Zato je informaciono drutvo odgovor na izazove ekonomskog i drutvenog razvoja Republike Srbije

Prof. dr Marijana Vidas-BubanjaPredsednik Skuptine Udruenja e-Razvoj

Uvod Savremeni svet je suoen sa sve eim

periodima ekonomske nestabilnosti i negativnih stopa rasta.

Ekonomska teorija danas centralnu ulogu pokretaa rasta, produktivnosti i inovacija daje IK tehnologijama i Internetu

Investicije u IKT su tzv. pametneinvesticije koje omoguavaju:1. kreiranje i zadravanje poslova i pozitivnog

ekonomskog rasta danas,2. kreiranje osnove za odrivi rast u budunosti.

IKT u privrednoj transformaciji Srbije

Srbija je suoena sa recesionim tendencijama i dugim i ne uvek uspenim procesom tranzicionih reformi

Rezultat:1. opadajue stope ekonomskog rasta, 2. veliki broj nezaposlenih radnika, 3. slabi izvozni rezultati, 4. rastui budetski i platnobilansni deficit, 5. ukupno nezadovoljstvo i opadanje kvaliteta

ivotnog standarda stanovnitva.

Srbija zemlja poljoprivrednika i informatiara!

Srbija zemlja poljoprivrednika i informatiara! Do 2015. oekuje se godinja stopa rasta 18 31 %

za segment IT usluga i izmedju 15 25% za segment softvera (SIEPA)

UAR-Kompanija Mubadala je zainteresova dainvestira u izgradnju potpuno nove fabrike, najsavremenije tehnologije za proizvodnjupoluprovodnika i ipova, koja bi mogla da uposli1.000 vrhunskih inenjera iz Srbije

Drava tvrdi da je prepoznala potencijale IT industrije inistrastvo finansija i privrede e do kraja prvog

tromeseja doneti paket mera za podrku I industriji

Kako IKT moe biti odgovor na probleme srpske privrede i koja reenja nudi implementacija IKT?

Realizacija usvojenih strategija i vee izdvajanje za razvoj ID

Infrastruktura, obrazovanje, svest7. Srbija kasni u transformaciji ka drutvu znanja

Upotreba IKT vodi u jeftiniju i efikasniju vladu

Niska produktivnost javnog sektora6. Srbija ima skup i neefikasanjavni sektor i dravnu administraciju

Mreno okrunje i primene IKT podravaju konkurenciju, participaciju korisnika, rastuu ulogu potroaa

Monopoli, korupcija, zatvorena trita

5. U Srbiji je nedovoljan nivo konkurencije u mnogim privrednim granama

IKT kao kreator novih radnih mesta Izgubljena radna mesta u procesu privatizacije nisu nadoknaena kroz proces inovacije poslovanja podranog IKT

4. Srbija ima visoku stopu nezaposlenosti

Reforma sistma obrazovanja, obnova istraivakih potencijala, zadravanje mladih obrazovanih kadova u zemlji

Nisko izdvajanje za R&D, odliv kadrova

3.Srbija ima nedovoljan nivo inovativnosti

Kreiranje podravajueg poslovnog ambijenta: porezi, regulativa, mala administracija, podrka

Preduzea nedovoljno primenjujuIKT

2. Srbija ima znaajno smanjenu produktivnost privrede

IKT kljuan prioritet vlade i politika razvoja

Nedostatak politike svesti i akcija u domenu ID i primene IKT

1.Srbiji je potreban novi izvor ekonomskog rasta

Panja mora biti usmerena na:Kljune barijere su:IKT kao reenje za probleme privrede i preduzea Srbija

1,70,11,61,0-3,53,8

2013.2012.2011.2010.2009.2008.

Rast GDP-a proseno godinje, procenti

Izvor: EBRD, 2012.

1. Srbiji je potreban novi izvor ekonomskog rasta

Nedostatak politike svesti i akcija u domenu razvojInformacionog drutva i primene IKT

IKT kljuan prioritet vlade i politika razvoja SrbijeZ A T O?

Dulalistika priroda uticaja IKT na ekonomski rast:1. IKT kapital moe doprineti veoj efikasnosti proizvodne tehnologije koja omoguava porast radne produktivnosti (efekat produbljivanja

kapitala-poveanje kapitalnih inputa po radniku). 2. Doprinos IKT kapitala snienju trokova koordinacije ekonomskih aktivnosti u okviru i izmeu organizacija, to znaajno unapreuje poslovne procese i poslovnu organizaciju i ini ih efiksanijim i produktivnijim.

IKT kao novi izvor ekonomskog rasta u Srbiji

IKT U Srbiji PROIZVODNJA IKTZnaaj razvoja samog IKT

sektora1. Kao izvoznika i

snabdevaa lokalne ekonomije potrebnom opremom, softverskim alatima i ostalim servisima

2. Sektori koje proizvode IKT proizvode direktno doprinose produktivnosti i rastu kroz sopstveni brz tehniki progres

UPOTREBA IKTPozitivni efekti implementacije IKT na poslovanje ostalih grana i delatnosti nacionalne privrede

1. Primena IKT uveava produktivnost ostalih faktora proizvodnje (inputa rada-na primer),

2. Postoje spill-over efekti na ostatak ekonomije poto difuzija IKT vodi ka inovacijama i rastu efikasnosti u ostalim sektorima.

Iskustva iz sveta Na globalnom nivou McKinsey institut

procenjuje da Internet doprinosi ostvarenju 3,4% GDP u razvijenim zemljama koje ostvaruju 70% svetskog GDP-a,

Sa 21% Internet doprinosi rastu GDP u razvijenom delu sveta

Prema podacima EU, IKT sektor ostvaruje 5% evropskog GDP, a sa 50% doprinosi ukupnom rastu produktivnosti u Evropi

Uticaj IKT sektora u EU

2. Srbija ima znaajno smanjenu produktivnost privrede Meru produktivnosti rada - odnos BDP-a i broja

zaposlenih (MMF-ova bazu podataka za oba pokazatelja)

Najveu produktivnost, mereno BDP-om po zaposlenom ima Luksemburg, praen Singapurom, SAD-om, Norvekom, Austrijom

Srbija ima 37 hiljada dolara godinje po zaposlenom i niu produktivnost rada ostvaruju samo u Makedoniji i Albaniji meu evropskim zemljama. BiH i Crna Gora su neznatno iznad Srbije po ovom pokazatelju, Hrvatska je znaajno iznad, a Slovenija je skoro uporediva sa Nemakom.

IKT u Srbiji kao doprinos efikasnijem poslovanju preduzea Kompanije koriste IKT i e-poslovanje zbog

dva kljuna cilja: da snize trokove, i da poveaju trite i prihode.

Sa ekonomskim oporavkom u privredi, strateki prioriteti primene IKT za kompaniju mogu se pomeriti ka marketinkim i razvojnim ciljevima, kao to su optimizacija lanca snabdevanja, unapreenje proizvoda i usluga kupcima, pridobijanje novih kupaca ili poveanje trinog udela.

IKT u Srbiji kao doprinos efikasnijem poslovanju preduzea

Veina teorijskih studija uglavnom konstatuje da IKT imaju pozitivan efekat na poslovanje preduzea, ali samo kada je uvoenje IKT praeno ostalim promenama i investicijama.

IKT primarno utiu na preduzea koja su se organizaciono transformisala i koja imaju adekvatnu strukturu radnog kapitala.

IKT u Srbiji kao doprinos efikasnijem poslovanju preduzea

Vea primena IKT tehnologije u svim sektorima privrede Srbije podrazumeva transforamciju domaih preduzea:

1. u organizacionom smislu,2. u tehnolokom smislu,3. u sektoru radne snage.

IKT u Srbiji kao doprinos efikasnijem poslovanju preduzea Prema podacima RZS iz 2011. godine samo 11,5%

domaih preduzea koristi ERP (Enterprise Resource Planning) sisteme, i to uglavnom velika preduzea (43.1%), slede srednja preduzea (17.8%) i na kraju su mala preduzea (7.6%).

Upotreba CRM sistema (Customer RelationshipManagement) je jo nia, svega 8.5% preduzea

Problemi produktivnosti i nekonkurentnosti domaih preduzea vezni su i za injenicu da ulaganje kompanija u IT u Srbiji iznose oko 0,5 % ukupnog prihoda, dok je trend kod slinih kompanija na globalnom nivou oko 4%.

to se drave tie, u procentu od BDP IT ulaganja u Srbiji su ispod 1% dok je u EU standardno izdvajanje oko 2-3% BDP.

3. Srbija ima nedovoljan nivo inovativnosti Srbija nedovoljno izdvaja za istraivako razvojnu

aktivnosti, a inovativnost domaih preduzea je na vrlo niskom nivou.

U 2010. godini svega 0,8% GDP-a je Srbija usmerila u I&R to je nivoa 230 miliona .

u Srbiji radi 12.637 istraivaa koji ine 6,9% ukupno zaposlenih radnika

Ukupan budet za nauku Srbije u 2010. godini iznosio je 221 miliona , a oko 6% tog budeta je usmereno na telekomunikacije, industriju softvera i informatiku.

Kompanije su samo marginalno ukljuene u IKT I&R projekte i njihova saradnja sa naukom i institutima jeslaba.

Kako je to u svetu? Trajektorija na relaciji nauka-

tehnologija-inovacije postaje osnova drutvenog i ekonomskog opstanka i progresa i u skladu sa tim udeo IKT istraivanja u ukupnim izdvajanjima za istraivanje i razvoj (R&D) raste.

Izdatke za I&R finansiraju: drave, privatne kompanije

Empirijska istraivanja ukazuju na direktnu vezu izmeu izdvajanja za istraivanje i razvoj i ekonomskog rasta i ukazuju na dugoroni uticaj na rast kako privatnih, tako i dravnih R&D aktivnosti.

Privatni, kompanijski R&D potencijali utiu:- direktno na ekonomski rast zemlje, - indirektno doprinose veoj absorbiconoj moi kompanija da usvoje tehnoloka reenja koja su rezultat javnih istravanja, ili su rezultat istraivanja u drugim zemljama.

4.Srbija ima visoku stopu nezaposlenosti 2008. godine stopa nezaposlenosti iznosila 14,5 odsto. u oktobru 2010. stopa nezaposlenosti iznosila je 19,2 odsto u aprilu 2012. iznosila je 25,5 odsto, to je 3,3 odsto vie

nego u istom mesecu prole godine Krajem oktobra 2012. godine bila je 22,4 odsto Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji iznosi 51,2

odsto, to znai da svaka druga mlada osoba nema posao,

u Srbiji oko 207.000 mladih od 15 do 30 godina nema posao, od ega je vie od 20 odsto nekvalifikovano, a oko 58 odsto ima srednje obrazovanje, dok je 63,3 odsto bez radnog iskustva.

Stopa nezaposlenosti mladih se u poslednje etiri godine poveala za 16 odsto.

Uloga IT u zaposlenosti Od ukupne zaposlenosti u svetu 5%

je vezano za aktivnosti IKTspecijalista

dodatnih 20% su poslovi kojizahtevaju znanja o upotrebi IKT, jerse radi o poslovima i aktivnostimapodranim ovim tehnologijama

IKT kao kreator radnih mesta u Srbiji Domaa IT industrija zapoljana 13.816

radnika u 2010. godini. Oko 35.000 IKT specijalista radi u oblasti telekomunikacija i u kompanijama koje su korisnici IKT, tako da ukupan broj specijalista IKT profila u Srbiji iznosi oko 50.000 ljudi

Problemi: unapredjenje domaeg obrazovnog sistema, doivotno obrazovanje, unapredjenje informatike pismenosti, brain drain i gubitak obrazovane radne snage

Iskustva iz sveta Primena IKT je osnova kreiranje 2.6

novih radnih mesta na 1 izgubljeno radno mesto potvruju istraivanja McKinskey Instituta.

Evropska komisija procenjuje da e irokopojasne konekcije kreirati vie od 3 miliona novih radnih mesta u Evropi do 2015. godine.

5. Srbija ima skupu i neefikasnu vladu i dravnu administraciju

Unapredjenje rada vlade upotrebom IKT- nii trokovi, vea efikasnost i tanost, bra realizacija javnih usluga

Demografski problem-starenja stanovnitva- opterenje penzionog i zdravstvenog fonda,

Reforma penzionog i zdravstvenog sistema kroz realizaciju i primenu IKT servisa

E-uprava znai i reorganizaciju, simplifikaciju i standardizaciju administrativnih procedura, to znaajno doprinosi smanjenju trokova i smanjuje mogunost korupcije i zloupotreba.

Standardizovane procedure istovremeno znae bolju upravu u okviru dravnih organa u smislu koordinacije, planiranja, izvrenja i kontrole dravnih akata, administrativnih procesa i slino.

Uvodjenje e-uprave je pravi put koji vodi u reformu dravne uprave koja postaje sprovodljivija na laki, bri i jeftiniji nain.

Statistika razvoja e-uprave u Srbiji 94% dravnih institucija ima Web sajt. Elektronske servise javne uprave u 2012. godini koristi 87,4%

preduzea koja imaju internet prikljuak i oko 840.000 gradjana.

-92,6% ispitanih gradjana u poslednja tri meseca koristilo Internet zadobijanje informacija s web site-a javnih institucija, -57,7% za preuzimanje zvaninih formulara i -38,3% za slanje popunjenih obrazaca.

Od javnih servisa gradjani su koristili najvie one koji su se odnosili nasocijalno osiguranje (5,5%), registraciju kola (5,9%), porez nadohodak (11,8%), javne biblioteke (13,0%), lina dokumenta (paso ivozaka dozvola) (14,3%), usluge u vezi sa zdravljem (18,5%), upisna vie kole i fakultete (19,6%), usluge traenja posla od straneslube za zapoljavanje (23,7%) i uverenja (izvod iz matine knjigerodjenih/umrlih) (32,6%).

Preduzea koriste usluge javne administracije u svrhu:- pribavljanja informacija (87,4%), -pribavljanja obrazaca (81,4%), -za vraanje popunjenih obrazaca (49,7%), -za podnoenje ponuda/predloga u elektronskom sistemu licitacije (17,1%).

6. U Srbiji je nedovoljan nivo konkurencije u mnogim privrednim granama

Monopoli, korupcija, zatvorena trita

Mreno okrunje iprimene IKT podravaju konkurenciju, participaciju korisnika, rastuu ulogu potroaa

7. Razvoj ID i primena IKT je uslov da Srbija ue u EU i svet

World Economic Forum Network Readiness Index-Positionin the renking of the selected countries

Zakljuak Neophodna je promena ekonomskog sistema zemlje

koji e biti tako postavljenda podri nove poslovne modele zasnovane na znanjem intenzivnim tehnologijama.

Preduslov za takav ekonomski preobraaj Srbije je da nacionalna ekonomija razvije infrastrukturne potencijale, a svako preduzee usvoji nove organizacione i poslovne modele zasnovane na IKT i razvija obrazovanu radnu snagu.

Tako postavljen infrastrukturno-organizaciono-kadrovski okvir dao bi mogunost domaim preduzeima da kroz primenu IK tehnologije ostvare konkurentnije poslovanje, a nacionalnoj ekonomiji da obezbedi dugoroan ekonomski rast.

U Srbiji je neophodno je kreirati ambijent koji e karakterisati:

a) podrka konkurenciji - Visoka konkurencija obezbeuje da najinovativnije i najproduktivnije kompanije kreiraju atraktivneproizvode i usluge za kupce i tako osvoje vee trino uee na raun onih manje produktivnih. U IKT podranom poslovnom okruenju koje se jako brzo menja ovakvi odnosi konkurencije postaju posebno znaajni jer vode izvesnijoj realizaciji efekata IKT na rast, produktivnost i bolji ivotni strandard svih graana-

b) podrka inovacijama Okruenje koje podrava inovacije i preduzetnitvo je neophodan preduslov za ostvarivanje IKT baziranog ekonomskog rasta

c) razvoj humanog kapitala savremeni uslovi rada i poslovanja trae visoko obrazovanu radnu snagu, sposobnu da brzo i lako menja posao (multiskills), da radi timski i da koristi sve prednosti informacionih i komunikacionih tehnologija.

d) izgradnja infrastrukture - kvalitetna IKT infrastruktura postaje sve znaajniji faktor ukupnog ekonomskog i drutvenog razvoja.

Hvala na panji!