Madam Uspenski - Izvodi iz beleki razgovora 1846-1950.god. "Vi sedite ekajui na bisere kada ono to stvarno treba da inite je da ne budete svinje." - Madam Uspenski Osetila bih svaki put kada bih dola iz njene sobe, da bilo ta to je Madam rekla u pogledu Rada, organizacije, gosn. Gurijeva, kue, ili ak pojedinih ljudi, da je bilo opte primenljivo i uvek povezano sa viim principima, i odluila sam da napiem ono ega se i kako se seam iz njenih razgovora. Fotografije koje postoje napravljene su 1922 u Dalkrozeovom studiju u Parizu. Jedna pokazuje Gosn.G. koji sedi blizu podijuma za piano sa Madam U. pored njega. Ona je rekla da je to to je bila "blizu" Gurijeva rezultat sluaja i okolnosti ... da se mogunost kontakta sa "uiteljem"

nije uvek pojavljivala jer jer je bila rezervisana za one koji su bili blizu gosn.G. u odreeno vreme, a onda drugima koji bi zauzeli njihovo mesto. Jedna od osoba koja se brinula za Madam U. za vreme njenih poslednjih godina je bila Dafne Ripman Maelajovi, koja je, bila udovica, i vodila je veliku, aktivnu grupu u

Buenos Airesu. Ona mi je ljubazno poslala neke od beleki koje je zapisala u Mendhamu od 1946-1950 gd. koje pokazuju vrstu razgovora koje su se vodile u sobi Madam dok bi one birale ta da itaju, diskutovale pitanja ljudi i izvetavale o dogaajima dana. Ovde su neki izvodi koji su posebno dragoceni: Madam je rekla," Ako na cilj nije formiran, mi nismo jo uvek u Radu. Ako ovek ima cilj on postavlja sebi zahteve - ovek u Radu zna ta hoe, razlikuje ispravno od pogrenog i odluan je da dostigne svoj cilj - on mrzi san i eli da se sea sebe i ini sve to je mogue u skladu sa tim.." Pitanje: Ako neiji cilj jo uvek nije formiran, a ovek ne moe da pone Rad sve dok ne zna ta hoe, to moe da izgleda kao krug. Kako on moe da izae odatle?

"To jeste zaarani krug ali izlaz napolje ustvari postoji. Ali samo za nekoliko ljudi. Samo za one koji shvate da su u krugu - i koji imaju odluku i reenost da izau napolje - i koji su spremni da plate visoku cenu da bi pobegli. Vi ne moete doi do svesnosti nesvesno. Ako mi vidimo ono to nemamo mi emo znati ta nam je potrebno - i koju vrstu napora ili plaanja moramo da uinimo da bi to dobili." Mi uvek procenjujemo koliko mnogo elimo neto i da smo spremni da platimo bilo koju cenu za to. Madam nas je opisala ovako "Ljudima bez eleznike karte koji se pojave na ulazu nee biti dozvoljeno da uu unutra." Pitanje: Ova kua ureena od Madam izgleda kao da sabira panju. Ako koristimo ovu kuu ispravno da li e nam to pomoi da sakupimo sebe? Ustvari, Madam je ocenila da u celini gledano mi imamo manje panje i manje svesnosti od ljudi u obinom ivotu. Rekla je da "danas ljudi u obinom ivotu moraju da imaju izvestan stepen budnosti, koji imaju ljudi u biznisu, oni znaju kada e izgubiti novac, a kada nee, ljudi u poslovima moraju da budu oprezni ili e izgubiti svoje poslove." Ali mi u ovoj kui moemo initi stvari nekanjeno i stoga je Madam procenila da smo mi najvei deo vremena na niem nivou od ljudi u obinom ivotu. "Postavljanje zahteva sebi nije pitanje aktivnosti. Neke maine (misli se na - oveka mainu pr.pr.) su napravljene da budu aktivne." Postavljanje zahteva sebi, pokuaji da zaustavite mainu jednostavnim nainima, zavise od toga da li ovek ima energije." "Trebalo bi da je ve jasno da vi ne stvarate energiju. Potrebno je da sauvate energiju, da spreite njeno rasipanje. Ovo je mogue samo ako je to elja vaeg srca i ako znate ta hoete." Reeno nam je mnogo puta da ne moemo da inimo. Madam je rekla, "da, u toku deavanja, u trenutku, nemogue je da inimo - jedini nain da inimo je da se kreemo suprotno od deavanja, zaustavljanjem trenutka. Cilj je osloboditi se seanjem sebe. Nemogue je videti bilo ta ili uiniti bilo ta bez da prvo nismo zaustavili mainu. "Ona nas je videla

kao ljude bez konica. "ak i sa automobilom, prva stvar koju proveravate, pre nego to znate kojom brzinom se kree, su konice - jer sve dok se stvari kreu velikom brzinom, nikakva promena pravca nije mogua." "Sve zavisi od onoga to stvarno hoete, ili samo mislite da inite. Rad nije samo ivot u kui ili dolazak u posebne uslove, ili itanje knjiga, dolazak na predavanja i sluanje pisanih materijala. Nita od ovoga ne vodi u u pravcu Rada ili cilja sa take gledita sistema. Ljudi se dele na dve kategorije - na one koji misle i na one koji stvarno hoe. Ako ovek stvarno hoe, on ini." Bog daje oveku slobodan izbor. Niko vas ne pritiska u onome to inite. Ali va izbor vas odreuje " kao psa ili antilopu, jedan se kree ka kostima, a druga ka travi,"(u anegdoti to su telesni ili duhovni izbori). I sve ovo nema nikakve veze sa visokim idejama i imaginacijom o sebi. Sve dok ovek ne vidi sebe onakvog kakav jeste, on nema polaznu taku, i to moe znaiti kretati se mnogo koraka unatrag od onoga to je ovek mislio da je bio. Mi ne ispitujemo sebe sa sobom. Mi moramo da inimo da vidimo. Ako vidimo - "to je nalik termometru, mi moemo odbaciti termometar, ili odbiti da ga stavimo u usta, ali on je injenica. Ono to emo uiniti sa onim to vidimo je naa stvar ali injenice postoje, termometar postoji, temperatura postoji." Pre nego to je mogue raditi na panji ovek mora da zna ta hoe i zato to hoe, i da usmeri panju prema tome, jer "panja je kao alatka, kao no koji moe biti upotrebljen za ispravan ili lo cilj." Analogija iz Budinih spisa:" Iz iste hrane i istih okolnosti strljen pravi otrov, a pela pravi med." "Usmerena panja podrazumeva da postoji neko ko bi je usmeravao, a ne samo koije bez koijaa." Kada je ovekova panja uhvaena, on postaje stvar i nivo onoga o emu misli. Ako ovek gubi panju za ovim stolom on postaje ovaj sto. Sakupljanje panje je vraanje nazad i vraanje na odreeno mesto u sebi.

Pitanje: Ovo oseanje da je ovek nita, zaista osetiti je vrlo retka stvar. Madam je odgovorila da "vi ili imate neka oseanja ili ih nemate. I ta to znai, nitavnost? Mi dolazimo kao prosjaci i odlazimo kao prosjaci. Mi nemamo nita - nemamo svest, nemamo 'Ja', nemamo volju - mi smo roboti. To je pitanje vienja injenica. Pitanje je da li vea 'Ideja' postoji za oveka ili ne. Biti ponizan je prirodno, biti ponosan je apsurd." Ostvarenje treba da raste kako ovek ispituje i posmatra sebe. Madam je rekla da je za nju "velika ideja bila da je ovek samostvoreno bie, da ono to ovek jeste tano zavisi od njega samog." ovek ima u svojoj prirodi sve stvari od Boga do avola. One sve imaju svoje mesto i svoju "notu,"od nas samih zavisi koja od njih upravlja."Ne postavlja se pitanje uklanjanja nieg, da li imate svinju u sebi ... to nije pitanje ubijanja svinje, ve dranja nje iza ograde obora." Madam je takoe rekla da ne eli da zaboravimo parabolu o talentima - da ne mislimo da Bog ima sentimentalan stav prema nama. Oni koji imaju neto mogu dobiti vie, ali oni koji ne koriste ono to imaju, izgubie ak i ono to su dobili. Ovo je naelo i nije sentimentalno.