Ljubomir Simovi

udo u arganu

LICA

IKONIJA, vlasnica privatne kafane argan", negde na beogradskoj periferiji; udovica, drea, iskusna GOSPAVA, dri radnju za otvaranje rupica; u slobodnom vremenu ispomae se radei kao animirka" u kafani argan"; tridesetak godina, ali u loem stanju CMILJA, prema potrebi: ankerka, kelnerica, kuvarica, sudopera; pre dva-tri meseca dola sa sela; blizu dvadeset godina ANELKO, zvani ora", lopov, neto preko trideset godina MILE, stariji ovek, predstavlja se kao aktivista STAVRA, sredovean, povuen, stalno ita novine PROSJAK, neverovatno star SKITNICA, preko ezdeset godnna, pomalo izgubljen JAGODA, devojka iz unutranjosti, oko dvadeset sedam godina; odevena pomodno; mogla bi da odgovara opisu Vukosave, koji Skitnica daje u prvoj slici VILOTIJEVI, ovek sa govornice ISLEDNIK MANOJLO, kapetan IV peadijskog puka Stevan Nemanja", Drinska divizija, Prva armija TANASKO, redov u istoj jedinini

Dogaa se hiljadudevetstoezdesetineke godine, u kafani argan", ispred nje, i na oblinjem periferijskom groblju. Za sve vreme predstave pada kia. Pauza posle tree slike.

PRVA SLIKA

Kafana ,,argan". Napolju, na nekom placu, drug Vilotijevi dri govor, ije se nevezane reenice uju u kafani samo onda kad neko otvori orata. Mile, koji napolju slua govor, povremeno ulazi i komentarie ono to je uo. Stavra sedi i ita novine, na izgled potpuno nezainteresovan za ono to se napolju dogaa i govori. MILE: Sjajan govor! Ama sve teza za tezom! ujete kako ovek govori? CMILJA: Pria dvasata, a ne kae ta oe! IKONIJA: Je l on to misli na divlju izgradnju? MILE: Nije, to je povodom neke invazije, i oruane intervencije! IKONIJA: Ja ujem pominje neko ruenje... MILE: Ruenje jeste, ali objekata! IKONIJA: Aaa! CMILJA: Sve je to lepo i fino, al mene ekaju noliki sudovi!

JAGODA: A lepo su ukrasili tribinu! MILE: Odlina govornica! IKONIJA: Prikucali i ilim! Sigurno da je dragaevski, runi rad! A i prilino velika poseta! MILE: Ljudi doli i kolektivno, spreduzeem! Nemate vi pojma koliki je to mozak i kapacitet! STAVRA: ta bi s tom rakijom? IKONIJA: Cmiljo, uje valjda! Ne mogu da zinem od ovog kutnjaka! MILE: Ja ga i lino poznajem, znam ga jo iz predratnog perioda, bio je on i onda velika zverka. al ilegalno, to je i moralo u onim uslovima! STAVRA (Cmilji, koja mu doposi rakiju): Novine opet o leteim tanjirima! CMILJA: Misli da ima ljudi na drugim planetama? STAVRA: Daj Boe da ima! CMILJA. to daj Boe? STAVRA: Za nas bi dobro bilo ako ima! CMILJA; Ne znam zbog ega dobro! STAVRA: Lake je kad se zna da postoji i neka drukija pamet! CMILJA: Ja kad na to pomislim, sva se najeim! (Vraa se za ank.) MILE: Ovaj drug Vilotijevi, sa govornice! Zajdno smo ili u zanatlinsku, bili smo sjajni drugovi, par ekselans! IKONIJA: Kakav par? STAVRA: Lepo tn ovek kae: par ekselans! IKONIJA: Vidi ti njih! JAGODA (Cmilji): Izvre oni reorganizaciju, pretumbaciju, prebace me u treu smenu! A znate ta je trea smena, robija! Nou radi, danju spava, ne zna ti se nita, nikakav red, nita nema od ivota, uvee nigde nisi pristala, mora na poso! A taj se pojavi u najkritinijem momentu! Taj to sam vam priala, taj profisor! Noge mi se osekle kad me zaprosio! Venaemo se petnajstog ovog meseca! Nema vie tree smene, evo im ipak!

A kupio mi svileni ve, kod Mitia, crno i roze, mnogo daje na mene! CMILJA: Boga mi, fino se poneo, nema ta! JAGODA; Ponaa se krajnje kulturno! Dosta je samo da ujete kako ume lepo da se izraava! CMILJA: Mnogo znai kada je ovek kolovan! JAGODA: Al jo vi ne znate celu priu! Samo da vidim imam li vremena; imam. Kupio mi i ovaj runi sat, Helvetija. Taj moj profisor, verenik, ima strinu ak u Kanadi, zamislite! A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate! A, ne bilo vam primenjeno, ta strina stara, i plus bolesna, a moj budui joj jedina rodbina, to e znate biti ogromno naslestvo! A, to je najvanije, poreklom stara beogradska porodica! Kua u Krunskoj, bata sa staklenim kuglama raznih boja, ligetuli, kipovi, knjige, imir! CMILJA: A ja na Repitu, prizemlje, da vam ne priam u kakvim uslovima! Ni trunke konfora! JAGODA: Al emo se preseliti u tu Kanadu, prijaviemo, znate, i stalni boravak! CMILJA: To vam je preko sveta! A ta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste uli ta kae? Ima da nastupe promene, korenite, u sve pore ivota! STAVRA: Odaari e dobuku bela, a bolniari crna odela! IKONIJA: Ou dizludim od ovog kutnjaka! JAGODA: A I ta ete, moramo zbog te fabrike! Strina mu stalno pie da doe, nema nikoga blieg da mu ostavi! A on! Ima dilemu poto je organizovan, a morae da bude kapitalista! Kae da nou ne spava od dileme, puca mu glava od dileme, toliki je karakter! IKONIJA (provirivi kroz vrata): Vala, da prodaje

prokiso sir, provritalo vino, i lubenice debelkore, pa ne bi moro ba toliko! MILE: Ne treba tako gledati na stvari! JAGODA: A ne moe tek tako fabriku u okean, je l? Na koncu konca, to je milionska vrednost! MILE: Gde bi mi danas bili sa razvojem da nam je vie ovakvih kadrova! STAVRA: A to ti ne ue, uje se i odavde? MILE: Jes, pa da pomisle da nisam prisutan! JAGODA: Ima i uplatu za fiu deluks, al tamo emo gledati neto komotnije! IKONIJA: Da to ne bude neki kotapler? JAGODA: On je visoko iznad toga! Istina, malo je stariji, farba brkove, al ne moe se i jare i pare odjednom! ovek treba da bude realan! Za svadbu, zamislite, sprema tampane pozivnice, zlatotisak, nadam se da ste uli! IKONIJA (Cmilji): A paradaiz ne silazi ispod sedamsto! Ujtru da porani, a ne ko proli put! I ne mora odma tap kod prvog, nego malo obii, protegli noge, manii, kai kisi, kai uvelo, buavo, cenjkaj se, zakeraj, zanovetaj, tako se upara, a ne od prve na kantar! JAGODA: Vidim da ste u poslu. IKONIJA: U kutnjaku mi kao burgija! Ko da me ela ujela pravo u ivac! Naide mi one komovice, da drim! JAGODA: Treba da se naem s verenikom, ekae me na uglu Kondine, izlazimo na neku veeru, sa taksijem! A pre toga moram jo i na stanicu, alje mi cimerka paket sa garderobom! A evo i kia, vidite, kako pljuti! Kolko vam imam? CMILJA: Sedamsto. JAGODA: Kolko je naroda! Treba se kroz ovu masu probiti! MILE: Ja s ovekom stojim ovako! Ili smo zajdno u zanatlinsku, apto sam mu Otadbinu" od ure Jakia! ,,I ovaj kamen zemlje Srbije..."

JAGODA: Pusti sad taj kamen, ou da proem! (Izlazi.) MILE: Kod njega ulazim bez lektimacije! NJemu je astal prepun telefona, pa artije, sve sami materijali, i to umnoeni, apirografisani! Mogu da ti izradim i penziju, i dei dodatak, i invalidu, i paso, i kredit, i stan, samo mi kai koliki! Mogu da ti prolongiram dok trepne! (Ulazi Gospava) GOSPAVA: ta se ovaj voliko raskokodako? Dajte mi neto da popijem! CMILJA: ta e? GOSPAVA: ta bilo, samo neka je duplo! Veeras malo gostiju! IKONIJA: Svi na mitingu! GOSPAVA: Zar onaj tamo jo govori? IKONIJA: Govori, govori, a nema pojma kolko to mene kota! MILE: Dobra ova Gospava, kadje pogleda! STAVRA: Za moj ukus je malo previe kabasta! MILE: Nema enske dok nije karaorua! GOSPAVA: ta je, da je, meni lako nije opsluiti vake muterije! Jedan tuli svetlo, pali sveu, drugi trai da glumim da neu! Jedan sipljiv, a drugi me skoli: jesi l skoro bila na kontroli? Dripinu sam izdrala mnogu, videla sam svakakvih dilova, al to vie trpeti ne mogu! IKONIJA: Sve se moe kad zauti lova! GOSPAVA: Podnela sam sezonce, vojnike, srane i plune bolesnike, ubretare koji tegle kante, majstore, terence, diletante, podnela sam koniare, klimce, Nilije, Vranjance, Kredince, i u masi, a i pojedince! Podnela sam leeki, i snogu, spisak bi se naslago do krova! Al to vie trpeti ne mogu! IKONIJA: Sve se moe kad zauti lova! GOSPAVA: I jes mi velika lova! Jednom, ko dvaput za bioskop! A sutra, vala, neu ni radnju dotvaram! Mogu jednom i neto za svoju duu!

IKONIJA: udo to? GOSPAVA: Dosadilo mi stalno otvaranje rupica! A i jedan vekavejac, voskar, ima opela, vodi me na ruak, u Veneciju, zemunsku! Treba i veeras da se naemo! Ko zna ta bi sve moglo dispadne! IKONIJA: Ne lipi magare do zelene trave! GOSPAVA: Bolje malo pogledni ovu brazletnu! ta kae, a? On mi kupio! CMILJA: Stvarno je prskrasna! GOSPAVA: Platio sedam hiljada! IKONIJA: To se na vaeru nakilo prodaje! CMILJA: Vamo lupaju, izgleda ima muteriju! GOSPAVA: Nemam vremena ni za cigaret-pauzu! Al tebi ovo da kaem: one mieve diskoti kako zna! Grebu pod krevetom, ne mogu da se koncentrpem! (Izlazi) MILE: Jesi vido kako pravi grimase dupetom? CMILJA: Crnoga li joj leba, bogo moj! MILE: Zovu te neki napolju, oe da narue! IKONIJA: Fala Bogu! Spremde mi to za kutnjak, ou dizludim! (Izlazi) STAVRA: Narod ogladnio sluajui! (Ulazi Prosjak. Dronjav, prljav, ulepljene velike kose. bradat, neverovatno star. O konopcu, vezanom oko velikog iscepanog kaputa, visi mu limeno lone. U ruci dri neku najlon kesu. U prvom trenutku se osvre oko sebe, ne znajui kome da se obrati.) MILE: Slabo vi ovo sluate, vidim ja! A na tapetu su kardinalni problemi! ujte aplauze! STAVRA: Je l ti to vie da mi ujemo, ili da uju oni napolju? PROSJAK: Petnes muva banka, tri gliste banka, rovci su dve banke po komadu! IKONIJA (ulazei): Voliki pljusak! Da oe da kae neto o divljoj izgradnji, da znam to sluam! MILE: Ne treba na to gledati tako usko! PROSJAK: Muve su zunzare, i to prvoklasne, uranjene, dlakave, zelene, prelivaju se u zlatno, u svim nijansama! IKONIJA: Prodaje mamce? PROSJAK: Mamce, i to odline!

Muve, gliste, rovci... IKONIJA: Ma skloni to, ne mora da mi pokazuje! Je l bi to moglo uture, a plaanje da bude u naturi? PROSJAK: Nije da ne bi moglo... IKONIJA: ta kae, da ti dadem veeru, imam pasulj sa svinjekim uima, savren, i paradajsalatu, plus jedno ladno jagodinsko? Je l vai? PROSJAK: Nije da ne vai... IKONIJA (Cmilji): A ti spremi dvaput kembie. dva piva, i dve kupusalate! Tebi u ja da naspem! MILE: u li je, leba ti? Komplet veera za aku glista i muva! Je l ona blesava? STAVRA: Nije ena blesava, nego varuje! Pomisli prosjak, najuri ga i upira, a sve ti posle po kui prokisne! MILE: Koji bog da mi prokisne? STAVRA: Kaem na primer! MILE: to smo ti mi zaostali! IKONIJA: Zar nema nita bolje da obue? Vidi li ovu kietinu? PROSJAK: Meni je ovaj kaput odlian, ta e mi bolje! Depova imam tano sedam, kolko mi treba! U ovom depu drim pare kanapa, za privezivanje odvaljenog pendeta. U ovom flaicu, slui za dranje tenosti. U ovom, vidi, blokej, lula, dugmeta. A u ovom ovaj veliki ekser! IKONIJA: ta e ti taj ekser? PROSJAK: Taj ti je ekser ovom kaputu iviluk! IKONIJA: Ti si praktiniji nego to izgleda! PROSJAK: A gledaj ove druge depove: u ovom drim rezervu, lukac i leb, u ovom ovde iglu i, vidi, konac, a u ovom ovo parence sapuna! Sedam depova, to je oveku taman! A osmi bi mogo sve da upropasti! IKONIJA: to da upropasti? PROSJAK: Da imam i osmi, ne bi mogo da trenem! Stalno bi smiljo ime u da ga napunim!

IKONIJA: Vidim ja da se tebi presipa! Ajde vamo u kujnu, bie komotniji! PROSJAK: A kakva je ono predikaonica napolju? IKONIJA: Paz ti ta govori, jezik preseko! Ne navlai mi nesreu na kafanu! Ponesi ovu flau! (Izlaze) CMILJA: A je l ti veruje da uda stvarno postoje? STAVRA: Naopako kad ne bi postojala! CMILJA: to naopako? STAVRA: A u ta bi se ovek inae nadao? Ima takvih nesrea u ivotu, da se samo u udo moe nadati! CMILJA: Daleko bilo! (Cmilja se braa za ank. Mile ulazi, uzima stolicu, stablja je kraj odkrinutih brata, i tako nastavlja da slua gobor.)

STAVRA: A i ti ue? MILE: Pa valjda vidi koliki je to pljusak! STAVRA: A onaj tamo ne prekida? MILE: Naravno da ne prekida! Izdri on i mnogo vee okolnosti! STAVRA: Stoji na govornici i odoleva prirodnim pojavama! MILE: Kako ti to misli? (Vraa se Ikonija.) CMILJA: Evo ti komovica, stavi na kutnjak! IKONIJA: Na kutnjak? Boe me prosti, pa mene sasvim prestalo! Nisam ni opazila! ivota mi, ko rukom odneto! Dajde narudbinu za one napolju! CMILJA: ta ono bee? IKONIJA: Rekla sam dva piva, ali ladna! Koliki pljusak, srea to sam prekrila terpapirom! CMILJA: Jesi ula, udaje se za profisora, a radnica! Dako jedared i mene sunce ogreje! IKONIJA: I dvaput kembie! Tolike su se poudavale, pa je l ih ogrejalo? CMILJA: Samo ja kad bi se udala, videla bi! IKONIJA: Nema ko da te bije i da te gazi, nema kome da rinta i da rmbai! (Ulazi Skitnica, otresajui kiu sa eira.) CMILJA: Da jednom i ja imam neto sigurno! IKONIJA: Sigurno ko vrbov klin!

I dve kupusalate! Od braka nema sigurnijeg robijanja! ta biste vi, to ne sednete, ima gde! SKITNICA: Samo bi peto da pripitam. IKONIJA: Saekajte dok posluim. CMILJA: Ima i brak iz ljubavi! Obadve kupus? IKONIJA: Obadve. Pa ta iz ljubavi, i to se ofuca. Svaki dan isto telo, iste rei, isto disanje, da ti se smui! Piva dva sam ti kazala! CMILJA: Meni se bogme ne bi smuilo, ja bi to drukije! IKONIJA: Svako misli da e drukije! Daj te kembie! I ne mora uvek palac dumoi! Rekla sam ti iks puta! (Izlazi) CMILJA: Dako mi udo nanese neku priliku! A vi ta rekoste ta ete? SKITNICA: Nita, samo neto da pitam. Boe, kolika kietina! A ovo napolju izgleda neki miting? CMILJA: Aha. Govori neki Vilotijevi. Bila mu slika u novinama tampana. SKITNICA: Ima da pokisnu. Mnogo sveta, jedva sam proo dovde. Nego ovo me zanima. Da l vam je nekad svraala jedna visoka, otresita, krupna, kosa crna ko zift? Zove se Vuka, Vukosava. Preanka. CMILJA: Ne bi ba mogla da se setim. Tu sam od skora. Bolje priekajte gazdaricu, pa pitajte. Treba da rasklonim ae. (Prilazi Miletu.) Mogo bi neto jedanput i da narui! STAVRA: Vidi da je ovek zaspo! CMILJA: ta on misli, da dabe sedi u suvom? STAVRA: Ne pitah te odakle si. CMILJA: Iz Kremana, kod Uica. Ikonijina zemljakinja. STAVRA: Kako da ne znam Kremna, lepo selo! Vido sam iz voza kad sam io za Viegrad ini mi se ima i neka strugara. CMILJA: Ima.

STAVRA: Bilo bi lepo iveti u Kremnima! to uradi, moe da opipa, da izbroji, da izmeri, da pokae! Umetrena drva, okreen jabuar! Ili napravi recimo kola! A tokovi jo miriu na hrastove! Izae pretkuu, to si uradio tu je, vidi se, raste, zna emu slui! Vidi u emu si proveo ivot! CMILJA: Da je meni da imam tranzistor, duek to se naduvava, krevet na sklapanje i rasklapanje! Pa dimam kadu, i kupatilo, s ploicama, pa televiziju, pa akobogda i auto, da budem udata, da izrodim decu zakonski! A deca da mi diplomiraju, da rade neki pismen poso, ko ljudi, pa da se drue sintelegencijom! MILE (probudi se) Ja se od takvih stavova ograujem! (Ponovo zaspi; vraa se Ikonija.) SKITNICA: Da vas pitam. Sad ba kaem ovoj vaoj, za ankom. Da l vam je svraala jedna, zove se Vukosava, oi crne, puna, metar i osamdeset? Visoka, krupna, kosa crna ko zift. A ne moe da kae sasvim isto, nego uka. Kae: ubara, uma, aa, iti, eboj, uster. unjevari. Kae: abac, unogla, ustikla, ibica, tof. IKONIJA: Vi to ko iz bukvara, Boe me prosti! Sigurno bi se setila, da sam je vidla. Poznajem svakog u fasu. Eto i vi. Doli ste prvi put, a da vas vidim kroz deeet godina, znala bi. Dajde dve urovae! SKITNICA: Trebalo je da se venamo etreeste. IKONIJA: Ne znam ta da vam kaem! SKITNICA: Mu joj bio predratni podnarednik. Umro u Nemakoj, u zarobljenitvu. IKONIJA: Stvarno ne znam. Moram da odnesem ove urovae. (Izlazi) SKITNICA A ja se naprotiv vratio iz rata. Imo sam in, bio stariji vodnik,

pa me po toj osnovi rasporede na tu poljoprivrednu ekonomiju. Tako se i upoznamo. CMILJA: Oete malo da se pomaknete, izvinte, dobriem... SKITNICA: Radila ona tu ko kuvarica. A neka rodna godina, rodilo ko pred neku nesreu! Jesen, branje ljiva, kuvanje pekmeza! ljive madarke, poegae, beloljive, ranoljive, dudovi beli i crni! Sve ti to drebno, steono, skotno, suprasno, trudno! to se sad stotini tad se iljadilo, to se sad blizni tad se trojanilo! CMILJA: Sad se slobodno naslonte, obrisano je! SKITNICA: Buranija pritkara, puterka, bez konaca, a posle veere dinja cerovaa! Ili knedle sa ljivama, uvaljane u semprezlu! Bila je stvarno odlina kuvarica! IKONIJA (ulazi): A vi jo tu? SKITNICA: Ba priam o toj istoj Vukosavi. Kaem, bila je odlina kuvarica! Jela orbasta, testavna, pile u ajmokcu, kolai izdani, a pite joj se jufkijaju! Pita sirnjaa, guvara, savijaa, bundevara, krompirua! A kad ona umesi gibanicu! Nije bilo takve gibanice od Valjeva pa do Ivanjice! IKONIJA: Mora da ste neto imali, kad je toliko falite na sva usta! SKITNICA: Leto u jeku, putevi pranjavi, za oblakom se rasprslo sunce! Do podne Petrovdan, od podne Pavlovdan! Ladovina ispod oblaka! A Vukosava... Suna se, ee butku karanfilom... Sunce joj greje svaku pegu na leima... Reka... pauina... tegla sa medom... svitac... riba... aa vode... njena noga... u svemu ko da sija deli... Izvinite, ja to... Sve to naravno utie... Dan po dan, i tako ti ona ostane...

I to dogurala sve do etvrtog meseca! CMILJA: To je Boga mi prilino kasno! SKITNICA: Uapse me ba negde pred venanje. Principijelno neslaganje, takva su bila vremena. Dobio sedamnes meseci, odleo petnes. CMILJA: A ona, ta vaa? Je l se porodila, ili je abortirala? SKITNICA: Nemam pojma! IKONIJA: Pa jeste l ili na tu ekonomiju, posle? SKITNICA: Io sam lane, ali se niko ne sea. IKONIJA: Lane? Ba ste se rano setili! I sad na osnovu ega da je naete? Posle toliko godina, ej! SKITNICA: ta u, putujem, raspitujem se. Volela je kafanu, zato je i traim najvie po kafanama. Visoka, krupna, kosa crna ko zift. A kad treba da kae , pone da uka. Ne kae: aa, nego: aa! I ne kae: imi, nego: imi! Sigurni ste da nije svraala? IKONIJA: Pobogu, ovee, pa nisam blesava! Kaem vam da bi se setila da jeste! SKITNICA: Ako se desi da nekad sluajno navrati, nemojte nita o meni da pominjete! Ou da je iznenadim! Samo ispitajte, onako izokola, kao sluajno, gde ivi, i to. Ako vam nije teko. IKONIJA: to da mi bude teko! Mogli ste neto i popiti, dok stojite! SKITNICA: Drugi put. A nisam vam za pie, imam jetru. Nemojte da zaboravite. A ja u jo da navratim... (Izlazi.) IKONIJA: Svi se oni sete kad omatore! CMILJA: Dokle ovaj misli ovde da spava? IKONIJA: Bolje da spava, iego da apljezga! CMILJA (prila vratima, otvorila ih, slua. Zatim ih zatvara): uje li ovoga napolju, molim te! IKONIJA: Ba me zanima dokle e! STAVRA: Da govori na struju, mi bismo ovde u mraku sedeli! (Ulazi Gospava.) IKONIJA: ta je, Gospava, zar ve gotovo?

GOSPAVA: Dosta je, vala, i bilo! I to pod ovakvim uslovima! Zna li ti ta je ovo? Mija ra! A zna li gde je izraslo? Ispod kreveta! IKONIJA: Pa ta onda? GOSPAVA: ta onda! (Iz kujne ulazi Prosjak.) IKONIJA: Jesi veero? ta ka za pasulj? PROSJAK: Odlian! Ne bi vam ga zaboravio ni kad bi mi kruna sinula s glave! GOSPAVA: I jes ti glava za krunu, nsma ta! Roen si da zasvetli, ko neko tamo vae velianstvo! PROSJAK: Ponekad zasja i ono od ega se ne nada! GOSPAVA: Ne znam ko e, ako ti nee! PROSJAK: Ti prvo pogledaj sebe, pa onda druge! Zapela si da priije osmi dep! A osmi dep, to su velika usta! Guta kue, guta ljude, guta glave! Paz da i tebe ne proguta! GOSPAVA: Imam ja dep, da ti ne kaem kakav! Da ue, da ti se ne vide ni blokeji, a kamoli kruna! PROSJAK: Samo se ti nadimaj, samo grabi! Al da upamti: bie mija rupa za dukat! GOSPAVA: More, ibe otale! PROSJAK: Teraj me, teraj, idem! Al nemoj da se zaudi ako me zovne, a ja se ne odazovem! (Izlazi) GOSPAVA: ta ti jo nee ovde da nakoti! IKONIJA: Dobro ti ovek i kae, prvo pogledaj sebe! GOSPAVA: Ispod kredenca, iza ormana, iza poreta, sve mije rupe! Nije onda ni udo to mije cvee! Na tavanu mievi, u zidovima mievi, ispod patosa, u sanducima, pod krevetom! ao ti da plati malo miomora! Tvoja kafana, tvoja stvar! Al moje radno mesto, ou da bude isto i ispeglano! A ne da se presecam svaki as!

IKONIJA: Da l bi jo moda htela i neto od damasta? GOSPAVA (besna, prila je ulaznim vratima i otvori ih): Odide da vidi! Pa ovaj napolju uopte nema publike! CMILJA (prilazi vratima): Masa se sasvim razila! GOSPAVA: Nigde nikoga, a on pria! STAVRA (i on je ve priao vratima): Otili i oni koji su ga popeli gore! IKONIJA (prila je i ona, gleda, krsti se) Bog i dua, njega je strah da prestane! (Svi izlaze. U kafani je ostao samo Mile: spava, s glavom na stolu. Na kuhinjekim vratima pojavljuje se Anelko. Teko hramlje, podupire se batinom. Posmatra Mileta, gleda prema anku. S mukom se sputa na stolicu. Vraa se Ikonija.) IKONIJA: Da mi je ko prio, ne bi mu verovala! Stoji i govori, a pred njim nigde nikog! (Primeti Anelka.) Ja moram da sednem! oro! Jesi to ti? Nisi valjda pobego? ANELKO: Nisam, nego amnestija!

zatamnjenje

DRUGA SLIKA

Kafana, posle fajronta. Svi su otili, svetlo je smanjeno. Ikonija i Cmilja odnose ae i escajg, prevru stolice na stolove. IKONIJA (vie napolje, Anelku) Anelko, esma ti je u dvoritu! Ima i struja! (Cmilji) Mani malo tom metlom, nee ti otpasti! CMILJA: Kolko su samo blata naneli! A i onaj, to je u kujni veero! Sve neki s koca i konopca! IKONIJA: Ne grei due, sevap je! Da nije nekad sarana, parastos, etresnica, il zadunice, od ega bi se naranio? A ne zna se ta nosi dan, ta no! Ni ko e kome da zatreba! Ne znam ta je onaj elebak popravljo! Prozori opet ne dihtuju! To posle potri! Zaboravila sam Anelku pekir! (Izlazi) CMILJA: Da mi je dimam neku sobicu, sobiak, makar najmanji, dva sa jedan, pa i manje ako treba, al nek je moje, da nakupujem subotom novina,

pa do ponedeljka da ne otkljuavam! (Nastavlja da prevre stolice i da isti. Na vratima se uje snano lupanje.) CMILJA: Zatvoreno je, fajront! JAGODA: Odringlavaj! Pomagaj! Ako Boga zna! CMILJA: Ma ko je to? JAGODA: Ja sam! Ona! Od veeras! Ona to se udaje! Za profisora! CMILJA: to odma ne kaete! (Otvara vrata. Ulazi Jagoda, pokisla, preplaena.) Kuku, kaka si! JAGODA: Dobro! Da sam i iva! CMILJA: Pa zar vi niste s verenikom? JAGODA: Ma kakvim! Verenikom! Vidite! Na ta vam! Izgledam! Jedva. Govorim. Vidite. Nemam. Daha. CMILJA: Da vam donesem vodu i kocku eera? JAGODA: Ma kaku! Kocku! Dajte vi meni. Vinjak. I to dupli! CMILJA: Pobogu, zato tako drhtite? JAGODA: Saete uti! Poem prvo. Na stanicu. Deveti kolosek. Kad ti se pojavi. Taj! CMILJA: Verenik? JAGODA: Opet vi. Verenik. Ma kaki verenik! Nego taj. Matori. to napastvuje. Devojke. Manijak! CMILJA: Kuku mene! Prvo popite! JAGODA: Jurio me. I preko kufera! A pljusak! Ko iz kabla! Evo, jo pada! Stigo me. Stego za ruku. Strano. Ko da je kletima. Evo. Jo mi se poznaje. Pogledajte. Gleda me. Evo ovako! Izbeeno! CMILJA: Nemote da me prepadate! JAGODA: Vidi se ludilo, nenormalan! Da ste mu samo oi videli! Ko da me gleda varnicama, a ne oima! CMILJA: I ta bi? JAGODA: Svata, da ne bi sveta i milicije! Ou da viem, da beim, ali se presekla! Sreom, neki ljudi, putnici, uviavni, vide ta je, priskoe, viknu miliciju, nastane guva, guranje, opti haos... CMILJA: Jesu ga barem uvatili? JAGODA: Nemote da ste naivni! Prefrigano je to! Zdimio, i to negde Karaorevom, pa Sremskom.

Upamtila sam mu lice za ceo ivot! Ovako mi se urezo! Svaka crta! Markantan! Ovaj me vinjak sasvim povratio! CMILJA: A zar se niste nali s verenikom? JAGODA: Zakasnila. Sad idem da ga naem. Prvo svratila da se malo priberem. Da ja pourim, dok nije lego i zaspo. Kolko pljuti, ima sve redom distrune! Lakuno! CMILJA: Lakuno... JAGODA: Priuvajte se vi Beograda! Zaringla se triput, pa opet nisi sigurna! Da nije bilo sveta i milicije, sad bi vam ja plivala negde u Dunavu, silovana i zadavljena! (Izlazi) CMILJA: Kako u ja noas po mraku sama do Repita? IKONIJA (ulazi): Kome si to otvarala? CMILJA: Lupala ona profisorka! IKONIJA: Koja profisorka? CMILJA: Ona, to je uzima onaj profisor! IKONIJA. ta je htela? CMILJA: Napo je neki manijak, zamisli! IKONIJA: NJu onoliku da napadne? CMILJA: Jedva je milicajci spasli! IKONIJA: Manijak! Ko da mi je ona neto pa bolja! (Hramljui, ulazi Anelko. Go je do pojasa, istetoviran, jednom rukom se oslanja o tojagu, drugom se brie.) ANELKO: Strano kolko nam smrde vozovi! Preporodilo me ovo umivanje! IKONIJA: Vie i ne pamtim kad sam putovala! Otkad sam Radenka saranila, nisam! ANELKO: Kako sednu u voz, odma se izuju, pa peeno pile u krilo! Istina, ima i cica! arape crne, prepune belih rupa! Prekupci, paprike, seljaci, svekrve, svata! LJute kobasice, izrakljuju se na patos, podriguju, pljuckaju koske, briu masne prste o tapacirung, akaju zube noktima, ibicama, priaju gde idu, od ega boluju, itaju naglas recepte, upute, nalaze, plaze jezik, mere temperaturu, pokazuju rezove od raznih operacija...

IKONIJA: A i ne pitah te! to ti vue tu nogu? ANELKO: Ne znam, neto mi skoilo i poplavilo. Ovolikaka guka, a i gnoji se. Kad pritisnem prstom, ostane belo, a kad pustim, opet polako poplavi... A to vi mene tako fiksirate? CMILJA: Kae Ikonija da vas nazivaju ora! ANELKO: Pa ta s tim? CMILJA: Nita, samo se pitam to vas zovu ora kad niste oravi! ANELKO: ora, to je od orisanja, pogreno ste protumaili koren! CMILJA: A zovete se, u stvari, Anelko? ANELKO: Anelko. CMILJA: Pa lepe vam je ime, nego nadimak! ANELKO: ta ete, nikad dva dobra zajdno! IKONIJA: Je l te to boli? ANELKO: Ovo na nozi? Naravno da boli, a i teko se kreem. Nigde ne mogu bez tapa. Dao bi avolu duu da me prestane! IKONIJA: Nemoj dvaput da kae! ta ti je reko doktor u kapezeu? ANELKO: ta da mi kae kad nije ni vido! Ja sam ti ovo krio ko guja noge! Naujem nekako za tu amnestiju, a bolesnog me, naravno, ne bi pustili! A ti me ne pita da l bi ja neto popio? IKONIJA: Zamarijala se, pa i zaboravila! ANELKO: Dajde jedno ladno pivce i ljutu! IKONIJA: A ta e sad? Mislim, za poso, i stan... ANELKO: Vano je da sam se vratio u Beograd! Da mi je da sve pijace - Duanovaku, Bajlonovu, Jovanovu, Zemunsku, Palilulsku, Kalenievu, Senjaku, Cvetkovu, Zeleni venac - da sve to ovde, nastal! Sa sve piljarima, domaicama i tezgama! IKONIJA: Nisu to vie pijace kao nekad! Sve to sad prskano hemikalijama, nazor sazrelo, nazor obrano! Ni kupus, ni krompir, ni jaja, ni cvekla, nisu ti vie prirodnog porekla!

ANELKO: Da mi je da prepeaim sve od Zemuna do Karaburme! Pa da popuim, sam, na Kalimegdanu! Sedim, puim, gledam preko Save kako je u Vojvodini oblano! A u reku i u oblake neko izruio aicu klekovae! CMILJA: Mora da je lepo, ja jo nisam stigla na Kalimegdan! Kau da ima i divljih zverova, tigrova, ne bi smela ovako sama, bezatite... ANELKO: Nije to nita, dre ih u kavezima... A posle sednem kod ,,Parka", toeno pivo, s kragnom, i pogaice! Pa Knez Mihajlovom! etam, itam firme, plakate, konzerve, flae... Rasprodaja kupaih kostima! U izlozima ponovo kini mantili! Prolo leto! IKONIJA: Dok trepne, sve te mimoie! ANELKO: A posle malo navratim i ,,Kod konja"... IKONIJA: Samo ti fale jo oni drogirani! ANELKO: A ,,Kod konja" omladina fina, sa sisama raznih veliina! IKONIJA: Ni za zeru se nisi promenio! ANELKO: Kad se vratim u Beograd, pa kada uvee izaem na ulicu, ko da sam izuo tesne cipele! Gladan sam smoga, gladan benzina, galame, gladan tramvaja, slobode, ljudi, svega! Nigde ti nema ko u Beogradu, predvee! Natenane, ispred Guberevca", malo crno i jagnjea crevca! IKONIJA: Gde ree crevca, da l bi ti neto da moda prezalogaji? ANELKO: A ta kae za jedna jaja, sa slaninom? IKONIJA: Jaja imam odlina, i to seljaka! Spremide, Cmiljo! ANELKO: Da se ja onda raspremim, dok jaja budu gotova! (Izlazi.) CMILJA: Zgodan ovaj! IKONIJA: Nije da ga uzme za pelcer! CMILJA: Ovako skinut, izgleda kao aneo! IKONIJA: Arhaneo Anama i Bradailo! Reponja krilati!

CMILJA: Nisam ga viala. IKONIJA: Mustra, doo sa robije. A ne bi me udilo ni da je nekoga klepno... CMILJA: Zbog ega s robije? IKONIJA: Obio jesenas samrposlugu ,,Sava", na Vodovcu, odrapili mu godinu ipo! CMILJA: A ja odma pomislila ubistvo! IKONIJA: Pa si se razoarala to nije? Ne zamajavaj se ti mnogo oko njega, taj e ti smestiti odakle se i ne nada! Ionako te merka u dekolte! CMILJA: Nisam ja mala! IKONIJA: Ako su ga i pustili, nee dugo! to dikla - navikla, brzo e on ope dupe na kiblu! Po zatvorima trines meseci godinje! CMILJA: teta, tako zgodan, a taka propalica! A izgleda mi da je iskren i otvoren. IKONIJA: Iskren i otvoren! CMILJA: ta zna, moda bi mogo neko da ga prevaspita, lepim, neko ko ima razumevanja? Znam jedan takav sluaj, bekrija, enskaro, a posle enidbe svetac! Ni daj si Boe onaj ovek! IKONIJA: Samo bi mu jo to falilo! CMILJA: Kad bi ja mogla da budem sigurna da nee ostati u onu nogu falian... IKONIJA: Spremaj tu kajganu, i malo manje fantaziraj! (Izlazi) CMILJA (enjivo, zaneseno, lupajui jaja u tiganj): Tek ga videh, a ve ivo snujem kako da se njime registrujem! Pa dimamo kuicu, slobodu, vece, paiz, i tekuu vodu! Da napravim turiju, pre zime, da na vrata prikucam prezime! Sneg napolju sipa kano vuna, kod nas bojler, zimnica, furuna! Dok on gleda friider sa hranom, trudna trikam pred teve ekranom! Dok on mea cementa za cokle, kuvam supu, rinflaj i nenokle! Perem sue, i razvlaim testo, a on gleda fudbalsko prvenstvo! A kada se svri utakmica

nacifram se, dete u kolica! Pa se njima celo vee eem, uz vodoskok, pred Izvrnim veem! (Ulaze Ikonija i Anelko.) ANELKO: Vrlo je vano da saznam neto o Trifunu! IKONIJA: Trifunu Tripkoviu? Dok ti, dragi moj, trune po robijama, ta cveka farba brkove! ANELKO: Moglo bi i da mu prisedne farbanje brkova! IKONIJA: Dri se ti malo dalje od njega. Da l on nekog cinkari, il ne cinkari, ja lino ne znam, gledam ja svoja posla! ANELKO: Misli da ja ne kapiram? Kad sam poo iz one samoposluge, s materijalom, preda me patrola! Ko da smo imali zakazano! Misli da ne kopam da me on otkuco? Da ne bee amnestije, to bi me kotalo celih osamnes meseci... IKONIJA: Ne znam kako izdri tolko u zatvoru! ANELKO: Kako izdrim? Gledam u reetku, a sve mislim: postoji Ada Ciganlija! Eto kako izdrim! IKONIJA: Kakve tu veze ima Ada Ciganlija? ANELKO: Ima veze. Ja iza reetke, a Ada Ciganlija, svedno, ipak zelena! Vano je da se ne misli na zatvor, ni na sebe, nego kako u Uicu pada kia, kako neko pee pitu od treanja! Vano je da zna da nije sve u tome to ti sedi u zatvoru! Razume? IKONIJA: Priam ti priu! CMILJA: ude! IKONIJA: ta sad tu ude"? CMILJA: Napolju ko da neko jaue! IKONIJA: Priinilo ti se. ANELKO: ekaj! Stvarno je neko jaukanje! IKONIJA: Nemoj dizlazi! ANELKO: Je l ti se pali sijalica na ulicu? IKONIJA: Pali se, pali, al svako vee razbiju! ANELKO: Ima li neku baterinsku lampu?

IKONIJA: Nemam, imam sveu. ANELKO: Daj ta bilo! Ostavi vrata, vako, otvorena, da pada svetlost! Pa, ako ne moe, majku mu, podupri stolicom! Gadne li kie! Ponesi kiobran, lije kao iz kabla! IKONIJA: oro, ko zna ta je, nemoj dizlazi! (Anelko izjuri napolje, Cmilja i Ikonija za njim. Cmilja nosi otvoren kiobran i zapaljenu sveu.)

zatamnjenje

TREA SLIKA

Ulica pred kafanom. Nekoliko kanti za ubre, posmrtne plakate po zidovima i ogradi. Plakate za cirkuse, boksmeeve, fudbalske utakmice. Cmilja dri sveu i kiobran. IKONIJA: Ne vidi se ni prst pred okom! ANELKO: Evo! Pogledaj! IKONIJA: ta si to nao? ANELKO: Jednu nogu! IKONIJA: Anelko, nita ne diraj! Moda je i ubistvo! CMILJA: Ubistvo? IKONIJA: Ajde sad gledaj da se onesvesti! ANELKO: Zatrpali ga kantama! Sklanjaj bre ove kante sa oveka! CMILJA: Da zovem hitnu pomo? IKONIJA: Dok stigne hitna pomo, ovek distrune! ANELKO: Ala je ovaj udeen! CMILJA: Pa to je onaj matori! ANELKO: Poznajete ga? IKONIJA: Svrao veeras! Raspitivo se za neku enu! Kuku mene, al su ga izbubetali! ANELKO: Pogledaj samo kolika mu je voruga! Ko da mu detli izvirio iz glave! Dajde neto da se zaustavi krv! IKONIJA: Natruni duvana! Uvo mu krvari, raseeno, visi! Sasvim u fronclama! CMILJA: Ja to ne mogu da gledam oima! ANELKO: Malo je falilo da mu izbiju oko! Plavo ko indigo! Ko ga je samo vako ivotinjeki...

IKONIJA: Sigurno ona banda zgradilita! Svako vee tue i premlaivanja! Pridigni de mu glavu! CMILJA: Polako, jaue, boli ga! IKONIJA: Nego ta, nego boli! Ajde, ne boj se, ja sam! Fala Bogu dok boli, a kad prestane... Pa poduvati ga, majku mu, nisi bogalj! Daj da ga sklonimo s ove kietine. CMILJA: Gdee s njim noas? IKONIJA: Gde u, nego u kujnu! CMILJA: A gde e onda Anelko? IKONIJA: Moe u upu, imaju neki sicevi! (Povedu Skitnicu u kafanu. Odjednom, iznenaena, Ikonija se okrene.) IKONIJA: Ama ekajte! Ovoga mi krsta! Vidite li vi ovo udo? ANELKO: Kakvo sad udo? IKONIJA: Nestala govornica! ANELKO: Kakva sad govornica? IKONIJA: Odneli ga zajdno sa govornicom! Gorela ko ova svea, ako nije! Da se triputa prekrsti! ANELKO: Pomoz ti meni da ovog unesem, a posle se krsti! CMILJA: Al je teak! (Unose Skitnicu u kafanu. Nestaje sbetlost soee. Tiina. Iza kanti za ubre oprezno se pomaljaju kapetan Manojlo i redov Tanasko. Obueni su u iscepanu uniformu srpske vojske iz Prvog svetskog rata. Manojlo ima durbin, revolver i pelerinu, Tanasko puku s bajonetom. Nose francuske lemove, porcije, a oko pojasa fieklije. Tanasko je za pojas zadenuo kaiku. Gledaju oko sebe sa velikom opreznou.) TANASKO: Otili su, goskapetane! MANOJLO: Daj mi vamo tu bateriju i sekciju! Zauzmi poloaj iza one bandere! (Tanasko staje iza bandere i osmatra, s pukom na gotovs. Manojlo razvija kartu, pokuava da upali bateriju, ali mu ne uspeva.) MANOJLO: Zapii da se trebuju baterije! TANASKO: A gde das trebuju, goskapetane? Ni komore, ni menae, ni furaa... MANOJLO: Nita, nije vano, videemo i vako. Kad bi bar kia htela malo da stane! TANASKO: Vi barem imate to gumirano platno! MANOJLO: Bolje da smo poli na Savamalu, uz Dunav. Il preko Topovskih upa. Ili ne valja ova karta, il smo pobrkali teren!

TANASKO: Odvali mi ruke ova kokinka! MANOJLO: A ta bi tek da nosi mitraljez varcloze? Ovde su kue, a treba da su kupusita i panjaci... Slau se i rastojanje, i pravac, ali se mesto ne slae... TANASKO: Ja bi, goskapetane, digo ruke od svega! Preko cele Srbije peke, pa nita! MANOJLO: Ima da teramo i do vojvode Putnika, i do eneraltaba, i do ministra vojnog, i do regenta, princanaslednika, pa i do samog kralja, ako treba! Da i ne pominjem komandu Prve armije! TANASKO: Da je meni pare sira ovega, ukiseljena crvena paprika ilja, i, kao kruna, veliki mavanski lebac! MANOJLO: Podeliemo sledovanje veeras! TANASKO: Opet onaj peksimit francuski? Dizvinete, od toga sam dobio zatvor! Da barem ima peen kompir i tain! A to da ne kucnemo ovoj ovde kafedinki? Malo kundakom u vrata... MANOJLO: Treba se uvati i od srpskih i od austrijskih trupa! Zna da smo ovde po specijalnom zadatku! TANASKO: Mogla bi ena diznese neto orbasto! MANOJLO: A ta ako je Makenzenova pijunka? A ta ako sarauje sokupatorom? A ta ako je namerno postavljena? A ta ako dri kvartir za oficire? A ta ako je u vezi s naom komandom? TANASKO: Moda je neka iz Kola srpskih sestara. Moda je ena ba neka patriotkinja... MANOJLO: Patrioti su nas i udesili! Vie se uvaj patriota, nego pijuna! TANASKO: Neko dolazi, goskapetane, sklonte se! MANOJLO: Gde ba sad nae! Brzo u zaklon! (Bee opet iza kanti za ubre. Pojavljuje se Prosjak.) PROSJAK: Gde li u samo noas da se zavuem? Da nisu sklonili onu predikaonicu, mogo bi u njoj da prespavam... Ne znam ta je to s ovim narodom! Svi se deru kao uvari u logoru. Priili osmi dep, - vreu, peinu, - pa trpaj u njega ovo, trpaj ono,

stvari,stvari, stvari, nikako da ga napuni! Iz osmog depa bije velika zima! A da ispraznim ovu kantu, pa u kantu? Nemam krov, al barem imam poklopac! Ne mogu da vas ogreju ni toplane, ni cerova drva, ni ugalj, ni ovnujeke koe! A kako to nekog i jedna lula moe? Stvari, stvari, blago... obino ubre! Na oveka se brecate, a i mravu treba skinuti kapu! I mrav je oveku ponekad velika druina! erpa, pegla... Dokaim ja kaput pod ovu strejicu. Samo da ukucam ovaj veliki ekser. Kad bi se nao neki kamen za kucanje... (Saginje se i trai kamen.) ta je sad ovo? Krv? Opet krv? Znai, nema nam spavanja noas! Ne spava se mirno blizu krvi! Ajde sad opet oblai kaput! Zaboravi na spavanje, nego stisni zube, skupi snagu, pa polako, po krvavom tragu... (Pratei krdad trag, koji je ostao iza Skitnice, Prosjak dolazi do drata. Vrata su zakljuana. On malo razmilja i gleda kuda e, a zatim obilazi oko kafane. Kad izae sa scene, vraaju se Tanasko i Manojlo.) TANASKO: Goskapetane, ini mi se... MANOJLO: Ode li to tumaralo? TANASKO: Ode, ali ja mislim... MANOJLO: Pomislio sam ostae, sve da nam pokvari! ne znam kakva je ovo sekcija! Teoretski, sve se slae, u dlaku, a kad pogledam oko sebe, na teren, to apsolutno nije to! TANASKO: Goskapetane! Ovaj to proe mnogo mi izgleda poznat! Ja kanda sam ga ve negde nekad video... MANOJLO: Ne prekidaj me, vidi da rekognosciram! Kaanik, Vranje, Vuje,Gabrovac, Stala... pa Jagodina... pa Smedereveka Palanka... Kad se na karti povue linija, istina, ide malo u cikcak, al konstantno vue na sever, prema Beogradu... Al gde je tu Beograd? TANASKO: Mnogo mu vredi priati!

A i ona, sa sveom i amrelom! Bokte, ko da ima kvasac u sisama! E, da smo u Mavi, u Radenkoviima! Nastalu pod lipom ljive i orasi, stavi je u krilo, pijucka rakicu, jesen, a ona duboka ko Debela Berta! MANOJLO: Bolje da ti popripazi na patrole, i da malo manje gustira... TANASKO: Sigurno da pazim, to je meni prvenstveno! A to gustiram, gustiram nako uzgredno! Mislim nonu sa sveom i amrelom! Sise, bre, dri ko da su odlikovanja! Karaoreve zvezde, a prekrivene svilom prizrenskom! Dobro bi bilo da smo je rekvirirali, makar na pbsata... MANOJLO: Fini odnos prema civilnom stanovnitvu, nema ta. TANASKO: Ja bi je slatko utefteriso! Stalno, nesrenica, pria o udaji! Nije ni udo, mukinje u ratu, opustela nam Srbija, moj gospodine! MANOJLO: Pa ovaj povreeni, to su ga maloas uneli... Pa ovaj epavi, antavi, to ga je uneo... Sve se to slae... to mora da je to... TANASKO: Kakva je, mirie ko kilo jabuka! MANOJLO: Nema nikakve sumnje! Mi smo zaista na tragu onoj bitangi! TANASKO: A kosa crna! Da mi je videti pokrivenu svetojovanjekim snegom! E, moj goskapetane! MANOJLO: Tano tako! Tu treba postaviti zasedu i ekati! Pa bio ovo Beograd, ili ne bio! TANASKO: A ta da ekamo? Komoru? MANOJLO: Treba da ekamo udo i udotvorca, eto ta! TANASKO: Kuda e veeg uda od komore! MANOJLO: Kako smo ili na sever, pogledaj sekciju, udo je uvek bilo ispred nas! A sad, zahvaljujui forsiranom maru, mi smo stigli pre nego udo... Ovde e morati da se pokae! Vido si onog opavog?

I onog s onim vorugama? Razume? TANASKO: Da kaem da razumem, pre emo lei! MANOJLO: Po svim mojim proraunima, ovde treba da se pokae udo! Od toga zavisi obraz i ast jedinice! TANASKO: etvrti peadijeki puk Stevan Nemanja" Drinska divizija, Prva armija, drugi vod tree ete etvrtog bataljona! MANOJLO: Ima da speremo sramotu sobraza! TANASKO: Velika vajda! MANOJLO: A sad na strau! Mesto je, vidi, prometno, znai opasno! Teren potpuno nepoznat! TANASKO: Bolje da naemo neto sklonitije! MANOJLO: Moramo da ostanemo ba ovde! Vidi li ovu kartu? A ovu liniju? A ovu taku na vrhu linije? E, ta taka, to je to gde sad stoji! Tu nas je dovelo! Tu nam je sada poloaj! Treba ekati, i otvoriti etvore oi i ui! Sve nam zavisi od onog to e ovde da se dogodi! Nije u pitanju samo vojnika ast, il nepravedna presuda, nego na ljudski, moralni, i tako dalje, identitet! A video si ime se to dokazuje! Zato pazi! Smena strae svaka dva sata! TANASKO: Razumem, goskapstane! MANOJLO: Prvo straari ti, pa ja. Sad je pono. Probudi me u dva... (Manojlo se umotao u injel i pelerinu i lee iza kanti za ubre. Tanasko une pokraj bandere, s pukom na kolenima. Brzo se i on spusti na zemlju i zaspi.)

zatamnjenje

ETVRTA SLIKA

Kafana, prazna. Iz kujne dolaze Cmilja i Anelko. CMILJA: Da zna, maco, da si mi bio drugi! ANELKO: Ajde ne priaj.

Vama je svaki posle prvoga drugi. CMILJA: Misli da ja laem? ANELKO: Ma mene i ne zanima! CMILJA: A bilo mi je dovde dolo i dozlogrdilo! Da ti ne priam! Sudovi, ae, escajg, svaki dan, tabanaj tamo, tabanaj ovamo, trapaciraj se, peri, brii, glancaj, slui baraberiju, trpi svaki gadluk i pokvarenluk! Vie sam filmova vidla u Kremnima, u domu kulture, za nedelju dana, nego za ova dvameseca u Beogradu! A, vidi, udo i meni sinulo! Da se kurtaliem i ja onoga Repita! uje ti mene, maco? ANELKO: Ama nemo ti meni maco! CMILJA: Malopre ti nije smetalo! ANELKO: Malopre je za malopre! CMILJA: Da ti kaem kako sam isplanirala! Moemo i mi da sazidamo bez dozvole, ko i drugi! Makar kolko za prvo vreme, posle emo gledati neto, za stalno. Treba i tebi nega za tu nogu. Ja imam neto posteljine i sudova, a i para sam odvojila na stranu, pa mislim... ANELKO: Ama kakva sad posteljina? CMILJA: Pa zna se ta je prvo za domainstvo! ANELKO: Ma, ko ti je ta reko za domainstvo? CMILJA: ta ima ko da mi kae, zna ta se desilo meu nama! ANELKO: Ma je l ti zato zamilja da ja zidam? CMILJA: Ne mora odma ba da zida, za prvo vreme moemo i pod kiriju... ANELKO: Sluaj, da se mi lepo razumemo: nema ni zidanja, ni pod kiriju! Ni domainstva, ni posteljine, ni sudova! Tebi se neto priulo, prividelo, prisnilo... CMILJA: A ono tamo u upi, na sicevima? ANELKO: Pa ta? Jesam ti neto obeo? CMILJA: Pa zar to kod tebe ne znai to? ANELKO: Nisi ti tako naivna ko to izgleda! Al kod mene kruka ne znai jabuka! CMILJA: Znai tako? ANELKO: Tako!

CMILJA: Stii e tebe moje suze! (Odjuri u kujiu.) ANELKO: Ajde, za svata nos u kecelju! (Spolja ulaze Ikonija i Stavra.) IKONIJA: Ovoga mi krsta! Odneli ga zajdno sa govornicom! STAVRA: Zglajzo, bilo je i preko radija. I to zbog verbalizma. IKONIJA: Zbog ega? STAVRA: Zbog verbalizma. Kau, govori, a ne sprovodi. Bie sutra u novinama opirno. Skrene s linije, I to izgleda dibidus! IKONIJA: Da je samo on! A di je Cmilja? ANELKO: Nisam ja njezin guvernant, pa da znam! STAVRA: Sada me kopka ta li e biti sa Miletom! Bio je neto mnogo agilan! A oni su jedna te ista frakcija! IKONIJA: Mali je Mile da bude frakcija! Cmiljo! Gde li se samo zavukla... (Odlazi u kujnu.) STAVRA: Morae i on da padne, ako je neke logike! ANELKO: Da meni padne aka Trifun Tripkovi! Namestio mi zatvor! ta se on samo setio, farbanje brkova! Ima ja u modro da ga ofarbam, i to u celosti! IKONIJA (vraajui se): Je li ti, to ova vamo plae? Jesi je ti ucvelio? ANELKO: ta kog boga da je cveljam? Za svata zaplae! IKONIJA: Izgleda nije bilo ba za svata! ANELKO: Smislila da sudaje, pa izabrala mene za metu! IKONIJA: To joje, budali, fiksideja! A, vala, i ti... Da, kojom sreom, ima porodicu... ANELKO: Gledaj ti svoja posla! STAVRA: Zamisli, da ima veliko imanje, veliku kuu, veliku porodicu! ANELKO: Da budem slepac kod oiju! STAVRA: Pa sedi u kujni punoj tiganja, kutlaa, erpi!

Astalina uza zid, okolo klupe, a za astalom tata i tast, uraci, trudne svastike, trudne snaje, zetovi, njina deca, paenozi, braa, jetrve, seoski potar! A i za prosjaka ima mesta i hrane! U dvoritu ovnujeki rogovi, alat, svinjeke dlake, uree glave, drva, kokoje perje na panju i oko panja! A sa poreta crnog, iz plave lonine, pasulj graditanac mirie raskuvan! U pasulju suva rebarca, luk, lorber, miroija, celer, paprika, perun! A baka mirie zaprka iz tiganja! ANELKO: Sa tom tvojom pasuljinom otvorio si mi apetit za kembie! STAVRA: Za astalom uje se jezik srpski, jezik rumunjeki, madarski, stolarski, kovaki, svinjarski, srednjotehniki, poljoprivredni, iz dvorita kokoiji i kravlji, iz hrasta vrapi, iz Dunava aranski i smuevski, i sve se razume, i to petao kukurie sa rude, i to lonac krka, i to klupa kripi! ANELKO: Samo ti raspali! STAVRA: Pa posle ruka izae pretkuu, o zidu venci luka belog i crnog, venci suvih mesearki, venci riba, s praga ti poinje ceo Banat, i Baka, duva vetar, oe da presnei, mirie vrua rakija, a kipi oblak nad umom koja kipi! ANELKO: Dok ovaj pria, dajde ti meni kembie! STAVRA: Da ujtru ima kome dobrojutro, da ima s kim u bioskop, u krevet, a ne ovako! Kasno, autobus triestri, ofer umoran, a kondukter pridremkuje, sedi, vozi se kui, a takva je to kua kad je prazna? Jedino su ti drutvo bubavabe... IKONIJA: Pogledaj nekog od ovih zgradilita! Doe sam, jede sam, ode na spavanje sam. Brlja po onoj veeri, nesretnik, jede pasulj, a pasulj njega jede.

Ako ima neto jadnije od oveka koji veera sam... ANELKO: Nisi ti toliko na kraj srca. IKONIJA: Govorim za tvoje dobro, ja sam moje pregurala. Da se oeni, da se okui, pa da te postavim ovde, za efa sale... ANELKO: Sale! IKONIJA: A i Cmilja dobro prolazi, obaka baki! ANELKO: Pa da kupim pantufle, papue, dugake gae... Pogledaj samo ovu dananju mlade! IKONIJA: Ne moe ti s njima u isti abar. Ako nisi preguro triestu, nek nisam koja sam! ANELKO: Ja ne govorim o godinama, nego o tome ta od njih naprave brak i dravna sluba! To ti se isprva buni, duva, potpaljuje, nita mu ne valja, sve kritikuje, samo odeeca, glavinja, zvekee, seva ko tocilo, vatra iz usta, glava u plamenu! A im se to poeni, im se skui, im primi platu i urami diplomu, im okrene klju i upali motor, sve se to ugasi! Tako se brzo opamete, da ti se smui! IKONIJA: Zavisi od toga ko je kaki karakter! Valjda si ti od tvreg materijala! ANELKO: Ko je od kakog materijala, ne zna se dok se ne proba! A kad se proba, pii propalo! IKONIJA: Nai e ti sto razloga, a ne jedan! ANELKO: Dones ti meni jednu mesearku! I otvorde mi jedno laeno pivce! A provodadii nekoj drugoj budali!

MILE (ulazei, s vrata): Dajde mi jednu rakiju! STAVRA: ujem zglajzo ti onaj tvoj! MILE: Koji moj? STAVRA: Onaj sa govornice, to preko njega prolongira, i to mu ulazi bez lektimacije! IKONIJA: Drug Vilotijevi! MILE: Moj, zbog ega moj? ta tim oe da kae? STAVRA: Sam si se falio da ti je kolski drug!

MILE: Onaj frakciona i verbalista? To je obina arinska dezinformacija! E, brajko moj! Gde bi mi danas bili da nam nisu smetali takvi u razvoju! STAVRA: Na mitingu si mu jue aminovo! MILE: Ja aminovo? Prozreo sam ja to, to je od rei do rei bilo mimo linije! Tu smo ga mi i demaskirali! Ja sam demostrativno napustio miting! IKONIJA: Napustio, kad je poela kia! Ma nemoj, molim te! MILE: Treba tu biti pametan, pa videti! STAVRA: Lake je biti pametan, nego poten! MILE: Nije se moglo mai od devijacija, verbalizam je pretio da nas ugui! Aaa! Saemo mi to drukije, energinije, sae to da se promeni iz korena! STAVRA: Ti na svakom vetru rairi repi! MILE: Primi ga u svoje redove, ukae mu poverenje, ko oveku, a on iz cuga pone da ti rovari! S takvima nema kompromisa, to da znate! Pa, ako treba i sudski, onda i sudski! STAVRA: Kad avanzuje, sve s ruke naruku, a kad zglajzava, s noge nanogu! (Iz kuhinje ulazi Skitnica) IKONIJA: ta je, matori, usto si? SKITNICA: Samo da se pozdravim, putujem noas. IKONIJA: Opet negde da trai Vukosavu? SKITNICA: Digo sam ja ruke od Vukosave! IKONIJA: Ne mogu da se naudim kako te prolo! Pogledaj, molim te! Nolike voruge, a jutros nigde nita! Srean si kolko si teak! Brzo si se kovarnuo, ko da te neko udo izvuklo, Boe me prosti! Na dananji dan treba sveu da pali dok si iv! Oe neto da pojde? SKITNICA: Nemam kad, voz mi ide u deset i tries. IKONIJA: A to kae da die ruke? SKITNICA: Od Vukosave? A i to ti je posebna pria! MILE: Oe li skoro ta rakija, majku mu? IKONIJA: Vidi da priam sa ovekom! MILE: Kad kaem pie, ima da mi se donese u momentu! IKONIJA: Ne mora odma da lupa po astalu! ekajde dodnesem ovom zgranovniku! (Nosi rakiju Miletu) MILE: A ti se nikad ne izjanjava, samo uti!

STAVRA: Ja sam uuto kad sam vido ko je sve progovorio! MILE: Napravili kliku i klan, pa grupae! A Vilotijevi kolovoa svemu! IKONIJA: Bolje se priseti ta si govorio jue! MILE: ta sam govorio, molim, to je kostatovano zapisniki, na ogranku! Mi smo taj sluaj proraivali! Uostalom, ta ja imam s vama po kuloarima? A to se tie tog... Vilotijevia, kako li se zvae, ja sam se prvi izjasnio protiv! Prvi, odma posle druga iz komiteta! STAVRA: Ako ulanjavaju i takve vake, ko to si ti, brzo e da im prekapi slavina! MILE: Ne dam ja da se provociram sa svakim! ANELKO: Ima kenjaca to trpe svaku uvredu! MILE: Vano je da on ne sme nita fiziki! STAVRA: A ko kae da ne smem? MILE: Ama, nisam ja tako mislio, pusti me! IKONIJA: oro, pobie se! ANELKO: Pa ta? Oe da zato prekidam veeru? STAVRA: Ima na mestu da te izgazim! MILE: Prvo pogledaj kaki su mi nalazi! Evo: krvna slika, urin, krvni pritisak, stolica, ekage, - sve mi dibidus negativno! O sad dudri na bolesna oveka? STAVRA: Vaka stenici napravila oveka! Ajde, lotinjo! Bez pianja uz vetar nema oveka ni oveanskog karaktera! Sevaj za drugi astal! MILE: ta ka? STAVRA: Kaem, sevaj za neki drugi astal! SKITNICA: Kod vas ovek svaega da se nagleda. IKONIJA: Nije ovo nita, kako je ponekad! Samo nastavite, mene ba zanima. Zato, rekoste, diete ruke od Vukosave? SKITNICA: Sino mi sinulo. Poem odavde, od vas, seate se, doem na stanicu, kad tamo - Vukosava! IKONIJA: Ja moram da sednem! SKITNICA: Gledam, pljunuta ona! Potrim za njom, oborim neke kufere, nosai psuju, psuju putnici,

viem Vuko, Vuko, ona nita! Stignem, a ona iva premrla! Posle se dosetim zato. IKONIJA: Nisi joj osto u lepoj uspomeni? SKITNICA: Nije, nego Vukosava pregurala valjda i esetu, a ova jedva prebacila dvaes. IKONIJA: To se ti, znai, prepozno? Ali, bogme, nisi na svoju tetu! SKITNICA: Prepozno? Pa, i jesam, i nisam. A onaj narod okolo, putuju, pa svi nervozni, kasni voz. Poeli da viu lovi devojice, matori napasnik, kurvar, dijabetiar, a onda i oni milicajci, pitaljke! Zamalo da me uapse! MILE (priao anku) Srea njegova to neu da pravim ekcese po kafanama, inae bi video svoga boga! IKONIJA: Znam, strano si opasan! MILE: Neodgovoran elemenat! Znam ja takve, to se pokrivaju sargijama! Dou u Beograd, a ne obezbede uslove! Pa posle drava kriva, i zajednica! Najlake danas biti sirotinja! Natoi mi jo jednu. Rep na krsta, sve etri uvis, mozak na otavu! A decu drutvu na teret! IKONIJA: Otkud mu deca kad je neoenjen, ta pria! MILE: Govorim u globalu! IKONIJA: Sa sodom? MILE: Besode. Ja bi to na kolovanje u Padinjak, tucanje kamena, i druga vaspitna sredetva! Nema kod mene labavo! On da mene tu hvata za revere! (Vraa se za svoj sto.) SKITNICA: Kako samo trpite ovakve? IKONIJA: Svecu zapali jednu sveu, a avolu zapali dve! I ta bi na kraju? SKITNICA: Nisam pred njom stajo vie od sekund. Al dok sam stajo, sve se objasnilo! Gledam je, gledam, a u glavi sve dolazi na svoje mesto! Ko da sam pred Vukosavu stao, istu istacku!

I sine meni da nije bilo onako kako sam ja upamtio i priao! Nego potpuno drukije! Budala, jedan panj upamtio ko umu... ANELKO: LJuta ti ova mesearka, prosto me opri! IKONIJA: Uzmi vie leba! SKITNICA: Nije ona bila sasvim crna, ko zift, nego smea, proseda, a i prilino gojazna. A ni buranija nije bila pritkara, nego uavica I dinje cerovae nisu bile tad, nego kasnije, pa ja to posle pomeo. A nije bilo ni treanja, ni dudova, ni ljiva, dako je bila poneka danarika. A nit se bliznilo, nit se trojanilo, nit se stotinilo, nit se iljadilo, ve fala Bogu kad ima krpu na zakrpu! Nit sam ja na kraju apen zbog nekog neslaganja, nego mi nali u magacinu manjak! A ni kuvala nije ko to sam falio! Nego il presoljeno, il nedosoljeno, il prepeeno, il presno, il prekuvano, il nedokuvano, zagorelo, nezapreno, bljutavo, prokislo, usmrdelo se, provritalo, da ga ni gladan ne okusi! A i gibanica! Nije joj bila ko gibanica, nego neka beda od gibanice, spljeskana! IKONIJA: Ne znam ta da mislim! SKITNICA: Nema tu ta mnogo da se misli. Niko oveka ne lae ko sam sebe. Nego, kolko je kod vas sati? IKONIJA: Sae deset. SKITNICA: Moram da pourim ako mislim da stignem. Vama na svemu fala! Ono vam nikad neu zaboraviti! IKONIJA: Ma zata fala, i ti bi meni pomogo! Nego jedno mi kai. Ko te onako krvniki izdeveto? (Skitnica odmahne rukom i odlazi bez odgovora). IKONIJA: Niko to ne moe dizmisli, ni u romanu, kako to ume ivot da ti zamesi!

STAVRA: Lepa pria! MILE (prilazi Anelku): Tis ovde novi? ANELKO: Pa ta ako sam novi? MILE: Ako ti treba neki posli, mogo bi da ti se naem... Moda na primer mestance u nekoj fabrici... ANELKO: U fabrici? Da mi i muda oelave! MILE: Mogu ja i neto bolje da uradim. Sad je smenjen jedan frakciona, i to zadrti, a zna ko dolazi na njegovo mesto? Ili, drug Ili, odlian kadar, proveren! Ili smo zajdno u zanatlinsku... IKONIJA: apto si mu ono od ure Jakia! MILE: Otkud zna? IKONIJA: Otkud znam! ANELKO: Sluaj, mo ti to malo bre, oe ovi kembii da mi se olade! MILE: Sa tim Iliem ja stojim evo ovako! Mogu da ti prolongiram ta oe! Vidim da si teak invalid, i bogalj, pa mislim, kad ve mogu, da je humano da ti pomognem! Je l ti ta noga prirodna, ili vetaka? ANELKO: Ovde ne moe ni kembie na miru! (Prevrnuvi stolicu, ljutito izlazi.) MILE (podiui stolicu): Neki udan tip, nimalo drutven... IKONIJA: Ne znam ta si se uskopistio! Uza svakog se priljami i pritandri! Ako ti se pije, sedi i pi, ostavi ljude na miru! Nije svakome do toga, doeg je tebi! MILE: Ti si mnogo drna, mnogo si ofurcatila! A kad je trebalo da registruje kafanu... (Ulazi Nepoznati, gledajui napolje. Hodei tako, unatrake, sudari se sa Miletom.) NEPOZNATI: Izvinite! MILE: Ne ulazi se u kafanu kao govedo! NEPOZNATI: Privukli mi panju ovi napolju... MILE: Je l bi ti hteo jo i da sobjanjava? Zna li ti ko sam ja? Zna ti koga ja poznajem, i to lino? STAVRA: Pusti oveka na miru! MILE: Vidi li kako grupae! (Nepoznati, i dalje gledajui napolje, seda za sto. Prilazi mu Ikonija.) IKONIJA: Oete neto da naruite? NEPOZNATI: Neto bi veero.

IKONIJA: Od orbi imamo paradajzorbu, i krompirorbu. Onda ksmbie u saftu, sladak kupus sa kouricom, i pasulj sa svinjekim uima. Verujte, savren. NEPOZNATI (stalno pogledajui napolje): Dajte mi taj pasulj. IKONIJA: Kupusalata, paradajsalata? Neto za pie? NEPOZNATI: Kupusalata, i jedno ladno pivo. MILE: Ko ti je onaj tamo primitivac utogljeni? IKONIJA: ta ja znam, vidim ga prvi put. I ne znam zato odma primitivac! ovek mi izgleda pristojno vaspitan! MILE: Sigurno neka pederina! IKONIJA: Nama je svaki vaspitan ovek peder! A svaka lepa i zgodna ena kurva! (Ulazi Cmilja, plaui.) IKONIJA: taje, jo nisi prestala? CMILJA: Kako ona Gospava, onako izakana, izdrndana, i matora, moe da ima na svakom prstu po deset, a ja, ovako mlada i ouvana, zdrava ko dren, rumena kao jabuka, ne mogu ni jednog na deset prstiju! IKONIJA: Ako te nije smandrljo na brzinu, gorela ja ko ova sijalica! CMILJA (primeti novog gosta, trgne se): Kuku, crna! IKONIJA: I jesi nala numeru, pa da kuka! Nije on, bednik, dostojan tvojih suza! S njim bi se mnogo usreila, nangro! Da mu nosi po zatvorima cigare! CMILJA: Vidi ti onog tamo? IKONIJA: Koga? Aaa, onog! Vidim, nisam orava, sipam oveku pasulj! CMILJA: I ti to tako... Nita, sipa mu pasulj? IKONIJA: Valjda mu neu zitin u kandilo! CMILJA: Pa je l ti ne vidi ko je to? IKONIJA: Kolko ja vidim, vladika nije! CMILJA: Pa to je onaj sa govornice! IKONIJA (sedne): Vilotijevi? MILE (ustane): Vilotijevi? STAVRA (polako spusti nooine i preko njih pogleda u Vilotijeia.)

zatamnjenje

PETA SLIKA

Kafana. Vilotijevi sedi i veera, stalno gledajui napolje. Ikonija pred ankom, Cmilja iza anka. Stavra sam za stolom, na koji je spustio novine. IKONIJA: Kad ga vidim vako, bez govornice, ne bi ga poznala ni za dva miliona! CMILJA: Zamiljala sam ga da je visok. IKONIJA: Ne znam to stalno zvirka napolje. CMILJA: A Mile mugno! Kae kafana frakcionaka, leglo! IKONIJA: ula sam ga, nek mi priviri jo jednom! CMILJA: Jesi primetila da se uopte ne poznaju? IKONIJA: Naravno, lae dok zine! VILOTIJEVI: Mogu li neto da pitam? IKONIJA: Samo pitajte! VILOTIJEVI: Koji su vam ono vojnici napolju? IKONIJA: Kakvi vojnici? VILOTIJEVI: Oni tamo, u punoj ratnoj opremi! Glete im opasae, lemine, puetine, kamane, cokuline, manjerke, fieklije, injele! Jedan je, vidi se, vojnik, ruo vojniko, a onaj drugi... epolete mu strgane, kanda je zbog neeg raalovan... Al mu po tofu poznajem da je oficir... IKONIJA: Ja nemam pojma... VILOTIJEVI: Kakvi su, ko da su iz zemlje iskopani. to je na njima od gvoa - zaralo, to je od drveta i sukna - istrunulo! Ne znate ko su i odakle su? IKONIJA: ta znam... moda je neko snimanje, ratni filmovi, ne itam novine... (Prilazi Stavri.) Pominje neke vojnike, kae tu, pred kafanom! Za jednog kae da je moda oficir! CMILJA: Oficir! IKONIJA: A, ivota mi, nema nikoga, pogledaj! Nego prebacuje, a nije, vala, ni udo! Ako si do sino bio sve i svja, a jutros niko i nita, nije udo ako i povantrza! STAVRA: Nee to biti to, druga je stvar u pitanju.

Kad te zadesi nesrea, ko da progleda. Vidi i ono to niko ne vidi! IKONIJA: Ja i kaem da ovek povantrza! STAVRA: Nije, nego se osvesti, doe sebi. Za samo dvaes sekundi oajanja vidi vie nego za dvaes godina vladanja, napredovanja i lepoga ivota! VILOTIJEVI: Nema smisla da sede tamo na kii! Trebalo bi ih pozvati unutra! IKONIJA: Stavro, ovaj je lud! Izvodi ga odavde, kako zna! STAVRA: Gde si, kae, video te vojnike? VILOTIJEVI: Eno tamo, vidite? STAVRA: Boga mi, ne vidim! VILOTIJEVI: Pa je l vi mislite da sam ja moda lud? Da moda vidim neto ega i nema? Mislite okiran, pa u tom oku poizio? STAVRA: okiran, sigurno, jesi, ali ja ne mislim da si poizio. Nego, brate, drukije gleda na stvari! Ou da kaem, drugim oima. VILOTIJEVI: Ja ne poriem da sam doiveo nesreu... STAVRA: Pusti nesreu, nesrea ne doe zato da nas upropasti. Nego mi kai gde su ti tvoji vojnici. VILOTIJEVI: Eno ih tamo, vidim ih ko sad vas! Sve do poslednjeg dugmeta! Pogledajte! STAVRA: ta vredi, ne vidim! Nije to tvoja greka! VILOTIJEVI: Ako ih ne vidi niko osim mene, ispae da sa mnom neto nije u redu... STAVRA: Misli da si ti, koji vidi, lui od nas koji ne vidimo? VILOTIJEVI: Greota je da drede napolju, po vakoj kii, svejedno ko su i ta su! STAVRA: Kad tako misli, ti ih zovni unutra! Ovde su odlini kembii u saftu. VILOTIJEVI: A ta e kasti ovi, ako ih ne vide? STAVRA: ta te briga? Ti gledaj u ono to ti vidi, pa prema tome i postupaj! VILOTIJEVI: I da zna da ou! (Izlazi) IKONIJA: Ode, a nije ni platio! STAVRA: Vratie se,

ode samo da uvede one vojnike. IKONIJA: Ama koje vojnike? STAVRA: One to dume tamo napolju. IKONIJA: Cmiljo, dajde mi duplu komovicu! (Ulazi Gospava.) GOSPAVA: S kim se onaj napolju nolko ubeuje? IKONIJA: A gdes ti dosad? Nisi valjda sve sonim voskarom? GOSPAVA: Pusti ti njega! IKONIJA: Jeste l se proveli, il te preradio? GOSPAVA: Ti ne zabadaj nos! IKONIJA: Ja ne zabadam, nego pitam! Falila si ga, ne znam ni sama, u zvezde! GOSPAVA: Sve to spolja izgleda fino, dame, gospoda, deca vukovci, za primer! Dame, mogu da zamislim! Noge mogu da nose na poiivanje, brkati mladei, fizionomije konjeke! Triple fuksetine, samo na finiji nain! IKONIJA: ta, uvatila si da je oenjen? GOSPAVA: Da ti ne bi da ti ja polaem raun? IKONIJA: Moram da pitam, kad nisi dola na vreme! Oni zgradilita ekali, ekali, pa na kraju opsovali i otili! Red je da bar kae to si zakasnila. GOSPAVA: Ne ulazi mi se u ovu miju rupu. Kad me ba pita. IKONIJA: Kafanu nemoj da mi naziva mijom rupom, jes ula? GOSPAVA: Nego ta, nego je mija runa! Cmiljo, naspide neto duplo! CMILJA: ta e? GOSPAVA: Duplovau! I ne samo tvoja kafanina, nego sve! Ol da ti navedem primer? Uzmi Mileta. Zato, na primer, taj Mile ide na skupove? ta on, buzdovan, da trai na javnom skupu? Skup koristi kao miju rupu! CMILJA: Gde li se vako naljoskala? Bazdi na vinjak! GOSPAVA: Ima jo primera, idemo dalje! Zato neki, na primer, puta bradu? Puta je zato da se u njoj krije! Pa je l to mija rupa, ili nije? A i ti, ne moram didem daleko!

Osedela, a nosi periku plavu! Miju rupu nabila na glavu! IKONIJA: Lepo, Boga mi, to mi je fala! A umela si od mene olju zitina, kafenu kaiku masti, oljicu brana... GOSPAVA: Automobili, dresovi, bedovi, aljine, ona jueranja govornica onde, aminovanje, disciplina, televizori, krzno, aa rakije, novins - pogledaj ovog kako ita! - fotelje, kreveti, tenkovi, vojne trupe, kad bolje pogleda, sve su to mije rupe! Samo da nam se ne vidi repato dupe! IKONIJA: Izradio te valer, pa ti sada ne valja ceo svet! Ne moe sve ni po tvojoj volji! GOSPAVA: A kad se zagleda malo bolje, ta viri? Iz mije rupe rep avolji! CMILJA: A di ti je ona tvoja prekrasna brazletna? GOSPAVA: Brazletna? IKONIJA: Uzo joj voskar dudari monogram! I plus dudari datum venanja, Kukovdan! GOSPAVA: Brazletna? Brazletna? Brazletna? (U velikom strahu pojuri napolje. Izlazei, sudari se sa Vilotijeviem. On je zgranuto pogleda, a zatim, kao da prati dvojicu nevidljivih vojnika, prilazi stolu i smeta svoje goste) IKONIJA: ta bi, ludaji? CMILJA: Samo sam je pitala di je brazletna, ula si! Kad rekoh brazletna, ko da sam je potpalila! Vidla si kako se smesta ekspresirala! VILOTIJEVI: Sedite vi, samo ja neto da pitam. (Prilazi Ikoniji.) Ko vam je ova to istra? IKONIJA: Koja e biti, Gospava! VILOTIJEVI: Trebalo je prvo dopere ruke. IKONIJA: ta? VILOTIJEVI: Kaem, trebalo je prvo dopere ruke. Kako e kroz varo s krvavim rukama? IKONIJA: S krvavim rukama? Cmiljo, ta je s tom komovicom? STAVRA: ta sve ovaj nesretnik nee videti! Nije mu sad lako sa takvim oima! VILOTIJEVI (Vraa se za sto. Govori s pauzama, u koje su smetene zamiljene replike nevidljivih vojnika): Ama samo vi sedite, neto sam pito! Imaju odline kembie u saftu! Zato da nema kembia? Teletine? Ima i teletine; i brana.

Koji Makenzen? Ama kakav Makenzen? I ne kae se ministar vojni, otkud vam to, nego dravni sekretar za narodnu odbranu! Ne kae se eneral, sa , nego sa G, general! A je l morate sve to uvek da nosite? Mislim, te puke... stvarno su rariteti! Kako kaete, kokinka? Zaista nisam uo! IKONIJA: S kim to ovaj pria? STAVRA: Sa vojnicima. IKONIJA: Ama s kojim vojnicima? STAVRA: S onim s kojima sedi. IKONIJA: Je l ti njih vidi? STAVRA: Ne vidim, ali to nita ne znai. IKONIJA: Drim li ja kafanu, ili ludnicu? VILOTIJEVI (S pauzama, kao gore): Kako? U emu je ovekov identitet? Pa u lektimaciji, u emu e drugom da bude? Aaa, mislite moralni? Pa za to slui karakteristika, to je bar jasno! Ma ajte, molim vas, kakve austrougarske trupe, pobogu, ljudi? Koji kralj Petar? Ama na kakvim volujskim kolima? Sumareni? Kaete ba tako: sumareni? Je li to neto na japanskom? Sve smo pobrkali, daj da se prvo sredimo! Mozak bolje radi s punim stomakom! Alal ti vera, vojniino, tako i treba: kaiku na gotove! Vi se dogovorite ta ete za pie, a ja odoh da naruim kembie! (Ikoniji.) Molim vas, naspite dvaput kembie! Duple porcije, za onu dvojcu vojnika! IKONIJA: Ja moram da sednem! CMILJA: ta da radim? Da sipam? STAVRA: Naravno da sipa! Narudbina je narudbina! (Stavra nastavlja da ita novine. U vratima se pojavljuje Prosjak.) IKONIJA: Ko je to tamo u vratima? CMILJA: Onaj prosjak! IKONIJA: Pitaj ga to ne ulazi. CMILJA: Kae samo da priviri, nekoga trai... IKONIJA: Koga trai?

CMILJA: Pita Ikonija koga trai! PROSJAK: Ma jednog, nije vano... A! (Ulazi.) IKONIJA: ta je, danas ne nosi mamce? PROSJAK: Ko zna! Postoje mamci i mamci! VILOTIJEVI: Odi ti vamo! Ajde, brate roeni, popi neto! Mi smo ti sada isto drutvo, ni kueta ni maeta, pravi drugari! Sigurno nema nigde nikoga? Vidi se da nema! Nemam ni ja! A do jue... imo sam prijatelja da ne znam ta u s njim! Kad oko sebe lupa peatom kao buzdovanom, moe da kupi prijatelja za kilo dima! Kai ta e da popije! Brate roeni, propo mi put pod nogama! Niko i nita, a kakva je to bila karijera! PROSJAK: Svemu ima leka... VILOTIJEVI: Boga mi, kako je sino bilo, mislim da nema! PROSJAK: Svet je napravljen zato da bude dobar... VILOTIJEVI: To sam i ja govorio, zgovornice, i to godinama... Al, kau drugovi, nisam nita uradio... PROSJAK: Tebe, vidim, pritisno veliki kamen! VILOTIJEVI: Nije to lako nositi! PROSJAK: A kad bi hteo neko drugi da ponese? VILOTIJEVI: Jesi ti itav? Koja budala da nosi tui kamen? PROSJAK: Ima raznih budala. Nae se neko ko ba voli da ponese. VILOTIJEVI: Moj kamen? PROSJAK: Tvoj, kafecinkin, ove devojke, ovog to ita novine, iji bilo! VILOTIJEVI: ta ti to pria? PROSJAK: Sluaj... Evo ovako... (NJihov dalji razgovor se ne uje.) IKONIJA: to li on toliko oko Vilotijevia? CMILJA: Mene pita! IKONIJA: Boe moj, da nije iz policije? CMILJA: On? Obina budalina! IKONIJA: Nita opasnije nego kad pametan izigrava budalu! Dok ti okolo, on zaas preicom!

CMILJA: Ja sam tanjire oprala. Je l stvarno misli da ovima sipam kembie? IKONIJA: Vala sipaj, da vidim i to udo! Mislila sam da sam oguglala na sve, a ono ti bane i nevidljiva vojeka! PROSJAK (polazi od Vilotijevia prema izlazu): Samo polako, videe, basamak po basamak, pa uvis! A za tvoj kamen ne brini! Kad sam natovaren, oseam se ko pero! Samo jo da se podigne letnja bugija, pa da me ponese, da me ponese... (Euforino, maui rukama, kao krilima, izlazi iz kafane.) CMILJA: Svata u ovom ludom narodu! VILOTEVI: ta je sa tim kembiima? CMILJA: Sipam, sipam! Izdire se, ko da sam ja na naftu! VILOTIJEVI (prilazi Stavri): Drugar, da ti kaem! Naao sam ja izlaz iz onog to se desilo! Nije to tako strano, ko to izgleda! Mislim to, to su me smakli sa govornice. Ovog mi momenta sinulo! STAVRA: Pa naravski da nije strano! VILOTIJEVI: Sad u da ti kaem ta u! Evo ovako: prvo u da priznam pogreke, samokritiki! A i neke veze su tu, valjda se nisu sve isprekidale! Je l tako? Pa da se polako reaktiviram! Male dunosti, pa onda malo vee! Basamak po basamak, pa jednog dana - opet na govornicu! S nje se vidi daleko, kao sa lae! STAVRA: Tebe je nesrea dabe zadesila. CMILJA: Nasuti su vam ovi kembii! VILOTIJEVI (raspoloeno): Vojnici bi moda hteli i neto da popiju! CMILJA: A ta da toim za te vae vojnike? VILOTIJEVI: Sad u da pitam. Kapetane. Pa gde su? Kad su otili? to ste im dozvolili da izau? IKONIJA: Ja dozvolila? STAVRA: ta je, nema ih?

VILOTIJEVI: Vidi da ih nema! STAVRA: Pitanje je da li ih nema ili ti opet ne ume da ih vidi!

zatamnjenje

ESTA SLIKA

Kafana. Ikonija posluje oko stolova - sklanja ae, isti pepeljare. Cmilja, iza anka, pere sudove. IKONIJA: Dugo je i bio na govornici, kako je lud! CMILJA: Nije ni udo to su ga skinuli. IKONIJA: I nije samo da vidi neke vojnike, i da s njima preklapa, nego im jo i kembie poruuje! CMILJA: A i ja, budala, verujem pa sipam! IKONIJA: Nauilo to da ljude obrlauje, pa vie veruje njemu, nego i svojim roenim oima! (Umorna, uplakana, neuredna, drei u ruci demper koji se vue po podu, ulazi Jagoda.) CMILJA: A, evo nae udavae! IKONIJA: Na ta to lii? Oe neto da popije? JAGODA: Najbolje otrova! IKONIJA: ta je, ta si se smraila, nije potop! JAGODA: Kamo sree da jeste! Ostavio me onaj profisor! CMILJA: Koji profisor? Tvoj? JAGODA: Onaj to ima strinu u Kanadi. Onu to dri fabriku. A u stvari nije fabrika, nego radnja za otvaranje rupica! I ne ivi u Kanadi, nego tu, na Duanovcu! I nije mu strina, nego valerka! CMILJA: Kome valerka? JAGODA: Kome, tome mom profisoru! A i on u stvari nnje profisor, nego neki lakirer! CMILJA: Pa ti sad veruj profisorima! IKONIJA: Ja sam i sumnjala da je to neki kotapler! im je nsto fino, ne verujem! Ajde, nemoj da plae, nije vano! Ne moe da se ivi, a da se nikad ne nadrlja! CMILJA: Iste smo ti mi sree.

Meni se, ko noas, slino desilo, ako nije i gore... IKONIJA: A ta njegova strina, valerka, kae, dri radnju za otvaranje rupica? JAGODA: To sam tek sino otkrila, kad sam otila. Otvorim vrata, kad imam ta i videti! Na krevetu, i to u jeku posla, a kraj kreveta flaa vinjaka dopola... CMILJA: A da ti zna za moju tragediju! JAGODA: ta se sve meni noas ispodogaalo! Izaem od vas, kad koga vidim? Onaj matori napasnik, manijak! Stoji kraj kante i, dizvinete, pia! Nigde nikoga, mrak, lepo premrem! Sreom, tu neki parmak, letva, ta li bi, zgrabim, raspalim, ispoobaram one kante na njega! Pa bei, ko bez due! IKONIJA: ekaj, crna! Zar ovde, pred kafanom? JAGODA: Ovde, mogu i mesto da pokaem! CMILJA: Pa to je onaj! JAGODA: I posle, tako usplahirena, i besna, odem kod onog vajnog verenika! A tamo ve znate ta sam sve videla! Uletim, a oni usred poze! Ona u veu, sve na njoj crno i roze! Kupovo nam istu mustru i boju, ko da je uniforma! IKONIJA: Jesi ti sigurna da je to taj sa stanice? JAGODA: Kako da nisam, ovako mi se urezo! IKONIJA: Ja moram da sednem! CMILJA: Manijake sam sasvim druke zamiljala! IKONIJA: Ma kakav manijak, budalo! Kai mi ko ti je otac! JAGODA: A i to ti je posebna pria! Mami umro mu u zarobljenitvu... IKONIJA: U Nemakoj? JAGODA: A mama kuvala na nekoj ekonomiji. Svri se rat, i tamo dodele jednog, iznove vojske, zaore se na prvi pogled! I tako mama ostane pre venanja. Nisu znali da paze, a nije ni bilo ovih dananjih srestava. I taman da se venaju... ma ta ja tu uopte i priam!

Osude ga, rodim se vanbrano! CMILJA: Sad se na to ne gleda kao nekad. JAGODA: Ba me briga da li se gleda il ne gleda! Da je sad meni da me vrate u fabriku, pa makar i u treu smenu, nije vano, vano je da se ivi! IKONIJA: Sea li se ko ti je bila majka? JAGODA: Govorila: loser, ibadija, amar, uumiga, valer! Govorila: uo, interu, alabajzeru, vorc! CMILJA: Ikonija, valjda ne misli? IKONIJA: Nego ta, nego mislim! Sve mi se odjednom samo povezalo! Ko da se munjom priilo jedno za drugo! JAGODA: Ma, ta je vama dvema? ta se to zata priilo? IKONIJA: Pa taj sa stanice... taj, to si ga raspalila... pa to... to ti je taj tvoj otac, nesrenice! (Ulazi Islednik.) JAGODA: Zna ti ta govori? IKONIJA: Kolko sino, pito za Vukosavu! Prio i za nju! I za mua u Nemakoj! I za tu ekonomiju! I kuvanje! I da je ostala u drugom stanju! I da ne kae: imi, nego: imi! Ja moram da sednem! Posle ga naemo tamo nako pretuenog! A onda prio i za sve to na stanici. Mislio da si Vukosava, lii na majku... Cmiljo, pitaj onog ta oe, meni se noge osekle! Nesretnice, mogla si oca dubije! CMILJA: ta pijete? ISLEDNIK: Je l ovde stanuje neki Anelko ora? CMILJA: Ne stanuje, al tu je privremeno. ISLEDNIK: Imo bi sa njim neto slubeno. CMILJA: On lei u upi, na nekim sicevima... Neto je bolestan, nepokretan, - ne pomako se, dabogda! - jedva i sa tapom korakne... ISLEDNIK: Nije ba valjda jedva? Valjda bi mogo dizae na razgovor? CMILJA: Za toliko e valjda moi, zvau ga. Oete neto za pie? ISLEDNIK: Ovo je slubeno,

ne pijem kad sam na dunosti. (Cmilja izlazi.) JAGODA: Nisam ga valjda ubila? IKONIJA: Nisi, ali malo je falilo! Imo vorugu ovolikaku, pravu vontu! Ko da mu detli izvirio iz glave! A uvo rascspljsio, rascopano, krv samo lipti! Niko ne moe dudari onako kako ume dudari najroeniji! (Vraa se Cmilja, podupirui Anelka.) ANELKO: Reko sam ti da od tog nema nita! CMILJA: Najlake je upropastiti devojku! Eno ti ga tamo, u oku! ANELKO: Vidim i sam! (Anelko prilazi Isledniku, oprezno seda za sto. Cmilja se vraa Ikoniji, koja, kod anka, pokuava da povrati Jagodu.) JAGODA: Od moje ruke, nesretnik, da pogine! Posle svega! IKONIJA: Ajde, popi jo jednu, laknue ti! ISLEDNIK: Ti poznaje Trifuna Tripkovia, bezanimanja, iz Beograda, alijas voskara, alijas lakirera, Trebinjska trines, brkovi farbani? ANELKO: Poznajem ga, al provizorno. ISLEDNIK: Jedno me zanima. Po putanju iz kapezea, da li si s njim moda stupo u kontakt? ANELKO: Nita ja nemam s tom vakom uljivom ISLEDNIK: Kolko je meni poznato, zajdno ste vrili nedozvoljene radnje. A sad kae: vaka! udna stvar! Jeste se neto moda pokarabasili? ANELKO: Pokarabasili? Lopua! Glavu bi mogo da mu rascopam barapsku! ISLEDNIK: Pa i naen je jutros u svojoj sobi. A i glava mu rascopana. ta na to kae? JAGODA: Kate mi gde je, dajte adresu, zovte ga, vodite me! IKONIJA: Sad ti ne vredi. Otputovo nonim u deset i tries. JAGODA: Kolko je sad? IKONIJA: Skoro e dvanes. Zato ja i kaem da ne vredi. JAGODA: Je li ti kazo kud putuje? IKONIJA: Nije.

JAGODA: A ta, da odem na stanicu, da pitam za gde ide voz u deset i tries? IKONIJA: Ne vredi mi ni to. Ako ide, na primer, za Ni i Skoplje, ta ti zna gde on silazi? U Mladenovcu? U Parainu? U upriji? I ta ako presedne u Lapovu? Ili, jo gore, u Stalau? ta e onda? ANELKO: Nita ja nemam s tim! ISLEDNIK: Kolko ja znam, imo si puno motiva! ANELKO: Kakvih motiva? ISLEDNIK: Prvo, ti si krao, on je te kradene stvari preprodavo, ali ti nije platio! Drugo, sumnjo si da te je otkuco. Tree, po izlasku iz kapezea, za njega si se raspitivao, i pretio. Imam notirano: a) da e da mu zakovrne glavu, b) da e mu prisesti farbani brkovi, c) da e ga ostaviti modrog u celosti! ANELKO: Ne moe ovek ni da pune, a da se ne zna! ISLEDNIK: A etvrto, i kao kruna svega, i meni si maloas reko da bi mu lino rascopo glavu, i to barapsku! Sada ti sam izvuci zakljuak! CMILJA: A moda moe preko Crvenog krsta? JAGODA: Kad bi mu bar znala ime i prezime! CMILJA: A ta kaete da poaljemo opis? Rekla si da ti se urezo... JAGODA: Korpulentan, razvijen... CMILJA: Nije, nego ba onizak, goljav, ko speen. IKONIJA: Potpuno elav. JAGODA: Ma kaki elav! Kosa mu gusta, proseda, grgurava. CMILJA: Oi zelene. JAGODA: Nee biti zelene. Kao varnice, vatrene! IKONIJA: U stvari vodnjikave, vidi se alkoholiar. Sam je reko ne pije, ima jetru. JAGODA. ta sad, crna, da radim? Po emu da ga poznam? ANELKO: Kae, ubica uo preko krova? ISLEDNIK: Od garae. Pa posle uz oluk, pa na verandu.

Pa sa verande kroz prozor pravo u sobu, pa po tintari sa flaom vinjaka! Sedam - osam - devet puta! ANELKO: A kad sam ga ucmeko, ponovi, molim te! ISLEDNIK: Skoio s prvog sprata, i onda trkom niz ulicu! Ja sam to tako rekonstruiso. Svaki se detalj logino uklapa. ta se smeje? ANELKO: To su ti itave akrobacije! Pa ja, ovee, ne mogu ni do klozeta! Ne mogu ni etri koraka, a da ne sednem! ISLEDNIK: A zato ne moe? ANELKO: Ne mogu nogu da pomaknem, ukoena! ISLEDNIK: U zdravstvenom kartonu kapezea o tome nema ni jedne jedine rei! ANELKO: Kako i da ima, kad nisam io na lekarsko? ISLEDNIK: udo da nisi, kad je toliko ozbiljno? ANELKO: Odma u da ti objasnim! JAGODA: ekajte, znam! Setila sam se! A ona voruga? A masnice? A rascopano uvo? To e svako da primeti! Blagajnica, nosai, kondukteri, sprovodnici vozova, neko mora da primeti! Fala milom gospodu Bogu! Gde mi je tana? To ga je sam Bog mlatno mojom rukom, da ga obelei! ta je sad? Zato utite? IKONIJA: Zato to, vidi, ni to nita ne pomae! Sve ti to s njega nestalo, kao sprano! Skinulo se prekono, ko da mu bilo nacrtano na glavi! Ja sam se ba i udila, evo Cmilje! CMILJA: udo, ivota mi! JAGODA: Kako to - nestalo? ISLEDNIK: Ajde, molim te, ne budi naivan! Razgovarajmo ko ljudi! Nisi prijavio bolest, da te ne bi mimoila amnestija! Koji e sudija to da ti veruje? ANELKO: Ja to mogu da dokaem! ISLEDNIK: Naravno, pruie ti se prilika.

A sad, molim te, mirno ustaj, pa idemo! ANELKO: ekaj, dokazau ti ovde na licu mesta! Guka ko volujeka glava! (Zavre nogavicu.) JAGODA: ta je to bilo s nolikim njegovim ranama? ANELKO: Guka prepuna gnoja i sukrvice, sae da vidi, potpritilo se, pocrnelo, ukoilo mi celu nogu, seva u prepone, ne mogu da se maknem! Kad pritisnem prstom, ostane belo, a, kad pustim, opet polako poplavi. Sae da vidi! ISLEDNIK: Tu nema nita! ANELKO: Pa, majku mu... ISLEDNIK: Moda si pobrko nogu, pogledaj drugu! ANELKO: Kako to sad odjednom?... Pa malopre sam je trljo terpentinom... ISLEDNIK: Ajde, ne izvodi, nije ti palopod astal! Nastaviemo detaljno u stanici! (Anelko zbunjeno ustaje, kao da e poi sa Islednikom. Zatim se naglo otrgne, gurne stolicu Isledniku pod noge, i pojuri prema vratima. Islednik, kad se pribere, za njim.) ISLEDNIK: Stoj, pucau! Anelko, ne budi lud, ne komplikuj! Stoj! U ime zakona, stoj! (Istrava.) IKONIJA: ta ovo bi? ta je uradio? Ko je taj? CMILJA: Neki supovac! IKONIJA: Zata ga tereti? CMILJA: Otkud znam! IKONIJA: Kako nako istra sonom nogom? (Spolja, naglo, kripa konica, tresak, zatim tiina. Sve tri ene stoje kao skamenjene. Teturajui se od oka, u kafanu se vraa Islednik.) IKONIJA: ovee, ta to bi? CMILJA: ta je sa orom? ISLEDNIK: Naleteo! Deseto! Tonac! CMILJA: Ne smem ni da pitam... IKONIJA: Je li iv?

zatamnjenje

SEDMA SLIKA

Periferijeko groblje. Na grobljima jabuke, pivske flae, oljice za kafu, na krstovima pekiri i izbledele zastabe. Kafanski prijatelji stoje oko Anelkovog groba. Pada kia. Svi dre zapaljene votanice i otvorene kiobrane. IKONIJA: Veseli Anelko, Bog da mu duu prosti! CMILJA: Noliki ovek, pun ivota! MILE: Ba mala pratnja! Nikog iz drutvenih organizacija! STAVRA: Laka mu crna zemlja! IKONIJA: Oajan dan za pratnju! Mnogo pada! CMILJA: Ona kuka, ona Gospava! Onaj enski raspad nad raspadima! ta mu sad mrtvom vredi to je priznala? IKONIJA: Zato je onaj kazo ruke krvave! Prvo sam mislila da je lud, i da bulazni, tek sam se posle dosetila! Zato je ona pojurila onda onako, onda kad si je pitala za brazletnu! Prepala se kad je svatila da joje brazletna ostala pokraj rtve! CMILJA: Bio bi Anelko danas iv da su brazletnu kraj lea nali ranije! IKONIJA: A i ta vaka, Trifun Tripkovi! Gospavi da se prestavlja kao voskar! CMILJA: Onoj nesretnici jo gore, kao profisor! MILE: A i ona blesava, pa veruje! STAVRA: Nesretnik se svaemu ponada! CMILJA: A u stvari je bio limar... IKONIJA: Ma kaki limar, nije ni limar, i to je bilo samo fiktivno! Sa Anelkom se bavio kriminalima, pa ga i ocinkario, da bi mu ostale pare! CMILJA (Stavri): Da se ti nisi nao da me utei... IKONIJA: I da se, molim te, tako zabuni, da jedne veeri zakae obadvema! (Ulazi Prosjak.) CMILJA (Stavri): Ti si mi pomogo u mome najteem momentu! MILE: Ko bi to reko za Gospavu, nako mirna! A oveka ukoka flaom vinjaka! IKONIJA: Trifun je makar brzo iveo, a jadni Anelko? Malo, malo, pa zaglavi zatvor! Nije mu se, eto ti, dalo ni Knez Mihajlovom nesretnik da se proeta! STAVRA: Ja se sve pitam ta je to bilo sonom njegovom nogom!

CMILJA: Tako me to potreslo! Da nije, maco, bilo tebe, bila sam spremna svata od sebe da uinim! STAVRA: Nemoj ti meni ,,maco"! IKONIJA: Ajde po jednu za pokoj due! MILE: Ne znam samo kome je trebo pop! STAVRA: Spasi Bog! MILE: Na spasenije! IKONIJA (Prosjaku): Ajde i ti nategni jednu, valja se! Na grobu ima pilava, piletine, i paradajza, poslui se! Naem Anelku za pokoj due! Stande, ivota ti! MILE: ta je sad? IKONIJA: Pogledaj! (Svi gledaju u pravcu u kome je pokazala Ikonija. Zaprepateni. Tiina. Zatim, s lisicama na rukama, ulazi Gospava, praena Islednikom.) GOSPAVA: Drue! Otkljuajte mi ove ruke, kumim vas Bogom! Da me ne gledaju ljudi okovanu! ISLEDNIK: Propis je propis, nema ni govora! MILE: Ne bi hteo da sam u njenoj koi! IKONIJA: ta e ti ovde, crna nesretnice? GOSPAVA: Sprovode me u tamnu kuu, na robiju! MILE: Mnogo joje grbava situacija! GOSPAVA: Ikonija, kumim te Bogom, probudi me! Ne mogu vie ovako strano da sanjam! Zna li ti kako je to kad ne zna gde od sebe da se sakrije? PROSJAK (za sebe): Reko sam ja da e biti mija rupa za dukat! GOSPAVA: iva, a vie nita od ivota! Ni uprolee pred Malu astronomiju", ni u bakalnicu, u miris vanile, cimeta, finih sapuna... Ni po kii od izloga do izloga... Nigde nita... Ikonija, majko moja, nemam ni nade! PROSJAK (za sebe) Sad zovi, da vidimo ko e da se odazove! GOSPAVA (od jednog do drugog): Kai mi neku lepu re, utei me! Saali se, kai mi da ti je ao! Pusti barem jednu suzu za mene,

bie mi lake! Uzmi me za ruku! Pomiluj me! CMILJA: I ti si lepo Trifuna pomilovala! Flaom, namrtvo! GOSPAVA: Greh je nesretnici obeati, pa slagati! IKONIJA: ta ti je kog vraga obeavo? GOSPAVA: Brak! LJudski ivot! Kujnu! Spavau sobu! istu posteljinu! Potovanje! Decu! CMILJA: Kad je tebi takvoj obeavo brak, ili je bio pijan, ili lud, il si mu davala vradbine! GOSPAVA: Nije vradbine, budala, nego pare! A on da nae onu klapuaru! Mojim joj parama plao krmenadle! Mojim parama bioskope i susam! Mojim parama mustru crno i roze! A ja ivotarila na praznom pasulju! Da za njega pritedim! Pa ona da me nazove kurvetinom, a goji se, kurva; od moje kurvinske zarade! I on jo da je uzme u zatitu! Kome se ne bi zemlja otvorila? Ikonija! Ja sad na dui nosim ubistvo! Kai mi makar da zna kako mi je! STAVRA: Nama je svima ao... CMILJA: ta ao, prostakinja jedna! Ja tebe, maco, nikada ne bi flaom! IKONIJA: to moe da ti uradi potena, to ti kurva nikad ne bi uradila! CMILJA: Kad je izgubila svaki obraz! GOSPAVA: Cmiljo, molim te! Ko sestru! Ako mi ne moe lepu re, nemoj ni runu! Cmiljo, kumim te Bogom! MILE: Trebalo bi oajdariti opajdaru! CMILJA (zamahne na Gospavu): Sadiskinja! ISLEDNIK: Ostupi, drugarice! Sebi ruke, kad kaem! GOSPAVA: Mene da udari? Drue! Otkljuajte mi ove ruke, molim vas, samo na dve sekunde, da joj pokaem! CMILJA: Sad ima brazletnu kakvu zasluuje! GOSPAVA: Mrze me zato to ele da se kurvaju, a nemaju petlju za kurvanje, i to ne dam da me povaljuju onje!

MILE: Na koga ti to cilja? Ja sam u BASK-u podizo tegove i rastezo federe preko grudi! GOSPAVA: Kakve ste vi bedinje i splaine! CMILJA: Pa drue! Pa majku mu! Pa kakva je ovo drava? Potene graane vreaju zatvorenici! GOSPAVA: Kad vidim kako izgledaju poteni, kaem: fala Bogu to sam kurva! I koga sam ja samo nala da molim! Kakvi ljudi, kad iz njih ni jednu suzu, ni jednu re samilosnu da iscedi? Ja u moje sama da ponesem! Sama! I da ponesem, i da iznesem! Drue! Vodi me odavde, nek mi sude, pa u zatvor - meu prave ljude! (Izlazi. Islednik za njom. Prosjak korakne za njima, zbunjeno, ali se predomisli i vrati se natrag.) MILE: Skreso bi ja njozi, da nije ensko! IKONIJA: Treba da me uvuku u taj proces, da mi akaju dozvole, poslovanje, da sutra ivim od gloginja? ta misli, da li u zatvor putaju pakete? Malo finog sapuna, ensko je!... CMILJA: Paket za onu sadiskinju? STAVRA: Da si je malo uteila, ta bi te kotalo? CMILJA: Je l ti njoj dri stranu protiv mene? Jednoj ubici? IKONIJA: Samo jo i vi okrenite na svau! I koji je tebi andrak danas? Daj da se malo zaloimo, kako nalae obiaj! Crna moja Gospava, crna Gospava! Ajde, poslute se! Da se bar s Anelkom estito oprostimo... Dok nisu i troglavi poeli da nailaze... (Dok oni, s groba, kao sa astala, uzimaju pilav, peenje, flae, na scenu oprezno ulaze Manojlo i Tanasko. Kriju se, iako ih niko ne vidi. Posebnu panju obraaju na Prosjaka.) MANOJLO: Jesam ti ja reko da e se udo pokazati? I pokazalo se, i to nekolko puta! I video si kako se zavrilo! Naopako, kao i s nama!

A sad popripazi na onu ptiicu! TANASKO: Meni se jo onda uinio poznat! MANOJLO: A nisi umeo da mi skrene panju? TANASKO: Ja sam vam je i skretao, al vi ste u tom momentu rekognoscirali! MANOJLO: Priekaemo da ovi odu! Sa njega oka da ne skida! TANASKO: Ne bi ja skido oka sone tamo! Kad god je sretnem, dri sveu i amrel! Da mi je da je odvedem u Mavu, u neku mavansku krevetinu, farbanu uto! A na krevetini... zora se tek zaplavila, miriu dunjci, ja se raspitoljio, ona se raspilavila! E, moj goskapetane! Sa novom enskom ovek se osea kao procvala vrba! MANOJLO: Zavei, kad ti kaem! I u zaklon! (Sklanjaju se iza drugih, starih grobova. Oni koji su doli na pratnju stoje nad Anelkovim grobom i gledaju uvis, u nebo. Kao da gore, u nebu, vide Anelka.) CMILJA: Oslobodio se briga zemaljskih, veselnik! IKONIJA: Sad se on, sa desne strane, me pravednicima gore odmara! MILE: Oni koji su ga ovde dole upirali, sad mu gore kau izvinte! CMILJA: Dobio dvosoban stan, sa pogledom! Nametaj sve sami mahagonijum! MILE: Gole mu enske na astalu, na polici, na otomanima, po ormanima, na radiju, po fijokama! IKONIJA: Otvorio restoran sa pevaicom! MILE: Putaju ga i na zatvorene sastanke! CMILJA: Nakupuje subotom novina, pa sve do ponedeljka ne otkljuava! MILE: Daju mu ak i re! IKONIJA: Na astalima cvee, i rezervacije! Obuko smoking, privezo leptirmanu! U sanducima palme i asparagusi! MILE: Eno, sae da glasaju! CMILJA: Svi aparati u kujni na elektriku! MILE: Pa to je vrhunac! Pogledajte! Je li on lud? Podigo ruku protiv!

(Svi, zaprepaeno i sa zaviu, gledaju u nebo. Dua pauza. Prva se prene Ikonija, koja poinje da skuplja sudove u vekorpu. Ostali se jo uvek ne pomeraju: stoje, pod utiskom onog to su videli na nebu) IKONIJA: E, pa, sad je, valjada, gotovo! Sve je bilo kako nalae obiaj! Gledajte da neto ne zaboravim! Treba da stignem i u bakalnicu, nemam bakaluka, a u sedam zatvaraju... MILE: Meni u sedam poinje sastanak ogranka! Moram da stignem, bie prozivanje! IKONIJA: Meni pria! Ti i sastanak ogranka! Stavi taj lonac u tu erpu! Daj mi to vamo! Pomozi mi ovu vekorpu da ponesem! Sastanak ogranka! Nakreni vamo taj kiobran! A tebi, Anelko, laka ti crna zemlja! Da si znao koliko ti je sueno, moda bi iveo malo pametnije! Pokisnuemo kao mievi! to lije! Poelo i niz lea da mi curi! Dii tu korpu, majku mu, nije ti drvena! I pouri! (Ikonija i Mile izlaze.) CMILJA: Da ti ja kaem, maco, ta sam smislila... STAVRA: Reko sam ti da me pred svetom ne naziva ,,maco"! CMILJA: Dobro, neu, ne ljuti se! Gledaj ovako! Ja imam neto malo uteevine, i posteljine, kolko za prvi momenat, s te strane nemoj da brine. Samo da odem sa onog Repita! Nema pojma, strano, ni trunke konfora! Problem e nam biti samo stan. Ali i tu se moe neto uiniti. Pa svi da se skupimo, kako i voli. Poveu mlau sestru na kolovanje, tetku da nam kuva, ujnu da uva decu, bratanca da se zaposli u pivari. Ne valja, je l da, kad ovek ivi sam! ek da ti proem s desne strane! STAVRA (dok ga Cmilja obilazi, gleda u Anelkov grob): Gde li je nestala ona njegova guka? CMILJA: Ovo je stvarno kia nad kiama! S leve u ii kad se budemo venali!

A ti zna, maco, da si mi bio drugi? (Ruku podruku, ispod kiobrana, izlaze sa scene. Ostao je samo Prosjak koji, s vreom na glavi, ui kraj nekog groba. Oprezno izlaze Manojlo i Tanasko, s pukama na gotovs.) MANOJLO: Ti ga zaokrui zdesna, ja u sleva! (Prilaze Prosjaku.) MANOJLO: Da se nisi mako! Skidaj tu vreu s glave! Bre, kad govorim! Tano nako kako sam mislio: voruga! Ko da mu detli izvirio iz glave! A uvo rascepljeno, rascopano, krv samo lipti! TANASKO: To je voruga onog matorog! MANOJLO: Zavri tu nogavicu! Naravno, guka! Potpritila se, pocrnela, otekla! Pogledaj: kad pritisnem prstom, ostane belo, a, kad pustim, opet polako poplavi! TANASKO: Pa to je guka sa noge ovog ovde, to je saranjen! MANOJLO: Raskopavaj se! TANASKO: Evo moje rane, goskapetane! Rafal ukoso, od pupka prema desnom ramenu! MANOJLO: rapnel u trbuhu, lakat razmrskan gelerom! To je moje! Otkud na tebi moje rane? PROSJAK: Ja sam hteo da pomognem, ta vie... MANOJLO: Ti da pomogne? PROSJAK: Da sve ljudske bolove primim na sebe! Da skupim sve vae ireve, voruge, kraste, vae nesanice, suze i none more... Da vau patnju ponesem u sebi... MANOJLO: Nema ti pojma ta si napravio! PROSJAK: Onom starcu izleio sam vorugu! MANOJLO: A bez te voruge ne moe da ga prepozna ni njegova roena ki! PROSJAK: Ovog pokojnika izleio sam od guke! MANOJLO: A bez te guke nije mogo da dokae da je nevin, i da nije ubica! Zato sada i jeste pokojnik! PROSJAK: A onaj s predikaonice... oslobodio sam ga oajanja i uasa! MANOJLO: To mu oajanje otvorilo oi, a ti? Tek to je progledo, ti ga oslepeo! TANASKO: teta za ono pie i kembie! PROSJAK: A vama dvojci? MANOJLO: Sa nama ti je ispalo jo gore! Austrijeka ofanziva, klanica,

na na sektor tue jedanes cevi, od toga etiri velikog kalibra! Pucali smo kolko smo mogli, al daba, razbucali nas kao bundevu! Noge su nam visile po drveu, kuljala creva iz trbuha, glave raspoluene, Makenzen prodre poto smo iskrvarili! A ujtru? Ujtru svi ustali zdravi kao dren! Niko ni jedne ogrebotine! Mrtvi, a ustajemo kao da smo ivi! PROSJAK: To sam ja sve u moje telo primio! To, to ste ustali zdravi, i kao ivi, to je moja zasluga! MANOJLO: ekaj da uje do kraja, pa onda vidi kakva je zasluga! Doo divizijar, nao nas zdrave i itave, vikao saboteri, dezerteri, ostavili ste etvrtu etu na cedilu, poloaj izgubljen, ljudi masakrirani! Kaemo da smo se tukli, da smo ginuli, ali nemamo ime da dokaemo! PROSJAK: I onda? MANOJLO: Zna se ta onda! Preki vojni sud, raalovanje, skidanje epolsta, i streljanje po kratkom postupku! (Tiina.) TANASKO: Nisu nam otpevali ak ni Gospodi, upokoj MANOJLO: Jesi ti svestan ta si uinio? TANASKO: Onoj kafedinki ovek izleio kutnjak! Takvo udo moe i berberin kletima! MANOJLO: Dok oveku ne vidi ranu, ne zna s kim ima posla! U rani je ovekov identitet, zna li ti to? TANASKO: Goskapetane, nemote da se kidate toliko! MANOJLO: Nema ono zata si stradao