ljupka-pravo osiguranja predavanja kompletna

7/22/2019 Ljupka-pravo Osiguranja Predavanja Kompletna

http://slidepdf.com/reader/full/ljupka-pravo-osiguranja-predavanja-kompletna 1/209

OSIGURANJEDoc. dr Ljupka Petrevska

e-mail: [email protected]

mailto:[email protected]





Posebni uslovi

• O njima se učesnici u ugovoru sporazumevaju

• To su ugovorne odredbe gde se dodatno

ureĎuju odnosi izmeĎu osiguranika i osiguravača • Njima se poboljšava osiguravajuća zaštita

• Sadrţani su u odeljcima polise osiguranja

• Merodavniji su od opštih uslova a uštampaneodredbe u polisi merodavnije su od posebnihuslova



Tarife osiguranja

• Tarifa premije osiguranja je u stvaricenovnik premije

• Tarifiranje – zasnovano je na vrednovanjurizika. Obuhvata razvrstavanje rizika upojedine grupe

• Primenjuje odgovarajuće premijske stopeda bi se iskazala premija osiguranja



Tarifna grupa

• Osnov za utvrĎivanje premijske stope

• Polazi od razreda opasnosti kome pripada

predmet osiguranja• Odgovara meri izloţenosti rizicima• Zavisi od vrste osiguranja



Pojam osiguranja

• Institucija koja ekonomski obezbeĎujezainteresovana lica (osiguranike) od

nastalih šteta do kojih dolazi nastankomosiguranog slučaja



Funkcija osiguranja

• Zaštita imovine i lica – primarna

• Sekundarne funkcije:

• Finansijska

• Socijalna

• Cilj osiguranja usko povezan sa funkcijom



Aktuelno stanje osiguranjau svetu i kod nas

• Raspolaţe znatnim finansijskim sredstvima koja imajuobeleţja posebnog kapitala

• Deo akumulacije iz osiguranja se usmerava u banke,kupovinu akcija, deonica i obveznica

• Premija osiguranja na svetskom nivou iznosi oko 3.430milijardi dolara u 2005.g što je za 2,5% više nego u2004.g

• Ţivotna osiguranja iznose 1.980 milijalrdi $ a neţivotna1.450 milijardi $

• Najviši obim premije imaju SAD i iznosi 865mil. $ zatimJapan 505 mil. $, V.Britanija 237 mil. $, Nemačka 123mil. $ itd.



• U Evropi ostavrena premija u 2005. iznosi 1.250milijardi $ (rast od 4,5% u odnosu na 2004.g)

• U 2007.g se očekuje porast premije osiguranjado 5% u Evropi a u SAD do 1,5%

• Globalizacija nije zaobišla ni osiguranje, naprotivstvaraju se kroz prostornu disperziju rizika

ogromne finansijske i moćne osiguravajućekompanije (Aegon, AGF, Allijans, Axa, i td.) ovopotkrepljuje i činjenica da 40 vodećihosiguravača u ţivotnom osiguranju čine 56%

svetskog trţišta • U reosiguranju 10 vodećih reosiguravača čini

60% svetske premije reosiguranja



Zemlje istočne Evrope

• Sve više privlače globalna osiguravajuća društva što se javlja kaoposledica liberalizacije demonopolizacije i privatizacije nacionalnihtrţišta, kao i sprovoĎenje ek. i polit. reformi

• Tokom 90-tih godina dominirali su osiguranje motornih vozila ,

imovinska osiguranja• Ulaskom velikih osiguravača ukida se monopol drţavnihosiguravajućih društava, menja se struktura poslova osiguranja ukorist komercijalnog i ţivotnog osiguranja

• Velika osiguravajuća društva sa sobom donose nova znanja, sveţkapital, sofisticirane proizvode osiguranja, marketinške standarde iekspertizu potrebnu za povećanje kapaciteta velikih rizika i njihovprihvat u osiguravajuće pokriće



• Rast DBP u zemljama Ist.Evr. Iznosio je u2005.g 5,3%, a premija osiguranja je

činila 12,5% ukupne svetske premije

• U budućem periodu moţe se očekivati daljirast kako privrede tako i premije (ţivotnihi neţivotnih osiguranja)



Zemlje bivše (ex) Jugoslavije

• Slovenija – članica EU, na 47 mestu u svetu saostvarenom premijom osiguranja u iznosu od 1.930miliona $ (porast ţivotnih osiguranja u 2006. iznosio je16,3% a neţivotnih 9,3%)

• U Sloveniji posluje ukupno 43 osiguravajuća društva(dva reosiguravača, 12 ţivotnih osiguravača, 13neţiv.osig., i 16 društava koji se bave i ţiv. i neţiv. osig.

• Dominiraju osig.dr.sa većinskim domaćim kapitalom,Triglav ima trţišno učešće od 38% a prvih petosiguravajućih društava preko 86%

• Struktura portfelja : 31,3% ţivotna osig., 9,3%osig.imovine, 9,7% AK i 5,9% osiguranje od nezgode



• Hrvatska – na 54 mestu u svetu sa ostvarenih1.250 miliona $

•Kod nje postoje 22 osig.društva od čega dvareosiguravača, 4 ţivotna osiguravača, 5neţiv.osiguravača i 11 koji se bave i jednim idrugim

• 12 osiguravača je u stranom većinskom

vlasništvu • Domaće Croacija učestvuje sa 36% ukupnepremije osiguranja a prvih pet osiguravača drţi70% portfelja

• Struktura portfelja: ţivotno osiguranje 26,6%, AK 11,6%, imovinska osig. 14,2%, nezgoda6,1% itd.



• BiH – posluje 25 društava od čega jednoreosiguravajuće, 3 ţivotna, 14 neţivotnih i 7 društavakoje se bave i ţivotnim i neţivotnim osiguranjem

• Dominira većinsko domaće vlasništvo ali 10 kompanija jeu stranom vlasništvu • Prvih pet osiguravača drţi 42% trţišta a dominantno je

Sarajevo osiguranje• Republika Srpska – neţivotno osiguranje beleţi pad a

rast ţivotnog osiguranja iznosi 61% • Crna Gora – posluje 13 društava od čega jednoreosiguravajuće, 3 ţivotna, 4 neţivotna i 5 koji se bave iţivotnim i neţivotnim osig.

• Trţište osiguranja je visoko skoncentrisano jer su 3

vodeća osiguravača u 2006. imala 98% trţišta a vodećiLovćen oko 74% • Najveći porast beleţe ţivotna osiguranja sa preko 55%,

a ukupna premija u odnosu na 2005. je porasla za 20%



• Srbija• Novi Zakon o osiguranju iz 2004.( povećan cenzus, 13

miliona € za sve vrste osiguranja - 4 za Ţ; 4,5 za NEŢ;4,5 za REOS), NBS nadzor

• Povećano interesovanje stranih osiguravajućih kuća zaulazak na trţište osiguranja u Srbiji, bilo kroz greenfieldinvesticije bilo kroz kupovinu osig.druš.

• U 2005.g Srbija je bila na 67 mestu u svetu sa ostvarnih

521 milion $ premije što je za 7,5% više nego u 2004.g • U 2006. imamo rast BDP od 5,8% što je uticalo na rast

premije po stanovniku sa 38 € na 65 € • Premija neţivotnih osiguranja iznosi 90,6% a ţivotnih

9,4%

• U 2006. postojalo je 17 društava, od čega 14osiguravača 2 reosiguravača i DDOR NOVI SAD kojiobavljao i jedne i druge poslove



• Jedna osiguravajuća kompanija je u većinskomdrţavnom vlasništvu, Dunav 95% Prvih pet

osiguravajućih kuća drţi 84,2% trţišnog učešća(Dunav – 159,9milona € i 34,2% učešća; DDOR – 136miliona € i 29,1% učešća; Delta Generali55,1milion € i 11,8%; Wiener Stadishe29,6miliona € i 6,3% i Uniqa sa 13,1milion € i

učešćeem sa 2,8% • U toku 2006.g tri strane kompanije postale suvećinski vlasnici: Triglav preuzeo Kopaonik, SavaPolis, a Uniqa Zepter

• Merkur osiguranje, - ţivotna osiguranja• Basler osiguranja, -osiguranje odgovornosti izdelatnosti, posebno medicinske struke



Nova trţišta osiguranja• Kina , Indija, Rusija, Meksiko, Muslimanske

zemlje(šerijatski zakoni) • Selenje reosiguravajućih društava na Bermudska ostrva • KINA – 7 po veličini ekonomija u svetu s aprosečnim

desetogodišnjim privrednim rastom od 8,9%, 1,3milijarde ljudi i premija Kine iznosi 52,1 milijarde $,

odnosno 3,26% njenog bruto DBP• Procena je da će premija osiguranja u Kini u 2008. gdostići 120 miliajrdi $

• Muslimanske zemlje – pojava osiguranja ireosiguranja sa islamskom komponentom tkzv Takaful i

Re-takaful (Malezija, Susan i Srednji istok). Takaful jereč arapskog porekla i znači meĎusobno garantovanje.Karakteristični su po tome što nema provizija osiguranjai reosiguranja, ne posluju na komercijalnim princiupimaveć na principima socijalne solidarnosti i kooperacije upruţanju usluga osiguranja i reosiguranja što je u skladusa Šerijatskim zakonima



• Bermudska ostrva – imaju vodeću ulogu u svetuindustrije osiguranja i reosiguranja

• Industrija osiguranja kod njih čini 1/3 njihovog BDP • Povoljni poreski tretmani (ne postoje porez na prihod, nakapitalne dobitke, na dodatu vrednost, na imovinu, itd.)

• Povoljni regulatorni uslovi, pojednostavljena birokratija(kompanija se moţe osnovati za nedelju dana, dok je naprimer u SAD potrebno godinu dana samo za promenuimena firme)

• Politička stabilnost, obrazovana radna snaga i stabilnavaluta

• U 2004.g trţište reosiguranja na Bermudskim ostrvimapremašilo je Londonsko trţište reosiguranja



• Gustina osiguranja (premija postanovniku) najviša je u Švajcarskoj 4.150

$, zatim u Japanu 3.970 $• Kod nas iznosi svega nekoliko desetina

dolara (65 €)

• U Hrvatskoj 150 eura a u Sloveniji 500eura

• Trţište osiguranja u nas nerazvijeno

• Sektor osiguranja učestvuje u ukupnomfinansijskom sektoru sa svega 7%

• Premija osiguranja učestvuje sa 2 %



Aktuelno stanje osiguranja ţivota u svetu i kod nas

• Učešće osiguranja ţivota u ukupnoj premijiosiguranja na svetskom nivou iznosi oko

65 %• Kod nas sa 1,2 % u 2002. godini poraslo je na 7,7 % u 2004., a 9,4% u 2006.g

• Veoma značajan pokretač ekonomskograsta



Definicija osiguranja

• Osiguranje obezbeĎuje ekonomsku zaštituosiguranicima (pravnim i fizičkim licima)

od štetnih dejstava i poremećaja do kojihdolazi nastankom osiguranog slučaja iliostvarenjem osiguranog rizika



Mehanizam osiguranja

• Elementi osiguranja:

• rizik, premija i šteta

• tehnička organizacija osiguranja-zasnovana na naučnoj bazi, teorijiverovatnoće i zakonu velikih

brojeva.Zadatak joj je da ostvariravnoteţu osiguravajućeg fonda



Rizik

• Osnovni činilac i pretpostavka osiguranja• Mogućnost nastanka štetnog dogaĎaja• Obaveza osiguravača da naknadi štetu u skladu sa

polisom• Da bi postojao rizik mora biti:• moguć, neizvestan, slučajan, u budućnosti i dopušten • Na veličinu rizika utiče veći broj činilaca : vrsta opasnosti

(poţar,poplava, i td.), vrednost predmeta osiguranja,

fizičko-tehnička obeleţja, duţina trajanja osiguranja,mesto na kojem se nalazi predmet osiguranja, i td.• Što je rizik veći i premija će biti veća



Premija osiguranja

• Cena osiguranja i cena rizika

Deli se na :

• funkcionalnu: tehnička premijasredstva za preventivu

• Reţijski dodatak

• Tehničke rezerve( prenosne premije,rezervisane štete, matematička rezerva,rezerve za izravnavanje rizika



Polisa osiguranja

• Najvaţniji dokument• Isprava kojom se potvrĎuje da je sklopljen

ugovor o osiguranju• Ona je forma a ne ugovor

• Elementi : ugovorne strane, predmet,

rizik, trajanje osiguranja, svota osiguranja,premija, datum, bonus ili malus i potpisiugovornih strana



Malus

• Doplatak

• Zaračunava se onim osiguranicima koji su

u posmatranom periodu imali odreĎenibroj šteta



Tehnički rezultat

• Odnos izmeĎu likvidiranih šteta i tehničke premije• Pozitivan

• Negativan

• Primena bonusa ili malusa• Prati se sa više aspekata a najčeće se iskazuje po

granama osiguranja

• Bitan je i za osiguranika (da prilikom zaključenja izabere

optimalno osiguravajuće pokriće, bonus ili malus) i zaosiguravača (dugoročno posmatrano ne moţe da poslujesa negativnim tehničkim rezultatom, a na osnovu njegadefiniše i svoju poslovnu politiku)



• Merodavni tehnički rezultat odnos izmeĎumerodavnih šteta i merodavne tehničke premijepomnoţeneo sa 100

• Merodavne štete – saberu se iznosi rezerisanihšteta prenetih iz predhodne godine i iznosiprijavljenih i likvidiranih šteta u tekućoj godini,koje su rezervisane na kraju godine

• Merodavna tehnička premija – sabere seprenosna premija iz predhodne godine ifakturisana premija u tekućoj i od toga oduzmeprenosna premija koja se na kraju tekuće godineprenosi u anrednu godinu



Osigurani slučaj • Definiše se kao budući, neizvestan i nezavistan od volje

ugovarača osiguranja dogaĎaj• Logika postojanja osiguranja jeste nastupanjeosiguranog slučaja

• Nastupanjem osiguranog slučaja osiguravač isplaćuještetu ili naknadu ili svotu odreĎenu ugovorom osiguranja

u roku od 15 dana. Štete mogu biti totalne i delimične • Suma osiguranja – iznos definisan u Zakonu ili u polisii predstavlja gornju granicu obaveze osiguravačaprilikom naknade štete, odnosno predstavlja iznos nakoju je neka stvar ili imovinski interes osiguran

• Osigurana suma – izraz koji se upotrebljava uosiguranju lica gde se osigurani slučaj ostvaruje kadadoĎe do gubitka zdravlja odnosno ţivota. Njena visina jeodvojena od stvarno pretrpljene štet čiji se iznos nemoţe precizno ni utvrditi s obzirom da je štetea nastalana licu a ne na imovini



Franšiza

• Iznos koji se u slučaju nastanka štete odbija uodreĎenom procentu

• Uglavnom se ostavlja na volju osiguraniku

• Ako je primenjena franšiza premijska stopa i premija suniţe

• Osiguravač se oslobaĎa mnogo malih šteta• Franšiza se ne predpostavlja već se mora ugovoriti i

predstavlja stimulativni instrument zaštite imovine

• Postoji integralna franšiza (osiguranik učestvuje ušteti samo do odreĎenog ugovorenog apsolutnog iznosa,odbitna franšiza (osiguravač učestvuje u naknadisamo ako je šteta prešla odreĎeni apsolutni iznos i tosamo za taj deo i proporcionalna franšiza (osiguravačučestvuje uvek u odreĎenom procentu u šteti)



Razvoj osiguranja

• Razvoj osiguranja u svetu

• Razvoj osiguranja u Srbiji

• Zakon o osiguranju iz 2004.



RAZVOJ OSIGURANJA

• Začeci osiguranja: • Prvobitna zajednica

• Robovlasništvo (prvi počeci vezani za prevoz itrgovinu robe)

• Ostrvo Rodos, drevni Rim

• Prvi pisani tragovi vezuju se za Italiju,Lombardiju i XIV vek

• Nastanak savremenog osiguranja(kapitalizam,kraj XVII veka)



• Lojd, 1688.god., nikada se nije

neposredno bavio osiguranjem, većpredstavlja trţište

• XIX vek moćna finansijska grana privrede

• Razvoj osiguranja u Srbiji:• IzmeĎu dva svetska rata, glavna delatnost je bilo osiguranje ţivota

• Koncesijski sistem (28 kuća koje su sebavile osiguranjem uz dozvole uoči IIsvetskog rata



• DOZ 1947.g (centralističko rukovoĎenje,mnogo više obaveznih osiguranja negodanas, i td.)

• 1962.g stvaraju se osiguravajući zavodiOZ, 128 zavoda je bilo 1966.g

• 1976. ZOIL-i

• 1990.g DDOR NOVI SAD

• 1999.g Zakon o izmenama Zakona oosiguranju imovine i lica



Novi Zakon o osiguranju iz2004.g

• Pooštravanje uslova za osnivanjeosiguranja

• Povećanje cenzusa • Razdvajanje svih grana na ţivotna i

neţivotna osiguranja

• Zaštita interesa akcionara i deoničara • Posredovanje i zastupanje

• Nadzor nad poslovanjem

Č



PRIVREDNI ZNAČAJOSIGURANJA

• Raspolaţe znatnim kvalitetnim finansijskimsredstvima

• Premija svetskog osiguranja na kraju2006.g iznosi 3.500 milijardi dolara

• Premija pojedinih zemalja

• Premija po stanovniku• Učešće ţivotnih osiguranja u ukupnim

osiguranjima (u svetu i kod nas)



ŢIVOTNA OSIGURANJA

• Osiguranje ţivota

• Rentno osiguranje

• Dopunsko osiguranje uz osig. ţivota. • Dobrovoljno penzijsko osiguranje

• Druge vrste ţivotnih osiguranja



NE ŢIVOTNA OSIGURANJA

• Osig. od posledica nezgode

• Dobrovoljno zdravstveno osig.

• Osiguranje motornih vozila

• Os. Imov. od poţara i dr. opas. • Ost.osig. imovine

• Osig. od odgov. zbog upot. mot.vozila

• Osig. od opšte odg. za štetu



OSIGURANJE INDUSTRIJE

• Osiguranje mašina od loma i nekih drugihopasnosti,

• Osiguranje objekata u izgradnji,• Osiguranje objekata u montaţi, • Osiguranje od opasnosti i prekida rada

usled poţara i nekih drugih opasnosti, • Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti,

• Osiguranje filmskih preduzeća,



• Osiguranje uskladištenja robe uhladnjačama,

• Osiguranje imovine u jamama rudnika sapodzemnom eksploatacijom,

• Osiguranje gradjevinskih objekata, opremena ugovorenu vrednost,

• Kombinovano osiguranje elektronskihračunara,procesora i sličnih uredjaja.



• Osiguranje zaliha na flotantnoj osnovi odopasnosti poţara i nekih drugih opasnosti, • Osiguranje imovine elektroprivrednih

preduzeća,

• Osiguranje imovine sa promenljivomsumom osiguranja,

• Garancijsko osiguranje (odgovornost za

greške na stvarima).



Osiguranje mašina od loma inekih drugih opasnosti

• Predmet osiguranja:

• Mašine,

• Mašinski uredjaji, • Električni uredjaji • Električni uredjaji i njihovo punjenje,

• Aparati,• Instalacije, zajedno sa postoljem,leţištem itemeljom.



• Ako se posebno ugovori predmet osiguranjamogu biti :

• Dalekovodi

•Kablovski vodovi visokog napona

• Cevovodi (naftovodi,toplovodi i gasovodi)

• Vodna i kanalizaciona mreţa

• Instalacije centralnog grejanja

• Metalni silosi,bageri,trake,lanci itd.



• Ugovorom o osiguranju mogu biti

obuhvaćene sve mašine (grupno ilipojedinačno) uz napomenu da suosigurane samo one koje su naznačene u

polisi,• Osigurane su: na mestu, u radu, u najmu,

na sajmovima, pri demontiranju i

remontovanju i premeštanju na drugomesto.



U osiguranje se uz doplatak na premijumogu uključiti:

• Troškovi za prekovremene radove, • Amortizacija (tehničko i ekonomsko

rabaćenje) kod delimičnih šteta, • Otkup franšize , • Istraţne erupcije,

• Troškovi za zemljane radove,uključivanjeasfaltiranje i td.



Osnovno pravilo je da se premija osiguranjaovde odredjuje prema:

• Teţini rizika , • Obimu pokrića,

• Vrsti predmeta osiguranja ,• Sumi osiguranja ,

• Trajanju osiguranja.

• Izuzetno značajno utvrdjivanje bonusa imalusa .



• Posebne pogodnosti koje daju osiguravačivezane su za doplatak za otkup

amortizacije kod delimičnih šteta. • Ako se ugovara za sve mašine doplatakiznosi do 70%

• Za pojedine mašine 80%



Osigurane opasnosti

• Osnovne opasnosti:

• Poţar i udar groma,• Ekslozija,

• Oluja,

• Grad,

• Manifestacije i demonstracije,

• Izlivanje vode,• Mraz,sneg,led, sneţne lavine,kiše,odronjavanje i

sleganje tla,



Dopunske opasnosti

• Poplave i buice,visoke vode i podzemne vode,

• Klizanje tla,

• Odgovornost iz delatnosti izvodjačagradjevinskih radova,

• Ugovorne odgovornosti izvodjača u garantnomroku,

• Osiguravač nije obavezan da isplati štetu nastaluod nuklearne reakcije.



• Osiguranje moţe zaključiti investitor iliizvodjač radova, • Osiguraniku se uz štetu priznaju i troškovi

raščišćavanja i rušenja (3% od vrednostiosiguranih stvari),

• U slučaju da je osiguranik zaključio i drugaosiguranja isplate štete se vrše pod timosiguranjem – fakultativnost isplate.



Osiguranje objekata u montaţi T VIII

• Predmet osiguranja:

• Metalne konstrukcije sa ili bez mašinske ili

elektro opreme,• Mašine, mašinska i elektro opremaistalacije i aparati,

• Postolja i temelji ukoliko nisu uključeni uvrednost mašine,

• Montaţna oprema,



Osigurane opasnosti

• Isto kao kod T VII

Osiguranje opasnosti od prekida rada usled



Osiguranje opasnosti od prekida rada usledpoţara i drugih opasnosti (šomaţnoosiguranje)

• Potiče od francuske reči chomage- zastojmirovanje tj.prekid proizvodnje,

•Zaključuje se kao dopunsko osiguranje kod istogosiguravača gde su već osigurani osnovna i nenovčana obrtna sredstva od poţara,

• Ako prestane da vaţi ugovor o osnovnom

(poţarnom)osiguranju prestaje i ugovor ošomaţnom osiguranju,



PREDMET OSIGURANJA

• Imovinski interes osiguranika kao što je: • Dohodak,

• Bruto dobit,• Odredjeni troškovi poslovanja osiguranika

koji su fiksnog karaktera,



Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti

• Predmet osiguranja

• Zakonska odgovornost osiguranika zaprouzrokovanu štetu usled smrti,povrede tela ilizdravlja, odnosno oštećenje ili uništenje stvaritrećeg lica,

• Ovim osiguranjem je pokrivena odgovornost za

štetu ako je ona nastala iz delatnostiosiguranika, ili iz posedovanja stvari ili izpravnog odnosa.



• Ovo osiguranje je izvanredno razvijeno naZapadu,

• Kod ovog osiguranja osiguravač odgovara zaštetu samo ako oštećeno lice zahteva njegovunaknadu,

• Pojavljuju se: osiguravač, osiguranik tj.ugovarač

osiguranja i oštećeni, • U pitanju je osiguranje od gradjanskeodgovornosti.



• Pored obaveze da isplati naknadu izosiguranja osiguravač je duţan da naknadi

sve troškove parničnog postupka, • Osnov za izračunavanje premije moţe biti: • Godišnji iznos neto plate,honorara,

ukupnog prihoda ili prihoda iz delatnosti itd.,



• Osiguranje od odgovornosti iz delatnostimoţe se zaključiti na jednu od sledećih

kombinacija suma osiguranja:• Kombinovano za lica i stvari,

• Zajednička suma za lica i stvari,

• Suma za lica,• Suma za stvari.



d



Predmet osiguranja

• Proizvod na koji je osiguranik daogaranciju odnosno za koji postoji njegova

odgovornost nakon što je predmetisporučio,odnosno predao montaţniobjekat,

• Mašine i mašinski uredjaji , • Ţelezne i čelične konstrukcije, • Spoljne cevovode i kablove pod

površinom



O i j fil kih d ć



Osiguranje filmskih preduzeća T XII

• Osiguranje negativa i pozitiva filma,

• Osiguranje od opasnosti obustave izrade

filma,• Osiguranje filmskih aparata,

• Osiguranje filmskih rekvizita,

• Osiguranje od odgovornosti preduzeća zaproizvodnju filmova.

O i j č i lič ih



Osiguranje računara procesora i sličnihuredjaja T XVII

• Predmet osiguranja: elektronskiračunari,pomoćni aparati, klima i

energetski uredjaji, instalacije i procesnielektronski računari, • Uz posebne ugovore predmet osiguranja

mogu biti magnetne trake i diskovi,



Osigurane opasnosti

• Poţar i udar groma• Eksplozije,

• Vode i pare,• Grad,

• Pad letelice,

• Manifestacije i demonstracije,

• Klizanje i odronjavanje tla,

• Provalne kradje i lom mašine.

O i j kl dišt j b



Osiguranje uskladištenja robe uhladnjačama

• Predmet osiguranja

• Svi predmeti navedeni u polisi smešteni u

svrhu skladištenja u prostorije za hladjenjeili smrzavanje (komore,odnosno tuneli zasmrzavanja),

• Osigurane opasnosti: osnovne i dopunske

(poplave i buice, isticanje uskladištenetečnosti –lekaţa).

O i j t i d i i



Osiguranje stvari u rudnicima sapodzemnom eksploatacijom T XVI

• Predmet osiguranja: jamskeprostorije,komore crpnih stanica i

kompresora,navozišta i skladišta, jamskepodgrade i oprema,

• Osigurane opasnosti:osnovni rizici (poţar i

zemljotres),dopunski rizici (završavanje iendogeni jamski poţar).



O i j dj i kih bj k t i



Osiguranje gradjevinskih objekata i opremena ugovorenu vrednost

• Dobija sve više na značaju, • Osiguranik sam opredeljuje vrednost svoje

imovine,• Veoma praktično u uslovima inflacije i

hiper inflacije,

• Zaključuju ga samo ona pravna lica kojapropisno vode svoja knjigovodstva,



• Mesečno plaćanje premije se uvećava zaodredjeni koeficijent (promenama cena namalo),

• Minimalna vrednost za obračun premije jeknjigovodstvena nabavna vrednost,

• Novo izgradjeni objekti i kapaciteti se

preuzimaju u osiguranje po sadašnjojvrednosti.

Osiguranje zaliha na flotantnoj osnovi od



Osiguranje zaliha na flotantnoj osnovi odopasnosti poţara i nekih drugih opasnosti

• Odnosi se na osiguranje ne novčanihobrtnih sredstava, tj.zaliha,

•Pravna lica moraju da vode propisnoknjigovodstvo,

• Zalihe (sirovine,rezervni delovi, sitaninventar, investicioni materijal,gotovi

proizvodi,proizvodnja u toku,trgovačkaroba),



• Osnovica za obračun premije je prosečnamesečna ili kvartalna vrednost osiguranih

zaliha za period od godinu dana,• To je ujedno i maksimalna obavezaosiguravača.

Osiguranje imovine sa promenljivom sumom



Osiguranje imovine sa promenljivom sumomosiguranja

• Ovaj vid osiguranja značajan uslovimainflacije,jer omogućava plaćanje dodatnepremije i uvećanje sume osiguranja,

• Ugovorene sume u polisi se odnose naprvi mesec trajanja osiguranja a svakognarednog meseca se lančano povećavaju

za ugovoreni procenat,• To podrazumeva plaćanje dodatnepremije.



OSIGURANJE CIVILA



• Prihvaćen naziv u praksi da bi serazlikovalo od grupe osiguranjaindustrije.Obuhvata:

• Osiguranje od opasnosti poţara i nekihdrugih opasnosti (civil industrija)

• Osiguranje od opasnosti poţarne kradje irazbojništva

• Osiguranje stakla od loma .



• Osiguranje sportskih umetničkih i sličnihpriredbi za slučaj atmosferskih padavina,

• Osiguranje stvari izlagača na sajmovima, • Osiguranje domaćinstva.

Osiguranje od poţara i nekih drugih



Osiguranje od poţara i nekih drugihopasnosti (civil i industrija) T I

• Pruţa pokriće imovine onim stvarima kojenisu u sastavu industrijskih,zanatskih i

usluţnih organizacija, • To su sredstva ostalih pravnih lica,poljoprivrednih gazdinstava i ostalaimovina gradjana i gradjanskih pravnihlica.

Predmet osiguranja



Poljoprivredna gazdinstva,samohodne radnemašine traktori i prikolice. Roba i zalihe u trgovinskim i ugostiteljskimorganizacijama.

Zgrade i nameštaji Sajmovi,muzeji ,pozorišta,bioskopi. Zalihe drva i uglja

Šume,srušena stablaNiskogradnja,ţelezničke

Pruge,brane,mostovi i td.



Osigurane opasnosti

• Vaţe iste odredbe kao i za grupuosiguranja industrije,

• Radi se samo o različitim nosiocima ipredmetu osiguranja ali su uslovi zaosiguranje poţara i nekih drugih opasnostiisti,



• Nekoliko osnovnih pravila kod ove vrsteosiguranja:

• U slučaju uništenja ili nestanka stvari šteta seisplaćuje prema vrednosti u vreme nastanka

osiguranog slujčaja umanjena za vrednostostatka,

• Ako je osiguranje na “prvi rizik”tada se isplaćujenajviše do ugovorene sume osiguranja.



Doplaci

• Ako se ne osiguravaju sve stvari ili seosigurava samo grupa stvari obračunava

se doplatak od 50% i ne moţe iznositimanje od ukupne premije.

• Ako se osigurava samo pojedina stvardoplatak se računa na premiju 100% i nemoţe biti manji od 300% od ukupnepremije .



Predmet osiguranja

• Pokretne stvari u zgradama iprostorijama,nameštaj i uredjaji u kancelarijama,

• Novac,dragoceni predmeti,hartije od vrednosti,

• Roba, sirovine, polu proizvodi i gotov materijal,

• Novac i druge dragocenosti u transportu,

• Stvari muzeja i javnih biblioteka.



Osiguranjem nisu pokrivene štete

• Ako su izvršioci članovi porodice koji ţive uzajedničkom domaćinstvu,

• Obične kradje i pronevere, • Od posrednih gubitaka (gubitak zgrade),

• Od manjka utvrdjenog popisa.



Osiguranje domaćinstva



Osiguranje domaćinstvaT VI

• To je kombinovano osiguranje gde sestvari u domaćinstvu dele na dve grupe:

• Osiguranje od tkzv.osnovnih opasnosti izgrupe civilnih osiguranja

• Osiguranje imovinskog interesa,

• Moţe se osigurati prva grupasamostalno,prva i druga zajedno,dok sedruga grupa ne moţe osiguratisamostalno.



• Osnov za obračun premije je nabavnacena stvari umanjena za iznos

amortizacije,• Totalna šteta se isplaćuje do visineugovorene sume osiguranja ,

Predmet osiguranja



Predmet osiguranja

• Svi predmeti u stalno nastanjenom stanu ipomoćnim prostorijama (podrum,šupa,garaţa iterasa),

• Stvari koje sluţe uredjenju stana za ličnuupotrebu i potrošnju , • Gotov novac,dragocenosti,umetničke zbirke

• Boja na zidovima,podne,zidne obloge,

• Stakla na prozorima i vratima i električni aparati, • Odgovornost osiguranika i lica koji s njim ţive u

zajed. domaćinstvu prema trećim licima.



Osiguranje sportskih,umetničkih i sličnihi d b d f kih d i



priredaba od atmosferskih padavinaT XV

• Pokriva se imovinski interes osiguranikatj.bruto prihod koji se očekuje od priredbe,

• Ili iznos troškova koji će se učiniti u vezisa osiguranom priredbom,

• Kao osnovica za tarifiranje sluţi visina

vodenog taloga (1 mm po 1 m2),

O i ti



Osigurane opasnosti

• Kiša,sneg,grad ili slana, • Treba precizirati početa i završetak

osiguranja (čas početka odredjuje senajviše tri časa pre početka priredbe a časzavršetka odredjuje se prema časusvršetka priredbe).

• Izmedju trenutka zaključenja osiguranja ipočetka trajanja osiguranja mora proćinajmanje sedam dana.

O i j t i i l č j i



Osiguranje stvari izlagača na sajmovima

• Samo za one koji imaju stalne izloţbeneprostorije osiguranje se vrši za sopstveni itudj račun, i pokriva interes ugovarača izakupca ili sopstvenika stvari.



MATEMATIČKA REZERVA



MATEMATIČKA REZERVA

• Pogoršanje rizika se mora unapred predvideti iizračunati

• Kod osiguranja ţivota ugovara se srednja

premija koja je ista tokom celog trajanjaosiguranja, a sastoji se iz dva dela:

a) pokriće rizika u tekućoj godini – rizikopremija

b) izravnavanje prvog dela premije kroz čitavovreme trajanja osiguranja – štedna premija. Onase prenosi dok se osiguranje ne ugasi, te na tajnačin od št. pr. se obrazuje matematička

rezerva.

• Izračunavanje matematičke rezerve se vršikrajem svake godine, i u svom bilansui č b b diti d t j



osiguravač mora obezbediti sredstva za njenopokriće

• Matematička rezerva se formira po načeluaktuarske matematike i čini je razlika izmeĎuosigurane sume ( sadašnja vrednost budućihobaveza osiguravača) i tehničke premije

(sadašnja vrednosti budućih obavezaugovarača osiguranja) • Svrha formiranja matemat.rezerve je

rezervisanje sredstava tekućih premija kako

bi osiguravač odgovorio svojim obavezama ubudućnosti • Sred.matem rez. se u osiguranju iskazuju kao

pasiva a izračun. se matematičkom metodom

na osn. tablica smrtnosi i kamatne stope

UGOVOR O OSIGURANJU



ŢIVOTA

• Ugovor kojim se osiguravač obavezuje daosiguraniku ili licu koje on odredi isplatiodreĎenu sumu ili rentu u slučaju smrti

osiguranika ili osiguranog lica ili u slučajudoţivljenja odreĎenog vremena, a osiguranik seobavezuje da plaća premiju osiguranja

•Pojimovi: ugovarač osiguranja, osiguravač,osiguranik, korisnik osiguranja, premijaosiguranja, osigurana suma, osigurani slučaj,dobit i polisa osiguranja.



RIZICI ISKLJUČENI IZOSIGURANJA ŢIVOTA



OSIGURANJA ŢIVOTA 1. Samoubistvo osiguranika ( ako se desi u

prvoj godini osiguranja osiguravač nemanikakvu obavezu, a posle isteka od trigodine osiguravač je duţan isplatitimatematičku rezervu iz ugovora)

2. Namerno ubistvo osiguranika ( ratneoperacije, itd.), ( ako se desi u prvoj godiniosig. osiguravač nema nikakvu obavezu, aposle isteka od tri godine osiguravač je

duţan isplatiti mat. rezervu iz ugovora) 3. Drugi rizici (izvršenje smrtne kazne,

zemljotres, upravljanje vazduhoplova i sl.Bez propisane sluţbene isprave)



DOBROVOLJNO PENZIJSKO



OSIGURANJE

• PRVI STUB – obavezno, drţavno penzijskoosiguranje ( pravo na starosnu penziju ,invalidsku i porodičnu penziju)

• Negativni trendovi prirodnog kretanjastanovništva, smanjenje nivoa fertiliteta(zamena ili smena generacija) i povećanje stopemortaliteta, kao i permanentno opadanjeprivrednih aktivnosti, tranzicija i privatizacija,doveli su do sledećih dešavanja u obaveznompenzijskom osiguranju:

1. Konstantno se povećava broj penzijskih



p j p jnadoknada

2. Postoji veoma visok odnos prosečne penzijei prosečne zarade (oko 70%) , dok je uNemačkoj 45%, u SAD 35%, itd. Posebanproblem predstavlja oko polovine iznosa kojise isplaćuju iz budţeta a on se puniouglavno od sredstava iz privatizacije – štasutra?

3. Iznos penzijskih isplata je izuzetno nizak

4. Stope doprinosa su izuzetno visoke ( 20,6%od čega pola daje poslodavac a polazaposleni).

• DRUGI STUB - obavezno penzijsko



osiguranje, zasnovano na principuindividualne kapitalizovane štednje ( zanjegovo uvoĎenje još ne postoje potrebniuslovi)

• TREĆI STUB – dobrovoljno penzijskoosiguranje

• Načela dobrovoljnih penzijskih fondova:- dobrovoljnost članstva

- raspodela rizika ulaganja

- ravnopravnost članstva - javnost rada

- akumulacija sredstava

• Ključni pojimovi DPO: - društvo za upravljanje dobrovoljnim



društvo za upravljanje dobrovoljnimpenzijskim fondom ( cenzus 1 milion €)

- dobrovoljni penzijski fond – institucijakolektivnog investiranja u okviru koje seprikuplja i ulaţe penzijski doprinos u različitevrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i

smanjenja rizika ulaganja- Kastodi banka – banka koja vodi račun fondai obavlja druge kastodi usluge ( otvara i vodiračun hartija od vrednosti, izvršava naloge

društva za upravljanje u vezi kupovine iprodaje imovine, kontroliše i svakodnevnoizveštava NBS o neto vrednosti imovine fondai vrednosti investicija, kontroliše prinos DPF,

itd )

- penzijski plan – ugovor u korist trećih licakoji je t ni deo DPF klj čen i meĎ



koji je sastvni deo DPF, zaključen izmeĎuposlodavca, udruţenja poslodavaca ili

sindikata ( organizatora) i društva zaupravljanje, a na osnovu koga seorganizator obavezuje da uplaćuje penzijskidoprinos u korist svojih zaposlenih, a

društvo za upravljanje ulaţe prikupljenasredstva.

- Penzijski doprinos – novčana sredstva kojau DPF uplaćaje obveznik uplate

- programirana uplata – isplata akumuliranihnovčanih sredstava sa računa DPF u skladuposebnim ugovorom

• Zakon o osnovama penzijskog invalidskogdl ţ ţ



osiguranja predlaţe: za ţene pomerastarosnu granicu sa 58 na 60 godina , a za

muškarce sa 63 na 65 godina, i to na načinda se u periodu od 2006.g. do 2009.g.starosna granica podiţe svake godine za 6meseci. TakoĎe, predlaţe se i usklaĎivanje

penzija tj. izmena švajcarskog modela, pokom se penzije usklaĎuju sa 50% rastazarada i troškova ţivota, na način da se od2006.-2009.g postepeno proporcionalno

smanjuje učešće parametara zarade uusklaĎivanju penzija. Nakon četiri godinepenzije bi se usklaĎivale samo sa troškovimaţivota i to bi dovelo do sporijeg rasta penzija.



PUTNIČKO ZDRAVSTVENO



OSIGURANJE - PZO

• Pruţa zaštitu i sigurnost tokomprivremenog boravka u inostranstvu igarantuje pokriće eventualnih troškova u

slučajrvima neophodne medicinske pomoćiili iznenadne bolesti ili posledice nezgode.

• Mogu se osigurati sva lica drţavljani Srbije

do 75 godina starosti.• Polisa PZO se moţe zaključiti:individualno, porodično, grupno imultiviza.

• Osiguravajuće pokriće počinje od momentakada osigurano lice preĎe granicu Srbije



kada osigurano lice preĎe granicu Srbije,posle plaćanja premije, maksimalni period

osiguranja je 1 godina, i osiguranjem supokriveni troškovi repatrijacije – prevozaosiguranika do kuće.

• Troškovi koji su pokriveni osiguranjem:

ambulantno lečenje, nabavka lekova, prevozhitnom sluţbom do najbliţe bolnice, bolničkolečenje, operacije zbog akutnih bolesti, RTGdijagnostika, stomatološke intervencije do

80 €, prevoz u zemlju, i td.



• MeĎunarodnom kartom osiguranja mora bitisnabdeveno i motorno vozilo koje dolazi u



jSrbiju auto-vozom ili natovareno na neko

drugo vozilo, ako će biti upotrebljavano uSrbiji

• Udruţenje pro tome moţe voditi računa oreciprotitetu: moţe priznati zelene karte

izdate samo u onim zemljama koje priznajuzelene karte koje izdaju naše organizacije zaosiguranje

• Udruţenja i nacionalni biroi zaključuju izmeĎu

sebe sporezume o ureĎivanju meĎusobnihodnosa u vezi sa štetama koje prouzrokujuvozila sa inostranom registracijom – INTER-BIRO SPORAZUMI



• Oštećeno lice bira prema kojoj ćeorganizaciji istaći odštetni zahtev to



organizaciji istaći odštetni zahtev, tomoţe prema dve ili više organizacija zaosiguranje, ili prvo prema jednoj azatim prema drugoj

• Šteta prouzrokovana upotrebom vozila

inostrane registracije čiji se vlasnik nijeosigurao od AO naknaĎuje se izgarantnog fonda

MeĎunarodne konvencije



• Povećanje meĎunarodnog saobraćaja

motornih vozila i prouzrokovanje štetavozilima izvan drţava u kojima suregistrovana i osigurana, uslovilo je potrebuda u ovakvim slučajevima drţave

meĎusobno regulišu obezbeĎivanje pravaoštećenih

• Odnose izmeĎu osiguravača razl. drţava injihovih nacionalnih asocijacija, evropske

zemlje su regulisale kroz tri najznačajnijemeĎ. konvencije i mnoštvo bilateralnihsporazuma



• Najznačajnije konvencije:1.Londonska konvencija (inter-biro sporaz. o ZK )

2.Strasbuška konvencija

3.Haška konvencija (raspad “istočnog bloka”plava karta)

Londonska konvencija



Londonska konvencija

• LK predstavlja osnovni dokument na osnovukoga se u Evropi regulišu meĎusobni odnosiosiguravača

• Osnovni tekst “Inetr-biro” sporazuma stupio jena snagu 1953g. u Londonu

• 1973.g. doneta je Dopunska konvencija izmeĎunacionalnih biroa

• 1991.g. Primenjuje se Novi inter-biro sporazum• Nacionalni biro štampa zelenu kartu na tipskom

obrazcu, utvrĎenom od Saveta biroa u Londonu idistribuira ga svojim članovima

• Članovi nacionalnog biroa ZK izdaju svojimosiguranicima kao meĎunarodnu ispravu o



osiguranicima kao meĎunarodnu ispravu oosiguranju, kao prepis i prevod poliseosiguranja od AO, sa naznakom u kojimdrţavama se pruţa osiguravajuće pokriće

• Nacionalni biro predstavlja garanta da će

njegov član izmiriti obaveze iz odgovornosti • Štete se rešavaju prema propisima drţave ukojoj se saobraćajni udes dogodio

Stasburška konvencija



Stasburška konvencija

• 11 zapadnoevropskih zemalja potpisalo 1959.g.U Strasburu

• Svako motorno vozilo mora biti osigurano,

odnosno konstituisana je obaveza nacionalnihbiroa za štetu od neosiguranih vozila

• Oštećenom je dato pravo direktne tuţbe

nacionalnog biroa, a osiguravačima je uskraćenopravo na isticanje prigovora koje bi po osnovuugovora o osiguranju mogli isticati u svojojzemlji

Haška konvencija



Haška konvencija

• Doneta 1971.g.

• Ovom konvencijom je predviĎena primena

zakona mesta štete, a u slučaju kada ovajzakon kolidira sa zakonom zemlje iz koje je vozilo (sukob zakona) kako se nastalainstitucija prevazilazi

• Ova konvencija nije dovoljno decidirana

Garantni fond

• Garantni fond čine sredstava koja se



obrazuju doprinosom organizacija za

osiguranje radi ekonomske zaštite putnika itrećih oštećenih lica. • Sred. Garant.fonda se koriste za nakn.štete: 1. prouzrokovane upotrebom motornog vozila,

odnosno vazduhoplova za koji nije biozaključen ugovor o obaveznom osiguranju usmislu ovog zakona;

2. Zbog smrti, povrede tela ili naruš. zdravlja

prouzrok. Upotr.mot.vozila ili vazduhopl.3. Prouzrokovane upotrebom motornog vozila,

odnosno vazduhoplova za koji je zaključenugovor o obaveznom osig. sa organiz. za

osigur nad kojom je otvoren steč postupak



• Sve organizacije za osiguranje koje obavljajudelatnost obaveznog osiguranja duţne su daizdvajaju deo premije u garantni fond

• Garantni fond se finansira i iz sredstavaostvarenih regresa za plaćene iznose, sak t i t šk i d li k j



kamatama i troškovima, od lica koja

nisu zaključila ugovor o obaveznomosiguranju, a bila su duţna da to učine. • Garantni fond nema svojstvo pravnog

lica.• Svrha GF nije da ostvaruje dobit iz svogposlovanja. Višak prihoda nad

rashodima prenosi se u nardenu godinui za toliko se smanjuju doprinosiorganizacija za osiguranje u sredstvafonda



• Po svojim osobinama predstavlja ut ti ţi t i j li



potpunosti neţivotno osiguranje, ali se

statistički i finansijski prati u ţivotnimosiguranjima

• Lica starosti izmedju navršenih 14 do 65

godina mogu se osigurati od rizikanastupanja posledica nesrećnog slučaja

Pojam nesrećnog slučaja • Nesrećnim slučajem smatra se svaki



es eć s učaje s at a se s aiznenadni i od volje osiguranika nezavisni

dogaĎaj koji, delujući uglavnom spolja i naglona telo osiguranika, ima za posledicu njegovusmrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznunesposobnost za rad ili narušenje zdravlja

stoje uslovilo njegov boravak u bolnici• Nesrećnim slučajem smatraju se naročitosledeći dogaĎaji: gaţenje, sudar, udar kakvimpredmetom ili o kakav predmet, udar

električne struje ili groma, pad, okliznuće,survavanje, ranjavanje oruţjem, raznimdrugim predmetima, udar ili ujed ţivotinje,ubod insekta, izuzev ako je takvim ubodom

prouzrokovana kakva infekt bolest

• Kada nastane osigurani slučajosiguravač isplaćuje osiguranikul d ć



sledeće iznose:

1. Osiguranu sumu za slučaj smrti; 2. Ako su u polisi navedene dve

osigurane sume i to : osigurane suma

za slučaj smrti i osigurana suma zaslučaj nezgode, osiguravač će isplatitiosiguranu sumu za slučaj smrti uslednezg., ako smrt osiguranika nastupi

kao posl. nesrećnog slučaja (nezgode); 3. Osiguranu sumu za slučaj invaliditeta

ako je usled nesrećnog slučaja

nastupio 100% invaliditet;

4 P t t k i i lidit t k



4 Postotak osigurane sume za invaliditet, ako je usled nesrećnog slučaja nastupiodelimični invaliditet prema tabeli zaodreĎivanje procenta trajnog gubitka opšteradne sposobnosti

5 Osiguranu sumu, dnevnu naknadu ako jeosiguranik usled nesrećnog slučaja boraviona lečenju u bolnici ( pod uslovom da jeugovorena i u polisi nazančena)

Ugovorene sume predstavljaju gornjugranicu obaveze osiguravača.

Isključenje obavezeosiguravača



osiguravača

• Obaveze osiguravača su isključene uslučajevima kada je nesrećni slučaj poosiguraniku nastao:

1. Kao posledica prirodne katastrofe(zemljotres, popolave, i sl.);

2. Kao posledica upravljanja motornimvozilima bez propisane sluţbene isprave;

3. Usled pokušaja ili izvršenja samoubistav izbilo kog razloga;



4 . Usled toga što je ugovarač, osiguranik ilikorisnik namerno prouzrokovao nesrećnislučaj;

5. Usled toga što je korisnik namernoprouzrokovao smrt osiguranika, a ako ima višekorisnika, isključen je asmo onaj koji jenamerno prouzrokovao smrt osiguranika;

6. Kao posledica ratnih dog., ustanaka,pobuna, nemira ili nereda u našoj zemlji iliaktiv učeš u takvim dogaĎ u inostranstvu;



aktiv.učeš. u takvim dogaĎ. u inostranstvu;

7.Pri pripremanju, pokušaju ili izvršenjuumišljenog krivičnog dela, kao i pri beguposle takve radnje;

8. Usled uzročne veze izmeĎu delovanja

narkotičkih sredstava i alkoholisanog stanjaosiguranika i nastanka nesretnog slučaja; 9. Kao posledica učešća osiguranika u

vazduhoplovnim, automobilskim,

motociklističkim, nautičkim i dr. Brzinskimtakmičenjima, trkoama i pri treningu za njih,osim ako nije posebno ugovoreno;

10.Kao posledica bavljenja svim vidovima

isko i ničnih spo to a

DOPUNSKO ZDRAVSTVENOOSIGURANJE - DZO



OSIGURANJE DZO• DZO je novi oblik dobrovoljnog, kolektivnog

osiguranja koje se moţe ugovoriti nezavisnood obavezno zdravstvenog osiguranja

• ObezbeĎuje materijlna sredstva za pokrićetroškova hirurških intervencija ili teţih bolesti

• Moţe se zaključiti kolektivno, za svezaposlene, članove jedne iste organizacije, ilipo spisku osiguranika

• Premija se plaća mesečno obustavom odzarade

• Mogu se osig.i sva zdrava lica od 15 do 65godina starosti, stim da potreba zaoperacijom nastane u toku traj. osiguranja

• DZO pokriva hirurške intervencije, teţe bolesti



DZO pokriva hirurške intervencije, teţe bolestii posledice tih bolesti

• U prva tri meseca trajanja osiguranjaosiguravač ima obavezu samo hirurškeintervencije koje su posledica nesrećnogslučaja ili urgentnog medicinskog stanja, a

posle toga nastupaju obaveze predviĎeneuslovima.

• Primer osigurana suma 30.000 din. za slučajhir.int., osigurana suma ista za slučaj teţih

bolesti, mesečna premija 41 din. a godišnja486 din., itd.



• U prva tri meseca trajanja osiguranja osiguravač

je u obavezi samo za hirurške intervencije kojesu posledica nesrećnog slučaja ili urgentnogmedicinskog stanja

• Naknada se moţe isplatiti po više hirurških

intervencija (operacija), ali ukupno najviše doiznosa ugovorene sume iz polise

Osiguranje motornih vozila



• Osiguranje motornih vozila predstavlja danasnajzastupljeniju granu osiguranja u našojzemlji. Razlog je obaveznost osiguranja ali inačin ţivota savremenog čoveka

• U Republici Srbiji registrovano je 1.600.000automobila (od toga 30% na područjuBeograda, zatim 28% na području Vojvodine,17,2% na području juţne i istočne Srbije)

• Osiguranje motornih vozila delimo:1. Kasko osiguranje (dobrovoljno osiguranje)

2. Osiguranje od odgovornosti (obaveznoosiguranje)

• U našoj zemlji se osiguravaju po Tarifi premija



X, koja se deli na 11 grupa

• Prva tarifna grupa se odnosi na osiguranjeputničkih automobila koji se osiguravaju podva osnova, i to kasko i obavezno

• Ostalih deset tarifnih grupa Tarife X čineosiguranje terentih vozila. Autobusa, vučnihvozila, specijalnih vozila, motocikla, prikolica,kontejnera, motornih vozila inostrane

registracije, automehaničarskih iautoremontnih radionica,radnih motornihvozila i šinskih vozila

Kasko osiguranje

• Reč kasko je špans.porekla i znači trupbroda. Ovaj term.se počeo upotr u



pomorskom osiguranju

• To je dobr osiguranje koje se reguliše ugov. oosig. izmeĎu osiguravača i osiguranika

• Podrazumevamo osig. samog vozila, u čijisastav dolazi osig. alata, pribora i rez. delova,

stand. isporučenih za dotično vozilo, kao iureĎ. za obezbeĎ. kraĎe, vatrog. sprave uvozilu, sigurnosni trougao, pojasevi zavezivanje, ručna apoteka isl.

• Pored osiguranja motornog vozila i njegovestandardne opreme, ako se posebno ugovoriosiguravaju se još i prtljag, putne kolekcijevozača i putnika u motornom vozilu, putnici u

il i č d l di ć l č

• Postoje dva osnovna tipa osiguranja:1. Potpuno

2. Delimično kasko osiguranje



g j• Potpunim kasko osiguranjem obuhvaćeni su

sledeći rizici: 1. Saobraćajne nezgode, npr.sudar, udar,

iskliznuće, prevrnuće;

2. Poţar, eksplozija, oluja, grad, udar groma,sneţna lavina, pad letelica, i sl.; 3. Obest trećih lica, manifestacije i

demonstracije i dr.;

4. KraĎa, razbojnička kraĎa; 5. Prevara,utaja,i sl za voz.koja se izd.unajam;

6. Troškovi, nastali prilikom spasavanja vozila,

• Delimičnim kasko osiguranjem mogu seobuhvatiti sledeći rizici ( u zavisnosti od



obuhvatiti sledeći rizici ( u zavisnosti odizbora osiguranika prilikom sklapanja ugovora

o osiguranju):- poţar, udar groma, eksplozija, oluja, pad

letelica, kraĎa, razbojništvo, demonstracije,manifestacije idr.

- Lom stakla na motornom vozilu, osim staklana svetlima, kao i štete koje bi mogle bitineposredno prouzrokovane od divljači idomaćih ţivotinja;

- Troškovi šlepanja vozila, odnosno prevozvozača i putnika od mesta saobraćajnogudesa do prebivališta i dr.

• Kod delimičnog osiguranja postoji nizkombinacija prilikom zaključivanja ugovora oosiguranju, zavisno od kojih vrsta rizikaosiguranik ţeli da se osigura



osiguranik ţeli da se osigura

• Delimično soiguranje kod nas je veoma slaborazvijeno mada pruţa niz pogodnosti i udonsu na puno kasko osiguranje je znatno

jeftinije

• Motorno vozilo se osigurava najviše donabavne vrednosti novog vozila u momentuzaključenja ugovora o osiguranju, a u slučajunastanka osiguranog slučaja štete,

merodavna je nabavna cena novog vozila nadan utvrĎivanja visine štete umanjene zaizgubljenu vrednost usled tehničkog ivremenskog rabaćenja (amortizacije), ukoliko

ij d čij

• Kasko osiguranje motornih vozila spada u onugrupu osiguranja gde se posebno insistira na



g p g j g pnepromenjivosti (osiguranika), kao uslovu za

punovaţnost ugovora • Ugovarač nije u obavezi da nakdoknadi štetu i

troškove nastale usled: kvara za vremepogona vozila (tzv. pogonske štete); zbog

sniţavanja tečnosti u hladnjaku motora, štetena motoru nastale zbog gubitka ulja ilitečnosti iz hladnjaka

• Osn. pravilo je da se osig. auto-kaska

zaključuje na sumu osig. koju sam osiguranikodreĎuje



• Institut bonusa i malusa nalazi svoju punuprimenu kod osig. autokaska. Ukoliko je vozilobilo bez prekida osigurano najmanje godinudana, i ako u tom vremenu osiguranik nijeprimio nakanadu iz osig., odobrava mu sepopust u premiji na to vozilo u sledećoj godini

• Posebna kondicija je da se omogućava iprenošenje bonusa na novonabavljeno



prenošenje bonusa na novonabavljeno

vozilo izmeĎu članova uţe porodice, pododreĎenim uslovima

• Uobičajeno je da se kod potpunog kaskoosiguranja obuhvata i rizik kraĎe putničkog

automobila• Rizik kraĎe putničkog vozila se ugovarasamo uz potpuni kasko, i to u vidudopunskog rizika, tj. plaća se poseban

doplatak uz odgovarajuću premiju za punikasko



• Sva vozila za koje se moţe zaključiti AKrazvrstana su u sledeće grupe premija:

1.Putnički automobil

2.Teretna vozila3. Autobusi



Osiguranje od odgovornosti



• Najčešći oblik obaveznog osiguranja – zakonom uslovljen,

• Osiguranje sopstvenika, odnosno korisnika

motornog vozila od odgovornosti za štetekoje nastaju upotrebom motornog vozilatrećim licoma



Materijalne štete



• materijalne., odnosno imovinske štete suštete koje nastaju na stvarima u konkretnimslučaju usled upotrebe automobila kao

opasne stvari. Ove štete nastaju na vozilu ina stvarima u vozilu i izvan njega. Na licimaštete nastaju usled povrede tela, narušavanjazdravlja ili smrti kao posledice povredazadobijenih u saobraćajnoj nesreći.

• Kod vozila se priznaju štete popravke vozila



• Kod vozila se priznaju štete popravke vozila

(kada je u pitanju delimična šteta), troškoviprevoza ili šlepovanja oštećenog vozila, troškoviuništenog vozila (ako je u pitanju totalna šteta),troškovi nastali na stvarima, prtljagu, ličnim

stvarima, troškovi prevoza članova porodice dohotela ili mesta boravka, troškovi osiguranjairegistracije, troškovi čuvanja vozila i dr.



• U nematerijalne, odnosno neimovinske štetubrajamo sledeće: 1. Naknada za pretrpljen fizički bol, 2 N k d ţ ( j j



2. Naknada za naruţenost (umanjenjeestetskog izgleda),

3. Naknada za pretrpljen strah,

4. Naknada za smanjenje opšte ţivotnesposobnosti,

5. Naknada za pretpljeni duševni bol usledsmrti bliskog srodnika i sl.

• Po osnovu osig. od odg. pokrivena je

odgovornost prema saputnicima, izuzev licakoja pripadaju krugu osiguranika, koja suisključena iz osiguranja kao što su: vlasnik,suvlasnik, korisnik, ovlašćeni ili neovlašćenivozač, bračni drug, bliski srodnik i dr.

Osiguranje poljoprivrede



• Krajem osamdesetih i početkom devedesetihgodina raspadom SFR Jugoslavije izgubljen jedobar deo trţišta za poljoprivredno-prehrambene

proizvode, meĎunarodna zajednica je našojzemlji zavela sankcijem, nekadašnji velikipoljoprivredni kombinati su posebnorasformirani, a primarna emisija, koja je

osamdesetih upotrebljavana za finsniranjepoljoprivrednog sektora. Tokom devedesetih jeiskorišćevana u druge svrhe

• Neodgovarajuće cene poljoprivrednihprizvoda visoke cene reprodukcionog



prizvoda, visoke cene reprodukcionog

materijala, mašina, opreme i rezervih delova,zastarelost mehanizacije, nepovoljni uslovikreditiranja, takoĎe su značajne posledicedruštvene nebrige o ovoj izuzetno vaţnoj

privrednoj grani.• Aktuelni proces privatizacije poljoprivrede kaostrateške grane koji jeste nuţnost, ali se moraimati u vidu da olaka potpuna privatizacija

nepovoljno utiče na mogućnost drţavnogupravljanja njenim razvojem, što je iskustvomnogih razvijenih zemalja.

Vrste poljoprivrednihosiguranja



osiguranja

• Poljoprivredna a pogotovo biljna proizvodnjasa sobom nosi veći stepen rizika od recimoindustrije ili mnogih dr. privrednih aktivnosti

• Osig. zauzima značajno mesto u ekon.zaštitii unapreĎenju proizvodnje u poljoprivredi.Isplatom odšteta nadoknaĎuje se vrednostoštećenih ili uništenih materijalnih dobaranakon nastupanja osiguranog slučaja. Podpoljopr.



• Osig. u uţem smislu podrazumevaju se dvegrane:

1.osiguranje biljne proizvodnje

2. i osiguranje ţivotinja • Polj.. i dr.osig. pruţa zaštitu radnicima, odnosnosred.koji su deo poljopr.proizvodnog procesa

• Zaštita polj.proizv. Na poljopr.gazdinstvima naniskom je nivou.

Osiguranje biljne proizvodnje



• Predstavlja osiguranje useva i plodova

• Pod usevima se podrazumevajupoljoprivredne kulture koje se seju svakegodine

• Pod plodovima rod višegodišnjih zasada

• Termin osiguranje useva i plodova jenepotpun jer ne obuhvata brojne drugekultura

Predmet osiguranja

• Predmet osiguranja ove grane sujednogodišnje ili višegodišnje kultura



jednogodišnje ili višegodišnje kultura

• Osiguravaju se svi ratarski i povrtarski usevi,voćnjaci, vinogradi, sadni materijal, cveće iukrasno bilje, neke šumske kulture, vrba zapletarstvo, čak i biljne vrste koje ne treba

posebno gajiti jer rastu slobodno, kao štosutrska i topola

• Nezavisno da li su biljke jednogodišnje ilivišegodišnje, osigurava se njihov

jednogodišnji rod. Obično je reč o plodu, ali io drugim delovima biljke (cvet,stablo, list,koren) za koje se, uz plaćanje odgovarajućepremije, takoĎe obezbeĎuje osiguravajuća

š i

Osigurane opasnosti

• Celokupna biljna proizvodnja ugroţena jebrojnim opasnostima.

Ri i i k j b b Ď j k ić d lj i



• Rizici za koje se obezbeĎuje pokriće podeljenisu na osnovne i dopunske.

• U osnovne rizike spadaju grad, poţar i grom

• Najvaţniji dopunski rizici su prolećni i jesenjimraz, oluja i poplava

• Grad je najčešći rizik o osiguranju useva iplodova

• Ova atmosferska nepogoda biljkama nanaosi

povrede mehaničke prirode: udarima,otkidanjem, prelamanjem i cepanjem delovabiljaka

• Grad kao atmosferska padavina ostavlja za

b k i š ć j

• Njegova širina se kreće od nekoliko stotinametara pa do desetak km, a duţina odnekoliko km do nekoliko stotina metara.

• Postoji nekoliko elemenata koji odreĎuju



• Postoji nekoliko elemenata koji odreĎuju

stepen opasnosti od grada a) veličinagradonosne nepogode, b) gustina zrna po jedinici površine, v) trajanje gradonosnenepogode, g) učestalost padanja i d) period

mogućnosti nastanka ove atmosferskenepogode u toku godine

• Poţarne štete su srazmerno retke nausevima, nastajući obično u fazi njihovog

sazrevanja. Najviše je ugroţena pšenica, azatim kukuruz i suncokret. Kao uzorci št.obično se javljaju radne mašine na njivi ilinepaţljivo spaljivanje biljnih ostataka naokolnim oranicama.

• Štete od groma najčešće nastaju navišegodišnjim biljnim zasadima (voće, vinoval h lj li k i )



loza, hmelj, maline, kupine).

• Mraz kao dopunski rizik javlja se kasno uproleće ili rano u jesen. Zimski mraz se nemoţe osiguravati s obzirom da je izvestan

• Najopasniji su tamo gde se dešavaju kaovanredna, izuzetna pojava.

• Oluja obuhvata područja bez prirodnihprepreka, pogotovo ravnice kao što je

Vojvodina

• Osiguravač je u obavezi plaćanja naknade izosiguranja za štete koje nanese vetar brzinenajmanje 17,2 ms

• Da bi se dokazao rizik oluje neophodno jeimati izveštaj hidrometeorolške sluţbe o brzinik t j d š ih ili d tk



kretanja vazdušnih masa ili podatke sa

meteoroloških ureĎaja u osiguranom području • Do ostavrenja rizika poplave dolazi ako doĎe

do stihijskog, neočekivanog plavljenja terenausled bujice, izlivanja reke iz korita, kanala, te

provale odbrambenog nasipa ili brane• Osiguravač nema obavezu ako doĎe do

drugih prekomernih voda kao što su: a)podzemne vode, kiša, procurivanje nasipa, b)

namerno rušenje kanala i nasipa i v) izvršenjenaredbe nadleţnog organa koja je izdatavezano za stanje vode

Uslovi osiguranja i utvrĎivanjepremije

ţ



• Osnovni rizici (grad, poţar i grom) obuhvataju seprimenom opštih uslova za osiguranje biljneproizvodnje. Dopunski rizici se pokrivajuposebnim uslovima osiguranja za svakipojedinačni rizik. Zaštita se moţe obezbediti za

zaključeno osiguranje od osnovih rizika. • Svotu osnovnog osiguranja kao iznosna koji je

biljka osigurana odreĎuje ugovarač osiguranja,odnosno osiguranik. Ona ne moţe nadmašiti

vrednost koju će usevi ili plodovi dostići u vremeţetve, odnosno berbe. • Ugovarač osiguranja je duţan da preda u

osiguranje sve površine pod biljkama iste vrste.

• Biljne kulture su različito osetljive na rizike. Stoga je u cenovnicima premija osiguravačaizvršena podela u razrede opasnosti, pri čemu



p p , pviši razred podrazumeva i višu cenuosiguranja. Ovo razvrstavanje je uraĎenopolazeći od morfološko-fizioloških obeleţjabiljaka i od dugogodišnjeg ozbiljnogispitivanja i proučavanja. S toga je ono, popravilu, trajno.

• Korišćenjem tehničkog rezultata i donošenjemposebnih pravilnika osiguravači biljneproizvodnje razvrstavaju područne jedinice urazrede opasnosti, i to na kraju tekuće zanarednu godinu.

• Pomoćna tabela za razvrstavalje naselja i opština urazrede opasnosti od nastanka grada

Desetogodišnji tehnički Razred



g j

rezultat područne jedinice opasnosti do 10% I

preko 10% do 30% II

preko 30% do 50% III

preko 50% do 90% IV

preko 90% do 150% V

preko 150% do 220% VI

preko 220% do 300% VIIpreko 300% do 400% VIII

preko 400% do 500% IX

preko 500% X

• Popust na premiju odobrava se u nekolikoslučajeva:

1. Za ugovore sa višegodišnjim trajanjem,



g g j j j ,

2. Kod većeg sudelovanja osiguranika u šteti(povišenje franšize), 3. Zbog organizovane odbrane od grada na

odreĎenom području,

4. Za zajedničko pokriće više poljoprivrednihdomaćinstava (pri čemu je merilo njihovbroj ili osigurana površina),

5. Ukoliko se osiguraju svi usevi na celokupnim

obradivim površinama kod istogosiguranika,

6. Popust za drugu ţetvu na istoj njivi ako jeosiguranje zaključeno za prvi usev.



• Pretprocenom se ustanovljava: stanje biljakaposle deševanja osiguranog slučaja, vrstaoštećenja, te ostali činioci od vaţnosti zakrajnje utvrĎivanje iznosa štete Konačnom



krajnje utvrĎivanje iznosa štete. Konačnom

procenom utvruju se tačne vrednostiosiguravačeve obaveze jer su tada poznati svipotrbni elementi.

• U slučaju da se osigurani rod mora ubrati

procenjivanja štete, osiguranik je duţan daostavi uzorke na gornje, srednjem i donjemdelu njive dijagonalno, s tim što mora ostavitinedirnuto najmanje 10m2 oštećene biljke.

Kod voćnjaka se ostavlja po nekolikoneobranih stabala, a kod vinograda bar desetčokota u gornjem, srednjem i donjem deluparcele dijagonalno.



• Na osig.biljkama mogu nastupiti delim. ilipotpune štete. U slućaju delim. šteta naknada seispl. u srazmeri u kojoj je meri uništen deoprinosa.



Predmet osiguranja



• Predmet osiguranja predstavlja ţivotinja ucelini, a ne neki njen deo ili proizvod(meso, mleko, koţa, vuna, jaja, perje, i

sl.). Na prvom mestu se osigurava stoka,ali i mneoge druge domaće i divljeţivotinje: pčele, rine, psi, krznašice,ţivotinje u ZOO vrtovima, fazani u

uzgajilištima, divlje svinje i jeleni uograĎenim šumskim prostorima.

Osigurane opasnosti



• Opasnosti koje ugroţavaju ţivotinje moguse podeliti u dve grupe: bolesti i nesrećnislučajevi

UtvrĎivanje i procena štete inaknade iz osiguranja



g j

• UtvrĎivanje i procena štete obavljaju sebez odlaganja na licu mesta, i to na teluuginule ţivotinje ili na delovima iproizvodima dobijenim klanjem

Transportna osiguranja



• Kada se osiguranje posmatra sa ekonomskogaspekta, transportno osiguranje spada meĎunajsloţenije, a ujedno je i jedna od najvaţnijih

grana delatnosti iz oblasti osiguranja. Za vremetransporta imovina (tu podrazumevamoprevozno sredstvo, kao i robu) je u neprekidnojopasnosti, izloţena je raznim vrstama rizika od

prirodnih sila, tehničkih nedostataka ili mana, pado ljudskih grešaka koje su produkt neznanja,nemarnosti, nehata, isl.

• Transportno osiguranje je veran pratilacrobnog prometa, odnosno spoljne trgovine



g p , p j g

bilo da se radi o uvozu, ili izvozu robe iusluga.

• Transportno osiguranje je oblast osiguranjakoju čine osiguranje prevoznih sredstava,

osiguranje robe u prevozu, osiguranje ododgovornsoti vozara i osiguranje drugihinteresa koji se pojavljuju u transprtu.

• Danas se delatnost prometa, transporta i

pomorstva ne moţe zamisliti bez efikasnepodrške osiguravajućih organizacija. Jedinouz pomoć osiguranja je obezbeĎen razvoj tihdelatnosti, nezavisno od tih uticaja.



Vrste i podela transportnogosiguranja



• Najosnovnija podela transportnog osig. je:kasko osiguranje – osiguranje prevoznihsredstava (pomorsko, rečno i avionsko),kargo osiguranje – osiguranje robe u

prevozu (pomorsko, rečno, avionsko,ţelezničko, kamionsko, odnosno PTTpošiljka) i osiguranje od odgovornosti.

• Podela transportnog osig. u nas i u svetu i

moţe se izvršiti prema osnov.obeleţjima kaošto su:



1. Osiguranje prema vrsti interesa,

2. Prema putevima samog transporta,

3. Prema trajanju osiguranja

• Podelu prema vrsti osig. interesa već smospomen.kod podele na kasko i kargoosiguranje.

• Podela prema putevima transporta vrši se: 1. Pomorsko-transportno osiguranje,

2. Kopneno-transportno osiguranje,

3 Vazdušno-transportno osiguranje



3. Vazdušno transportno osiguranje,

4. Rečno-transportno osiguranje,5. Osiguranje PTT pošiljaka, 6. Kombinovano trans. Osig. (više vrsta trans. puteva,

npr., more-kopno, more-vazduh i sl),

7. Osiguranje kredita,8. Osiguranje cevovodnog transporta.

• Prema trajanju podelu možemo izvršiti na: 1. Kasko - osiguranje jednog putovanja

- osiguranje na vreme2. Kargo - osiguranje jedne pošiljke

- generalno osig.svih pošiljaka u

Ugovor o osiguranju

• Kod transportnog osig. posebno dolazi doizraţaja razlikovanje izmeĎu nastajanjaugovora o osig i vremena snošenja rizika To



ugovora o osig. i vremena snošenja rizika. To

proizilazi iz okolnosti da u času sklapanjaugov. roba koja je predmet osiguranja jošnije izloţena rizicima prevoza. U pogledutrajanja osig.postoje četiri tipa ug. o osig., i

to: ug na vreme, ug na putovanje, ug. premavrednosti robe i ug.prema količini robe. • Ugovor prema vrednosti robe čini jedan od

osnovnih elemenata, ovom vrstom ugovora

vrednosti robe dobija poseban značaj. • Ugovor o osiguranju količine robe je podvrstapredhodnog tipa ugovora. Vrednost osiguranerobe izraţava se količinom robe



• Postoji nekoliko vrsta polisa:



1. Generalna polisa,2. Pojedinačna polisa, 3. Uvozna polisa,

4. Izvozna polisa,

5. Pomorska i kopnena polisa, odnosno tzv. “engleska polisa”,

6. Devizna i dinarska polisa,

7. Taksirana i netaksirana (valutna inevalutna) i dr.

Genralna polisa

• Generalne, ili tzv.opšte polise, ispostavljaju seu onim slučajevima kada osiguravač iosiguranik imaju permanentan poslovni



osiguranik imaju permanentan poslovniinteres. Generalna polisa predstavljazaključenje generalnog ugovora o osiguranjuneodreĎene količine pošiljaka nekolikoprevoza u odreĎenom periodu vremena.

• Generalna polisa ima niz prednosti u odnosuna pojedinačne polise, ako se radi o učestalimugovornim odnosima istorodnog karakteraizmeĎu osiguranika i osiguravača. Zbog togase jedna posebna vrsta generalne polise, doodreĎene vrednosti naziva otpisana polisa(floating plicy) jer se na osnovu prijaveotpisuje ugovorena osigurana vrednost.

• Generalne polise nisu tipizirane. U



svakom konkretnom slučaju formulišu itime zadovoljavaju potrebu osiguranikaza osiguravajućom zaštitom odreĎenegrupe pošiljaka

• Generalne polise najčešće koristešpediteri, čija je delatnost vezana zaotpremu robe, pa prema tome i za

njeno osiguranje.

“LLOYD`S S.G. polisa



• Govoreći o “Lloyd`s” -u kao glavnojosiguravajućoj kući u svetu istaćemo da je onaizradila niz pravila o normi po kojima se sprovodi

celokupno pomorsko osiguranje u svetu. IzmeĎuostalog pomenuli smo “Lloyd`s” S.G. Polisu kaonajvaţniji dokument koji je “Lloyd`s” uopštedosad doneo , a svet prihvatio. “Lloyd`s” S.G.

Polisa štampana je na engleskom jeziku i saneznatnim dopunama prilagoĎena našimprilikama. Ona je doneta još u XVII veku



Rizici S.G. polise



• Po ovoj polisi taksativno su navedeni rizici koji senjome pokrivaju. Ipak, sve rizike po S.G. Polisimoţemo podeliti u dva dela, : i to osnovni

rizici u koje ubrajamo pomorske rizike - rizikmora, gde spadaju sudar, udar, nasukanje,doticanje dna, oluja, brodolom, nestanak broda,odnošenje robe sa palube, dodir sa slanom

vodom, idr. Znači radi se o rizicima koji su brod iroba izloţeni za vreme plovidbe morem. Uosnovne rizike po S.G. Polisi spada poţar,provalna kraĎa

• U dopunske rizike ubrajamo eksploziju, dodirbroda sa nekim spoljnim predmetom, gubitakcelog koleta, štete prilikom iskrcavanja, rĎu,



cepanje vreća, zakašnjenje broda itd. • “Lloyd`s” S.G. polisom nisu pokriveni ratni ipolitički rizici, a ukoliko osiguranik ţeli ovoosiguranje, mora se osigurati dodatnom

klauzulom, koja se odnosi na te rizike.• U odnosu na staru “Lloyd`s” S.G. polisu novaima znatnije prednosti. Ona je znatno jasnija,razumljivija i preglednija, a osim toga mnogo

je kompletnija i sadrţi sve bitne odredbekojima se utvrĎuje širina pokrića, trajanjeosiguranja i osnovna prava i duţnostiugovorenih strana.

Osiguranje kredita



• Kreditno osiguranje je osiguranje kojim seobezbeĎuje potraţivanje poverioca premanjegovom duţniku. Na osnovu takvogosiguranja poverilac ima pravo nanadoknadu štete po uslovima ugovora oosiguranju ako ne plati svoje potraţivanje,

odnosno ne ostvari svoje pravo premaduţniku, usled ostvaenja odreĎenih rizika.



Delkreder osiguranja



• Delkreder osiguranje (ili, kako se drugačijenazivaju, osiguranja u uţem sklapa samo izmeĎupoverilaca i osiguravača. To znači da jeosiguravač samo u ugovornom odnosu sa

poveriocem, dok je duţnik izuzet iz ugovora oosiguranju i često i ne zna da je takvoosiguranje sklopljeno.

• Karakteristike delkreder osiguranja: ovom

vrstom osiguranja poverilac se osigurava odeventualne nemogućnosti naplate potraţivanja uslučaju da duţnik nije u stanju da ispuni svojuobavezu.

• Pošto je podela izvršena na osnovuvrste kredita, delkreder osiguranje se



vrste kredita, delkreder osiguranje se

primenjuje kako na domaće, tako i nainostrane kredite.

• Pored ove primene, delkreder

osiguranje se primenjuje kako naosiguranje potraţivanja koje osiguranikima u vezi sa robom isporučenom nakreditm tako i na potraţivanja u vezi s

aizvršenim radovima. Ovo vaţi i zadomaće i inostrane kredite.

Kaucijska osiguranja



• Kaucijsko osiguranje (ili, kako se još naziva,garancijsko kreditno osiguranje je vrstaosiguranja koja se sklapa na račun treće osobe

kao osiguranika.• Naime, ugovor o osiguranju sklapa duţnik saosiguravačem, a u korist svoga poverioca.Ovakava vrsta osiguranja sklapa se u

ljupka-pravo osiguranja predavanja kompletna

Documents