u

poređenju sa ostalim godinama. Dok je zabrinjavajući veliki broj osuđenih za

ovo krivično delo u 2014. godini, koji je bio veći u odnosu na druge godine.


53

11. Ako se pogleda broj osuđenih lica prema rodu, tokom perioda 2010-2014 u

Republici Kosovo je kažnjeno 375 osoba muškog roda ili 92.82%, dok su 29

preostalih bile ženskog pola, ili 7.18%.

12. Prema nacionalnoj pripadnosti osuđenih lica, od ukupnog broja najviše je

Albanaca sa 263 osuđenih lica ili 65.09%, pripadnika srpske nacionalnosti je

41 lice ili 10.15%, bošnjačke nacionalnosti je bilo 6 lica ili 1.48% i 94 lica su

bili strani državljani ili 23.27%. U evidenciji nije bilo lica turske zajednice i

zajednice RAE.

13. Što se tiče, kazni izrečenih od strane nadležnih sudova izvršiocima krivičnog

dela, nelegalni prelaz granice ili graničnog prelaza, od 404 koliko iznosi

ukupan broj, 364 ili preko 90 % čine novčanu kaznu ili alternativnu kaznu –

uslovnu kaznu. Zatim su u 32 slučaja ili 7.92 %, nadležni sudovi izrekli kaznu

zatvora u trajanju od 5 dana do 2 godine. Na kraju, 7 ili u 1.73 % slučajev su

izrečen opomene od strane suda a samo u 1 ili 0.25% slučajeva je sud izrekao

meru obaveznog psihijatrijskog lečenja.

14. Iako se na osnovu statističkih podataka, a takođe i iz izrečenih kazni od strane

sudske prakse nadležnih sudova, vidi da je najčešći oblik kazne alternativni,

odnosno uslovna i novčana kazna, kao adekvatna i najprikladnija kazna za

izvršioce ovog krivičnog dela.

Bibliografija

I. Literatura

1. Elezi, Ismet, Krivično pravo (specijalni deo), Albin, Tirana, 2009.

2. Salihu, Ismet, Krivično pravo (specijalni deo), Koledž Fama, Priština, 2009.

3. Salihu, Ismet, Zhitija, Hilmi, Hasani, Fejzullah, Komentar zakona o

krivičnom postupku Kosova, Priština, 2014.

4. Krivični zakonik Republike Kosovo, Zakonik br. 04/L-082, 2004 (2013).

5. Zakon br. 7895, od 27.01.1995, Krivični zakonik Republika Albanije,

izmenjen i dopunjen zakonikom br. 10023, od 27.11.2008.

6. Krivični zakonik Republike Makedonije, od 1.11.1996, izmenjen i dopunjen

2004, 2006, 2008 i 2009.

7. Krivični zakonik Republike Srbije, iz 2005, SG e RS br. 85/2005, 88/2005 i

107/2005, izmenjen i dopunjen u 2009. i 2012.

8. Krivični zakonik Mađarske, stupio na snagu 01.07.2013, prema dopunama

koje je izvršio Parlament Evropske unije.

9. Zavod za statistiku Kosova (ZSK), Statistike sudske prakse za godinu 2010,

Priština, K.G.T., 2011.

10. Agencija za statistiku Kosova (ASK), Statistike sudske prakse za godinu

2011, Priština, K.G.T., 2012.

11. Agencija za statistiku Kosova (ASK). Statistike sudske prakse za godinu

2012. Priština, K.G.T., 2013.


54


2013, Priština, K.G.T., 2014.


2014, Priština, K.G.T., 2015.

II. Skraćenice

KZK Krivični zakonik Kosova

KZRA Krivični zakonik Republike Albanije

KZRM Krivični zakonik Republike Makedonije

KZRS Krivični zakonik Republike Srbije

KPRM Krivični zakonik Republike Mađarske

ASK Agencija za statistiku Kosova

RAE Romi, Aškalije i Egipćani

ma.sc. uran zogaj - rks-gov.netjus.igjk.rks-gov.net/744/2/uran zogaj-serbisht.pdfodnosno u vezi sa...

Documents