luidji pirandelo - sest lica trazi pisca

7/30/2019 Luidji Pirandelo - Sest Lica Trazi Pisca

1/83

Luii Pirandelo

est lica trai pisca

Preveo: Nika Stipevi

LICA KOMEDIJE KOJU TREBA STVORITI:

Otac - Majka - Pastorka

Sin - Deak - Devojica (ovo dvoje ne govore)

(zatim, zazvana) Madam Pae

GLUMCI DRAMSKOG POZORITA

Direktor drame - Prva glumica - Prvi glumac - Druga glumica - Mlada glumica -

Mladi glumac - Drugi glumci i Glumice - Majstor scene - apta - Rekvizitar -

Mehaniar - Sekretar direktora drame - Vratar pozorita - Dekorateri i Binski

radnici

Danju, na pozornici dramskog pozorita. Primedba - Komedija nema inova ni

scena. Predstava e dva puta biti prekinuta: prvi put, bez sputanja zavese, kada

se Direktor drame i glavno lice budu povukli da bi spremili scenu, a Glumci se

uklone sa pozornice; i drugi put kada Mehaniar bude omakom spustio zavesu.

Pri ulasku u pozorinu salu gledaocima se ukazuje pozornica s podignutom

zavesom, bez kulisa i postavljene scene, prazna i skoro u mraku, kako bi odpoetka imali utisak da se nalaze pred nepripremljenom predstavom. Stepenice s

jedne i s druge strane pozornice povezivae pozornicu sa pozorinom salom. Na

pozornici pored otvora stoji izmaknuta aptaeva koljka. S druge strane, u

prednjem delu, nalazi se stoi i fotelja za Direktora drame s naslonom

okrenutim prema gledaocima.

Druga dva stoia, vei i manji, s nekoliko stolica, postavljeni su u prednjemdelu pozornice, da bi bili pri ruci ako zatrebaju na probi. Druge stolice, ovde-


2/83

onde, desno i levo, za Glumce, a u dnu sa strane, skoro skriven, klavir. Kada se

svetlost u sali ugasi, videe se Mehaniar u plavoj radnikoj bluzi i s torbicom o

pojasu kako ulazi na vrata pozornice, uzima iz jednog ugla u dnu pozornice

nekoliko dasaka i kako se, razmestivi ih po prednjem delu pozornice, sputa nakolena da bi ih zakucao. Na udarce ekia dojurie Majstor scene.

MAJSTOR SCENE: Hej! ta radi?

MEHANIAR: ta radim? Zakivam.

MAJSTOR SCENE: U ovaj sat? (Pogleda na asovnik) Ve je pola jedanaest.

Direktor tek to nije stigao na probu.

MEHANIAR: Moram i ja da imam svoje vreme za rad!

MAJSTOR SCENE: Imae ga, ali ne sada.

MEHANIAR: Ali kad?

MAJSTOR SCENE: Kada ne bude vreme za probu. De, de, odnesi sve, i ostavi

me da postavim scenu za drugi in komedije Igra uloga".

Mehaniar e, duvajui i gunajui, pokupiti daske i otii. U isto vreme e na

vrata pozornice poeti da pristiu Glumci, mukarci i ene, najpre jedan, pa

drugi, pa po dvoje, po volji: devet ili deset, onoliko koliko se smatra da je

potrebno da uestvuje na zakazanoj probi Pirandelove komedije Igra uloga".

Uavi, pozdravie Majstora scene i izmenjae pozdrave izmeu sebe poelevi

jedno drugome dobar dan. Neki e krenuti u svoje garderobe; drugi, meu

kojima i apta sa knjigom reije pod mikom, zastae na pozornici oekujui

Direktora da bi poeli probu. U meuvremenu, posedavi u krug ili stojei,


3/83

izmenjae meu sobom po koju re. Neko e pripaliti cigaretu; neko e se

potuiti na ulogu koja mu je dodeljena, a drugi e glasno proitati drugovima

neku vest iz kakvog pozorinog lista. Bilo bi poeljno da i Glumci i Glumice

budu odezeni u odela preteno svetlih i vedrih boja i da oza prva improvizovanascena bude prirodna i veoma iva. U izvesnom trenutku, jedan od Glumaca

mogao bi da sedne za klavir i zasvira neku igru; najmlai Glumci i Glumice

poeli bi da igraju.

MAJSTOR SCENE (Pljesnuvi rukama da bi ih smirio): Hajd', prestanite! Evo

gospodina Direktora!Muzika i igra e odjednom prestati. Glumci e se okrenuti prema pozorinoj sali

i videe Direktora kako ulazi na vrata, sa tapom ispod ruke i debelom cigarom

u ustima. On e ii prolazom izmeu sedita i, dok ga Glumci pozdravljaju,

popee se stepenicama na pozornicu. Sekretar e mu dati potu: nekoliko novina

i uvijen rukopis.

DIREKTOR: Pisama?

SEKRETAR: Nijedno. Tu je sva pota.

DIREKTOR (Pruajui mu rukopis): Odnesite u garderobu. (Zatim, gledajui

okolo i obraajui se Majstoru scene) Uh, ovde se ne vidi. Molim vas, dajte

malo svetla.

MAJSTOR SCENE: Odmah.

Poi e da izda nareenje. I, malo dociije, cela desna strana pozornice, gde e se

nalaziti Glumci, bie osvetljena jakom belom svetlou. U meuvremenu e

apta poi na svoje mesto, upaliti lampu i rairiti pred sobom knjigu reije.


4/83

DIREKTOR (Pljeskajui rukama): De, de, da ponemo. (Majstoru scene) Jesu li

svi prisutni?

MAJSTOR SCENE: Prve glumice nam nema.

DIREKTOR: Po obiaju! (Pogledae na sat) Kasnimo ve deset minuta. Zapiite

je, molim vas. Neka se naui da ne zadocnjava na probu.

Nee ni zavriti svoj prekor, a sa dna sale ue se glas Prve glumice.

PRVA GLUMICA: Ne, ne, pobogu! Evo me! Evo me!

Sva odevena u belo, sa izazivakim eirom na glavi i draesnim psetancetom u

rukama, protrae prolazom izmeu sedita i uurbano e se popeti uza

stepenice.

DIREKTOR: Vi kao da ste se zarekli da uvek zadocnjavate.

PRVA GLUMICA: Oprostite mi. Ubila sam se traei neka kola da bih stigla na

vreme! Ali vidim da jo niste poeli. Ja i onako ne izlazim odmah na scenu.

(Zatim, zovnuvi po imenu Majstora scene i predajui mu psetance) Budite

ljubazni, smestite mi ga u garderobu.

DIREKTOR (Gunajui): Jo i kue! Kao da ovde ima malo pasa. (Opet e

pljesnuti rukama i obratie se aptau) Hajd'mo, drugi in Igre uloga".

(Sedajui u fotelju) Panja, gospodo. Na koga je red?

Glumica i Glumice e se skloniti s prednjeg dela pozornice i see po strani,

osim troje Glumaca, koji e poeti probu i Prve Glumice, koja e, ne obazirui

se na Direktorovo pitanje, sesti za jedan od stoia.


5/83

DIREKTOR (Prvoj Glumici): Na vas je, dakle, red?

PRVA GLUMICA: Ne, gospodine.

DIREKTOR (Nestrpljivo): Pa sklonite se onda, zaboga!

Prva Glumica e ustati i see pored ostalih Glumaca koji su se ve povukli u

stranu.

DIREKTOR (aptau): Ponite, ponite.

APTA (ita iz knjige): U kui Leone Gala. Neobina kombinacija trpezarije i

radne sobe.

DIREKTOR (Okree se prema Majstoru scene): Uzeemo crvenu sobu.

MAJSTOR SCENE (Beleei na listu hartije): Crvenu. Dobro.

APTA (itajui dalje iz knjige): Postavljen sto i pisai sto sa knjigama i

spisima. Police s knjigama i vitrine s bogatim priborom za jelo. Vrata u dnu koja

vode u spavau sobu Leona. Levo, bona vrata koja vode u kuhinju. Glavna

vrata su desno.

DIREKTOR (Ustajui i pokazujui): Pazite, dakle, dobro. Tamo glavna vrata.

Ovamo, kuhinja. (Obraajui se Glumcu koji e igrati Sokrata) Vi ete ovuda

ui i izai. (Majstoru scene) Dvostruka vrata ete postaviti tamo u dnu, i

staviete zavese. (Ponovo e sesti)

MAJSTOR SCENE (Beleei): Dobro.


6/83

APTA (itajui kao gore): Scena prva. Leone Gala, Gvido Venanci, Filipo,

nazvan Sokrat. (Direktoru) Moram li i didaskalije da itam?

DIREKTOR: Ta da! Sto puta sam vam ve kazao!

APTA (itajui kao gore): Kada se podigne zavesa, Leone Gala, s

kuvarskom kapom na glavi i keceljom oko pasa, muti drvenom kaikom jaje u

zdeli. Filipo, odeven takoe kao kuvar, muti drugo jaje, Gvido Venanci slua,

sedei.

PRVI GLUMAC (Direktoru): Ali, oprostite, treba li ba da stavim kuvarsku

kapu na glavu?

DIREKTOR (Iznerviran primedbom): Rekao bih! Kad tamo pie! (Pokae

knjigu reije)

PRVI GLUMAC: Ali to je smeno, dozvolite!

DIREKTOR (Skoivi, sav besan): Smeno! Smeno! ta vam ja mogu kada

nam iz Francuske ne stie nijedna dobra komedija, pa smo primorani da

postavljamo Pirandelove komedije, a blago onom koji ga razume; one su

namerno tako napisane kako ne bi bili zadovoljni ni glumci, ni kritiari, ni

publika! (Glumci e se nasmejati. A on e onda, ustavi i priavi Prvom

Glumcu, viknuti) Kuvarsku kapu, dakako! I jaja da mutite! Mislite li da, sem

toga to mutite jaja, neete imati i drugog posla? Teko vama! Treba da

predstavljate ljusku od jajeta koje mutite! (Glumci e se ponovo nasmejati i

poee da komentariu ironino meu sobom) Tiina! I sluajte kada

objanjavam! (Obraajui se ponovo Prvom glumcu) Ljusku, dakako: to znai


7/83

prazan kalup razuma, bez jezgra nagona, koji je slep! Vi ste razum, a vaa ena

nagon: igrajui dodeljenu ulogu vi namerno treba da pravite marionetu od

samog sebe. Jeste li razumeli?

PRVI GLUMAC (irei ruke): Ja nisam!

DIREKTOR (Vraajui se na svoje mesto): Ni ja! Da idemo dalje, na kraju ete

me i pohvaliti! (Poverljivo) Molim vas, okrenite se malo. Jer nerazumljiv dijalog

i jo da vas gledaoci ne uju, pa propade stvar! (Pljesnuvi ponovo rukama)

Panja, panja! Poinjemo!

APTA: Izvinite, gospodine Direktore, dozvoljavate li da se sklonim pod

koljku? Duva neka promaja!

DIREKTOR: Pa dabome, sklonite se, sklonite se!

Vratar pozorita, s kapom ukraenom iritom, ui e u meuvremenu u salu,proi e prolazom izmeu sedita, i prii Direktoru da mu najavi dolazak est

lica, koja e, uavi u salu, ii za njim na izvesnoj udaljenosti, neto smeteni i

neodluni, gledajui oko sebe. Ko bude hteo da postavi na scenu ovu komediju

treba da nastoji svim sredstvima da se ovih est lica ne pomea sa Glumcima

pozorita. Kada se Lica budu popela na pozornicu, rasporeivanje jednih i

drugih, onako kako je naznaeno u didaskalijama, besumnje e biti od koristi;

isto tako bie korisno razliito osvetljavanje pomou posebnih reflektora. Ali

najefikasniji i najprikladniji nain koji se ovde savetuje bila bi upotreba

naroitih maski za Lica, nainjenih od naroitog materijala koji spreava da ih

znoj razmeka, a ipak takvih da budu lake Glumcima koji ih budu nosili. Treba

da budu izraene i izrezane tako da oi, nos i usta budu slobodni. Lica, u stvari,

ne treba da deluju kao privienja, ve kao kreirane realnosti, nepromenljive

konstrukcije fantazije - dakle, treba da budu neto stvarnije i trajnije od


8/83

nepostojane prirodnosti Glumaca. Maske e doprineti stvaranju utiska o liku koji

je umetnost konstruisala i nepromenljivo fiksirala izrazom osnovnog oseanja

koje ima svaka linost; a to bi bila gria savesti kod Oca, osveta kod Pastorke,

prezir kod Sina, bol kod Majke, sa fiksiranim suzama od voska koje teku nizmodre podonjake i jabuice, kao to se moe videti na statuama i slikama

Mater dolorosa" u crkvama. I odea neka bude od naroitog materijala i

naroitog kroja, bez preteranosti, s krutim naborima i iroka, kao da je za statuu,

ukratko, takva da ne daje utisak da je saivena od materijala koji se moe kupiti

u bilo kojoj trgovini u gradu i skrojiti u bilo kojoj krojakoj radnji. Otac e imati

oko pedeset godina: sa velikim zaliscima, ali ne elav, sa gustim brkovimaskupljenim oko jo sveih i esto neodreeno i bezrazlono nasmeenih usta.

Bleda lica, naroito ela; oi plave, jajastog oblika, veoma svetle i pronicljive;

nosie svetle pantalone i taman kaput; ponekad e biti veoma blag, skoro

sladunjav, a ponekad, opet, imae otre i grube ispade. Majka e biti kao

uplaena i pritisnuta nepodnoljivim teretom srama i potitenosti. Prekrivena

gustim udovikim velom, bie skromno odevena u crno, a kada bude podiglaveo, ukazae se neistroeno ali kao votano lice; stalno e drati oborene oi.

Pastorka, od osamnaest godina, bie drska, skoro bestidna. Veoma lepa, i ona e

nositi crninu, ali s upadljivom elegancijom. Pokazivae da joj je nelagodno zbog

stidljivog, ojaenog i skoro izgubljenog izgleda brata, turobnog Deaka od

etrnaest godina, odevenog isto tako u crno; meutim, izraavae ivahnu

nenost prema sestrici, Devojici od oko etiri godine, odevenoj u belo, s

pojasom od crne svile. Sin, od dvadeset dve godine, skoro okamenjen u izrazu

uzdranog prezira prema Ocu i namrgoene ravnodunosti prema Majci, nosie

ljubiasti mantil i dug zelen al oko vrata.

VRATAR (S kapom u ruci): Izvinite, gospodine savetnie.

DIREKTOR (Naglo, neljubazno): ta je sad opet?


9/83

VRATAR (Bojaljivo): Ovde su neka gospoda, vas trae.

Direktor i Glumci e se okrenuti i iznenaeno e gledati sa pozornice u salu.

DIREKTOR (Ponovo besan): Ali ja ovde imam probu! Znate dobro da za vreme

probe niko ne sme da ue! (Okreui se prema sali) Ko ste vi, gospodo? ta

elite?

OTAC (Istupajui napred, sve do stepenica, a za njim ostali): Traimo ovde

jednog pisca.

DIREKTOR (Zapanjen i ljut): Pisca? Kakvog pisca?

OTAC: Bilo kakvog, gospodine.

DIREKTOR: Ali ovde nema nikakvog pisca, jer ne probamo nikakvu novukomediju.

PASTORKA (S veselom ivou, penjui se uurbano stepenicama): Utoliko

bolje, utoliko bolje, gospodine! Moemo mi da predstavljamo tu novu komediju.

NEKO OD GLUMACA (Izmeu ivih komentara i smeha ostalih): Gle, gle!

OTAC (Popevi se na pozornicu sa Pastorkom): Jeste, ali kako bez pisca!

(Direktoru) Jedino ako vi, moda, ne biste hteli...

Majka, vodei Devojicu za ruku, i Deak popee se uz prve stepenice i ostae

tu u iekivanju. Sin e ostati sam, nabusit.

DIREKTOR: Vama je, gospodo, do ale?


10/83

OTAC: Ne, gospodine, nemojte tako! Naprotiv, donosimo vam bolnu dramu.

PASTORKA: I moemo vam doneti uspeha!

DIREKTOR: Uinite mi uslugu, molim vas, i odlazite, ne moemo da gubimo

vreme sa ludacima!

OTAC (Uvreeno i blago): O, gospodine, dobro vam je poznato da je ivot pun

beskrajnih apsurda, i nije ni potrebno da izgledaju verovatni jer su istiniti.

DIREKTOR: Ta ta, do avola, priate?

OTAC: Kaem da se stvarno moe smatrati ludou, da, gospodine, ludou,

ako se suprotno postupa, ali dozvolite mi da vam primetim: i kada bi bila ludost,

to je ipak jedini sadraj vaeg zanimanja.Glumci e se uznemiriti, ozlojeeni.

DIREKTOR (Ustavi i premerivi ga od glave do pete): A tako? Mislite da je

na posao - posao ludaka?

OTAC: Eh, prikazivati da je istinito ono to nije; bez potrebe, gospodine: igre

radi... Zar nije vaa dunost da oivljavate na sceni izmiljena lica?

DIREKTOR (Odmah, izraavajui ozlojeenost koja sve vie raste kod njegovih

glumaca): Ali ja vas uveravam, dragi gospodine, da je glumaki poziv jedan od

najplemenitijih! Iako nam danas ta gospoda, novi komediografi daju na

izvoenje nedotupavne komedije i lutke umesto ljudi, znajte da nama pripada


11/83

slava to smo - ovde, na ovim daskama - dali ivot besmrtnim delima!

Glumci, zadovoljni, odobravae i aplaudirae svom Direktoru.

OTAC (Prekidajui i vatreno dokazujui): Eto! Odlino! ivim biima, vieivim od onih koja diu i odevaju se! Manje stvarnim, moda; ali, istinitijim!

Istog smo miljenja!

Glumci e se pogledati, u udu.

DIREKTOR: Kako! A pre ste govorili...

OTAC: Ne, oprostite, vama sam rekao, gospodine, vama koji ste nam

podviknuli da ne moete da gubite vreme sa ludacima. Iako niko bolje od vas ne

moe znati da ljudska fantazija slui prirodi kao orue da bi produila, na

uzvieniji nain, svoje stvaralako delo.

DIREKTOR: Dobro, dobro. Ali ta hoete time?

OTAC: Nita, gospodine. Da vam dokaem da dolazimo na svet na mnogo

naina, u mnogo oblika: kao stablo ili kamen, voda ili leptir... ili kao ena. A da

se moe doi na svet i kao lice!

DIREKTOR (Sa izvetaenim, ironinim uenjem): A vi, zajedno sa ovom

gospodom, doli ste na svet kao lice?

OTAC: Ba tako, gospodine, i ivi uz to, kao to vidite.

Direktor i Glumci e prasnuti u smeh, kao rugajui se.

OTAC (Uvreen): ao mi je to se tako smejete, jer, ponavljam, mi nosimo u

sebi bolnu dramu, kao to, gospodo, moete zakljuiti po ovoj eni u crnini.


12/83

Govorei tako pruie ruku Majci pomaui joj da se popne uz poslednje

stepenice; drei je i dalje za ruku povee je na tragino svean nain do druge

strane pozornice koja e se odmah osvetliti nekom fantastinom svetlou.

Devojica i Deak e poi za Majkom; za njima Sin, koji e se drati daleko odnjih, u dnu pozornice; zatim Pastorka, koja e se isto tako izdvojiti i stajati u

prednjem delu pozornice, naslonjena na ogradu. Glumci, najpre zapanjeni, zatim

zadivljeni ovim rasporedom, zapljeskae kao zahvaljujui na predstavi koja im

je prireena.

DIREKTOR (U prvi mah zbunjen, zatim ljut): Prestanite! Tiina! (Zatimobraajui se Licima) A vi, idite odatle! Gubite se! (Majstoru scene) Bogamu,

uklonite ih.

MAJSTOR SCENE (Krene napred, zatim zastane, kao zadran nekim udnim

strahom): Odlazite! Odlazite!

OTAC (Direktoru): Ali nemojte, vidite, mi...

DIREKTOR (Viui): Mi, konano, ovde moramo da radimo!

PRVI GLUMAC: Nije dozvoljeno terati tako alu...

OTAC (Odluan, istupajui napred): Ja sam zapanjen vaim neverovanjem! Zar

vi, gospodo, niste navikli da vam se ovde, jedno po jedno, pojavljuju iva lica

koja stvaraju pisci? Moda zato to tamo (pokae na mesto aptaa) nema neke

knjige u kojoj bismo i mi bili?

PASTORKA (Istupajui pred Direktora, nasmeena, zavodljiva): Verujte,

gospodine, da smo mi doista est veoma zanimljivih lica! Mada, izgubljenih.


13/83

OTAC (Uklanjajui je): Da, izgubljenih, dobro! (Direktoru, odmah) U tom

smislu, vidite, to pisac koji nas je stvorio, i to ive, nije posle hteo, ili stvarno

nije mogao, da nas unese u svet umetnosti. I to je bio pravi zloin, gospodine, jeronaj koji ima tu sreu da se rodi kao ivo lice moe i smrti da se ruga. Vie ne

moe da umre! Umree ovek, pisac, orue stvaranja; stvoreno lice ne umire

vie! I da bi veno ivelo nisu mu potrebne ni izuzetne sposobnosti, niti je

potrebno da stvara uda. Ko je bio Sano Pansa? Ko je bio don Abondio? Pa

ipak ive veno, jer su - poput ivih klica imali sreu da naiu na plodno tle, na

fantaziju koja je umela da ih odneguje i othrani, i oivi za venost!

DIREKTOR: S time se potpuno slaem! Ali ta ete vi ovde?

OTAC: Hoemo da ivimo, gospodine!

DIREKTOR (Ironino): Za venost?

OTAC: Ne, gospodine; samo za trenutak: u vama.

JEDAN GLUMAC: Hoe da ive u nama!

MLADI GLUMAC (Pokazuje Pastorku): to se mene tie, vrlo rado, ako bi me

samo zapala ona tamo!

OTAC: Pazite, pazite: komediju treba tek stvoriti (Direktoru), ali ako vi i vai

glumci hoete, odmah emo je postaviti.

DIREKTOR (Nestrpljivo): Ta ta hoete da postavljate! Ovde se ne prave takve

postavke! Ovde se igraju drame i komedije!


14/83

OTAC: Pa dobro! Radi toga smo i doli k vama!

DIREKTOR: Gde vam je rukopis?

OTAC: U vama je, gospodine. (Glumci se nasmeju) Drama je u nama; mi smo

drama; i gorimo od elje da je igramo, onako kako nas iznutra strast goni!

PASTORKA (Podrugljivo, sa perfidnom draesti preterane bestidnosti): Moja

strast, kada biste znali, gospodine! Moja strast... i to za njim! (Pokae Oca ikrenue kao da ga zagrli, ali e zatim prasnuti u otar smeh)

OTAC (S ljutitim ispadom): A ti prekini, za sada! I molim te da se tako ne

smeje!

PASTORKA: Ne? A onda, dozvolite mi, iako sam izgubila oca tek pre dvameseca, da vam pokaem, gospodo, kako pevam i igram!

Poee maliciozne Prends garde a Tchou-Thin-Tchou" od Bave Stampera

sveden na fokstrot ili lagani one-step od Francis Salaberta: i to prvu strofu

pratei je korakom igre.

Les chinois sont un peuple malin,

De Shangai a Pekin,

Ils on mis des ecritaux partout,

Prenez garde a Tchou-Thin-Tchou.

Dok ona peva i igra, Glumci, naroito mladi, kao privueni neobinim arima,

krenue prema njoj i podii e ruke kao da e je zgrabiti. Ona e uzmaknuti; a

kada Glumci budu zapljeskali, ona e se na prekorevanja Direktora ponaati kao

da je rasejana i da su joj misli odlutale.


15/83

GLUMCI I GLUMICE (Smejui se i pljeskajui): Dobro! Bravo! Odlino!

DIREKTOR (Ljut): Tiina! Mislite li da ste u kafe-antanu? (Povukavi se malou stranu, sa izvesnom preneraenou) Recite mi, molim vas: je li luda?

OTAC: Ne, nipoto luda! Gore nego luda!

PASTORKA (Dojurivi odmah do Direktora): Gore! Gore! Drugo je to,

gospodine! Gore! Sluajte, molim Vas: odmah u Vam odigrati ovu dramu, jerete se uveriti, u izvesnom trenutku, da u ja - kada ovo srce od deteta... (Uzee

za ruku Devojicu koja e stajati uz Majku i dovee je pred Direktora drame)

Vidite li kako je lepukasta? (Dignue je naruke i poljubie je) Draga! Draga!

(Spustie je ponovo na pod i dodae, skoro protiv svoje volje, ganuta) Dakle,

kada ovo srce od deteta bog oduzme toj jadnoj majci i kada ovaj nedotupavko

(Gurnue napred Deaka, zgrabivi ga grubo za ruku) napravi najveubudalatinu, glup kako je (odgurnue ga prema Majci) Onda ete videti da u se

ja izgubiti! Da, da! Odmagliu! A ne ini mi se da je vreme za to, verujte, ne

ini mi se! Ali posle onoga, vrlo intimnog to se dogodilo izmeu mene i njega,

(pokae Oca uasno namigujui) ne mogu vie da se vidim u ovom drutvu, ne

mogu da budem svedok uasnom bolu ove majke zbog tog udaka (pokae Sina)

gledajte ga! Gledajte ga! Ravnoduan je on, leden kao stena, zato to je zakoniti

sin; pun prezira prema meni, prema ovom ovde, (pokae Deaka) prema tom

dragom stvorenju; jer smo kopilad - jeste li shvatili! Kopilad. (Prii e Majci i

zagrlie je) A on, ovu jadnu mater, koja je mati sviju nas, nee da prizna za

svoju majku - i s visine je gleda, drei je samo za majku nas troje kopiladi -

podlac!

Sve e to izgovoriti brzo, krajnje uzbuena, i poto bude punim glasom


16/83

izgovorila ono ''kopilad", ''podlac" e biti kazano tiho, kao da je ispljunula tu

re.

MAJKA (Direktoru sa bezmernim jadom): Gospodine, u ime ova dva jadnabia, preklinjem vas... (osetie da malaksava i zateturae se) O, boe moj...

OTAC (Pritravi da je pridri zajedno sa Glumcima zbunjenim i zaplaenim):

Zaboga: stolicu, jednu stolicu ovoj jadnoj udovici!

GLUMCI (Dotravi): Ta je li moguno! Hoe li stvarno da padne u nesvest!

DIREKTOR: Ovamo stolicu, odmah!

Jedan Glumac e pruiti stolicu. Drugi e se skupiti okolo puni panje. Majka,

sedei, nastojae da sprei Oca da podigne veo koji joj krije lice.

OTAC: Da je vidite, gospodine, samo da je vidite...

MAJKA: Ali nemoj, zaboga, prestani!

OTAC: Pusti da te vidi! (Podii e joj veo)

MAJKA (Ustajui i prinosei oajniki ruke licu): O, gospodine, preklinjem vas,

ne dajte ovom oveku da ostvari svoju nameru, to je za mene uasno.

DIREKTOR (Zaprepaen, sav u udu): Vie ne znam ni gde smo, ni o emu je

re! (Ocu) Ovo je vaa gospoa?

OTAC (Odmah): Da, gospodine, moja ena!


17/83

DIREKTOR: Pa kako je onda udovica, kada ste vi ivi?

Glumci e dati oduka svem svom zaprepaenju bunim smehom.

OTAC (Pogoen, s otrom patnjom): Ne smejte se! Ne smejte se tako, zaboga!

U tom i jeste njena tragedija, gospodine. Ona je imala drugog oveka. Drugog

oveka koji bi morao da bude ovde!

MAJKA (Kriknuvi): Ne! Ne!

PASTORKA: Umro je, sreom po njega, pre dva meseca, rekoh vam. Jo smo u

alosti za njim, kako vidite.

OTAC: Ali nije zbog toga on odsutan, ne zbog toga to je umro. Nije ovde zato -

pogledajte je, molim vas, gospodine, i odmah ete shvatiti! - Njena tragedija nije

u ljubavi prema dvojici ljudi, prema kojima ona nije bila kadra da ita osea -osim moda malo zahvalnosti (ne prema meni: prema onom drugom). - Ona nije

ena; majka je! - I njena tragedija - (silna, gospodine, silna) - je sva, u stvari, u

to etvoro dece koje je imala sa dva oveka.

MAJKA: Ja ih imala? Ima hrabrosti da izjavi da sam ih ja imala, kao da sam ih

ja htela? On, on, gospodine? On mi ih je dao, silom! Prinudio me je, prinudio da

poem onome!

PASTORKA (Naglo, ozlojeena): Nije istina!

MAJKA (Zapanjena): Kako nije istina!

PASTORKA: Nije istina! Nije istina!


18/83

MAJKA: A ta ti moe o tome da zna!

PASTORKA: Nije istina! (Direktoru) Ne verujte u to! Znate zato to kae? Zbogonog tamo! (Pokae Sina) Jer se satrla, unitila zbog nemara tog sina, koga hoe

da uveri da ga je napustila u drugoj godini ivota zato to ju je on (pokae Oca)

prinudio.

MAJKA: Prinudio me je, prinudio, bog neka mi je svedok! (Direktoru) Pitajte ga

(pokae mua) da li je istina! Neka vam on kae! Ona (pokae ker) ne moenita o tome da zna.

PASTORKA: Znam da si se s mojim ocem, dok je bio iv, uvek slagala i da si

bila zadovoljna. Poreci, ako moe!

MAJKA: Ne poriem, ne...

PASTORKA: Uvek je bio paljiv i pun ljubavi prema tebi! (Deaku, srdito) Nije

li istina? Reci! to ne govori, glupane?

MAJKA: Ostavi tog jadnog deka! Zato hoe da od mene naini

nezahvalnicu, keri? Neu tvog oca da vream! Odgovorila sam njemu da nisam

svojom krivicom i radi svog zadovoljstva ostavila kuu i svoga sina!

OTAC: Istina, gospodine. Ja sam tome kriv.

Stanka.

PRVI GLUMAC (Svojim drugovima): Kakva predstava!


19/83

PRVA GLUMICA: Igraju je oni nama!

MLADI GLUMAC: Jednom i to da bude!

DIREKTOR (Koga stvarno poinje da interesuje): Da ujemo! Da ujemo!

(Govorei to, sii e stepenicama u salu i stae pred pozornicu, kao da hoe da

stekne utisak o sceni, kao gledalac)

SIN (Ne miui se sa svog mesta, hladan, smiren, ironian): Da ujete samo tufilozofiju sada! Govorie vam o Demonu eksperimenta.

OTAC: Ti si glupi cinik, sto puta sam ti to rekao! (Direktoru dole u sali) Ismeva

me, gospodine, zbog te fraze koju sam naao radi svog opravdanja.

SIN (Prezirno): Obine fraze.

OTAC: Fraze! Fraze! Kao da svi ne nalazimo utehu u tome da za jednu

injenicu koja se ne da objasniti, za jedno zlo koje nas grize, naemo re koja

nita ne kazuje, ali u kojoj nalazimo mira!

PASTORKA: I griu savesti, pre svega.

OTAC: Griu savesti? Nije istina; nisam samo reima ja to u sebi smirio.

PASTORKA: I sa neto novca, da, da, i sa neto novca! Sa stotinu lira kojima je

hteo da mi plati, gospodo!

Uasnuti pokret kod Glumaca.


20/83

SIN (Prezrivo polusestri): To je podlo!

PASTORKA: Podlo? Tu su stajale, u jednom plaviastom kovertu, na stoiu odmahagonija iza radnje Madam Pae. Znate li gospodine? Jedne od onih

Madame" koje pod izgovorom da prodaju robes manteaux" dovlae u svoj

atelier" nas, siromane devojke iz estitih porodica.

SIN: I kupila je sebi pravo da nas sve tiranie sa onih sto lira koje je hteo da plati

i koje, sreom, - samo da znate - na koncu nije imao za ta da da.

PASTORKA: Eh, ali bili smo vrlo blizu, znaj! (Prasnue u smeh)

MAJKA (Podiui se): Sramota, keri! Sramota!

PASTORKA (Naglo): Sramota? To je moja osveta! Uzdrhtim, uzdrhtim,gospodine, pri pomisli da ponovo treba da preivim onu scenu! Soba... ovde

vitrina sa mantilima; tamo kau; ogledalo; paravan; a pred prozorom onaj stoi

od mahagonija, i na njemu plaviast koverat sa sto lira. Gledam ga! Mogla bih

ga dohvatiti! Ali trebalo bi, gospodo, da se okrenete: skoro da sam gola! Vie ne

crvenim, jer on sada crveni! (Pokae Oca) Ali uveravam vas da je bio veoma,

veoma bled u onom trenutku! (Direktoru) Verujte mi, gospodine!

DIREKTOR: Ja vie ne znam ta da mislim!

OTAC: Pa sigurno! Kada je tako nasrnula! Zavedite malo reda, gospodine, i

pustite da ja govorim, i ne sluajte o toj prljavtini, koju ona tako svirepo hoe

na mene da baci ne dajui potrebna objanjenja!


21/83

PASTORKA: Ovde se ne pripoveda! Ovde se ne pripoveda!

OTAC: Ali ja ne pripovedam! Hou da mu objasnim.

PASTORKA: Lepo, bogme! Na svoj nain!

Direktor e se u tom trenutku popeti na pozornicu da bi uspostavio red.

OTAC: U tome i jeste sve zlo! U reima! Svi mi nosimo u sebi mnogo toga!

Svako svoje! A kako i da se razumemo, gospodine, kada ja reima koje kazujemdajem smisao i znaenje onoga to je u meni; dok onaj koji slua prima ih sa

onim smislom i znaenjem koje imaju za njega, prema onome to on nosi u sebi!

Mi mislimo da se razumemo; a nikada se ne razumevamo! Vidite: sve

saaljenje, sve moje saaljenje prema ovoj eni (pokae Majku) ona je shvatila

kao najsvirepiju okrutnost.

MAJKA: Kad si me oterao!

OTAC: Eto, jeste li je uli? Oterao! Uinilo joj se da sam je oterao!

MAJKA: Ti ume da govori; ja ne umem... Ali verujte, gospodine, da je, poto

se oenio sa mnom... ko zna zato! (bila sam jadna, skromna ena)...

OTAC: Ba zato, zbog tvoje skromnosti sam te uzeo za enu, i voleo sam to u

tebi, verujui... (Zastae, na njeno odricanje; rairie ruke oajniki, videi da je

nemoguno da ga ona razume, i okrenue se Direktoru) Ne, jeste li videli? Kae

ne! Uasna je, gospodine, verujte, verujte, uasna je ta njena (kucnue se po

elu) gluvoa, mentalna gluvoa! Srca ima, da, za decu! Ali tupa, tupa,

gospodine, beznadeno!


22/83

PASTORKA: Da, ali neka vam sada kae ta smo mi imali od te njegove

inteligencije.

OTAC: Kad bi se moglo predvideti sve zlo koje moe da donese dobro koje

verujemo da inimo!

U tom trenutku Prva glumica, koja e se gristi videi da Prvi glumac flertuje sa

Pastorkom, poi e napred i upitae Direktora.

PRVA GLUMICA: Oprostite, gospodine Direktore, hoemo li nastaviti probu?

DIREKTOR: Da, da! Ali sada me pustite da sluam!

MLADI GLUMAC: Tako neobian sluaj!

MLADA GLUMICA: Silno zanimljiv!

PRVA GLUMICA: Onome ko se za to interesuje! (I bacie znaajan pogled na

Prvog Glumca)

DIREKTOR (Ocu): Ali treba da budete jasni. (See)

OTAC: Eto. Vidite, gospodine, imao sam svog potinjenog, sekretara, jadnog

oveka, suta odanost, koji se s njom u svemu i svaemu slagao, (pokae Majku)

pazite, bez ikakve zle namere, dobar, skroman kao i ona, i jedno i drugo

nesposobno i da pomisli na zlo, a kamoli da ga uini!

PASTORKA: Pomislio je on, meutim, za njih - i uinio ga je!


23/83

OTAC: Nije istina! Mislio sam da radim za njeno dobro - i za svoje, priznajem.

Gospodine, dotle je bilo dolo da nisam mogao ni re da prozborim, bilo jednom

ili drugom, a da oni ne izmenjaju neki znaajan pogled; re nisam mogao dakaem a da ona oima ne zatrai saveta od njega kako treba shvatiti tu moju re

a da se ja ne naljutim. To je bilo dovoljno, razumeete, pa da budem stalno ljut,

da neprestano budem nepodnoljivo razdraen!

DIREKTOR: Ali, oprostite, zato niste oterali tog svog sekretara?

OTAC: Vrlo dobro! I oterao sam ga, gospodine! Ali onda sam video ovu jadnu

enu kako hoda po kui kao izgubljena, upravo kao one jadne ivotinje bez

gospodara, koje se prihvataju iz saaljenja.

MAJKA: Eh, vidi molim te!

OTAC (Odmah, okrenuvi se prema njoj kao da bi je pretekao): Sin, je li?

MAJKA: Najpre mi je sa grudi otrgao sina, gospodine!

OTAC: Ali ne zato to sam bio surov! Ve zato da bi on odrastao zdrav i snaan,

u dodiru sa zemljom!

PASTORKA (Pokazujui prstom na Sina, ironino): I vidi se!

OTAC (Odmah): Sad je i to moja krivica to se tako razvio? Dao sam ga

dojkinji na selo, jednoj seljanki, jer mi se inilo da ona nije dovoljno jaka, iako

je skromnog porekla. Iz tog razloga sam se i oenio njome. Predrasude, moda;

ali ta se tu moe? Uvek sam imao neku prokletu tenju za solidnim moralnim


24/83

zdravljem! (Pastorka e tada ponovo prasnuti u buan smeh) Naredite joj da

prestane! Nesnosna je!

DIREKTOR: Prestanite! Pustite me da ujem, boe sveti!Na prekor Direktora ona e odmah ponovo postati zamiljena, kao da su joj

misli odlutale, a preseen osmeh ostae joj na licu. Direktor e sii sa pozornice

da bi dobio utisak o sceni.

OTAC: Nisam vie mogao da trpim sebe pored ove ene. (Pokae Majku) Ali,

verujte, ne toliko zbog neugodnosti, gaenja, pravog gaenja koje sam oseao,koliko zbog patnje, mune patnje, zbog nje.

MAJKA: A oterao me je!

OTAC: Snabdevenu svim i svaim, poslao sam je onom oveku, da, gospodine,

da bih je oslobodio sebe!

MAJKA: I da bi se on oslobodio!

OTAC: I ja, jeste, gospodine, primam! I iz toga je nastalo veliko zlo. Ali dobra

radi sam to ja uradio... I vie zbog nje nego zbog sebe: kunem se! (Prekrstie

ruke na grudima; okreui se odmah zatim Majci) Jesam li te ikada zaboravio,

reci, jesam li; sve dok te on nije odveo, iznenada, bez moga znanja, u drugu

zemlju, uznemiren onim mojim istim interesovanjem, istim, verujte,

gospodine, bez ikakve zadnje namere. Sa neverovatnom nenou sam se

interesovao za njenu novu deicu koja su rasla. Moe vam to i ona potvrditi!

(Pokae Pastorku)

PASTORKA: Eh, drugo je to! Dok sam bila mala, mala, znate, sa kikama i


25/83

gaicama koje su mi virile iz suknje - tako mala - viala bih ga pred kapijom

kole, kada sam izlazila. Dolazio je da vidi kako rastem...

OTAC: To je zlobno! Gadno! (Direktoru, odmah, uzbueno, objanjavajui)Kad je ona otila, gospodine, (pokae Majku) kua mi je ostala prazna. Ona je

bila mora za mene, ali mi je punila kuu! Iao sam sam po tim sobama k'o muva

bez glave. Onaj tamo, (pokae Sina) vaspitan van kue - ne znam - tek to se

vratio, kao da vie i nije bio moj. Kada je izmeu mene i njega nestalo majke,

rastao je za sebe, odvojeno, bez ikakve veze, oseajne ili intelektualne, sa

mnom. I onda (bie udno, ali je tako), u meni se najpre probudila radoznalost, azatim sve su me vie privlaila njena deca, koja su moje delo: pomisao na nju

poela je da ispunjava prazninu koju sam oseao oko sebe. Imao sam potrebu,

ba pravu potrebu, da znam da ta porodica ivi u miru, sva zaokupljena

najjednostavnijim ivotnim brigama, srena to je izvan i daleko od zapletenih

muka moga duha. I da bih se u to uverio odlazio sam da vidim to dete pri izlasku

iz kole.

PASTORKA: Da! Iao je za mnom ulicom: smeio mi se, a kada bih stigla do

kue, pozdravljao me je rukom, ovako! Gledala sam ga sva u udu, neljubazno.

Nisam znala ko je. Rekoh to majci. I mora da je ona odmah shvatila ko je.

(Majka e potvrdno klimnuti glavom) U prvi mah me vie nije slala u kolu, za

nekoliko dana. Kada sam ponovo pola u kolu, videh ga na izlazu - tako

smenog! - sa jednim zaveljajem u rukama. Prie mi, pomilova me; i izvue iz

onog zaveljaja velik slamni eir i veni majskih ruica - za mene!

DIREKTOR: Ali to je sve pripovedanje, gospodo moja!

SIN (Prezirno): Pa da, literatura! Literatura!


26/83

OTAC: Kakva literatura! To je ivot, gospodine! Strast!

DIREKTOR: Moda! Ali nije za predstavljanje!

OTAC: Slaem se, gospodine! Jer to je prolost. Ja i ne kaem da to treba

predstavljati. Kao to vidite, ona, zaista, (pokae Pastorku) nije vie ona

devojica sa kikama...

PASTORKA: I gaicama koje su joj due od suknje!

OTAC: Tragedija tek poinje, gospodine! Nova, sloena.

PASTORKA (Smrknuta, ponosna, istupajui napred): Tek to je umro moj

otac...

OTAC (Odmah, da bi je spreio da govori): Dola je beda, gospodine! Vraaju

se ovamo, bez moga znanja. Zbog njene gluposti. (Pokae Majku) Jedva ume da

pie; ali mogla je da mi pie preko keri, preko ovog deka, da su u bedi!

MAJKA: Ali recite mi, gospodine, otkud sam mogla da znam za ta njegova

oseanja.

OTAC: To i jeste tvoja krivica, to nikada nisi mogla da pogodi moja oseanja!

MAJKA: Posle toliko godina razdvojenosti i posle svega onoga to se

dogodilo...

OTAC: A ta, da nisam ja kriv to vas je ona potenjaina tako odveo?


27/83

(Obraajui se Direktoru) Kaem vam, iznenadno... Jer je tamo naao neko

mesto. Nisam mogao da doznam gde su; i onda, silom prilika, posle toliko

godina oslabilo je moje interesovanje. Tragedija izbija, gospodine, neoekivano

i silovito, po njihovom povratku, onda kada ja, naalost, naveden nevoljomsvoje jo ive puti... ah, nevoljom, nevoljom, zaista, za jednog usamljenog

oveka koji nee da stvara veze to poniavaju: ne jo tako star da se moe liiti

ene, a ne vie tako mlad da moe lako i bez stida da je trai! Nevolja? ta

kaem! Uas, uas: jer nijedna ena mu vie ne moe pruiti ljubavi... A kad se

to ve jednom shvati, onda bi se trebalo odrei toga... eh! Gospodine, svako pred

drugima navlai na sebe dostojanstvo: ali dobro zna ta u sebi proivljava, to sene moe poveriti drugome. Poputa se, poputa iskuenju: da bismo odmah

zatim, u velikoj urbi, podigli, itavo i vrsto kao plou na grobnici, nae

dostojanstvo, koje skriva i uklanja za nas same svaki trag i samo seanje na

sramotu. I tako je to sa svima! Nedostaje samo hrabrosti da se kau neke stvari!

PASTORKA: A svi je imaju kada ih treba initi!

OTAC: Svi! Ali krijui! Zato i treba vie hrabrosti da se te stvari kau! Jer

dovoljno je da ih neko kae - i gotovo! - ve mu se prilepi da je cinik. A to nije

istina, gospodine - taj je kao i svi drugi: bolji, ak bolji, jer se ne boji da nae,

luom svoga razuma, rumen stida, tamo, u onom to je ivotinjsko u oveku,

koji uvek zatvara oi da to ne bi video. ena, eto, ena, doista, kakva je?

Posmatra nas, drai, izaziva. Zgrabite je! Tek to ste je stegli, odmah sklapa oi.

To je znak njene predanosti. Znak kojim kae oveku: ''Budi slep, ja sam slepa!"

PASTORKA: A kada ih vie ne sklopi? Kada vie ne osea potrebu da

sklapajui oi pred samom sobom skriva rumen svoga stida, nego, naprotiv, ve

suvim i neosetljivim oima vidi rumen na oveku, koji je i bez ljubavi sebe

oslepio? Ah, to su odvratne onda sve te intelektualne petljavine, sva ta


28/83

filozofija koja otkriva ivotinju, pa onda hoe da je spase, opravda... Ne mogu

vie da ga sluam, gospodine! Jer kad je ovek prinuen da tako ''pojednostavi"

ivot - odbacujui taj ''ljudski" balast, svaku tenju za istotom i ednou,

uzvienijim oseanjima, - odbacujui dunost, svaki sram i stid, nita ne izazivavei prezir i gaenje od takvih pokajanja: to su krokodilske suze.

DIREKTOR: Preimo na stvar, preimo na injenice, gospodo draga! To je

obino raspravljanje!

OTAC: Evo odmah, gospodine. Ali injenica je kao dak, prazan se ne dri. Dabi se drao, treba u njega staviti razloge i oseanja koji ga odreuju. Ja nisam

mogao da znam da e posle smrti onog oveka, kada su pali u bedu, ona (pokae

Majku) poeti da radi kao krojaica da bi izdravala decu i da e poi ba kod

one... kod one Madam Pae.

PASTORKA: Otmena krojaica, ako hoete da znate, gospodo! Prividno radi zanajotmenije gospoe, ali je sve tako udesila da te najotmenije gospoe rade za

nju... a da ne govorimo o drugim koje su takve!

MAJKA: Verovaete mi, gospodine, kad vam kaem da nisam mogla ni

pomisliti da mi ona podvodaica daje posla zato to joj je zapala za oko moja

ki...

PASTORKA: Jadna mama! Znate li, gospodine, ta je ona tamo radila im bih

joj odnela ono to je majka saila? Pokazivala mi je robu koju joj je upropastila

majka ijui; pa mi je oduzimala, oduzimala. Tako, vi ete shvatiti, plaala sam

ja, a ova jadnica je mislila da se rtvuje za mene i ono dvoje ijui ak i nou za

Madam Pae!

Pokreti i uzvici negodovanja Glumaca.


29/83

DIREKTOR: I tamo ste vi jednom sreli...

PASTORKA (Pokazujui Oca): Njega, njega, da, gospodine! Starog klijenta!

Videete kakva scena! Velianstvena!

OTAC: A kad je ona, majka, naila...

PASTORKA (Odmah, zlobno): Skoro u pravi as!

OTAC (Viui): Ne, ne u pravi as! Jer sreom sam je prepoznao na vreme! I

odvedem ih sve svojoj kui, gospodine! Moete sad da zamislite moju i njenu

situaciju, jedno pred drugim; ona, ovakva kakvu je, vidite; a ja vie ne mogu da

joj pogledam u oi!

PASTORKA: Divno! Ali da li se moe, gospodine, traiti od mene da se

ponaam kao dobro vaspitana, skromna gospoica, puna vrlina, u skladu sa onim

njegovim prokletim tenjama ''za postojanim moralnim zdravljem"?

OTAC U tome je sva moja tragedija, gospodine: u mom saznanju da svako od

nas - vidite - veruje da je ''jedan", a nije tako: on predstavlja ''mnoge",

gospodine, ''mnoge", prema svim mogunostima bia koja su u nama: ''jedan" sa

ovim, ''jedan" sa onim - sasvim razliitim ljudima! I sa varkom, meutim, da ste

''jedan isti" za sve, i stalno ''taj jedan" koji verujemo da jesmo u svakom naem

postupku. Nije tako! Nije tako! To lepo zapazimo kada, nekim nesrenim

sluajem, odjednom ostanemo zakaeni za neki na postupak: primetimo da

nismo svim svojim biem u tom postupku, i da bi, dakle, bila strana nepravda

kada bi se o nama po njemu sudilo. Bila bi silna nepravda drati nas tako


30/83

zakaene za stub sramote za ceo jedan ivot, kao da se on itav nalazi sabran u

tom jednom postupku! Sada e vam biti jasna zloba ove devojke! Iznenadila me

na jednom mestu, na jednom delu, gde i kako nije trebalo da me upozna, videla

me onakvim kakav ja ne mogu da budem za nju. I sada hoe da mi pripie jednurealnost koju ja nikada nisam mogao oekivati da u predstavljati za nju, jednu

realnost iz jednog prolaznog, sramotnog asa mog ivota. To, to, gospodine, ja

pre svega oseam. I videete da e po tome drama dobiti veliku vrednost. Ali tu

su i situacije drugih! Njegova... (Pokae Sina)

SIN (Stresavi se prezrivo): Ostavi mene na miru, ja s time nemam nikakveveze!

OTAC: Kako nema?

SIN: Nemam i neu da imam, jer tebi je dobro poznato da nisam stvoren za to da

se nalazim meu vama!

PASTORKA: Pa da, mi smo prost svet! - A on je fini! - Ali moete da vidite,

gospodine, da koliko god puta ga pogledam, da bih ga prikovala svojim

prezirom, on odmah obara oi - jer zna koliko mi je zla priinio.

SIN (Jedva je gledajui): Ja?

PASTORKA: Ti! Ti! Tebi, dragi, treba da sam zahvalna za ulicu na kojoj sam se

nala! Tebi! (Uasnuti pokreti meu glumcima)Zar nisi ti svojim ponaanjem

uklonio, da ne kaem intimnost, nego onu blagonaklonost u kui koja izvlai

goste iz neprilike? Postadosmo uljezi koji prodiru u kraljevstvo tvog ''zakonitog

prava!" Gospodine, elela bih da ste bili prisutni za vreme nekih scena u etiri

oka izmeu mene i njega! Kae da sam sve tiranisala. Ali vidite! Ba takvo


31/83

njegovo ponaanje me je i navelo da se koristim onim razlogom koji on naziva

''podlim"; razlogom zbog kojega sam ula kao gazdarica u njegovu kuu sa

svojom majkom, koja je i njegova mati!

SIN (Krenuvi polako napred): Svi oni imaju aduta, gospodine, svima njima je

lako istupati protiv mene. Ali zamislite vi jednog sina kome jednog lepog dana,

dok mirno sedi u kui, upada tako, sva izazovna, neka gospoica i trai

njegovog oca kome ima ne znam ta da kae; pa je onda vidi kako se vraa, opet

sa istim ponaanjem, sa tom devojicom; pa je gleda kako se odnosi prema ocu -

ko zna zato - na veoma dvosmislen i ''poslovan" nain traei od njega novaca;i to sa izvesnim tonom koji daje na znanje da ih on mora dati, jer je obavezan da

ih da...

OTAC: Pa zaista i imam tu obavezu: to je za tvoju majku!

SIN: A ta ja znam? Zar sam je ja ikada video, gospodine? Kada sam ja o njojneto uo? Pojavi se ona jednom s njom (pokae Pastorku) sa onim dekom i

onom devojicom; kau mi: ''Zna? To je i tvoja majka!" Po njenom ponaanju

mogu da naslutim iz kog razloga su tako iznebuha upali u kuu... Gospodine,

ono to ja trpim, to ja oseam, ne mogu i neu da izrazim. Jedva da bih to

nekome u poverenju kazao, a ne bih eleo ni samom sebi. Ne moe, dakle, biti

ni rei, kako vidite, o bilo kakvoj akciji s moje strane. Verujte, verujte mi,

gospodine, da sam ja jedno dramski neostvareno lice i da se ravo, veoma ravo

oseam u njihovom drutvu? Neka me ostave na miru!

OTAC: Kako? Dozvoli! Ako je ba zbog toga to si ti takav...

SIN (Ogoreno): A ta ti zna kakav sam ja? Jesi li se ikada brinuo o meni?


32/83

OTAC: Slaem se! Slaem se! A nije li i to izvesna situacija? To tvoje

izdvajanje koje meni tako teko pada, a i tvojoj majci koja te, vrativi se kui,

skoro prvi put vidi, tako odraslog, ne poznajete, a zna da si njen sin...(Pokazujui Direktoru prstom Majku) Eto, gledajte je: plae!

PASTORKA (Ljutito, udarajui nogom): Kao prava glupaa!

OTAC (Pokazujui odmah i nju Direktoru): A ona to ne moe da podnese, zna

se! (Vraajui se na Sina) Kae da nema veze s time, a on je bezmalo stoer celeradnje! Pogledajte onog deka, koji je stalno uz majku, ustraen, unien... Takav

je zbog njega. Moda je ba njegova situacija najtea: osea se strancem, vie od

sviju; i osea, jadnik, muno ponienje to je primljen u kuu - tako, iz

samilosti... (Poverljivo) Sav je na oca! Ponizan, ne govori...

DIREKTOR: Ali to nije nimalo zgodno! Vi i ne slutite koliko deaci smetaju nasceni.

OTAC: Ali on e vam se odmah ukloniti, znate! I ona devojica, ona odlazi

prva...

DIREKTOR: Odlino, vrlo dobro! Uveravam vas da me sve to interesuje,

veoma ivo interesuje. Nasluujem da tu ima materijala za odlinu dramu!

PASTORKA (Pokuavajui da ue u razgovor): Sa takvim licem kao to sam ja!

OTAC (Terajui je, sav uzbuen zbog odluke direktora): Ti da uti!

DIREKTOR: Da, nova...


33/83

OTAC: Silno nova, gospodine.

DIREKTOR: Ali treba zaista imati hrabrosti pa baciti tu dramu na ovaj nainpreda me.

OTAC: Razumeete, gospodine: roeni kao da smo za scenu...

DIREKTOR: Vi ste sigurno glumci amateri?

OTAC: Ne: kaem roeni za scenu jer...

DIREKTOR: Ta nemojte, mora da ste ve igrali!

OTAC: Ali ne, gospodine: samo onoliko koliko svako od nas igra ulogu koju je

sebi dodelio, ili koju su mu drugi dodelili u ivotu. A iz mene govori sama strastkoja, im se raspali, uvek deluje pomalo teatralno...

DIREKTOR: Ostavimo to, ostavimo to! - Ali razumeete, dragi gospodine, da

bez autora... Mogao bih vas uputiti nekom autoru...

OTAC: Ali ne, gledajte: budite to vi!

DIREKTOR: Ja? Ta ta priate?

OTAC: Da, vi! Vi! to da ne?

DIREKTOR: Zato to nikada nisam bio autor!


34/83

OTAC: A to sada da ne budete, dozvolite? Za to nije potrebno nita naroito.

Toliki se time bave! Va zadatak je utoliko laki to smo svi ovde, pred vama,

ivi.

DIREKTOR: Ali to nije dovoljno!

OTAC: Kako nije dovoljno? Gledajui kako proivljavamo nau dramu...

DIREKTOR: Jeste! Ali treba i neko koji e to da napie!

OTAC: Ne, jedino neko koji e da je prevede u akciju, imajui je tu, pred

sobom, scenu po scenu. Bie dovoljno da se u prvi mah samo neto baci na

hartiju, a zatim: probe!

DIREKTOR (Penjui se ponovo, u iskuenju, na pozornicu): Eh... Skoro da steme doveli u iskuenje... Tako, igre radi... Moglo bi se zaista probati...

OTAC: Tako je, gospodine! Videete kakve e se scene pojaviti! Ja vam ih

mogu odmah oznaiti!

DIREKTOR: Privlai me... Privlai. Dede, da probamo. Poite sa mnom u

garderobu. (Obraajui se Glumcima) Slobodni ste za trenutak; ali nemojte se

mnogo udaljavati. Za petnaestak minuta vratite se ovamo. (Ocu) Da vidimo,

pokuajmo... Moda e se moi napraviti neto zaista neobino.

OTAC: Bez svake sumnje! Ne bi li bilo bolje da i oni pou? (Pokae ostala

Lica)


35/83

DIREKTOR: Neka pou, neka pou! (Krenue; ali e se vratiti i ponovo obratiti

Glumcima) Napominjem vam, budite tani: za petnaest minuta.

Direktor i est lica prei e preko pozornice i nestae. Glumci e ostati iGledae zapanjeno jedni u druge.

PRVI GLUMAC: Misli li on ozbiljno? ta hoe da uradi?

MLADI GLUMAC: To je preispoljna ludost.

TREI GLUMAC: Hoe da improvizujemo jednu dramu, tako, odjednom!

MLADI GLUMAC: Ba kao glumci komedije del arte!

PRVA GLUMICA: Ako misli da u ja sudelovati u takvim alama...

MLADA GLUMICA: Ali neu ni ja!

ETVRGI GLUMAC: Hteo bih da znam ko su ti tamo?

Aludirae na Lica.

TREI GLUMAC: Ko hoe da budu? Ludaci, ili prevaranti!

MLADI GLUMAC: I on ih slua?

MLADA GLUMICA: Iz sujete! Iz tatine da izgleda da je autor...

PRVI GLUMAC: Neuvene stvari! Ako se pozorite, gospodo moja, mora da

svede na tako neto...


36/83

PETI GLUMAC: Mene to zabavlja!

TREI GLUMAC: Da vidimo na kraju ta e iz toga ispasti!Tako razgovarajui Glumci e napustiti pozornicu; jedan deo e izii na vrata u

dnu, a drugi e otii u svoje Garderobe. Zavesa se nee spustiti. Predstava e se

prekinuti za dvadesetak minuta. Pozorino zvonce e najaviti da se predstava

nastavlja. Iz garderoba, na vrata i ak iz sale vratie se na pozornicu Glumci,

Majstor scene, Mehaniar, apta i, istovremeno, Direktor drame i est lica.

Kada se svetla u sali zagase, pozornica e ponovo biti osvetljena kao i pre.

DIREKTOR: Dede, gospodo! Jesmo li svi tu? Panja, panja. Poinjemo!

Mehaniar!

MEHANIAR: Evo me!

DIREKTOR: Namestite odmah mali salon. Bie dovoljna dva krila i dno sa

vratima. Samo smesta, molim vas!

Mehaniar e odmah poi da izvri nareenje i, dok se Direktor bude sa

Majstorom scene, Rekvizitarom, aptaem i Glumcima dogovarao o predstavi,

postavie jedva nagovetenu scenu: dva krila i dno sa vratima, na ruiaste i

zlatne pruge.

DIREKTOR (Rekvizitaru): A vi pogledajte imamo li meu rekvizitima neki

otoman.

REKVIZITAR: Imamo, gospodine, onaj zeleni.


37/83

PASTORKA: Ne, ne kakav zeleni! Bio je ut, na cvetove, pliani, vrlo irok!

Silno udoban!

REKVIZITAR: E, takav nemamo.

DIREKTOR: Ne mari! Donesite onaj koji imamo.

PASTORKA: Kako ne mari! uveno kanabe Madam Pae!

DIREKTOR: To je samo za probu! Molim vas, ne meajte se! (Majstoru scene)

Pogledajte imamo li kakvu vitrinu, da bude duga i niska.

PASTORKA: Stoi, stoi od mahagonija, za plaviasti koverat!

MAJSTOR SCENE (Direktoru): Ima onaj mali, pozlaeni.

DIREKTOR: U redu, uzmite taj!

OTAC: I jedno ogledalo.

PASTORKA: A paravan! Paravan, molim vas: kako u bez njega!

MAJSTOR SCENE: Dobro, paravana imamo koliko hoete.

DIREKTOR (Pastorki): Onda i poneki iviluk, zar ne?

PASTORKA: Da, mnogo, mnogo!


38/83

DIREKTOR (Majstoru scene): Pogledajte koliko ih ima i naredite da ih donesu.

MAJSTOR SCENE: Nita ne brinite, ja u se postarati!Majstor scene e pojuriti da izvri nareenje; dok Direktor bude razgovarao sa

aptaem, sa Licima i Glumcima, prenee sa Radnicima nametaj i razmestie

ga onako kako mu bude izgledalo da je najzgodnije.

DIREKTOR (aptau): Vi, dotle, zauzmite svoje mesto. Pazite: ovo je nacrt

scena, in po in. (Pruie mu nekoliko listova hartije) Ali sada treba da izvritepodvig.

APTA: Da stenografiem?

DIREKTOR (Radosno iznenaen): O, vrlo dobro, vi znate stenografiju?

APTA: Moda ne znam da sufliram; ali stenografiju...

DIREKTOR: Sve bolje i bolje! (Obraajui se jednom Binskom radniku)

Donesite hartije iz moje garderobe, mnogo, mnogo, koliko god naete!

Radnik e otrati i vratie se malo docnije sa pozamanom koliinom hartije

koju e dati aptau.

DIREKTOR (aptau, nastavljajui): Pratite scene onako kako budu igrane, i

nastojte da zabeleite dijaloge, bar one najvanije! (Onda, obraajui se

Glumcima) Uklonite se, gospodo! Evo, stanite na ovu stranu (pokae levo od

sebe) i paljivo pratite!

PRVA GLUMICA: Ali, dozvolite, mi...


39/83

DIREKTOR (Preduhitrivi je): Nee biti potrebno da improvizujete, budite

mirni!

PRVI GLUMAC: A ta treba da radimo?

DIREKTOR: Nita! Gledajte i sluajte, za sada! Svako e, posle, dobiti napisanu

svoju ulogu. Sada emo, kako tako, obaviti probu! Obavie je oni! (Pokae

Lica)

OTAC (Kao da je pao s neba usred te zbrke na pozornici): Mi? Kako to mislite,

dozvolite, probu?

DIREKTOR: Da probate - da probate za njih! (Pokae Glumce)

OTAC: Ali lica smo mi...

DIREKTOR: U redu: lica; ali ovde, dragi gospodine, ne igraju lica. Ovde igraju

glumci. Lica su tamo u knjizi (pokae na aptaevo mesto) - kada postoji

knjiga!

OTAC: Ba zato! Poto ne postoji, a vi, gospodo, imate tu sreu da se pred vama

nalaze iva lica...

DIREKTOR: Lepo bogami! Hteli biste sve sami da uradite? Da igrate, da vi

iziete pred gledaoce?

OTAC: Pa sigurno.


40/83

DIREKTOR: O, uveravam vas da biste priredili divnu predstavu!

PRVI GLUMAC: A ta emo onda mi ovde?

DIREKTOR: Ne misle, valjda, da oni znaju da igraju! Smeno... (Glumci e se

zaista nasmejati) Eto, vidite, smeju se! (Prisea se) Ah, da! Trebalo bi podeliti

uloge. Ali to je lako, ve su odreene same po sebi (Drugoj glumici) Vi,

gospoo, budite Majka. (Ocu) Trebalo bi joj dati neko ime.

OTAC: Amalija, gospodine.

DIREKTOR: Ali to je ime vae ene. Neemo je valjda zvati njenim pravim

imenom.

OTAC: A to da ne, dozvolite? Kad se tako zove... Ali, ako gospoa treba da tobude... (Jedva e rukom pokazati Drugu Glumicu) Za mene je ona (pokae

Majku) Amalija, gospodine. Ali odredite vi... (Sve e vie bivati smeten) Vie

ne znam ta da vam kaem... Ne znam, moje sopstvene rei poinju da mi zvue

nekako izvetaeno.

DIREKTOR: Ali ne obraajte panju na to! Mi emo se pobrinuti da naemo

pravi ton! A to se tie imena, ako vi hoete da bude Amalija, bie Amalija; ili

emo nai neko drugo ime. Za sada emo ovako podeliti uloge (Mladom

Glumcu): vi ete biti Sin; (Prvoj glumici) vi, gospoice, razume se, Pastorka.

PASTORKA (Veselo): Kako, kako? Ja da budem ta tamo? (Prasnue u smeh)

DIREKTOR (Ljutito): ta je tu smeno?


41/83

PRVA GLUMICA (Ozlojeena): Nikada se niko nije usudio da mi se

podsmeva! Zahtevam da me potuju, ili u da odem!

PASTORKA: Ali nemojte, molim vas, ja se ne smejem vama.

DIREKTOR (Pastorki): Trebalo bi da se oseate poastvovani da vas

predstavlja...

PRVA GLUMICA (Odmah, gnevno): ''Ta tamo!"

PASTORKA: Ali nisam to vama kazala, verujte! Govorila sam o sebi, jer ne

mogu da vidim sebe u vama, eto. Ne znam, ni po emu... ni po emu ne lii na

mene!

OTAC: Jeste, to je; vidite, gospodine! Na izraz...

DIREKTOR: Ta kakav va izraz! Mislite li vi da sa sobom nosite svoj izraz?

Nikako!

OTAC: Kako? Nemamo svoj izraz?

DIREKTOR: Nikako! Va izraz dobija ovde svoju sadrinu, ovde mu glumci

daju telo i lik, glas i pokret. Glumci, koji su umeli da dadu izraz mnogo

uzvienijoj sadrini prema kojoj je ta vaa tako siuna; a ako se bude odrala na

sceni, verujte, to e biti zasluga samo mojih glumaca.

OTAC: Ne usuujem se da vam protivureim, gospodine. Ali, verujte, za nas je


42/83

to uasna patnja; za nas, ovakve kakve nas vidite, sa ovim telom, sa ovim

likom...

DIREKTOR (Prekidajui nestrpljivo): minka e to popraviti, sve e to minkapopraviti, dragi gospodine, sve to se odnosi na lik!

OTAC: U redu; ali glas, pokret...

DIREKTOR: Oh, najzad! Ovde, vi kao vi ne moete da budete! Ovde postoji

glumac koji vas predstavlja; i gotovo!

OTAC: Razumem, gospodine. Ali sada, ini mi se, pogaam zato nas ni na

autor, koji nas je video ovako ive, nije hteo postaviti na scenu. Neu da vream

vae glumce. Bog da me sauva! Ali pri pomisli da me sada predstavlja ne znam

ko...

PRVI GLUMAC (Ustajui i oholo polazei prema njemu, praen veselim

Mladim Glumicama koje e se smejati): Ja, ako nemate nita protiv.

OTAC (Ponizno i blago): Veoma sam poaen, gospodine. (Poklonie se) Ali

eto, mislim, ma koliko se gospodin trudio, svom svojom voljom i umetnou, da

me primi u sebe... (Zbunie se)

PRVI GLUMAC: Dovrite, dovrite.

Smeh kod Glumica.

OTAC: Eto, da kaem, vaa gluma, ak i kad upotrebljavate minku da biste

liili na mene... kako da kaem, sa tim vaim stasom... (svi Glumci e se

nasmejati) teko da e moi mene da prikae, da me prikae onakvim kakav


43/83

stvarno jesam. To e pre da bude, ne govorimo o liku, pre e da bude onakav

kakav vi smatrate da sam ja, kakvim me vi oseate, ako me oseate, a ne onakav

kakvim ja samog sebe oseam. I ini mi se da onaj koji treba da o nama sudi

mora o tome da vodi rauna.

DIREKTOR: Vi se, kanda, brinete o sudu kritike? I ja jo to sluam! Pustite

kritiare neka priaju. A mi se postarajmo da postavimo komediju, ako

moemo! (Odvajajui se i gledajui okolo) Hajdemo, hajdemo! Je li scena ve

postavljena? (Glumcima i glumicama) Sklonite se, sklonite! Pustite me da

vidim. (Sii e sa pozornice) Ne gubimo vie vremena! (Pastorki) Mislite li da jeovako dobro?

PASTORKA: Pravo da vam kaem ja se ne snalazim.

DIREKTOR: Ta idite, molim vas? Neete valjda da vam izgradim istu onakvu

sobu koja se nalazila iza radnje Madam Pae! (Ocu) Rekoste salon na cvetove?

OTAC: Da, gospodine. Beo.

DIREKTOR: Nije beo; prugast je; ali ne mari! to se tie nametaja, ini mi se

da je, otprilike, u redu! Taj stoi primaknite malo vie napred, ovamo!

Binski radnici e izvriti nareenje.

DIREKTOR (Rekvizitaru): A vi potraite jedan koverat, plaviast ako je

moguno, i dajte ga gospodinu. (Pokae Oca)

REKVIZITAR: Koverat za pisma?

DIREKTOR I OTAC: Za pisma, za pisma.


44/83

REKVIZITAR: Odmah! (Izii e)

DIREKTOR: Hajdemo! U prvoj sceni je Gospoica. (Istupie Prva glumica) Ne,vi priekajte! Rekoh, Gospoica. (Pokazae Pastorku) Vi ete posmatrati...

PASTORKA (Dodajui odmah): Kako je proivljavam!

PRVA GLUMICA (Pogoena): Umeu i ja da ivim u njoj, ne sumnjajte, im

ponem!

DIREKTOR (Hvatajui se za glavu): Gospodo moja, ne priajmo vie naprazno!

Dakle, u prvoj sceni je Gospoica sa Madam Pae. Oh, (zbunie se, gledae oko

sebe i popee se ponovo na pozornicu), a ta Madam Pae?

OTAC: Nije sa nama, gospodine.

DIREKTOR: ta da radimo?

OTAC: Ali iva je, iva je i ona!

DIREKTOR: Dobro! Ali gde je?

OTAC: Evo, pustite me da kaem. (Obraajui se Glumicama) Kad bi mi

gospoe uinile uslugu i dale mi za asak svoje eire.

GLUMICE (Neto iznenaene, a neto smejui se, u horu): ta? eire? ta

kae? Zato? Pazi, molim te!


45/83

DIREKTOR: ta ete sa eirima?

Glumci e se nasmejati.

OTAC: O, nita, hou za trenutak da ih stavim na ove iviluke. A trebalo bi da

neka gospoa bude tako ljubazna pa da skine i mantil.

GLUMCI (Kao gore): I mantil? A zatim? Mora biti da je lud!

PONEKA GLUMICA (Kao gore): Ali zato? Zato samo mantil?

OTAC: Da ih za trenutak obesim... uinite mi tu uslugu. Hoete li?

GLUMICE (Smejui se i dalje, skidaju eire, poneka i mantil, i veaju ih na

iviluke): to da ne? Evo! Ali to je, zaista, smeno! Treba li da ih izloimo!

OTAC: Ba tako, gospoo: da ih izloite, ovako!

DIREKTOR: Ali moe li se znati zato?

OTAC: Evo zato, gospodine: ako joj bolje pripremimo scenu, privuena moda

stvarima kojima trguje, ko zna da nee doi k nama... (Pozivajui ostale da

pogledaju prema ulazu u dnu pozornice) Gledajte! Gledajte!

Vrata u dnu e se otvoriti i zakoraknue unutra Madam Pae, silno debela

enetina, sa pompeznom perikom boje argarepe i crvenom ruom po strani,

nosei je na panski nain; sva namazana, odevena s nezgrapnom elegancijom u

dreavo utu svilu; u jednoj ruci joj je lepeza od perja, a u drugoj, podignutoj,

dri zapaljenu cigaretu. Kada se ona ukae, Glumci i Direktor sjurie niz

stepenice sa pozornice, tresavi od straha, i potrae prolazom. Meutim,


46/83

Pastorka e pritrati Madam Pae, ponizno, kao da se nalazi pred svojom

Gazdaricom.

PASTORKA (Pritravi): Evo je! Evo je!

OTAC (Sav presrean): Ona je! Znao sam ja! Tu je!

DIREKTOR (Savlaujui prvo zaprepaenje, ljutito): Kakvi su to trikovi?

PRVI GLUMAC (Skoro istovremeno): Pa gde se mi to nalazimo?

MLADI GLUMAC (Kao gore): Otkuda se sad ova pojavila?

MLADA GLUMICA (Kao gore): uvali su je negde!

PRVA GLUMICA (Kao gore): To je nekakva opsena.

OTAC (Nadvikujui proteste): Ali dozvolite! Zato u ime jedne obine istine,

istine injenica, hoete da pokvarite ovo udo jedne stvarnosti koja se raa,

stvarnosti koja je zazvana, privuena, stvorena samom scenom i koja ima mnogo

vie prava nego vi da ovde ivi; jer je mnogo istinitija od vas samih? Koja e

Glumica meu vama da kreira Madam Pae? E pa, dobro, to je Madam Pae!

Dozvoliete mi da e Glumica koja je bude kreirala biti manje istinita od nje

same! Pazite: moja erka ju je prepoznala i odmah joj je prila! Pogledajte samo,

samo pogledajte tu scenu!

Direktor i Glumci, neodluni, popee se ponovo na pozornicu. Ali dok Glumci

protestuju i Otac odgovara, ispod glasa, veoma tiho, ukratko: prirodno, kako

inae ne bi bilo moguno da se odigra na pozornici, poee scena izmeu

Pastorke i Madam Pae. Kada se, na Oevo upozorenje, Glumci budu okrenuli


47/83

videe Madam Pae kako Pastorki, uhvativi je za podbradak, podie glavu; za

trenutak e paljivo sluati, jer nee moi da razaberu rei; odmah zatim e se

razoarati.

DIREKTOR: Pa onda?

PRVI GLUMAC: ta to govori?

PRVA GLUMICA: Nita se ne uje!

MLADI GLUMAC: Jae! Jae!

PASTORKA (Odvojivi se od Madam Pae, koja e se smeiti nekakvim

dragocenim osmehom, stupie pred Glumce): ''Jae"! ta jae? To nisu stvari

koje se mogu glasno kazati. Ja sam ih mogla glasno rei da bih ga osramotila,

(pokae Oca) to je moja osveta! Ali sa Madam je drukije: tu je robija posredi!

DIREKTOR: Lepo, bogme! Znai, to je tako! Ali ovde, draga moja, treba da vas

uju! Ne ujemo ni mi, na pozornici! Zamislite tek kada se tu i publika nae!

Treba izvesti scenu. Uostalom, moete slobodno glasno razgovarati izmeu

sebe, jer mi neemo biti ovde, kao sada, da vas sluamo: treba da igrate kao da

ste same, u sobi iza radnje, i kao da vas niko ne uje.

Pastorka e, maliciozno se smeei, nekoliko puta prstom draesno pokazati da

nije tako.

DIREKTOR: Kako da ne?

PASTORKA (Ispod glasa, tajanstveno): Ima neko ko e da nas uje, gospodine,

ako ona (pokae Madam Pae) govori glasno!


48/83

DIREKTOR (Potpuno zaprepaen): Treba li jo neko da iskrsne?

Glumci e krenuti kao da ponovo ele da pobegnu sa pozornice.

OTAC: Ne, ne, gospodine. Ona misli na mene. Ja treba da budem tamo iza

vrata, u iekivanju, i Madam to zna. Dozvolite mi: idem da bih odmah bio

spreman. (Uputie se)

DIREKTOR (Zaustavljajui ga): Ali ne, saekajte! Ovde treba potovati

pozorine propise! Pre nego to vi doete na red...

PASTORKA (Prekidajui ga): Evo me, odmah! Odmah! Kaem vam, umirem,

umirem od elje da proivim ovu scenu! Ako je on sad spreman, ja sam i te kako

spremna!

DIREKTOR (Viui): Ali treba, najpre, da jasno vidimo scenu izmeu vas i tetamo. (Pokae Madam Pae) Shvatate li ve jednom?

PASTORKA: O boe sveti, gospodine: rekla mi je ono to ve znate, da je

mama opet loe uradila svoj posao; da je materijal upropaen; i da ja moram da

imam strpljenja ako hou da nas ona, u naoj bedi i dalje pomae.

MADAM PAE (Krene napred, pridaje sebi nekakav velik znaaj): Eh da,

senjor; jer ja ne traiti korist...

DIREKTOR (Skoro prestravljen): Kako, kako? Zar tako govori?

Svi Glumci e prsnuti u buan smeh.


49/83

PASTORKA (Smejui se takoe): Da, gospodine, govori tako, nekako meano,

vrlo smeno!

MADAM PAE: Ah, ini se meni nepristojno da se oni mene smeju, ako ja sebe

silim govoriti kako mogu italijanski, gospodine!

DIREKTOR: Ali, ne! Naprotiv! Tako, tako govorite, gospoo! Siguran efekat!

Ne moe biti bolje, da bi se na malo komian nain razbila teka situacija.

Govorite tako, ba tako! Odlino!

PASTORKA: Vrlo dobro! to da ne? To e biti sjajan efekat: uti na takvom

jeziku izvesne predloge! Siguran efekat, jer lii skoro na alu, gospodine!

Svakako emo se nasmejati kada nam se kae da ima ''neko staro gospodin" koji

hoe ''sa mnom zabavljati" - zar ne, Madam?

MADAM PAE: Staro, da, staro, lepotice; najboljo za tebe; koji, iako se ne

dopadne tebe, barem je pametno!

MAJKA (Pobunivi se, na iznenaenje i zaprepaenje svih Glumaca koji na nju

dosad nisu obraali panju, i koji e sada, na njenu viku, skoiti, smejui se, daje

zadre, jer e ona dotle ve uspeti da strgne sa Madam Pae njenu periku i da je

obori na zemlju): Vetice! Vetice! Ubico! Moju ker!

PASTORKA (Pritravi da zadri Majku): Nemoj, mama, nemoj! Nemoj,

pobogu!

OTAC (Pritravi i on, istovremeno): Smiri se, smiri! Sedi!


50/83

MAJKA: Sklanjajte je onda dalje od mene!

PASTORKA (Direktoru, koji e takoe pritrati): Nikako nee biti moguno damama ostane ovde!

OTAC (Obraajui se Direktoru): Ne mogu biti zajedno! I zbog toga, vidite, pri

naem dolasku ta tamo i nije bila sa nama! Ako budu zajedno, shvatiete,

neminovno e sve poeti pre vremena.

DIREKTOR: Ne mari! Ne mari! Za sada neka to bude prva skica! Sve e dobro

doi, kako bih bolje povezao, pa i ovako konfuzno, razne elemente. (Obraajui

se Majci i vodei je da sedne na njeno mesto) Hajdete, gospoo, budite mirni,

smirite se: sedite!

Pastorka e u meuvremenu doi nasred pozornice i obratie se Madam Pae.

PASTORKA: Ustanite, ustanite, Madam Pae.

MADAM PAE (Uvreeno): O, ne, hvala lepo! Nipoto ja tu ostati s tvoja

majka prisutna.

PASTORKA: Hajde, uvedite ''to staro gospodin" da se sa mnom zabavlja!

(Okrenuvi se prema svima, zapovedniki) Treba ve jednom da damo tu scenu!

De, de, napred! (Obraa se Madam Pae) A vi odlazite!

MADAM PAE: Hoe, hoe - sigurno...

Izii e pokupivi svoju periku i gordo gledajui Glumce koji e joj zapljeskati,

smejui se podrugljivo.


51/83

PASTORKA (Ocu): A vi uite! Nema potrebe da zaobilazite! Doite ovamo!

Pravite se kao da ste ve uli! Evo: ja stojim ovde, oborene glave - sva stidljiva!

Pa hajde! Dajte glasa od sebe! Kaite meni nepoznatim glasom, kao neko kodolazi spolja: ''Dobar dan, gospoice..."

DIREKTOR (Siavi sa pozornice): Pazi molim te! Ko ovde upravlja, vi ili ja?

(Ocu, koji e neodluno i smeteno posmatrati) Izvrite to: poite do kraja ne

izlazei, i vratite se natrag.

Skoro prestravljen, Otac e izvriti nareenje. Bie veoma bled; ali ve e ivetiu tom svom kreiranom ivotu, prilazie s osmehom, kao da je daleko od njega

drama koja e se na nj sruiti. Glumci e odmah paljivo poeti da prate scenu.

DIREKTOR (Tiho, uurbano, aptau u koljki): A vi da piete, sada!

S C E N AOTAC (Pribliavajui se i govorei nepoznatim glasom): Dobar dan, gospoice.

PASTORKA (Oborene glave, sa uzdranom odvratnou): Dobar dan.

OTAC (Pogledae je malo ispod njenog eira koji joj skoro skriva lice i,

spazivi da je veoma mlada, uzviknue skoro u sebi, neto od zadovoljstva, a

neto iz bojazni da se ne kompromituje u riskantnoj avanturi): O... Ali, nee biti

da vam je prvi put, zar ne, da ovamo dolazite?

PASTORKA (Kao gore): Ne, gospodine.

OTAC: Jeste li jo kada dolazili? (I poto Pastorka bude potvrdno klimnula

glavom) Vie nego jednom? (Malo e saekati odgovor; pogledae joj ponovo


52/83

lice ispod eira, nasmeie se, paerei) Pa onda, nemojte... ne bi vie trebalo

da ste takvi... Dozvolite da vam ja skinem taj eir?

PASTORKA (Odmah, da bi ga preduhitrila, uzdravajui odvratnost): Nemojte,gospodine: sama u ga skinuti!

Uradie to uurbano, grevito. Majka, na suprotnoj strani, prisustvujui toj sceni

sa Sinom i sa drugo dvoje manje dece, koja su nekako vie njega, uvek uz nju,

bie kao na iglama i pratie razliitim izrazima - bola, gneva, zabrinutosti, uasa

- rei i pokrete to dvoje; as e kriti lice, a as e jecati.

MAJKA: Boe! boe moj!

OTAC (Na taj jecaj e se za jedan dug trenutak kao skameniti; onda e nastaviti

istim glasom): Dajte mi, ja u ga odloiti. (Uzee joj eir iz ruke) Uz tako, lepu,

dragu glavicu pristajao bi lepi eir. Hoete li da mi pomognete da posle

izaberemo jedan od ovih kod Madam? Neete?

MLADA GLUMICA (Prekidajui): Pazite samo! To su nai eiri!

DIREKTOR (Odmah, veoma ljut): Tiina, bogamu! Ne pravite se duhoviti. Ovo

je scena! (Obraajui se Pastorki) Molim vas, nastavite, gospoice!

PASTORKA (Nastavljajui): Ne, hvala, gospodine.

OTAC: Hajde, nemojte me odbiti! Primite. Uvrediete me, inae... Ima ih lepih,

pogledajte! Obradovali bismo i Madam. Zato ih ovde i stavlja!

PASTORKA: Ali nemojte, gospodine, vidite: ne bih ga mogla ni nositi.


53/83

OTAC: Bojite li se moda ta e pomisliti kod kue kad vas odjednom ugledaju

sa novim eirom? Manite! Znate kako se to radi? Znate li ta se kae kod kue?

PASTORKA (Grozniavo, jer ne moe vie da izdri): Ne zbog toga,

gospodine! Ne bih ga mogla nositi, jer sam... kako vidite: mogli ste ve da

primetite! (Pokae crnu haljinu)

OTAC: O, u crnini! Oprostite. Vidim, vidim. Molim vas da mi oprostite. Verujte

da mi je zaista ao.

PASTORKA (Napreui se i osmelivi se da bi svladala odurnost i gaenje):

Dosta, dosta, gospodine! Ja treba vama da zahvalim, a ne da se vi rastuujete i

alostite. Zaboravite ono to sam kazala. I zbog mene, jasno... (Nastojae da se

nasmei, pa e dodati) Ne bi trebalo da mislim da sam ovako odevena.

DIREKTOR (Prekidajui, okrenut aptau u koljki i penjui se na pozornicu):

Stanite! Stanite! Nemojte pisati, izostavite, izostavite ove poslednje rei!

(Obraajui se Ocu i Pastorki) Vrlo dobro! Vrlo dobro! (Onda samo Ocu) Ovde

ete vi nastaviti, kao to smo se dogovorili! (Glumcima) Draestan ovaj prizor

sa eirom, zar ne?

PASTORKA: E da, ali ono najbolje tek dolazi! to ne idemo dalje?

DIREKTOR: Strpite se za trenutak! (Obraajui se ponovo Glumcima) Jasno,

ovo treba igrati sa izvesnom leernou...

PRVI GLUMAC: Da, ivahno!


54/83

PRVA GLUMICA: Pa da, to je sasvim lako! (Prvom glumcu) Moemo odmah

da probamo, zar ne?

PRVI GLUMAC: Oh, to se mene tie... Evo, prei u odmah tamo da bih

mogao da uem na vrata! (Izii e da bi mogao da se vrati na vrata kulise u dnu)

DIREKTOR (Prvoj glumici): Onda, pazite, zavrena je scena izmeu vas i

Madam Pae, scena koju u posle ja da napiem. Vi se nalazite... Ta kuda ste

krenuli?

PRVA GLUMICA: Saekajte da stavim eir... (Uzee eir sa iviluka i stavie

ga na glavu)

DIREKTOR: O da, vrlo dobro! Vi, dakle, ostajete tu oborene glave.

PASTORKA (Zabavljena time): Ali nije odevena u crno!

PRVA GLUMICA: Biu odevena u crno, i to mnogo skladnije od vas!

DIREKTOR (Pastorki): utite, molim vas! Gledajte sada! Imaete i da nauite!

(Pljesnuvi rukama) Hajdemo! Hajdemo! Ulazak!

Sii e ponovo sa pozornice da bi dobio utisak o sceni. Otvorie se vrata u dnu i

pojavie se Prvi glumac sa ivahnim, drskim izgledom galantnog staria. Scena

koju e glumci odigrati od prvih rei e izgledati sasvim drukije, mada ni po

emu nee dobiti prizvuk parodije; pre e izgledati kao da je ulepana. Prirodno,

Pastorka i Otac, poto uopte nee moi da poznaju sebe u Prvoj glumici i

Prvom glumcu, sluajui kako oni izgovaraju njihove sopstvene rei, izraavae

na razne naine, as pokretima, as osmesima, pa onda i otvorenim protestom,


55/83

utiske koje budu imali - iznenaenje, uenje, patnju, itd., kao to e se docnije

videti. Razgovetno e se uti aptaev glas.

PRVI GLUMAC: Dobar dan, gospoice...

OTAC (Odmah, ne uspevajui da se savlada): Ta nije tako!

Pastorka, videi Prvog glumca kako ulazi i kazuje te rei, prasnue u smeh.

DIREKTOR (Razbenjen): Tiina! A vi prestaiite ve jednom da se smejete!

Tako ne moemo dalje!

PASTORKA (Dolazei iz prednjeg dela pozornice): Ali dozvolite, to je sasvim

razumljivo, gospodine! Gospoica (pokae Prvu glumicu) stoji mirno, na svome

mestu; ali kad bih ja bila na njenom mestu, uveravam vas da bih na takvo

''Dobar dan", izgovoreno tim glasom i na taj nain, prasnula u smeh, ba onako

kao to sam uradila!

OTAC (Priavi neto i on): Eto, taj izgled, taj ton...

DIREKTOR: Ma kakav izgled! Kakav ton! Sklonite se i pustite me da

posmatram probu!

PRVI GLUMAC (Istupajui napred): Ako moram da igram starca koji dolazi u

neku kuu na sumnjivom glasu...

DIREKTOR: Ali ne obazirite se na to, zaboga! Nastavite, nastavite, odlino je!

(Oekujui da Glumac nastavi) Dakle...

PRVI GLUMAC: Dobar dan, gospoice...


56/83

PRVA GLUMICA: Dobar dan...

PRVI GLUMAC (Ponovie pokret Oca i pogledae ispod eira, pa e ondaizraziti najpre zadovoljstvo, pa bojazan): O... ali, nee biti da vam je prvi put,

nadam se...

OTAC (Ne odolevi, ispravlja): Nije nadam se nego zar ne?, zar ne?

DIREKTOR: Kae zar ne - upitno.

PRVI GLUMAC (Pokazujui aptaa): Ja sam uo nadam se!

DIREKTOR: Dobro, to je sasvim svejedno! Zar ne ili nadam se. Nastavite,

nastavite. Moda samo neto manje naglaeno. Evo, ja u izvesti, pazite...

(Popee se na pozornicu i izvee taj deo, poev od ulaska) Dobar dan,gospoice...

PRVA GLUMICA: Dobar dan.

DIREKTOR: O... ali... (obraajui se Prvom glumcu da bi on zapazio kako je

pogledao Prvu Glumicu ispod eira) Iznenaenje... bojazan i zadovoljstvo...

(Nastavljajui okrenut Prvoj glumici) Nee biti da vam je prvi put, zar ne, da

ovamo dolazite... (Obratie se ponovo Prvom glumcu uz znaajan pogled) Je li

vam jasno? (Prvoj glumici) A onda vi: ''Ne, gospodine". (Ponovo Prvom

glumcu) No, kako da kaem? Souplesse! (Sii e sa pozornice)

PRVA GLUMICA: Ne, gospodine...


57/83

PRVI GLUMAC: Jeste li jo kada dolazili? Vie nego jednom?

DIREKTOR: Ta ne! Pustite najpre da ona (pokae Prvu glumicu) potvrdnoklimne glavom. ''Jeste li jo kad dolazili?"

Prva glumica e malo dii glavu, sklapajui s mukom oi kao da joj je odvratno,

pa e na jedno Direktorovo ''hajdete" klimnuti dva puta glavom.

PASTORKA (Ne odolevajui): O, boe moj! (I odmah e rukom zapuiti usta da

se ne bi nasmejala)

DIREKTOR (Okrenuvi se): ta je?

PASTORKA (Odmah): Nita, nita!

DIREKTOR (Prvom glumcu): Sada vi, sada vi, produite!

PRVI GLUMAC: Vie nego jednom? Pa onda, nemojte... Ne bi vie trebalo da

ste takvi... Dozvolite da vam ja skinem taj eir?

Ove poslednje rei Prvi Glumac e izgovoriti takvim glasom i propratie ih

takvim pokretom, da Pastorka, koja i dalje dri ruku na ustima, ma koliko se

obuzdavala, nee uspeti da zadri smeh koji e prasnuti neodoljivo kroz prste na

ruci kojom pokriva usta.

PRVA GLUMICA (Rasrena, vratie se na svoje mesto): Nisam ja, valjda, ovde

da izigravam ludu za tu tamo!

PRVI GLUMAC: Ni ja! Prekinimo ve jednom sa tim!


58/83

DIREKTOR (Pastorki, viui): Prestanite! Prestanite ve jednom!

PASTORKA: Da, da, oprostite... oprostite...

DIREKTOR: Vi ste nevaspitani! Eto to ste vi! Uobraeni!

OTAC (Nastojei da se umea): Jeste, gospodine, tako je, tako; ali oprostite joj...

DIREKTOR (Penjui se na pozornicu): ta da oprostim? To je nepristojno!

OTAC: Jeste, gospodine, ali verujte, verujte da se dobija tako udan utisak...

DIREKTOR: udan? Kako udan? Zato udan?

OTAC: Ja se divim vaim Glumcima, zaista im se divim. Onom gospodinu(pokae Prvog Glumca), Gospoici (pokae Prvu glumicu) ali, eto, izvesno je -

oni nisu mi...

DIREKTOR: Sigurno! Kako hoete da budu vi, kad su glumci?

OTAC: Ba tako, glumci! I igraju oboje dobro nae uloge. Ali verujte da to

nama izgleda neto sasvim drugo, to bi htelo da bude isto, a nije!

DIREKTOR: Kako nije? Pa onda ta je?

OTAC: Neto, to postaje njihovo; a prestaje da bude nae.

DIREKTOR: Pa to je neminovno! Ve sam vam kazao!


59/83

OTAC: Jeste, razumem, razumem...

DIREKTOR: Pa onda, dosta! (Obraajui se Glumcima) Znai da emo samiprobati, onako kako se to i radi. Probati pred autorima - za mene je uvek bilo

prokletstvo! Nikada nisu zadovoljni! (Obraajui se Ocu i Pastorki) Hajde, da

nastavimo s vama; da vidimo hoe li biti moguno da se vie ne smejete.

PASTORKA: O, neu vie, neu vie! Sada je na redu ono najglavnije za mene;

budite bez brige!

DIREKTOR: Dakle, kada vi kaete: ''Zaboravite ono to sam kazala... i zbog

mene, jasno!" (Obraajui se Ocu) Vi treba odmah da nastavite: ''Razumem, o

razumem..." I da odmah zapitate...

PASTORKA (Prekidajui): Kako? ta?

DIREKTOR: Za razlog Vae crnine!

PASTORKA: Ali nije tako, gospodine! Pazite, kada sam mu ja rekla da ne treba

da misli da sam tako odevena, znate ta mi je on odgovorio? ''E, pa dobro! Pa

onda da skinemo, da skinemo odmah tu haljinicu!"

DIREKTOR: Divno! Odlino! Da uskomeamo celo pozorite?!

PASTORKA: Ali to je istina!

DIREKTOR: Kakva istina, molim vas! Nalazimo se u pozoritu! Istina, do

izvesne granice!


60/83

PASTORKA: Pa ta onda hoete, molim vas?

DIREKTOR: Videete, videete! Prepustite to meni, sada!

PASTORKA: Ne, gospodine! Od sveg mog gaenja, od svih bolnih i gadnih

razloga zbog kojih sam ja ''ova" i ''ovakva", vi biste hteli da nainite nekakvu

romantino-sentimentalnu burgiju u kojoj e me on zapitati zato sam u crnini, a

ja u mu uplakana odgovoriti da mi je pre dva meseca umro tatica. Ne, ne, dragi

gospodine! On treba da mi kae ono to mi je i rekao: ''Pa onda da skinemo, daskinemo odmah tu haljinicu!" A ja, sa svom svojom alosti i tugom u srcu, pola

sam tamo, vidite, tamo, iza tog paravana, i ovim prstima, koji mi igraju od

srama, od gnuanja, otkopala sam mider, haljinu...

DIREKTOR (Hvatajui se za kosu): Zaboga! ta govorite?

PASTORKA (Viui, pomamno): Istinu! Istinu, gospodine!

DIREKTOR: Dobro, ne poriem, bie da je to istina... I razumem, razumem sav

va uas, gospoice; ali shvatite i vi da sve to nije moguno na pozornici!

PASTORKA: Nije moguno? E pa hvala vam lepo, ja neu tu da ostanem!

DIREKTOR: Ali nemojte, vidite...

PASTORKA: Neu da ostanem! Neu! Ono to je moguno na pozornini vi ste

tamo, jedan i drugi, zajedno odredili! Hvala! To mi je sasvim jasno! On hoe

odmah da pree (izvetaeno) na svoje duevne muke; ali ja hou svoju dramu

da igram! Svoju!


61/83

DIREKTOR (Kome je ve dosadilo, trgnuvi se odluno): Oh, vau!

Naposletku, nije re samo o vaoj, dozvolite! Tu su i drugi! Njegova drama

(pokae Oca), drama vae majke! Ne valja da se jedno lice toliko istakne, ovladacelom scenom i potisne sve ostale. Treba uklopiti sve u skladnu celinu i igrati

ono to se predstavljati moe! Znam i ja da svako u sebi ima svoj ivot i da hoe

da ga izrazi. Ali upravo tu i jeste tekoa: treba izraziti samo ono to je

potrebno, to je u vezi sa drugima; a time ipak dati da se nasluti i ostali deo

ivota koji ostaje u nama! Lepo bi to bilo kad bi svako lice u kakvom lepom

monologu, ili jednostavno u nekom predavanju moglo da istrese pred publikusve ono to se u njemu kuva. (Dobroudno, pomirljivo) Treba da se savladate,

gospoice. I verujte mi, u vaem sopstvenom interesu; jer, upozoravam vas,

moe da ostavi rav utisak ta pomamna tenja za razgoliavanjem, to ogoreno

gnuanje, kad ste, oprostite mi, i vi sami priznali da ste se, pre njega, i sa

drugima nalazili kod Madam Pae, i to vie nego jednom!

PASTORKA (Oborivi glavu, dubokim glasom, pribirajui se izvesno vreme):

Istina! Ali imajte na umu da te druge za mene takoe on predstavlja.

DIREKTOR (Ne razumevajui): Kako to, druge? ta hoete da kaete?

PASTORKA: Za onoga ko je posrnuo, za sve grehe koji slede, nije li uvek kriv

onaj prvi koji je uzrokovao pad. Meni je on kriv, i pre mog roenja. Pogledajte

ga; pa recite da nije tako!

DIREKTOR: Odlino! I zar vam se ini da je mali teret grie savesti koji on

nosi? Dajte mu priliku da to predstavi!

PASTORKA: A dozvolite, kako? Kako on moe da predstavi svu svoju


62/83

''plemenitu" griu savesti, sve svoje ''moralne" patnje, kad vi hoete da mu

pritedite tu grozotu to je jednog lepog dana naao u svom zagrljaju, poto ju je

pozvao da skine crninu koju nosi zbog skore alosti, ve enu i ve posrnulu,

onu istu devojicu, gospodine, onu istu devojicu koju je iao da gleda priizlasku iz kole.

Ove poslednje rei izgovorie glasom drhtavim od uzbuenja. Majka, sluajui

njene rei, svladana provalom nezadrivog jada, koji e se u prvi mah izraziti

ponekim priguenim jecanjem, briznue u oajniki pla. Uzbuenje e obuzeti

sve. Duga pauza.

PASTORKA (Dodae, smrknuta i odluna, im se Majka pone smirivati): Sada

smo jo sami ovde, publici nepoznati. Sutra ete vi o nama dati onakvu

predstavu kakvu budete hteli, postavivi je po svojoj volji. Ali hoete li stvarno

da vidite dramu? Da vidite kako je izbila, kako se desila?

DIREKTOR: Pa kako da ne, to i traim, da bih ve sada mogao iz toga daizvadim ono to se moe izvaditi!

PASTORKA: Dobro, naredite da izie ta majka.

MAJKA (Izranjajui s vriskom iz svoga plaa): Ne, ne! Nemojte dozvoliti,

gospodine! Nemojte dozvoliti!

DIREKTOR: Samo da bih video, gospoo!

MAJKA: Ja ne mogu! Ne mogu!

DIREKTOR: Ali, oprostite, kad se sve ve dogodilo! Ne mogu da shvatim!


63/83

MAJKA: Ne, dogaa se i sada, dogaa se stalno! Moj ljuti bol nije prividan,

gospodine! Ja sam stalno iva i prisutna u svakom trenutku svoga bola, koji se

obnavlja, stalno iv i prisutan. Ali ova dva maliana, da li ste ih uli da govore?Ne mogu vie da govore, gospodine! Dre se jo za mene da bi moj bol iveo i

bio prisutan u meni: ali njih, za njih, vie nema, nema ih vie! A ova, gospodine,

(pokae Pastorku) pobegla je od mene i izgubila se, izgubila... Ako je ja jo

vidim ovde to je samo zato, samo zato da bi stalno obnavljala taj ivi i uvek

prisutni bol, bol koji sam i zbog nje prepatila!

OTAC (Sveano): Veni trenutak, kako sam vam kazao, gospodine! Ona

(pokae Pastorku) je ovde da bi me uhvatila i zadrala u onom prolaznom,

sramotnom asu mog ivota; da bi me zakaila, pribila zauvek za stub sramote.

Ona se ne moe toga odrei, a vi mi, gospodine, doista to ne moete pritedeti.

DIREKTOR: Dobro, ja i ne kaem da to ne treba igrati: to e i biti sr celogprvog ina, sve dok ne doemo do njenog iznenaenja! (Pokae Majku)

OTAC: Da. Jer je to moja osuda, gospodine: sva naa strast treba da doe do

vrhunca u njenom zavrnom kriku! (Pokae i on Majku)

PASTORKA: Jo mi zvoni u uima! Do ludila me je doveo taj krik! - Moete

me predstaviti kako god hoete, gospodine: - ne mari! ak i odevenu; samo neka

mi barem ruke - samo ruke - budu gole, jer, pogledajte, stojei ovako (pribliie

se Ocu i naslonie mu glavu na grudi) s glavom naslonjenom ovako i rukama

oko njegovog vrata, videla sam, ovde na ruci, kako kuca jedna ila; i onda, kao

da mi je samo ta ila ulivala odvratnost, zamurih, ovako, ovako, i zagnjurih

glavu u njegove grudi! (Okrenuvi se Majci) Vikni, mama, vikni! (Zagnjurie


64/83

glavu u oeve grudi i, podignuvi ramena kako ne bi ula krik, dodae glasom

punim priguena bola) Krikni, kao to si onda kriknula!

MAJKA (Baci se da ih razdvoji): Ne! Keri moja, keri! (I poto ju je odvojilaod njega) Grenie, neovee, to je moja ki! Zar ne vidi da je to moja ki?

DIREKTOR (Odstupivi na taj krik sve do ograde, usred prepasti koja je

zavladala Glumcima); Odlino; ba odlino! A onda, zavesa, zavesa!

OTAC (Dotravi do njega, grevito): Jeste, jeste: doista je tako bilo, gospodine!

DIREKTOR (Zadivljen i ubeen): Pa da, sigurno! Zavesa! Zavesa!

Na ponovljene uzvike Direktora, Mehaniar e spustiti zavesu, ostavivi

napolju, kod ograde, Direktora i Oca.

DIREKTOR (Gledajui gore, sa uzdignutim rukama): Ba je stoka! Kaemzavesa da bih oznaio da in treba ovako da se zavri a on stvarno sputa

zavesu! (Ocu, povukavi jedan kraj zavese, da bi se vratio na pozornicu) Da, da,

odlino! Odlino! Sjajan efekat! Treba ovako da se zavri. Siguran sam, siguran

za uspeh ovog, prvog ina. (Zai e sa Ocem za zavesu)

Kada se podigne zavesa videe se da su Mehaniari i Dekorateri razgradili onu

prvu scenu i da su postavili mali batenski bazen. Sa jedne strane pozornice

sedee, jedni pored drugih, Glumci, a sa druge strane Lica. Direktor e stajati

usred pozornice u stavu razmiljanj

luidji pirandelo - sest lica trazi pisca

Documents