ЕЛЕКТРОНСКЕ ИЗЛОЖБЕ

БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ

СРПСКЕ

БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ

БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ ПРИРЕДИЛА ЈЕ178 ИЗЛОЖБИ У ВИТРИНАМА.

ОД ЈАНУАРА 2011. ГОДИНЕ ИЗЛОЖБЕ СЕ ПРЕЗЕНТУЈУУ ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБЛИКУ, У ЈАВНОМ КАТАЛОГУ

БИБЛИОТЕКЕ.ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОЗИ ИЗЛОЖБИ СЕ ТРАЈНО ЧУВАЈУНА CD-У И ДОСТУПНИ СУ У БИБЛИОТЕЦИ, А ЗАЈЕДНОСА ШТАМПАНИМ КАТАЛОЗИМА ДОСАД ПОСТАВЉЕНИХ

ИЗЛОЖБИ, И НА САЈТУWWW.BMS.RS

ИЗЛОЖБЕ БМС У 2017. 251. МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА, 125 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА (30. ДЕЦЕМБАР 2016 – 26. ЈАНУАР 2017)

252. ЈОВАН СУБОТИЋ, 200 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА (27. ЈАНУАР – 23. ФЕБРУАР)

253. АРАЊ ЈАНОШ, 200 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА (24. ФЕБРУАР – 23. МАРТ)

254. 250 ГОДИНА АРИТМЕТИКЕ ВАСИЛИЈА ДАМЈАНОВИЋА (НОВАЈА СЕРБСКАЈА АРИТМЕТИКА)

(ВЕНЕЦИЈА, ШТАМПАРИЈА Д. ТЕОДОСИЈА 1767) (24. МАРТ – 20. АПРИЛ)

255. АНАСТАС ЈОВАНОВИЋ, 200 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА (21. АПРИЛ – 18. МАЈ)

256. МИЛУТИН БОЈИЋ, 125 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА (19. МАЈ – 15. ЈУН)

257. 250 ГОДИНА ШТАМПАНОГ ИЗДАЊА ЕПИТОМА ДИОНИСИЈА НОВАКОВИЋА (ВЕНЕЦИЈА,

ШТАМПАРИЈА Д. ТЕОДОСИЈА 1767) (16. ЈУН – 13. ЈУЛ)

258. ПЕРСИ БИШ ШЕЛИ, 225 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА (14. ЈУЛ – 10. АВГУСТ)

259. МАРИЈА СКЛОДОВСКА КИРИ, 150 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА (11. АВГУСТ – 7. СЕПТЕМБАР)

260. ЛУИЂИ ПИРАНДЕЛО, 150 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА (8. СЕПТЕМБАР – 5. ОКТОБАР)

261. ИВО АНДРИЋ, 125 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА (6. ОКТОБАР – 6. НОВЕМБАР)

262. СТОЈАН НОВАКОВИЋ, 175 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА (7. НОВЕМБАР – 6. ДЕЦЕМБАР)

263. ЈУБИЛЕЈИ СРПСКИХ БУКВАРА 18. ВЕКА (7. ДЕЦЕМБАР – 4. ЈАНУАР 2018)

БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ

МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА

(1892–1941)

ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ БРОЈ 251

НОВИ САД

30. ДЕЦЕМБАР 2016 ‒ 26. ЈАНУАР 2017.

БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ

БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ ЈЕ НАОСНОВУ ГРАЂЕ ИЗ СВОЈИХ ЗБИРКИ

ПРИРЕДИЛА ИЗЛОЖБУ ПОВОДОМ 125 ГОДИНА ОД РОЂЕЊАМАРИНЕ ЦВЕТАЈЕВЕ.

ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ САДРЖИПОПИС ДЕЛА И ЛИТЕРАТУРЕ СА

СИГНАТУРАМA.

МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА

(1892–1941)

АУТОР

СИЛВИЈА ЧАМБЕР

СКЕНИРАЊЕ И ОБРАДА ФОТОГРАФИЈА

ОЛИВЕРА МИХАЈЛОВИЋ

УРЕДНИК

СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ

ИВАН ВЛАДИМИРОВИЧ ЦВЕТАЈЕВ

(ОТАЦ), 1903.

МАРИЈА МЕЈН ЦВЕТАЈЕВА

(МАЈКА), 1903.

МАРИНА И АНАСТАСИЈА (СЕСТРА)1905.

АНАСТАСИЈА (СЕСТРА) И МАРИНА

1911.

МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА И СЕРГЕЈ ЕФРОН

(СУПРУГ), 1912.

МАРИНИНЕ ЋЕРКЕ АЉА И ИРИНА

1919.

МАРИНА СА СИНОМ МУРОМ

1930.

ДЕЛА(ИЗБОР)

НАСЛОВНЕ СТРАНЕ МАРИНИНИХ

КЊИГА (1921─1924)

II 419562

II 419562

II 419562

II 419561

II 419560

II 419560

II 210989/1

II 419562

II 419562

II 210989/2

II 419562

II 419562

МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА

1913.

„МОЈЕ СУ ПЕСМЕ ДНЕВНИК, МОЈА

ПОЕЗИЈА ЈЕ ─ ПОЕЗИЈА ВЛАСТИТИХ

ИМЕНА”

(МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА)

С I 386

I 23269

I 202001

II 446444

II 445668

МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА

1925.

„И ИМАМ ВОЉУ ДА СВИМА КОЈИ

ЈОШ ЖИВЕ ДОВИКНЕМ: ПИШИТЕ, ПИШИТЕ ШТО ВИШЕ [...] ЗАПИСУЈТЕШТО ТАЧНИЈЕ! НЕМА НЕВАЖНИХ

СТВАРИ!”

(МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА)

II 492595

III 208073

II 497831

С I 1335

II 520922

МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА

1939.

„[...] СВА НАША УМЕТНОСТ ЈЕ У ТОМЕ

ДА УСПЕМО ДА ПОСТАВИМО СВАКОМ

ОДГОВОРУ, ДОК НИЈЕ ИСПАРИО, СВОЈЕ ПИТАЊЕ.”

(МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА)

III 5814

II 68549

I 37060

II 404910

II 208132

II 208226

II 430500

III 255773

II 469017

II 214156

II 214254

II 44152

II 88507/1/1

П III 1114ПОЉА, ДЕЦЕМБАР ’86, БРОЈ 334

П III 1114ПОЉА, МАРТ ’90, БРОЈ 373

П II 951

II 443086

П III 1114

ЛИТЕРАТУРА(ИЗБОР)

II 54550

III 205804

II 287326

II 209569

I 202696

II 5053

II 211968

II 213858

II 212814/2

II 212318

II 213504

II 213637

III 207926

С II 2824

II 212943

II 214230

С II 4119

С II 6193

РАЈНЕР МАРИЈА РИЛКЕ

ЕЛЕГИЈА

МАРИНИ ЦВЕТАЈЕВОЈ ЕФРОН

КУЋА У ЈЕЛАБУГУ ГДЕ СЕ ЦВЕТАЈЕВА

ОБЕСИЛА 31. АВГУСТА 1941.

РЕКЛИ СУ О

ЦВЕТАЈЕВОЈ

„ЦВЕТАЈЕВА ПЕСНИК БИЛА ЈЕ ЈЕДНАКА

ЦВЕТАЈЕВОЈ ЧОВЕКУ: ИЗМЕЂУ РЕЧИ И

ДЕЛА, ИЗМЕЂУ УМЕТНОСТИ И

ПОСТОЈАЊА ЗА ЊУ НИЈЕ СТАЈАЛА НИ

ЗАПЕТА, ЧАК НИ ПОВЛАКА. ЦВЕТАЈЕВАЈЕ ТУ СТАВЉАЛА ЗНАК ЈЕДНАКОСТИ.”

(ЈОСИФ БРОДСКИ)

„[...] АКО ЈЕ БЛОК РИТМИЧАН, ГУМИЉОВ ПЛАСТИЧАН, ХЛЕБЊИКОВ

ЗВУЧАН, ОНДА ЈЕ МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА

КОМПОЗИТОР И ИНТЕРПРЕТАТОРКА.”

(АНДРЕЈ БЕЛИ)

„МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА СЕ ЧИТАВОГ

ЖИВОТА БРАНИЛА ОД СВАКОДНЕВНЕ

БАНАЛНОСТИ РАДОМ...”

(БОРИС ПАСТЕРНАК)

„ЈА НЕ ЗНАМ СТРАШНИЈУ СУДБИНУ

ОД СУДБИНЕ МАРИНЕ ЦВЕТАЈЕВЕ.”

(НАДЕЖДА МАНДЕЉШТАМ)

„ПРЕДЕО ЗВУКА ОСТАЈЕ СВАКАКО

НАЈПРЕСУДНИЈИ И

НАЈИНТЕНЗИВНИЈИ ДЕО ПЕСНИШТВА

ЦВЕТАЈЕВЕ...”

(МИЛИЦА НИКОЛИЋ)

„СПОЈЕМ ПЛОДНОГ УПИЈАЊА

ТРАДИЦИЈЕ И ВИСОКЕ СЛОБОДЕ

СОПСТВЕНЕ КРЕАТИВНОСТИ, ЦВЕТАЈЕВА ОСТВАРУЈЕ ИЗРАЗИТО

МОДЕРАН ИЗРАЗ И НЕПОНОВЉИВ

ПОЕТСКИ СВЕТ.”

(ЗЛАТА КОЦИЋ)

„ЗА МАРИНУ ЦВЕТАЈЕВУ ПРОЗА ЈЕ

БИЛА ПИСАЊЕ ПОЕЗИЈЕ ДРУГИМ

КЊИЖЕВНИМ СРЕДСТВИМА.”

(ЛИДИЈА СУБОТИН)