Љубомир Поповић

ИНТЕРПУНКЦИЈА И СИНТАКСА

Анализа употребе интерпункције у писаним текстовима

Структура предавања

1. Увод2. Шта је интерпункција3. Која/каква интерпункција4. Интегрални приступ исказима5. Конфигурационо реченично језгро6. Креативно анализирање интерпунгирања7. Један пример анализе интерпунгирања8. Још примера анализе9. Закључак

Извор примера

• ЗПП = Иво Андрић, Знакови поред пута, Београд, Просвета, 1978.

Пр1960: Интерпункција

• У писању се, ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже. употребљавају поједини знаци које, узете заједно, зовемо интерпункцијом. (Пр1960: 90; XIII. Интерпункција)

Пр1960: Правописни знаци

• Као правописни знаци обично се уз поједине речи употребљавају: тачка, две тачке, неколико тачака [!], црта, цртица, заграда, звездица, апостроф, знак једнакости, знак порекла, акценатски знаци и генитивни знак. (Пр1960: 119; XIV. Интерпункција)

Пр1993: Интерпункција (1)а. […] На смисаону рашчлањеност

казивања, као и на односе и одлике његових саставница (делова, елемената) указује се правописним знацима или интерпункцијом. […]

b. У интерпункцији се могу разликовати реченични знакови ‒ који указују на границе пуних реченица и суреченица, на њихов карактер, као и на односе и одлике њихових делова

Пр1993: Интерпункција (2)и помоћни правописни знакови, за различите посебне потребе. У појединим приручницима само се реченични знакови називају интерпункцијом, а они други правописним знацима, и онда се посебно обрађују […] Овде пак узимамо као реалније да и једни и други спадају у правописне знакове и истозначни појам интерпункције (’међузнакова’); […]. (Пр1993: 252, 253; Интерпункција)

Пр1960: Слободна (логичка) интерпункција

• У систему слободне (логичке) интерпункције основно је начело да се оно што је у мислима тесно међусобно повезано и представља једну целину ни у писању не раставља и да се, обрнуто, делови који чине целину за себе одвајају зарезом од осталих делова реченице. (Пр1960: 90; XIII. Интерпункција)

РСАНУ: Граматичка и логичка интерпункција

• граматичка (везана) интерпункција употреба правописних знакова која се заснива на граматичкој структури реченице.

• логичка, логична (слободна) интерпункција употреба правописних знакова која се заснива на смислу реченице, на логичкој структури реченице. (РСАНУ, VII, 1971, стр. 795)

Пр1993: Граматичка и логичка интерпункција (1)

По односу према писању зареза, у европским језицима разликују се тзв граматичка интерпункција (нпр. у немачком и руском правопису, а до 1960. и у хрватском) ‒ и логичка или слободна интерпункција (нпр. у француском и енглеском), која у новијој српској језичкој култури представља трајно опредељење,

Пр1993: Граматичка и логичка интерпункција (2)

а од 1960. примењује се и у укупној српскохрватској писмености. У граматичкој интерпункцији позиције зареза одређује се граматичком анализом,а главна јој је одлика да се зависне реченице обавезно одвајају знаком, ма како тесно биле везане за свој управни појам. (Пр1993: 273)

Зависна реченица = допуна• Њих је живот научио да се не боје смрти.

(ЗПП 93)• Њих је живот научио, да се не боје смрти.• *Њих је живот научио.• Њих је живот научио да се не боје

смрти.• Њих је живот научио *| да се не боје

смрти.

Зависна реченица = одредба

• ‒ Шта ради твоја жалост док ти спаваш? (ЗПП 61)

• ‒ Шта ради твоја жалост, док ти спаваш?

‒ Шта ради твоја жалост?• ‒ Шта ради твоја жалост *| док ти

спаваш?

Базични пример

•Ја се не бојим невидљивих светова. (ЗПП 28)

•Ја-се * не-бојим * невидљивих_светова

КОНФИГУРАЦИОНО РЕЧЕНИЧНО ЈЕЗГРО

• синтаксички и семантички потпуно;

• информативно тематизовано и завршено;

• изговорни/писани блок.

Још примера

• Заборав-је * један од елемената неопходних у развитку живота. (ЗПП 27)

• Предмети око мене * задају-ми * бол. (ЗПП 91)• Често-ми- се * чини * да сам гори и слабији од

последњег међу људима. (ЗПП 39)• Слабе и плашљиве људе * страх * нагони * да

раде управо оно чега се највише боје. (ЗПП 39)• (И ранији примери за логичку интерпункцију)

Деинтерпунгирани исказ

Гори у мени и пржи ме јер то горим ја неподношљива потреба за лепотом и савршенством

Андрићева интерпункција

Гори у мени и пржи ме ‒ јер то горим ја! ‒ неподношљива потреба за лепотом и савршенством. (ЗПП 255)

Конфигурационо језгро

гори у мени и пржи ме неподношљива потреба за лепотом и савршенством

Завршавање конфигурационог језгра

• Гори у мени и пржи ме неподношљива потреба за лепотом и савршенством.  

• Гори у мени и пржи ме неподношљива потреба за лепотом и савршенством!

• Гори у мени и пржи ме неподношљива потреба за лепотом и савршенством!!!

Завршавање исказа• Гори у мени и пржи ме ‒ јер то

горим ја! ‒ неподношљива потреба за лепотом и савршенством.

• ?Гори у мени и пржи ме ‒ јер то горим ја! ‒ неподношљива потреба за лепотом и савршенством!

Интерполација

• Гори у мени и пржи ме, јер то горим ја, неподношљива потреба за лепотом и савршенством.

•  Гори у мени и пржи ме ‒ јер то горим ја ‒ неподношљива потреба за лепотом и савршенством.

•  Гори у мени и пржи ме (јер то горим ја) неподношљива потреба за лепотом и савршенством.

Текстуално решење

Гори у мени и пржи ме1 неподношљива потреба за лепотом и савршенством.___________________1 Јер то горим ја! 

Емфаза (истицање)• Гори у мени и пржи ме ‒ јер то горим ја ‒

неподношљива потреба за лепотом и савршенством.

• Гори у мени и пржи ме ‒ јер то горим ја! ‒ неподношљива потреба за лепотом и савршенством.

• Гори у мени и пржи ме ‒ јер то горим ЈА!!! ‒ неподношљива потреба за лепотом и савршенством.

Комбиновање знакова

Гори у мени и пржи ме, јер то горим ја!, неподношљива потреба за лепотом и савршенством.

• Гори у мени и пржи ме ‒ јер то горим ја! ‒ неподношљива потреба за лепотом и савршенством.

• Гори у мени и пржи ме (јер то горим ја!) неподношљива потреба за лепотом и савршенством.

Зависна реченица

• Кад нисам очајан, ја не ваљам ништа. (ЗПП 37)

Ја не ваљам ништа. • Ја, кад нисам очајан, не ваљам

ништа.• Ја не ваљам ништа кад нисам

очајан.

Зависна реченица: критичка анализа

Свака је смрт прерана, кад су у питању људи као што је овај. (ЗПП 149)

Свака је смрт прерана. • Свака је смрт прерана *| кад су у питању људи

као што је овај. Свака је смрт прерана кад су у питању људи

као што је овај.• (Кад су у питању људи као што је овај, свака је

смрт прерана.)

Координативно спајање (супротни однос)

• Ја волим море, али море, изгледа, не воли више мене као некад. (ЗПП 380)

• Ја волим море. • Море, изгледа, не воли више мене као

некад.• Ја волим море, али море, изгледа, не воли

више мене као некад.• Ја волим море | али море, изгледа, не воли

више мене као некад.

Низање координабилних ситуација (1)

• Ја сам од оних људи који врло доцкан бивају паметни. И никад потпуно. А што је најгоре, то се не примећује на први поглед. (ЗПП 50) 

• Ја сам од оних људи који врло доцкан бивају паметни, и никад потпуно, а што је најгоре, то се не примећује на први поглед.

Низање координабилних ситуација (2)

• Ја сам од оних људи који врло доцкан бивају паметни, и никад потпуно; а што је најгоре, то се не примећује на први поглед.

•  Ја сам од оних људи који врло доцкан бивају паметни, и никад потпуно. А што је најгоре, то се не примећује на први поглед. 

Још један пример

• Ко људима све верује, пролази рђаво; ко ништа не верује, још горе. (ЗПП 66)

• Ко људима све верује, пролази рђаво. (А) Ко ништа не верује, још горе.

• Ко људима све верује, пролази рђаво, а ко ништа не верује, још горе.

Посттематска експресивна сегментација

• Болесник који се не помири са чињеницом да је болестан неће никад оздравити.

• Болесник који се не помири са чињеницом да је болестан – неће никад оздравити. (ЗПП 60)

Посттематска експресивна сегментација

• Што не боли, то није живот, што не пролази, то није срећа.

• Што не боли ‒ то није живот, што не пролази ‒ то није срећа. (ЗПП 48)

Антефокална експресивна сегментација

• Светити се животу заборавом. • Светити се животу – заборавом.

(ЗПП 56)