lokacija skladi ta

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Dr Aleksandar Rikalovi

IZBOR LOKACIJE SKLADITA

IZBOR LOKACIJE SKLADITADr Aleksandar Rikalovi

Nauka o lokacijiNauka o lokaciji je multidisciplinarno podruje koje obuhvata: geografiju, matematiku i ekonomiju.

Gde bi bilo najbolje locirati proizvodnju, skladite, deponiju? Ovim pitanjima bave se razliite discipline: operaciona istraivanja, viekrtiterijemske metode odluivanja, geografski informacioni sistemii informatika.

Lokacija, lokacija, lokacija!. Nema sumnje da je to istina, za donoenje odluka o izboru lokacije mnogih podruja, kao to su: trgovina, usluge, proizvodnja, dis-tribucija (skladita), upravljanje prirodnim resursima (termoelektrane, hidroelek-trane, solarne elektrane...). Sve je povezano sa svime, ali blie stvari su vie pov-ezane nego one koje su dalje (Tobler, 1970).


Lokacijski problemi predstavljaju posebnu klasu problema optimizacije.Najee se zahteva minimizacija rastojanja, ukupnog vremena transpota ili nekog dru-gog parametra.

Svaki lokacijski problem, kao i njegova forma funkcija cilja, uslovi i promenljive su svaki za sebe specifini, pa ne postoji univerzalni algoritam koji bi se mogao pri-meniti na reavanje svih lokacijskih problema.

Lokacijski problemi se mogu podeliti i na osnovu broja objekata koje treba locirati na:

lokacijske probleme kod kojih je broj objekata unapred poznat (prosti problemi)

i one kod kojih je broj objekata nepoznata veliina koja se dobija kao rezultatoptimizacije (sloeni problemi).


Izbor lokacije skladitaDanas, je izbor lokacije skladita sve kompleksniji sa pojovom globalizacije. Zbog uestalih promena, razvoja trine ekonomije, boljih meunarodnih komunikaci-ja, olakanog protoka kapitala izmeu zemalja i velikih razlika u trokovima radne snage, mnoge firme danas razmatraju otvaranje novih skladita izvan matinih ze-malja.

Lokacija ima glavni uticaj na ukupni rizik i profit preduzea (Heizer, 2011). Tako, lokacija moe uticati da trokovi transporta iznose i do 25% od prodajne cene proizvoda, kao i na ostale trokove: poreze, plate, trokove zakupa itd. Kada se svi trokovi saberu, lokacija moe menjati ukupne operativne trokove i za 50%. Izbor lokacije predstavlja jednu od osnovnih vitalnih odluka u procesu pokretanja, irenja ili promene lokacije skladita svih vrsta.


Kompanije smatraju da je korisno da budu blizu kupca kada je transportovanje fi-nalnih proizvoda skupo ili teko. Snabdevai sa proizvodnjom tano na vreme (Just In Time) tee da budu blizu svojih korisnika (kupaca). Lociraju se u blizini blizu svojih dobavljaa zbog: trokova transporta, kvarljivosti i veliine.

Odluivanje se zasniva na brojnim prikupnjenim podacima o problemu. Procenjeno je da je 80% podataka koje koriste donosioci odluka pri izboru lokacije predstav-ljaju geografski odnosno prostorni podaci (Worral, 1991). Problemi odluivanja koji ukljuuju geografske podatke nazivaju se geografski ili prostorni problemi odluivanja (Malczewski, 2004).

Uloeno vreme i sredstva za prikupljanje podataka i njihovu analizu u cilju odreivanja optimalne lokacije skladita predstavljaju dobru investiciju u budunost.

Izbor lokacije skladita je strateka odluka i u tom smislu predstavlja kritinu taku na putu ka uspehu ili neuspehu kompanije.


Prema Zelenoviu postupak izbora lokacije obuhvata: utvrivanje skupa, uticajnih inilaca relevantnih za izbor lokacije, predvianje i ocenu intenziteta, pravca i smera njihovog dejstva u datom vremenu i datim uslovima okoline sa stanovita procesa odluivanja o lokaciji, vrednovanje varijanti moguih reenja i izbor optimalne varijante.

U postupku izbora lokacije skladita podjednako je vaan izbor ire i ue lokacije. Pod pojmom ira (makro) i ua (mikro) lokacija podrazumeva se (Slika 1):

IRA LOKACIJA - podruje koje zadovoljava osnovne uslove za izgradnju irazvoj predmetnog radnog sistema uz minimalne trokove izvoenjaprocesa rada i

UA LOKACIJA - mesto u podruju ire lokacije koje zadovoljava usloveprocesa rada i omoguava otklanjanje ogranienja realne neposredne okoline.teritorijalna celina.


NOVI SAD

UA LOKACIJA

IRA LOKACIJA

PIROT

ID

BOR

SMED.

PALANKA

UB

PE

KRALJEVO

8

SOMBOR

TUTIN

SJENICA

IVANJICA

NEGOTIN

ZRENJANIN

ZAJEAR

ABAC

KOVIN

VRAC

UICE

BRUS

VRANJE

KNJAEVAC

VALJEVO

SUBOTICA

RAKA

RUMA

KIKINDA

LESKOVAC

AAK

KULA

BA

PRIZREN

KUEVO

KNI

BOLJEVAC

PANEVO

KRUEVACPRIBOJ

BEEJ

MAJDANPEK

ISTOK

AGUBICA

KURUMLIJA

ITITE

LOZNICA

KLINA

PRIJEPOLJE

AJETINA

SEANJ

GORA

LJIG

24

KLADOVO

ALEKSINAC

PROKUPLJE

NOVI PAZAR

LUANI

PARAIN

PRITINA

INIJA

PETROVAC

NA MLAVI

PEINCI

SVRLJIG

ALIBUNAR

AKOVICA

OKA

PODUJEVO

IRIG

ADA

VRBAS

ABALJ

APATIN

ODACI

25

SURDULICA

GNJILANE

DO-

LJE-

VAC

MEDVEA

ARILJE

NOVI

BEEJ

SRBICA

LIPLJAN

DEANI

KANJIA

BAJINA BATA

10

OBILI

LEPOSAVI

TITEL

BLACE

BABUNICA

JAGODINA

TRSTENIK

NOVA VARO

VITINA

DESPOTOVAC

KOSOVO

SENTA

BOSILEGRAD

SOKOBANJA

TOPOLA

LEBANE

BOGATI

GORNJI MILANOVAC

KOVAICA

15

VUITRN

RAA

MIONICA

BAKA TOPOLA

REKOVAC

11

SMEDEREVO

GOLUBAC

KRUPANJ

RAANJ

BAKA

PALANKA

ABARI

4

BOJNIK

KOSJERI

ORAHOVAC

BELA PALANKA

KAANIK

PLANDITE

14

UPRIJA

LJUBOVIJA

13

TRGOVITEUROEVAC

5

BELA CRKVA

VLADIMIRCI

GADIN

HAN

TRPCE

6

OPOVO

PREEVO

CRNA TRAVA

VARVARIN

BEOIN

VLASOTINCE

SK*

ALEKSANDROVAC

KOCELJEVA

TEMERIN

3

POE-

GA

SUVA REKA

BUJANOVAC

SREMSKA

MITROVICA

OSEINA

16

DIMITROV-

GRAD

SVILAJNAC

VLADIIN

HAN

GLOGO-

VAC

SRBO-

BRAN

ARANELO-

VAC

17

ZUBIN

POTOK

VELIKA

PLANA

KOSOVSKA

KAMENICA

STARA

PAZOVA

NOVA

CRNJA

ITO-

RAA

9

12

MALO

CRNIE

VELIKO

GRADITE

NOVI

KNEEVAC

MALI

IO

MERO-

INA

LAJKO-

VAC

TIMLJE

KOSOVSKA

MITROVICAZVE-

AN

26

VRNJAKA

BANJA

I-

E-

VAC

BATOINA

27

7MALI

ZVORNIK

BAKI

PETRO-

VAC

NOVO

BRDO

LAP-

OVO

1

23

2

V

VII

VIII

III

I

XVII

VI

X

IV

XII

XIX

XVI

II

XV

XXV

XXVI

XVIII

XXIV

XXIII

XXI

XX

XIV

XXVII

XIII

XXII

XXIX

XXVIII

XXX

XI

18

1920

21

22

29

30

31

POLJE

IX

NOVI SAD

UA LOKACIJA

IRA LOKACIJA

Slika 1. Prikaz ire i ue lokacije skladita


PIROT

ID

BOR

SMED.

PALANKA

UB

PE

KRALJEVO

8

SOMBOR

TUTIN

SJENICA

IVANJICA

NEGOTIN

ZRENJANIN

ZAJEAR

ABAC

KOVIN

VRAC

UICE

BRUS

VRANJE

KNJAEVAC

VALJEVO

SUBOTICA

RAKA

RUMA

KIKINDA

LESKOVAC

AAK

KULA

BA

PRIZREN

KUEVO

KNI

BOLJEVAC

PANEVO

KRUEVACPRIBOJ

BEEJ

MAJDANPEK

ISTOK

AGUBICA

KURUMLIJA

ITITE

LOZNICA

KLINA

PRIJEPOLJE

AJETINA

SEANJ

GORA

LJIG

24

KLADOVO

ALEKSINAC

PROKUPLJE

NOVI PAZAR

LUANI

PARAIN

PRITINA

INIJA

PETROVAC

NA MLAVI

PEINCI

SVRLJIG

ALIBUNAR

AKOVICA

OKA

PODUJEVO

IRIG

ADA

VRBAS

ABALJ

APATIN

ODACI

25

SURDULICA

GNJILANE

DO-

LJE-

VAC

MEDVEA

ARILJE

NOVI

BEEJ

SRBICA

LIPLJAN

DEANI

KANJIA

BAJINA BATA

10

OBILI

LEPOSAVI

TITEL

BLACE

BABUNICA

JAGODINA

TRSTENIK

NOVA VARO

VITINA

DESPOTOVAC

KOSOVO

SENTA

BOSILEGRAD

SOKOBANJA

TOPOLA

LEBANE

BOGATI

GORNJI MILANOVAC

KOVAICA

15

VUITRN

RAA

MIONICA

BAKA TOPOLA

REKOVAC

11

SMEDEREVO

GOLUBAC

KRUPANJ

RAANJ

BAKA

PALANKA

ABARI

4

BOJNIK

KOSJERI

ORAHOVAC

BELA PALANKA

KAANIK

PLANDITE

14

UPRIJA

LJUBOVIJA

13

TRGOVITEUROEVAC

5

BELA CRKVA

VLADIMIRCI

GADIN

HAN

TRPCE

6

OPOVO

PREEVO

CRNA TRAVA

VARVARIN

BEOIN

VLASOTINCE

SK*

ALEKSANDROVAC

KOCELJEVA

TEMERIN

3

POE-

GA

SUVA REKA

BUJANOVAC

SREMSKA

MITROVICA

OSEINA

16

DIMITROV-

GRAD

SVILAJNAC

VLADIIN

HAN

GLOGO-

VAC

SRBO-

BRAN

ARANELO-

VAC

17

ZUBIN

POTOK

VELIKA

PLANA

KOSOVSKA

KAMENICA

STARA

PAZOVA

NOVA

CRNJA

ITO-

RAA

9

12

MALO

CRNIE

VELIKO

GRADITE

NOVI

KNEEVAC

MALI

IO

MERO-

INA

LAJKO-

VAC

TIMLJE

KOSOVSKA

MITROVICAZVE-

AN

26

VRNJAKA

BANJA

I-

E-

VAC

BATOINA

27

7MALI

ZVORNIK

BAKI

PETRO-

VAC

NOVO

BRDO

LAP-

OVO

1

23

2

V

VII

VIII

III

I

XVII

VI

X

IV

XII

XIX

XVI

II

XV

XXV

XXVI

XVIII

XXIV

XXIII

XXI

XX

XIV

XXVII

XIII

XXII

XXIX

XXVIII

XXX

XI

18

1920

21

22

29

30

31

POLJE

IX

NOVI SAD

OBJANJENJE:

Izbor kontinenta

Izbor zemlje

Izbor mesta

Izbor zone u mestu

1

4

2

3

1

2

3

4

Slika 2. Osnovni koraci u postupku izbora lokacije skladita


Prikupljanje informacija o lokacijama omoguava generisanje baze podataka o poten-cijalnim lokacijama. Upotrebom kriterijuma za izbor kroz nekoliko iteracija, postepeno se suava broj potencijalnih lokacija. Od ukupnog broja izvodljivih lokacija, donosilac odluka je svestan samo odreenog broja, od kojih samo odreeni broj lokacija zadovol-java kriterijume. Prikupljanjem dodatnih informacija o lokacijamakoje zadovoljavaju osnovne kriterijume za izbor stvara se grupa lokacija koje ulaze uui izbor. Iz ove grupe na osnovu kriterijuma za izbor donosilac odluke bira najbolju lokaciju (Slika 3).

UKUPAN

BROJ

LOKACIJA

LOKACIJE

POZNATE

DONOSIOCU

ODLUKA

LOKACIJE

KOJE SE

RAZMATRAJU

LOKACIJE

KOJE ULAZE

U IZBOR

ODLUKA

IZABRANA

LOKACIJA

Faza 1: Skrining lokacija Faza 2: Ocenjivanje lokacija

Slika 3. Potencijalne lokacije


Karakteristike izbora lokacije skladita

Od velikog broja problema koji su karakteristini za izbor lokacije skladita izdvaja-mo: Veliki broj potencijalnih lokacija Veliki broj faktora koji utiu na izbor lokacije PS Razliite dimenzije faktora Dugotrajan proces odluivanja Odluivanja u uslovima neizvesnosti Izbor adekvatnih alata za podrku odluivanju.


Pregled uticaja (faktora) na izbor lokacije skladita

Faktori Objanjenje faktoraRadna snaga Dostupnost kvalitetne radne snage; Cena radne snage; Obuenost radnika; Nivo

obrazovanosti radnika.Saobraajna infrastruktura

Drumski saobraaj; elezniki saobraaj; Vodni saobraaj; Vazduni saobraaj.

Trite Postojanje potroaa; Postojanje proizvodnje; Potencionalni potroai; Povoljan konkurentski poloaj; Dolazei trendovi; Trend (rasta/pada) populacije; Karakte-ristike potroaa; Lokacija konkurencije; anse za napredovanje; Veliina trita; Blizina povezanih industrija.

Komunalne usluge

Komunalni trokovi, Dostupnost elektrine energije, Dostupnost gasa, Dostupnost telekomunikacija, Dostupnost vode i kanalizacije.

Industrijsko zemljite

Pristupanost zemljita; Trokovi zemljita; Razvijena industrijska zona; Prostor za budue irenje skladita; Blizina drugih industrija;

Poslovni ambijent

Procedura dobijanja dozvola; Reputacija i efikasnost lokalnih vlasti; Naknade;Inspekcije; Zakoni; Osiguranje.


Poreska struktura

Osnovna poreska procena; Struktura poreza; Poreske olakice.

Ekologija i Klima

Prosene padavine kie, snega; Uslovi za ivot; Relativna vlanost vazduha; Prose-ne mesene temperature; Zagaenje vazduha, Prirodne nepogode

Zajednica Fakulteti i istraivake institucije; Stav zajednice; Kvalitet kola; Stav lidera zajedni-ce; Medicinske ustanove; Trni centri; Hoteli i moteli; Banke i kreditne institucije;

Izbor lokacije, kako je naglaeno, je uslovljen nizom uticaja objektivnog ili subjektivnog karaktera razliitih po jaini, pravcu i smeru dejstva, pri emu:

uticaji objektivnog karaktera,predstavljaju uticaje ije se dejstvo moe izraziti na kvantitativan nain u odreenim jedinicama mere - novanim, masenim, energetskim i na slian nain; uticaji subjektivnog karaktera,ine skup uticaja okarakterisanih kvalitativnim izrazom - da/ne, vie/manje, bolje/loije ili na slian nain.


Objektivni trokovi resursa trokovi rada trokovi zemljita i objekata... trokovi infrastrukture doprinosi i takse

Subjektivni klimatski uslovi raspoloivost saobraaja obrazovni sistem... mogunost proirenja raspoloivost uesnika radne snage


2.5 Modeli i metode izbora lokacije skladita

- Dimenziona analiza- Matematiko programiranje * Metoda teita * Metoda tona kilometar- Integrisani model za izbor lokacije skladita


Model dimenzione analize

Model dimenzione analize za izbor lokacije je razvio Bridgeman u smislu:

( ) ( ) ( ) ( )wmmiw

iw

iw

iL OOOOV =3

32

21

1

gde je:VL vrednost funkcije cilja,(Oi)1, (Oi)2, (Oi)3 ...(Oi)m - mera efekata izbora lokacije i pod dejstvom uticaja w1, w2, w3, ..., wm - relativni znaaj efekata uticaja 1,2,3, ..., m. U sluaju raspoloivosti dve lokacije za postavljanje skladita izbor se vri na osnovu odnosa:


pri emu odnos R - predstavlja bezdimenzionu veliinu koja odreuuje:

Kvalitet ocene povoljnosti lokacije, na osnovu iznetog, uslovljen je u osnovi kvalite-tom, podataka koji odreuju veliine (Oi) i stepenom dobrote ocene veliine rela-tivnog znaaja - Wi efekta uticaja.

U Tabeli dat je primer izbora lokacije skladita metodom dimenzione analize:


Tabela. Izbor lokacije skladita metodom dimenzione analize

uticajni inilac relativni znaaj (Wi)

mera efekta (O)naziv lokacija (L1) lokacija (L2)

1. trokovi zemljita (000) 1 10.000 12.0002. trokovi objekata (000) 4 24.000 18.0003. odnos drutvene zajednice (poena) 2 P

3A 5

4. raspoloivost saobraaja (poena) 3 A 5

U 2

5. klimatski uslovi (poena) 4 Z 4

P 3

6. mogunost proirenja (poena) 3 U 2

Z 4


Za dati sluaj se dobija: ocena lokacije L1:

VL1=( 10.000)1 x (24.000)4 x (3)2 x (5)3 x (4)4 x (2)3 ocena lokacije L2:

VL2=(12.000)1 x (18.000)4 x (5)2 x (2)3 x (3)4 x (4)3 odnos vrednosti lokacija:

iz ega sledi da lokacija L2 za date uslove predstavlja povoljnije reenje.

U izboru lokacije skladita esto imamo vei broj potencijalnihlokacija, to ini problem izbora kompleksnijim i zahtevnijim za analizu.


Matematiko programiranje

Metoda teita

Metoda teita se zasniva na principu da udaljenost skladita predmeta rada od kup-ca treba da bude obrnuto proporcionalna koliini koju taj kupac troi u jedinici vre-mena (na primer dnevno). To znai da skladite onih predmeta rada koji se troe u veim koliinama treba da bude locirano blie kupcu, i obrnuto.

Osnova odreivanja lokacije skladita metodom trita jeste koordinantni sistem.

Za svakog potroaa (kupca) odreuju se koordinate x i y.


Odreivanje optimalne lokacije metodom teita

Odreivanje optimalne lokacije metodom teita se vri na sledei nain:1) Svi kupci se stavljaju u koordinantni sistem pa se meri udaljenost potroaa koji troe odgovarajue koliine predmeta rada (T1, T2...Tn) od ordinate (x1, x2...xn) i od apscise (y1, y2...yn)2) Udaljenost budueg skladita predmeta rada na apscisi izraunava se po formuli:

Pri emu je:Xj= udaljenost mesta potronje predmeta rada (ili kupca) na apsccisi, aTj = koliina potrebnih predmeta rada (materijala).


Udaljenost budueg skladita predmeta rada na ordinati izraunava se pomou sledee formule:

pri emu je Yj= udaljenost od mesta potronje predmeta rada (ili kupca) na ordinati.

Taka S, u kojoj se seku linije povuene iz Sx (paralelno sa ordinatom) i Sy (paralelno sa apscisom) predstavlja optimalnu lokaciju skladita predmeta rada.


Primer

Odrediti optimalnu lokaciju skladita ako kupci troe sledee koliine predmeta rada:- KupacA troi T1 = 15 tona,- Kupac B troi T2= 12 tona i - Kupac C troi T3= 6 tona materijala.Neka je, nadalje, udaljenost:- Kupac A na apscisi x1=6 km, a na ordinati y1= 16 km,- Kupac B na apscisi x2=8 km, a na ordinati y2= 14 km,- Kupac C na apscisi x3=10 km, a na ordinati y3= 6 km.

Prvo emo izraunati udaljenost budueg skladita na apscisi:


Zatim emo izraunati udaljenost budueg skladita na ordinati:

Budue skladite predmeta rada treba, znai, na naem koordinatnom sistemu da bude udaljeno od ordinate 7,4 i osi apscise 13,4 kilometara. Skladite locirano na ovom mestu e omoguiti minimiziranje trokova transporta predmeta rada.


2

4

6

8

10

12

14

16

2 4 6 8 10 x

y

SS

S

X

Y

A

B

C

Slika 4. Metoda teita


Primer Odreivanje lokacije metodom tona-kilometar

Poto metoda teita ne uzima u obzir udaljenost izmeu kupaca i skladita, pomou nje se dobija relativno neprecizan proraun poeljne lokacije. Za preciznije odreivanje lokacije koristi se metoda tona-kilpometar.

Odreivanje lokacije skladita po metodi tona-kilometar vri se na sledei nain: izmere se udaljenosti izmeu kupaca i lokacije skladita utvrene metodom teita. Izraunava se udaljenost budueg skladita na apcscisi pomou formule:


pri emu je: rj = izmerena udaljenost izmeu kupaca (ili proizvodnih pogona) i lokaci-je skladita odreene metodom teita. Udaljenost budueg skladita na ordinati izraunava se pomou formule:

Neka je, u prethodnom primeru, merenjem utvreno da udaljenost pojedinih ku-paca od prvobitno utvrene lokacije skladita iznosi: za kupca A r1=4km; za kupca r2=1km; zakupca C r3=7km.

Da bismo izraunali poziciju budueg skladita u koordinatnom sistemu, treba izraunati njegovu udaljenost na apscisi (Sx) i njegovu udaljenost na ordinati (Sy).


2

4

6

8

10

12

14

16

2 4 6 8 10 x

y

S

A

B

C

2

4

6

8

10

12

14

16

2 4 6 8 10 x

y

S2

A

B

C

S1

Slika 5. Metoda teita i metoda tona kilometar


Integrisani model za izbor lokacije skladita

FAZI

GIS

VKA

MILS

Viekriterijumsaka

analiza

Geografski

informacioni

sistem

Fazi logika

Model za izbor lokacije skladita

Slika 6. Osnovni okvir modela


POSLOVNI AMBIJENT

Baza

podataka

Fazi

Ekspertni

Sistem

Podaci

Viekriteri-

jumska

analiza

Geografski

informacioni

sistem

Prostorni sistem za podrku odluivanju

Slika 7. Arhitektura modela za izbor lokacije


Zbog kompleksnosti problema sa kojima se donosioci odluka suoavaju u potrazi za odgovarajuom lokacijom, predloen je izbor lokacije skladita u dva koraka:

Izbor ire (makro) lokacije. Gde se pod terminom ire lokacije podrazumeva teritorijalna celina - optina, grad;

Izbor ue (mikro) lokacije. Pod terminom ue lokacije podrazumeva se mesto (plac, parce-la) u podruju ire lokacije.

Predloeni pristup izbora lokacije skladita u dva koraka podrazumeva izbor ire lokacije a zatim izbor ue lokacije prozvodnog sistema upotrebom iste metodologije. Proces izbora lokacije podeljen je u pet glavnih faza: 1. Definisanje problema; 2. Definisanje kriterijuma; 3. Generisanje alternativa; 4. Analiza kriterijuma; 5. Ocenjivanje i rangiranje alternativa.


Izlazne

informacije

Definisanje

problema

Definisanje

kriterijuma

odluivanja

CILJEVI

POSLOVNI AMBIJENT

OPERACIONI PODACI

Odluka o

kriterijumima

odluivanja

Struktuiran problem

Formiranje

baze podataka

Skrininig

(Generisanje

alternativa)

Uticajni faktori

Ulazni podaci

Ulazni prostorni

podaci

Fazi analiza

kriterijuma

Izlazni prostorni

podaci

Standardizovani

kriterijumi

Izrada

kriterijumskih mapa

pogodnosti

Viekriterijumska

analiza

Izrada finalne

mape pogodnosti

Analiza

osetljivosti

Odluka nakon

analize osetljivosti

Standardizovani

kriterijumi

Mape

pogodnosti

Rezultati VKA

Rezultati

VKAFinalna mapa

pogodnosti

Rezultati

VKA

Predlog najpogodnije

lokacije

Ulazni podaci

(Indikatori)

I Faza

II Faza

III Faza

IV Faza

V Faza

DA

NE

DA

NE

Standardizovani

kriterijumi

Finalna mapa

pogodnosti

Kriterijumi odluivanja

Izlazne

informacije

Definisanje

problema

Definisanje

kriterijuma

odluivanja

CILJEVI

POSLOVNI AMBIJENT

OPERACIONI PODACI

Odluka o

kriterijumima

odluivanja

Struktuiran problem

Formiranje

baze podataka

Skrininig

(Generisanje

alternativa)

Uticajni faktori

Ulazni podaci

Ulazni prostorni

podaci

Fazi analiza

kriterijuma

Izlazni prostorni

podaci

Standardizovani

kriterijumi

Izrada

kriterijumskih mapa

pogodnosti

Viekriterijumska

analiza

Izrada finalne

mape pogodnosti

Analiza

osetljivosti

Odluka nakon


Standardizovani

kriterijumi

Mape

pogodnosti

Rezultati VKA

Rezultati

VKAFinalna mapa

pogodnosti

Rezultati

VKA


lokacije

Ulazni podaci

(Indikatori)

I Faza

II Faza

III Faza

IV Faza

V Faza

DA

NE

DA

NE

Standardizovani

kriterijumi

Finalna mapa

pogodnosti


Slika 8. Postupak izbora lokacije skladita


Izlazne

informacije

Definisanje

problema

Definisanje

kriterijuma

odluivanja

CILJEVI

POSLOVNI AMBIJENT

OPERACIONI PODACI

Odluka o

kriterijumima

odluivanja

Struktuiran problem

Formiranje

baze podataka

Skrininig

(Generisanje

alternativa)

Uticajni faktori

Ulazni podaci

Ulazni prostorni

podaci

Fazi analiza

kriterijuma

Izlazni prostorni

podaci

Standardizovani

kriterijumi

Izrada

kriterijumskih mapa

pogodnosti

Viekriterijumska

analiza

Izrada finalne

mape pogodnosti

Analiza

osetljivosti

Odluka nakon


Standardizovani

kriterijumi

Mape

pogodnosti

Rezultati VKA

Rezultati

VKAFinalna mapa

pogodnosti

Rezultati

VKA


lokacije

Ulazni podaci

(Indikatori)

I Faza

II Faza

III Faza

IV Faza

V Faza

DA

NE

DA

NE

Standardizovani

kriterijumi

Finalna mapa

pogodnosti


Izlazne

informacije

Definisanje

problema

Definisanje

kriterijuma

odluivanja

CILJEVI

POSLOVNI AMBIJENT

OPERACIONI PODACI

Odluka o

kriterijumima

odluivanja

Struktuiran problem

Formiranje

baze podataka

Skrininig

(Generisanje

alternativa)

Uticajni faktori

Ulazni podaci

Ulazni prostorni

podaci

Fazi analiza

kriterijuma

Izlazni prostorni

podaci

Standardizovani

kriterijumi

Izrada

kriterijumskih mapa

pogodnosti

Viekriterijumska

analiza

Izrada finalne

mape pogodnosti

Analiza

osetljivosti

Odluka nakon


Standardizovani

kriterijumi

Mape

pogodnosti

Rezultati VKA

Rezultati

VKAFinalna mapa

pogodnosti

Rezultati

VKA


lokacije

Ulazni podaci

(Indikatori)

I Faza

II Faza

III Faza

IV Faza

V Faza

DA

NE

DA

NE

Standardizovani

kriterijumi

Finalna mapa

pogodnosti



Definisanje problema

Svaki proces odluivanja poinje sa prepoznavanjem i definisanjem problema. U ovom ko-raku potrebno je identifikovati donosioce odluka i definisati glavne ciljeve. U izboru lokacije skladita potrebno je znati sve injenice vezane za stanje problema odnosno potreb-no je dobro strukturirati problem kako bi se kao takav mogao koristiti u prostornom sis-temu za podrku u odluivanju. Struktuiranje problema izbora lokacije skladita sastoji se od dekomponovanja kompleksnog problema odluivanja u seriju hijerarhija (Slika 70).

IZBOR LOKACIJESKLADITA

NIVO 1

NIVO 2ATRIBUT i ATRIBUT n

ATRIBUT 1 ATRIBUT 2 ATRIBUT 3

Slika 9. Dekomponovanje problema u seriju hijerarhija


Definisanje kriterijuma odluivanja

Definisanje kriterijuma odluivanja za izbor ire lokacije skladita

Kriterijumi za izbor ire lokacije skladitaK1 Dostupnost kvalitetne radne snageK2 Cena radne snageK3 Geografski poloaj optineK4 Saobraajna infrastruktura (drumski saobraaj)K5 Saobraajna infrastruktura (elezniki saobraaj)K6 Saobraajna infrastruktura (vodni saobraaj)K7 Saobraajna infrastruktura (vazduni saobraaj)K8 Dostupnost sirovina K9 Telekomunikaciona infrastrukturaK10 Reputacija i efikasnost lokalnih vlastiK11 Raspoloivost graevinskog zemljitaK12 Cena graevinskog zemljitaK13 ivotna sredinaK14 Komunalni trokoviK15 Smetaj


Definisanje kriterijuma odluivanja za izbor ue lokacije skladita

U tabeli prikazano je pet kriterijuma odluivanja za izbor ue skladita.

Kriterijumi za izbor ue lokacije skladita

K1 Infrastrukturna opremljenostK2 Povine za izgradnju K3 Urbanistiki usloviK4 OgranienjaK5 Vlasnitvo


Formiranje prostorne baze podataka

Formiranje baza podataka podrazumeva: prikupljanje podataka, analizu podataka, pripremu podataka i skladitenje podatakaProstrone baze podataka, osim tab-elarnih tipova podataka, poseduju i geometrijske podatke u obluku take, linije ili poligona. Tabelarne (atributske) podatke potrebno je povezati sa prostornim padacima u GIS okruenju (Slika 73).

Slika 10. Opcija Join (ArcMap)


Skrining lokacija

Skeniranje terena-skrining predstavlja izrazito znaajnu fazu u procesu izbora lokacije naroito u po-gledu generisnja alternativa.

Slika 11. Proces generisanja alternativa u procesu skrininga ire lokacije


Fazi analiza kriterijuma

Analiza kriterijma upotrebom fazi ekspertnih sistema predstavlja sutinsku prednost predloenog modela. Predloeni ekspertni sistem koristi skup fazi sistema zakljuivanja za interpretaciju, ocenjivanje i integraciju kvantitativnih i kvalitativnih vrednosti promenljivih u standardizovane vrednosti kriterijuma odluivanja (Slika 77). Fazi logika se primenjuje u sitemu za podrku u odluivanju za analizu kriterijuma odluivanja u interpretaciji vrednosti promenljivih i tretiranju nesigurnosti.

FAZIFIKACIJA

ZAKLJUIVANJE

Kvantitativne i/ili

kvalitativne

vrednosti

indikatora

Fazi skup

ulaznih promenljivih

Fazi skup

izlaznih promenljivih

PRAVILA

Standardizovane

vrednosti

kriterijuma

odluivananjaDEFAZIFIKACIJA

Slika 12. Fazi ekspertni sistem


Fazi analiza kriterijuma za izbor ire lokacije skladita

Fazi analiza kriterijuma dostupnost kvalitetne radne snage

U fazi analizi kriterijuma dostupnost kvalitetne radne snage korieni su sledei podaci (indikatori): broj nezaposlenih, raspoloiva radna snaga i struktura obrazovanosti radne snage (broj fakultetsko obrazo-vanih, broj sa visokom kolom, srednjom kolom, osnovnom kolom i manje), kao ulazne promenljive fazi sistema zakljuivanja (Slika 13).

Fakultet-i-VisaSkola

Srednja Skola

Osnovna Skola-i-Manje

Radna Snaga

Nezaposleni

OcenaDostupnostiKvalitetneRadneSnage

DostupnostKvalitetne

(mamdani)

RadneSnage

Slika 13. Fazi sistem zakljuivanja za kriterijum dostupnost kvaltitetne radne snage


0

0.5

1

VeomaMaliBroj MaliBroj ProsecanBoroj VelikiBroj VeomaVelikiBroj

0 5 10 15 20 25 30

40 45 50 55 60 65

0

0.5

1

VeomaMaliBroj MaliBroj ProsecanBroj VelikiBroj VeomaVelikiBroj

20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220

0

0.5

1

VeomaMaliBroj MaliBroj ProsecanBrojVelikiBroj VeomaVelikiBroj

0 5 10 15 20 25 30

0

0.5

1

input variable "Nezaposleni"

VeomaMaliBroj MaliBroj ProsecanBroj VelikiBroj VeomaVelikiBroj

Slika 14. Pripadajue funkcije za ulaznu promenljivu fakultet i visoka kola

Slika 15. Pripadajue funkcije za ulaznu promenljivu srednja kola

Slika 16. Pripadajue funkcije za ulaznu promenljivu osnovna kola i manje

Slika 17. Pripadajue funkcije za ulaznu promenljivu radna snaga

Slika 18. Pripadajue funkcije za ulaznu promenljivu nezaposleni

20 25 30 35 40 45 50 55

0

0.5

1

input variable "OsnovnaSkola-i-Manje"

VeomaMaliBroj MaliBroj PrihvatljivBroj VelikiBroj VeomaVelikiBroj


Pravila i relacije za kriterijum dostupnost kvaltitetne radne snage1. If (Fakultet-i-VisaSkola is VeomaVelikiBroj) or (SrednjaSkola is VeomaVelikiBroj) or (OsnovnaSkola-i-Ma-

nje is not VeomaVelikiBroj) or (RadnaSnaga is VeomaVelikiBroj) or (Nezaposleni is VeomaVelikiBroj) then (OcenaDostupnostiKvalitetneRadneSnage is Odlicna)

2. If (Fakultet-i-VisaSkola is VeomaVelikiBroj) or (SrednjaSkola is VeomaVelikiBroj) or (OsnovnaSkola-i-Ma-nje is not VelikiBroj) or (RadnaSnaga is VeomaVelikiBroj) or (Nezaposleni is VeomaVelikiBroj) then (Oce-naDostupnostiKvalitetneRadneSnage is Odlicna)

3. If (Fakultet-i-VisaSkola is VeomaVelikiBroj) or (SrednjaSkola is VeomaVelikiBroj) or (OsnovnaSkola-i-Ma-nje is not PrihvatljivBroj) or (RadnaSnaga is VeomaVelikiBroj) or (Nezaposleni is VeomaVelikiBroj) then (OcenaDostupnostiKvalitetneRadneSnage is Odlicna)

4. If (Fakultet-i-VisaSkola is VeomaVelikiBroj) or (SrednjaSkola is VeomaVelikiBroj) or (OsnovnaSkola-i-Manje is VeomaMaliBroj) or (RadnaSnaga is VeomaVelikiBroj) or(Nezaposleni is VeomaVelikiBroj) then (OcenaDostu-pnostiKvalitetneRadneSnage is Odlicna)

5. If (Fakultet-i-VisaSkola is VelikiBroj) or (SrednjaSkola is VelikiBroj) or (OsnovnaSkola-i-Manje is Mali-Broj) or (RadnaSnaga is VelikiBroj) or (Nezaposleni is VelikiBroj) then (OcenaDostupnostiKvalitetneRad-neSnage is VrloDobra)

6. If (Fakultet-i-VisaSkola is ProsecanBoroj) or (SrednjaSkola is ProsecanBroj) or (OsnovnaSkola-i-Manje is Pri-hvatljivBroj) or (RadnaSnaga is ProsecanBroj) or (Nezaposleni is ProsecanBroj) then (OcenaDostupnostiKva-litetneRadneSnage is Dobra)

7. If (Fakultet-i-VisaSkola is MaliBroj) or (SrednjaSkola is MaliBroj) or (OsnovnaSkola-i-Manje is Veliki-Broj) or (RadnaSnaga is MaliBroj) or (Nezaposleni is MaliBroj) then (OcenaDostupnostiKvalitetneRadneSnage is Losa)

8. If (Fakultet-i-VisaSkola is VeomaMaliBroj) or (SrednjaSkola is VeomaMaliBroj) or (OsnovnaSkola-i-Manje is VeomaVelikiBroj) or (RadnaSnaga is VeomaMaliBroj) or (Nezaposleni is VeomaMaliBroj) then (OcenaDostu-pnostiKvalitetneRadneSnage is VeomaLosa)


Na slici 19 moe se videti nelinearna funkcija u trodimenzionalnom prostoru na primeru dve promen-ljive i izlazne ocene, na osnovu definisanih pripadajuih funkcija i IF-THEN pravila za kriterijum dostupnost kvalitetne radne snage.

Slika 19. Nelinearna funkcija za kriterijum dostupnost kvalitetne radne snage


Izrada kriterijumskih mapa pogodnosti

Slika 20. Vektorska mapa pogodnsoti Slika 21. Rasterska mapa pogodnsoti


Viekriterijumska analiza

Predloeni model viekriterijumske analize podeljen je u etiri faze:

1. Odreivanje teinskih vrednosti kriterijuma;

2. Odreivanje konzistentnosti teinskih vrednosti kriterijuma;

3. Definisanje pravila odluivanja (izbor viekriterijumske metode odluivanja) i

4. Ocenjivanje i rangiranje alternativa (lokacija).


Izrade finalna mape pogodnosti

Slika 22. Primer finalne mape pogodnosti za iru lokaciju


Analiza osetljivosti

Problem svih metoda viekriterijumskih analiza ogleda se u izraenoj subjektivnosti pri odre-ivanju teina kriterijuma. Kako bi se problem subjektivnosti analizirao potrebno je uraditi analizu osteljivosti nakon viekriterijumske analize.

Predloena analiza osetljivosti teina kriterijuma, realizuje se tako to se postojeim vrednosti-ma teina kriterijuma nasumino dodaje i oduzima 5% vrednosti:

w1=x . 0,95; w2=x .1,05 (25)

w1=x .1,05; w2=x .0,95 (26)

Predlog najpogodnije lokacije

Na osnovu svih sprovedenih analiza u izboru lokacije sladita u zadnjem koraku modela predlae se najpogodnija loakcija za iru odnosno uu lokaciju skladita. Izabrana lokacija pred-stavlja se u prostornom okruenju zajedno sa elementima koji se nalaze u neposrednoj blizini.

lokacija skladi ta

Documents