Toni Buzan Bari Buzan1Jj1j!.JJ1j!JjBiblioteka " UM"2Mapu lima na koricama uradila j e sedamnaestogodinja Jelena M a r i i TONJBUZANBARJBUZANMAPE UMABriljantno razmiljanjeBeograd, 1999.Naslov originalaTony Buzan, Barry BuzanTHE MIND MAP BOOKCopyright (\) TonyBuzan &BarryBlIZOIl / 993Published byBBC BooksAll/orska prava za JugoslavijuBranislavFINESA, Rada Ia, BeogradteUfax 0111437- 127; 0 11/428-536za BranislavUrednik PrevodilacMr Jasmina RecenzijaProf. dr MiodragLekturaNevena KorekturaZoricaPriprema zatampuStudio SKRIPTAtampatampetira: 500 primerakaISBN 86-82683-03-2..Sadraj unapred. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VJlPredgovor xlUvod, Ova knj iga i kako j e upotrebiti .Prvi segment: Prirodna arhitektonika . . . . . . . . . . . . . . . . .. 9l mozak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IIII Veliki umovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 24III Mozgovi u dilemi 28IV Bri ljantno razmiljanj e 45V Put koji predstoj i 48Drugi segment: Temelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51VI Brejnstorming52VII Brejnstorming slika 58VlII Od brejnstormi nga do mapiranj a uma 64IX Mapiranje uma 67 segment: Struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84X . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Xl Razvijanje sti la. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 segment : Sinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 121XII Donoenje odluka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 122Xlll Organizovanje sopstvenih ideja 129XIV Organi zovanje ideja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 134XV 140XVI Kreat ivno razmiljanje 145XVII Grupna mapa uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161Peti segment: Upotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Odeljak A - upotrebaxvm Samoanaliza. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 170XIX Reavanje problema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176XX Rokovnik mapa uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183Odeljak B - upotrebaXXI iu krugu porodice. . . . . . . . . . 188Odeljak e- Obrazovna upotrebaXXll Razmiljanje 206XXlll 213XXIV Stvaranje rekapitulacione mape uma. . . . . . . . . . . .. 222Odeljak D - Poslovnaj profesionalna upotrebaXXV Sastanci 230XXVI Prezentacije . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243XXVII Menadment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 250xxvm Kompj utersko mapiranje uma 268Odeljak E - XXIX U susret briljantnom razmiljanj u i mentalnoopismenjenom svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273Dodatak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293Beleke velikih umova - test 293Odgovori na test "Slike prirodne arhitektonike". . . . . . . . . . . 303Odgovori na test "Beleke velikih umova" 305Bibliografij a 307O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314vRECUNAPREDSvet se, hteli mi toili ne,odlinearnostika nost j e u nelinearnoj komunikaciji.U komunikaciji kojase granakaoto tonoe misli pre no to ihzarobimo ilifiksacijom na har-tiju, gdemorajusuzbitisvoju pri-rodu i sabiti se u redj ednog linear-nog sistema.Miloradpo ovimMilorada j e Pred j e knji ga koja na upravona ovaj otvaravratanovogveka, na razvijanjaj edne vetine, uz koj ese j ednostavnoi sauivanj emmoeostvari ti efikasnairazgranata komunikacija sa okolinom, j ednako kaoi sa nepreglednim. svetom sopstvenih misli i Iakoglavni koncept u ovom u - briljantnorazmi ljanje, i njegovoostvarenj ekrozasocijativnedijagrame, kojeaut ori oveknji ge nazivajumapamauma, na prvi pogledizgleda kaosasvim novi sistem, je zapravo o jednoj nama sasvimbliskoj , alisistematski zaboravljanoj vetini koja kroz mehani zam spontanog aso-ciranja funkcionie uglavama irom planete. Ono to je zaistanovo u mapiranjuull1a,je jasan metod kojim se ovaj mehanizam sanj arenja, brilji vo skrivanu mentalnomivotu odraslih, iusmerava kapotrebama. ima prilikuda primenom metoda i tehnika opisanih u ovojknjizi postignezavidnerezultate uposlu, kreativnomrazmilj anju,pripremanju predavanjai prezentacija, hvatanju i pravljenju beleaka,planiranju, donoenju odluka, reavanju problema, i - u pam- i na svim nivoima.UrednikVIJP o s v e u j e m o ovu knjigu irenj uslobode ljudske inteligencijeZahvalnicaeleli bismo da izrazimo svoj e veliko potovanje i ogromnu zahva l-nost osobama: naimroditelji ma, Gordonu i Din Buzan(Gordon, Jean Buzan), koji sunasot isnul i naovoneverovatno pu-tovanje, a mami za dubinubrige i zadaneradakoji maj edoprinelapripremi ovogrukopisa; Vandi Nor t(Vanda orth), naemspolj ne muredniku, koja j euloilatolikotruda namu sas-tavlj anju oveknjigekao tobi neki pisac uloiou pisanje sopstvenogdela; Loreni Gil (Lorraine Gill), umetnici, za nj eno duboko pronicanjeu pri rode posmat ranj a, slika i odnosa umet nosti i mozga, pam- i kreativnos ti; Debori Buzan(Deborah Buzan) za neprekidnoohrabrivanjei podrkutokommnogihgodinatrajanj aovogprojekta;Majk lu D. Gel bu (Michael J. Gelb) zanj egovuupornu i pasioniranupodrkunama, ovoj knj izi i svetu mapiranja lima; naimprij ateljimakoj i su provel i toliko vremena verzij e inam- Polui LinKolins(Paul, LynnColl ins), koji sunamporedmnogi hdrugihstvari pomo gli da uvidimoi to da jekvantni skokzaista j edanmali skok!; Dudi Koldvel (JudyCa ldwell), koja jedavalakritik e upra vom smislu te u nama entuzij azam; Donu Hamblu(Jo hnHumbl e), j epodrkakonceptumapiranj aumatokomnizagodi na davala traj nu emocionalnu snagu ; onu Adamu(SeanAdam),za njegovu ogromnu podrku, njegovoID-godinj e anaga ovanj ena projektu i njegov dosledan prijatelj ski pritisak na Tonij a da "izdaj ednomtu knj igu"; Dordu Hjuzu (George Hughes), koji j e prviuspeno prirnenio le/miku mapa lima 11 krugu porodice; EdvarduHjuzu (Edwa rdHughes), koji j e primenio brilja ntno razmilj anj e imapiranj e uma da bi " brilji rao"na UniverzitetuKembrid; dr Endrj uuStraj neru (AndrewSt rigner) , koj i je pomogaoda bri ljant ni um nastavidabrilj ira; PiteruRasclu(PeterRussell ), " knj igemozga", zanj egovuneprekidnu podr ku; Deraldini vorc (Geraldine Schwartz),koj aj e pruila toliko ugajenj uovog koncepta; Filidi Vilson(PhyllidaWilson)koj a j e uvek pronalazila put kroz najsloenij e lavirinte se sa prekueavanjem ove knji ge; Tonij evom kaneelarijskom osoblju- Keroli Kouker (CarolCoaker), Kejti Morel(KateMorrell)i LeslijuZahvalnicaBajesu (Les ley Bias) - koj i su funkcioni sanj e svih sistemaza sve vreme stvaranja ove knjige, kao i za njihove pril oge u vidu mapauma; svojoj BBC ekipi: Ni ku (Nick Chapman), direk-toru proizvodnj e, Krisu Veleru (Chris Weller), efu sektora za izdavanjeknjiga, i li Ejblman (SheilaAbleman),efuredakcij e, Debori Tej lor(DeborahTaylor), proj ektnomuredniku, Keli Dejvis(Ke llyDavis),uredniku sektora rukopisa, Kej ti Di (Kate Gee) , kontroloru proizvod-nj e, Sari Ki d(SaraKidd), dizajneru, i DeniferFraj (JenniferFry),slika; Marti nu i Alison Kuram (Martin, Alison Cursham),koj i su obezbedili letnji predahkoj i j e pomogao da se posao;Kari, Pi teru, Doris, Tanjii Dulij anuEjr(Caro, Peter, Doris, Tanya,JulianAyre)koji sunampruili podrku, izdravanjei prelepu Grinem Hol sa okolinom, gde je i napi sandeo ove knji ge; porodi ciFoli (Folley), za pruanj e srnetaj a i radnog prostora izvanrednogkvaliteta; PiteruBaretu(peterBarrett), koji jeprvi razradiovalidankompjuterski softver za mape uma; i svim maperima uma, brilj antnimmislioci ma ikluba Brain Club.PredgovorToni: Na svojoj drugoj godini faku lteta, krupnim koracima u bibl ioteku, upitao sambibliot ckarku gdc mogu knji gu o svom mozgui nj egovojupotrebi. Ona me j e smesta uputila udeo bibli oteke med icini!Kad samjoj objasnio da nisam imao nameru da svoj mozak podvrgnemoperacij i dagaupotrebim, samobaveten danema takvihknji ga.Napustio sam biblioteku Kaoi drugi okomene, prolaziosamtadakroz studentsko napredovanje" - sporo saznavanje daakadem-skog rada sve vie raste i da mozak da se ugiba pod teretom svegtog neophodnograzmiljanj a, kreati vnosti,reavanjapro-blema, analize i pisanj a. kaoi ostali, iskus iosamnesamoumanj enj e rezult ata i ubr zano gomilanje negativnih rezu/lala. tosam vie hvatao beleke i imao sam, paradoksalno, manje uspeha! progresija ovih okolnosti mc j e dovela do katastrofe. Ukolikobih smanj io ne bih mogao da upij em neohodne informacije, to biprogresivno loe posledice; ukoliko bih vie beleaka,vie vremena, opet bih srljao u propast.Odgovor j e, kakosampretpostavljao, moraobiti negdeu sopstvene inteligencij e i vetine razmi ljanja - zbog togajedolo do moje napred pomenute posete bibl ioteci .se odbiblioteketoga dana, shvatiosamda jemojneuspeh u pronalaenj u potrebne knji ge za mene u stvari bio prerueniblagoslov. Jerako takvih knjiga nij e bilo, onda mora biti da sam dospeona sasvim netaknutu teritoriju od sam da sve oblastiznanj a za kojesammislio dabiti odu rasvetlj avanjuosnovnih pitanj a: Kako da kako da Kakva j e priroda mog razmi ljanj a?Xl Kojesu najbolje tehnike Koje su najbolje tehnike kreativnog razmiljanja? Koje su najbolje aktuelne tehnike breg i efikasnijeg Koje su najbo lje aktue lne tehnike razmiljanja uopte? Dali postoji razvijanja novihtehnika razmiljanja ilipak jedne sveobuhvatne tehnike?Posledica ovih pitanjaje bilo to to sam da psihologiju, neuro-psihologiju mozga, semantiku, neuro-lingvistiku,teoriju informacija, i tehnike, percepciju, krea-tivno razmiljanje i opte nauke. Postepenosamshvatioda ljudskimozak funkcionie efektivnije i efikasnije ukoliko se njegovim timaspektima i intelektualnim vetinama daradeuharmonij i jedni sa drugima, a ne da budurazdvojeni.Najmajunije stvarisu davale i u meri zado- rezultate. Na primer, jednostavno dvekorti-kalne vetine i boja, transformisaosamsvojehvatanje beleaka.Jednostavnododavanje dvejuboja mojimbelekama je popravilo nji-hovo memorisanje za vie od 100 procenata, i to je modajo vanije, mi j e dada uivamu tome to radim.Malopo malo, sveobuhvatna arhitektura jeda se pomalja, idok se to deavalo, sam da, iz hobija, pomaemkoji suokarakterisani kao "nesposobni za "beznadeni", "dislek- "zaostali" ili "delinkventi". Svi ovi takozvani "propalisu se ubrzopreobraziliu dobre a izvestan broj je stigaoi doprvog mesta u svojimrazredima.Jednoj Barbari, je da imanajniiIQ koji je ikadzabeleenu njenoj koli. Tokom jednogmeseca,kakodaje svoj IQ na 160, i na kraju je zavrila kolukao najbolji svog koleda. Pet, mladi Amerikanac izuzetnog talenta, pogrenookarakteri san kao nesposoban zaizjavioje(nakon toje"razbio" broj testova kreativnosti i nisambione-spos oban za ja sambio lien U ranim 70-tim godinama ovog veka st iglaje inteligencij a,takoda sammogaodakupimmegabajtni kompj uter i da uznjegadobijem za upotrebu od 1.000 strana. Pitam se - s obzirom dana naem toboe naprednom civi lizacijskomstupnju, svi mi dolazimona svet sakompleksnim bio-kompjuterom, kojije kvadrili-XliPredgovoron putasnaniji odbilokogpoznatogkompj utera- gde su nai pri- za upotrebu?Tadasam da napiem seriju knji ga zasnovanihna svoj imistraivanjima: Enciklopedijamozgai nj egoveupotrebe. sam1971. godine, i dok sam pisao, slika na horizontuje postajala sve j asnija- razvij ao se koncept briljantnog razmiljanja i mapiranj a uma.Na ranim stupnjevima razvoj a mapiranja uma, predvideo sam nj e-govuupotrebupresvegazapotrebeposleviemeseci diskusije, moj brat Bari me je ubedio da kreativno razmilj anj epredstavlj a jednako vanu primenu ove tehnike.Bari je radio na teoriji mapiranj a uma iz sasvim perspektive,i nj egov doprinos je u ogromnoj meri ubrzao moj razvitak mapiranjauma. Njegova je vrlo intrigantna, i najbolje je da j e on sam.Bari: Susreo sam se sa Tonij evom idejom mapiranj a uma 1970. godine,ubrzo poto sam se i sam doselio u London. U to vreme, ideja je bila ufazi formiranja, i tekje da dobij a svoj sopstveni identit et, se od pukog hvatanja beleaka Toj e. bio samo j edan deo Tonijevog ireg programa rada na metodama i na razumevanju ljudskog mozga. Kao povremeniu Tonijevomradu, bio samna rubovima ovog razvojnog procesa. Moje ozbilj noangaovanje na ovoj tehni ci onda kada sam daj e prime-njuj em u procesu pisanja doktorske teze.Ono to me j e privuklo mapiranju uma nije bila njegova primena uhvatanju beleaka kojaj e Tonij a, u stvaranju beleaka. Bilomij epotrebnonesamodaorganizujem masu podataka, i da razbistrim svoje misli o uvij enompitanjuzatomirovni pokreti skoronikada neuspevajudapostignuzadateciljeve. Moje iskustvo mi je pokazalo da su mape uma bile vrlosredstvo za razmilj anje, j er su mida skiciram glavne idejei da brzo i jasno sagledam u kakvoj su onevezi. Snabdelesume izvanrednokorisnimprelaznimstadijumom procesarazmi ljanja i zavrne reali zacije teksta.Uskoro samshvatiodaj eproblem jaza razmi ljanj a i pisanja predstavljao glavni faktor uspeha ilipropasti za moje kolege studente post-diplomce. Mnogi nisu uspeli dapremoste taj jaz. Postaj ali su sve poznavaoci svogpredmetaxmPredgovoristraivanja, a sve manjei manjesposobni da poveu sve detalj e da bimogli pisati o njemu .Mapiranjeuma mi je pruilo izvanrednu dasku u napre-dovanju.mi j edapoveemisvoje ideje bezprolaska kroz proees "skiciranj a" i "re-skiciranj a" koj i oduzimaj u vrc-me. razmiljanjeodpisanja, mogaosamdarazmiljamjasnije i sveobuhvatnije. Kada je dolo vreme dapisanje,samimao j asnustrukturui zapravi smer, to jepisanje j ednostavnijim , brimi prij atniji m. Zavrio sam svoj doktoratza manje od tri propisane godine, aimao samvremena i da napiempoglavlje za j ednuknji gu, pomognem osnivanj e jednognovog trome-za odnose, zatim postanem njegov ured-nik, kaoi urednikastudentskihnovina, da dasebavim motociklizmom, i da se oenim (sa suprugom napraviosammapuumaspisaknai h zaveta). Zbogovihiskustava, moj entuz ijazam za kreativno razmilj anje u sklopu tehnikeje rastao.Mapiranjeumajeostalocentralni element umomcelokupnompristupuakademskomradu.mi j eda odrim visoku produkcijuknj iga, i konferencijskih referata. Pomoglomij edaostanemgeneralistauoblasti ukojoj j eopseginformaeijanaterao ljude da postanu specijali sti. mapama uma pripisujerni to da su mida piem jasno o teorijskimprobl emima kompl eksnost suvie rezultiranerazumljivomprozom. Nj egovut icaj na moju karijeru se moda najbolje ogleda uu koje me kada se prvi put susretnem sa nekom osobom: "Mnogoste nego to sam Kako j eda ste napisali tolikoza tako kratko vreme?"Poto samiskus io ogromni uticaj mapiranja uma na svoj sopstve niivot i rad, postao sampropagatorposebnogkreativnog raz-miljanja u okviru ireg spektra primena koj e je Toni razvijao.Krajem 70-tih Toni j e da objavi knjigu o mapiranju uma, ipotom smorazgovarali ona koji bih ja mogao biti uprojekat. Tokomprethodnihdecenij anasdvoj icasmorazvili sasvim stilove. Iz svog rada na i pisanju, Tonije razradiovrlo veliki broj primena, jeda povezuje tehnikusateorijomomozgu, aj e razradio i mnogaformalnapravil a. Kao akademskipisac,ja sam zaorao mnogo uu brazdu. Moje mape uma su XI VPredgovorsamo nekoliko formalnih elemenata, skoro nimalo boja ni slika, i razvilesu arhitekturu. Upot rebljavaosamih gotovozapisanj e proj ekata, iako sam se svevie, to mi je veomakoristilo, sluiomapamaumaizadranj epredavanj ai potrebeme-naderskihposlova. samkakodadubokorazmilj amtokomduih vremenskih perioda,mape uma za osmiljavanj e struk-ture i podravanjeprojekata.Postojalo j evierazlogazatosmoeleli da naovojknj izi. Jedan razlogj e bila pretpostavka da bismo sintezom dva shvatanja mogli danapravimoboljuknjigu. Drugi razlog jebionae oduevljenje mapama uma, i to to smo elel i da one postanudostupnesvetu.razlog j ebila frustrac ij akojusam doiveodoksam pokuavao da neke svoj e stude nte tehnici mapiranja uma.Nekolikoneuspelih pokuaj a me jeubediloda jeToni bioupravurekavi da ljude treba ne samo tehnici mapiranj a, i tome kakoda misle. eleo sam knj igu koju bih mogaoponuditisvetui " Ovovaskako da razmiljate i radit e kaoj a ".Radni proceskoji j eusledi o jebiovrlodug. Popr imio jeformuprihvatljivog dij aloga u redovnim, al i retkim intervalima tokom koj ih. j e svaki odnaspokuavao da onog drugogdovedeu stanjepotpunograzumevanjasvoj ihsopstvenihidej a. Oko80%knj igej eTonij evo:teorij a o mozgu, veza kreat ivnost i ipravi la,brojtehnika, skoro sve i sve veze sa ostalim istraivanjima. Njegov jei sam tekst,j er j e on sastavio skoro celokupan nacrt . Moj glavni doprinosizraen je u strukturiranju knjige i u koncepta da se stvarnasnagamapaumareali zujeupot rebom poj movadirektne povezanosti.Osimtoga igraosamiuloge suprotstavlj enog, zanovetala,pristali ce i ko-generatora ideja.Proteklo j edostavremenaprenoto jeij edanodnasdvoj iceupotpunosti uspeo da razume i proceni shvatanja onog drugog, ali smonakrajuuspel i dapostignemoskoropotpunusaglasnost. Iakosporo, pisanje moe ponekad stvor iti knj igu koja ima mnogo irinu i dubinu od one koju bi svaki od autora postigaosam. Ovoj e upravo jedno takvo delo.Toni: Kao toje Bari rekao, sproveli smou praksi onoto smo propovedali,a propovedali smo ono to smo kori stili, mape lima upisanjuknj igeMapelima. Tokomperioda od10 godina, osmiljavalixvPredgovorsmo brejnstorming"mapeuma, a zatimsastavljali i me- povezivali naa dva skupa ideja. Posle duboke diskusije,inkubir ali bismo, a onda i generisaliskup idej a, provodili vremeprirodne fenomene, pravili mape uma svoj ihkoncepcijaetapei jo jedanput ih spajali u svrhu inapredovanja.Mapauma kompl etne knji ge je generisala mape umaza svako poglavlje, a svaka mapa uma je stvarala osnovu za tekst datogpoglavlj a. Procesjedao novo "brat" i, "bratstvo". Jo dok smo pisali o tome, shvatili smo dasmoi mi samistvorili grupni umkoji je sadravao sve elementenaih umova kao i eksplozivne rezultate njihovog susreta.Nadamoseda vamova knjigadati isto otkrivanja, istraivanj a,i uivanje u kreativnomgenerisanj u idej a ikomunikaciji sa univerzumom drugog ljudskog koje smo i mi iskusili.Pogovor predgovora - dvadesetprvi mapii ulilaMapeumasupoprvi put uvedeneusvet 1974.godine, objavljivanj em knji ge u oblasti mapiranja uma -Koristite obe hemisf ere mozga. Uokvi ru proslave, ovo specij alnoizdanjepredstavlja spomen na zabavu veka, proslavljenuu londonskom Rojal Albert Holu 21. apri la 1995. godine.Kakosu god ineprolazile,broj ljudi koji su dakoristebri-ljantnorazmi ljanj ei mapiranjeuma rastao j eskorologaritamskornprogresijom. Procenjuj e se da sada postoji vie od100 mili ona maperauma irom sveta kojikoriste metod u svim dravama sveta.U ciljuuspostavlj anj apodrkei komunikacije briljantnihmislilaca- maperalima, kaoi dabi sedalapodrkadobrotvornimustanovama koje podravaju koncept razmi ljanj a kao neizostavnideonastavnog plana svake kole, nedavno j e osnovano Drutvo mapera uma.Cilj Drutva jedasedo2000. godinenajmanj edeset procenatasvetskepopulacijeupoznasabriljantnimrazmiljanj em, mapiranjemuma i mentalnom Pridr u ite nam se! Brejnstorming(engl. brainstorming), grupnatehnika za reavanje problema, prikuplj anj einformacij a. stirnulisanje kreativnog razmiljanj a, razvi-janjenovih ideja itd., koja prirodno i spontano II diskusiji svih grupe. (prim . prev.}XVJOva knjiga i kako je upotrebitiPregled Svrha ove knjige Organizacija segmenata Organizacija poglavlj a Vebanja Nivoi u primeni mapa uma Povratne informacije Ova knji ga i viSVRHAOVE KN.JIGEOvaknj iga j e osmilj ena kaoavantur akoja vas oduev-lj ava, stimuliei izaziva.neke osvom mozgu i njegovoj funkciji, i svoje prve krupnije korakena putu slobode uma.Knj iga Mape uma ima pet glavnih namena:l Da vas uvede u novi koncept razvoja misli -briljantno razmiljanje.2 Davas upozna sa revolucionarno novomalatkomkoj a vam dakoristitebriljantnorazmilj anj enanajbolji usvim aspektima vaeg ivota - mapom uma.3 Da vam da duboku intelektualnu slobodu vam da moetekontroli sati prirodui razvoj svog procesa razmiljanj a, kao i to daj e vaa sposobnost kreativnog razmi lj anj a teorij ski beskrajna.Ova knjigai kako je upotr ebil iUvod4 Davam iskustvobriljantnog razmiljanja, is-tovremeno standard mnogih vaih intel ektu-alnihsposobnosti i inteligencij e.5 Da vampriuti otkrivanja dok budete IS-traivali ovajnovi univerzum.ORGANIZACIJA SEGMENATADabistepostigli oveciljeve, knjigu smopodelili uest glavnihsegmenata:l Prirodna arhitektonikuUovomsegmentuvas uvodimounajsavremenijeinformacije oljudskom mozgu, njegovom dizajnu, arhitekturi i funkciji . vamda sumnogi veliki mislioci u istoriji (u ovoj knji zi kaoveliki umovi) koristili vetine koje su dostupne svakome. Zatim vampokazati zatose, uprkosovome, vieod95%ljudisavelikimprobl emimauprocesimakaotosurazmiljanj e, koncentracija, motivacij a, organizacija ideja, i planiranj e.Ovaj segmentvas uvodi ubriljantnorazmiljanjei mapi-ranje uma,vam da su oba koncepta prirodni izdanci funda-mentalnihmodanihstruktura, i kako vamsvaki odnjih znatnopobolj ati ment alne sposobnosti.2 TemeljiOvaj segmentvasvodi kroz primenuleveidesne hemisfere vaeg mozga, vamkako da koristite svakui kakodaihkornbinujetena koji umnoiti prednosti koje dobijate upotrebomsvog mozga.Rezultat j e kompletna tehnikamapiranja uma (objanjena u devetompoglavlju).3 StrukturaU ovom segmentudobiti kompletnu zbirku zakona i preporukaza upotrebu briljantnog razmiljanja i mapiranja uma na najboljiOvizakoni i preporuke su zami ljeni takoda preciznost i slobodu vaeg razmiljanja.2Uvod 0\'0 knjiga i kakoj e upo treb itiUvezi saovimsavet ima, dajuvamseuputst va i ohrabrenjedarazvijate svojsopstveni stil mapiranj a uma.4 SintezaOvaj segmentvamdaj epregled intelektualnihzadatakakoji hse moete uspeno latiti mapa uma. Ovodonoenj e odluka, organizacij u sopstvenih idej a (pravljenje beleaka),organizacij u idej a(hvatanj ebeleaka), kreativnorazmilj anjeinapredni brejnstorming, memorij e i imaginacij e, kao ikreiranje kolektivnog uma.5 UpotrebaOvaj segmentsadri pregled oblasti primene mapa uma. Podeljenj e na upotreba upotreba Obrazovna upotreba Poslovna i profesionalna upotreba Ovi naslovi predstavljaju obl asti u kojima se kori ste mapeuma. U svakoj oblasti niz posebnih i vetinamapiranj a uma. One su osmiljene tako da vam obezbede sveobuhvatnikomplet alatki neophodnih za vaintelektualni ivoti rad. Specijalnaprimenasamo-analizu, reavanje probl ema,pi-sanjeeseja, bavljenjemenadmentomi nasastancima.Segment sezavravaprvimikadnapisanimuvodomukompjuterskemapeuma i kratkimosvrtomna mentalnoopismenjenihljudi.6DodatakOvaj segment j e uveden kao podrka za ono to j e prolo u prethod-nim segmentima, a i zavaurazonodui zabavu. Stoga tuinformacije o slikama prirodne arhitektonike i bele kamavelikihlimovapredstavlj eneuviduneposrednihpodatakaili, alternativno, uvidu testova.3Ova knjiga i kakoje upotrebiliUvodTest o Be/ekoma velikih umovaOvo jezbirkaod17 beleaka velikihsvetskihumovaodabranih iz oblasti umetnosti, politike i knjievnosti. Da bisteuradiliovajtest, svaku belekui pokuajteda pogoditeimenjenogautora.broj osvojenihpoena naovomtestu, do trenutkapri-premezatampu, je biosedamodsedamnaest - pogledajtedali vimoete da uradite bolje! (Odgovore na pitanja iz ovog testa moete na strani 305.)Prirodna arhitektonikaU knjizi slikepreuzeteiz svetaivotinja, biljaka, minerala ipojmovakojepokazujuarhitektonikuprirode.loveslikesu tako da se mogu koristitikao opcioni test. Cilj je da vidite da li moeteda prepoznate mape prirode, od kojih se u svakoj na svoj posebanogledajustruktura i razmiljanja vaegmozga. Do trenutkapripreme za tampu,broj osvojenih poena na ovomtestu je bio15 od 31. (Odgovorisu na strani 303.)BibliografijaBibliografijaromane, izdanjapopularnenauke kaoitradi-cionalnije publikacije o mozgu.Tu senalazi i broj radova, ukoliko elite da idetedaljekrozovubeskrajnofas-oblast. nabibliografiju je obeleenosimbo-lom: 3i:.ORGANIZACIJA POGLAVLJAl Struktura poglavljaSvako poglavlje u knjizi Mape uma sadriglavne elemente: sliku sa predstavom prirodne arhitektonike koja pokazuje sliku izsveta prirode u kojojse odraavaju oblicimape umai briljantnograzmiljanja. pregled sadraja poglavlja uvod u kome je predstavljena glavna nit poglavlja samo poglavlje uvod u poglavlje4Urod Omknjigaj kako j e upotrebiti2Istaknuti tekstKroz knjiguMapeumanaokviromili drugimti pom slova istaknute delove teksta. Oni predstavljaju odlomke za kojesu nai studenti traili da budu posebno naglaeni, poto se pokazalo dasu bili od izuzetnepri 3 Istrai vanjeZnak:ll: koji se javlj a na paragrafa ukazuje na delateksta potkreplj enog koje pokazuju zatoj etoliko vano pratiti preporuke date u knjizi Mape uma.VEBANJAnovu dimenziju razumevanj a i sposobnosti ukoliko bu-deteuradilivebe uovoj knj izi. Vebesuuvidutestova,izazova i istraivanja. Najbolje je da se upotrebi podloak za mapu uma(prazan beli list A3 formata), komplet od 12 ili vie kval itetnih flomas-tera, ili vief1 uorescentnih flomastera za markiranje teksta, raz- svetlih boja, kao i j edna standardna olovka za pisanj e.Gotovuopremuza mapeuma j e i potomodOvaj materijal vam da u potpunosti upotrebite svoj ebriljantnorazmiljanjei vetinemapiranjauma, kao i daovenovetehnikesa brzo i Druga prednost pre- vebi je utometo va podloakzamapuumapostativizuelni zapis vaeg napretka.NIVOI U PRIMENI MAPA UMABezobzirananivoznanjakoji poseduj eteomapamauma, vainicij alni pristup treba da se sastoj i u brzom prelistavanj u celeknj ige, skeniranj unj enestrukture, posmatranju onihdelova koji bimogli biti od posebnog za vas, kao i u formulisanj u sopstvenihcilj eva.Posle toga, va pristupbiti u zavisnosti od nivoa znanja iiskustva: Podaci o nalaze se na krajuknj ige. (prim. ur.)5Om knjigoi kakoj e upotrebilil Ukoliko ste to da nemate uopte ili imate vrlo maloiskustvasa mapama uma, nastaviteda ovu knji gukaodaj eudbenik. Jezgrovitsadraj o tome kakoda pristupite u poglavlju , strana 136. (Detalj nijeobja njenjetehn ike uknji zi Koristiteobehemisferemozga: izdanj e iz1989. godine, poglavlje IX.)2 Korisnici na srednjem nivouUko liko imatenekoznanj eomapamaumai ste neki oblikosnovne primene, upotrebit ej oj ednomtehniku Pokuajte da usavr ite svoj u tehnikuu svetlu ove knjige, sei prema sopstvenim ciljevima u skladu sa oblastima primenemapa uma izloenim u petom segmentu ove knj ige.3 Napredni korisniciUkoliko imateiskustva sa mapama uma,jemo vam da se skoncentriete na prva tri segmenta, se nadelov ima vam jetemeljnije poznavanj epotrebnoilipak nade-lovimakoji sadre za vas noveinformacije. Zati m, pregledajtepet isegment ("Upotreba") dabisteosnaili, i upotpunili svoje vetine.Koji kodbiovanivo, vasdakonstrui ete - bilo dokili poto zavrite ove knjige - rekapitulacionu mapuumaknj ige.POVRATNE INFORMACIJEOva knjigauvek od vas traiti progresivan rad. Zbog toga bismoizuzetno cenili povratnu informacij u od vas, u vidu doprinosa:l Bilo kakva vaa ili pak vaih prijatelja ili poznanika kojisu mogli da primene mapu uma na neki ili 6Svi naslovi na koje tekst navedeni su na srpskomj eziku, bez obzira da lijeknjiga prevedena ili ne. (prim. IIr')Ova knjigai kako j eupotrebiti2 IstraivanjaUkolikosuvampoznatabi lokakvaistraivanj a,eksperimenti ilistudij e kojegovoreuprilognekoj odstavki iznetih uovoj knjizi,molimo vas da nas obavestite preko sa toj e detaljniji m referencama.3 DodaciUkolikopostoje bilokakvi dodaci, nova poglavlja, ili novisegmenti koje biste eleli dau izdanj a, molimodanamto dostavite do znanja.4 Beleke velikih limovaPotrebnonam j e to vie primera!5 Vebe/IgreUkolikostesami osmislili, ili pakpoznajetedrugeosobekoj e suosmislile neku vebu ili igru koja moe da ubrza razvojtehnika mapi-ranjauma, molimovas danamdostaviteskicu, sakompletnimpo-dacima o autor u.6 Mape uma tome, ukolikoimate izvanredne primeremapa uma koje bimoglebitiu izdanj a, molimo vas danampoaljeteoriginale ili fotokopije u boj i na razmatranj e.7 BibliografijaUkoliko postoje druge knj ige ili radovi za koje mislite da bimogli biti od koristi, molimo vas da nam dostavite detalj e o publikaciji.OVA KNJIGA I VIVi koji sada ove tokaojedinstvena saj edinstvenorazvij eni m sklopom Prematome, na- onombrzinomi ritmomkoji vamabuduposebnoodgo-vara li. Usvetluovoga, veomaj evanoneprotivsamoga sebe.Primer i koji su dati u knjizi Mape uma ne treba da buduupotreblj eniPodaci onalaze se na kraj u knjige. (prim. ur.}7(A'" knjiga i kokoje upotrebili Uvodkao standardi koji se moraju kao svetionici kojivas voditika vaem cilju.Kadbudet estiglidokrajaoveknji gevamda je jo j edanput - brzo. Ovo poslezavretka kaodasesastarimprijateljem,vamproirenu perspektivu svakog segmenta u razvoju kakvu poseduje dobroobaveteni 8Prvi segment: Prirodna arhitektonikaKo godda s/e, gde goddas/e, vi - dabiste ove -koris/i le najlepi, najsloeniji, najkompleksniji, najmis/eriozniji i naj-snaniji objekat pozna/og univerzuma < ljudski mozak.Mi smo,kaoevolutivni model, stari pukih45.000 godina, i sadasto ji monaruburevoluci jekoja promeniti kursljudskog raz-voja. Poprvi put utri i po mil ionagodinastaroj istori ji ljudskei nteligencije, tainteligencij aje shvatiladamoe razumet i,anali-zirati i gaj iti samu sebe. sebe na sebi ona moerazvi tinove razmiljanjakoji sumnogofl eksibil niji i odtradi cionalni h mi l jenjakoj i sudanasuupotrebi iromsveta.Tek tokomnekoliko poslednj ih vekovaSITIO da prikupljamoinformac ije o strukturi i radu naih mozgova. Jednako kao i tako i broj radova i obj avljenih o ovom predmetu dobijasvoj impuls. da smou toku proteklih l Ogodina akumulirali 95 procenata svih ikad prikupljenih informacij a o ljudskom mozgu.. Jako smo jo uvek vrlo daleko od potpunog razumevanja (sve vieSITIOsvesni da j e ono to znamo samo mal i deo onoga to tek treba saznati),sada znamodovolj nodabismo promenili - zauvek- nae drugih, kao i sebe samih.Koja su onda to i kakvi su odgovori na pitanj a?l Koj i su sastavni delovi naeg mozga?2 Kakoinformacije?3 Koj e su glavne funkcije mozga?4 Kako su centri za sposobnostiu mozgu?5 Kako i ta najlake prizivamo u 6 Da lije ljudski mozak sutinski sprava za stvaranje traenjeobrazaca?7 Koj e su to tehnike koje koriste ljudi, a posebni po svoj ojsposobnost i Pn'; segment: Prirodna a,.hit ekJor,ika 98 Zatotoliki broj ljudinad funkcijamasopstvenog mozga?9 Koji je prirodnii razmiljanj a?10 Koj i jc prirodni i izraz ljudske misli?Prvi segme nt daj eodgovore na sva ova pitanj a,vas usvet prirodne arhitekture vaeg mozga,kako na takoi namakronivoima, kaoi uosnovneprincipe funkci oni sanj amozga. Pokazuje vam se kako su "vel iki umovi"koristili vet ine koj esu dostupne svakome, i zatoj e 95 procenata ljudi nezadovoljno svoj immentalnimfunkcijama. U poslednj im poglavlj ima ovog segme nta uvo-dimovasu novi, na sposobnostima mozga zasnovan naprednograzmi ljanja: briljantnorazmiljanj e, i nj egovprirodni izraz, map"uma./o Prvi segment: PrirodnaarhitekronikuImozakPregled Uvod Savremena istraivanj a mozga Fiziologija i Getalt (celovitost) Mozak kao asocijativna maina briljantnog razmiljanja Istorijski razvoj lj udske inteligencije Uvod u poglavlj eUVODOvo poglavlj e vas provesti brzinomletakonkorda kroznaj-novij a"biofiziolokaineurofiziolokaistraivanj atogbio-kompjutera - lj udskog mozga. koliko modanihposeduj etei kakoone uzajamnodeluju nakompleksan i prefinjenotkritipravupriroduinformac iono-procesionihsistemavaegmozgaiupo- se sa najnovij im saznanjima u oblastiistraivanja leve i desnehemisfere.Dokbudete o prirodi i funkcionisanj u vaeg kaoio drugim vanijim funkcijama vaeg mozga,izvanredni obimnjegovih potencijala i kapaci teta. Prvo englesko izdanje ove knj ige izalo je 1993. godine. (prim. ur.}Prvi segment: Prirodnu arhitektonikaIImozakSAVREMENA ISTRAIVANJA MOZGAModana modanu Ser erington(Charles Sherring-ton), koji se smatra praocemneurofiziologij e, biojepodstaknut danapiepoetskiiskaz :" Lj udski mozakj e razboj nakome tkaj u aru, aru uvek punUpremda nikadSlo/nu,promenlj ivuharmonijumanjihara. Kaoda j e put nekaka v p/es."Procenjuje seda se u mozgu svakog nalazi mi lion mi liona( 1.000.000.000. 000) modanihSvaka modana (neuron) sadri ogroman elektrohemijskikompleksi sistem za obradu i transmisijumikro podataka kojise, uprkos svoj oj sloenosti, moe smestiti na vrh glave Svakaodovihmodanih izgledakaosuper-hobotnica, sacentralnimtelo m i deset inama, stot inama, ili hilj adama pipaka.tovie pri kaz, vidimoda je svaki pipakkaogrananekog drvet a, koj i zrakasto polazi iz centra ili nukleusa. Kracimodane se nazivaju dendritima (opi sanikao "prirodni oblici ilistrukturenalikdrvetu"). Jednaposebno krupna i grana, zvanaaks on, pred stavlj a glavni izlaz za svaku informacijukojuprenosi dataSvak idendrit i aksonmoebiti dugod jednogmi limetrado1,5metra, a po njihovoj povrini se duinomnalaze mali izratajinal ik koji senazivajudendritskirn i (v. prethodnustranu). dalj ekrozovaj super-mikroskopski svet, nalazimodasvakidendrit ski sadri hemij ske supsta nce kojepred-stavljajuglavne prenosnike poruka unaemljudskomprocesu mi-ljenj a.Dendrit ski ili iz j ednemodane sepovezati sa iz druge modane i dok elek- impul s putuj e kroz modanu hemij ske supstance se prenose