ljubomir durkovic-jaksic,njegos i lovcen

Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}

WEGO[ I LOV]EN


WEGO[ I LOV]EN

Izvr{ni izdava~:ITP UNIREKS, Podgorica

Za izdava~aJanko Brajkovi},

direktor i odgovorni urednik

Izdava~

SVETIGORA, Cetiwe

UrednikProtojerej Radomir Nik~evi}

Kompjuterska i likovna obradaMiomir Kra~kovi}

[tampaGPP Grafi~ar, U`ice

Tira`1000

BIBLIOTEKA POSEBNA IZDAWA

DDrr QQuubboommiirr DDuurrkkoovvii}}-JJaakk{{ii}}

WWEGEGOO[ [ I I

LLOOV]ENV]EN

Priredio: Komnen Be}irovi}

Podgorica,2006.


Ro|en 1907 u Vrelima u podno`ju Durmitora, umro1997 u Beogradu. Po~iva, po svojoj `eqi, u porti manasti-ra Divostina, pored Kragujevca.

Snimio Komnen Be}irovi}po~etkom 70-ih u Parizu

Wego{eva kapela na Lov}enu, rad slikara Mihaila-Mila Vrbice 1902.

- 7 -

PREDGOVOR

WWego{, koji je roen pod Lov}enom u Katunskoj nahiji,za koju je u pesmi Nahije rekao: Ti si mati srpske Go-re Crne, napisao je pesmu o poeti na Gori, ustvari o

sebi na Lov}enu:

Ko je ono na visokom brdu -popeo se na krutoj litici,smjelo sio na visinu stranui veseli sa we pogled baca,put pu~ine mora kipu}ega,gledi more k se uzquqalo,k valovi za valovma tr~e,stewu isti sa u`asnom hukompo prostoru nemirne ravnine,ustra{eni Eolovim bi~emlome svoju silu neprestanoo okru`ne skale i bregove?Taj ti isti bistro oko ba~aput prestola svemogu}eg Tvorca, pogledima tamu prosijecat prekrila poqa poduranskakako muwa debele oblake.On svud o~i vesele okre}e, tra`i s wima, nikad ne prestaje,

veqa djela Tvorca velikoga da u pjesne slavu wemu poju,sa tim pit i veseli duu.Ono ti je sin prirode - poet,tvorac mali najbliì Boèstvu;od drugije svije umni tvarion najbliè sa mogu}im Tvorcom ima svojstvo te ga sa wim zblià, jer on moè sazdati svjetove u idejam visokolete}im, kno to ih Otac premogu}i djelom sazda i evo ih kaza.1

Taj poet-Wego je na Goru-Lov}en ~esto izlazio i sa weposmatrao Jadran kako wegovi valovi biju obalu. Na woj je,na svoju slavu urevdan, 1833, napisao kratku pesmu,kazav{i za sebe ta je po veri, patriotizmu, zavi~aju, pismu,jeziku, narodnosti i duhu:

Ime mi je vjeroqub,3

prezime mi rodoqub.4

Crnu Goru, rodnu grudu,5

kamen pae odasvudu.Srpski piem i zborim,6

svakom gromko govorim:narodnost mi srbinskaum i dua slavjanska.7

Wego je od samog svog dolaska na vlast vodio borbe pro-tiv susednih Turaka, a i protiv zla doma}ega, izdajnika po-turica, rasrbqenika, kao i protiv austrijskih vlasti. Da bis Austrijom reio pograni~ne sporove, zalagao se za razgra-ni~ewe radi ~ega je uspostavqena zajedni~ka komisija koja jena tome radila od 1837 godine. Prilikom tog razgrani~ava-wa pristao je na ustupawe prava, jurisdikcijskih i zemqi-nih, manastira i crkava u Boki Kotorskoj samo da bi u imeCrne Gore, koja je i od Austrije smatrana turskom teritori-jom, on potpisao 1841, ugovor o uspostavqawu granice, ~imeje udario temeq budu}em priznawu nezavisnosti Crne Gore

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

- 8 -

1878, na Berlinskom kongresu, kada je ista granica premaAustriji priznata.

A da bi zaustavio austrijske daqe prohteve o osvajawuLov}ena, Wego je 1845, sazidao crkvu na Lov}enu, posve}e-nu Svetom Petru Cetiwskom, sebi za grob a Crnoj Gori gra-ni~ni beleg-simbol slobode prema Austriji.8 Ali Austrijanije to potovala ve} je stalno èlela da Lov}en dobije nabilo koji na~in. Ta èqa joj se ostvarila u toku Prvog svet-skog rata kad su, krajem 1915, hrvatske i muslimanske, bosan-sko-hercegova~ke jedinice, pod komandom hrvatsko-austri-jskog generala Sarkoti}a, zauzele Lov}en i te{ko o{tetilecrkvu na wegovom vrhu. Idu}e godine, u avgustu mjesecu, be~-ka vlada, u nameri da oduzme Lov}enu karakter svesrpskogsvetili{ta, prinudila je mitropolita crnogorskog Mitro-fana Bana, da se izvr{i ekshumacija Wego{evih ostataka ida se snesu na Cetiwe. Tu su ostali sve do 1925 kad je, nasto-jawem Srpske Pravoslavne Crkve i kraqa Aleksandra, We-go{evog krvnog srodnika ro|enog pod Lov}enom, vladi~inazadu`bina na Lov}enu, na istom mjestu i u istom obliku,bila obnovqena, a Wego{ev prah u wu sve~ano vra}en, uzprisustvo kraqa i kraqice i najvi{ih crkvenih i svetovnihpredstavnika te uz op{te narodno slavqe.9

Meutim, vlada Republike Crne Gore, uprkos ~iwenici{to je unela vrh Lov}ena sa Wego{evom kapelom u grb Repu-blike, pokrenula je, po~etkom 50-ih, ideju da se gradi novispomenik na Lov}enu, ali u skladu sa vladaju}om ideologi-jom, bez religioznih obele`ja. Posao je predloèn, prekoonda{weg jugoslovenskog ambasadora u Va{ingtonu, Vladi-mira Popovi}a, rodom iz Br~ela, vajaru Ivanu Me{trovi}u,koji je za vreme Drugog svetskog rata, po odobrewu AntePaveli}a, legalno napustio Hrvatsku i nastanio se u Ame-rici. Kao {to se vidi iz prepiske, vo|ene 1952-1953, izme|uVladimira Popovi}a i Ivana Me{trovi}a,10 ovaj je taj pred-log utoliko jedva do~ekao {to je odavno imao pretenzija naLov}en. Osim tih pisama, o angaòvawu Vladimira Popovi-}a, ina~e prohrvatski nastrojenog,11 za podizawe mauzoleja naLov}enu svjedo~i sin Ivana Me{trovi}a, Mate Me{trovi}.On se 1971, sreo u Dubrovniku sa tada ve} penzionisanim

WEGO[ I LOV]EN

- 9 -

Popovi}em, da bi idu}e godine objavio razgovor koji je tomprilikom imao sa wim. Tu, izme|u ostalog, stoji: Poznavaosam ga (V. Popovi}a) od ranije kada je bio u stalnom kontak-tu s mojim pok. ocem Ivanom Metrovi}em u vezi s podiza-wem Wegoevog spomenika na Lov}enu.12 Iako je Me{tro-vi} bio emigrant, uz to prousta{ki nastrojen, pada u o~i uprepisci izme|u Popovi}a i Me{trovi}a, velika snishod-qivost Titovog diplomate i wegovo odu{evqewe idejomnovog spomenika na Lov}enu po zamisli hrvatskog vajara.

Druga zna~ajna politi~ka li~nost koja je tada ispoqilasli~no odu{evqewe, bio je Milovan \ilas, koji }e ubrzopasti u te{ku nemilost reìma u koji je bio sebe nepo{ted-no ugradio. On se u svojoj kwizi o Wego{u na nema~komjeziku, pisanoj 1957-1959, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici,izraàva krajwe panegiri~no o Me{trovi}evom spomenikuWego{u: taj spomenik navodno nastavqa vrh Lov}ena, spajaWego{a sa planinom, daje viziju vlastitog doba, urezujeWego{evu poeziju u skulpturu kako bi je svet uvek mogaodràti pred o~ima, itd., itd.13 Me|utim, \ilas, nekih deset-dvanaest godina kasnije, kao da izlazi iz tog bunila pa se upismu od 8 marta 1971, upu}enom Komnenu Be}irovi}u, kojimu je traìo da se povodom velike polemike koja se diglaoko Lov}ena, oglasi u zapadnoj {tampi, izraàva sasvimsuprotno. On veli da je pohvalu Me{trovi}u pisao u vremekad je javni ìvot bio prigu{en, da je ru{ewe crkvice naLov}enu naopak i bezuman posao, iako se deklari{e kaoveliki Me{trovi}ev po{tovalac, da se nije jo{ oglasiokako ne bi u o~ima Hrvata ispao kao srpski nacionalista, itome sli~no.14 Isto tako \ilas je iz srpskog izdawa svojekwige o Wego{u, objavqene 1988, izbacio svoju pohvaluMe{trovi}u.15

Uprkos op{tem otporu koju je izazvala ideja da se ru{ipostoje}i spomenik na Lov}enu i na wemu gradi drugi pozamisli Me{trovi}a, ta ideja je stala da se sprovodi u delo,posebno posle susreta izme|u Josipa Broza i Ivana Me{tro-vi}a 1959 na Brionima. Izgleda da je odlu~uju}i momenat zato bila Brozova poseta Cetiwu 1968, nakon ~ega je usledilaodluka Skup{tine op{tine Cetiwe da se ukloni Wego{eva


- 10 -

zadu`bina sa Lov}ena i na wenom mestu podigne mauzolej.Cetiwski odbornici na ~elu sa Petrom Tomanovi}em su senavodno pozvali na odluku vlade Crne Gore iz 1952, koju dosada niko nije video. Svi otpori tom vandalskom projektu,kako u zemqi tako i vani, bili su uzaludni, po{to se u wegatotalno ukqu~ila dràva politi~ki, propagandno i finan-sijski. Radovi na ru{ewu kapele i zaravwivawu Jezerskogvrha otpo~eli su 1970, da bi trajali ~etiri godine i zavr-{ili otvarawem mauzoleja krajem jula 1974.

Ipak Cetiwska mitropolija se suprotstavila ovom po-duhvatu tu`bom Ustavnom sudu Jugoslavije protiv RepublikeCrne Gore, opunomo}iv{i advokate Jevta Popovi}a iz Nik-i}a, Slobodana Suboti}a, Veqka Kova~evi}a i Nikolu Ra-dovi}a iz Beograda, i zamoliv{i mene da pripremim isto-rijske dokaze o Wegou i wegovoj crkvi na Lov}enu. Spor jevoen oko toga da se Wegoeva zadu`bina na Lov}enu nerui i iz we ne iznose Wegoeve kosti, a poto je to 1972,uraeno, da se ponovo obnovi Wegoeva crkva i da se u wuvrate wegove kosti. Za vreme toga sudskog spora ja sam 1971,objavio obimnu kwigu Wego i Lov}en. Meutim, Ustavnisud Jugoslavije na ~elu sa Blaòm Jovanovi}em je tu`buMitropolije vratio Ustavnom sudu Crne Gore koji je presu-dio da se kapela ru{i a podiè mauzolej.

Ova moja druga kwiga Wego i Lov}en dopuwava novomgradwom i dokumentima, istoriju Wegoeve zadu`bine naLov}enu zakqu~no s obnovom 1925. To }e korisno posluìtiprilikom wenog budu}eg ponovnog obnavqawa na istom mestua prema postoje}im originalnim planovima iz vremena weneprve obnove, koji se ovde publikuju. Time }e se ostvariti nesamo Wegoeva èqa ve} i zahtevi mnogih naih doma}ihrodoquba, ali i onih koji ìve van granica Jugoslavije, odkojih ovde isti~em kwièvnika Komnena Be}irovi}a iz Pa-riza, koji je pitawu Lov}ena dao me|unarodne razmjere. Ina-~e, planiram da objavim posebnu kwigu i o sudbini Wegoevezadu`bine na Lov}enu posle 1925 godine. Ona }e sadràti bo-gatu grau o pripremama za ruewe pomenute Wegoeve cr-kve, o otporima tome ruewu, kao i o voewu spora na sudu uvezi s izvrewem ovog necivilizacijskog ~ina.

- 11 -

WEGO[ I LOV]EN

Otvarawem pitawa Lov}ena, nakon sedamnaest godina }u-tawa, upravo Slovom o Lov}enu Komnena Be}irovi}a u NIN-uod 10 decembra 1989, i mno{tvom napisa koji su usledili,digao se u srpskom javnom mwewu veliki val za povratakWego{eve kapele na Lov}en. âk je u tu svrhu, 24 oktobra1990 u Podgorici, stvoren Pokreta~ki odbor od uglednihli~nosti iz raznih oblasti na{eg kulturnog ìvota. Za kra-tko vreme taj Odbor je razvio tako ìvu delatnost da bipoduhvat povratka kapele na Lov}en ve} verovatno bio ost-varen, da raspad Jugoslavije, ~iji su glavni vinovnici biliHrvati, a zatim ratovi koji su usledili, nisu to onemogu}i-li. Preostaje nam da sve ~inimo da se lov}ensko kandilo unama ne utuli, pre no {to se jednog dana opet na Lov}enu neu`dije.

U Beogradu, 20 januara 1994.

Napomene:

1) Petar Petrovi} Wego{, Pjesme, Beograd, 1982, 56-57.2) Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Episkop uì~ki Ni}ifor i mladiWego{, Kraqevo, 1980, 50-51.3) Ime Wego{evo u kalu|erstvu Petar simboli~ki ozna~ava veru~vrstu kao kamen (po Mateju, glava H, 18-19).4) Wego{ je iz porodice Petrovi}a, koja je od 1697, davala Crnoj Goriupravqa~e-vladike do 1851, a od tada do 1918, svetovne vladare.5) Za Wego{a je Crna Gora rodna gruda-zavi~aj.6) Wego{ je pisao srpskom predvukovskom }irilicom i govorio jesrpskim jezikom - ijekav{tinom.7) Wego{ kao vladika-vladar i kao pesnik, u svim postupcima i rad-wama nastojao je da istakne da je po narodnosti Srbin, a po duhuSloven.8) Lubomir Durkowicz-Jakszicz, Petar Petrovi} Njego{ (1830-1851), Warszawa, 1938, 103-108; Petar Petrovi} Wego{, Pisma,1953. , 257-311.9) Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, Beograd, 1971.


- 12 -

10) Videti Sumrak Lov}ena - dokumenti i prilozi o sudbiniWego{eve kapele na Lov}enu 1845-1971, Umetnost, br. 27/28, juli-novembar 1971, Beograd, str. 36, 41-46. Drugo fototipsko izdaweEparhije banatske 1989.11) Gojko Polovina, Se}awa, Beograd, 1988, 10 i daqe.12) Hrvatski glas, 1/14. juna, 1972, Kanada.13) M. \ilas, Njego{ oder Dichter zwischen Kirche und Staat, Wien,1968, 483-484.

14) Videti Zemqaci o Wego{evoj kapeli, nedeqnik Intervju od 30marta 1990, str. 21-23; ponovqeno u specijalnom izdawu Intervjuaposve}enom Lov}enu, pod naslovom Lov}en voskrese! od 8 aprila 1990,Beograd, str. 41-43.15) M. \ilas, Wego{, Pjesnik, vladar, vladika, Beograd, 1988, 581-582.

- 13 -

WEGO[ I LOV]EN


- 14 -

WEGO[ I LOV]EN PRVOG SVETSKOG RATA*

UUvreme najvie rasplamsanog nastojawa da se sa~uva od

ruewa Wegoeve crkve na Lov}enu, u kome su u~estvo-vali istaknuti postojani srpski rodoqubi, Mora~anin

Komnen Be}irovi}, srpski intelektualac u Parizu, koji sesada zalaè za o~uvawe od zlih udesa reke i manastira Mora-~e. Poto je 1971 objavqena moja kwiga Wego i Lov}en, ukojoj je prikazana istorija i sudbina Wegoeve crkve naLov}enu, na moj predlog Komnen Be}irovi} je otputovao uBe~, jer ja nisam bio u mogu}nosti, da mi pronae u arhivi-ma, Dvorskom i Dràvnom, dodatne podatke sa kojima bih mo-gao dopuniti ili ispraviti svoju kwigu. Be}irovi} je nae-nu grau u arhivima i u zaostavtini feld-marala Herma-na Kevea, kao i onu u posedu wegovog sina barona dr-a fi-lozofije Geze Kevea,1 o svom troku fotokopirao ili fo-tografisao i poslao mi, zato sam mu prijateqski zahvalanza ovu pomo}. Sve ono to od toga bude kori}eno u ovom ra-du bi}e na svom mestu ozna~eno gde se nalazi, ~ime èlim dadoprinesem boqem osvetqavawu spornih problema: kako je izato neprijateq vodio nemilosrdnu borbu za osvajawe Lov-

- 15 -

* Objavqeno, kao bro{ura, 1988, povodom 175-godi{wice Wego{evogro|ewa.

}ena, o prenoewu Wegoevih kostiju sa wega i kako jebrawen Lov}en.

1. Ispuwewe posledwe Wegoeve voqe

Wegoeva posledwa voqa bila je da se sahrani na Lov}e-nu, u Crkvi Svetog Petra Cetiwskog, koju je 1845 sam podi-gao.2 Kad je 19/31 oktobra 1851 umro, Crnogorci ga nisu sa-hranili na Lov}enu nego u Cetiwskom manastiru, jer je tadabilo veliko nevreme. Meutim, to je uraeno 1855 kada jeprenet na Lov}en i sve~ano sahrawen u wegovu zadu`binu. Otome se govori i u pesmi savremenika serdara uka Sreda-novi}a pod naslovom Prijenos tijela vladike Petra sCetiwa na Lov}en (1855), koja glasi:

Kad vladika Petar umirae koji Crnom Gorom upravqae, on mi strane zavjete ~iwae na senate i na vojevode, na serdare i na kapetane i na svoju bra}u Petrovi}e: Na Lov}enu da me pogrebete na vrinu u bijelu crkvu,koju, no sam dao sagraditi,spomen stricu Petru Svetitequ,sagradio, zavjet u~inio.I zavjet je mene srce dalo,te sam s protom poa na planinu,proto jeste crkvu osnovao,a ja prvi kamen postavio,i tu Bogu jemstvo postavio,da se u wu moram pogrebnuti.To izusti, skide kamilavku, preporu~i Bogu Crnogorce, i Danila nasqednika svoga, pak se Petar u postequ spusti, te on Bogu dade svoju duu.

- 16 -


ta je tada u palacu bilo gorke tu~e, velike `alosti, ridanija, pla~a i kukawa od viteza, od Crnogoraca, od wegova oca i matere, o tome vi ne}u spomiwati. Nego evo muke i nevoqe, jer to doba jesewa bijae, devetnaestog oktobra mjeseca, kad ratuje zima s planinama,u planini tada snijeg nae.Snijeg smete tada Crnogorce,ne mogoe zavjet ispuniti, ne mogoe, ali ne }edoe, a Danilo doma ne bijae, no bijae Be~u bjelome, te vladiku Petra saranie u bijelu na Cetiwu crkvu, u grobnicu Petra Svetiteqa. Tu po~iva tri godine dana, kad se tre}a ispunila bila, ho}e Danil Petrovi}u kwa`e svome stricu zavjet da ispuni, da se nosi na Lov}en planinu, pa mu novi }ivot on na~ini, }ivot mu je kadifom pokrio, a zlatnom ga rizom prekriliopak okupi bra}u Crnogorce,svu gospodu i staru i mladu,tri hiqade i vie bijae,a pred wima trista svetenika,svi u zlatne rize obu~eni.Svetenici odoe u crkvuda svruju svetu leturiju,a ostali stoje u paradi,tu se ~ini veqa bogomoqaza Vladiku, za Petra Drugoga.Kad se sveta liturija svri,

WEGO[ I LOV]EN

- 17 -

svetenici tadar ustadoe,pak crkovne barjake digoe,~asne krste i Evanelije,sveti kov~eg, kosti Vladi~ine,tadar sveta zvona zazvonie,i Vladiku iz Crkve iznee.U to stade zemqe tutwavinaod puaka i od lubarada,od pjevawa aka i popova,pak se vojska sva tader okrenu,crnogorska gospoda izbrana,meu wima kwaè sa kwagiwom,posrijedi idu svetenici,nose kov~eg, ~ine molenija,i ostala crkovna pjenija,tako idu na Lov}en planinu.Iznesoe kosti Vladi~inena vrinu u bijelu crkvu,tu mi sveti kov~eg postavie,dok se sveta liturija svri.Po svretku, tadar svetenicisveti kov~eg u raku spustie,i pogrebne molitve svrie,pak sidoo dole na Korita*i tu vequ ètvu u~inie,i milome Bogu zafalie.Sam mi Danil dade Bogu fala,e ispuni Starcu zavjet svome.Tako Danil zavjete, ispuwa,Bog }e wemu srce ispuniti,tek se zdravo na Cetiwe vrati.3

O Wegoevom zavetawu ima jo{ jedan dokaz. To dajeIvan Mil~eti}, koji je bio na Lov}enu, i opisao ga. Onizmeu ostalog saop{tava: A s ju`ne strane ponosno (diè)svoju sedu glavu starac Lov}en - mons Libeaticus starih Rim-qana. Na vrh vrha bieli se u susjedstvu oblaka mala crkvica,grob slavnog pjesnika i vladike Petra Petrovi}a Wegoa.

- 18 -


On je u oporuci svojoj naloìo da ga tu zakopaju blizu rod-nog mu mjesta, na vrku brijega s koga mu pogled stiè dale-ko preko tiesnih granica malog Kwaèstva, Onamo, namoza brda ona! Tuj ga zakon pie. Gromovi se ro~e oko mirnogpjesnikova stana, i rietko koja godina mine da mu po kojastriela u pohode ne doe.4

2. Potraìvawa Austro-Ugarske da joj se ustupi Lov}en

O pokretawu ovog pitawa govori niz dokumenata. Dr Mi-hailo Gavrilovi}, srpski poslanik ia Cetiwu, u izvetajustrogo poverqivom od 21 decembra 1912, javio je NikoliPai}u, predsedniku Ministarskog saveta i ministru ino-stranih dela Srbije, slede}e:

Gospodine predsedni~e, general Mitar Martinovi} ba-vi se ovde ve} tri dana. Doao je pored ostalog i zato da seinformi{e o situaciji o kojoj je imao svakojake izvetajedok je bio u logoru. Kad je bio ju~e kod ruskog poslanika, ovajga je zapitao: Kakvi su to pregovori koje vodi u LondonuMijukovi} odnosno Lov}ena, o ~emu je izveten iz Petro-grada, naime da je Miju{kovi} sam rekao ruskom ambasadoru,da je pregovorima s austrijskim ambasadorom i baronom Go-zlom odnosno Lov}ena kao kompenzaciji za Skadar, najzad daje Mijukovi} govorio da Lov}en nema toliko zna~aja za Cr-nu Goru koliko za Italiju, jer bi Boka Kotorska s Lov}enompostala jedna od naja~ih luka ka svetu.

Martinovi} odgovori da nita ne zna o tim pregovori-ma i da Mijukovi} nema od Vlade upustvo da tako stranustvar tretira. Odmah posle toga Martinovi} pozove mini-stre u sednicu i iznese razgovor s poslanikom. Bude re{enoda korporativno odu u Dvor i zatraè objawewe od kraqa.Za svaku eventualnost napiu ostavku koju Martinovi} met-ne u xep.

Na wihovo pitawe kraq odgovori, da nije ovlastio Mi-jukovi}a da vodi onakve pregovore, ve} da je kao uzgred go-vorio pred wim, kako bi on, kraq, kad bi bio delegat, gledao

- 19 -

WEGO[ I LOV]EN

da isticawem pitawa o Lov}enu izazove surevwivost i boja-zan Italije i Rusije. Moè biti, dakle, da je Mijukovi} iztih razgovora potezao pitawe o Lov}enu.

Najzad kraq preda Martinovi}u ifre, koje uvek stojekod kraqa, da potraì direktno objawewe od Mijukovi}a.

Trebalo je da Martinovi} otputuje danas, ali on je ostaoda sa~eka pomenuto objawewe.

Za vreme ovog ozbiqnog razgovora, kraq je rekao da jepitawe o Lov}enu ne samo pitawe ìvota i nezavisnosti Cr-ne Gore, nego i pitawe wegove ~asti i pijeteta: na Lov}enuje grob jednog wegovog velikog pretka ~ije bi kosti trebalotada u jednom xaku da snese na Cetiwe!

Danas, kraq je govorio vrlo otro protiv Austro-Ugar-ske, uveravaju}i svoje ministre da }e on ako do|e do rata sAustrijom, zadiviti svet: da }e vojsku povesti sam i bitili~no u prvom redu.

Rezultat ovih razgovora bio je da je kraq s mesta pozvaopretstavnike velikih sila i zamolio ih da jave svojim vla-dama da Crna Gora ne}e ustupiti autonomnoj Albaniji niSkadar niti jednu stopu zemqe koju je ve} zauzela. Kraq tvr-di da je izjavio austro-ugarskom otpravniku poslova, da jeiskqu~ena svaka posebna diskusija o gorwim pitawima saAustro-Ugarskom.

Dok je kraq ~inio ove izjave, ministri su ~ekali u oxak-lnji. Posle ovoga je, u razgovoru preporu~io ministar fi-nansija da urgira preko mene, da se to pre poqe iz Srbi-je pokloweno ìto, koje }e u Solunu prihvatiti gr~ki bro-dovi. Eventualnosti mogu doneti blokadu crnogorske obaleod strane austijske flote i onda treba biti snabdjeven hra-nom.

Pai} je 27. decembra teku}e godine pro~itao ovaj iz-vetaj i zabeleìo: Primio k znawu,5 pa je 2 februara1913 javio Milenku Vesni}u, srpskom poslaniku u Parizu, atada zastupniku Srbije na konferenciji u Londonu, gde su sa-vezni~ke balkanske dràve potpisale sa Turskom ugovor omiru:

Vest da se Skadar daje Albaniji a ne Crnoj Gori proizve-la je najgori utisak i javno mwewe ne moè da pojmi da se mo-

- 20 -


è Skadar dati Albaniji na osnovu rezona da treba stvoritiVeliku Albaniju da moè da ìvi, a ne dati ga Crnoj Gori naosnovu wenog rezona kad je Crna Gora triput mawa od Alba-nije koja se stvara i kada je Albanija primorska po~evi odSkadra pa do ispod Valone vrlo plodna i sa dve ètve.

Dati Skadar bez kona~nog reewa akovice zna~i pre-dati se Trojnom savezu na milost. Arbanasi likuju i sprema-ju se na nov ustanak. Wima se aqe oru`je, munncija, pa ~aki topovi i novac di se biju protiv Srba i Grka.Umestoumirewa, mi idemo novim zapletkama na susret akovici urukama Arnauta zna~i dati celo Kosovo Arnautima; miranema i ne moè ga biti. To ho}e Austrija i na to pristajuweni prijateqi. Pretwe trojnog sporazuma i wegovih pris-talica propada. Neodreena sudbina akovice drì sve unervozi i primorava Srbiju da stoji pod oru`jem. To ide uprilog i Crnoj Gori, koja ne misli primiti reewe ambasa-dora.

Zlo prolazimo zato {to se drìmo Trojnog sporazuma.Nama je nu|ena cela Vardarska dolina sa Solunom samo dasmo pristali na carinsku uniju sa Austrijom, a Crna Goradobila bi Skadar i daqe do Mati samo da pristane na ustu-pawe jednog brega (ne Lov}ena ) na vie Kotora .

Sve gubimo to nismo pristali na ponude i {to veruje-mo u solodarnost naih interesa sa Trojnim sporazumom.

Obnovite razloge i zamolite ambasadare prijateqskihnam sila da to pre ree pitawe akovice, da u~ine kraj ne-izvesnosti i uznemirenosti. Ako pomo}i nema mi }emo zna-ti kako }emo morati.6

Posle ovog, poslanik Gavrilovi}, je sa Cetiwa 7 marta1913 telegramom javio:

^lanak Samouprave od subote u vezi ~lanka N. Fr. Prese,koja (je) sino} stigla, da je Vlada srpska obustavila slatipomo}, u~inila (je) ovde mu~an utisak.

Prolog ponedeqnika na Rijeci kraq (je) govorio mini-strima o mogu}nosti sporazuma sa Austrijom, kojoj bi se da-lo obe}awe da se Lov}en ne}e utvrivati i pravo da svakogmeseca ~ini inspekciju. Ranije na Grudi prestolonaslednik

WEGO[ I LOV]EN

- 21 -

Danilo (je) govorio o mogu}nosti sporazuma na osnovu ca-rinske unije.

Pa{i} je istog dana odgovorio:Vlada srpska obustavila (je) ekspediciju vojske za Ska-

dar. Javite poslaniku petrogradskom radi znawa: pro{logponedeqka na Rijeci kraq (je) govorio ministrima o moguno-stima sporazuma sa Austrijom, kojoj bi se dalo obe}awe, da seLov}en ne}e utvrivati i pravo da svakog meseca ~ini ekspe-dicije. Na Grudi predstolonaslednik naslednik Danilo (je)govorio o mogu}nosti sporazuma na osnovu carinske unije.7

Uskoro iza toga, poslanik Gavrilovn} je telegrafirao17. marta 1913, izmeu ostalog i ovo:

Poslanik nema~ki re~e mi, kraq mu (je) govorio pover-qivo da }e za Crnu Goru, ako ne dobije Skadar, biti jedinispas sjediwewe sa Srbijom. Kraq ovo nesumqivo (je) govorionamerno da bi intrigirao Austro-Ugarsku. Nema~ki posla-nik re~e mi: Austro-Ugarska se najvie boji toga, ali ne}eulaziti u pogodbu na osnovu: Skadar za Lov}en, iako je kraqgotov na to, poto se Austro-Ugarska ne boji Lov}ena u ru-kama Crne Gore.8

Ovde vaqa ista}i da je kraq Nikola 1913. bio odredioLazara Mijukovi}a za finansijskog delegata u Beogradu.Prema izvetaju poslanika Gavrilovi}a sa Cetiwa 8. mar-ta, u instrukciji koju je Mijukovi} dobio od kraqa Niko-le, bilo je naglaeno: Kaì Pai}u i kraqu da nam dajuPrizren za prestonicu, treba da su energi~ni, kad imaju etoSkopqe. Tada je Mijukovi} govorio o svom miqequ oujediwewu Srbije i Crne Gore: jedinstvo Srbije i Crne Go-re trebalo bi izvesti tako da ne doe do sukoba sa Austro-Ugarskom koja ne bi trpela Srbiju na Lov}enu.9 U vezi sovim zna~ajno je pisawe Mirka M. Mijukovi}a u Politi-ci 31 oktobra 1932, u svom ~lanku pod naslovom Austrijatraì Lov}en za Skadar, koji se ovde daje u celini:

îm je crnogorska vojska krenula za Skadar i kad smo gapo~eli opsedati pored Turske, kojoj smo objavili rat, nalismo na drugog neprijateqa jo opasnijeg, da nam ometa ratneoperacije. Nije bila u pitawu Albanija radi we i radi Arba-nasa, nego Albanija koja }e stalno ugroàvati mir i poredak

- 22 -


u susedstvu pomo}u austrijskog novca i wene politi~ko-kato-li~ke propagande.

6 oktobra kraq Nikola krene sa ratita i doe na Ceti-we, gde se bavio samo nekoliko ~asova. Ali austrijski posla-nik, baron Gizl, i za tako kratko vreme sazna za kraqev do-lazak i upotrebi priliku da se preko deùrnog autantaprijavi za audijenciju radi jednog saoptewa. Kraq ga nijeprimio nego mu je poru~io da se odmah na ratite vra}a, alida }e mu poslati nekoga iz svoje okoline kome, moè kazationo to je hteo wemu da saop{ti.

Kad se kraq povratio pozove k sebi g. Lazara Miju{ko-vi}a i re~e mu zbog ~ega ga je zvao. Mijukovi}u je bilo neo-bjawivo zato kraq nije primio Gizla kad je znao kolikaje wegova qubopitqivost, pa ga zapita: Zato ga nijesteprimili, Gospodaru, mo`da bi on vie rekao vama nego meniili kome drugom? - Neto me sjenilo (taklo), Bawo /tako jezvao Mijukovi}a/, nego uzmi moj automobil pa trkni naCetiwe! - odgovori kraq.

Miju{kovi} odmah krene na Cetiwe i uputi se pravo uaustrijsku legaciju, gde mu je Gizl, bez ikakvih okoliawarekao ovo: Ovo to vam govorim, govorim u ime svaje vlade.Vi opsedate Skadar i znate da mi tamo imamo nae kole,crkve i tolike druge interese. Sledstveno tome, ne moèmonikako dopustiti, da se to rui, pa vam predlaèmo ovaj spo-razum: da Crna Gora neutralie Lov}en i vrhove oko Boketako, da naa flota moè sigurno stajati u Tivtu i u osta-lom delu zaliva. Podvla~im: ne traìmo da je Lov}en na,nego samo da se ne moè naoruàvati i utvrivati kako nebi ugroàvao nau flotu a, kao kompenzaciju za to, mi }emobiti vai advokati za Skadar.

Molim vas, rekao je daqe baron Gizl, vi ovo izvolite sa-optiti w. v. kraqu bez daqeg objawavawa. Pozdravi se irasta{e se.

G. Mijukovi} se odmah vratio i saoptio kraqu od re-~i do re~i ono to mu je baron Gizl rekao.

Rekoh li ti, moj Bawo, da me je neto sjewalo, zato ga ni-jesam primio. Predosje}ao sam da mi nita dobro ne donosi,pa sam htio da sebi ostavim vremena za razmiqawe kako }u

WEGO[ I LOV]EN

- 23 -

mu odgovoriti. Dobro si mu odgovorio; to }u mu i ja re}i, aliupamti da }e biti, na nau vequ àlost, onako kako on kaè.

Posle toga navede mu jedan primer iz prolog crnogor-sko-turskog rata. Kad sam bio s vojskom na Krstacu u Herce-govini, baron Temeq, koji me je ovuda uzastopce pratio, re-kao mi je: Ne idite daqe, Gospodaru, ovo }e biti granicaizmeu Crne Gore i Hercegovine, ina~e }ete gubiti qudebez ikakve koristi. Nijesam ga posluao; ali je bilo onakokako je on rekao, jer su ve} ranije Austrija i Rusija to bileutana~ile; i ja o tome nijesam nita znao. I ovo }e, bojim se,biti isto kao i ono. Wegovo se pretkazawe ispunilo.

I be~ka dokumenta potzruju da je ve} u po~etku balkan-skog rata Austro-Ugarska pokretala pitawe Lov}ena. Onase slagala da Crna Gora ue u deo Pqevaqskog sanxaka: Gusi-we-Berane, s tim da se isprave granice na Lov}enu i Sanxakuu korist wenu: Ispravka granice na Lov}enu pove}ala bina{u vojni~ku prete`nost, a pomerawe na{e carinske gra-nice prema istoku Sanxaka spre~ila bi realizovawe veli-kih èqa.10

3. Pad Lov}ena 1916

to se crnim zadoji avolomobeta se wemu dovijeka.

(Gorski vijenac, stih 685-686)

Iz pisma Komnena Be}irovi}a, pisanog mi iz Pariza 28oktobra/10 novembra 1971, saznaje se da mu je dr Geza Keve,istori~ar i bivi kustos u Vojnom muzeju u Be~u, star 75 go-dina, pri~ao o svom u~e}u, kao kadet u artiqeriji, prili-kom bitke za Lov}en, da je ostao u Crnoj Gori do marta 1916,i tada s ocem otiao na italijanski front. On je poznavaomnoge visoke li~nosti, naro~ite one koje su imale vezu saratom protiv Crne Gore i docnije upravqale wom.

Prema wegovom kazivawu, general Keve je, posle osva-jawa Beograda 1915, u svojstvu komandanta Tre}e armije pre-

- 24 -


ko Aranelovca, Gorweg Milanovca i â~ka doao u Sara-jevo 17/30 decembra 1916, gde ga je na stanici do~ekao veli-kom paradom i po~astima general Sarkoti}, guverner Bosnei Hercegovine. îm je genaral Keve siao sa voza, po~eoje da vi~e na Sarkoti}a, kome je u to vreme bio predpodstav-qeni, govore}i da on ide na Lov}en i Crnu Goru, da su wego-va kretawa tajna, a guvernor ga do~ekuje s paradom. Sarkoti}se pravdao da je narod hteo da tako do~eka pobednika.

Sarkoti}evi Bowaci uli su u sastav Tre}e armije, ikrenuli na Lov}en, jedni preko Boke Kotorske, a drugi pre-ko Hercegovine. Dr Keve je napomenuo da Sarkoti}, nijeu~estvovao u bici za Lov}en, nego je traìo od glavnoko-manduju}eg, i wemu samom predlagao, da bitku posmatra dvo-gledom sa jednog austrijskog bojnog broda iz Boke Kotor-ske, Oficiri su iz taba generala Kevea nali to po-malo smeno. Sam general Keve je pratio borbe iz glav-nog centra operacija, koji je tada bio u Sarajevu, jer je on ko-mandovao i trupama koje su nadirale ka Mojkovcu i Tari.

Po dr-u Keveu, glavnina snaga koje su u~estvovale u bi-ci za Lov}en sastojale su se od Sarkoti}eve armee-gruppe iDevetnaestog korpusa, u ~ijem je sastavu bila generala Vik-tora Vebera êtrdesetsedma peadijska divizija i artiqe-riska brigada pod komandom pukovnika Portenlaga. Ko-mandant korpusa je bio general Ignac Trolman, koji je sa Ve-berom bio odlikovan krstom Marije Terezije. Kasnije suSarkoti} i Trolman traìli od cara Karla titulu von Lov-}en. Car je po tom pitawu zatraìo miqewe od generalaKevea, i kada se ovaj sloìo, Sarkoti}u je dodeqena titu-la von Lov}en, a Trolmanu von Lov}enberg.

Posle pada Lov}ena, u Be~u je po~ela da se stvara ikono-grafija oko Lov}ena, pravqene su medaqe i zna~ke za obele-àvawe ove bitke, Vlada je uputila umetnika da izradi sli-ku Lov}ena, na kojoj je prikazan wegov masiv sa prevojima iserpentinama, ali bez crkve na vrhu. Sam general Keve na-ru~io je medaqu, na kojoj je na prvoj strani wegov lik sa nat-pisom okolo: Generaloberst Hermann Kvess von Kvesshazakomdt. der 3. Armee, polu levo: 1916 Iwangorod 13/8 1919,desno: Belgrad 9 oktobar 1915, a u poqu levo ime umetnika:

- 25 -

WEGO[ I LOV]EN

O. Thiede. Na drugoj strani prikazan je Lov}en, Kotor i uZalivu ratna mornarica, u otse~ku: Lov}en 11. Januar1916, a ispod toga: K. F. A.11 General Keve je bio naru~iojo{ jednu sli~nu medaqu, ali je ostala nedovr{ena jer jeumetnik Schwertenr naglo umro. Na woj se vidi generalovlik, a druga strana je prazna. Izra|ena je i jedna velika sli-ka, na kojoj je prikazan general Keve sa svojim tabom uKotoru posle pada Crne Gore, na kojoj se vidi i Sarkoti}, au pozadini karta Crne Gore. Ova slika se nalazi u be~komVojnom muzeju. Kod dr-a Kevea se nalazi i prepis depeekraqa Nikole upu}ene Frawu Josifu, poslate preko genera-la Kevea, i koja je kod nas objavqena 1921 godine.12

Jo 10 novembra 1915, Srbija je bila obavetena da }e Au-stro-Ugarska zaposesti Lov}en.13 I zaista, pod komandom ge-nerala Hermana Kevea Tre}a armija krenula je iz Beogradana Crnu Goru. U sastavu wenom bio je Devetnaesti korpus ko-jim je komandovao Ignac Trolman, u ~ijem sastavu bio je iêtrdesetsedmi peadinski puk pod komandom Viktora Vebe-ra. Keve je tada primio zapovedni{tvo na celom frontu odPrizrena do Kotora, i pod wegovu komandu ukqu~ene su jedi-nice kojima je komandovao Sarkoti}. Plan o napadu na Lov}enizradili su Sarkoti} i Veber. Prema tome planu trebalo jenapadnuti Lov}en putem Cetiwe-Kuk preko Srdara brda. Saovim planom sloìo se i Keve, pa je doneta odluka da napadpo~ne 26 decembra 1915/9 januara 1916 godine. Posle toga jeKeve oti{ao za Sarajevo.

Tako je, pod komandom Trolmana u odlu~uju}i boj krenuoDevetnaesti korpus od 33 bataqona sa 20 brdskih topova. SaZapada ga je podràvala flota, a sa istoka Osmi korpus podkomandom [ojhon{tula: time su Crnogorci bili zaokruè-ni. Dok je od strane Kotora peadija napredovala, dotle jeêtrdesetsedmi peadinski puk naiao na jak otpor. Sarko-ti} je samo prvog dana posmatrao borbe sa broda, pa je i onotiao u Sarajevo, navodno zbog poslova u Zemaqskoj vladi.Na kraju, u borbi êtrdesetsedmi peadinski puk uspeo je daosvoji kqu~ni poloàj Solar, nanev{i Crnogorcima velikegubitke u qudstvu i oru`ju. Idu}eg dana, brigada Terk Devet-naestog korpusa krenula je na Lov}en, a otpor Crnogoraca

- 26 -


slomqen je vatrom topova sa brodova. Tada umorni Crnogor-ci nisu vi{e mogli izvriti protivnapad.

Sutradan, tj. 29 decembra 1915/11, januara 1916, crnogor-ske snage napustile su grani~ne visove. Kada je posle toga^etrdesetsedmi peadijski puk ulazio u Cetiwe, stigla jeod crnogorske Vlade i kraqa Nikole molba da se uspostaviestodnevno primirje radi pregovora o miru.14

U borbi na zauze}u Lov}ena imali su zasluge vi{e wih,pa i Sarkoti} sa svojim muslimanima, to mu je i car Frawapriznao dodelivi mu pred smrt baronsku titulu.15 Povodomosvojewa Lov}ena posvetio mu je pesmu Ivan Trtaw, koja jeobjavqena pod naslovom Osvojitequ Lov}ena, gen. vojsko-voi dr-u Stjepanu pl. Sarkoti}u, 13/26 maja 1916 u Zagrebuu listu Hrvatska, organa stranke prava za sve hrvatskezemqe. Pesma glasi:

Sokole sivi!...Imasmo qudi,imasmo povjst pravih junakaumom i ma~em... Nit udes quti,niti im spomen prekrila raka, a za wih danas i tvoja slava s gusala roda svuda ozvawava.

Junak ti Hrvat ponosom poje,s juna{tva tvoga prepunan sre}e,uz prve borce od krvi svoje na piedestal i tebe me}e, Hrvatska tebe wihala majka, ponosni s tog su tvoji Hrvati!

Da, ti Hrvat, Lov}en to zbori, Termopil ovaj qutih megdana, odakle tvoja slava sad u~i na udes sviju zlogukih vrana, ko klasje kosa tvoja je aka sruila ovog gordog junaka...Hrvati zato hvalu ti kli~u, hosna pjeva Dukqanin svaki, u grudim nade nove im ni~u

- 27 -

WEGO[ I LOV]EN

na boqi ìvot, ponosni, laki; satro si glavu gladnoj a`daji, slobodu dao zetskoj domaji!

Ni Cezar nisi, ni Aleksadar,ni Osman mo}ni, ni Bonaparte,to silnom vojskom mienat je kadarnaroda malih domova karte,Zrinovi} ti si, to dom i kraqabrani i ~uva od zmajskih raqa!

Olimpa liru skinut bih htio, dostojno da te slaviti mogu,jer glavu ti si dumanu svio,rad kog sam suzu prolio mnogu;osiwak ovaj vje~nog nemira, korito sad presahlog vira.

Sokole sivi!... Genij Hrvata iskrenu hvalu sada ti aqe: Hrvatska krunu od suhog zlata Hrvatskoj majci sjat i daqe!... Hvala ti, lane, juna~ka hvala od svih Hrvata s mora i àla!

Taj isti Trtaw je 25 novembra/8 decembra 1918, posle po-bede srpske vojske, posle progawawa Sarkoti}a, tog osvo-jiteqa Lov}ena, i ujediwewa, objavio u zagreba~kim Ilustro-vanim novinama pesmu pod naslovom Hrvat bratu Srbinu,koja glasi:

Ja ne mrzim tebe, brate,kleveta to bjee pusta,ja bih dao ìvot za tei zalogaj zadwi usta!

Tvoja radost jest i moja,tvoja tuga i moja je,tvoja suza, bez pokoja i na mom se oku sjaje!

- 28 -


I ja mrzim iz dna due sve tuince, sve grobare, to nam sre}u doma gue, to su`anstvu izme}are...

Dom ih primi, dom na jadni, s brda, s dola, sa svih strana, kad su bosi, goli, gladni ovdje nali topla stana...

A za hvalu? ... [uti, uti! tek jakrepi iz tamnica znadu na taj udes quti, cikli dar nam od tuinca!

Al im pakost vje zaludu! pu~e kamen s naeg groba, pu~e ko na zadwem sudu, nema vie bjednog roba!

Svaki Hrvat sad Srbiiuna grud pada ko brat pravi,to je bilo, sve to minui bezdanoj zaboravi!

Suzam nam je ve}e dosta namo~ena `i}a kwiga, jedno samo nam osta: jedan dom i jedna briga!

Hrvat Srbu brat je mio Srbin wemu uzdah ~isti: pjevo, plako, gje ko bio nek su nam puti isti!

Nek procvate dom nam sveti, isti Srbu i Hrvatu, dosad ko Hrist razapeti, sad budimo bratac bratu!

- 29 -

WEGO[ I LOV]EN

I na kraju, Trtaw se vra}a prvobitnom miqewu, pa pe-smu Qubi ma~, sa~iwenu 1925, objavquje u zagreba~kom Hrvat-skom pravu, glavnom organu Hrvatske stranke prava, koji jeutemeqio Ante Star~evi}, ~iji su sledbenici usta{i, kojima~evima svojih o~eva toliko su zla Srbima naneli uposledwem ratu. Ova pesma Trtwa glasi:

Qubi ma~ mi ve} odavno u zape}ku zarao,uz koga mi otac slavnoza Hrvatsku vojevao,a kad je na ~as smrti, pod proklestvom meni dao.

Evo sinko, ma~ ti quti,ne boj ga se, drug je vjeran,ne}e dati podignuti,makar paklom bio tjeran,samo qudski wim ti kosi,bit }e odkos neizmjerni.

Uza w budi ko lav sna`ni, vje~an ~uvar pravde svete, neka vide sveci la`ni, neka vide vra`je ~ete, `edna borbe i osvete.

Uz w ~ekaj uvijek spreman, kao na pir krasne qube, dok ne doe zeman, dokle trubqe ne zatrube, da se Hrvat za dom bori, da se bra}a u boj snube.

A kad doe ~as taj zlatni, pripai ga protiv vraga,pa osveti sa Hrvati, Hrvatsku ti majku dragu. Krene vjerom. Proklet bio! I tu pusti duu blagu...


- 30 -

A taj ma~ mi vazda hra,i bez boja i bez prava.Ja sam proklet - ja sam hra!izdajica ja Hrvata.Ja tek pla~em. Ta gdje ma~a,kukavica da se hvata!

4. General Sarkoti}, osvojiteq Lov}ena

Stjepan baron Sarkoti} fon Lov}en, za vreme same bor-be za osvajawe Lov}ena je o~ekivao u Sarajevu wen ishod, alipobrao je wene najve}e lovorike, jer je bio ~ovek koji jeodavno radio za ciqeve osvaja~ke Austro-Ugarske. On se ro-dio 1858 od oca u~iteqa u selu Sincu kod Oto~ca. Godine1879 zavrio je vojnu akademiju. Odràvao je dobre veze satrosmajerom, kome je poveravao politi~ke poslove, o ~emuje negde pre 1928 pisao u listu Die Chne Zunnte, kako mu jetrosmajer rekao da se razo~arao na Srbe.16

Slu`bovao je u okupiranoj Bosni i Hercegovini, i ista-kao se u uguivawu ustanika hercegova~ko-bokeqskih, 1882.godine.17 Posle toga je unapreivan, postav{i 1911 feldmar-alajtnant. Kada je izbio prvi svetski rat 1914, Sarkoti} jeiz Zagreba sa svojom hrvatskom Vra`jom divizijom krenuona srpsko ratite.18 Ustvari, on je vodio ugarsko-hrvatskedomobranske trupe, i sa êtrdesetdrugom domobranskom di-vizijom, u~estvovao je u okupaciji Ma~ve, u kojoj su izvrenine~uveni zlo~ini nad srpskim ìvqem i wihovom imovi-nom.19

Tada je bio naimenovan za guvernera okupirane zemqe uSrbiji, ali poto su austrougarske trupe bile potu~ene iproterane, Sarkoti} je pozvan u Be~ i, ve} u decembru 1914,naimenovan je za generalnog guvernera Bosne i Hercegovinei komandanta trupa u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji. Tetrupe su 1916 dejstvovale protiv Crne Gore,20 na prvom mestuoko zauze}a Lov}ena i kapitulacije ove dràve,21 O tome sesada dosta zna, kao i Sarkoti}evom teroru u Crnoj Gori od

- 31 -

WEGO[ I LOV]EN

aprila 1918,22 posebno o ugu{ivawu u krvi 1918 ustanka mor-nara u Boki Kotorskoj.23

Sarkoti} je na sastanku generala maja 1917 u Sarajevu po-kuao da se dogovori kako reiti jugoslovensko pitawe, ka-da su davani predlozi da se Crna Gora pripoji Bosni i Her-cegovini, a Srbija Austriji, Grof Stefan Burian, ministarinostranih dela 1915-1916, u vezi diskusija o izvr{ewu anek-sije osvojenih krajeva, koji i kome da se prikqu~e, Austrijiili Ma|arskoj, javio je Konradu: Crnu Goru uistinu kaneo{i{ati: i na Lov}enu, i na obali, i u Albaniji, i na sjever-noj granici,24 dok je sam Sarkoti} 1918 radio na spasavawuAustro-Ugarske, uporno tvrde}i da Srbi i Hrvati nisu jedannarod.25

Za vreme raspada Austro-Ugarske, Sarkoti} ispred srp-ske vojske je napustio Sarajevo, pra}en jednom maarskom je-dinicom, i preko Slavonskog Broda stigao vozom u Zagreb.Hapeni i progoweni Bosanci i Dalmatinci koji su se zade-sili u Zagrebu pokuali su da ga lin~uju, ali su ga spasilipredstavnici Narodnog vije}a, u ~emu je u~estvovao i Vladi-mir ]orovi}, koji je kao sekretar sarajevske Prosvjetebio u Bawalu~kom procesu osuen na 8 godina. Sa stanice od-veden je u hotel Palac, gde ga je ~uvala stra`a srpske voj-ske, a zatim je po odluci Narodnog vije}a otputovao u Be~,gde je do 1923 primao jugoslovensku penziju kao general. Ta-da mu je oduzeta, jer je bio razvio veliku borbu protiv Jugo-slavije, i posle je primio austrijsko podanstvo a kasnije inema~ko.26

Sarkoti}, koji je sa svima govorio samo nema~ki, a wegovsin Ervin nije ne znao srpsko-hravatski i u svemu je bio Ne-mac,27 nije se mogao pomiriti sa raspadom Austro-Ugarske,pa je, uz podrku austrijskih, italijanskih i drugih revan-isti~kih snaga poveo u Be~u borbu protivu Jugoslavije. Sahravatskim emigrantima osnovao je Hrvatski klub, kome jebio na ~elu, kao predsednik, Ivo Frank, sin Josifa Franka,u kome su bili ukqu~eni i bivi austrijski oficiri. Svi suoni radili na odvajawu Hrvatske i wenom proglaavawu zanezavisnu dr`avu. Docnije, na toj ideji, radio i Ante Pave-li}.28 Sarkoti} je nastojao jo{ 1919 da izvri prevrat u Ju-

- 32 -


goslaviji. On je izjavqivao da ne sluì tuinu nego samo hr-vatskom narodu pa je pozivao Stjepana Radi}a da poùri sarevolucijom. Izdao je i jedan letak, u kome, se zalagao daopet u novom obliku nikne ono to je negda bilo, tj. Au-stro-Ugarska, tvrde}i da Hrvati ne smatraju Maare i Au-strijance za neprijateqe, nego Srbe i êhe, jer na svetu ne-ma naroda koji su meusobno tako bliski i koji su jedni zadruge, kao to su Maari, Austrijanci i Hrvati.29 Do smrti,oktobra 1939, ostao je nepomirqiv neprijateq Srba i Jugo-slavije.30

Ovde vaqa naglasiti da, dok je Keve bio ratnik na svimafrontovima, dotle je Sarkoti} vodio vojnu i civilnu upravuna okupiranim krajevima, ~ine}i strah i trepet i teroriu-}i srpski ìvaq i sve one koji su bili jugoslovenski orijen-tisani. U tome se proslavio i zasluge za Austro-Ugarsku ste-kao. Ostali su wegovi zapisi u Dnevniku, koji se sada nalaze uArhivu Hrvatske u Zagrebu, koji zasluùju pa`wu istori~a-ra. Iz wega sam dobio nekoliko stranica.

Sarkoti} je u Dnevniku ostavio vi{e zna~ajnih podatakao borbi za osvajawe Lov}ena i o zna~aju tog osvajawa. Ovde seu prevodu sa nema~kog daje ono to je pisao od 13/31 decem-bra 1915 do 8/21 januara 1916, ne daju}i uz datume po novom ka-lendaru i stari, tj. zadràni su samo datumi po novom kalen-daru. Ti zapisi glase:

31 H. Sino} sam priredio skromnu ve~eru na kojoj suu~estvovali Keve i moji najbliì.

1. . 1916. Prijem u zgradi Zemaqske vlade.2. . Sve~ani ru~ak na koji sam pozvao sve ~elne qude, da

bi se Keve upoznao sa wima. Keve je radostan to jeodstrawen sa nema~kog podru~ja. Prili~no se àlio nawihovu bezobzirnost, a nasuprot tome, veoma je hvalio ofi-cirski kor.

3. . Akciju na Lov}en mogu po~eti 8 januara. Jedino bi meravo vreme moglo spre~iti i biti uzrok za odlagawe.

4. . Pismo od Tertianskoga. Ela je bila kod Riza-bega-Ka-petanovi}a prvi put na jednom selu (turski prijem za dame).

5. . Ve~eras putovawe za Mostar.

- 33 -

WEGO[ I LOV]EN

6. . 7 ~asova ujutru u Bile}e. Uzgred sam pregledao koluu Stolcu. U Bile}u razgledawe tvrave, prema upustvu gen.majora Adrijana. Stekao sam dobre utiske. Odrào sam ofi-cirima na brzinu jedan govor. U 2 ~asa po podne put za Tre-biwe. Razgovor sa komandantom tvrave fml. Braunom, ~ijisam raspored odobravao. Preno}ite u salonskim kolima.

7. . 5 ~asova ujutru. Put za Hercegnovi. 11 ~asova dola-zak. Razgovor sa baronom Veberom, komandantom 47. divizijei sa komandantom 19 korpusa. Dogovor o sprovoewu celeoperacije na Lov}en. Uve~e sam pozvao na ve~eru komandan-ta korpusa fml. Trolmana i admirala Hansa. Potpuno samsiguran. Keveu sam poslao telegram u kome mu unapred ka-èm, da }e sve te}i po planu i dobro.

8. . Po~etak napada na Lov}en-tvravu.Ukrcao sam se sasvojim tabom na Dalmat, o~istio sam ceo front. Oko 300koraka od Dalmata udario je u more jedan neprijateqskiprojektil, stvaraju}i vodeni stub visok najmawe 10-15 meta-ra. Divno jutarwe vreme nije se zadràlo. Ve} oko 11 ~asovapre podne potpuno se naobla~ilo, i oko 1 ~as po podne po~e-la je da pada kia. Mislio sam da je kiu izazvala topovskapaqba, ali nije bilo to, ve} nepovoqne vremenske promene.Divio sam se preciznosti artiqerije i naim hrabrim voj-nicima koji su imali da izvre mo`da najteù operaciju u~itavom ratu. Pregledao sam jednu haubicu od 42 sm. Naite{ki topovi (50) bacali su oko 1300 hitaca. Flota jeuspeno delovala sa 5-6 jedinica. Uve~e u 9 ~asova, poslejo jednog razgovora sa komadantom korpusa, otputovao samza Sarajevo, gde sam stigao u podne.

9. . Uve~e u 5 ~asova su dobre vesti, Solar je zauzet. Bol-tras je saoptio.

10. . Dobre vesti. Sve napreduje. Zapleweno vie topova.Dva pisma, jedno od erchercoga Eugena i jedno od Bolfrasa.

11. . Pre podne u 10 ~asova Minih mi donosi vest da jeLov}en zauzet. Brigada Kolerns je opsela sedlo Krstac.Zapleweno je ukupno 30 topova od kojih 6 tekih. Glavna za-sluga pripada fml. fon Veberu. Sve trupe su se istakle, na-ro~ito 14. brdska brigada i grupa potpukovnika Tirka. Sva-


- 34 -

ka ~ast hrabroj kopnenoj navali, koja je za kratko vremereila tako teàk takti~ki zadatak.

Izvrewe zadatka je uspelo kako smo ja i feldmaralVeber planirali, a ne kako je to htela Vrhovna komada kojaje nalagala reewe prema Teneru. Uvek se smatralo da naj-pre treba da udarimo kod Krsca. Mi smo ostavili Krstac zakraj i smatrali smo da prvenstveno treba da zauzmemo vaàni utvren prostor Solar-Kuk to je sa uspehom i izvreno.

Sam vrh Lov}ena je od bezna~ajnog vojnog zna~aja. Crno-gorci nisu imali nijednog ~oveka na Lov}enu, izuzev jedneosmatra~nice, pa je i to u pitawu, jer je Lov}en suvie visoki seè u oblake.

I danas pie Visoka komanda kako treba praviti mosto-bran na Lov}enu. Naravno, opet jedna Tenerova glupost.Uprkost ovom nareewu dao sam suprotnu naredbu, koja }eposluìti svrsi.

êsto se pitam, kakvu svrhu ima, ovde Visoka vojna ko-manda, Konrad izgleda da je ostavio neiskusnu omladinu uVieles? Zato ove qude ne zamewuje i na front ne aqe, ada u tab uzima sa fronta iskusne? I ovi qudi iz glavnogstana, pri~a}e o ratnim iskustvima.

Jedan drugi mi je okarakterisao nema~ki i na{ gene-raltab ovako: nema~ke zapovesti ~ije je provoewe u gra-nicama mogu}nosti, a na takav, ~ije je sprovoewe deli-mi~no mogu}e, a delimi~no pod sumwom. Ono to sam, kaokomanduju}i general, doìveo u Bosni i Hercegovini dajepravo ovom kriti~aru.

Psle podne u 6 ~asova dolazi Minih tr~e}i sa jednim te-legramom, u kome crnogorski kraq moli za estodnevnoprimirje u ciqu pregovora. To je, naravno, moralo da se pod-nese Visokoj vojnoj komandi radi donoewa odluke.

Bojim se da je to besmislica.Ako bi se odmah, dok traju neprijateqstva, saglasili sa

pregovorima, odvajawe od Antante bi moralo da napravi ve-liki utisak, a Nikita je ~ovek koji }e se odmetnuti da bispasao to se jo spasiti moè. Vide}emo ta }e se gorereiti.

WEGO[ I LOV]EN

- 35 -

12. . Telegram od Bolfrasa, Krobatina i Kevea. Viso-ka vojna komanda traì potpuno pot~iwavawe i razoruàwe.

13. . Jedan dobar trinaesti. Nae operacije se dobrorazvijaju, naàlost, ima mnogo promrzlih zbog qute zime (-12). U jednom bataqonu u grupi Zubera ima ih preko 300,skoro polovina postoje}eg stawa. U 11 ~asova dojurio je Mi-nih k meni sa Nikitinim telegramom za w. veli~anstvo, samolbom za mir i sa molbom crnogorske Vlade naoj.31 Nadamse dobrom i za nas zadovoqavaju}em sreivawu i vojnih i po-liti~kih interesa.

14. . Visoka vojna komanda je, uz saglasnost w. veli~an-stva dala opet isti odgovor (pod~iwavawe, razoruàwe itd.).

Ose}am da je ministar inostranih dela tu neto previ-deo. Za~udo, otuda dobijam obavetewv (od Ministarstva) daposlanik Oto, sa jo dva gospodina, putuje u Hercegnovi. SaKeveom sam se dogovorio, da on sada vodi 19. korpus i gru-pu Braun. Dva ~oveka su suvina. Akcija Lov}en neka od ado { dobro pamti moj krilni autant.

Veoma me brine ravo vreme zbog opstanka trupa. Ako jeGospod Bog protiv nas, moè nas u maloj Crnoj Gori zadesi-ti isto to i Napoleona u velikoj Rusiji. Crnogorci to la-ko podnose: po tako ravom vremenu oni se rasture, pritaje uku}ama i kolibama i posle nevremena opet su zajedno. Jednamoderna armija ne moè tako neto da ~ini. Ona zavisi odsvojih komora. Nema odgovaraju}ih mesta za logorovawe, ne-ma drva, vode, samo stene i sneg.

Prilike }e se popraviti dok su trupe u dolini Zete. Na-dam se da su one za 2-3 dana u Niki}u, Danilovgradu, Rijeci,a mo`da i u Podgorici. Mo`da i sam Nikita nalazi neki iz-laz.

17. . Nikita je prihvatio nae uslove. On je mislio: spa-savaj to se spasiti moè. Ako pobede Centralne sile , mo-ram se zadovoqiti sa najmawim, ako pobedi Antanta, dobi}ui tako sve natrag.

Mladi erchercog Franc Karl Salvator prolazi danas sasvojom pionirskom ~etom kroz Sarajevo i zadràva se ovdenekoliko ~asova. Pozdravio sam ga na stanici. Ru~ao je kodKevea. Ostavqa dobar i skroman utisak.


- 36 -

Poslanik Oto i grof Koloredo bili su kod mene. Razgo-vara}e sa Nikitom, ~ekaju}i instrukcije, pozvao sam ih su-tra na ru~ak.

Visoka vojna komada nareuje da se brzo zauzme Skadar:dva bataqona i jedna brdska baterija treba na juri da zau-zmu Skadar. Jedna brigada treba da ide sa ju`ne strane Ska-darskog jezera. Napad, po karstu i snegu, uz sva odricawa, ni-su mogli nita drugo no da mariraju. ta su mogli peacio~ekivati? Napad! Zata uobi~ajen izraz za kowicu prime-niti na peadiju. Sre}no, vi hrabri u Skadru! Ko }e brinu-ti za posledwe? Uzdaj se u veliku praksu trupe koja bi bilaizgubqena da se oslonila na brigu pretpostavqenih.

20, . Martererovo pismo je kod mene.U wemu je i foto-grafija Nikitovog pisma u kome on moli w. veli~anstvo zamir. U meuvremenu su Crnogorci, kao to sam i pretpos-tavqao, i kao to je baron Bolfras pisao, odbili naeuslove. Posle toga je Visoka komanda naredila da se nastaveoperacije danas pre podne ako dotle Crnogorci ne prihvateuslove. Priloìo sam Bolfrasovo pismo.

21. . îtam jedan telegram prema kome operacije ne tre-ba do daqeg nastaviti. Stvar se razvla~i od 11. januara, da-kle od pre 10 dana. ta ne bi za ovo vreme ostvarila daleko-vida Visoka komanda i Ministarstvo inostranih dela jasnihpogleda.

Mir je trebalo ve} zakqu~iti i pored gneva Antante. Danije mo`da ve} proputen pravi trenutak? Da se ne}e Niki-ta sa svojom vladom povu}i, mo`da u Italiju i, kao Albert iPetar, da podrì zamisao Crne Gore. To bi trebalo izbe}i.

5. Nasilno prenoewe 1916 Wegoevih kostiju sa Lov}ena na Cetiwe

U dopunu onog to je objavqeno 1971 o prenosu Wego-evih kostiju sa Lov}ena na Cetiwe,32 kada se ima pred o~i-ma austrougarska prepiska izmeu guvernera Crne Gore ipredstaviika Ministarstva inostranih dela s jedne i Vojnevrhovne komande i Ministarstva inostranih dela s druge

- 37 -

WEGO[ I LOV]EN

strane, koju mi je Komnen Be}irovi} kserografisao u Dr-àvnom arhivu u Be~u, moè se jo jedanput ponoviti onoto je utvr|eno i novim ~iwenicama to potvrditi: 1) Wego-eve kosti snete su sa Lov}ena da bi se onemogu}io dolazaki okupqawe srpskih hodo~asnika na Lov}enu, 2) to se pla-niralo izvoewe tamo vojnih odbrambenih objekata, i 3) za-to to je ve} tada smatrano da }e i posle rata Lov}en osta-ti u sastavu Austro-Ugarske.

U Dràvnom arhivu u Be~u se nalaze Gustava fon Kupkememoari, u kojima se govori o wegovom slu`bovawu na Ceti-wu pre rata, u svojstvu vojnog izaslanika, i tamo ima re~i io tome. Kupka je 1921 dolazio na Cetiwe i posetio mitropo-lita Gavrila, pa je u razgovoru sa wim kazivao, da je narodbio o~ajan kad su Wegoeve kosti skidane sa Lov}ena, da suAustrijanci to uradili i crkvu po~eli da rue, kako bi za-trli se}awa na Lov}en, a za ruewe Crkve da su govorili ka-ko je u wu udario grom. Meutim, narod u to nije poverovao.33

Kupka u svojim memoarima nije pouzdan. Be}irovi} je, premapismu od 28 oktobra/10 novebra 1971, otkrio u Ratnom arhi-vu u Be~u Kupkin rukopis Der Schwazen Berge letzer Gospo-dar nz 1947, u kome se govori o ruewu crkve na Lov}enu,pod izgovorom stratekih razloga, i da su Wegoeve kostisnete dawu to nije ta~no.

Za vreme okupacije Crne Gore, na Cetiwu su izlazile la-tinicom i na hrvatskosrpskom jeziku Cetiwske novine, a nanema~kom Ilustrierte Cetinjer Zeitung. U ovim prvim na nema~-kom pojavio se 9/22 februara 1917 feqton pod naslovom DieVladika Petar , u kome se ne spomiwe Lov}en ni crkva naLov}enu, kao ni gde su Wegoeve kosti. U broju od 2/15 avgu-sta 1918, posve}enom caru i kraqu Karlu, donet je poznatiJire~ekov ~lanak o Lov}enu. Meutim, u ilustrovanom ne-ma~kom listu, u broju od 17/30 oktobra 1917, na strani drugoj,donete su slike na kojima je prikazan vrh Lov}ena sa straneCetiwa, kao i slika crkve iz vremena pre rata.

Godine 1973, u Crkvenom muzeju na Cetiwu nalazila sejedna mermerna plo~a, koja je bila na Lov}enu do 1916, i nakojoj pie: Za vlade wegovog veli~enstva kneza Nikole Beogradsko peva~ko drutvo pod zatitom kraqa Srbije

- 38 -


Aleksandra , poklonivi se spomeniku Ivana Gunduli}a uDubrovniku, celiva grob pesnika Petra Petrovi}a Wegoa.O Vidovu-dne 1893 M. M. êbinan. Krawevo (Srbija).

6. Model iz 1916 za spomenik na Lov}enu u slavu zauze}a ovog jadranskog Gibraltara, a potomcima na izgled

U Hercegnovom 1902 osnovana Hrvatska ~itaonica, ko-jom prilikom je upu}en poziv i trosmajeru, a krajem te go-dine je i izabran za po~asnog ~lana te ~itaonice. Ona je do1907 bila na trgu Belaviste, a onda je preseqena u zgradukatoli~ke crkve u centru varoi, gde je 1911 promenila imeu Hrvatski dom.34

O radu ovog drutva od 1914 do 1918 postoje u Hercegno-vom arhivu vrlo mali broj dokumenata, koja sam 1973 mogaopregledati. U wima su i dve zna~ajne depee, koje daju poli-ti~ku ocenu wegovog rada. U prvoj se kaè: Wegovoj carskoji kraqevskoj visosti Frawu Ferdinandu, prestolonasledni-ku, Konopite, êka. Glasom svoje glavne, skup{tine, iz-raàvamo toplu ~estitku prigodom pedesetog roendana iz-razom odane privrènosti. Hravatski dom u Hercegnovom,29/12, 1913. U drugoj depei, koja je iz 1914, glasi: Visoko-slavnoj Kabinetskoj kancelariji wegovog veli~enstva, Be~.Quta neopisiva bol nad grdnnom zlo~inu, izvrenom u Sa-rajevu od razbojni~ke ruke, koji vrijea ~ovje~anstvo i ispu-wa uàsom izobraèni svijet, obuzela je osobito nas vjerneHrvate, te dok vapimo od Boga uzvienim pokojnicima sla-vu, i ovom tu`nom prigodom sakupqeni u duhu oko priestolauzvienoga nam cara, kraqa i gaspodara izraùjemonaj~u~ewa ~uvstva nepokolebive nae vjernosti i odanosti.Za drutvo Hravatski dom, predsednik.

Kada se ovo zna, onda se nije ~uditi onome {ta se deava-lo u Hrvatskom domu za vreme rata. Za roendan cara Fra-we Josifa ~iwene su pripreme za podizawe mu spomenika naLov}enu, kao znaku u slavu zauze}a ovog va`nog stratekogpoloàja. Zbog toga je bio prvo raspisan konkurs za projekat

WEGO[ I LOV]EN

- 39 -

spomenika. Izlo`bu prijavqenih radova organizovao je aka-demski slikar Marko Raica u Hravatskom domu u Her-cegnovom, koji se takoe bio prijavio sa svojim radom. Tu iz-lo`bu je otvorio guverner Crne Gore Viktor Veber 6/18 av-gusta 1916, na carev roendan. Tom prilikom je za spomenikizabran rad Marka Raice, roenog u Dubrovniku i vaspita-nog u drutvu onog kruga qudi koji su izdavali list PravaCrvena Hrvatska,35 i koji su povodom ubistva prestolona-slednika Ferdinanda u Dubrovnnku priredili pogrom nadSrbima, o ~emu svedo~e slike u prilogu, objavqene u zagre-ba~kom Ilustrovanom listu od 5/18 jula 1916 godine.

7. Austrougarski plan o aneksiji Lov}ena i drugnh oblasti du` granice sa Crnom Gorom

Kakav je pakleni plan bio protiv srpskog naroda pri-preman najboqe se pokazuje na osnovu dva, primera, do kojihse dolo:

1) U be~kom Dràvnom arhivu sa~uvana je karta na kojojje ozna~ena budu}a granica izmeu Austro-Ugarske i pobe|e-ne Crne Gore, upravo ta je pripremano da se od we oduzmei anektira: Lov}en i krajevi du` granice predratne, i timenova granica bi se spustila ispod Lov}ena do Bajica. [ta jebilo predvieno za anektirawe ozna~eno je na ovde prilo-ènoj karti, upravo sve ono to je pokazano kosim linijamaizmeu predratne i tako zvane pobedni~ke granice, tj. budu-}e granice. Time je Crna Gora sabijana u Zetu. Ta mapa jepripadala E. Otou, za vreme rata pukovniku Ministarstvainostranih dela na Cetiwu, onog koji je pripremao snoeweWegoevih kostiju sa Lov}ena.36

2) Me|u dokumentima koje je Komnen Be}irovi} na{ao uaustrijskom Dràvnom arhivu postoji i pismo od 16/29 maja1916, koje je pisao dobar poznavaoc prilika u srpskim zemqa-ma, Leopold Mandl. On je ovo pismo uputio tadawem mini-stru inostranih dela, grofu Otokaru êrninu, a ono glasi:Vaa ekselencijo, prethodniku vae ekselencije izneo sam,po slu`benoj du`nosti, svoje ideje o odnosu Austro-Ugarske

- 40 -


Monarhije prema balkanskim Srbima. Kod wega sam naiaona odobravawe i na interesovawe ~oveka, koji je sam dugo ì-veo meu balkanskim Slovenima, pa je stoga poznavao wihovneobi~an mentalitet.

I Vaa ekselencija je bila qubazna da re~ju i priz-nawem proceni moje do sada predate radove, zbog ~ega sam ve-oma sre}an. Kad ovo isti~em, dozvoqavam sebi da Vaoj ek-selenciji ponovo podnesem dva predloga ~ije bi sprovoewe,verujem, moglo biti od koristi za nae odnose prema Srbi-ma na Balkanu.

Van svake sumwe je, kao to }e uvek biti sudbina Crne Go-re, da }e se snaàn masiv Lov}ena pripojiti austro-ugarskojoblasti. Na Lov}enu se sada nalazi grob velikog vladike Pe-tra Petrovi}a-Wegoa, zvanog Rade, koji je, mislim, tride-setih godina prolog veka sahrawen na vrhu planine. U svometestamentu on kaè, da èli da ga tamo sahrane, jer }e Lov}enpripadati Crnoj Gori sve dok se qegov grob tamo bude nala-zio. Mnotvo pesama o tome sa zanosom pevaju crnogorski gu-slari. Moj predlog je sad da telo vladike Petra treba eks-kumirati i da ga Wegovo veli~anstvo, na milostivi car,preda, uz velike vojne po~asti, u srebrnom sanduku sa grbomPetrovi}a i grbom autokefalne crkve (!)37 pa da se, poto seprenese u jedan od manastira na Cetiwu ili u Ostrog, sahraniu grobnici igumana ili porodice Petrovi}-Wego.

Danas se upravo moè izvesti ovaj raskoan ~in uz po-mo} celokupnog crnogorskog svetenstva, koje mora da se dr-ì (!) naloga vojnog guvernera. Za vreme mira, ili primirja,prenos ostataka Vladike sa vrha Lov}ena u unutrawostzemqe ve} bi stvarao teko}e, i ono to bi danas u svestiCrnogoraca izazvalo povoqan utisak, posle rata bi ve} da-lo povoda za uznemirewe i pobune.

Ako bi smo ostavili Vladiku Petra u wegovom grobuia Lov}enu, Lov}en bi neprestano bio stecite hodo~asni-ka, otvoreno od strane velikosrpske propagande i postao biciq zavjerenicima kao i orue planova.38

Drugi predlog koji èlim da podnesem Vaoj ekselenci-ji na rasmatrawe je slede}i: manastir De~ani kod Pe}i, jed-na od najve}ih srpskih svetiwa, koju je osnovao sveti Ste-

- 41 -

WEGO[ I LOV]EN

fan Uro , godine 1904, je pod pritiskom ruske vlade i Sv.Sinoda u Petrogradu predat ruskim sveetenicima. Srbi suto vrlo nerado u~inili i stoga su nacionalisti~ki listoviu Beogradu `estoko napali tadawi kabinet generala SaveGruji}a Nikole Pai}a. Moj predlog je u vezi sa tim, davojni guverner u Crnoj Gori jo dok traje rat, a na osnovuukaza, protera ruske monahe i wihovog igumana Vasilija izDe~ana, u koje su svojevremeno nezakonito postavqeni i da semanastir zajedno sa prihodima od crkvenih imawa preda cr-nogorskim ili srpskim kalueroma. Ovo bi Srbi i Crnogor-ci pozdravili sa volikim zadovoqstvom, a Austro-Ugarskabi se istovremeno oslobodila ruskog gnezda na Balkanu, ko-je sasvim sigurno nije bez namere.39

Ministar inostranih dela je 1/13 juna, povodom ovihpredloga, odgovorio Mandlu u Be~u: Sa interesovawem sampro~itao vae pismo koje se odnosi ia prenos ostataka vla-dike Rada sa Lov}ena na Cetiwe i na udaqavawe ruskih mo-naha iz manastira Visoki De~ani.

^ast mi je da vam u vezi sa tim saoptim da je prvo pitawe,na osnovu sporazuma izmeu Ministarstva inostranih dela iVisoke vojne komande, ve} re{eno i da je prenos izvren 12,avgusta prole godine u prisustvu predstavnika generalnogguvernera na Cetiwu i tamoweg mitrpolita.

to se ti~e ruskih monaha iz Visokih De~ana, odlu~enoje da, po ulasku naih trupa, vojska odstrani ove strance upozadinu.

8. Pisawe nekih listova na hrvatsko-srpskom jeziku oLov}enu, Wego{u i protiv Srba

Bog vas kleo, pogani izrodi. ( Gorski vijenac, str, 75)

U pisawu o Lov}enu i protiv Srba i wihovog Wegoa zavreme rata istakli su se dva lista na hrvatskosrpskom jezi-ku, dubrova~ki Prava Crvena Hrvatska i zagreba~ki Ilustrova-ni list, prvi tekstovima a drugi vi{e slikama i karikaturama.

- 42 -


Jo pred izbijawe rata, u Pravoj Crvenoj Hrvatskoj iza-{ao je ~lanak Pitawe Ju`nih Slovena, u kome se govoriloda pobeda srpske vojske na Balkanu i ratna slava opoji svajuna~ka srca, a najvie omladinu, te obnovi jugoslovenskuideju, koja je pre bila Gajeva i Star~evi}eva, ali je nisu hte-li primiti Srbi. Meutim, Hrvati su bili uvek za velikeideje, ali nisu bili prakti~ni, zato se bojati novog pokreta.Jer dok je ova ideja iz Srbije dola, i dok Srbija u Hrvat-skoj podràva ovaj pokret, dotle se i sami Srbi u Srbiji zatakav pokret puno ne zagrijavaju. Zar bi Srbi pristali na toda `rtvuju svoje ime, svoju povest, svoju kwièvnost, a da sestope u novi jugoslavenski narod? Oni to nisu prihvatiliza vreme ilirskog pokreta, a kamo li sada kada su opojeni po-bedom.

Nacionalisti~ki pokret, dakle, pokret ide za nemogu-}im, a wegov bi kona~ni uspjeh bio taj, da nestane hrvatsko-ga naroda, da se ne spomene vie hrvatsko ime, da ne budevie hrvatskog jezika, hrvatske povijesti, ni hrvatske kwi-èvnosti. Meutim, skoro }e budu}nost pokazati, da je ju-goslovenski pokret velika utopija.

Sa ove pozicije, ovaj list je pisao o Lov}enu, Wegou iprotiv Srba, i ve} u ~lanku Narod je progovorio otro je osu-eno ubistvo Ferdinanda, podvla~e}i da Hrvati i Srbi nika-da nisu mogli do}i do ujediwewa, ili ~ak da se s wima inden-tifikuju. Prema tome, sada kada se hrvatski narod probudio,ko bi se od voa srbo-hrvatskih i jugoslovenskih smeo poja-viti pred narod sa nekom zajedni~kom idejom? Odmah iza ovogprikazuju se demonstracije, koje su nastale posle ubistva uSarajevu. Demonstracije su bile i u Dubrovniku, Palama,Plo~ama i Grudi. Skidane su srpske zastave, razbijani natpi-si sa }irilicom, a u Srpskoj pravoslavnoj crkveno-kolskojoptini, Srpskoj ~itaonici, Radni~kom drutvu i Srp-skom gimnasti~kom drutvu Duan Silni, uniten je ceoinventar: kwige, stolovi itd. U Konavqima su preko tri sto-tine radnika Srba iz Hercegovine i Crne Gore otputene saposla kao teàci i proterani preko granice.

U daqim ~lancima, ubistvo u Sarajevu za Hrvate smatra-no je kao grozni zlo~in, koji je izvrio beogradski ak Ga-

- 43 -

WEGO[ I LOV]EN

vrilo Princip, jer je Ferdinand od svih Slovena najvievoleo Hrvate, i da je wegova èna Sofija imala da sedne nahrvatski presto. Zbog toga je objavqen ~lanak Na oru`je Hr-vati! Va kraq vas zove! U wemu se isticalo da Hrvatimaizvan granica Monarhije opstanka nema, i da je Hrvatskau pogibqi , dok se u daqim napisima tvrdilo da je rat pri-tiv Srba pravedan.

Krajem 1914, u ~lanku Pad Biograda, javqeno: Biogradje pao! Hrabra na{a vojska Pete armije, pod zapovednitvomgenerala Franka, pobedonosno i sve~ano ulazi u Biograd na10 sata u jutru onog dana kad se po cijeloj naoj zemqi, naojdràvi slavi rijetki god milog nam vladara. Na bedemimaKalemegdana zaleprala se austro-ugarska zastava. PadBiograda, prijestonice Srbije, ali i gnijezdo urotnika iubojica, kamen smutwe i glavni prouzro~iteq ovog svjetskograta. Zato pad je Biograda i srpska se svije}a gasi. Po za-uze}u Beograda, general Frank je ~estitao caru Frawi 66-godiwicu vladavine, za koju mu je i osvojio Beograd.

Jedna od prvih naredbi okupatora u Srbiji bila je i za-brana upotrebe }irilice, i da se jezik ne naziva srpsko-hr-vatski, nego samo hrvatski, a pokrenute Beogradske novinetampaju dakako latinicom, po novom kalendaru, te ije-kavtinom. U julu 1915, u ~lanku Jedinstvo Hrvata tvrdi-lo se da su Srbi hteli da unite Hrvate, ali se pokazalo dasu osvanuli ti Hrvati, kao junaci u Srbiji, i neka se zna zawih. Od sada pamti}e i Srbi hrabru miicu hrvatsku, dokse docnije javilo iz Beograda da su u knez Mihailovoj ulicibile radwe pod vojni~kom straòm, koju su sa~iwavali sa-mi Bowaci. Tako sada opet ~uvaju Biograd fesovi.

Prema tvrewu ovoga lista, po~etkom 1915 guverner Bo-sne i Hercegovine, Sarkoti}, posetio je Bawaluku, na ~ijemdo~eku nije bilo predstavnika Srpske pravoslavne crkveno-kolske optine, kada je izjavio da ima poverewe samo u ri-mokatolike. U jednom od novembarskih ~lanaka 1915, naslov-qenom Srpsko-hrvatski, javqalo se da je Zemaqska vladaBosne i Hercegovine zabranila upotrebu }irilice, ali da jedozvolila da se jezik zove srpsko-hrvatski, a ne kao {to seranije zvao bosanski ili naki. Poto se i u Dalmaciji

- 44 -


tada jezik zvao srpsko-hrvatski, a deca ga nazivala nastav-ni ili srpsko-hrvatski, list je protestovao, jer to dajeprednost srpskom imenu i uti~e u korist Srba, i zato je tra-ìo da se zove samo hrvatski.

Povodom pada Lov}ena, list je likovao od radosti. U~lanku od 2/15 januara 1916, objavqenom kao uvodnik, pod na-zivom Histori~eski dan, doslovno u celini stoji:

Lov}en je zauzet! Ova vijest raznesena je muwevitom br-zinom irom bijelog svijeta, proizvela je na svakoga dubokidojam i neizbrisivi utisak. Dok je nas napunila osobitimveseqem, nae vojnike i nae saveznike jo{ vo}im oduev-qewem, to je u redovima naih protivnika izazvala prene-raènost, pove}avale maloduje i prouzro~ila jo{ ve}upometwu.

Lov}en je zauzet! Tim }e do brzo biti zape~a}ena i sud-bina cijele Crne Gore, te }e morati da dijeli udes Belgije iSrbije. Prva je neminovna posledica tog histori~nog do-gaaja i pad Cetiwa, glave Crne Gore, te skori bijeg gospo-dara brda kraqa Nikole, koji }e sada sa kraqem Petrom mo-rat da se potuca od nemila do nedraga.

Lov}en je zauzet, i to mnogo prije nego li je iko o~eki-vao, te je gotovo svak tim bio iznenaen. Samo cigla tri da-na magao je da prkosi taj gorostas od 1758 metara visine na-{oj vojnoj sili. Utaman mu bjee i spjevano junatvo vlasti-tih sinova, i pomo} Engleza, Francuza, Talijana i Srba.

Lov}en je zauzet i bez velikih `rtava, kojima se svakpravom nadao, jer ga je najve}ma branio prirodni poloàj. Utom je zaostao za svim drugim i slabijim svojim drugovima.

Lov}en je zauzet! Od kolikog je zna~ewa i zamaaja zadaqi tok rata i nau dràvu taj dogaaj, nije mogu}e sada niprocijeniti. Kakva }e promjena tim nastati i na politi~-kom i na stratekom poqu, to }e nam istom vaqda i skora bu-du}nost pokazati.

Lov}en je zauzet! Tim Boka od Kotora postaje ratnom lu-kom prvog reda, da }e joj teko biti sli~ne na}i, a englesko-francuskoj floti ne}e se ufano vie ni kraj pameti na}i,da bi kualo lomit zube o ovaj tvrdi orah. Upoznala je ona

- 45 -

WEGO[ I LOV]EN

Boku Kotorsku dok su jo sa Lov}ena tutwali wezini topo-vi, a kola kod Dardanela vaqa da ju vie pameti nau~ila.

Lov}en je zauzet, a naim ~etama put otvoren u Albani-ju, koji bolno mora da se to istom dojmi naih vjerolomnihsaveznika Talijana. Italija nije ni pod koju cijenu htjela da~uje, da bi Lov}en bio ikad na. Poznala je dabro wegovuvrijednost. A sad to }e?

Lov}en je zauzet! Slava naih junaka jo se veoma svije-tom ori, novi vijenac resi nau bojnu silu, nova je stranicau naoj povjesti zlatnim slovima napisana.

Lov}en je zauzet, padoe Berane, Galipoq o~istie odEngleza, ruska se toliko dugo u Besarabiji spravqena ofan-ziva izjalovila. Talijani ne mogu nita nego samo da ava-niti vi~u, ali da se s mjesta ne mi~u, nema~ka fronta pre-ma Francukoj kao da je od stanca kamena, te se razbit nika-ko ne dade, nije li pri svemu tomu i prst Bo`ji?

U ~lanku Potpuna kapitulacija Crne Gore, tvrdilo seda jedna izmeu najsjajnijih djela ovog rata, a u ratovimasvih vremena, osvajawe Lov}ena dovelo je sa sobom kao nemi-novnu posledicu i potpunu kapitulaciju Crne Gore. Kraq iVlada su 31 decembra. 1915/13 januara 1916 apelovali na do-brohotnost pobjednika, pa zamolili da se zapoenu mirovnipregovori, ali naa je Vlada zatraìla bezuslovnu preda-ju, to je Crna Gora 3/16. prihvatila, pa je time kraq Niko-la pokazao dràvni~ku mudrost, zbog ~ega ga svi hvale.

Odmah iza toga ~lanka je i ~lanak Boj o Lov}en, u kome seprenosilo ono ta je Pester LLoud donosio od svog dopisni-ka, koji je posmatrao s generalom sa broda kako se Lov}enosvajao. To pisawe je glasilo: U ponedjeqak u 7 sati na ve-~er doprla je jedna kompanija u kojoj su bili dobrovoqci mu-slimani, do najvie glavice Lov}ena. Nae ~ete su juna~kisvladale i osvojile Lov}en, posle ~ega se proslavila ovapobeda. U jednom drugom izvetaju toga pe{tanskog lista,bilo je napisano: Prva grupa, koja je stigla na Lov}en, bilaje od dobrovoqaca sastavqena peatinska kumpanija, te jeosobito radosno, da su se rame uz rame borili sred naj-è}ih bojeva Hebqani i muhamedanci dobrovoqci. Ovase ~eta no}u izmeu 28 i 29 decembra 1915/10 i 11 januara

- 46 -


1916. pripremala za napad narednog dana za osvajawe Lov}e-na i zarobila 42 topa. U tre}em ~lanku, pod naslovom Brani-teqi Lov}ena, ka` se da su Lov}en branili princ Petar igeneral Mitar Martinovi}, a da su za pobedu odlikovanivojskovoe Keve, Sarkoti}, Trolman, Veber i drugi.

Posebni je ~lanak bio Slavqe na vijest o predaji CrneGore, u kome se opisuje slavqe u Dubrivniku, gde se vikalo:@ivjela Hrvatska u Velikoj Austriji! Grad je bio tri da-na u sve~anom ruhu. Daqe se, iz ovoga lista, saznaje da je gu-verner Crne Gore podmaral Veber naredio da se zatiteku}e kraqa Nikole, da je princ Mirko stigao u Be~, gde je uizjavama hvalio guvernera i austrougarske okupatorske vla-sti, i tvrdio da Crnogorci nikad nisu mrzeli Austriju.Isti ovaj list je septembra 1916, u ~lanku Spomenik na Lov-}enu zalagao se za podizawe spomenika, a ve} u januaru 1917javqao je da je Sarkoti} dobio titulu barona za zasluge,zato su mu Dubrov~ani uputili ~estitku, jer su ga smatra-li starim prijateqem. Te godine, list je isticao zaslugeonih koji su osvojili Lov}en, meu kojima su spomiwalizemqaka Sarkoti}a. U julu je objavqen ~lanak Glavni osvo-jiteq Lov}ena (Bosanski bataqon br. 6, rit-majster Epleri satnik Starl), u kome se kaè da je car Karlo zapovednikuBosne, Hercegovine i Dalmacije Sarkoti}u u Sarajevu po-dijelio naslov od Lov}ena, to je dobro uradio, jer su osva-ja~i ~uvenog Lov}ena bili nai, o ~emu je Sarajevski list, podgorwim naslovom, objavio vest iz Dalmacije kako se tamoraspravqa ko je osvojio Lov}en, i zato treba da se ovde kaèistina, tj. da su Lov}en osvojili Bosanci sa kapetanom Star-lom i rit-majterom Eplerom. Oni su 26 decembra 1915/9, ja-nuara 1916 zauzeli vaàn poloàj od Krsca do Kuka, a tekdva dana pao je tirovnik, blagodare}i prve bitke. PredBosancima je na stotine mrtvih i rawenih leàlo. Posletoga voe Bosanaca su odlikovani.

Hravatski dom u Hercegnovom, u prole}e 1917, bio jeorganizovao priredbu u korist ratne siro~adi, na kojoj jeu~estvovao i slikar Marko Raica sa prigodnom slikom, ko-ja je izgledala: Dno ove slike je uzeto iz naravi - dio starihercegova~kih zidina, citadela, iza kojih stoji Lov}en -

- 47 -

WEGO[ I LOV]EN

kuk i komad Luti~kog poluotoka. Nad Lov}enom vidi sejasno nebo - u golemoj tuzi udovica, nada za budu}nost wenadjeteta, a vide se i drugi simboli Boke Kotorske.

Na kraju, iz 1918, zna~ajno je ista}i da se u ~lanku od14/27. jula javqalo kako je Sarkoti} naredio hapewe u Bo-sni i Hercegovini svih onih koji su za jugoslovensku dràvu.

Zna~ajan je i ~lanak objavqen u Ilustrovanom listu 9/22 ja-nuara 1916, koji je dat uz priloène slike o zauze}u Lov}ena,u kome se doslovno naglaava: Lov}en pao, Lov}en je unaim ruka! Ova ~iwenica je va`nija od pada Antverpena iVarave. Lov}en je bio glavno uporite ne samo Crne Gore,ve} daleko vi{e: Italije a potom ~itave Antante, koju ~ekau ovome svjetskom ratu crni usud. Zato je pad Lov}ena, kojigospodari nad ulazom u Jadransko more, izazvalo op}e pren-eraèwe u krugovima svih naih prijateqa. I Lov}en ne}enikad vie iz naih ruku, ve} }e ostati zalee naoj ratnojluci Kotora, i u~initi je odsada jednom od najviih luka nasvijetu. U br. 47. prole godine Ilustrovani list prikazalismo krasan snimak ~itavog Lov}ena s mora, uz opis wegovapoloàja, a ovde donosimo opet opis, kako je osvojen, premajednom izvetaju iz ratnih izvetaja, na nau gorwu sliku:

Prvi su se crnogorski poloàji nalazili na kru, kojise uzdiè tisu}u metara iznad Kotora, te gospoduje Koto-rom, cestom kao i putem, koji vodi preko grada Kotora naLov}en. Daqe se je izdigao neprijateqski poloàj od Sola-ra prema Sutvaru i zatvarao cestu, koja dolazi iz Budve. Izatih predwih poloàja, koji su sa tri strane opkoqavali Ko-tor, uzdiè se u udaqenosti od dva kilometra na podno`juvisine od 700 vrh Lov}ena, u apsolutnoj visini od 1759 meta-ra. Ispred tog podno`ja bijae izgraena druga obranbenalinija.

Polovinom je prosinca u Staroj Srbiji vojska generalaKevea osvjeèna. U to su vrijeme ve} u~iwene bile pripre-me na navalu na neprijateqa protiv juga zapadne crnogorskefronte. General je Keve sa svojim tabom poao na novoodredite za Kotor i okolicu. Teki pomorski su topovipomnoèni, a novi topovi dovezeni iz tvornica. Na 7. sije~-wa svrene su sve ratne priprave u sporazumu sa zapovjedni-

- 48 -


kom ratne mornarice. Teko se je topnitvo okupilo okoKatelnovoga, a pjeadija je bila okupqena oko Boke.Teko je topni{tvo zatim dovezeno oko Tivta.

Nai su neprijateqi jo uvijek o~ekivali, da }e naijurii uslijediti sa sjevera i istoka, a to je uvjerewe bilotim opravdanije, jer smo mi od Bjelopoqa i Berana poduzi-mali sna`nije akcije. Tim je iznenaewe bilo ve}e, kada suna 8. sije~wa po~eli padati hici naih najteìh topova ucrnogorske poloàje. Nae je topnitvo osobito djelovalona prostoru Lastve. Oko podne je tek zapo~ela prva, paklenavatra, a bila je uperena uglavnome na poloàje s obiju stra-na Solara. Poslije podne stala je padati i kia, a u brdimasnijeg. Uz tutwavu topova, a po tom vremenu, podràla jepjeadija opasni pokuaj da poe od mora na litice, koje se-ù nebu pod oblake. Do no}i je pjeadija u snijegu i buriprovalila pol puta, pewu}i se na, takore}i, okomite stjene,a izvrena crnogorskih strijelaca. No} je probdijevena utopovskoj opremi za boj. U zoru stala je peadija daqe na-predovati, a topovi udarati. Gusta je magla pogodovala pje-adiji, ali je oteàvala rad topnitvu. Topni~ki posma-tra~i i ravnaoci vatre morali su po}i do u bojnu linijupjeadije, i odanle ravnati pomo}u telefona topni~ku va-tru svojih baterija. Utvrda je na podno`ju Solora probijena,a time u~iwen prodor u glavni neprijateqski poloàj, u ko-jem se je ugwezdila naa pjeadija.

U ponedjeqak, dne 10, morao se je zauzeti Kuk, a da sestigne na Lov}en. Dotle je nae topnitvo udaralo po Lov-}enu i sedlu Krstac. Nakon to je bio zauzet i Kuk, polesu nae ~ete u dvije kolone protiv poloàja na Lov}enu sa-mome. Jedna je pola sa zapada, a druga sa jugozapada prekoKrstaca. Neprijateq bio je izba~en i iz svog drugog glavnogpoloàja, i stao bjeàti, ostavqaju}i i svoje topove i zairu,te retki pribor, Kapetan Kraus zauzme u pol 8 sati nave~ervrak Lov}ena sa jednim odjelom vojnika iz Egera i naihmuslimanskih dobrovoqaca, te jednog pjea~kog bataquna izposade Kotora. I tako je Lov}en, ta prkosna obrana Crne Go-re, pao u nae ruke. Mi smo izgubili na mrtvima 153 ~ovje-ka, ura~unavi i operacije protiv Grahovca.

- 49 -

WEGO[ I LOV]EN

Na koncu ovih redaka stizava vijest o kapitulaciji ~ita-ve Crne Gore, a odnosno slu`beno izvje}e naeg glavnogstana glasi: Crnogorski kraq Nikola i wegova Vlada umo-lili su dne 13. sije~wa, da se obustave neprijateqstva i za-poenu mirovni pregovori. Mi smo odgovorili da se ovojmolbi moè udovoqiti samo onda, ako crnogoska vojska bez-uslovno poloì oru`je. Crnogorska je vlada ju~er prihvati-la zahtev, to smo ga stavili da Crna Gora bezuvjetno polo-ì oru`je.

Napomene:

1) Herman Keve{ (1854-1924) komandovao je Tre}om armijom pri zau-zimawu 1915 Beograda i 1916. Lov}ena. Bio je u martu 1916 u Kotoru iodatle je 4/17 aprila, sa svojim sinom Gezom Keve{om, mladim kade-tom, oti{ao na druge frontove, u julu 1917 na ruski front, dok je 1918komandovao svim trupama nema~ko-austrougarskim koje su se borileprotivu Srba na Solunskom frontu. I na kraju, po nare|ewu, carapotpisao je kapitulaciju Austro-Ugarske.2) Jevto Milovi}, O podizawu Wego{eve Kapele na Lov}enu, Istorij-ski zapisi, 7, 1951, 117-119.Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, Beograd 1971, 47-64.Ona je napravqena po ugledu kula u Dalmaciji (Rad, JAZU, 360, 1971,34/36, 129-1317) i na obalama Sredozemqa.* Ivan-begova Korita, voda.3) Arhiv, SANU, br. 8552/257-H/9/c (Iz Vukove zaostav{tine).4) Ivan Mil~eti}, Putne bele{ke iz Bosne i Crne Gore, Vienac (Za-grebac) 1976, 548-549, 676.5) Arhiv Srbije. - MID. PO, 1912, M/1-H (/231, l. 281-282)6) Isto. - MID, PO, 1913, R/6- (H/275-276)7) Isto. - MID, PO, 1913, R/6- 8) Isto. - MID, PO, 1913, R/6. (H/1396)9) Du{an Luka~, Dokumenti o spoqnoj politici Srbije 1903-1914,Beograd 1983, /140-141.10) Vladimir \orovi}, Odnosi izme|u Srbije i Austro-Ugarske uHH veku, Beograd 1936, 343-350, 379-386, 406.

- 50 -


11) Jedan primerak nalazi se u Zbirci Narodnog muzeja u Beogradu(Nada Todorovi}, Jugoslovenske i inostarne medaqe, Beograd 1964,75, tabla HH).

12) Milo{ @ivkovi}, Pad Crne Gore, Beograd 1923, 88.

13) Zapisnici Ministarskog saveta Srbije 1815-1918, Beograd 1976, 21.

14) Isto, 33.

15) O Sarkoti}u je napisana doktorska teza, koja se nalazi kao ruko-pis (Klein, Freihern Sarkoti} von Lov}en. Die Zeit seinerVerwaltung in Bosnien-Hercegovina, Wien 1969, 55-56, 100-104).

16) Hrvatsko pravo (Zagreb) 6.H 1928.

17) D. Tunguz-Perovi}, Ustanak hercegova~ko-bosanski, Sarajevo1922; Ilustrovani list (Zagreb) 9. 1915; H. Kapi~i}, Hercegova~ko-boke{kiustanak 1882. godine, Sarajevo 1958; Vojna enciklopedija, , 556-558,, 39-40, , 529.

18) Hrvatsko pravo, 6.H 1928.

19) U Glu{cima u Ma~vi poru{ena je crkva kojoj je Kara|or|e 1811 po-klonio zvono, {to su ga ustanici, beè}i ispred Turaka 1813, baciliu vir re~ice Bitve, a Turci crkvu zapalili. Srbi su docnije obnovilicrkvu i zvono iz vode izvadili, ali su ga austro-ugarske vlasti odneleza vreme Prvog svetskog rata. Ova crkva je novo zvono 1936 dobila odkraqa Petra (Arhiv Jugoslavije - Dvorski arhiv, 74-343-506).

20) Ilustrovani list 9. 1915; Hrvatska narodna straà (Sarajevo), 11, 1915,217-218; Kr~}anski obiteq (Mostar) 1915, 73-75; Novosti (Zagreb), 18.H1938; Srpske narodne novine (Pan~evo) 9. 1940.

21) Novica Rako~evi}, Borba hercegova~kog odreda crnogosrke vojskeu januaru 1916. godine. Istorijski zapisi, 21, 1968, 225-250; Isti, Cr-na Gora u prvom svjetskom ratu 1914-1918, Cetiwe 1969, 153-198.

22) Isti 29-441; Arhivski vjesnik, 2, 1959, 305.

23) B. Stuli, Ustanak mornara u Boki Kotorskoj, Split 1959; Bogdan Kri-zman, Prilog historiji ustanka mornara u Boki Kotorskoj, Godi{wak Po-morskog muzeja u Kotoru, 16, 1968, 167-191; dr Andrija Lainovi}, Au-stro-ugarski general Sarkoti} i pobuna mornara 1918. godine, Poli-tika 20. 1969.

24) Dr Milovan Grba, Gledi{ta austro-ugarskih generala i dràvnika napitawe aneksije Srbije, Crne Gore i Albanije te o rije{ewu jugoslovenskogproblema, Narodno djelo (Zagreb), 13-17, , 1920.

\uro Surmin, Wema~ka i Austrija o jugoslovenskom pitawu, Novosti (Za-greb), 21. - 18. 1926.

- 51 -

WEGO[ I LOV]EN

25) Milorad Ekme~i}, General Sarkoti} i planovi spasa Monarhije1918. Radovi, Sarajevo, 1955, , 437-454.

26) Hrvatsko pravo (Zagreb), 6.H 1928; Bearbeitet von GeneraloberstStephan Freiherrn Sarkoti} von Lov}en vormals Loudeschef von Bo-snien-Hercegovina, Der Banjaluka-Prozess, Berlin 1933, , 975-988.

27) Ilustrovani list, 9. 1915.

28) Novosti (Zagreb) 16.H 1926; dr Fikreta Jeli}-Buti}, Usta{e i NezavisnaDràva Hrvatska 1941-1945, Zagreb 1978; Bogdan Krizman, Paveli} i usta-{e, Zagreb 1978, 9-310.

29) Demokratija (Beograd) 1. 1920; Rije~ 30.H 1922; Srpska rije~(Sarajevo) 20. i 19. 1923; Straà (Osijek) 15. 1924; Zastava(N. Sad) 15. 1924.

30) Hrvatski narod (Zagreb) 20 H 1939 (gde se izjavquje i sau~e{}e Sar-koti}evom sinu Ervinu); Novosti (Zagreb) 18.H 1939; Morgenblatt (Za-greb) 18.H 1939; Narodna odbrana (Beograd) 24.H 1940.

31) Ovaj telegram pisan je na francuskom, pa je kod nas objavqen i nasrpskohrvatskom (@ivkovi}, Pad Crne Gore, 88). Evo wegovog prevo-da na srpskohrvatskom jeziku: Gospodaru! Po{to su va{e trupe danaszauzele prestonicu, crnogorska Vlada na{la se u nu`di da se obraticarsko-kraqevskoj Vladi da bi dobila prekid neprijateqstava i mirsa dràvama Va{ega veli~anstva, mole}i vas da se zauzmete za ~astanmir, dostojan ugleda jednoga naroda, koji je nekad uìvao Va{e blago-voqewe, Va{e uvaèwe i Va{u simpatiju.

Va{e plemenito i vite{ko srce, nadam se, ne}e mu naneti ponièwekoje ne zasluùje. Nikola.

32) Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, 99-126. O prenosu Wego{evihkostiju dao je u~esnik Laza Tomanovi} opis u novosadskoj Zastavi 22-24. 1921, a tekst rukopisa ~uva se u Rukopisnom odeqewu Maticesrpske, pod inv. br. 4988.

33) Kupka je posle rata pisao o dràwu kraqa Nikole pred kapitula-ciju Crne Gore, na{ta mu je odgovorio polemikom bro{urom Sv. M.Jak{i} pod naslovom Kraq Nikola i predaja Lov}ena. Povodom ot-kri}a pukovnika Kupke, Beograd 1921.

34) Poku{aj uni{tewa dru{tva Jugoslovenskog doma u Hercegnovom,Zagreb 1939-5-6.

35) Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, 15-20. O ovome su Beogradskenovine, koje su izdavane latinicom i govornim jezikom Hrvata, obja-vile 10/23. septembra 1916. op{iran ~lanak pod naslovom Ratni spome-nik na Lov}enu, u kome se detaqno javqalo kako je i gde obavqen kon-

- 52 -


kurs za spomenik, ~iji je projekat prihva}en, i opis kako }e izgleda-ti spomenik, {to je u~iweno da se zastra{uju Srbi.

36) Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, 103-110.

37) To ona nikad nije bila (dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Cetiwskamitropolija nije bila autokefalna, Beograd 1985 (separat iz Gla-snika SRPC 1985, br. 6); isti, Mitropolija crnogorska nikada nijebila autokefalna, Beograd 1991.

38) Na margini Mendlovog pisma, stoji rukom napisana primedba uMinistarstvu inostranih dela: Ve} u~iweno.

39) Povodom de~anskog pitawa, stoji primedba: Nije prilika, naro-~ito u sada{wem trenutku kada mi `elimo da prema Rusima imamo{to je mogu}e vi{e obzira. Osim toga, ovi ruski monasi su ve} prote-rani i dat je predlog za zamenu.

- 53 -

WEGO[ I LOV]EN

- 54 -


- 55 -

WEGO[ I LOV]EN

General Stjepan Sarkoti}(Ilustrovani list, Zagreb, 9 . 1915)

Zarobqena crnogorska vojnazastava izlo`ena u Zagrebu

(Ilustrovani list, Zagreb, 14 H. 1914)

- 56 -


- 57 -

WEGO[ I LOV]EN

Austro-ugarska pe{adija kre}e uz kotorske strane za napad na Lov}en(A. Popovi}, Ratni album 1914-1918, str. 155)

Na osvojenom Lov}enu(Ilustrovani list, Zagreb, 22.. 1916)

- 58 -


Na osvojenom Lov}enu(Ilustrovani list, Zagreb, 12 . 1916)

Faksimiltelegrama

kraqa Nikolecaru Frawu

Josifu, u kome tra`i

primirje

- 59 -

WEGO[ I LOV]EN

Kapitulacija Crne Gore(Ilustrovani list, Zagreb, 1916, str. 132)

Kapitulacija Crne Gore(Ilustrovani list, Zagreb, 19 . 1916)

- 60 -


Kapitulacija Crne Gore(Ilustrovani list, Zagreb, 12 . 1916)

Predaja oru`ja uCrnoj Gori

(Ilustrovani list,Zagreb, 1916,

str. 131)

- 61 -

WEGO[ I LOV]EN

Onamo, namo!(Ilustrovani list, Zagreb, 15 . 1916)

- 62 -


Iz Crne Gore(Ilustrovani list, Zagreb, 29 . 1916)

- 63 -

WEGO[ I LOV]EN

Osvaja~ Lov}ena(Ilustrovani list, Zagreb, 29 . 1916)

[tab generala Keve{au Kotoru posle

kapitulacije CrneGore, 1916. S leve

strane Keve{a stoji Sarkoti}

- 64 -


Guverner Crne Gore Viktor Veber fon Vebenau

(Ilustrovani list, Zagreb, 15 . 1917)

Cetiwe za vreme ulaska austrougarske vojske 1916 godine

(Ilustrovani list, Zagreb, 29 . 1916)

- 65 -

WEGO[ I LOV]EN

Karta Crne Gore sa predvi|enom granicom za aneksiju Lov}ena i drugih pograni~nih krajeva(Ratna mapa Eduarda Ota)

- 66 -


Proslava Bo`i}a na Wegu{ima(Ilustrovani list, Zagreb, 27 . 1917)

Medaqa generalobersta Hermana Keve{a, na kojoj je prikazan wegov lik. U pozadini Beograd i Ivangorod, a na drugoj strani medaqe Lov}en sa

Kotorom i u wemu ratna mornarica 11 janaura 1916 godine

- 67 -

WEGO[ I LOV]EN

Ratna zna~ka austro-ugarske vojske 1914-1918 godine. Top merzer od 30 cm. Ovakvim topom bombardovani suBeograd i Lov}en 1914 i 1916)

(Iz zbirke ing. Slobodana N. Stojkovi}a)

Zna~ka broda sa koga je bombardovan Lov}en 1916 godine(Iz zbirke ing. Slobodana N. Stojkovi}a)

- 68 -


Zna~ka prve stra`e na osvojenom Lov}enu

(Iz zbirke ing. Slobodana N. Stojkovi}a)

Zna~ka vojnog guvernera

Crne Gore(Iz zbirke

ing. Slobodana N.Stojkovi}a)

Ratna zna~ka austro-ugarske vojske1914-1918

Pe{ak 33-}e pe{adijskeregimente. Ova regimenta

u~estvovala je u zauze}u Srbije i Lov}ena,

od 1914 do 1916 godine.

[TAMPA O PADU LOV]ENA- @ALOST SRBA NAD SRU[ENOM LOV]ENSKOM

KAPELOM I VERA U WENU OBNOVU

PPosle osvajawa Lov}ena, Sarkoti} je pozdravqen kao po-bednik, koga je hrvatska domovina porodila i takvogajunaka, iako je feldmar{alajtnant Trolman predvodio

osvaja~ke trupe, a u neprijateqskoj i savezni~koj {tampi do-sta je pisano o Lov}enu, wegovom strate{kom pitawu i padu,o ru{ewu Wego{eve zadu`bine, koja }e se, posle rata obno-viti,1 o ~emu se ovde daju nekolika izvoda iz tih napisa:

Berliner Tageblatt je 13 januara 1916 istakao kako su lojal-ni Dalmatinci-Hrvati i Bosanci-muhamedanci, kao dobro-voqci, austro-ugarskoj vojsci u~inili neocewive usluge kodGrahova, kao i kod Pe}i, {to su tako isto u~inile albanskedobrovoqa~ke ~ete.

Wiener Kor. Bur. je 8 aprila 1916 objavio ~lanak Au-strijski spomenik na Lov}enu, u kome se javqalo kako je au-strijsko udruèwe inèwera i arhitekata u~inilo predlog,da se na Lov}enu podigne spomenik Habzburgovcima, koji biu isto vreme sluìo kao stanica za telegrafiju bez ìce iza druge nau~ne svrhe, s tim {to bi se taj spomenik podigaoposle rata.

U Wila, 23 aprila 1916 Ja{i Oskar, poznati ma|arski po-liti~ar i sociolog, opisao je svoj put u Crnu Goru, u kojem jeposebno istakao da se ~udi kako je mogu}e bilo pod nevero-

- 69 -

vatnim okolnostima osvojiti Lov}en za tako kratko vreme itako malo `rtava.

Srpski list Ujediwewe, koji je izlazio u Parizu, a izda-vao ga je Crnogorski odbor za ujediwewe, objavio je 22 apri-la 1916, ~lanak Grob vladike Rada, u kome se govori o wegov-om zna~aju za srpski narod i da }e Vladi~ine kosti bitivra}ene na Lov}en, i nad wima }e se opet sklopiti ista Ka-pela, ali to nikad ne moè biti ono {to je bilo. Poreme}e-no je, dakle, i izgubqeno ne{to {to se nikad nemoè povra-titi, ali }e se u naknadu zato dobiti ne{to mnogo vi{e i va-`nije od toga gubitka, jer }e u srpskim analima biti zapisa-no ovako:

Kad su se sile mraka podigle, da porobe svijet i wegovukulturu, i kad su srbske zemqe pregaène, Kapela nad gro-bom Vladi~inim bi razru{ena, da bi ustupila mjesto gra-|ewu neprijateqskih utvr|ewa, i kosti wegove prenesene uCetiwski manastir uz molitve i jecawe sve{tenstva inaroda. Me|utim, u kolo branilaca pravde i slobode stupi-{e svi civilizovani narodi, i paklene sile bi{e pokorene iumirene. Tada srpski narod otkopa Vladi~ine kosti i opraih suzama i vinom, prenese ih i sahrani na starom mjestu, naLov}enu; rastureno i izlomqeno kamewe od stare Kapele snajve}im pijetetom sakupi, kao god {to od pojedinih djelo-va svojih stvori tada veliku zajednicu srpsku, tako i odtog svetog kamewa sklopi i obnovi staru Kapelu, i time iisto vrijeme objeleì i simbol svoga ujediwewa.

Grob, dakle, zajedno sa Kapelom dobi}e jo{ jednu va`-nost, jo{ jednu cijenu, jer to ne}e biti vi{e samo grob naj-ve}eg srpskog pjesnika, nego }e u ovom obnovqenom oblikubiti i vje~iti svjedok neprijateqskog divqa{tva, i div-ni spomenik ujediwewa cjelokupnog na{eg plemena, za kojimje veliki Vladika toliko kukao.

Na orlovskim visinama Lov}ena, odakle je mladi Radeposmatrao ispod sebe ~ar

ljubomir durkovic-jaksic,njegos i lovcen

Documents