ljiljana milosavljević - nebo u reci

Љиљана Милосављевић

НЕБО У РЕЦИ

Књижевни клуб ,,21‘‘Смедеревска Паланка, 2013.

Љубици, Мили, Ружици, Теодори, Софији, Невени

5

Љиљана Милосављевић Небо у реци

Љубавна

Песник ми не требапоезија си у мени

Речи бацамо у ветаросмехе и ћутњу

Мисли путујукроз време

оно промичене зауставља сеа ми у њему

Ко ти и помиње љубавПогледај метрајемо у њој

6


Освајачи

Јесен на прстимаСамо што није

Пауци мреже(ноћу насумице) око мојих сноваи твоје тишине

У освит на уснуле анатему баце

Као змијски свлакхаљине својео грану каче

Милостивиблагосиљај коначиште им

Место тражеДа зазиме

7


Сусрет

Сусрет зиме и пролећаНово доба

Смешиш сеу даљини

Јужни ветарти у оку

Пролеће умоме кораку

8


Празник

Седимо крај прозораВреме промакло

Даровани дани Од тајниНа дну џепа

Mесец пунЖивот се котрља

Остављам ти бомбонеНа меком длануЋутњом се разумемо

Немам шта да додамСве је у твоје око стало

9


Срећа

Три љуљашке на брезу окаченеНа липи још две

У маленом двориштупесак и дрангулијеОткинут сваки цвет

Пењући се тонемданимакао јесења киша

Месец сребро сејена златно лишћеи минуле дане

Твој и мој смеху празним собама

Љубим те а јесен звони врата не отварај

10


Окрајци

Улицом промиче анђеоса мојим сном на твоме рамену

Премеће секоса мирисавау белину дана

Осмех залудану цегеру кријемпа ћутим уснула у лету

Поглед оплáвљен висинама у сусретптицама полеће

11


Растанак

Рeчи се испразнилеу судару са ћутњом

У поглед тонем

Осмехомиспраћамтвоје кораке

Чекам да се вратиш

12


Прелест

Ко има мало двориштеу њему брезуна небу месец и звездуневидљиве зрикавцемравце под кожомнаоружан осмехомнека објави полувреме

Нежно узме за руку једно уснуло срцеи поведе у мракда угледа љубав

Шушне ли однекудБоже сваштаУ збуњеној ноћи нека се не предајеСунце сија и у мракуа тренутак у вечност оде

13


Лет

Осмех уснулих птицаћути у крошњинаших хтења

И онај осмехкада си ме волео

Гледам опало лишће ускоро снег ће Ти ћутиш и чекаш

А животни кругу бисер сјајнизатвара се

14


Кад оно лептир

Као голубије око малено брижно са длана те гледампрхнем под крилато небо дуга утекла вратим се шака затворена

Шака затворенау оку се огледамнебо танушно шапћетрептаје далеке чујем звезда угашенихбуђења се бојим

Буђења се бојимснове не помињемни речи осликанена капима кишеу смирај дана чекамда се насмејан вратиш

15


Плави дворац

Памтим тренугледан у оку твомчувам санса твојим се љубиокорак крај корака прошетаомесец пунжути листокруњено небопамтим ћутњу дарованусањам дворацзаборављен у срцу твом

16


Исповест

Паукове мрежеу ходу кидампогледам кроз прозор мушкатла се црвениуловила сунчев зракпа сва трепери

Рузмарин и здравацоко љубичице плавеМесец ме босоногу зовеја нећу са звездама

Голуб писмоношана длан ми слећесрећом га хранимснове о крило качимпољубим у оба окада се брже врати

17


Круг

Месец умршен у грањекроз прозор вирилеђа му црнило обасјава

Гледамо се Завесом од свилепред кућомсијалицу гасим

Вунени прслуки чарапе у креветуЗа сваки случај скрштених руку спавам

Кроз исти прозорСунце ме љуби Скрштених рукустежем нови дан

18


Ни на небу ни на земљи

Само немогуће ствари су занимљивеBesame Mucho пева Цезариа ИвораНежно вероватно о љубавиКо о чему ја о љубавиКажеш на гробљу је највећа тишинаМожеш да се шеташ до миле вољеНигде живе душеМожда само по неки дух палиИ кревет може да се донесе и спаваИ којешта још да се ради

По АјнштајнуШто се брже крећемоВреме спорије течеУ свемиру часовник откуцаваСпорије него на земљиА зрикавце слушам и ЦезариуКрупну округласту насмејану црнкуКомшијски пас нервозно лајеУсна хармоника се чујеПловим на нежним тоновимаМузике и гласаО чему ли сањаш

19


Шапат

Ако се поделим самотна у тишинипослаћу ти онупо твојој меридругу оставитишто пусто сања

О сновима ћутимо

За шареном птицомводом бистром ходимна Земљу пада мрак

20


Одлазак

Из ока ми одлазиш кап по капу скривеном џепуса леве стране тајнечини ми се звони сат

Мирише јасмин и покошена траватрешњу позлатила дечја грајамачак се лењи умиљавадане мрзовољна вучем нанизане ко гладне годиненоћи празне не сањам те

Мутно небо притислосвети голубови ме зовуса јужним ветром да полетими да се не вратима ти загледан у небо насмејану ме погледај

Из ока ми одлазиш кап по капбисере у блато бацаму скривеном џепуса леве стране звони сат

21


Одјек

Утече у рекусунце у трену

Без одблеска у твоме окушарено небоодлази у јуче

Могло је а нијезвони васиона

22


Без тебе

Цео свет може да ћутимогу и ја

Да ме љуљају и држе као мало водена длану

Под ружу да легнему песму сви да се претворе

Шуму да запалебез погледа твогахладно је

Без осмеха твогаразговора нема a ти ћутиш

23


Уздарје песнику

Наранџа месеца се црвенипогледам да се оком заплавируке ти босиљком миришуу песму те састављама сат у тишини одбројава

Чудне ли доброте у тебикао да испирам песаксукњом у води до коленаа засија зрно златнокад се најмање надам

Па се смејем као дете опчињена плавим сјајемогледајући се у песмизаборављам откинуту сузу што је у углу усана заспала

24


Дуга се ретко рађа (Десанки Максимовић)

Драга моја са висине плавечекаш са чежњом витеза зеленогуцветалих мисли време не мериш на сате

Коме да се тужиморазграђују црквене портенестају бајке и месечеве зореуместо браће и сестарадеци дарују играчке скупе

Више нико времена немаи не тражи помиловањеза покошене траве и посечене главеза погубљене успоменеза избрисане дане

Заборављамо како изгледаизлазеће сунцекако дише земља после кишешта то беше стисак пријатељске руке

25


Трајемо са стрепњоми мирисом далеких лепотажедни разговора у земљи некој на брдовитом Балкану

Хвала ти за даровану тајнуза реку од немира за музику речи што у мени свираза поздрав што га донесе песник испод твога шешира

26


Преокрет

Од обећањаСву ноћ Није спавалаУочи ПреображењаЦркву сањала

На празник се причестилаЗнамење из ХиландараСа врата скинулаИ на ексер окачилаПоглéдалаУ огледалоИ на сат

Три пута се преобуклаДва пута окупалаЈедном позвонилаОкренула се и отишла

А чула се музика

27


Мисао

У трептају мисаоигра звончићима

Љубичасто-плавим светлост боји време

Уживај у зеленим јабукама мога сна

Не дај црву сумњеда нам поквари дан

28


Пријатељи

Надмећемо сеЖивот и јаПријатељски

Не могу вишеШта ћеш миКажем јаИздржи још малоКаже он

Обој ми бар сновеКажем јаЗар не видишКамен сам око вратаСмеје се он

Погледам у небоЉубав истурим на чело Срећу под мишкуЊега на рамеИ узбрдо кренем

Вучем мало ја његаВише он менеОнако пријатељски

29


Заљубљене брезе

махале ми у пролазу сваког данагодинама

лепотом мамиле радовале зимибелином грана из песама

једног данапитао ме нико није

суза одјекну тишином

претворићу се у брезунаписа песниклептиру на пању

посекоше не једнупосекоше свеи ником ништасвима ништа

30


Селице

Огласи зоруЈеднаЈави се другаПобеди дан

ОдјекнуХор птичји

У његову частЗлато у грањуПросветлиСунчев зрак

Уз лепет крилаКренуше на пут

31


Наше дрво познања

Крај утихнулих ватри зебемоћутња ћутњу искушаванеки нови дани дарованиа сат и тишина преговарају

Као на рингишпилу старомуз музику са карневалапреплићу се даниа нико да се јави

Срећа је била кад се имало на кога помислити (у седам и тридесет осам) па доживети стих као зрак у огледалу или на води

Срцем господаре гавранови сећања а речи тајанственеиз врта Еденског снау песму утекле

32


Даривање

Боже чим отворим окопомислим на тебена дар што дишемшто сам осванулацела

Смешим сеКорачамтрчимда летимнисам научила

Лете моје мисликао да је сваки дан последњиБојим се нећу стићи дарове да разеделимшто их имам од рођења

О Боже молитва је мојакад у сан тонемостави и њега

Понећу га у облаке под крилом голубијимда се млађимасмешимо са висина

33


Смирење

Празник А на мене Сви јуришају

Упалим кандилоПодигнем погледСтиснем три прста У име Оца и СинаИ светога ДухаДеве МаријеАрхангела МихајлаСвете ПараскевеВасилија ОстрошкогБогородице ТројеручицеПросто нам свима било

34


Чекам Васкрсење

ливада процветалакесама од најлонагаврани се шепурезима полако стежеЧовеку ни трагакапију широм отварампразник је, ћутим у тишининеко ће можда издалека стићиса ближњима смо у пролазуволимо се на даљинукао знанци са екранаoсванемо, омркнемоa Љубав нам лута

35


Сврако, остави славуја на миру

Мртва сам, на дохват им руке живим од прошлих данасита трајања, замајавања.(Да ме није срамота од унукадругачије бих ова три слова.)

Стидим се живота без живота,партија, председника, судија,беспосличара, лезилебовића,паметњаковића, мањина, већина,сецикеса, банкара, гуликожа.

Река на време утекла,обалу јој украли, сад крадуспоменике бронзане,пријатеље, праунуке,твоје очи, снове, време.

Сећања пркосе, опстају.

Продали су и мене.Кад више не буду имали шта да купе, платиће али коме?

36


Буђење у Куманову

На северуМоја домовина

Пријатељи око менеЈезик не знамали га разумем

На западуМоја отаџбинаИза три границе

Речи путујуУспомене слажемНегде бих да одем

Свима је тесноА небо једно

Земље пустих њивапразних кућаостављених гробоваНа све стране

Смеше се тужни Преци измешани

Црквено звоно чујем

37


У небо загледани

Кад нам је најтежеСви око нас ћутеГледа Бог Чудом се чуди

Лицем небу окренутиА свако по своме

Подижемо храмовеКачимо знамењаКрстимо сеСлавимоЗаклињемо

За ближње Не маримо

Звуци МирисиБоје ТрептајиКао благодатЦеливају нâсПогубљене

Гледа Бог Радознало

Све заборављамо

38


Лек

Како ја гасим тугуне може ни прекидач

Изађем у чаршијупрошетам плави цегеру њему туга у мраку

Угледам ли кога тужнијегпређем на другу странуи потражим лицеу којем ћу наћи одблесаккоји ће васкрснути смешак

И туга утекне у сопствени мрак

Хвала ти пријатељу за даровано светлоТугу пошаљи у мој плави цегерда нову звезду пробуди

39


Буђења

Око небакроз прозор вириигром трепавицачаролију стварам

осванула сам са сном у сећањуи надом у сусретсусрет осмехомосмехнутом причомпричом о сновима

што се играју нама па ме буде да не оду у заборав

40


Чекам у тишини

Добро јутро драгиСа златним кључемСунце одскочилоСањала те нисамНа плавој звездиУплашен од јутраОткину се сан

Добар дан драгиСа златним кључемНепријатељ одбројаваГавранове слушамЦрквено звоноНа молитву зовеЈа окаснила

Добро вече драгиЗар ти жао нијеСабрала сам животОд трептаја самоОкрени златни кључОдаја тајновитих Дугу сјајну угледај

41


Испаштање сна

Сетићеш се једном Да сам нешто најбољеШто ти се догодило

Учиниће ти сеКораке раситњенеВидиш као бисере Расуте на плочнику

Тражићеш меПо раскршћимаПо туђим речима

У многим очимаЧиниће ти се моје сузеШта ли сам сакрилаПитаћеш се као увек

Чекаћеш ме тужан и самЗа учињено и заборављеноДа ти опроштај дам

Молитву сам сачинила одавноОтпутујем ли пре тебеСпустићу се као дуга На твој длан

42


Сећање ме буди

Твој глас сетно осмехнут

Гледам нови капут Окачен за животЗа небески На грани оставићуДа изветре мириси Одлепршају погледи Из џепова тајне понећуЧекаћеш ме знам

Овоземаљско завршавам

Руке се истеглеУ срцу гужваКораци уситнилиДетелина бледиРека утеклаКлупа празнаЛишће жутодеца узрасла унучице разбројавам осмехе у трку остављамСрећом те поздрављам

Радујем се сну и плавом јастуку

43


Колико до сна

Паприку љуштимЈабуке рендам Надам сеВечно нећу

Да ми је пар вилицаБифокалне наочариМало веће диоптрије

Кожне ципеле Никад не имала

Ојесенило

Знам да пливамА свеједно ми јеТонем

Окачена о умирући сунчев зракТражим погубљене кораке

Љубав ми остала

44


Затишје

Интернет искљученНико не пишеИ телефон ћутиKњигу отварамНајстаријуОн је са нама

Пријатељи машуБележим мислиГласно читамДа неког чујем

Небо високоУ мени ушушканДремљиво ћутишНишта не питамТишинa одјекујеЧекам да се сетишДана који су пред нама

45


Путовање

Зашто живот убрзаваКорак уситњавасутра све даље од јуче

Заборав саплиће сећањеЖеља од снаге јачаРука све краћа

А љубав најважнијаЗатвара се кругЛагано идемо кући

46


Станови празни, душа лута

Нисам више онакоја станује овдезагледана у тебе

Oдавно боравимна разним местимау многим душамадарованим речима

Ноћу о пуном месецупрхнем под крилато небоа кад се сунце јави вратим се другачија

Нисам више онакоја станује овде и сада

47


Колосеци, перони...

Посећујем кутке данаИ минуте смеха са тобом

Од свих стаза Да ли је прâваОна кривудава у залазак Док миришу река и врбеИ букети плавих звончићаКоје сам са љутићем брала

Стопе у снегу ти препознавалаПогледом те испраћала испраћалаИ сањала сањала све плаветноА сад ми се само спава спаваИсту бих стазу опет изабрала

48


Огледало

У огледалу се тражимНе видим ону од јуче

Тебе одавно нема

Сунце провирилоСтискам трепавицеСмешим се

Поздрављам данOчи без снаСунце одскочило

49


Све у круг

Глуво добаТишином одјекује сат

На јастукумесец полован љуби ме

Не одустајеочи не отварамчекајући сан

Осванем устрептала и осмехомпољубим дан

50


О светлости твојој

Оној коју виђама не види је свакопожурила бихи потрчала могу ја то помислима већ је нема посматра ме са висине

Мисао игра непрестано огледамо се у водии нико нас уловити нећезанесено путујемоу нади да нешто знамооко поноћи некеа сви смо песмасамо ако нас неко чује

51


Ја, Наоми

Не суди мени Самсонешто ти у срцу спавамФилистејци су око насћутимо слушамо сатватру како дише

У тишини слажемодане као цепанице на Празник мислимошто нам још стиже

Љубав не искушавајпоследњи осмех је мојчувај се за боља временаФилистејци неће вечноЗа све разлог постојиА Бог је тај који прашта

52


Филм

Гледам филмНити си ти тиНити сам ја јаСуза се низ образ Котрља

Небо у рециРека каменкотрља

Живот није нашНити си ти тиНити сам ја јаСуза се низ образ Котрља

53


Киша

Небо се развлачисамотноу тишини се крунисузама пресахлимпразно је све

Tи кишу не волиштескобна извирујема навика коракасе не предаје

54


Песма ниси

прокисло ти небесно око уздрхтала песма треперава нисини умрлих звездадалеки сјај

јесен умрлих травау олуку миришебеспућима тражимкораке погубљенебезглаво се осврћем душа ни да трепнељубав се излизала

55


Тренутак

У небу се огледамоћутњом разговарамо око нас светлост кружиљубичасто-плава ми се отимамо

Под голубијим криломнеобојених мисли пенушаво жуборимо између неба и људи

Неисписани у белининеизговорено котрљамокад пред Оца станемо за учињено из љубавии окајано у тишинипросто нам све било

56


О сновима

У сну ти пресрећем санпа све знами оно што прећуткујеши под пазухом голубије плаво кријеш

А ти знаш шта мисли ми ситно ткајудок се под звездамаопчињена смејем месечевом сјају

Наша два света само црта златна делиоко које се вртимокао да је змија на сунцу заспаладок срце музика освајау дугу се уснула претвара

57


Не лудуј

Збрајамо тренуткесјајa звезда угашенихчекајући путујућусветлост као одјек

Молим те не ћутимени је увек до причедо твојих зеницастиска руке

Из сна ми отићи нећешнека буде по твомеи осмех је прошлостдок тонемо у поглед

58


Лептир ми на длану

Издалека се не видирече ми дете мудроне видимо ни мрава у трави што спавани лептира на откосушто умрли цвет љуби

Погледам бајну дугу да нас за осмехе вежеустрептала утекохоку твоме небесномкао малена препелицашто прхне пред косом

Босоноги лепршамонижући дан за даном крај мирисних суза зореутихнули небо не гледамо чекајући узалуд песмуда се из уснулог срца отме

59


Од данас до сутра

До краја животаима ли милион дана пита детеПролазимо крај рекење је све мање

Дишемо свакоу своме свету

Испраћамо сунце са крстацрквеног кровавреме интернета и сателитаа ти дарова писмоношу

Паметно ме гледа голубије окопоруку пишемНека ти света птицаса тајнамаслети на длани срећу донесе

61


Поетске мисли с извора

Љиљана Милосављевић у својој другој књи-зи песама ,,Небо у реци‘‘ остаје доследна својој поетици, којом нам се обратила пре шест година збирком награђених љубавних стихова ,,Постојбина срца‘‘ (Дом културе, Ивањица, 2007.). И даље су то углавном љубавне песме у свеобухватном смислу, од трпељивог и уопштеног односа према читавом све-ту до конкретне љубави усмерене према породици. Пред прашњавим призорима земаљског хаоса она своје мисли прочишћава размишљањима о реци, али се ту не зауставља: загледани у воду неминовно ће у једном тренутку угледати одраз висина у њој и тако подићи поглед ка небу као општем извору. Управо с тог извора песникиња нам доноси мисли које је присвојила и преточила у своје стихове. О оваквом путовању њених мисли ка песмама говори нам и сажетост при којој је често сваки стих, у свега две-три речи, засебна мисао која са осталима плете целину. Захваљујући таквој сажетости, неке песме у збирци ,,Небо у реци‘‘ досежу до медитативног језгра хаику поезије:

62


,,Поздрављам данOчи без снаСунце одскочило‘‘

(,,Огледало‘‘)

Песникиња се ни у својој другој збирци, као што је то био случај и у првој, готово уопште не труди да добије реч и освоји пажњу читалаца. Она се и даље ненаметљиво, готово ћутњом, обраћа ти-шини, у којој њени стихови сами проналазе своју постојбину и сопствени ритам.

,,Неисписани у белининеизговорено котрљамо‘‘

(,,Тренутак‘‘)

У једној од песама, саговорника проналази у песникињи Десанки Максимовић и кроз преплитање њених поетских мисли са својима гради својеврсни дијалог. У тој песми, као и у више других из ове збирке, преиспитивање над учињеним присутно је на личном и глобалном нивоу. Као резултат тога у њима се појављују неке тамније нијансе расположе-ња и то је једна од битних разлика у односу на ,,Постојбину срца‘‘. Међутим, поетски доживљај овом патином није угрожен, ,,Небо у реци‘‘ је књига којом је ауторка превазишла своје раније радове и у којој

63


има снажнијих песничких слика него у њеној збирци објављеној пре шест година. Песме ,,Лек‘‘ и ,,Филм‘‘ рађају се директно из проживљеног, а по набоју енергије коју црпе из препознатљиве свакодневнице заслужују да се нађу у некој од будућих песничких антологија.

Љиљана Милосављевић овом збирком дока-зује, а због свог скромног односа према сопственим стиховима вероватно више нама него себи, да је остварени песник. И не само то, него и да прави песнички сензибилитет, макар и огрнут тишином међу онима који се лактају и надвикују на сцени, пронађе место које му припада. Стога препоручујем љубитељима поезије да отворе ову књигу и пронађу сазвучја која се налазе између реке и неба, између списатељске и читалачке тишине... Јер ,,сви смо песма / само ако нас неко чује‘‘.

Славиша Крстић

64


О ПЕСНИКИЊИ

Љиљана Милосављевић, дев. Пирић, рођена 21.02.1952. год. у Београду. Живи у Смедеревској Паланци. По занимању архитектонски техничар.

Пише поезију и кратке приче.

65


Објављена књига љубавне поезије:,,Постојбина срца“, Библиотека „Светислав Вуловић‘‘ – Ивањица (2007).

Награде: Прва награда на конкурсу за најлепшу љубавну песму ,,Жубори са Моравице“ – Ивањица (2003). Прва награда на конкурсу за најлепшу љубавну песму ,,Рујно“ – Ужице (2012).Трећа награда за кратку причу на конкурсу ,,Оловко не ћути“ – Барајево (2012).

Заступљена у многим зборницима поезије и кратке прозе у земљи, региону, затим у Индији, Француској, Белгији, Бугарској, Пољској, Кипру...

Члан је Књижевног клуба ,,21‘‘ из Смедеревске Паланке.

e-mail: [email protected]

С А Д Р Ж А Ј

Љубавна / 5Освајачи / 6Сусрет / 7

Празник / 8Срећа / 9

Окрајци / 10Растанак / 11Прелест / 12

Лет / 13Кад оно лептир / 14Плави дворац / 15

Исповест / 16Круг / 17

Ни на небу ни на земљи / 18Шапат / 19

Одлазак / 20Одјек / 21

Без тебе / 22Уздарје песнику / 23

Дуга се ретко рађа / 24Преокрет / 26

Мисао / 27Пријатељи / 28

Заљубљене брезе / 29Селице / 30

Наше дрво познања / 31Даривање / 32Смирење / 33

Чекам Васкрсење / 34Сврако, остави славуја на миру / 35

Буђење у Куманову / 36У небо загледани / 37

Лек / 38Буђења / 39

Чекам у тишини / 40Испаштање сна / 41Сећање ме буди / 42Колико до сна / 43

Затишје / 44Путовање / 45

Станови празни, душа лута / 46Колосеци, перони... / 47

Огледало / 48Све у круг / 49

О светлости твојој / 50Ја, Наоми / 51

Филм / 52

Киша / 53Песма ниси / 54

Тренутак / 55О сновима / 56

Не лудуј / 57Лептир ми на длану / 58Од данас до сутра / 59

*

Славиша Крстић: Поетске мисли с извора / 61

*

О песникињи / 64

Хвала дародавцима:

Новки Пирић из Гроцке,

Теодори Матић Медић из Сиднеја (Аустралија)

и мојим грађевинцима:

,,ДМ инвест“ доо, Смедеревска Паланка

,,Водотермика инжењеринг“ доо, Смедеревска Паланка

Пројектни биро ,,Студио Милосављевић“, Смедеревска Паланка

Хвала пријатељима који су ме наговарали да објавим ову књигу

и несебично подржали у томе.

Љиљана Милосављевић

Љиљана МилосављевићНебо у реци

ИздавачКњижевни клуб ,,21‘‘Смедеревска Паланка

e-mail: [email protected]

УредникДанијела Васиљевић

РецензентСлавиша Крстић

ЛекторМирослав Јозић

Дизајн и преломСлавиша Крстић

Слика на корицама,,Девојка‘‘, уље на платну

Драгослав Милосављевић

Тираж300 примерака

Штампа,,Старпринт плус‘‘, Смедеревска Паланка

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1

МИЛОСАВЉЕВИЋ, Љиљана, 1952- Небо у реци : Љиљана Милосављевић. - Смедеревска Паланка : Књижевни клуб 21, 2013(Смедеревска Паланка : Старпринт плус). - 65 стр. : ауторкина слика ; 21 cm

Тираж 300. - Стр. 61-63: Поетске мисли с извора / Славиша Крстић. - О песникињи: стр.64-65.

ISBN 978-86-89667-01-1

COBISS.SR-ID 202142732

ljiljana milosavljević - nebo u reci

Documents