Ljiljana Bulatovic, "GENERAL MLADIC"

NA POCETKU

Ovu knjigu satkala sam od niti postovanja temeljnih etickih vrednosti, istorijskiutemeljenih vrednosti covecanstva, odnosno, srpskog naroda.

General Ratko Mladic je svojim dosadasnjim znacenjem za srpski narod zasluzio da jestesimbol tih vrednosti.

Ova knjiga ne treba Generalu Mladicu. On je graditelj i zastitnik, hajduk i vojskovodja,ne voli da ga ugradjuju u bilo kakve kanone. Bas zato, ova knjiga treba nama, kao hranada kroz njegov primer opstajemo u dostojanstvu, casno i hrabro.

Godinama, evo, okupiraju nam um i prostore, kore nas i pokoravaju, posramljuju, ubijajunas, izgone sa pradavnih ognjista, decu i roditelje nam siluju, postidjuju nas i mrze nas imaltretiraju svakojako - i uz nasu pomoc. Nisu to uvek neki tamo drugi... Od pocetkaovih trajucih ratnih stradanja i lomova, General Mladic se uspravio pred svojim narodom,sa narodnom vojskom pred svim vrstama zlotvora: kako je znao, umeo i mogao. O tomeovde svedoce mnogi. Ova knjiga je, inace, samo deo dokumentacije o ratu u bivsoj BiH.Nema pretenzije da bude definitivan sud, nego da omoguci pamcenje i analizu onihcinjenica kojima sam raspolagala. Da se narodu ne bi desio zaborav pod naletima ipogromima raznih osvajaca njegove svesti i pamcenja, zapisala sam ovu knjigu. Kakvismo, nicemu se ne bih cudila...

Dakle, ova knjiga jeste i otpor realnog razuma ostrascenoj, apsolutnoj zaveri uspaljenihsvetskih trilateralnih i ostalih siledzija, koji zarad svojih interesa hoce po svaku cenu dazgnjece duh naseg naroda, da nas raznizu i razbole, pa zatru do nestajanja. Dokdovrsavam ovaj rukopis ovih julskih dana, gledam neke sumracne fizionomije sa TVekrana, nakindjurene i zaklonjene sudijskim spoljnim simbolima, kako iz blindiranihhaskih sludnica objavljuju ono sto su im nalozili oni koji su ih tamo i ustolicili: da su srazlogom komandant Vojske Republike Srpske i predsednik naroda Republike Srpskeoptuzeni za "Ratni zlocin protiv covecanstva i genocid"!

Zamisljam sta bi to u njihovoj nikakvoj dosadasnjoj sudijskoj biografiji znacilo, kada biim neki drugi posluzitelji onih belosvetskih zlodelaca priveli ova dva Srbina, jednogMladica i jednog Karadzica! Kakve li bi sve ratnicko-pravnicke marifetluke izvodili okonjih a pred licem svekolike javnosti. I cujem vec, kako jedni te isti Srbi izjavljujuponizno, dodvoravajuci se svojim narednicima, tvorcima tog nazovi otvorenog, novogdrustva, da se medjunarodni zakoni i sile moraju postovati i prozvani zlocinci predati. Jer,ne mozemo sami protiv svih... Ali, mi nismo sami protiv svih. I u nasoj kicmi jeste daprotivprirodnu silu ne postujemo. Ko ima kicme...

Nekoliko godina prikupljam materijal za ovaj rukopis. Sabiram sta je gde objavljeno oGeneralu Mladicu i sta je izjavio i govorio, pa i pisao sam general. Otkako sam ga srelazapisujem nase razgovore, opisujem susrete. Sto sam vise spoznavala sta u svetu umneglave i priznati novinari misle o njemu (u postovanju, strahu ili mrznji), a kakva se svefama povremeno gradi u domacoj javnosti o tome, zavisno od dnevnih politicarskihpotreba, sve vise sam bila uverena da se radi o jednoj vanserijskoj, istorijskoj licnosti.Sve predanije sam radila na ostvarenju svoje zamisli da sacinim knjigu o GeneraluMladicu. O njemu, kao simbolu srpskog junaka, vojnika, zastitnika. Pa i mucenika.

Zelju da ova knjiga izadje pojacao je jedan biltovsko-holbrukovski scenario pocetkomovog jula: najpre su zapalacali jezici otrova vescu da je General tesko oboleo. Zdusno ibez ograde raznosile su je neke novokomponovane domace agencije. Potom su jezamenili, bez objasnjenja, drugom: da je vidjen medju vojnicima na proslavi Vidovdana.Za to vreme podmuklo su Nato "mirotvorci" umnozavali zle pojase, obruceve oko samogsrca srpskog naroda. Psici rata kruzili su kao kopci oko Pala i Han Pijeska da izvrsedavno zadate naloge i ugrabe srpskog Generala i Predsednika srpskog naroda. Podvijenogrepa, pred narodnim ogorcenjem - uklanjali su se. Do sledeceg zaleta...

Istovremeno, u Hagu oni Natosudije, umrtvljenim hodom zauzimaju svoje busije isamrtnim glasom saopstavaju ranije nalozene fraze o svojoj objektivnosti i citaju odavnovec spremljene optuznice. To su optuznice za srpski narod, samo se cekalo da utvrde kojisu to najjaci autoriteti toga naroda, pa da im upisu imena i objave fotografije na poternici.

Iz ovoga rata samo su njih dvojica izasli sa tako visokim medjunarodnim priznanjem:precesto vec u savremenoj istoriji provereno uspesni zlikovci proglasili su Mladica iKaradzica ratnim zlocincima. Jer su im zlocinacki uspeh godinama odlagali poprostorima Republike Srpske. Jer im se General i Predsednik sa svojim narodom nisupoklonili i propustili zadah kojota u casne i ciste kuce i okucnice svojih predaka.

Ova knjiga je moj doprinos preziru i otporu genocidnoj unapred presudi i nalogu zahapsenje srpskog naroda. Haske obrazine americkih nalogodavaca i islamskih donatoraizdali su jos jednom, 11. jula 1996. poternicu na cast i slobodu Srba. Mi, grubi Balkanci,divlji Srbi i Crnogorci odgovaramo i ovom knjigom - sakupljenim svedocenjem mnogihzvezda svetskog i domaceg novinarstva, vrhunskih vojnih autoriteta, elitnih pravnika - daGeneral Mladic jeste sam narod srpski.

Trebalo bi im mnogo lisica da nam ruke zarobe... mnogo zatvora da nas utamnice...previse otrova da nas pomore... Ili su naumili da nas opet, onako demokratski icivilizacijski, ljuti na nas sto smo neposlusni, da nas daruju bombama novog svetskogporetka... ili ce nam srpske zemlje na Balkanu uciniti tamnicom... A tako nam vec nekakoi biva.

U bivsoj SR Bosni i Hercegovini rat izmedju tri naroda i tri vere izazvala je vatrenazelena posast mudzahedinska, uz saveznistvo povampirenih ustaskih bojovnika - podokriljem tvoraca svetske politicke i vojne mape, koji se ovuda umnozavaju, smenjuju, paodlaze svaki cim zavrsi svoj prljavi deo prljavog posla. A ako se i desi da neko ne budedovoljno hulja, prema srpskom narodu i da nije spreman da Srbe stavi na stub srama ikrivice u svakom trenutku - smenjivan je hitro.

Sve ovo vreme, dakle, vise od cetiri godine, srpski narod se brani da ostane na svojojzemlji slobodan, u miru i postovan. A sve vreme biva samo on optuzivan po raznimmedjunarodnim vrhovnickim skupovima - sudnicama. Cetiri godine gotovo isti komandnisastav vodi narodnu Vojsku Republike Srpske u odbrani srpskog naroda od svakojakihagresora i sve vreme trpimo presude da smo mi Srbi genocidni agresori. A tuzitelji isuditelji se presvlace u mirnodopce, humanitarce, dejtonce, srboljupce - gazeci sve sto jeSrpsko. I sto je to moglo biti.

(Ali me sve vreme muci pitanje - zasto nam to rade? I - zasto im u tome pomazu i nekisami Srbi? Pouzdano znam da nisam opterecena paranoicnom idejom da nas svi mrze. Alidanas u svetu jesu najjaci oni koji nas organski mrze i oni su najveca opasnost za mirnu,civilizovanu buducnost zemljine kugle. Jer su im Srbi mali zalogaj. Oni vec znaju ko ceim biti sledeci. Ali, zasto su bas Srbe tako fiksirali? Da li i zato sto su nam neke manedobro proucili: da smo skloni manipulaciji i podanistvu; da olako jedni druge izdamo,zarad boljeg mesta u loznici novog vlastelina. Tako je, valjda, i Karadjordjeva glavastigla sultanu u Stambol.)

Ja, naravno, znam da u svakom ratu neko biva zrtva a neko zlocinac. Neko se brani aneko navaljuje. Ali nisu samo zrtve pred okupatorom, nego i od samih sebe: iakonevoljno, jer zele mir svojim bliznjima i svim drugima, i General i Predsednik uveli su isvoje najblize u rat - kao otpor, doduse, ali ipak. Iako vojnik, nije se skolovao da biratovao. Ratko Mladic, na primer. Vaspitavan kao Jugosloven, verujem, nije ni sanjao dace mu aveti proslosti nametnuti tako nemilosrdni rat sa bivsim jugoslovenskim narodimai novokomponovanim nacijama. Zar sa Turcima da ratuje ponovo na pragudvadesetprvog veka?! Zar opet sa ustasama da ukrsta oruzje - zar njegov otac nije biodovoljna zrtva krvavih prohteva hrvatskih ustasa da zatru srpsko seme?! Ova knjiga

mogla bi da pomogne i onima koji do sada nisu dovoljno znali istine o srpskoj vojsci, dabi li se mozda pokajali zbog tog neznanja i priklonili pravdi za srpski narod. A ima Srbakojima bi trebalo to pokajanje, zbog zabluda koje su ih nosile u razne vrste izdajstva sebesamih... Mada, ja mislim da je vecina takvih svesno negovala te "zablude"...

NA POCETKU moram reci i ovu istinu: kad god bih Generalu Mladicu govorila o ovomsvom projektu, on me je blago odvracao od toga. Davao mi je razna upozorenja. Svezalud. Kada je nedavno, maja meseca, prilikom susreta u njegovoj Crnoj Sumi,definitivno razumeo da sam tvrdoglava i vec daleko odmakla u poslu, da cu mozda i ujednoj uglednoj beogradskoj reviji objaviti tekst o njemu, prokomentarisao je: "Ondadobro. Ali, gledaj da se bar u tom rukopisu prepoznam!"

Ova knjiga napisana je onako kako sam ja prepoznala Generala Mladica. Nisam vojnik ine razumem se u vojne vestine. Stoga se tom temom ovom prilikom i ne bavim. Pri tom,znam da se General nalazi na vrhu svetske rejting liste vojnih strucnjaka. Uz sve to,svesna sam nepotpunosti i neobicnosti ovog rukopisa, koji je u stvari, posledica mojeopredeljenosti za vrednosti koje razaznajem u obilju nistavila koje me okruzuje.

Ova knjiga zeli i da se suprotstavi postojecoj atmosferi neke narodne i intelektualnepotistenosti i gotovo uplasenosti. Otpor nekoj gotovo ocajnickoj nemoci pred NecimNegativnim Nadolazecim...

Za samo mesec dana prvo izdanje ove knjige je rasprodato. Uverena sam da je to znak istvaralacke zainteresovanosti dela citalista za temu u nasim zemljama i sirom sveta, iznak poverenja u autora, ali, iznad svega, to je znak svesrdnog postovanja naroda premaGeneralu Mladicu, kao simbolu borca za istinu, za pravdu i dostojanstvo. Simbolupostene narodne uzdanice. I moguce zrtve tog Njegovog velicanstvenog statusa.

Uzdam se u pravednu buducnost za sve Mladiceve mladice, za srpski i sve druge narodena ovim i svim drugim zemaljskim prostorima.

Ovaj i svaki moj buduci tekst prilazem prepoznavanju istorijske istine.

Oktobra, 1996.Novi Beograd

Ljiljana Bulatovic

IZ MOJIH LICNIH ZAPISA O GENERALU MLADICU

Pre nego sto smo se sreli u Han Pijesku, Generala Ratka Mladica, vrhovnog vojskovodjusrpske vojske u Republici Srpskoj, nisam nikada videla, kako bi se to reklo, uzivo! Ostalasam zahvalna sticaju okolnosti sto sam upoznala ovog coveka, dostojnog svake vrstepostovanja. A bilo je to ovako:

Bila je subota, januarska, s pocetka 1994. godine. Nikakvo, nezadovoljno pre podne.Telefon mi uvodi u samotnu atmosferu glas naseg davnog poznanika koji vise godina zivii uspesno radi u Milanu: "Miso Draskovic ovde. Dobro je da sam te nasao. Ovde sam vecnekoliko dana sa grupom italijanskih novinara i poslovnih ljudi i gosti smo jugoslovenskei srpske vlade. Medjutim, nismo uspeli da im obezbedimo susret sa predstavnicimaRepublike Srpske. Pre svih - sa Generalom Mladicem i sa predsednikom Karadzicem. Tisi mi sada poslednja nada. Mozes li pomoci..."

Ne obecavam, ali iz sve snage zelim da im pomognem. Samo ne razumem kako to da imsavezno ili republicko ministarstvo nije to sredilo. Imala sam telefon Milana Gvera,pukovnika iz vremena JNA, a potom generala Vojske Republike Srpske. Tih dana seuveliko pricalo da je General Mladic ranjen... Na telefon dobijam njegovog sekretara, abolje receno, njegovog odanog saborca Rajka. Predlaze mi da se javim uvece.

"Dobro vece. Ovde Ljiljana Bulatovic. Zelela bih da cujem Generala Mladica!" Muskiglas odgovara zagonetno: "Izvolite." Ocekujem da mi se javi drugi glas. Medjutim, istiponavlja: "Recite..." Ja sada vec u nedoumici: "Hocu Generala Mladica... a on se smeje ikaze: "Pa, imate ga na telefonu..."

Tako smo poceli razgovor. Kao da se vise godina nismo culi i videli. Kada sam mu reklazasto ga zovem, pitao me je mogu li ja garantovati za njih da ce posteno pisati to sta imbude rekao. Ne, ne mogu to da garantujem, ali ih dovodi i preporucuje covek u kogaimam poverenje, koji je potegao i sve to organizovao cak iz Milana i to u vreme kada nasniko ne zeli i ne voli. Uzdam se u njegovo poverenje. "Na tvoju rec ih primam",odgovorio mi je i obradovao me glas coveka koji se upravo bio vratio iz obilaska svojihvojnika, svoga naroda na njihovim ratnim polozajima, kraj njihovih ognjista, nazgaristima negdasnjih pradedovskih kuca...

Dogovorismo se jednostavno - vidimo se u ponedeljak u podne u Han Pijesku. U nedeljuujutru javlja mi se general Gvero i potvrdjuje da je sve u redu. Da ce na granici uZvorniku biti obavesteni da mi dolazimo, kao i vojne patrole usput. Rece jos da ce doci inas svestenik iz Trsta Ilija Ivic, da bi nam se nasao pri ruci oko prevodjenja.

Te veceri u zemunskom restoranu "Skala", srecem se sa kolegama novinarima i donosimim lepu vest. Njih je trojica: slobodni fotoreporter Dzejms Savoja, komentator nedeljnika"Djente" Gaspare di Skalfani i spoljnopoliticki komentator dnevnog lista "Il Djorno"Angelo Ferari. Obradovali su se, naravno, ali i sa zebnjom - koliko je opasno ici tamo urat... Savoja, koji je pre ovoga bivao na svim ratistima sveta, osim u Vijetnamu, pravi salesa svojim kolegama, izazivajuci u njima strah...

Deseti januar je bio suncan, naravno, prohladan... Na "granici" nas granicari zaistadocekuju vrlo ljubazno i sa ociglednim obavestenjem o cemu se radi. Mi primamo u kolajednog deliju vojnika da ga prevezemo do Vlasenice. Prica nam da ima 23 godine.Rodjen u Kladnju, u pradedovskoj kuci. Kladanj, i spaljena kuca njegova su pod vlascumuslimana, ili - kako rece - Turaka! Otac mu je tamo poginuo od Turaka. Majka i mladjibrat su se smestili u deo nekog stana u Vlasenici... Prolazimo kroz spaljena naselja... Preovog rata radio je ovaj nas lepi i razgovorni mladic u Novom Sadu. Zanatlija je i bilo muje lepo kod nekog privatnika. Rat ga je zatekao na odsluzenju vojnog roka u JNA, a ondaje nastavio... I tako, evo, cetiri godine. Zove ga gazda da se vrati, ali njemu to ne pada napamet. Draskovic komentarise: "Ne da ti patriotizam!"

"Zovite vi to kako hocete, ali ja ne mogu da ostavim svoje drugare u ovoj nesreci a ja daidem i mirujem i uzivam tamo u Novom Sadu. Ne bih mogao spavati, ni jesti, ni zivetitamo ne bih mogao. Sve dok se ne oslobodimo ovde..."

Onda mu se odjednom ozari lice onako decacki, kao kada se ugleda majka, ili brat izdaleka. Prekide pricu i veli: "Evo ga Raso... Vidite - nas Raso prodje..." I ispratipogledom kolonu od nekoliko automobila.

To je Radovan Karadzic zaista toga dana otisao putem za Bijeljinu, gde se odrzavala josjedna Skupstina Republike Srpske. Sutradan je isao opet u Zenevu, da proba da se nagodio slobodnoj, o drzavotvornoj buducnosti srpskog naroda u Srpskoj republici. Pitammladica kako zna da je to Karadzic. Poznaju mu kola, kaze. I vole da ga vide. Jer onnajbolje govori u ime Srba tamo sa onim gadovima po svetu...

A General Mladic, kakav vam je on? - pitam ga potom. On se poispravi, ionako visok:"Eh, on nam je i General i otac i drug. On nam je nekako - snaga, gospodjo! Nista jenjemu da bude u prvoj borbenoj liniji i da nas tako povede protiv ovih prokletnika,prikupljenih po nekim islamskim zemljama da nas ovde satiru, na nasoj zemlji...To cevam svaki nas vojnik reci. I hrabar je i pametan je i posten je i nas je, brate..."

Prolazimo kroz pustos. Mnoge su vojne patrole. U jednoj bese i jedna devojka. Stasita.Pitam mladica: "A sta je sa ljubavlju. Mladost prolazi..."

"Eh, ja se sa vama raspricao, ali dobro me pitaste. To je ovde muka. Sve cure su posle ione u rat. Meni se bila jedna bas dopala i ja sve zagledao kako bih joj prisao. Raspitivaose oko nje. Kad jednog dana posalju me u patrolu da uhapsimo jednog naseg zato sto je,rekose, nesto prisvojio, ukrao, sta li. Nije mi milo da i to radimo, ali naredjenje jenaredjenje. Prilazimo mi njegovoj kuci, kad ispred kuce - ona devojka! Jednom rukomdrzi hekler a drugom bravu na vratima. Mene nesto presjece po zelucu. Kud bas ona tu dase nadje. Viknu ona na nas: stanite tamo. Znam zasto ste dosli. To su moga brataopanjkali. Laze ko kaze da je on lopov... Mi se primicemo, ali ona uperi onaj hekler u nas- ako se maknete, sve cu vas pobiti... Posle je bilo sta je bilo. Dogovorismo se nekako ipodjose i ona i brat u komandu, ali - ja izgubih volju na nju... Divljine mi je ionako bilodosta, a ova bese bas zestoka..."

Izadje nas Milan u Vlasenici. Ode majci da se preobuce. Nedelju dana je bio na polozaju.Ode da ga majka vidi, a da ga mladji brat odmeni...

U Han Pijesku docekala nas je dobrodoslica. Deo vojne komande smesten je unekadasnjem, predratnom lepom planinskom hotelu. Sacekao nas je general DjordjeDjukic i prihvatio u njegovoj kancelariji. Posluzise nas, kako dolikuje - kafom idomacom rakijom (doneli neki domacini za poklon). Par minuta potom javljaju da ceGeneral Mladic uskoro stici...

Zatalasa se atmosfera. Nekako se vojnici, pa i staresine, pripravise za dolazak. Kada sepojavio, odmah je nesto zagalamio, sa svojim sirokim osmehom. Najpre pitamo - je lizdravo, jer su nam rekli da je ranjen. Evo, uverite se, uzvraca i siri ruke General Mladic.Medju svima nama nastala je neka svojevrsna trema. Priznajem, ushicena, predajem mumoju malenu knjizicu o korenima i posledicama ustaskog terorizma "Smrt je njihovzanat" (zajedno sa Bozom Spasicem). Molim fotoreportera da nas slika. On to rado cini...

Onda se raskravilo - pre nego sto su stigli da pocnu da zapitkuju, cim su se predstavili -General ih pozdravlja slikovito i, reklo bi se, romanticarski: "Vama i vasoj Italiji zelim datraje sunce, kojim bi zalivali mir..."

Slusam i ponesto zapisujem. Vise pratim reakciju jednih na druge. Dzejms Savoja bio jeosvojen na precac: videla sam iz nacina kako ga je posmatrao. Novinari su se trudili daostanu u nekom donesenom fazonu - negativnih informacija. Ali, i to se rasplinjavalopred Mladicevim govornickim naletima tumacenja njihovih pitanja i kazivanjemodgovora.

Kada su ga pitali za motive rata u Bosni i Hercegovini rekao je: "Sanjam da rata nikadavise ne bude. Da se i rec rat medju ljudima zabrani... Da se oruzje vise ni kao igracka neproizvodi. Ali, razlozi rata leze u tome sto istorijska proslost nije postavila stvari na svojamesta na Balkanu. Nije prvi put da se na ovim prostorima dva hriscanska naroda boremedju sobom. Ne zaboravite da Srbi nikada nisu bili osvajaci. Niti su sada..."

Kada Gaspare pita: "Kako je rodjen los glas u svetu o Vama, Generale?" Mladic gaprekriva nadmeno-pokroviteljskim osmehom:

"Da je ovaj rat zapocela moja zemlja i moj narod, da smo mi osvajaci, ovo bi bilouvredljivo pitanje. Ovako, cini mi cast da se u zemljama, huskacima rata na Balkanu, okomene gradi imidz opasnog ratnika...

Tudjman i Alija su objavili rat mome narodu, bolje receno, poveli ga bez objave, nepriznavsi nam da smo narod. Prozvali su nas - cetnici. Mi jos uvek nismo objavili ratonima koji su nas napali. U blokadi, pod sankcijama je narod koji nikome nije objaviorat, koji se brani, a medjunarodna zajednica stiti agresore i genocidne ratnike. Ona jeotvorila luke smrti na Jadranu za nasu decu: u Rijeci su, u Puli, Splitu, Dubrovniku...Italija se od pocetka rata nije oglasila ikakvom pomoci za ovaj narod. I tome se zaistacudim, jer su nam i u Prvom i u Drugom svetskom ratu Italijani mnogo pomogli.

Iako su u pocetku bili nasi neprijatelji u Drugom svetskom ratu, meni su zivot spasiliitalijanski vojnici, koji su jedno vreme bili smesteni u nasoj kuci, na Kalinoviku, gde samrodjen. Bili su to vojnici iz italijanske divizije "Murdje", koja je pre toga bila desetkovanaod ustasa u kanjonu Neretve. Majka mi je bila obolela od tifusa i usahlo joj je mleko.Jedan vojnik, inace otac petoro dece, hranio me je i odrzao u zivotu. Zao mi je sto nisamuspeo da ga pronadjem sve ove godine. Mislio sam - bice vremena..."

Sirokim spektrom cinjenica poducava General svoje goste istoriji srpskog naroda i ostalihnaroda na Balkanu, pokusava da im prelije sopstvena saznanja o korenima i posledicamaovdasnjeg gradjanskog i verskog rata, ali sada najteze optuzuje SAD. Sa mnogo razloga.Ja belezim ponesto:

"Ratom na Balkanu uzdrman je svetski mir... Sjedinjene Americke Drzave, policajacsveta, izmislile su najpre i manipulacijom stvorile Ujedinjenu Nemacku, da bikontrolisale Evropu, da im Evropa ne bi ujedinjena postala konkurentski gigant. Moglo bise reci i da je kratkovida spoljna politika SAD previdela opasnost upotrebe oruzja uEvropi, sto nije cudo, jer su Amerikanci do sada imali iskustva uglavnom sa plemenskimratovima, u dzunglama... Medjutim, zna se i da je Nemacka, izmedju ostalog,zainteresovana za fabrike oruzja na ovom podrucju... Tu je islam, koji, doduse, neraspolaze atomskim oruzjem, ali imaju demografsku bombu i ima svoje uporne ciljeve...A Balkan je cudo zemlja. Cak se i ptice sele na jug preko Balkana..."

Prisutni se povremeno trgnu na novu informaciju, na neobicni govor, pun asocijacija, aMladic zakiva svoje tvrdnje: "Ovde su se Tudjman i Alija udruzili i pomazu jedandrugome da se izvrsi germanizacija i islamizacija Balkana... Doduse, pitanje je dokle cetaj savez, to udruzenje trajati i ko ce biti jaci..."

Potom general ukazuje svojim gostima iz Italije da bi dobro bilo da se malo visenaoruzaju znanjem o bliskoj istoriji ovih prostora i pominje razne knjige, uglavnomdokumentaristiku. Verovatno najsvezija, koja mu je bila u rukama, jeste knjiga oustaskim zlodelima iz Hrvatske, kolege Stevana Zeca. Pominje je par puta i govori da biim bila veoma korisna...

Posle dva sata razgovora, presusuju spremljena pitanja, nastaje fotografisanje, a ondasilazimo u prizemlje u restoran. Nekada hotelski restoran, sada ogromna sala zapovremene goste, za koje vojnici pripreme skromni rucak. Mi se, po navici, nadamovojnickom pasulju, general Djukic seda pored mene i sali se: "A mi jedva cekamo dagosti dodju, da ne bismo jeli svakog dana pasulj..." Mladic cuje Djukica i poverava mi se:"To je jedna od nasih najtezih muka u ovom ratu. Nije bivalo do sada da vojska teze ziviod naroda. Surovo se moze uciniti, ali kad god vidim mrtvog neprijatelja, dodje mi da gaponovo ubijem. Jer u njegovom rancu se obavezno nalazi u americkoj ambalaziupakovana oprema za sedam dana hrana, preobuka, municija. Sve najsavremenije, a ovimoji su i bez carapa, vesa, bez municije, bez hrane... Imaju srce i hrabrost u zamenu zasve. Jer brane svoje a ovamo se navuklo svakojake gamadi iz sveta da sa nama ratuje..."

Dolazi i general Tolimir. Mladic cuva mesto za njega blizu sebe, s druge straneprevodioca. Kaze da mu je oslonac i nerazdvojni saborac jos od Knina. On i njegovazena, koja je i sifrant u Stabu...

Za vreme rucka Mladic govori uspomene iz Italije, u kojoj je boravio kao pitomac sabojnog broda "Galeb". Lepe, mladalacke uspomene: kako je bio stidljiv i skroman. Jernije mogao da izadje iz radnje u kojoj je probao mnogo cipela a nijedne mu nisu sasvimodgovarale, a da ne kupi bar jedne... Kupio je najlepse, ali mali broj. Poklonio ih jenekome docnije... Prica o svojoj privrzenosti jedinoj svojoj ljubavi zeni, Bosi: kako joj jeposlao u boci pismo... I da je stiglo. Bilo je jasno: Mladic je imao simpatije za Italijane, aosvojio je prisutne. U iskazivanju odusevljenja prednjaci Dzejms Savoja: sav je srecan jermu je Mladic poklonio sapku, poput one koju sam nosi...

... Susret je trajao preko pet sati. Rastajemo se prijateljski. Novinari bi zeleli da se sretnu isa Karadzicem, predsednikom Republike Srpske. Ali, vec je kasno, Skupstina zaseda uBijeljini pred novu rundu pregovora u Zenevi, sa koje predsednik treba da dobijesaglasnost ili ne za nove zahteve medjunarodnih naredbodavaca. General Mladic nassavetuje da nadjemo porodicu Stojanovic i da sa majkom porazgovaramo, da bismo steklipuniju sliku o stradanju srpskog naroda i za koga se on tako predano bori. Majka je,inace, ona jedna malena crna zena, koja tih dana nije dala konvoju Unprofora da prodje uSrebrenicu sa navodnim humanitarnim artiklima. Nije dala da prodju, dok joj sina nevrate ili ne nadju...

Gaspare di Skalfani je u reviji "Djente" detaljno i sa odgovarajucim uzbudjenjem opisaosusret sa roditeljima 11-godisnjeg Slobodana, sa Desom i Ilijom Stojanovic, iz Zvornika.Dok su opisivali neopisivu sudbinu svoga sina i svoju, plakala sam kao kisa, a Desa,majka nesrecna, tresla se i grcala i lomila reci.

Stojanovici su ziveli u selu Kamenica do rata. U zadnji cas utekli su iz svoga selamesovitim zivljem naseljeno pred mudzahedinskim zlom, koje je nosilo stradanja iprividno nerazumljive smrti. "Nikada do tada nismo imali problema sa susedimamuslimanima", pricao nam je Ilija, ali su onda izolovali selo, Srbi se iselili. Potom ubisetri pripadnika Sekretarijata unutrasnjih poslova, koji su bili dosli da intervenisu, a zatim ipreostalu srpsku kucu Stojanovica 29. maja ,92. opkolili i izolovali... Onda su se tajno

iselili i Stojanovici... Za docniju nevolju i nesrecu mali Slobodan imao je svoga psa,miljenika... Cvileo je dan i noc zato sto je tamo u avliji njihove kuce ostavio svoga psavezanog... Za nesrecu nije odoleo: oteo se roditeljima da odveze psa, da ga pusti naslobodu.

Jedanaestogodisnji Slobodan vise se nije vratio.

Tada, dok smo razgovarali sa njegovim roditeljima, oni su bili u ocajanju: nisu imalinikakvog traga o svom sinu jedincu. Zalud je sestra izgledala puteve iz iznajmljenesobice brata jedinca nije bivalo. Crne slutnje su pritiskale Stojanovice.

Zato je majka Desa izasla na drum da brani stranoj sili da pronosi pomoc onima koji sujoj ili zarobili, ili, ne daj Boze... sina: "Ne mozete ovuda proci, dok mi sina ne vratite...Samo preko mene mrtve", jaukala je, uz jauke mnogih drugih majki i sestara slicnihsudbina. Nastao je medjunarodni problem. Stigao je General Mladic da intervenise.

Savila je Desa svu svoju muku u zagrljaj i prolila majcine suze pred Generalom. O tomenam tiho govori: "On je postao za mene brat i sve na svetu, jedini je on kome sam moglapoverovati da ce me razumeti i pomoci... Na njegovu rec da ce mi naci sina propustilasam gadove belosvetske da odtutnje u krvavu Srebrenicu". Jecala je Desa Stojanovic.Tragala je potom i sama, slusala da joj je sin mrtav i nije verovala. Slusala da su joj sinaodveli u Tursku, da je u Tuzli i pitala dalje, molila svakoga da joj pomogne...

(Onda se otkrila istina: jedanaestogodisnjeg Slobodana uhvatili su kamenicki muslimani,uzela ga Veseli Elfeta da naredjuje kako da ga umore: tu nejaku musku glavu, nejakotelo, ali srpsko!

Identifikaciju je izvrsio dr Zoran Stankovic i potom postao sa roditeljima prijatelj. On mije o tome pricao, dok smo putovali ka Romaniji drugog maja 1996. godine, pre nego stosmo svratili u privremeno staniste Stojanovica, prepunu kucu izbeglica: "Marta 1993.godine presrela me je omanja zenica, sva u crnini ispred Vatrogasnog doma u Zvorniku.Tada smo vrsili identifikaciju zrtava iz Kamenice. Prepoznao sam da je to ona zena kojaje branila Morionovim jedinicama da prodju u Srebrenicu. Pitala me je, sve krseci ruke,molecivim i prebolnim pokretima i suzama- jesam li medju telima mrtvih pronasaomozda telo njenog sina. Rekla mi je koliko je star i ja sam joj rekao da medju mrtvimaovde nije njen sin.

Koji dan docnije, jedno popodne, javise mi da su doneli jos tri tela za identifikaciju.Pojavio se i jedan covek, otac da medju njima prepozna svoga sina. Nijedan nijeodgovarao njegovom opisu. Ali, ucinilo mi se kod jednog po zubima da bi mogao bitidete, sestica mi je nesto bila cudna. Setio sam se majke Dese iz Drinjace i porucio joj dadodje.

Mali Slobodan imao je rasporen trbuh, odsecenu usnu skoljku. Lobanja mu je bilarasprsla od pucnja izbliza u glavu. Noge polomljene.

Majka i otac su dosli. Prepoznali sina. Ali, ni dan-danas ne mogu da se pomire sa tomistinom: jos uvek se nadaju da ce se obistiniti neki glas i da je njihov sin ziv, makar negdeu Turskoj... Cesto ih obidjem. Kad god odem na tu stranu. Ali, spasa od istine nema,zakljucuje dr Zoran Stankovic.)

Te noci, dakle, posle razgovora italijanskih novinara sa Stojanovicima i njihovogzaklinjanja da im pomognemo da nadju svoga sina, jer njima srce sluti da je on negde ziv,cini mi se da je kisa u Zvorniku bila jos hladnija, slivala se jos gusca niz zabradjeno licene tako stare ali odjednom ostarele majke Dese. Grcevito me je zagrlila i molila, molilada pomognem. U kolima je zavladao teski led. Samo mrmljamo medju sobom da smoostali bez reci, samo odjekuju u unutrasnjim damarima materinski vapaji protiv svakogzla i jauk vere u onoga ko nas je i poslao kod nesrecne majke u plemenitost i ocinskubrigu nad narodom generala, a brata Mladica.

... U Bijeljini su bila vec odavno pogasena svetla posle sednice Skupstine. Tako nestizemo da ispunimo i trecu zelju da sretnemo Karadzica. Tako nastavljamo u mucnomraspolozenju put prema Beogradu. Pod kisnim naletima, kao da se razbistri i prepozna iono prvo sretanje sa prkosnim, onako vojnicki sjajnim i sirokim srpskim vojskovodjom.Duboko smo razumeli zasto Mladic onako dobro zna istoriju svoga naroda i zasto mu jeonako odan i siguran u ispravnost svoga vojnickog puta. U svakom ocaju svakog Srbinakao jedina sigurnost bio je njihov general: hrabar, jednostavan i plemenit.

SRCE MI JE ODNELA

"Veoma postovana, casna porodico Mladic! Hrabri generale i srpski vojskovodjo! MolimVas da primite saucesce u Vasem bolu od neprebolne nesrece, zbog tragicnog gubitkaVase kceri i Vase sestre! Uzdam se u Vasu iskonsku snagu da hrabro podnesete ovajstrasni udarac sudbine u ime toga sta znacite srpskom narodu!"

Poslala sam telegram Mladicima 25. marta 1994. godine, kada sam saznala da se Ana,njihova jedinica kcer i jedinica sestra ubila! Bol roditeljskog saosecanja smenjivalo jeogorcenje od neverovanja da je to bilo zaista samoubistvo.

Tek u novinama, u citulji prvi put sam ugledala sliku Ane Mladic. Ranije sam slusala odnekih koji su uspevali da budu bliski sa porodicom Mladic ili bivali povremeno sa njima,da je to jedna sjajna starinski povezana, vojnicka porodica. Sa gorstackim temeljimavaspitanja. Slusala sam o tome kako su kcer i supruga stizale do bojnih punktova, unajtezim situacijama da budu uz svoga obozavanog oca i supruga.

Kada sam prvi put videla Generala Mladica primila sam ga k srcu sestre. Sirokonasmejan, ne samo naizgled robustan, delovao je ljudski zestoko, zracio je zestinomvojnika, gordoscu narodnog junaka,ali i specificnim sarmom, nekom mekotom za onekoje primi u svoj krug delimicnog poverenja. Posmatra svakoga sirokim pogledom, kaozastitnickom, ali i podrugljivom pronicljivoscu. Razumela sam: sa njim nema foliranja.Videla sam, bila svedok tome koliko ga vojska i narod obozavaju.

Posle nedelju dana od smrti Anine u Beogradu, u stanu tuge, medju tridesetak prijatelja irodbine zagrlih u saucescu Ratka Mladica. U dubokoj crnini je. Sav kao jedna ogromnakamena suza. Ali ne deluje izgubljeno. Ne krije patnju, ali ima u njegovom izrazu iponasanju i radosti sto je okruzen prijateljima. Njegovo kazivanje sada me je strasnopodsetilo na nemilosrdnu nesrecu Dese Stojanovic. Dok mi je pricao sta se desavaloposlednjih dana sa Anom i dok se njegova istina prelivala u moje pamcenje, povremenosam osecala gotovo fizicke nalete bola. Ratko je izgonio vatreni cemer iz sebe.

Ni danas ni ja ne verujem da je Ana izvrsila samoubistvo... Odnosno, da je svoj zivotprekinula konacno po svojoj volji i samostalnoj odluci... Uostalom, malo je onih koji u toveruju. Ali se naslo tih dana previse onih koji su od velike (ratne) nesrece zeleli da pravesvakojake manipulacije. I zbog toga ne verujem da je sama Ana odlucila da takoneopozivo ostavi svoje roditelje, svoga brata Darka, narocito svoga OCA.

Ti dani su bili dani nekih teskih odluka za sudbinu Republike Srpske, za sudbinu srpskognaroda. Pritisci su bili veliki na Komandanta i Predsednika da pristupe drugacije od voljei potrebe tog naroda. S nekih drugih strana, vojno i vlascu i materijalno mnogo mocnijihstizali su nalozi Komandantu i Predsedniku da budu poslusniji, da oni, u stvari, ne znajukoji su to nacionalni interesi njihovog naroda... Nije im uspevalo... U takvoj atmosferiprekinuta je serija intervjua sa Generalom Mladicem u NIN-u i objavljen jedanoptuzujuci, prljavi tekst bivseg oficira bivse JNA o komandantu Vojske RepublikeSrpske. Ko je prepoznao cilj samo se zgadio. Ali nevine duse su ranjive i na njima se ciljpostize...

Stan Mladica u Beogradu nalazi se u kuci na kraju ulice, na periferiji. U toj ulici stanujuneke, uglavnom odnedavno, poznate beogradske licnosti. Vecinom ispred kapija stojestrazari, telohranitelji, cuvari kako se to vec sve ne zove. Gotovo sve kuce su ogradjenevisokom ogradom.

Do ulaza Mladicevih stize se bez ikakve ograde, bez ikakvih cuvara sa ulice, pravo navrata. Cak nema ni "spijunke" na vratima. Moglo se lako uskociti i preko terase...

"Kako si, covece, drzao ovako nezasticen stan?!" pitam.

"Mislio sam nas Beograd?!" stize reski odgovor.

Ratko nas nudi obicajnom rakijom, kafom, nagovara nas da se posluzimo... A ondagovori. Zapamceno sam zabelezila tek docnije, kada sam smogla snage da jednu ljudskutragediju svezem u slova pisace masine. Makar to bila i moja intimna pisaca masina.

... Ana je imala obicaj da zorom ustaje i uci, da sprema ispite. Bila je medju najboljimstudentima medicine u Beogradu. Pre toga, dok su tamo ziveli u Skoplju. Bila je prisamom kraju studija. Bila je vedra, lepa devojka, omiljena, pametna i osetljiva. Privrzenaprijateljima, porodici. Ocu.

Pocetkom marta ,94. godine prvi put se desilo da su njih dve, majka i kci, molecivo, alivec odlucno rekle Ratku: neka ide Ana na apsolventsku ekskurziju u Moskvu... Nije hteoda ih povredi, ali nije mu bilo pravo.

Kada se vratila sa te ekskurzije, Ana je bila nekako drugacija. Zalila se majci na nekucudnu glavobolju. Zalila se da ne moze da uci, nista ne pamti i da je sve sto je znalapozaboravljala. Tih dana trebalo je, inace, da polaze jedan od malobrojnih preostalihispita. Nasao se i otac tih dana na nekim razgovorima u Beogradu. Majka Bosa poverilakcerinu tajnu ocu i on odlucio da na svoj nacin vidi sta se to desava sa njegovommiljenicom.

Nezni, prvi put zabrinuti otac produzio je jos jedan dan boravka u Beogradu. Srecom, nafrontu nije bilo zescih okrsaja, a uostalom, tamo su ostali njegovi cvrsti vec visegodisnjisaborci. Bez Anine vedrine nije mogao da krene na put u ratovnu Bosnu. U kuci Mladicase, inace, po starim obicajima vojnickih porodica nista ne dira onoga dana kada otacvojnik krene na put do ratista. Iz kuce Mladica ne odlazi se neveseo na put...

Prethodne veceri igrali su njih cetvoro "podmornice". Ana je svog oca, ratnog generalazacikavala kako ce ga pobediti u tim "ratnim" okrsajima... Ali je povremeno tihododirivala glavu, otklanjajuci taj potmuli bol... Bilo je to njihovo poslednje zajednickovece.

Izjutra su njih dvoje opet blisko u poverenju razgovarali. Medjutim, Ana nije umela basda objasni svom omiljenom ocu, coveku kome se divila zbog junastva i predanostinarodnoj borbi, nije umela da objasni sta joj se to unutra u organizmu desava. Govorila jeda bi joj bilo lakse kada bi opet posla sa njim u Bosnu, u Republiku Srpsku, na front. Nenegde u pozadinsku bolnicu... Ne, blago, ali odresito govorio joj je tata, nego neka najprepolozi te preostale ispite, pa ce stici i na front, kao mnogo puta ranije. Onda mu se onaopet zalila da ne moze na ispit, jer nista ne zna, a on na svoj nacin proveravao i shvatio daje zapala u neku cudnu zamku. Nesto zagonetno, neka do tada nepoznata zagubljenost,nesigurnost, ovladala je Anom. Verovao je, bio siguran u to da ce njihova Ana pobediti tosta je trenutno snaslo. Onda se salio sa njom:

"Pa, hajde vec jednom i ti padni na nekom ispitu, pa da se i ja, kao ostali normalniroditelji zalim kako mi je kci jedna neznalica i da se pitam sta da radim, jer je pala naispitu..." Seretio se otac, ona se blago smejala. S patnjom.

Tako su se rastajali toga jutra.

"Vi biste sada mogli pomisliti da sam poludeo. Mogao bih i ja danas o sebi tako dapomislim, da mi nije bilo vojnika koji je te noci spavao u istoj sobi sa mnom. A recicu tida sam skocio iz postelje onog trenutka kada se moja Ana ubila... Diglo me nesto iz sna...Osetio sam neki neprijatni udar pravo u srce.Vojniku sam rekao da se negde nesto strasnodesilo i neka zove sve punktove na frontu...Svi odgovori su bili da je svuda mirno...Popih casu vode i vratih se u krevet.

Onda je zazvonio telefon.

Zazvonio je telefon i ja sam zgrabio slusalicu.

Sin moj, Darko, zvao me je. Iza njega cuo sam kako pisti Bosa... Sta se desava...Seka...Gde je... U kuci... Nista ne dirajte, dok ne dodjem...

...Ne bi to ucinila moja Ana...Tri smo pistolja imali u kuci, a ona je podigla na sebe basonaj... Onaj koji sam dobio kao najbolji pitomac u Akademiji. Tada mi je porodicapoklonila ovaj prsten od koga se ne odvajam a Akademija ovaj pistolj. Tada smo sedogovorili da se iz ovog pistolja puca samo onda kada se u kuci Mladica budu radjalinaslednici. Onda se Ana dosetila i rekla da ona nece menjati prezime, kada se bude udala,pa ce se i njeni sinovi oglasavati iz toga pistolja... Ne, to moja Ana nije mogla sama dauradi...

A bila je cakarasta: tako se u narodu kaze. Jedno oko joj je bilo vise plavo, na mene, adrugo vise crno, na Bosu..."

Onda se Ratko setio da bi Bosa volela da se upoznamo. Da me ona bolje zna, jer je ranijecitala moje tekstove po novinama. Otisao je po nju.

Na ormaricu pred nama stoji slika vedre Ane. Kraj nje jos mnoge. Stigle i neke sa tenesrecne ekskurzije iz Moskve. Ana je i tamo raspolozena, ali pored nje sedi nekinepoznati sedi covek... Ne znamo ko je...

Bosa je sisla medju nas onako kako hoda bol i kako se nosi ponos. Ima snage za osmehprijateljstva prilikom primanja saucesca. Cak da pokaze zadovoljstvo sto se sa namasrela. Zahvaljuje za telegram. Da, zaboravila je a hoce da mi pokaze telegrame i pisma.Neko donese veliku gomilu. Bosa najpre izdvaja pismo porodice iz Skoplja, prijatelja sakojima su ziveli godinama u bliskom prijateljstvu. Ana i njihov sin su se ranije nekolikogodina voleli, zabavljali, kako se to kaze. Cvili njegova porodica za omiljenom Anom,koja im je unosila u kucu lepotu, bljestavim duhom ih zanosila, ljubavlju neznom ihopcinjavala, a sada ne mogu da veruju da vise nema njihove miljenice Ane...

Svaki telegram saucesca kao ogromna suza: prijatelji, borci, nepoznati ljudi, poznatelicnosti iz Krajine, Makedonije, Svajcarske, Hilandara, Hercegovine... Zaprepasti meskrtost jednog telegrama, pisanog rukom znacajnog coveka iz Srbije. Citavo njegovo imei prezime stoji u potpisu, ali iz teksta i svega izbija neki nemilosrdni otpor ljudskosti.Svako pismo, narocito pisma tuge odslikavaju sustinu njegovog pisca...

Pokazuju mi zajednicke slike. I poslednju. Sa Trnova. I tamo je bila sa njim, svojimvelikim hrabrim ocem, uz majku. Stoji iznad njih, zagrlila ih. Prelepa, kao krunaroditeljima. Ocu stavila ruku na samo srce... "Srce mi je odnela", odjekuje Ratko Mladicsvom silinom roditeljske duse.

Potom je general Ratko Mladic otisao na svoj vojnicki zadatak. Cekalo ga nesrecnoGorazde i mnoga druga iskusenja. Nije pokleknuo od cemera. Nije se prozlio od jada.Nastavio je da se bori sa svojim narodom za svoj narod. Sve sto je docnije bivalo sa njimi oko njega utemeljilo je moje postovanje prema Ratku Mladicu. A covek je kao i svidrugi, samo malo drugacije vaspitan od ogromne vecine.

Znajuci ga tako nisam se zacudila kada sam ga zatekla posle 40-dnevnog pomena kako usapku poput one koju je nosio upisuje svoje ime i pozdrav nekom starcu preko Okeana,nekom dobrotvoru srpske vojske, koji je otuda samo to molio...

PONOVNI SUSRET KOD SEKOVICA

Kada sam ga docnije ponovo molila da nas primi znala sam da ce hteti. I nista se zaneupucenog nije primecivalo koliko je potresen i bolan posle gubitka njegove jedinice.

A taj susret izgledao je ovako.

Grupa uglednih poslovnih ljudi i novinara iz Italije opet je imala srecu i zadovoljstvo dase sretne sa generalom Mladicem, ovoga puta pod manastirom Lovnica, malo izaSekovica. Kod manastira iz 14. veka u bogatoj prirodi nalazi se nekada omiljeno izletisteribnjak. Sada jedno od Mladicevih komandnih punktova.

Na novouvedenoj granici izmedju srbijanskih i bosanskih Srba sacekuju nas bliskigeneralovi saradnici, pratioci, saborci: Rajko i Mladjo. Gosti su princ od JugoslavijeSergej Karadjordjevic, industrijalci: Fabricio Djudjaro, Djan Nikolino Narduci, BrunoBarbieri, Lano Djankarlo, Milorad Draskovic svi iz Milana i novinari Djordjo Lazarini iznedeljnika "Noi" (inace, jedan od Berluskonijevih portparola), Renzo Canfaneli izdnevnika "Korijere dela Sera" i vec poznati prijatelj a fotoreporter Dzejms Savoja.

Prolazimo predivnim predelima Republike Srpske a sa Rajkom i Mladjom se otvoriobliski drugarski razgovor, kao da smo dugo, dugo drugari. Raspitujem se kako zive, sacim se muce, kako im je "sef". Znam vec da svi vojnici svoga komandanta zovu tako, kaoi on njih! Oni mi u poverenju govore da opstaju u teskom siromastvu, nemastini,razumevam da narod bolje zivi od svoje vojske. Pricaju mi da se jednolicno i sirotinjskihrane, ali da se ne smeju zaliti, jer ne daj Boze da to sazna Sef. Ali, oni zaista nemajuneophodne odece, cak i general ima jedno svecano i jedno ratno odelo. U samom Stabunemaju nista od tehnike: ni radija, ni fotoaparata, ni kasetofona, a da ne govorimo otelevizoru ili videorekorderu...

Komandant Glavnog staba Vojske Republike Srpske cekao nas je za stolom u lepotiprirode. Pred njim behu rasirene mape, koje je slozio kada nas je primetio da stizemo.Iznad nas su upravo preletali avioni Nato "miroljubivih" snaga. Okolo stoje na strazinaoruzani krsni mladici, saborci i borci omiljenog "sefa" Generala Mladica. Budno motre

na okolinu, ali i na nas. Posle pozdrava i upoznavanja oni se izmicu, a ondazainteresovano slusaju.

Opet sam posmatrala Italijane, ugledne i bogate ljude, iskusne novinare svetskog glasakako se preobracaju pod uticajem Mladicevih reci i ponasanja u odusevljene goste i kakobivaju sve vise njegovi podanici. General ih zagleda direktno u zenice i govori uprelivima: od grubih prigovora do sarmantnih komplimenata. Njega ne fascinira nicijezvanje, niti moc. Svi su mu na kolenima. Uveren da nosi snagu svoga naroda i da je za tajnarod mora i trositi. Siguran je u svoju ispravnost, u svoju pravdu i u buducnost svojihopredeljenja. Duhovit je na svoj nacin. Vrlo cesto koristi istorijske detalje u razgovoru sanovinarima.

Kada smo bili posle intervjua za ruckom, a vojnici behu spremili ribu za drage goste, pacak i palacinke, General se zagleda u princa i pita ga da li je ozenjen. Ne, nije SergejKaradjordjevic ozenjen, ali kaze da bi se rado ozenio Srpkinjom. Pita ga Mladic da li znasrpski jezik. Ne, ne zna. "E, pa onda ne moze. Srpkinjom se ne mozete zeniti dok srpskijezik ne naucite. I to u rovu!" Svi se smeju, princu pomalo neprijatno, pa gotovo stidljivogovori: "Dobro, dobro. Moze, moze!"

Ali, princ Sergej Karadjordjevic nije dosao cak u Republiku Srpsku iz princevsko-turistickih razloga. Zajedno sa drugim prijateljima srpskog naroda sakupio je velikukolicinu humanitarne pomoci, ali se pozalio i Generalu Mladicu da ne mogu da dobijudozvolu od Komiteta za sankcije da taj konvoj lekova, hrane i odece stigne u RepublikuSrpsku. Nesto malo lekova doneli su kao rucni prtljag i kada je hteo da to preda generalu,on predlozi da se ti lekovi odnesu u Bolnicu Glavnog staba Vojske RS na Sokolcu:"Tamo cete to predati upravniku bolnice dr Tomislavu Tausanu, a ja vam se zahvaljujemna daru i pomoci. Tamo cete moci i da vidite srpske borce, ranjenike ali i stradale civile."

Citav tok razgovora Generala Mladica sa gostima ovako sam zabelezila:Novinarredakcije "Korijere dela Sera" Renzo Canfaneli se predstavlja i kaze da je GeneralaMladica sreo prethodne godine na Jahorini: "Bili ste veoma zauzeti i niste imali vremenada se sretnemo. Hteo bih da znam sta vi mislite, kako sada teku vojne operacije?"

Mladic: Najbolje bi bilo da nadjete list muslimanske vojske "Ljiljan" a ja cu vam datikopiju intervjua gospodina Rasima Delica i kada to procitate bice vam sve jasno onjihovoj ofanzivi i njihovim ciljevima. Bili su krenuli ka ovom nasem prostoru.Poslednjih nekoliko dana vodili su veoma intenzivne borbe upravo ovde, prema Zvornikui ovome mestu u kome se trenutno nalazimo.

R.C.: Koridor je veoma miran. Ja sam tuda vec vise puta prolazio.

Mladic: Oni su i koridor ozbiljnije napadali ovih dana, ali su pretrpeli i velikegubitke.Koridor je njihova stalna meta. Usmerili su svoje delovanje ka Srbobranu,Tulbetu i Vlasicu. Nesto slabijeg intenziteta su njihove akcije prema Bugojnu, anarusavaju primirje u zasticenim zonama, posebno u Sarajevu.

R.C.: Kakva je situacija sada u Brckom?

Mladic: Ima svakodnevnih provokacija ali bez veceg znacaja. Brcko je inace stalna metanjihove artiljerije, tenkova i oruzja tezeg kalibra. Hrvati tuku iz Orasja, Hrvati imuslimani zajedno sa juzne strane sa podrucja zasticene od UN.

R.C.: Vi ste ranije primili generala De Lora. On se takodje vraca. Vi ste njemu rekli da jevas plan da fakticki prosirite koridor. Da li je to istina ili preterivanje?

Mladic: Mi na koridoru ne radimo nista od 28. juna 1992. godine, sa zeljom da se svasporna pitanja rese mirnim putem, onako kako je obecavala medjunarodna zajednica injeni posrednici. Mislim da bi bilo vise koristi za Srbe da nismo imali poverenja umedjunarodnu zajednicu i njena tijela, da smo radili po svojoj pameti. Nas je onazaustavljala i time spasavala muslimane i naoruzavala Hrvate. Istovremeno ih jepodrzavala i rezolucijama o blokadama protiv srpskog naroda i avijacijom iz vazduhatakodje na srpski narod, a medjunarodne mirovne snage pretvorila u logistiku Alijine iTudjmanove vojske, kao i politike uopste. Medjunarodna zajednica im dotura borbenasredstva, hranu, odecu, lekove, obavestajne podatke, strucnjake svih profila i vrsilaevakuaciju od ranjenika do dece i raznih civila.

R.C.: Da li je to radio Unprofor?

Mladic: To sve rade tela medjunarodne zajednice, samo sto neka nose naziv Unprofor,neka UNHCR, neka medjunarodni Crveni krst i svi oni, cast izuzecima, rade protivinteresa srpskog naroda. Srbima nije bio dozvoljen pristup u medijima Zapada i ja samodlucio da vas docekam bas ovde u ovoj prirodi, odakle rukovodim borbenim dejstvima ioperacijama, jer se bojim da vi ne smete da me opisujete onako kako me vidite, pa makarda opisete prirodu u kojoj se nalazimo. A da sam u pravu, uvidecete samo ako obidjeteneke bolnice u Italiji u kojima se lece muslimanski i hrvatski vojnici koji su ubijali nasnarod. Nasih vojnika tamo nema. Zahvaljujemo stoga jednom jedinom italijanskomlekaru, koji je pomogao jednom jedinom nasem, srpskom jedanaestogodisnjem Dejanu izTrnove, koji je ranjen i izgubio obe noge da dobije proteze.

R.C.: Mi nemamo nikakvih predrasuda, sto se toga tice i zato smo ovde.

Mladic: Ja pretpostavljam da je tako, jer dolazite iz velikih novinskih kuca i da zatomorate pisati kao profesionalci. Ja sam samo zeleo da vas upozorim da nema potrebe dazbog mene imate nekih neprijatnosti.

R.C.: Ja sam bio u Sarajevu i video sam kako je jedna granata pogodila jednu medicinskusestru. Mislim da je ta granata dosla od srpske vojske, ali u ratu se sve desava. Mislim, dasu Srbi ispalili tu granatu...

Mladic: Nije to bila srpska granata, jer me Vi ne biste sada intervjuisali, da su Srbigadjali. Mi pogadjamo... Verovatno je to bila muslimanska, jer su znali da ste tamo vi,novinari. Ja sam isto tako mogao da udesim da ovde danas oko nas padaju minobacacke

mine i da prikazem kako muslimanska vojska nas raketira. Oni ne smeju da tuku ovdegde sam ja, a znaju da sam ovde. Zato sto mi branimo svoju zemlju.

R.C.: Posto ste Vi profesionalac vojskovodja, sta mislite da li postoji mogucnost da sesretnete sa muslimanskim generalom Rasimom Delicem?

Mladic: On me uopste ne interesuje. Niti oni koji ga podrzavaju. Kad ih stisnemo, kao stosmo kod Gorazda ili sto cemo na nekom drugom mestu, onda idu da placu u palatiUjedinjenih nacija, kako bi svojim suzama podmazali svoje piste ili one platforme nosacaaviona, da ih otuda stite avionima Nato, koji tuku srpski narod... Kada cete preci na laksapitanja?

Mi smo spremni da pregovaramo da se mirnim putem rese sva sporna pitanja. Ja sam iprije Gorazda isao na pregovore u Sarajevo sa komandantom muslimanske strane, paposle sa komandantima i hrvatske i muslimanske strane, na koje oni nisu dolazili, jer suracunali da ce im biti uspesna ofanziva koju su krenuli iz centralne Bosne ka Gorazdu i izGorazda ka Centralnoj Bosni. Zato su na sve nacine forsirali jake snage a preko generalaRouza su hteli da mene drze za pregovarackim stolom, da bi za to vreme radili sa nasimzenama i djecom sta hoce. Dve nedelje je to trajalo, njihovi napadi i trud generala Rouzada ih dovede da sednu sa mnom za pregovaracki sto.

R.C.: Sta Vi mislite o generalu Rouzu kao coveku?

Mladic: Stariji je od mene dve-tri godine. Laksi mozda nekoliko kilograma. I siromasnijiza iskustvo ovoga rata. Mogao je da udje u istoriju kao cestiti oficir, a obrukao se. Nezasluzuje moju ocenu.

R.C.: Vi o njemu kazete isto ono sto o njemu govore muslimani.

Mladic: Nemojte me samo porediti sa muslimanima, molim vas. Nemojte me to, molimvas...

R.C.: Ne. Ja to zaista ne zelim, ali za njega kazu da je on general za Srbe...

Mladic (ne cekajuci prevod): Da, da, on je pro Serbe a tukao je Srbe avionima F-16, Siherijer i mirazima... (Novinar nesto na italijanskom komentarise, a Mladic dodaje) Sve virazumete ovaj nas jezik, i morate da napisete svaku moju rec...

R.C.: Ja samo prenosim sta drugi govore...

(Potom nudi neke strane cigarete, a Mladic odbija: "Ne, ne, ja pusim samo ove koje suproizvedene u srpskim fabrikama." Medjutim i Mladiceve su strane, sto novinarprimecuje, a Mladic se smeje: "Sve sto je u srpskim rukama, burazeru, sve je nase!"

Onda mi se obraca: "Hajde, Ljiljo, ponudi ti njih ovim nasim cigaretama...")

R.C.: Interesuje me u kojoj se fazi nalazi sada ovaj rat?

Mladic: To bi trebalo da pitate bogove rata, a oni nisu na prostorima ni bivse Jugoslavije,ni bivse Bosne i Hercegovine. Oni su tamo negde u mocnijim zemljama, koje stitiavijacija NATO pakta, kao i njihove izvrsioce na Balkanu. Ja bih voleo da ovog trenutkaprestane rat i da ga vise nikad ne bude dok je ljudi i planete Zemlje... Kada ste dolaziliovamo, videli ste jedno malo groblje. Sve su to svezi grobovi, sve neduznih ljudi iz ovogakraja. Ovde gore je spomenik iz prosloga rata. Tu je pobijeno 2.400 Srba. Ovde cete imatipriliku da vidite i jedan srpski manastir i pored njega jednu vodenicu, u kojoj su nemackifasisti spalili srpsku decu. A posle rucka cete otici na prvu liniju fronta da vidite sela kojasu spalili muslimani i razgovaracete sa ljudima koji su jedva izbegli iz tih sela, a ciji sunajmiliji ostali u tim grobovima. Do ovog rata oni su ziveli normalno na svojimognjistima, na svojoj zemlji, na svojim imanjima u Kladnju, Tuzli i Zivinicama. Izvinitesto Vam pominjem ovo groblje, ali bih zeleo da osim opisivanja vec pomenute prirode,koja nas okruzuje, da opisete i ova groblja, jer do sada u italijanskoj javnosti nijeregistrovan nijedan poginuli Srbin od dejstva hrvatskih i muslimanskih snaga. A posto stevi humanisti, bolje je da pisete o tome, nego o generalima Mladicu, Rouzu i njimaslicnim. Doduse, postoje tri generala koja zasluzuju moju paznju. To su Nambijar, Trifoni Legren. Ostali nisu vredni pomena. A proslo ih je kroz ovaj rat desetine, od onoga izEgipta do raznoraznih drugih.

R.C.: Da li ste Vi pesimista ili optimista, vezano za kraj rata a gledajuci iz ovogatrenutka?

Mladic: S obzirom da bogovi rata jos nisu realizovali svoje ciljeve u rasturanjuJugoslavije i prostora koji naseljava srpski narod, nisam optimista. U njihovim rukama jeresenje o trajanju rata. Ali, posto jos nisu izmestili svoje Nato baze sa nekih prostora nakojima nisu pozeljni, na neke jevtinije prostore, ka Istoku verovatno ce napraviti jos nekubazu osim Tuzle, kao i Skoplja, malo predahnuti, da bi skupili snage da idu dalje kaistoku. Ovaj rat je, inace, neobican po mnogo cemu...

R.C.: Generale, nemojte zaboraviti da su istocne zemlje te koje zele da se prikljuce Nato-u.

Mladic: Da, da... (komentarise ironicno): sve se narod postrojio u kolonu jedan po jedan uzelji da Nato-u celiva ruke, i molimo se Bogu da nas sto pre primite ili da nas sto preprime. U Nato hoce samo oni koji su izdali interese svoga naroda...

R.C.: Ja govorim o Rumuniji, Poljskoj, Rusiji...

Mladic: Ja nemam volju da odgovaram na politicka pitanja, ali znam da ni Italija nijeusrecena sto ima bazu Nato pakta na svojoj teritoriji. I vi jedva cekate da Avijano iAnkona krenu na istok. Oprostite sto sam direktan.

R.C.: Ja cenim Vas stav. Ja sam bio u Americi, Britaniji, u Moskvi sam ziveo. Bio samglavni urednik njihovih redakcija i pratio denuklearizaciju sveta i projekat Nato pakta nijeda se siri prema istoku, nego da se stabilizuje. Oni zele jedan pravi mir...

(Mladic se na to zasmeja iz sve snage...)

Mladic: Mozda biste vi mene i ubedili u to da je Nato pakt paralelno sa unistenjem jedneili deset bojevih glava u istocnom paktu, unistio jednu svoju zardjalu pusku?! I, drugo,kada biste vi mene mogli da ubedite da je Nato, kao regionalna organizacija, ostao uokvirima zemalja koje su ga formirale, da bi branio njihove maticne teritorije. Kolikoznam, srpski narod nije ugrozio nijednu clanicu Nato pakta u ovome ratu, nijednimvojnikom, nijednom jedinicom i nijednom vrstom oruzja. I koliko znam, Cajnice, Rudo,Rogatica i Foca, nisu ni u Italiji, ni u Engleskoj, ni u Francuskoj, ni u Americi. U zabludiste, gospodo, kada su u pitanju namere Nato pakta. Sto kasnije to shvatite bice gore i povas i po italijanski narod.

R.C.: Zahvaljujem i razumem.

Mladic: E, sada, bi li ja mogao postaviti pitanje novinaru. Da i ja vezbam posaonovinara... (Prego, prego... Ali, mnogo je interesantniji Vas posao, govore oba novinara uglas.) Molim vas da vi ovo moje pitanje u celini prenesete italijanskoj javnosti, kao i daono sto mi odgovorite isto prenesete.

Dakle, ako je Nato pakt bio osnovan od clanica Nato pakta, da bi stitio teritorije zemaljakoje su ga osnovale, i ako je to poreznicima i narodu objasnjavano da je to zbogopasnosti od Varsavskog pakta i od komunizma, kako vi onda objasnjavate postojanjeNato pakta i posle toga sto se Varsavski pakt rasturio, kada su izvrsili demilitarizaciju iunistenje strategijskog nuklearnog naoruzanja njegovog dela, kada su se snageVarsavskog pakta povukle sa teritorije Nemacke, Madjarske, Poljske, Belorusije itd?!Kako gledate sada na Nato pakt, koji je dejstvima u reonu Gorazda skinuo sa lica masku ideklarisao se kao ofanzivna vojna grupacija i nisu li vojnici i oficiri Nato paktapreobuceni u uniforme muslimanske i hrvatske vojske?! Za vasu informaciju, to je istokao i americka uniforma, kao i na generalu Dzeronimo Vurdi. Nisu li presvuceni u belaodela posmatraca Evropske zajednice, Ujedinjenih nacija i maskirali se plavom kapom iline daj boze u deo novinara raznih masmedija. Da su i novinari na strani snaga kojimadiriguju bogovi rata iz vecine zapadnih zemalja, potvrdjuje cinjenica da smo za dvije i pogodine rata, zahvaljujuci samo gospodinu fotografu Savoji i njegovom saradniku i vamagospodo, na bilo koji nacin prisutni u stampi zapada.

E, sada ja cekam odgovor. Ali, ja sam nezgodan kada postavljam pitanja. Nisam novinar.Neka bude odgovor dug kao pitanje.

R.C.: Odgovor je kratak. Mogu da tvrdim da Nato, onako kako mi to vidimo, nemaagresorske ciljeve. Ni prema Jugoslaviji, ni prema bilo kojoj drugoj zemlji. Ja sam serodio slobodan, zahvaljujuci Amerikancima, jer su oni srusili fasizam. A Nato je sluzila ujednom odredjenom trenutku da bi se izbegao nuklearni rat izmedju Zapada i Istoka. Ja se

slazem sa tim da Nato snage ne treba da dodju ovde. Ali, Nato je bio pozvan od straneSaveta bezbednosti UN, zato sto su UN napravile puno gresaka...

(U tom trenutku nadlece nas avion a Mladic komentarise: "Ovo je Nato avion! I to jepoleteo iz Italije!")

R.C.: Nije bombarder!

Mladic: Dve godine je rekognostirao i u reonu Gorazda, pa su oko mene padali delovinjihovih bombi i raketa.

R.C.: Sada vam najozbiljnije govorim da smo mi prijatelji srpskog naroda i nemanikakvih problema sa italijanske strane.

Mladic: Ja verujem.

R.C.: I kao prijatelji bi trebalo da pricamo iskreno i posteno.

Mladic: Vi da. Okej. Zato i razgovaram sa vama. Ali cete vi biti prijatelji, ako budete dalipostene odgovore o ulozi Nato pakta danas i u svetu i u vasoj zemlji. Ili, ukoliko napiseteijednu parolu, pa je stavite, recimo u Djenovi, Veroni, Avijanu, gde se nalaze njihovevelike ratne baze da osudjujete bombardovanje srpske dece kod Gorazda. A vi cete bitiljubazni, pa cete otici u selo Donju Stubnicu kod Gorazda, da snimite i da pogledatemanastir koji je podigao jos srpski kralj Milutin 1357. godine, u kome je stampana prvaknjiga na prostoru bivse Bosne i Hercegovine. I tamo vas molim da pogledate izgledsrpskog groblja i da to opisete. Posteno.

R.C.: Vi ne morate da brinete. Mi nismo imali nikakve proteste, ni od Gorbacova, ni odRegana, ni od Milosevica. Radim kao novinar oko 18 godina...

Mladic: Ovo sve nije licno medju nama. Ne treba da shvatite da se odnosi na vas licno.

R.C.: Ja bih jos jedno pitanje, pa da kolega nastavi. Akcija u Gorazdu, prema onome stose u javnosti zna, nije predstavljala bas neki uspeh. Ne kazem to samo ja, nego i dr MiraMarkovic, koja je kritikovala tu akciju. Sta Vi mislite o tome? Sta mislite o toj njenojkritici? Da li mislite da cete postici iste ciljeve sa razlicitim nacinima?

Mladic: Da je makar bio na srpskoj strani, mi bismo bili stopostotni pobednici. Damukoju ste pomenuli licno ne poznajem, niti znam njene stavove i misljenja o Gorazdu.(Novinar objasnjava da je to supruga Slobodana Milosevica. Mladic na to uzvraca da nezna, nije mu poznato...) Ali, da ste vi bili i pomenuta dama pored mene u Gorazdu, neverujem da bi drugacije govorili od mene. A prirodno je da ima zena koje ne misle onakokao ja i nema ni potrebe da bude drugacije. Cesto i moja vlastita zena ima neke razlicitepoglede. (Novinar dodaje da su zene cesto te koje uticu na muskarce.) "Kako cija i kakona koga", kaze Mladic...

R.C.: Vi verovatno mislite da je dosao momenat da se sukob resi politickim nacinom.

Mladic: Da. Vreme je za mir.

R.C.: To je odgovor koji je mene interesovao.

Mladic: Ali to ne zavisi od Srba, niti od nasih zelja. Samo od bogova rata.

Djordjo Lazarini: Hteo bih da Vas upoznam kao coveka. Ali bih hteo da razgovaramonasamo. Sta Vi osecate kada jedan vas borac pogine?

Mladic: Da mi je umrlo ili poginulo jedno moje dete. I znam sta je imati grob mladogcoveka.

Dj.L.: I general Svarckopf, koji je bio general rata u Iraku napisao je u svojoj biografijida nikada ne bi zeleo da da nalog da se ide u borbu i da se umire.

Mladic: S pravom je to napisao, ali je trebalo da to uradi, da se tako ponasa. Imao jemogucnosti. I nije mu bilo mesto u Iraku. Da sam bio na njegovom mestu, ne bih bio uIraku i bilo bi me sramota da pisem o generalskim avanturama iz operacije "Golf". Nemozemo nas dvojica da se poredimo. On je isao na tudju, a ja branim svoju zemlju.

Dj.L.: Da, da. Ovo sam pomenuo, samo sa tog humanitarnog aspekta kada se salju mladiljudi da ginu.

Mladic: Rat je strasna pojava u ljudskom drustvu. I kada bih se ja pitao, ne bih gaupotrebljavao ni kao rec u razgovoru, a oruzje je tako strasan proizvod ljudskog uma ikada bih ja o tome mogao odlucivati, ne bih dozvolio da ga proizvode ni od plastike, kaodecje igracke. Bilo da je ono za rat zvezda, bilo za rat coveka protiv coveka.

Dj.L.: Jedan italijanski admiral je rekao da on ne bi voleo nikada da ratuje i tada su gasmenili sa duznosti.

Mladic: Imao je pravo. Ali, da je neko napao Italiju, siguran sam da bi taj admiralratovao. I da mu je neko spalio kucu, silovao majku, sestru ili cerku, ili ubio dete, ja sampotpuno siguran da bi on ratovao. Ako ne bi branio svoj prag, on bi bio kukavica iizdajica. Nama je preko muslimanskih, hrvatskih i preko mocnih svetskih medija saZapada objavljen rat! Ovaj rat se vodi i uz pomoc tih medija i njihovog oruzja, kao i uzpomoc ovih aviona Nato pakta, koji upravo vrse rekognistiranje, da bi nocas ili sutradejstvovali po Srbima.

Dj.L.: Ja mislim da su oni samo dosli da nas pozdrave!

Mladic: Najverovatnije, uzvraca uz tvrdi smeh.

Dj.L.: Da li ste se ikada zapitali sta Vasi ljudi misle o Vama?

Mladic: Nisam, jer sam stalno medju mojim ljudima. A vama preporucujem da ih Vipitate sta misle o meni. Siguran sam jedino da ne misle ono sto ja mislim o sebi. Jamislim da sam obican covek, a oni misle da sam veoma neobican covek.

Dj.L.: Ja sam bio gost u Lukavici za vreme jednog bombardovanja od strane muslimana.Tada su mi vojnici rekli da ste "nas covek" i da ste veoma dobar vojnik... Kada ste bilidete, sta su bili Vasi snovi? Sta ste mislili da cete raditi u zivotu?

Mladic: Deca svasta mastaju. Prvo sam zeleo da budem ucitelj tamo negde do cetvrtograzreda osnovne skole. Onda sam u jedanaestoj godini promenio misljenje zbog grubogpostupka ucitelja. Posle sam hteo da budem lekar hirurg, a eto, postao sam vojnik. Neznam sta je bolje, jer ni lekari, bar na srpskoj strani, ne prolaze sada bolje od vojnika. Unekim momentima im je mnogo teze nego bilo kom vojniku, kada vide sve strahote rata anekada ne mogu pomoci.

Dj.L.: Da li ste se Vi pitali, jeste li Vi u ovom ratu cinili neke greske ili niste?

Mladic: U mene kazu: nema drveta bez grana, ni coveka bez mana. Trudio sam se da negresim i da odluke i moje mogucnosti stavim u odbranu svoga naroda. Vreme koje jepred nama osvetlice svakog znacajnijeg pojedinca i u ovom, kao i u ostalim ratovima aistoricari i novinari i buduce vreme ce kazati ko je ko. Meni cini utjehu sto branim svojnarod i vodim rat na svojoj zemlji da bih zastitio ono sto je nase vekovima. I cini mi se dane gresim. Na pravoj sam strani. Da sam otisao u Vijetnam ili u Irak da ubijam ljude, ilida sam donosio odluke da moj avion bombarduje bilo ciju tudju zemlju ili drzavu, bilo bime sramota. Takvu odluku ne bih mogao doneti.

Dj.L.: Zamislite, mene ove Vase reci veoma iznenadjuju, jer su mi Vas opisali kaostrasnog coveka.

Mladic: Okej. Neka Vam ne bude uvredljivo sto cu Vas uporediti sa sledecim. Kada sambio mlad oficir, u Skoplju sam sluzbovao i prije nego sto sam se sreo sa mojom suprugomjedna njena skolska drugarica me je njoj opisala straaasnim. Verovatno da se mojasupruga ne bi zaljubila u mene (da bi je u tome sprecila). A ona i sinoc, dok smo zajednoovamo putovali, kaze mi da jos uvek otkriva nesto novo u meni. Nije dovoljan samo ovajjedan susret da biste Vi upoznali mene ili ja Vas. I Vi ste u prednosti. Vi cete mene ovdeispitivati i dobro me upoznati a ja Vas ne.

Posle srdacnog smeha, uz komentar novinara da su svi novinari generali, Mladic kaze:

"Jeste, narocito oni koji kada vise nemaju pitanja onda kazu onome na koga atakujumolimo, otvorite usta da vam i krajnike izvadimo..."

"Vi mene sigurno necete nikada dovoljno upoznati, ali ja Vama zavidim, jer ste sebiosigurali mesto u istoriji", uzvraca Lazarini.

Mladic: Hvala vam na komplimentu. Kada sam rekao obicni ljudi ne mogu da ulaze uistoriju. Istoriju kreiraju veliki ljudi iz velikih zemalja, iz mocnih vojski. Mi smo malinarod, mala vojska. Nasa je mala istorija, ali ima i nasih ljudi koji cak ni tu malu istorijumalog naroda ne citaju. A od istorije se ne zivi. Ako bih nesto mogao da pozelim odistorije, to je samo da sacuvamo svoj narod od iseljenja sa njegovih vekovnih ognjista, iznjegove vekovne zemlje, od prethodnica bogova rata, koji nam objavise rat Hrvata imuslimana i njihovih sponzora, koji i finansiraju rat. Inace, istorija je velika livada nakojoj svako magare moze da pase.

Smeje se Mladic na svoj nacin.

Novinar dodaje "i koze!"

"Da, kaze Mladic", s tim sto u nas koze stoje na nekoj visoj instanci u pogledu zasluga zacoveka, mada ja vise cenim magare, jer vise nosi, a manje jede" i opet se silno smeje."Njega jedino ne mogu musti."

Dj.L.: Da li ste citali knjige nekih velikih generala i da li Vas je neka od njih ili neko odnjih fascinirao, odusevio?

Mladic: Pa, ja sam svasta citao. Klauzevica sam izucavao. Neke sam studirao. Ali, iducisusret ja zakazujem u mom rodnom mestu, pa ce vam neke stvari biti jasnije. Tamo necumorati da vam objasnjavam zasto mi ne moramo mnogo ni da citamo, jer se nalazimo navelikoj nadmorskoj visini, mnogo iznad ostalih. Vise vidimo, blize smo bogu od ostalih.Procitao sam mnogo toga od istorijske literature, koje su pisali njemacki, italijanskifasisticki oficiri, sve sto su pisali nacisti, i prijatelji i neprijatelji. I od Sung Su Fuao dodanasnjih dana sto je neko pisao o vojsci, ja sam to citao na neki nacin. Jedino nisamcitao ovog Svarckopfa. Iskreno receno, druga literatura me vise interesuje.

Dj.L.: Pre ste rekli da je ovo mali narod koji nece uci u istoriju, jer je mali narod. Nasdvojica nismo toliko skromni kao vi. Mi smo ovde dosli da sretnemo jednu znacajnu,veliku licnost velikog naroda. Mi nismo presli toliku razdaljinu da bi sreli male ljude izmalog naroda.

Mladic: Odlicno pitanje je postavio gospodin. A ja sam vama zaista iskreno odgovorio dami jesmo mali narod, koji neki hoce da izbrisu sa zemljine kugle. Bojim se hocemo liimati mesta u istoriji, jer nam prete istrebljenjem. Jer smo odlukama medjunarodnezajednice tako blokirani i dovedeni u goru situaciju od Sijuksa ili nekih drugih plemena,Apaca i slicnih u kanjonu Kolorada. Oni su imali srecu da ih je ostalo bar za rezervate.Inke nisu imali tu srecu, jer ih nije ostalo ni za rezervat. Nama su sankcijama namenilisudbinu Inka. Mi cemo se truditi da ne budemo Inke, nego da to, koliko nas ima,ostanemo na svojoj zemlji. Mi ne zelimo da kucamo na vrata velike istorije, velikeplanete, pogotovo ako ona zeli da bude bez Srba, ako je opravdanje medjunarodnezajednice pred medjunarodnom javnoscu za uvodjenje sankcija protiv Srbije i Crne Gore,odnosno SR Jugoslavije, ono sto se desava preko njenih granica, iza reke Drine?! Kako toda ne vaze sankcije za Hrvate na ostatku Hrvatske ili za muslimane i Hrvate na ostatku

Bosne. Njima avioni C-130 svaki dan i noc bacaju pomoc, sve sto im treba, cak i uenklave, a mi Srbi ne mozemo da dobijemo cak ni lekove, neophodnu robu zapoljoprivredu i industriju. Kiseonik za bebe nismo mogli da doturimo do bolnice i druge.Da ne nabrajam mnostvo problema.

Dj.L.: Poznat mi je Vas problem o kome hocete da govorite... Jednom ce, valjda, i tesankcije prestati, kada prestane rat. Vi cete tada doci u Italiju da nas bolje upoznate.

Mladic: Prihvatam poziv. Bio sam u Italiji 1979. godine. Imam lepe utiske o vasoj zemlji.Imate poetican jezik, lepu muziku, odlican sport i vrlo lepe zene...

Novinari sa osmehom ubacuju: "Kao i ovde, kao i vi..."

Mladic: Da, da. Ovde su najlepse. Ja polazim od moje zene.

R.C.: Generale, Vi ste rodjeni kada je Jugoslavija bila federacija...

Mladic: Ja sam rodjen 1943. godine kada je Jugoslavija gorela u ratu... Ali jesam ziveopotom u jugoslovenskoj federaciji.

R.C.: Da li su za to vreme etnicke grupe zivele u miru?

Mladic: U relativnom miru da. Znate li zasto? Zato sto je i prva i druga Jugoslavijanapravljena srpskim lesevima i zalivena srpskom krvlju. I umesto da srpski narod satolikim brojem zrtava i sa toliko prolivene krvi napravi svoju drzavu, Srbiju, kao sto jeItalija, ili Francuska, ili Engleska, ili Svedska, ili Peru, ili Spanija... Jer, u Peruu zivePeruanci, u Spaniji Spanci... Naravno, u tim zemljama mogu da zive i drugi narodi. Ali, uvasoj zemlji, na primer, u Italiji zive samo Italijani. Vi imate i Srba i Nemaca i onih kojizajedno sa Slovencima zele da zive u Nemackoj. Imate Italijana koji zive u Istri iDalmaciji: imate u dolini Soce groblje italijanskih vojnika sa 11.000 leseva iz Drugogsvetskog rata... Da. Bio je u Jugoslaviji mir, ali kakav mir. Na stetu Srba. Bila je tamnicaGoli otok. Zatvarani su Srbi koji su izgubili svoje i pitali se zasto nisu priznati kao Srbi utoj Jugoslaviji. A svi drugi narodi su imali svoj integritet. Na Golom otoku su bilikaznjavani svi Srbi i Crnogorci koji nisu bili zadovoljni rezimom koji je tada vladao uzemlji. Taj rezim je od muslimana, koji su pod turskom vlascu primili islam a pre togabili ili Srbi ili Hrvati napravio naciju. A oni nemaju ni poseban jezik, ni istoriju, nizemlju. Nista svoje posebno nemaju. Oni su bili onaj deo svog naroda koji je prisaoislamu, da bi potom zverskije istrebljivao svoj narod. Ako proucite strukturu najvisihvrhova vlade Jugoslavije, videcete kako su se eksponirali Siptari, muslimani, Slovenci,Hrvati. Posto gospodin voli istoriju, neka zagleda u proteklu istoriju i videce da ti narodi,kojima sam predstavnike sada pominjao, nikada nisu imali svoju drzavu. Bar ne naprostorima bivse Jugoslavije. Obe bivse Jugoslavije su imale svoj autoritet umedjunarodnoj zajednici, zahvaljujuci srpskim zrtvama, srpskoj krvi. U Prvom svetskomratu za odbranu jugoslovenskih prostora poginuo je svaki treci Srbin. U Drugomsvetskom ratu izginulo je oko milion i 400.000 Srba. Od toga su u Jasenovcu ustaselikvidirale vise od 850.000 zrtava. Posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je bila jedna

od 50 suosnivaca Drustva naroda, koje je prethodilo Ujedinjenim nacijama. Dakle, jednaod osnivaca Ujedinjenih nacija. I sada su te Ujedinjene nacije prevrnule svestmedjunarodne zajednice, kao ja ovu vasu vizit kartu!

Tako su Ujedinjene nacije donele odluke koje ne priznaju granice jedne suverenemedjunarodno priznate drzave Jugoslavije. Za njih pri tom vaze unutrasnje graniceizmedju republika, koje su crtali pijani Titovi politicari. A oni su opljackali srpsketeritorije preko Titovih saradnika, od Kidrica do Kardelja, preko Staneta Dolanca, donajnovijih kao sto je Kucan, koji kaze da u dolini Soce kod Tolmina nema nikakvogitalijanskog groblja...

Znaju to novinari...

Ili, recimo, slucaj Bosne i Hercegovine. Kod rusenja SFRJ mi Srbi ostajemo bez drzave.Nama ne samo da nije dozvoljena drzava, nego nemamo prava ni da se branimo, cak nionda kada nas napadaju avioni Nato pakta...

Novinari komentarisu da su sa Mladicem saglasni da je greska sto je priznata Bosna iHercegovina.

Mladic: Da, ali prva greska je bila priznavanje Slovenije.

Novinari se nadaju da ce granice nestati jedna po jedna, bar kada je kapital u pitanju.

Mladic: To su utopije. Kao sto je bila utopija komunizam. Jedino je tacno to da kapital nezna za granice. I da nije islamskog kapitala, ne bi bilo bogova rata ovde. Covek je inacesebican po svojoj prirodi i ima potrebu da se ogradjuje. Od kuce do drzave. Tek nekimdalekim, dalekim buducim pokolenjima bice za sve dovoljna samo planeta, kao takva, dau njoj svi jednako uzivaju.

Dj.L.: Kada se zavrsi ovaj rat, da li biste napravili jednu nezavisnu drzavu bosanskudrzavu?

Mladic: Srpski narod je jasno deklarisao svoje ciljeve u ovom nama nametnutom ratu. Mizelimo da ostanemo na svojoj zemlji i da imamo prava kao sto ih imaju ostali narodi,prema medjunarodnim zakonima.Mi hocemo da budemo svoji na svome i da seudruzujemo s kime mi hocemo, a ne sa kim nam mocnici naredjuju. Bilo bi neozbiljnokada bi bilo ko od nas razmisljao o tome da se ponovo udruzuje sa onim ko ga je vec triputa u ovom veku napadao sa ratnim oruzjem... Kada govorim o Srbima, ja ne delimsrpski narod na srpski narod u Kninu, Beogradu i mom Kalinoviku. To je sve jedannarod. Srbi koji zive pored Rima ili Falkonea nemaju pravo na sopstvenu drzavu na tomprostoru, ali Srbi koji zive u Kninu, Kalinoviku, Prizrenu, Baru, normalno je da imajusvoju nacionalnu drzavu. Mi jesmo jedan narod. A tudje necemo nikako."

Za to vreme novinar mi sapuce da ce sada da postavi pitanje od milion dolara. Ja ga predMladicem i ostalima pitam zasto od milion dolara, zasto pitanje toliko vredi? Mladic se

smeje: "Kako pitanje od milion dolara, kada onaj avion Nato-a koji smo oborili vredi viseod 50 miliona dolara!" Novinar ne stize da postavi ovo pitanje jer se ubacuje princ SergejKaradjordjevic i pita nesto o grbu i zastavi Republike Srpske. Video je zastavu"bosanskih Srba", objasnjava prevodilac, sa kraljevskim grbom.

Mladic: Vi ste videli zastavu sa grbom u mojoj kancelariji koja je poklon jednog nasegvladike. Videli ste grb srpske pravoslavne crkve. A na grbu RS je kruna grb simbolisejedinstvo duhovne i politicke vlasti, a ne opredeljuje politicko resenje drzave Srba poslerata. Meni je drago sto je medju nama gospodin princ Karadjordjevic. Inace, nas grb vodiporeklo iz vremena Nemanjica, najstarijeg perioda srpske drzavnosti.

Princ: Ja sam mislio da ste Vi za monarhiju!

Mladic: Narod se o tome izjasnjava a ne ja.

R.C.: Mogu li Vas pitati ko Vas placa? Od koga primate platu i kome placate porez?

Mladic: Ja ne radim za platu. Moja zarada ima cenu u opstanku naroda. Nema para kojemene mogu platiti. A kada bih ja vama rekao s umu koju ovaj narod moze u ovim ratnimuslovima, u ovoj blokadi, da izdvoji za Generala Mladica, bila bi vam to veoma smesnasuma, da je mene sramota i da je kazem. Ali, verujte da sam veoma bogat, zato sto svojemogucnosti mogu da dam mom narodu, a ne da uzimam od njega. Narod ceni one kojimu daju. Moj osnovni smisao zivljenja je da dam narodu ono sto mogu u ovim teskimtrenucima.

Da pokaze punu dobrodoslicu, general odvaja svoje vreme da nas povede i do manastirau bajkovitom ambijentu, potrazi svestenika da nam isprica istorijat postanja srpskognaroda i samog manastira. Pokazuje nam mesto gde su ustase u Drugom svetskom ratupoklale decu, jer su ih srpske majke dojile i ocevi bili Srbi i jer im je trebalo srpsko semei to na srpskoj zemlji zatrti. I sve to govori uz blagi osmeh, pokroviteljski, prijateljski.

Na rastanku mi kaze: "A sada ih povedi na prvu liniju fronta, da ne bi pomislili da miovako ratujemo. Mi smo ovde samo uspeli da sacuvamo od Turaka sopstvena ognjistapradedovska. Povedi ih gore iznad Kladnja, na Bandijerku da se sretnu sa borcima kojibrane svoju zemlju, jer svoje kuce nisu mogli, a onda idite na Sokolac."

U pratnji generalovih oficira odosmo na tu Bandijerku. Kao potkopan ispod toga polozajastoji za nas nevidljiv Kladanj. Turci Srbe isterali i iz Kladnja i iz 24 sela, od kojih sugotovo sva bila srpska. Sto isterali, sto pobili. U kuce im se uselili, ako ih nisu zapalili...

Prilazimo preko brisanog prostora do rovova. Oko nas sveze granate u izrovanim rupama.Idemo u razredjenoj koloni. Neko prestravljen, neko radoznao, neko u cudu sto ga jesnaslo. Pod sklepanom krovinjarom, bez pravog krova, na limenom buretu kuva se voda.Kada borci cuse da nas je poslao General Mladic k njima, poskocise, kao da je on samdosao medju njih. "Bog da nam ga blagoslovi. Bog da nam ga cuva", govore sa nebeskimpostovanjem.

Kada cuse da je medju nama i princ Karadjordjevic i da su to prijateljski novinari izItalije, savetuju nas da se malo uklonimo, jer smo na vidiku turskoj strani, sa druge cuke.Nekako ti neverovatno zvuci da bi bas nama nesto moglo da se desi i ne hajemo zaopomene. Trazim dogled od njih da pogledam one tamo. "Nemamo, vele, dogled. Imalismo ga do jutros, ali dodjose sa onog tamo polozaja, jer im treba. Cini im se da suugledali neki pokret njihove vojske!"

Pitam jednog od njih kako izdrzavaju, kako zive. Sve mladi ljudi. A bejase bas vremenagovaranja Srba da svojevoljno napuste delove teritorije koje su drzali, da ih ustupe stoHrvatima, sto muslimanima, ili Turcima, kako se ovde govori. Ovaj moj mrsavisagovornik veli: "Dobro sam, sestro. Moglo je biti i gore. Mnogo gore. Porodicu samizvukao od Turaka svu zivu i zdravu. A kuce, doduse, vise nemam. One zidine onamo ustrani sto vidis, to ti je bila moja djedovina. Sada mi je ostala u srcu i sjecanju. Ali, falaBogu, neka su mi djeca ziva i zdrava. Mi ti se ovdje smjenjujemo na po nekoliko dana:budemo na polozaju, pa medju svojima. A njih sam smjestio u jednoj napustenoj kucici.Samo neka je nama zdravlja i junaka Mladica pred nama!"

Uh, jezim se ja i odjekujem saucesnistvom u jadu i cemeru: "Pa to je zaista strasno!"

"Nije, sestro, meni toliko strasno koliko ovome mome bratu. Mi smo ti bili komsije uonom nasem selu, a valjda ce opet biti nase. I on je, srecom, svu celjad izveo iz nevoljezive i zdrave. Ali je njegova nesreca veca od moje. Vidis li, sestro, onu veliku kucu, izkoje se vije dim sa odzaka? Vidis li onaj ves sto se piri u dvoristu? Vidis li onu stoku okokuce? I onaj narod ispred kuce? E, to ti je bila njegova kuca, i njegovo imanje, i njegovastoka. Ali su mu je Turci naselili. Opoganili su mu je. I svako jutro mi vijecamo hocemoli granatu u sve to ili necemo. On jednom kaze -ajmo, pa onda opet ne da. Sve se nada dacemo se povratiti. I ja se nadam i zato se borim ali posle njih u istu kucu... E, to vala, nebih mogao, kada kuce vise nikad ne bih imao..."

Eto i to je vojska mladica, Mladiceva, to su ti agresori, prevodila sam gostima razgovor. Iko je tu koga vodio u zlocine i protiv kojeg to naroda... Vojnici govore da su neki dan prenaseg dolaska imali veliki boj sa Turcima i da ih je mnogo izginulo, da idu u gomili ialaha dozivaju i ginu kao snoplje. Pricaju nam da je medju poginulima dvadesetak njihbilo neke druge rase i da ih dugo niko nije sahranjivao. Uvozni Turci, vele nasi prijatelji.

I mi lagano odlazimo, da bismo stigli u bolnicu kod Tausana, da bismo i tamo pokupilisebi jos jada i ozlojedjenosti: zato sto bivamo sve zesci svedoci velikog i nepravednogstradanja srpskog naroda.

Zato general Ratko Mladic ne moze da bude optuzen za ratne zlocine. Bio bi zaista ratnizlocinac, kada svome narodu ne bi pomogao svojim vojnickim znanjem i sposobnoscu,svojim vaspitanjem i cascu da se sacuva od okupatora sta se moze sacuvati: makaristorijsko dostojanstvo. Istina nas nije do sada sacuvala od stradanja. Mladic nosi narodnuistinu kao licnu i zajednicku zastavu u borbi za opstanak srpskog naroda u nekomistorijski zamisljenom dostojanstvu.

Ko to ne spozna moze se silno zacuditi kada se Ratko Mladic pojavi u Beogradu, nagrobu svoje kceri, ili svojih ratnih drugova, uprkos tome sto se nalazi na poternici haskog(ne)suda kao ratni zlocinac. Mozda mu ta svest o licnoj cistoti pred pravdom i budepresudna u nekom trenutku, ali to je usud onoga ko s narodom zivi i za narod se bori.

POSLE PADA SARAJEVA

Posle dvogodisnjeg pomena Ani, u stanu Mladica, za okruglim stolom u trpezariji sedimonas petoro-sestoro.

U bivsoj Bosni traje ubrzana, pojacana nesreca: iseljavaju se preostali Srbi iz dotadasnjihsrpskih delova Sarajeva. Tragicne sudbine i scene nesrece tek slutim na osnovu pokojeprice koja stigne od preostalih ratnih reportera iz Srbije, a koje vec vise u Srbiji niko nezeli da objavljuje u informativnim medijima. Ponesto probije i kroz strane TV storije.

Kazem Mladicu da je pre mesec dana trebalo da dodjem do Grbavice. Saznala sam daKomesarijat za izbeglice sprema dva autobusa Srba da ih vrati tamo pre nego sto seprimeni dejtonska presuda da Sarajevo postane, u stvari, muslimanska teritorija. Htelasam da podjem sa ovim Srbima da vidim kome ce ih Bratislava Morina tamo ostaviti.Onda javise da je mecava nastupila i da se tim putem ne moze ici. Onda je nastalamecava i bezanija Srba pred dejtonskom pravdom. Obeznanjeni domacini palili su svojekuce, stanove i isli u zbegove... Za njima su nadolazili i ucvrscivali se talasi zamenetransferzale. Srbe su grdili predstavnici medjunarodne pravde sto beze od lepote koja ihocekuje u multietnickom Sarajevu... A Srbi se onda odlucili da definitivno pokazu kolikoveruju toj svetloj buducnosti i zadihanim sandzaklijama: iz groblja su poceli da vade isobom nose sveze kosti svojih sinova, svojih oceva, brace...

Mladicu kao da se izmicu takve teme. Seca se davnih dozivljaja, dok je putovao po svetu.Bosa kaze da se uvek tako razgovori kada se opusti i dobro oseca medju ljudima... Ali, namoju pricu o propalom dolasku, on se zaustavi. Stiste usta i kao kroz neki celoviti trzajpotece secanje na danas, na juce... Pamtim ovako:

"Pre neki dan vozim auto, vozac mi otisao da obidje roditelje, nije odavno, a svet kulja izpravca Sarajeva. Prepoznah jednu staricu i zastanem. Izadjem iz kola, pridjem joj onakopogurenoj, nosi neke zavezljaje. Zagrlih je, njoj pune oci suza: A ti si to, sine. Pitam jekako je, a ne pitam kud je krenula, jer je jasno. Evo, sine, dobro sam, kako se mora.Napustismo sve sto imadosmo, a ti znas sta sam sve izgubila. No se jos u tebe uzdam,veli starica, a sva drhti. I dodaje, vec hoce da nastavi put: "Nosim ovoga moga ratnika sasobom. Necu da mu kosti pogane i razgrcu kojekakvi razbojnici... A ti se cuvaj, majka sejos samo u tebe uzda". I dotace me onom slobodnom rukom a ja tek tada vidim da unajlon kesi majka nosi zemne ostatke svoga sina, moga borca, vojnika..."

I pune mu oci suza, koje se i meni, evo, slivaju po rukama nad starom pisacom masinom,po prigusenom jecanju nad sudbinom srpskog naroda...

POCECI RATA U BOSNI I HERCEGOVINI, SARAJEVO,

februar/mart, 1992. godine (Objavljeno u knjizi "Ispovesti" (1995) autora Lj.B.)

ALIJIN REFERENDUM DUM-DUM!

Sarajevo je tih dana uoci referenduma licilo na eksplozivno zivo klatno, nabijeno takvomsilinom zelene samosvesti, da je presavsi svoju maksimalnu putanju, na suprotnoj stranimoralo i eksplodirati negativnim delom svoje sustine sa pogubnim posledicama i po sebe,ali pre svega po ciljanog protivnika. Ciljani protivnici, bili su i jesu pre svih oni kojimanacionalnost ne pocinje slovo M, a narocito, ako su Srbi. Zelena transferzala odavno jesvoje korene ugradila u ovom gradu, cak joj i spomenik za buducnost podigla podimenom ZETRA. Oslonac muslimanskom islamskom dzihadu zelenilom prekrivenim iljiljanima okicenim, vec dugo vremena nalazio se u Raskoj oblasti u Srbiji. Pecat osloncuje dala vrhuska nastajuce, agresijom nabujale Stranke demokratske akcije, na celu saAlijom Izetbegovicem licno, na sirokim prostorima Novog Pazara, a na mesnomstadionu, uz pretece alake i zakletve.

Prvog jutra u Sarajevu prestravljeno sam djipila iz postelje, jer me je probudio neki menisasvim nepoznati zvuk, prodoran i neprikosnoven. Hodze su to sarajevske gromoglasnobudile svoje vernike na molitvu, a nevernike na strah od njihovih molitvi. Uoci samogreferenduma i za vreme trajanja toga takozvanog narodnog izjasnjavanja o svojojbuducnosti, ove molitve su se nastavljale takodje gromoglasnom muzikom i prigodnimpesmama sa snaznih ulicnih zvucnika, postavljenih u centru Sarajeva. Tako je taj urnebesnemilosrdno trajao do 23 casa uvece! Evropski posmatraci bivali su pomalo zacudjeni, alidovoljno upuceni u sustinu, da im taj zvucni dekor "demokratske" akcije nije smetao dabrizno lebde nad planiranim rezultatima "glasanja" naroda Bosne i Hercegovine.

Dan posle referenduma, dan posle neverovatno nadmenih izjava i ponasanjamuslimanskih politicara, na celu sa tvorcem, bosanske verzije Islamske deklaracijeAlijom Izetbegovicem, dan posle ubistva Srbina na svadbi na Bascarsiji i ranjavanjasvestenika, na dan zlocina izvrsenog samo zbog toga sto se Sarajevom zavijorila srpskazastava u jednom trenutku najjace sam cula hujni sum Miljacke. Zastala sam naPrincipovom mostu, podno Komande sarajevske vojne oblasti JNA. Onda su zakrestalisve cesce pucnji na sve brojnijim barikadama po Sarajevu.

Vece posle dana u kome je odrzan sramotni referendum, pokusaj ponizenja srpskognaroda u Bosni i Hercegovini, a koji su vlasnici dzihadovske Stranke demokratske akcijeproglasili istorijskim, od hotela "Holidej in" do aerodroma prosli smo u konvoju autobusadevet barikada. Na svakoj barikadi strazarili su zloslutno naoruzani ljudi. Muslimanskestraze, cini mi se, bile su pod crnim pletenim kapama. Da na celu ove nase kolone vozila,koja je vozila poslednje civilne putnike za JAT-ov avion ka sarajevskom aerodromu, nisubili pripadnici JNA, te noci ne bismo izasli iz raspaljenog Sarajeva...

A da ja jesam imala redakciju za koju bih izvestavala o dogadjajima u Sarajevu, ko znakada bih se vratila u Beograd...

... I eto, dok nocas, u dubokoj noci izmedju 3. i 4. marta u Beogradu presabiram zapiseminulih sarajevskih dana, svom tezinom beznadja i opasnosti pritiskaju me najnovijeradio vesti o mobilizaciji muslimana, koju je nalozio Alija Izetbegovic, po pravu i u duhusvoje "Muslimanske deklaracije". Ne izostaju ni vesti o organizovanju Srba, podKaradzicevom vlascu, za kontraudare. Nije tesko naslutiti oruzane sukobe. Ali, gde li cese tu naci JNA?

Dok sam tih nekoliko dana boravila u Sarajevu i po okolini, intenzivno upijajuciinformacije i atmosferu, ali i prema prethodnim saznanjima, stekla sam neizbrisiv utisakda su tamo Srbi zelenom bojom islama i crnom farbom ustastva sabijeni sebi do kolena.Valjda im se kicma kao opruga bila zategla i na pucanj na Bascarsiji konacno ispravila.Koga li ce sve te otkacene poluge pogoditi, ostaje nam da budemo svedoci sledecih danavec. I da strepimo.

A otkud bas ovaj naslov ovom poglavlju?

Kao sto u Beogradu pre svih novina iscitam zagrebacki "Vjesnik", da bih znala sta namse otuda sprema, tako sam i u Sarajevu pazljivo iscitavala novine vjesnikovske vrste, kaosto su "Slobodna Bosna", "Muslimanski glas", "Hercegbosna".

Poruka jednog od uvodnika iz "Hercegbosne", "hrvatskog informativno- politickogtjednika" iz Sarajeva, nosila je karakteristicno upozorenje: "Za referendum jedino jenezgodno sto mu je odjek poslednjeg sloga DUM-DUM!" Utoliko sam bila manjeiznenadjena onim pucnjevima u srpsku zastavu i Srbe drugog dana tog referendumaDUM- DUM-a. Dakle, tu je izvor naslovu ovom poglavlju.

"Slobodna Bosna" je uoci referenduma pocela da objavljuje seriju tekstova, u kojima serazradjuje namera nove, nezavisne, suverene i od Jugoslavije odvojene drzave, da stvorisvoju, bosansku, odnosno, muslimansku vojsku. Cak su objavili i semu strukture novevojske. Alijine vojske. Istovremeno su potpredsednici Alijine vlade poceli da kruzesvetom i izjavljuju da ce JNA posle referenduma morati da se povuce sa teritorije njihovedrzave... General Kukanjac se tih dana smejao takvim izjavama. Govorio im je da JNAnece maci nikud iz Bosne i Hercegovine i da ce ova republika zasigurno ostati ugranicama Jugoslavije...

Bosna je ovih dana bila prosto zarobljena, zagusena plakatima, lecima, TV i radiospotovima, kao propaganda, ali i kao nalog svakom pojedincu da se izjasni ZA tuzamisljenu novu, u okviru Evropske zajednice, cak u okviru Alpe-Jadran zajednice, samone u jugoslovenskom okviru, nezavisnu, suverenu, u stvari, muslimansku drzavu Bosnu iHercegovinu. Na mnogim plakatima Srbi su oznacavani pogrdno, nazivani "papcima" amuslimani su ostali raja.

U "Muslimanskom glasu" odstampan je tekst pod naslovom "Hvala Nemackoj". Radilose o izvestaju sa muslimansko-hrvatskih demonstracija, odrzanih tih dana u Stutgartu, aZA suverenu Bosnu i Hercegovinu. Objavljena je velika fotografija Alije Izetbegovica saorganizatorima ovog antisrpskog skupa. Citaliste je detaljno obavesteno o tome sta je,

izmedju ostalih, tamo govorio Irfan Ajanovic, doskorasnji potpredsednik Skupstine SFRJ,sada predstavnik redakcije "Muslimanskog glasa". Rece Irfan da je Jugoslavija zaistamrtva, ali se sporo sahranjuje, a Hrvati sa istog mesta porucise da je Hercegbosna njihovadomovina i da ce doci na referendum, makar morali da preplivaju Savu. To je bioodgovor na odluku "demokratske" vlasti nove Hrvatske da zatvore prolaz preko mostovaiz Hrvatske za Bosnu. Ta se sprdnja zavrsila euforicnim slavljem na ekranu TV Sarajeva,povodom otvaranja mosta preko Save kod Bosanskog Broda...

Uoci referenduma nije bilo uobicajene sutnje u javnosti. Pritisak "zelenih" medijadostigao je ekstazu. Jedni su jedva cekali da u Evropi konacno zasnuju muslimanskudrzavu, a drugima je raslo ogorcenje, izazvano tom opasnom besmislicom, u trecimastrah...

Srbe i nije ta zelena najezda toliko iritirala, koliko emisija Jutelove TV stanice. Tih danamnogi su sa gadjenjem ili razocaranoscu komentarisali poruke i ponasanje njihovihnovinara. Posebno Gorana Milica, koji se naselio iz Beograda u Sarajevo, podspecijalnim blagoslovom i izdasnom paznjom vlade Alije Izetbegovica. U Jutelu je"radio" i moj drug iz studentskih dana, ali i kolega iz TV Beograd, u kojoj je imao sjajnupovlascenu poziciju Dzevad Sabljakovic. Izrastao pod okriljem "mama"Zore Korac,vladarice u kulturnim programima citavog JRT (Jugoslovenske radio-televizije), govorioekavski, kao sto smo svi, ponasao se doduse prilagodljivo i katkad strasljivo nije me ustvari iznenadio kada je presao u to cudesno JUTEL udruzenje, sa napornom bosnjackomijekavicom. Ali, zato, nisam odolela, kada smo se nasli ispred uzavrelog hotela "Holidejin" da svom bivsem kolegi ne kazem da bi bolje bilo da ne ide sa nama kroz srpskebarikade, jer ako ga primete ili ce nas vratiti ili zaboraviti. Uz ledenoznacajno- policijskipogled, prisutni Avdo Hebib, prvi covek bosanske drzavne bezbednosti, unosi mi se ulice i govori da je Dzevad vise uradio za Srbe, nego za svoj narod. Nasmijah mu se iuzvratih da bi o tome morao da cuje Srbe. Docnije i sam Dzevad, ulazeci u autobus, velimi da bi mozda stvarno bilo najbolje da cucne...

Inace, jedan od zahteva pobunjenih Srba sa barikada bio je da se ukinu Jutelove TVemisije do okoncanja medjunarodne konferencije o BiH.

Dan uoci referenduma odrzane su konferencije za novinare u Stranci demokratske akcije iSrpskoj demokratskoj stranci. Govorili su Alija Izetbegovic sa saradnicima i RadovanKaradzic sa saradnicima. U dnevniku TV Sarajevo objavljuje opsiran izvestaj saIzetbegoviceve konferencije, sa Karadziceve samo suvo saopstenje.

Karadzic i Velibor Ostojic su tom prilikom objavili neke kljucne poruke za javnost,posebno za srpski narod, za sve razumne ljude. Karadzic se zalagao za realizacijudogovorenih stavova na Lisabonskom sastanku i ponavljao da Srbi nece izaci nareferendum, jer su se oni vec izjasnili za kakvu su Bosnu i Hercegovinu, ali, posto jeSDA sa svojim predsednikom, koji je i kobajagi predsednik svih gradjana BiH, odlucilada se taj referendum odrzi, SDS je istog dana odrzala svoju srpsku skupstinu i usvojilasvoje ustavne zakone...

Velibor Ostojic, kao ministar informisanja bosansko-hercegovacke vlade (nedavno izasaoiz bolnice, u kojoj je bio zbog posledica dzihadskog prepada na njega), objavio je da jeMUP Bosne i Hercegovine svojim specijalnim jedinicama vec dva dana drzao podokupacijom zgradu RTV Sarajevo. (Bilo je ocigledno da se nesto desava u toj zgradi ioko nje svakom prolazniku, samo sto se nije znalo da li su celnici RTV Sarajevo biliokupirani ili pod zastitom.)

Na drugoj strani predsednik SDA i istovremeni predsednik drzave BiH, AlijaIzetbegovic, obavestio je svoje podanike da ce biti veoma razocaran ako ne izadje bar60% zivlja da se izjasni ZA... Bilo mi je jasno da ce ih biti onoliko koliko je Alija rekaoda bi bilo "vrlo dobro" da ih bude oko 64%. Zato je referendum i trajao dva dana. Zato jei kruzila samo naizgled posalica: "Nijesi covjek, ako ne glasas tri puta!" Za ozbiljne ljudei analiticare ovih zbivanja, pravi rezultat referenduma objavljen je prve veceri: prvogdana do glasackih kutija je doslo, ali su im ih prineli, 38,8% procenata gradjana. To jeistovremeno znacilo da su to bili i glasovi ZA.

Docnije, po objavljenim rezultatima ovog specificnog referendumskog prebiranja stanjapo Bosni i Hercegovini, nekoliko kolega me je upozorilo da se ovde radi, u stvari, ospecijalnom obliku nacionalnog popisa! Dok smo o tome razgovarali, na kompjuteru umedjunarodnom pres centru uoci pocetka drzavne konferencije za stampu, pojavio sepodatak da je bas do tog trenutka na izborna mesta u republici izaslo 51,8 procenataglasaca! Taj dogadjaj je medju nama izazvao podsmeh, ali u drugim veliko zadovoljstvo!Konacno su mogli da odahnu: objavljeno je ono sto je moralo biti, da je predjena onanaporna crta minimuma... Bilo je primetno i olaksanje kod jednog broja stranih,evropskih tzv. posmatraca: svojim nalogodavcima mogu javiti da je posao uspesnozavrsen!

O cemu se radilo na tom referendumu, u stvari, pokazace buducnost. Za vecinu to je josjedna politicka ujdurma onih koji su usli u nemilosrdnu borbu za vlast.

Pitanje na koje je trebalo da odgovore "svi gradjani" bilo je sasvim bezazleno samo zasasvim naivne, a glasilo je: "Jeste li za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, drzavuravnopravnih gradjana naroda BiH, Muslimana, Srba, Hrvata i pripadnika drugih narodakoji u njoj zive?"

Na jednoj od brojnih konferencija za stampu, potpredsednik Vlade BiH RusmirMahmutcehajic bez zazora je izjavio: "Nadam se da ce rezultati referenduma zadovoljitipotrebe Evropske zajednice za priznanje suvereniteta nase drzave." Alija Izetbegovic jeobjasnjavao u istom stilu, da je referendum potreban, jer ga je trazila Evropska zajednica,kao uslov za medjunarodno priznanje drzave Bosne i Hercegovine.

Istovremeno, Radovan Karadzic je uporno ponavljao poruku Srbima i drugima: "Ovo nijereferendum svih gradjana, nego muslimanske i hrvatske nacionalne zajednice! Srbi su vecimali svoj plebiscit i izjasnili se o tome u kakvoj drzavi zele da zive!"

Vodje Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) drzali su se na distanci od muslimansko-srpske iskljucivosti i netrpeljivosti.

Dan uoci referenduma Karadzic na konferenciji za novinare u prepunoj sali u "Holidej in"hotelu i u uzavreloj atmosferi ovako precizira situaciju:

"Ucestale diverzije po Bosni i Hercegovini Alija Izetbegovic na nedopustiv nacin svaljujena Srbe. Eksploziju u banjaluckoj dzamiji sigurno nije izazvao nijedan narod, negozlocinci! Sve to cini se uoci njihovog referenduma, da bi prikazali Evropskoj zajednicinovu isforsiranu i izmisljenu seriju srpskih krivica! I zbog toga se mi radujemo dolaskuplavih slemova da budu objektivni posmatraci. Ali necemo tolerisati nikakvoumanjivanje znacaja Lisabonskog dogovora, ili izmenu njegovog sarzaja.

Bosna i Hercegovina vise nikada nece biti unitarna, nego: srpska, muslimanska ihrvatska. Ne moze se menjati federativna drzava Jugoslavija a da njene republikeprerastaju u neke drzave kao da se nista nije desilo. Rasplet bosansko-hercegovackesituacije vidim po etnickom, a ne po klasnom principu i nadam se da ce se dovrsiti namiroljubiv nacin, a ne tragicno, kao sto je to bilo, na primer, u Libanu ili na Kipru.

Gospodin Izetbegovic moze svoju drzavu da pripaja kome hoce, ali bez Srpske Bosne iHercegovine. On odlicno zna gde nema vlast i gde je ima. A ima je samo u delu Sarajevai u Centralnoj Bosni. Budimo razumni, prihvatimo cinjenicu da smo razliciti", porucio jeRadovan Karadzic, predsednik Srpske demokratske stranke.

Dok je u Sarajevu trajala neka napeta, kobajagi svecarska atmosfera, odjednom je pukaoglas da su kod Novog Travnika postavljene hrvatske "paravojne" barikade ispred Fabrikenamenske proizvodnje "Bratstvo" (vojna fabrika, fabrika oruzja i municije, vlasnistvoJNA). Opkoljeno je bilo i jedno prazno novosagradjeno skladiste goriva, vlasnistvoSaveznih robnih rezervi, pod kontrolom JNA. Taj objekat obezbedjivala je jedna desetinavojnika JNA.

Tu su pripadnici Hrvatskih oruzanih snaga, ciji je celnik Ante Paraga, i HDZ uskocili nateritoriju Bosne i Hercegovine, da bi nastavili progon snaga JNA, zapocet godinu danaranije u Sloveniji i krvavo nastavljen u Hrvatskoj. Bile su to prve barikade u Bosni iHercegovini. Bio je to jedan od pocetaka ratnih operacija u Bosni i Hercegovini.

Paragine oruzane snage postavile su ultimatum vlastima BiH i JNA da se iz opkoljenihobjekata povuku pripadnici JNA. Oni su iz Fabrike oteli izvesnu kolicinu oruzja,optuzujuci JNA da se odatle naoruzavaju Srbi. Na mesto dogadjaja pozurile su delegacijemirovne misije Evropske zajednice (po jedan clan iz Kanade, Belgije i Poljske), mesnihvlasti i JNA na pregovore sa hrvatskim oruznicima. Nikome ne pada na pamet da se radio agresiji jedne ponovo formirane Nezavisne Drzave Hrvatske, otcepljene od SFRJ, nadrugu, koja je jos uvek u sastavu federativne drzave Jugoslavije!

Pregovaraci sa te druge strane bili su naoruzani do zuba i za vreme pregovora. Predvodilisu ih braca Skocibusici. Jedan je celnik HDZ, drugi HOS-a. Uz njih su jos neki naoruzani

uniformisani ljudi i takodje naoruzani civili. Zahtevali su bezuslovno povlacenje JNA saove teritorije, koju nazivaju Herceg Bosna! Vrlo su ljuti i nervozni. Primitivni i drski,skacu sa mesta, prete...

U vec uzavrelom i uznemirenom bosansko-hercegovackom loncu "mirovnjaci" ipredstavnici JNA objasnjavaju da ljudi sa barikada i njihovi predstavnici ne treba da seuzbudjuju zbog prisustva jedinica JNA na ovim prostorima, inace, na teritoriji Bosne iHercegovine. Medjutim, druga strana je nabusito, gotovo vicuci, upozoravala da cenjihovi sledbenici do poslednjeg bas ovde braniti svoju hrvatsku zemlju! Niko odprisutnih nije pitao dokle seze teritorija Hrvatske!

Nikakav dogovor nisu postigli: niti ce se hrvatski oruznici ukloniti sa barikada, niti ce seJNA pomeriti sa svojih pozicija.

Na izlasku iz mesne kafane, u kojoj su se vodili ovi cudnovati pregovori, Hosovci iHadezeovci (oni ljudi nekontrolisanog ponasanja) pozivaju "mirovnjake" da podju sanjima na rucak. Ovi taj poziv odbijaju sa neskrivenim zaprepascenjem i gotovogadjenjem. Objasnjavaju da zele da ovaj svoj posao obave objektivno.

U Komandi Druge vojne oblasti JNA komentarisemo ovaj i druge dogadjaje. Tu samsrela mnoge junake i ucesnike prethodnih dogadjaja rasula SFRJ i JNA. Domacin mi jegeneral Ratko Milicevic, stari drug sa Kosova. On me je i pozvao da bas ovih danadodjem u Sarajevo. Kao da je predosecao ili znao sta sledi. Ideja mu je bila da opisemnekoliko ratnih sudbina, kao sto je bila, na primer, lekarka Vesna Krsic. Prelepa mladaVesna opstala je u kasarni "Marsal Tito" u Zagrebu sve vreme ustaske blokade, kao jedinilekar i jedina zena. Poslednja je otisla iz ove kasarne, kada se i poslednji vojnik JNAevakuisao. Cak je sa jednim konvojem iz Zagreba isla do Banjaluke i vracala se po novi.Sada je Vesna lekar u ovdasnjoj vojnoj bolnici. Izaziva divljenje i postovanje. Zasluzujeda ostane u literaturi, u hronici ovog vremena. Sretoh se s njom. Dogovorismo se daponovo vidimo i snimimo razgovor cim se ona vrati iz posete ocu i bratu koji se nalaze uBanjaluci. Otac joj oficir. Brat dobrovoljac!

Upoznajem ovde i porucnika Borislava Djurdjevica. On je stariji vojnik, glavni covek zakomunikaciju sa novinarima i svoj posao obavlja zaista pukovnicki. Ovamo je dosao i oniz Zagreba, gde je sve vreme pregovora bio u ekipi generala Andrije Rasete. Pre togavojevao je u Sloveniji, dokle se to moglo.

Boro je duhovit mladi covek, nabijen galaksijom cinjenica, hrabar. Caskom smo serazumeli da bi bilo neophodno da odemo do Novog Travnika i Stojkovica. Da bi gaproverio, jer mu izgleda sve "zeleniji", uzimamo dopisnika "Narodne armije" i krecemo uneizvesnost.

Pre polaska popismo kafu sa generalom Kukanjcem. Govori nam da taj put nije bas bezopasnosti i pita me da li sam svesna toga i da li me je ipak strah! Rece da ce brinuti za nasi da mu se javimo cim se vratimo. Pozdravljamo se, uz razne saljive opaske na racunsopstvenog rizika. Zaista nije me strah. Samo me interesuje. Zvala sam jos neke kolege iz

Sarajeva da podjemo zajedno. Oni mi rekose da se vaznije stvari desavaju u gradu, dacekaju neke konferencije za stampu.

Prolazimo kroz mnoge milicijske straze na putu. U suton stizemo do Novog Travnika iStojkovica. Barikade i dalje stoje kraj puta, ali strazari vise nisu tako aktivni. Ne idemodo fabrike, nego do majusne vojne jedinice u Stojkovicima. Na prilazu, kraj glavnog putanalazi se bunker Hosovaca. Sve nekakvi naoruzani tipovi u crno obuceni. Trckaraju poonim kosama i vazno se sepure kraj puta. Ne smetaju nam da prodjemo.

Prilazimo kapiji ovog vojnog skladista, koja se nalazi na uzvisici, a sam objekat, ogradjenzicom, kao da je u grotlu nekog starog vulkana. Po okolnim rubovima brda razmestili sehrvatski snajperisti. Na rampi nas strazar legitimise. Kada mu objasnimo ko smo, on izsveg glasa doziva dezurnog oficira, koji se nalazi u samoj zgradi. Pitamo ga zar nemaneki drugi nacin interne komunikacije. Na primer, telefon ili voki-toki. Nema.

Sama zgrada u kojoj je jedinica od dvanaest vojnika, zajedno sa staresinama, je prizemnasa sedam-osam prostorija. Zaticemo uplasene vojnike, pre bi se reklo zabrinute.Ohrabreni su nasim dolaskom, jer im je to bio znak da nije sve tako strasno kao stojavljaju radio i televizija. U trpezariji rucaju njih petorica. Zasto ne jedu svi zajednopitam. Oni su Siptari i trazili su da jedu odvojeno i zajedno. Nije valjda da je od desetvojnika pet Siptara. Jeste, veli porucnik, i da je ostale vise strah od unutrasnjih mogucihobracuna, nego od onih snajperista okolo.

U medjuvremenu, vraca se staresina ovog objekta kapetan Tarbas, inace doktorantmasinstva, koji godinama u miru i slozi sa susedima zivi i radi svoj posao u ovom kraju.Ne moze da razume ovaj preokret u odnosu naroda prema vojsci. Ne razume oveprovokacije i brine. Ali ne odustaje od pomirljivog tona i miroljubivih namera.

Slusamo zajedno u vestima na TV saopstenje Komande vojne oblasti o njihovom slucajui vojnici tek tada shvataju da su u klopci, da su im hrvatske i hercegbosanske ustasenamenile ulogu taoca u osvajanju ovih prostora. Predsednik BiH, Izetbegovic, nije seoglasavao. Nicim nije pokazivao da mu i najmanje smeta upad hrvatske vojske nateritoriju njegove republike. Naravno, zato sto je napad bio usmeren na JNA!

Komandant general Kukanjac casti nas za hrabrost sto smo kroz blokadu isli uStojkovice: uz vojnicko meze razgovaramo o vojnim i politickim temama. Kada smo tadarazgovarali sve sto je potom cinio licilo je na njega. Neobican neki general.

Sve se ovo desava u vreme referenduma. JNA je jos uvek vazila za oslonac, za kohezionusnagu naroda u okviru Jugoslavije. Tako mi je tvrdio i general Kukanjac. "Nama nemaodavde pomeranja. Odavde, iz Sarajeva, ako odemo odosmo u propast, u ratni ambis! Mito necemo dozvoliti!"

Tako je govorio.

Na konferenciji za stampu drugog dana referenduma celnici SDA, odnosno zvanicnebosanskohercegovacke vlasti, pokazivali su visok stepen nadmenosti i pobedonosnogizivljavanja pred mnostvom domacih i stranih novinara u velelepnim prostorimaSkupstine SR BiH. Svako od njih je na svoj nacin demonstrirao nestrpljivost da se vecjednom obelodani da je njihova drzava vec u sastavu Evropske zajednice, da su konacnozadovoljili svoje nalogodavce i samo je bilo pitanje ko ce prvi da saopsti tu radosnu vestza "sve gradjane Bosne i Hercegovine". Malo posle zvanicne konferencije za stampuAlija Izetbegovic je posetio "posvecene" novinare i sa njima podelio zadovoljstvo skorodefinitivne pobede nad... Nad kim?!

Ipak, paunska setnja Cengiceva, potpredsednika bosanske vlade, kroz redove novinara zavreme konferencije bila je najupecatljivija. Konacno se svrteo i on za sto predsedavajucihzvanicnika, te je doobjasnio kako je za vreme referenduma bila "sigurnost namaksimalnom nivou" iako su "bile i neke vezbe i neke barikade, ali ne protivreferenduma", "nego protiv izvoza proizvoda namenske proizvodnje u Novom Travniku".Kada mu je Senad Avdic, doturio pitanje o kojoj se kolicini oruzja radi, Cengic je uzocigledno sopstveno nezadovoljstvo morao reci da to nije referendumsko pitanje!

Iz Skupstine BiH smo izasli pod utiskom zavrsne recenice ministra inostranih poslovaBiH Harisa Silajdzica: "Nas je nasa tradicionalno prijateljska, bratska zemlja Turskapriznala nezavisnom i suverenom jos pre referenduma. Bosna i Hercegovina je sadanezavisna, suverena drzava..."

Bila je nedelja, petnaest sati po podne. Ubistvo se vec desilo ispred pravoslavne crkve, usvadbenoj povorci. Valjda je to bio krvavi pecat ove Silajdziceve poruke. Zrtva je bilakriva sto je bio Srbin pravoslavac i sto je nosio srpsku zastavu po Bascarsiji... i to u uliciDanila Ilica!

Za to vreme u komandi Sarajevske vojne oblasti stanje je bilo redovno, mada upripravnosti... General Milan Aksentijevic vratio se iz Beograda. Dogovaraju se oosnivanju Informativnog centra ove vojne oblasti, koji je juce i svecano otvoren uSarajevu.

Na okupu su i ostali generali ove vojne oblasti: Djurdjevac, Uzelac, Prascevic i staripoznanik Ratko Milicevic. Oko njih sve prekaljena vojska sa raznih ratista. Jedan od njihje iz Zagreba uspeo da izmakne ustaskoj vlasti iz bolnice, ranjen, sa sipkom u nozi. IzBosanskog Broda je, a na mladom licu ostao trag ogorcenja i odlucnosti. PotpukovnikaNovaka pozdravio je kolega Miroslav Lazanski. Novak je ovamo stigao iz Zagreba i radiu informativnoj sluzbi.

Svi oni zive i rade u gotovo istom prostoru. U kabinetima pripremljeni vojnicki kreveti...Kod Aksentijevica, iz mnostva vrednih knjiga izdvojene dve: "Hazarski recnik" i"Kameni cilim", poezija njegove rodjake.

U Sarajevu se nalazi i ogroman skolski centar JNA. Na celu opet general Boros. Ovihdana slave godisnjicu osnivanja i delovanja. Opremljeni vrhunskim tehnickim i

nastavnim uredjajima: citav univerzitetski grad... A medju njima: porodice vojnihstaresina izbeglice iz Hrvatske. Odatle deca idu u skolu...

Gledali smo zajedno Dnevnik TV Sarajevo. Jure Pelivan proglasi zavrsnim i uspesnimreferendum... Ozareno, obliveno sjajem lice Alije Izetbegovica... a zatim, potvrdjuje sestrasna vest: ubijen Srbin na svadbi! Zbog zastave... Zaprastase rafali po muslimanskimdelovima Sarajeva... Citave kanonade... Priznajem: odjek je bio upozoravajuci, gotovozloslutan. Docnije svojim domacinima govorim svoju slutnju da noc moze donetinevolje... Oni ne veruju i ja odoh na pocinak u hotel "Evropu". Eto, sad se mogu pohvalitida sam kroz Sarajevo stigla pravo u Evropu... A oko nje guzva, uglavnom Sandzaklije,stigli i bas tu se smestili da prodaju i kupuju devize, i ko zna sta jos. Te veceri nije bilouobicajene guzve.

Ujutru kazem sefu recepcije da mi pripremi racun vracam se danas za Beograd. On veline verujem, jer su svi putevi iz Sarajeva zatvoreni. Saznajem: podigle se barikade, imapovredjenih i mrtvih...

U Komandi pokret: generali sa saradnicima odose u obilazak jedinica na terenu, a generalKukanjac se bese taman vratio sa razgovora sa Izetbegovicem. Alija nije smeo da izadjeiz Skupstine... "Zaledio se", kaze general, "Alijin zeleni osmeh."

Sarajevo pusto. Ekran TV Sarajevo stoji stalno ukljucen. Svakojakih smo se poruka togadana naslusali i svakojakih izvestaja "sa lica mesta". Iscekivali smo obracanjeIzetbegovica narodu. Tek popodne je odrzana sednica krnjeg Predsednistva Republike...

MUP BiH izdaje saopstenje u kome se konstatuje da je ubijen Srbin u Sarajevu i ranjensvestenik, jer su "iritirali pocinioce zlocina svojim verskim zastavama". Saopstavaju dasu pocinioci poznati MUP-u. Ali da su u bekstvu. Ni do danas ih nisu uhvatili. A neverujem i da ce ikad... Mozda se samo oglase odnekud iz bijela svijeta...

Na barikadama po gradu nacickani naoruzani ljudi. Neki maskirani. Neki u uniformama.Neki u crnom... Pojavljuju se i neki novi milicionari sa nekim novim bedzevima. Valjdaobelezje suverenih. Oni su sa nekim ljudima na nekim barikadama u bliskim odnosima.To nisu srpske barikade. Ispred svake barikade nalaze se policajci koji vas upozoravajuda je dalje kretanje na vas rizik... Povremeno se cuju pucnji.

Sarajevu je srce stalo. Zelena boja mu izaziva gusenje.

Kasno je popodne. Dobijam ponudu da sa evropskim posmatracima krenem avionom zaBeograd. Nevoljno, ipak, odlazim.

Prevoz obezbedjuje JNA. I sigurnost. U prvim kolima sa oznakama JNA su pripadniciJNA. Potpukovnik Franjo nam je na celu kolone. Dva autobusa imaju oznake JNA. Posopstvenoj zelji sa nama krecu i dva simpaticna Irca, Dojl i Kogan, iz Misije Evropskezajednice. Kao pojacanje prikljucuju se i kola Milicije sa policijskim funkcioneromAvdom Hebibom. Prilicno vremena traje vecanje kako da se krene i potom okupljanje. Za

to vreme iz "Holidej in" hotela izlaze cetiri razbarusena nosioca oruzja u filmskom stilu ivode izmedju sebe svog sticenika Muharema Cengica. Onaj najdivljiji govori Cengicuprevise glasno: "Ne bi marilo onoga Ostojica opet malo potprasiti!" U istom trenu stvorise Velibor Ostojic, pa odosmo do Kriznog staba Srpske demokratske stranke. Ako MUPBiH zaista nije drzao pod kontrolom situaciju u Sarajevu, SDS cinilo mi se jeste, bar udelovima grada sa vecinskim srpskim zivljem... Upravo tu razgovarali o mogucnostimauklanjanja nekih barikada, po predlogu staresina JNA.

U holu srecem Dzevada Sabljakovica, kolegu sa fakulteta i TV Beograd. Pita me: otkudja u Sarajevu. Velim otkud mi je volja.

U autobusu do mene na sedistu omanji covek. Pa se, valjda, od straha jos vise skupio.Francuz. Posmatrac. Govori i engleski.

Od hotela do aerodroma prebrojao je devet barikada. Toliko ih je i bilo. Vise srpskihnego muslimanskih. Negde na razdaljini od stotinak i manje metara medju njima. Kakomoj sused svaki cas govori: ludi ljudi, ludi ljudi, glupost... pitam ga na koga se to odnosi.Veli na Srbe.

- Zasto?

- Zato sto su izazvali sav taj haos.

- A kako su ga izazvali?

- Tako sto su iritirali Muslimane noseci svoju zastavu po muslimanskoj ulici!

- Da li vi u Parizu ubijate ljude koji nose neke druge zastave a ne francuske?

- Ne, ali to je nesto drugo.

- Pa, je li Sarajevo grad svih gradjana, ili Srbi nisu gradjani?

- Jeste, ali Srbi nisu smeli da iritiraju Muslimane u muslimanskoj ulici.

- Otkud je to muslimanska ulica i jos ispred pravoslavne crkve?!

Onda malo cutimo, jer prolazimo kroz barikade. Prolazimo pored naoruzanih ljudi strogihizgleda. Prolazimo pre svega zato sto su nam na celu pripadnici JNA. Objasnjavam togospodinu posmatracu Francuzu. On nastavlja svoju pesmicu: upoznao sam mnogo Srbau Bosni i niko od njih ne voli Srbe iz Srbije. Ne vole Milosevica ni njegovu politiku.Video je on i da Beograd ne voli Milosevica. A jeste li vi Srpkinja? Tu sam ga cekala: NeCrnogorka sam! O, o! Mislim se sta: o, o ?! O, veli on, kazu da je Crna Gora mnogo lepa.Lepa ja za prijatelje, odgovaram.

Dok malo duze stojimo na jednoj barikadi, meni ga nesto zao i tesim ga: jos vecerascemo mi sigurno stici u taj omrznuti Beograd i tamo cete moci lepo i slobodno daodmorite od ovog napornog "zelenila". Ne veruje on u to stizanje a ne slaze se ni da jeBeograd lep i demokratski, vec govori kako u njemu narod zivi u strahu od totalitarizmaMilosevicevog... Ja mu kazem da je u Beogradu mir i sloboda. On znacajno podize obrvei veli: Jos uvek... Ide deveti mart!"

Stizemo na barikadu na kojoj Srbi prepoznase policajca Hebiba i uslovise da se on vratida bi nas ostale pustili na aerodrom. Nastavljamo u mraku. Upaljena samo pozicionasvetla pa ipak gotovo pred samim aerodromom ispaljeno je na nas nekoliko hitaca ilirafala, kako li se to vec kaze. Cudo jedno, kako taj zvuk vise ne izaziva u meni nistadrugo osim cula sluha! Komsija se opet uznemirio. Kaze: sve ga ovo podseca na Bejrut.Jezik pregrizao.

Na aerodromu nam primaju prtljag. Onima koji imaju karte cekiraju se. Ko nema JAT-ovu kartu, obavezuje se da u Beogradu kupi. Toga dana avioni nisu leteli ni za, ni izSarajeva.

Gotovo pred izlaz na pistu, odnosno ulaz u avion, covek koji inace sa svojim saputnicimagovori na ruskom jeziku pita me da li to trebaju neke posebne propusnice, i jedan od njihodlazi da cekira karte njih trojice. Oni su iz ruske ambasade i bili su takodje posmatraci...S poverenjem mi govore da je njima i vecini posmatraca bilo jasno o cemu se radilo nareferendumu. Vraca se zatim covek sa ceking kartama i saznajem da je sa nama i grupaod 14 Hrvata iz Sabora koja je premrla od straha sto mora za Beograd a nema nikakvihdokumenata... Nemaju ni karte za avion. Meni je smesan njihov strah, ali pretpostavljam ida imaju nekih intimnih i drugih razloga za svoje strahove.

U zamracenom avionu polecemo za Beograd... Brinem za povratak drugara koji su nasdopratili do aerodroma...

Na izlasku iz aviona milicioner nas sve redom legitimise.

Francuzu dobacujem pobednicki osmeh i odlazim u najmiliji grad na svetu!

Kod kuce me cekaju zabrinuti prijatelji. Zajedno citamo "Uslove za pregovaranje":

"Juce, 1. Marta 1992. godine, pucano je u srpski narod i u srpska znamenja. Time jenedvosmisleno pokazano kako bi izgledala sudbina srpskog naroda u suverenoj,nezavisnoj i medjunarodno priznatoj BiH.

Sve do juce srpski narod je bezrezervno vjerovao u tradicionalne vrijednosti zajednickogzivota u Bosni i Hercegovini. Polazeci od takvog uvjerenja smatrali smo da treba daprihvatimo Konferenciju o BiH stavise, bili smo njezini inicijatori i zagovornici.Nazalost, juce su nasa ocekivanja iznevjerena.

Polazeci od faktickog stanja u Sarajevu i Bosni i Hercegovini, Krizni stab SrpskeDemokratske Stranke i srpskog naroda a u vezi sa postojecim stanjem postavlja sledeceuslove i zahtjeva:

1. Obustaviti sve dalje aktivnosti, odnosno kampanju koja se vodi sa ciljem da se proglasisuverena i nezavisna BiH i obezbjedi njeno medjunarodno priznanje sve dok se nepostigne zadovoljavajuce i konacno rjesenje za sva tri konstitutivna naroda u BiH.

2. Hitan nastavak Konferencije o transformaciji BiH i njezinom demokratskompreobrazaju.

3. Bezuslovno zahtijevamo da u medijima i sredstvima informisanja bude hitnoobustavljena kampanja u prilog suverenosti i nezavisnosti Bosne i Hercegovine, koja defakto nije stecena a u sredstvima informisanja proglasava se svrsenim cinom. Takodjezahtijevamo nepristrasno informisanje do zavrsetka Konferencije o BiH pod okriljemEEZ.

4. Jucerasnja tragedija i opste stanje u BiH (Kupres, Travnik, Zivinice,...) direktna suposljedica nerijesenih odnosa u MUP-u BiH. Zato zahtijevamo da se u roku od 24 sataizvrsi kadrovska transformacija MUP BiH u skladu sa dogovorima postignutimneposredno poslije republickih izbora.

5. Zahtijevamo da se u toku danasnjeg dana uhapse pocinioci gnusnog zlocina predSrpskom pravoslavnom crkvom na Bascarsiji u Sarajevu.

6. Vec duze vremena srpski narod u BiH je pod informativnom blokadom i presijom.Zato zahtijevamo: hitnu podjelu TV i radija kao i prestanak emitovanja Jutela dookoncanja Konferencije o BiH.

7. Uslovljavamo da MUP BiH ne smije vrsiti ni jednu nasilnu radnju prema ljudima nabarikadama i bilo kojim pripadnikom srpskog naroda u BiH."

Tako je glasio ultimatum, koji je SDS, odnosno njegov krizni stab uputio PredsednistvuBiH posle postavljanja barikada po Sarajevu i okolini. Dodatni zahtev, koji je direktnoiznet gospodinu Izetbegovicu bio je da se clan Predsednistva BiH Ejup Ganic smeni samesta komandanta Kriznog staba BiH.

Tako je bivalo prvih dana marta 1992. godine u Sarajevu i okolini...

UZROCI RATA NA BALKANU

Naravno, da bi se zlocinci obelezili i da bi im se sudilo treba najpre oznaciti ko suizazivaci rata na Balkanu, kakvi su ciljevi i protiv koga se vodio ovaj rat na prostorimabivse SFRJ.

Moj stav je podudaran sa onim da su Srbi bili zateceni i nesposobni da na samom pocetkurazbijanja SFRJ prihvate sopstvenu poziciju i da pronadju najefikasniji put da eventualnoizbegnu stradanja. Identifikacija Srba sa jugoslovenskom drzavom i sa njenomodbrambenom snagom Jugoslovenskom narodnom armijom imala je takve posledice sakakvim se srpski narod suocava na najdramticniji nacin posle (za sada) okoncanja ratnihsukoba u separatistickim republikama bivse SFRJ: Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni iHercegovini.

Tumacenja uzroka rata i teoretisanja kako su se delovi tih republika sa srpskim zivljem uvecini mogli ponasati ima u izobilju. Odabrala sam citate koji slede, jer su najblizi momvidjenju proslih dogadjaja. Ova knjiga nije posvecena predvidjanju buducnosti, zato senjome i ne bavim. Ali i zato sto je sadasnjost previse optuzujuca za savest srpstva naprostorima na kojima nije bilo ratnih dejstava proteklih pet godina.

KOJE SU TO RATNE IDEJE VODILjE U ISLAMSKOJ DEKLARACIJI,ODNOSNO POLITICKOM PROGRAMU STRANKE DEMOKRATSKE AKCIJE

(Iz knjige dr Miroljuba Jevtica "Od Islamske deklaracije do verskog rata u BiH")

Stranka demokratske akcije najavljena je bila kao Jugoslovenska muslimanska stranka,marta 1990. godine. Ime je morala da prilagodi ondasnjem jugoslovenskom zakonu oslobodi politickog organizovanja, koji nije dozvoljavao formiranje stranaka sanacionalnim i verskim predznakom.

Na osnivackom kongresu SDA 26. maja 1990. u sarajevskom hotelu "Holidej in", AlijaIzetbegovic se najpre pomolio na arapskom, a u Programskoj deklaraciji istaknuto je da jeu pitanju verska organizacija, "da je to muslimanska partija". O muslimanima u BiH kazese da je to "autohtoni bosanski narod... koji ima svoje historijsko ime, svoje tlo podnogama,... svoju vjeru..."

Da bi opravdali svoje pravo na BiH, Alija Izetbegovic u uvodnoj reci na osnivackomkongresu SDA kaze da se nad Bosnu nadvila opasnost koja preti njenom opstanku, aonda dodaje kako je to nezamislivo, jer Bosna postoji hiljadu godina kao posebanpoliticki entitet. Poznati jugoslovenski poznavalac ove materije, dr Miroljub Jevtickomentarise ovu izjavu:

"Na stranu neistina da Bosna postoji hiljadu godina kao poseban entitet, jer se vec od1463. godine nalazi u sastavu Otomanske carevine; na stranu i to sto ogroman deosadasnje Bosne nije ni u vreme nastajanja nezavisne bosanske drzave bio u njenomsastavu. Mnogo je vaznije to da se ovim htelo tvrditi da su muslimani koji sad zive uBosni, tu svih hiljadu godina, koliko Bosna navodno postoji kao "poseban politickientitet". Sto, naravno, nije istina.

U poglavlju knjige "Od Islamske deklaracije do verskog rata u BiH", pod imenom"Dzihad kao forma borbe za islamsku drzavu", dr Miroljub Jevtic tumaci:

"To sto se cinilo na ideoloskom planu, nakon referenduma o nezavisnosti pretvorilo se ukrvavi gradjanski rat. Rat je izbio zato sto Srbi nisu hteli da svoj deo suvereniteta poklonemuslimanima i katolicima. Kada se o ratu u BiH razmislja i kada se on zeli odrediti, ondase jasno mora reci sledece: rec je o sukobu tri etnicka i verska kolektiviteta sa veomalabavim saveznistvima. U prvo vreme su muslimani i katolici nastupali zajedno, a ondasu u bivsoj BiH poceli i izmedju njih da izbijaju veliki sukobi. Posto se u osnovi radi oratu izmedju naroda istog etnickog korena, a razlicitih religija, onda je jasno da je rec oratu koji je time dobio sve odlike verskog sukoba. Ta cinjenica je posebno naglasena namuslimanskoj strani. Za muslimane se ovaj rat pokazao neizbeznim, jer je bio jedinosredstvo da se nametnu kao gospodari celoj BiH... Hrvatska strana je u ovom ratu samokoristila priliku da svoj kanton sto vise uveca.

Posto je ovaj rat izbio zato sto SDA nije mogla mirnim putem da ostvari svoj cilj, onda jejasno da je sukob u funkciji ostvarivanja politickog sistema stranke Alije Izetbegovica,ciji je cilj islamska drzava."

U "Preporodu", zvanicnom organu mesihata, tj. izvrsnog politickog organa ili staresinstvaIslamske zajednice za BiH, objavljen je tekst, koji po svojoj formi ima vrednost fetvepravnog misljenja o verskom karakteru oruzane borbe. U njemu, izmedju ostalog, stoji:

"- u borbu krenite... s punim pouzdanjem u Alaha ako prezivite bicete gazije, akopoginete sehidi. U suprotnom, izgubicete i jedno i drugo;

- u borbu, po mogucnosti, krenite sa abdestom i obavezno s Bozjim imenom u srcu...

- prilikom vasega napada na neprijatelja ili sukoba sa njim izgovarajte Alahu ekber...

- po mogucnosti uza se nosite Kur,an. Nakon svega, musliman mora znati da se bori nastrani pravde i na Bozjem putu. Takvima je Bozija pomoc zagarantovana. Onog na cijojstrani je Alah niko ne moze pobijediti. Njemu pripada i ovaj i onaj svijet."

Mesihat, dakle, smatra dr Jevtic, sasvim konkretno ovaj rat za muslimane tretira kao ratna Bozijem putu (na arapskom: dzihad fi sabil Alah). Prema tome, u borbi za islamskudrzavu se u poslednjoj etapi pribeglo dzihadu. Osim poziva vernicima i kvalifikacijesukoba kao dzihada, islamski organi su ucinili jos mnoge druge korake, kojima suoruzani sukob predstavili kao sveti rat.

U Zagrebu je odrzana medjunarodna islamska konferencija. Jedan od zakljucaka koji jetamo donet bio je: "Samo sveti rat dzihad moze spasiti Bosnu!" Na osnovu toga zakljuckapreduzete su siroke aktivnosti. Jedna od najznacajnijih je organizovano slanjedobrovoljaca za ucesce u dzihadu i odasiljanje oruzja u Bosnu. Posebno mesto u svemutome ima Sefko Omerbasic, predsednik Mesihata za Hrvatsku i Sloveniju, znaci,

najvazniji covek Islamske zajednice u te dve drzave. Policija Republike Srpske zaplenilaje velike kolicine oruzja, koje je on poslao ratnicima dzihada u BiH.

Izbijanjem ovih ratnih sukoba, prema tumacenju Islamske zajednice, ali i islamskihautoriteta iz sveta, ucestvovanje u ratu postalo je verska duznost (fard) i to verska duznostsvakog muslimana i muslimanke (fard ain), te da je to individualna verozakonskaobaveza objavljuje dr Jevtic. Dzihad je odbrana zemlje, ali je on i odbrana uverenja.Posto islamsko "uvjerenje" podrazumeva da citav svet treba da bude jedna drzava, podupravom halifa i da jedini ustav treba i moze da bude Kur,an, onda se pod "odbranom"podrazumeva i nametanje, recimo, Grahovljanima ili Drvarcanima, serijatskog poretka,bez obzira sto ga oni ne zele!

Alija Izetbegovic je objavio "Islamsku deklaraciju " 1970. godine i podnaslovomprecizirao da je to "Jedan program islamizacije Muslimana i muslimanskih naroda".Oznacio je jasno: Nas cilj islamizacija muslimana! Nasa deviza: vjerovati i boriti se.

Deklaracija je "upucena Muslimanima koji znaju gdje pripadaju i koji u srcu jasnoosjecaju na kojoj strani stoje. Za takve ova deklaracija predstavlja poziv da izvukuneophodne konzekvence o tome na sta ih ta ljubav i pripadnost obavezuje.

Citav muslimanski svijet nalazi se u stanju vrijenja i promjena, opominje Izetbegovic. Makakav izgledao ovaj svijet posto ove promjene naprave uzlazni krug, jedno je sigurno: onnece vise biti svijet iz prve polovine ovoga vijeka. Epoha pasivnosti i mirovanja prosla jezauvijek."

Procenjujuci da na zemljinoj kugli ima 700 miliona muslimana, koji su u polozajunajamnika, Izetbegovic je oglasio: "Ne postoji sila koja bi mogla sprijeciti novumuslimansku generaciju da ne ucini kraj tom nenormalnom stanju", i trazi "da se sa idejai planova predje na organiziranu akciju za njihovo ostvarenje".

"Islamski poredak sta znaci ova rijec, prevedena na jezik kojim misli, govori i osjeca nasageneracija?

Najkraca definicija islamskog poretka definira ga kao jedinstvo vjere i zakona, odgoja isila, ideala i interesa, duhovne zajednice i drzave, dobrovoljnosti i prisile.

Kao sinteza ovih komponenata, islamski poredak ima dvije temeljne pretpostavke:islamsko drustvo i islamsku vlast. Prva je sadrzina a druga forma islamskog poretka.Islamsko drustvo bez islamske vlasti je nedovrseno i nemocno; islamska vlast bezislamskog drustva je ili utopija ili nasilje..."

"... Priznavanje apsolutne vlasti Alaha, znaci apsolutno nepriznavanje svake drugesvemocne vlasti...

"... Odgoj naroda a narocito sredstva masovnog utjecaja stampa, radio, televizija i filmtreba da budu u rukama ljudi ciji je islamski moralni intelektualni autoritet neosporan...

"... Najavljujuci preporod, mi ne najavljujemo razdoblje sigurnosti i spokoja, negorazdoblje nemira i iskusenja. Suvise je mnogo stvari koje mole za svojim rusiocima. Zatoto nece biti dani blagostanja, nego dani dostojanstva. Narod koji spava moze se probuditisamo udarcima. Tko zeli dobro nasoj Zajednici, ne treba da je postedjuje naprezanja,opasnosti i nedaca. Naprotiv, on treba uciniti sve da ta zajednica sto prije upotrijebi svojesile, da stavi na ispit sve svoje mogucnosti, da preuzme rizik, jednom rijecju da ne spava,nego da zivi. Samo budna i aktivna, moze ona naci sebe i svoj put...

"Islamski poredak moze se ostvariti samo u zemljama u kojima Muslimani predstavljajuvecinu stanovnistva. Bez ove vecine islamski poredak se svodi samo na vlast (jernedostaje drugi elemenat islamsko drustvo) i moze se pretvoriti u nasilje.

Nemuslimanske manjine u sastavu islamske drzave, uz uvjet lojalnosti, uzivaju vjerskeslobode i svu zastitu.

Muslimanske manjine u sastavu neislamskih zajednica, pod uvjetom garancija vjerskihsloboda i normalnog zivota i razvoja, lojalne su i duzne su izvrsavati sve obaveze prematoj zajednici, izuzev onih koji stete Islamu i Muslimanima...

"... Islamski poredak je jedinstvo vjere i drustveno-politickog sistema. Da li put do njegavodi kroz vjersku obnovu ili politicku revoluciju?

Odgovor na ovo pitanje glasi: islamski preporod ne moze zapoceti bez vjerske, ali se nemoze uspjesno nastaviti i dovrsiti bez politicke revolucije..."

Uporni analiticar i vrsni poznavalac islama i islamskog fundamentalizma, dr MiroljubJevtic citavu svoju knjigu posvetio je dokazivanju da "SDA i Islamska zajednica deluju upravcu formiranja islamske drzave, upravo zato sto one fundamentalisticku verziju islamasmatraju jedino valjanom..." a "... ideja islamske drzave na ovim prostorima datira odvremena kada su se muslimani pobedonosno pojavili na prostorima BiH i samo su vojniporaz i povlacenje Osmanlija ucinili da islamska drzava nestane. Ideja islamske drzave jeostala u zeljama i planovima i Islamske zajednice i svih politickih i intelektualnih pokretakoji su se inspirisali islamom. Svi oni su se svojski trudili da je u praksi ponovoozivotvore. Kao posledica takvih nastojanja, doslo je do formiranja SDA i politike koja jeu BiH izazvala krvavi gradjanski rat." SDA je preuzela na sebe obavezu da realizujemuslimanski verski zadatak stvaranja drzavnog okvira u kome bi postojala zajednica, cijibi odnosi bili regulisani islamom s razlogom zakljucuje dr Jevtic, preporucujuci se timekao strucni svedok na svakom sudu!

SDA KAO ORGANIZATOR RATA U BIH 1991. (SVEDOCENjA)

Patriotska liga kao prethodnica rata

Munib Bisic, tada pomocnik ministra odbrane u muslimanskoj vladi Bosne u"Oslobodjenju" 13.09.1992. daje genezu nastanka Patriotske lige:

"Negdje u aprilu 1991. godine razgovarao sam sa ljudima koji su bili svjesni da je rat uBiH neizbjezan. Svi smo dijelili misljenje da je nuzno organizovati se za odbranuRepublike. Kada sam stupio u kontakt sa Suletom (ilegalno ime Sulejmana Vranja)napravili smo jedno uputstvo o organizaciji i djelovanju na terenu. Oslanjali smo seuglavnom na ljude iz SDA, obilazili smo teren i trazili istomisljenike. U maju 1991.godine Sule i ljudi iz Sarajeva nazvali su organizaciju Patriotska liga.

Od septembra 1991. godine biljezimo masovniji pristup bivsih oficira JNA. Sve se to radikonspirativno i na osnovu preporuke poverljivih ljudi. Dolaskom oficira JNA omasovljenje Glavni stab Patriotske lige. Gotovo sve opstine u BiH imale su stabove PL..."

"Patriotska liga je predlagala da se otpocne rat u BiH onog momenta kada se razbuktao uHrvatskoj. Predlagali smo da se poruse mostovi na Drini, kada su rezervisti ulazili uHercegovinu. Politika nije dozvolila, jer Bosna nije bila spremna ni vojnicki, ni politicki,ni psiholoski za rat. Pocetkom ove godine (1992) PL je izasla sa planom blokiranjakomunikacija i kasarni, kako bi se sprijecila strategijska operacija izvlacenja JNA naborbene polozaje. Da li je PL pogrijesila? Mislim da je Izetbegoviceva varijantamudrija."

Bisic jos napominje da su u vreme formiranja Patriotske lige u Sarajevu postojale jos dveslicne autonomne organizacije: "Zelene beretke", na cijem je celu bio Emin Svrakic i"Bosna", na celu sa Kerimom Loncarevicem. Februara 1992. godine ove dve grupeprikljucuju se Patriotskoj ligi.

Dragoceni su i podaci koje za list "Nasi dani" daje nacelnik Glavnog staba Armije BiHSefer Halilovic, koga novinar naziva pravim herojem, a razgovor objavljuje podnaslovom "Valter ponovo brani Sarajevo".

Pod naslovom "Valter ponovo brani Sarajevo", list "Nasi dani" 25.09.1992. dize u nebozasluge "pravog heroja" Sefera Halilovica, nacelnika Glavnog staba Armije BiH:

"Ne obaziruci se na opasnost da ga jednostavno mrak proguta Sefer Halilovic mukotrpnoi oprezno prosiruje krug svojih saradnika u cijeloj Republici! (Halilovic je, inace, biovisoki oficir JNA do tada prim. Lj.B.) Sastanci se odrzavaju na ulicama, sumi, udzamijama, tako da rat Patriotsku ligu zatice sa 9 regionalnih, 103 opstinska staba i98.000 boraca...

U predvecerje rata u Travniku se odrzava savjetovanje Patriotske lige, sa kojeg stizepreporuka i prijedlog politickom vodjstvu Republike da oruzani otpor u citavoj republici(otpor kome? Lj.B.) bukne istovremeno na cijeloj teritoriji, cim prvi pedalj budenapadnut. No, politicki vrh se odlucuje za drugu koncepciju i radjaju se Bosanski Brod,Bijeljina..." (Medjutim, i u toj drugoj koncepciji pripadnici Patriotske lige bivaju aktivniucesnici, bojovnici dzihada! Lj.B.)

Iz "Vecernjih novina" saznaje se 23.07.1992. kroz pripovedanje porucnika MustafeMlinarica sledece:"U raji se suskalo o Patriotskoj ligi, o tome da se moramo braniti. I

donio sam odluku. Nas nekoliko, preko Emina Svrakica odlazimo u januaru 1992. naobuku". Obuka je trajala 20 dana u jednom manjem mestu u Hrvatskoj. Mustafa i ostalitamo su savladavali sve tajne pesadijskog, odnosno gerilskog nacina ratovanja, naucilirukovati maltene sa svim vrstama gerilskog oruzja, ukljucujuci i ona za protivoklopnuborbu.

Mevludin Smajic, iz Odeljenja bezbednosti Glavnog staba oruzanih snaga BiH u"Oslobodjenju" 24.09.1992. pod naslovom "Prica patriote" prica o tome kako se "ponalogu Keme, Doktora, Suleta i Bisica u ljeto 1991. godine angazovao na kupovini idostavi oruzja i eksploziva". Naravno, u okviru programa tzv. Patriotske lige. AMevludin kaze: "Mozete misliti kako je bilo opasno putovati po Hrvatskoj, koja je ljetaprosle godine bila u ratu, a ja sam po nalogu Patriotske lige nabavljao oruzje. Dvamjeseca, svaki drugi dan iz Viteza sam dovozio eksploziv!"

Smajic dalje kaze da su pripreme "za odbranu" medju muslimanima bile intenzivne.Samo on je dovezao na Sokolac 120 kg eksploziva i delio ga "patriotama", objasnjavajuciim kako da prave bombe. U decembru 1991. radi na formiranju jedinica, pravi se spisakboraca, deli oruzje, salju ljudi na teren, analizira teritorija Romanije... Jedinica Patriotskelige formirana je u januaru 1992. na Sokolcu i brojala je 866 ljudi, "patriota", od kojih je40% bilo naoruzano.

Jos jedan primer ilegalne pripreme rata na teritoriji BiH objavljen je u "Vecernjimnovinama" 31.07.1992. kroz izjavu Semsa Tutica, a povodom proslave godisnjicepostojanja vojne muslimanske jedinice "Bosna 22". Semso je bio komandir ove jedinice ion se hvali:

"Prije vise od godine dana bili smo u ilegali. Okupili smo se oko Emina Svrakica,komandanta koji nam je poginuo. Kada je poceo rat, bili smo u direktnoj vezi saPredsjednistvom BiH i dijelom MUP-a".

"Od casa u noci uoci 5. aprila, kada su pozvani da sprece zauzimanje Stanice milicijeNovo Sarajevo, borci "Bosne 22" bili su ona "udarna snaga kojom se zaustavljao probojagresora u centar grada. O tim danima Ferid Salja prica: "Tada smo se stavili direktno naraspolaganje MUP-u. U akciji na Vracama 5. aprila imali smo dva poginula i sedamranjenih boraca. Isli smo i na "Holidej In" sa specijalcima MUP-a..."

Abdulah Sidran, poznati pesnik i koscenarista na negdasnjim jugoslovenskim filmovimaostavlja za sobom zapis vredan paznje i pamcenja. U "Oslobodjenju" od 17. do 24.decembra 1993. godine objavljuje svoje "Zapise po slobodnoj Bosni". Evo samo jednogali karakteristicnog citata:

"Saznajemo uz kahvu dobrodoslice da se ovdje nismo nasli slucajno: u Kasimovoj kuci,deset mjeseci prije rata, sakupljali su se najvazniji ljudi Patriotske lige. Komandant Halil(konspiracijsko ime, jedino za koje su domacini znali) ilegalno je stanovao osam mjeseci.Eto posla za novinara i snimatelja, koji krenuse da prate pjesnikov pohod u narod idomovinu. Okrecem listove albuma s fotografijama i iz tih mjeseci. Uvjek u sredini i

osmjehnut Alija Izetbegovic. Ostali, mladi ljudi, svi u bijelim kosuljama sa kravatama.Svi, po svemu sudeci muslimani Bosnjaci Muslimani!"

Osman Brka, clan Glavnog odbora SDA od osnivanja, svedoci u listu "Nas svijet"septembra 1993. godine: "Sve sto je uradjeno u odbrani Bosne dijelo je SDA. FormiranjePatriotske lige i pruzanje prvih oruzanih otpora ostvarili su ljudi iz SDA."

Zesci je Faruk Jazic, "ratnik i pjevac sa Vratnika", koji je i kao predsednik Kriznog stabaVratnika, dela starog Sarajeva, govorio za "Oslobodjenje" 4.08.1993. godine. Od njegasaznajemo da je ovaj krizni stab organizovan medju prvima, da je jos 23. marta izdaonaredbu o zabrani kretanja vojnih vozila JNA i kada su evakuisali vojnu kasarnu naZmajevcu, Vratnicani su citavu kolonu poslali na Kovace, gde je upravo bila velika"dzenaza". Tu je konvoj JNA sa vojnim naoruzanjem zaustavljen i, kako kaze Jazic, "mismo ih ocerupali", dodajuci:

"Kad je krenulo to kino, mi smo jedini bili organizovani, jer smo se mjesecima spremaliza to. Imali smo organizovan i sanitet i radio- amatere i narodnu kuhinju... Nas je naVratniku 1.250 bilo pod oruzjem..."

Pod naslovom "SDA stub drzavotvorne svijesti Bosnjaka", Sefer Halilovic, sada kaopredsednik Gradskog odbora SDA Sarajeva, u "Ljiljanu" 15.06.1994. godine objavljuje:

"SDA je stvorila Patriotsku ligu i druge formacije, koje su posluzile kao jezgronestranacke i ne SDA-Vojske, vec drzavne vojske, Armije BiH. U svemu tome ulogapredsjednika Izetbegovica i njegovih najblizih saradnika bila je u svim fazamaodlucujuca: od organizacije, naoruzavanja, medjunarodne podrske i pomoci i dr."

Sam Alija Izetbegovic, predsednik Predsednistva Republike Bosne i Hercegovine uekskluzivnom razgovoru za stoti broj "Ljiljana" pod naslovom "Hiljade ljudi nose nasuzastavu i nastavit ce da je nose" izjavljuje 14.12.1994. godine:

"SDA je 10. juna 1991. godine, dakle, uoci pocetka rata u Sloveniji i Hrvatskoj, a desetmjeseci prije pocetka rata u Bosni, odrzala veliki skup odgovornih ljudi iz citave Bosne,na kojem je formiran Savjet za nacionalnu odbranu. To je bio onaj cuveni sastanak udomu milicije u Sarajevu. Formirani Savjet je rukovodio radom Patriotske lige i pripremenaroda za odbranu (?!), ukljucujuci, svakako, njegovo naoruzavanje. Da nije toga bilo,Bosna bi sutke pala, a ovako se grmljavina naseg otpora cuje do neba."

ULOGA KATOLICKE CRKVE U RATU U JUGOSLAVIJI

Evropa se po pitanjima raspada SFRJ i rata na njenim prostorima ponasa u skladu saistorijskim nalozima Katolicke crkve, tj. Svete stolice:

- Oktobra 1991. Vatikan je pre SAD i Evropske zajednice priznao kao nove drzaveHrvatsku i Sloveniju;

- Sveta stolica Memorandumom, koji je objavila 24. decembra 1991. godine, poziva svedrzave potpisnice Helsinskog sporazuma da priznaju Hrvatsku i Sloveniju;

- Papin savetnik za pitanja izbeglica S. Tomaz izjavio je 1992. da su Srbi "nacisti, kojihoce da uspostave cistu rasu i etnickim ciscenjem uklanjaju nepozeljne Hrvate imuslimane";

- Pre nego sto je Bosna i Hercegovina priznata, Papa je uputio telegram solidarnosti AlijiIzetbegovicu sto je imalo znacenje precutnog priznanja;

- Usred najzesceg rata Sveta stolica je sa Alijinom drzavom uspostavila pune diplomatskeodnose to je bio pocetak stvaranja verske katolicko-islamske koalicije;

- Papa je Srbe oglasio kao agresore u BiH a potom "pred Bogom trazio osvetu" 8. marta1993. sa prozora svog kabineta, koji gleda na trg Svetog Petra;

- Propagiraju princip: "Cija je drzava, njegova i vera" ili i obratno!

Koriscen rukopis Vida Vrbice

Zerar Bodson:UZROCI RATA NA BALKANU

"Prilikom razbijanja Jugoslavije, pocev od 1989. godine, glavni uzrok dva gradjanskarata u Hrvatskoj i u Bosni, bice sudbina namenjena srpskim manjinama. U oba slucaja recje o odbijanju Srba, prisutnih vekovima u ovim dvema republikama i ,konstitutivnognaroda, ove dve republike, da postanu manjine u svojoj sopstvenoj zemlji Jugoslaviji i dabudu pod rezimima koje smatraju neprihvatljivim. To je slucaj u Hrvatskoj, zboggenocida od 1941-1945. i otvorenog antisrpskog stava vlade predsednika FranjeTudjmana; i u Bosni i Hercegovini u kojoj predsednik Izetbegovic zeli da osnujefundamentalisticku islamsku republiku, sto bi dovelo Srbe i Hrvate na isti statushriscanskih manjina koji su imali i protiv koga su se borili vekovima pod Otomanskimcarstvom."

"... Srbi nikada nisu bili rasisti ili antisemiti... srpska nacionalna ideja pocivafundamentalno na pojmu naroda i to bas zbog migracija, na koje je istorija primoralaSrbe...

"Hrvatski istoricar Ante Starcevic (1823-1896) je otac hrvatske nacije. On je tvorachrvatske nacionalne doktrine i sna o stvaranju Hrvatske najmocnije drzave na Balkanu.Ova hrvatska drzava trebalo je da se zasniva na dva glavna principa: na savezu sa Austro-Ugarskom i na antisrpskom rasizmu...

Starcevicu dugujemo tezu, u najmanju ruku fantasticnu, prema kojoj bi Hrvati biliiranskog porekla, dakle "arijevci". On je prvi napisao da je jedini lek protiv Srba "sekiraza vrat" i da je za "tu necistu rasu svako sudija i egzekutor, kao za besnog psa".

Bosanski muslimanski nacionalizam

"Ustase Ante Pavelica usvojile su tezu, prema kojoj su muslimani iz Bosne najcistiji deohrvatske nacije: ,Oni su hrvatske rase, oni su najstariji i najcistiji deo plemstva Evrope,.Najveci deo pristalica nasli su medju bosanskim muslimanima, od kojih su stvorili udarnetrupe rezima, specijalnu cuvenu SS diviziju evocirajuceg naziva ,Handzar, (bodez nasrpskom), koja se odlikovala strasnim masakrima, pocinjenim nad srpskim stanovnistvomu Bosni i Hercegovini.

(Ko su, u stvari, muslimani? Pravoslavci, koji su presli u muslimansku veru, primiliislam. Prim. Lj.B.)

Muslimanski nacionalizam u Bosni pojavljuje se u separatistickom obliku tek od 1962.godine, kada je Tito odlucio da muslimani postanu Muslimani sa velikim M i od kada semogu izjasniti kao nacionalnost ,Musliman,. To je prvi put u istoriji da neka religija (Srbii Hrvati muslimanske vere u Bosni) postaje narod (bosanski Muslimani)..."

Komunisticka Jugoslavija (1945-1989)

"Druga Jugoslavija, stvorena na rusevinama koje su se jos dimile,zemlja opustosenastranim gradjanskim ratom, genocidom nad Srbima, masakrima i narocito izravnavanjemracuna za oslobodjenje, bila je prvo Drzava-Partija, kojom je rukovodila jugoslovenskakomunisticka partija, u kojoj je Tito stalno umanjivao i slabio Srbiju i Srbe, ovaj,istorijsko-hegemonisticki, narod.

Jugoslavija je postala federativna drzava, sastavljena od republika, sa granicamautvrdjenim 1943, a administrativno sudbinski potvrdjena od strane Politbiroa Centralnogkomiteta KPJ; to su granice proizvoljno obelezene, uslovne, privremene, ciji je jedini ciljbio da se srpsko stanovnistvo rasturi u okviru sest republika, kojima se 1974. pridodajudve autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina..."

"Nakon Titove smrti 1980. zemljom se postepeno ne moze vladati. Ne samo svaka odsest republika moze da koristi pravo veta, nego se ovo pravo daje takodje "autonomnimpokrajinama" Srbije: Vojvodini i Kosovu...

Zelja za nezavisnoscu Hrvata i Slovenaca nije bila nova. Ona se nije mogla ispoljiti saformalnim zahtevima posle Titove smrti, zbog situacije u Evropi, koja je nepromenjenaod 1945. Ali, posle osamdesetih godina, sve postaje mogucno.

Pad Berlinskog zida, raspad Sovjetskog Saveza i kraj hladnog rata, omogucavajuponovno ujedinjenje dve Nemacke 1990. Skoro u isto vreme 1991. svedoci smo cepanjajugoslovenske federacije na vise drzava, cije su unutrasnje granice priznate kao"medjunarodne granice", cime se postavlja "srpsko pitanje", odnosno pravo srpskognaroda da zajedno zivi unutar zajednicke drzave. Medjunarodna zajednica uporno odbijada ovo pitanje uzme u razmatranje, pitanje koje je prvi izvor sukoba u bivsoj Jugoslaviji,koji ce se nastaviti sve dok ono ne bude razmatrano ili srpski narod unisten...

"...Jugoslavija je mrtva, jer vise nicemu nije sluzila. Stvorena 1918. da bi se Nemackojsuprotstavila, ona je dobro odigrala svoju ulogu od 1941. do 1945, zadrzavajucispecijalno u Bosni, dvanaest do petnaest nemackih divizija daleko od ruskog fronta. Od1945. do 1989. bila je miljenik Amerikanaca pred Sovjetskim Savezom. Posto vise nijebilo motiva, Jugoslavija ali i Cehoslovacka, bile su osudjene...

"... Pjer Tire je napisao: ...,Nezavisnost Hrvatske nece resiti problem Hrvata koji zive uBosni i Hercegovini, a koji ce uskoro takodje zeleti da se pridruze svojoj novoj maticizemlji... Oni koji danas lupaju nogama, uzvikujuci ,Nezavisnost! Nezavisnost!, snosicemozda sutra strasnu odgovornost: odgovornost da su celu jednu zemlju gurnuli ugradjanski rat.,

Prorocanske reci, na zalost! Odlikovanje za nesavesnost i neodgovornost moci ce, bezikakve sumnje, da se dodeli ucesnicima 14. konferencije Evropske demokratske unije,koja je okupila sefove demohriscanskih partija, liberalnih i konzervativnih evropskihpartija, predsednike vlada, ministre i predstavnike Hrvatske, Slovenije i Bosne iHercegovine u Parizu, avgusta 1991. godine, koji su se bez oklevanja izjasnili zanezavisnost ove tri jugoslovenske republike (bosanska nezavisnost usledice tek aprila1992)..."

U SFRJ "sukob je poceo juna 1991. u Sloveniji. Slovenacka vlada je naredila svojojvojsci da okupira granicne prelaze i blokira kasarne federalne armije na svojoj teritoriji.Federalna armija salje nekoliko hiljada ljudi da se sukobe sa 30.000 slovenackihpripadnika teritorijalne odbrane i potucena je na terenu. Borbe se obustavljaju, jerslovenacka nezavisnost ne postavlja etnicki problem: stanovnistvo je homogeno sa viseod 90%...

Secesija u Hrvatskoj osporila je pravo srpskog naroda da raspolaze samim sobom. Kaokonstitutivan narod Jugoslavije, srpski narod u Hrvatskoj uzivao je ista prava kao drugihpet suverenih naroda federacije. Srbi su izrazili svoju cvrstu resenost da ostanu u okvirufederacije, putem referenduma 19. avgusta 1990. Novi ustav Hrvatske, proklamovanposle izbora g. Tudjmana, osnovao je Hrvatsku kao drzavu hrvatske nacije, ostavljajuciSrbima status etnicke manjine bez posebnih prava. Za Srbe, prisutne vekovima uHrvatskoj, koji su preziveli ustaski genocid, postati manjina, a bili su punopravna nacija,bilo je neprihvatljivo. Sukob nije, prema tome, u pocetku bio sukob izmedju Hrvatske iSrbije, nego izmedju hrvatske narodne vojske (tzv. teritorijalne odbrane i paravojnihjedinica prim. Lj.B.) i srpske manjine...

Vlada Srbije nije se protivila nezavisnosti Hrvatske, samo je trazila garancije za Srbe uHrvatskoj i/ili njihovo pravo na samoopredeljenje.

"U Mastrihtu, 9. i 10. decembra ,91. sefovi drzava i vlada dvanaest zemalja EEZrazmatraju jugoslovenski problem... Jugosloveni su zrtvovani na oltaru evropskogjedinstva... G. Badinter i njegove kolege smatraju da se sadasnje demarkacije izmedjuHrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine mogu menjati samo sporazumom ,slobodnim iuzajamnim,. U nedostatku jednog takvog sporazuma, ranije granice (koje je olako utvrdio

Politbiro CK KPJ prim Lj.B.) dobile su karakter granica ,zasticenih medjunarodnimpravom,... Lord Karington, bivsi pregovarac morao je da prizna da je bila velika greskaEvropske zajednice priznavanje Slovenije, Hrvatske i narocito Bosne i Hercegovine, kojaje prakticno gurnuta od strane Badinterove komisije na put secesije, uprkos protivljenjuSrba i zadnjih misli Hrvata."

Ah ta naknadna priznanja greha! A zrtve nebrojane. I krivci su sasvim neki drugi: oni kojisu priznali greske obelezavaju neduzne kao ratne zlocince!

Fransoa Miteran:

"... Stav koji sam branio u Luksemburgu u junu 1991. kada smo se po prvi put prihvatilitog posla, bio je da odgodimo priznavanje republika koje su nastale iz nekadasnjeJugoslavije, dok se ne utvrde prava manjina, od strane Medjunarodne zajednice. Smatramda je najveca greska pocinjena nekoliko meseci kasnije pod pritiskom dogadjaja. Priznatinezavisnost i suverenitet novih drzava a da nisu dobijene galrancije koje sam trazio,znacilo je izloziti se drami koja je sledila. Ovaj predmet lose je vodjen od straneZajednice i Ujedinjenih nacija." 22. januara 1993.

Voren Kristofer, novi americki drzavni sekretar 4. februara ,93. morao je da izjavi:

"Nasledili smo u Bosni najtezi diplomatski problem koji sam ikada sreo!"

Bosanski lonac

"... Na izborima 1990. Muslimani su glasali za Stranku demokratske akcije (podrukovodstvom A. Izetbegovica), Srbi za Demokratsku stranku (Radovan Karadzic), aHrvati za Hrvatsku demokratsku zajednicu, pod rukovodstvom Stjepana Kljujica),odnosno za isti politicki oblik kojim rukovodi Tudjman u Hrvatskoj. Tako se, zbograstuce napetosti u Jugoslaviji, svako izjasnio prema svojoj "nacionalnosti"... Stvoreno jekolektivno predsednistvo po dva predstavnika za svaku grupu, plus jedan "Jugosloven" aAlija Izetbegovic je postao predsednik Republike.

"...Stvari su pocele da se pogorsavaju odlukom dvanaestorice da ponude nezavisnostsvakoj republici u decembru 1991... Badinterova komisija je izjavila 11. januara 1992.:

"Arbitrazna komisija je misljenja da izrazavanje volje naroda Bosne i Hercegovine dakonstituise SRBH u nezavisnu i suverenu drzavu ne moze biti uzeto kao potpunoutvrdjeno. Ova procena bi mogla biti izmenjena ako bi bile date garancije u tom smisluod strane Republike, koja je formulisala zahtev za priznavanje, eventualno putemreferenduma, na koji bi bili pozvani da uzmu ucesca svi gradjani SRBH, bez ikakverazlike i pod medjunarodnom kontrolom."

Ali, na referendumu 29. februara 1992, Srbi koji su bili protiv nezavisne Bosne,bojkotovali su izjasnjavanje. Tako je nezavisnost izglasana samo od Hrvata i Muslimana(62,78%). Bilo je ocigledno da ce nezavisnost postati prethodnica gradjanskog rata. Ta

nezavisnost je priznata 6. aprila (EZZ) i 7. aprila (SAD). Na dan 8. aprila proglaseno jevanredno stanje i borbe su pocele. Stvari su se mogle predvideti i ja spadam medju onekoji su videli propast u koju je nesloga dvanaest zemalja EZZ gurala bosanske narode. Uclanku objavljenom 24. marta najavio sam gradjanski rat, stvaranje srpske republike ihrvatske drzave u Bosni i Hercegovini; i skrenuo sam paznju javnog mnjenja na verskikarakter rezima koji g. Izetbegovic namerava da uspostavi:

,Neuskladjeno je zeleti mir u Hrvatskoj, poslati tamo 14.000 plavih slemova iistovremeno objaviti da ce se priznati nezavisnost Bosne i Hercegovine i Makedonije.BiH je bure baruta u kome zivi 44% muslimana, 17% Hrvata, 32% Srba i 7%Jugoslovena. Nezavisnost koju zele muslimani moze samo da zastrasi Hrvate i Srbe. Ustvari, muslimani nisu potomci Turaka, nego Srba i Hrvata koji su islamizirani... Bosna iHercegovina ce biti muslimanska drzava. To je slobodan izbor i slobodno pravomuslimana. Ali, zar se zaista veruje da ce katolicki Hrvat ili pravoslavni Srbin hteti datamo zivi?... Muslimanska drzava nije po definiciji i po vokaciji svetovna... Sa AlijomIzetbegovicem... imamo posla sa fundamentalistickim piscem... I Zavrsio sam ovako:,Realnost stvari u Bosni i Hercegovini je da nikada Hrvati i Srbi nece prihvatiti da zive uislamskoj drzavi i da ce se podela na tri dela te republike na kraju dogoditi.,

Hrvatski stav o Bosni i Hercegovini

Hrvatski stav sastoji se u tome da takticki vodi dvostruku igru, da bi se doslo dostrateskog cilja, koji je konacno ujedinjenje sa Hrvatima. "Da" na referendumu je bilocisto takticko. Znajuci unapred da ce Srbi odbiti nezavisnost, manevar se sastojao u tomeda se izigraju zakoni i da se ostavi Srbima odgovornost za pojavu nove republike, da sepodrzi vlada Izetbegovica, a istovremeno da se potpomognu borbe i diplomatskakonfuzija, da se stvori ,sopstvena teritorija,, oformi nezavisna drzava Herceg-Bosna(,oslobodjena teritorija,) sto ce se desiti 5. jula 1992. Njena prestonica je Mostar, gradkoji je potpuno presao pod kontrolu Hrvata posle dva meseca zestokih sukoba sa srpskomvojskom. U maju 1993. nove borbe, ovog puta sa muslimanskim snagama, dovode dopotpunog zauzimanja ovog grada od strane Hrvata, grada koji je ranije imao srpskih imuslimanskih stanovnika koliko i hrvatskih..."

"... Od leta 1992. zapadna Hercegovina zivi pod hrvatskom zastavom, primenjujehrvatske zakone, priznaje hrvatske zakone itd. To je prva etapa pre aneksije Hrvatskoj.Uostalom, mapa koju su predlozili g. Oven i g. Vens u Zenevi januara 1993. potvrdjuje tostanje stvari", a Franjo Tudjman u izjavi za "Figaro" januara 1993. upozorava naopasnosti od stvaranja muslimanske fundamentalisticke drzave u Bosni:

... Pitanje: U vasoj borbi protiv Srbije, da li se osecate solidarni sa muslimanima?

Tudjman: Kada su Srbi napali Hrvate, ovi su mogli da se organizuju zahvaljujuci pomociiz Hrvatske... Danas se osecaju ugrozeni muslimanskim aspiracijama da stvore islamskudrzavu... Danas su muslimanske islamske aspiracije za islamizacijom stvorile konflikt.

Pitanje: Fundamentalisticka Bosna?

Tudjman: Bosanci nisu fundamentalisti u smislu Siita. Ali propovedaju Bosnu koja bibila svetovna i islamska sa muslimanskom vecinom.

Pitanje: Na osnovu kojih elemenata to tvrdite?

Tudjman: Ima oko hiljadu mudzahedina koji dolaze iz Pakistana, Irana, Sudana ili Libije.Sve te zemlje pomazu Bosnu finansijski i isporukama oruzja. Mi smo zaustavili iranskeavione koji su pod vidom humanitarne organizacije, pokusali da unesu oruzje u Bosnu..."

Srpski stav:

"... Srbi u Bosni odbijaju da zive kao manjina izvan Jugoslavije. Srbi tokom vekova na tojteritoriji gde su bili vecina i koju su oslobodili 1918. i 1945. godine, zele da ostanuJugosloveni ili da imaju neku formu autonomije. To je razlog sto su prihvatili predlog okantonizaciji koji je podnela Evropska zajednica u Lisabonu 18. marta 1992. Oni su dalisaglasnost za nezavisnu i teritorijalno jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu, pod samo jednimuslovom: vlast ce se sprovoditi na bazi teritorijalnog principa (taj princip ce kasnije bitiosnova Vens-Ovenovog plana).

18. marta 1992, sve tri strane su prihvatile princip kantonizacije. Naravno, predlozenemape od strane tri zajednice bile su razlicite, ali dogovor je postojao. Tako se izbegavaorat... Ali od 20. marta g. Izetbegovic ponistava taj sporazum (a velika medjunarodnastampa se ponasala kao da on nikada nije ni bio potpisan, ona je ,zaboravila, jasno iprosto)."

Muslimanski stav je izlozen u Islamskoj deklaraciji Alije Izetbegovica. Muslimani zelenezavisnu islamsku Bosnu i Hercegovinu, u kojoj ce vremenom, s obzirom na stopunataliteta, biti vecina. Ne zadovoljavaju se podelom zemlje, jer prema katastrima od prerata 64% zemlje je pripadalo Srbima. Izetbegovic se inspirise pakistanskim modelom,jedine islamske nearapske zemlje.

IGRA VELIKIH SILA

"Rat je nastavljanje politike drugim sredstvima."Karl fon Klauzevic: O ratu

"Pocetkom 1989. Francuska, Engleska i narocito SAD, ostro su se suprotstavile raspaduJugoslavije. Naprotiv, nemacka vlada, pod pritiskom svojeg javnog mnjenja, bila je tomesklona, iako je ocigledno da su izmesanost naroda, samovoljno iscrtane granice od straneTita, secanje na strasne masakre iz Drugog svetskog rata izvrsene nad Srbima, isto tolikoprepreka brzom resenju bez pregovora o nezavisnosti Hrvatske i Slovenije. Nemackavlada ce se ipak u potpunosti uplesti u proces rasparcavanja Jugoslavije..."

Nemacka politika

"... Od nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, nemacka politika, narocito posle odlaska g.Gensera, progresivno je gubila interesovanje za jugoslovensko pitanje...

Americka politika

"Tim americkih savetnika koji obradjuje i analizira jugoslovenski konflikt obuhvata StejtDepartment, Belu kucu i Savet nacionalne bezbednosti..." To je tim koga je oformio Bus,ali se nije menjao dolaskom Klintona "jedinstven i pasionirani antisrpski tim", koji cinetri struje: "struja koja povlascuje Nemacku kao partnera u Evropi", struja "koja trazisimpatije, podrsku, pristanak i razumevanje muslimanskih zemalja" ("s obzirom naprivilegovane veze izmedju SAD i Izraela, treba dati odgovarajuce ,kompenzacije, svimmuslimanskim zemljama") i ona koja se uzda u to da "SAD imaju, na bitnom deluplanete, u geografskoj i istorijskoj povezanosti vise civilizacije, jednog povlascenogsaveznika: Tursku".

Kada je Klinton dosao u Belu kucu, 20. januara 1993. dogadja se napad Hrvata naKrajinu, podseca Bodson, jer, osim sto je tim iz Vasingtona sklon muslimanima, sklon jei Hrvatima, zahvaljujuci "postojanju hrvatskog lobija, koji je veoma aktivan u americkojprestonici i opstoj liniji u Vatikanu u korist dve katolicke drzave".

Od leta 1992. godine stav svih zapadnih generalstabova bio je "da se nista ne menja" ("novariatur"). Radilo se, pre svega, o drzanju i analizi generalstaba americke armije, naosnovu analiza generala Mekenzija, ranijeg glavnog komandanta plavih slemova: "nije seradilo o tome da se suprotstavljaju jednoj agresiji, intervenciji strane vojne sile, kojutreba odbiti na drugu stranu granice (vrsta rata u Zalivu), nego se uplesti u gradjanski rat,nastao iz neprijateljstva tri naoruzana, mobilisana naroda koji brane svoje kuce, svojasela, svoje porodice". Medjutim, Klinton se izjasnjava za vojnu operaciju i to isto trazi odEngleza i od Francuza "da izvrse vojnu operaciju na tlu".

Zatim, "delujuci u smislu neintervenisanja" Dvanaestorica Evropske zajednicejednoglasno se odlucuju za podrsku Vens-Ovenovog plana. O tome Bodson pise:

"Istina, zemlje EZZ su umorne od stanja u Jugoslaviji. Svi znaju da se islo ,prerano,predaleko, prebrzo,; i da Dvanestorica nose strasnu odgovornost, koju su preuzeli uMastrihtu decembra 1991. i koja se moze rezimirati ovako: ,Nezavisnost za sve, odmah!,Ono za sta su se uhvatila Dvanaestorica, a sa njima i Medjunarodna zajednica, to jeprincip odrzanja granica. Naravno, oni su odlucno narusili taj princip rusenjemmedjunarodnih jugoslovenskih granica i pretvaranjem administrativnih granica udrzavne. Oni su se zatvorili u taj princip i ostaju uokvireni u istom ponasanju. Medjutim,Vens-Ovenov plan zadrzava nediranje u granice Bosne i Hercegovine. To je fikcija kojutreba ocuvati. Neka bude autonomnih oblasti, centralne vlade, ili neka ih ne bude; nakraju krajeva, nije vazno! Ono sto je vazno, to je da se time zavrsi, osim sto ce kasnije..."

Tako se Klinton nasao pred znatnim teskocama: da preuzme odgovornost i preduzmevojne mere prema Srbima. Muku uvecava odlucnost Rusije, koja "prvi put od raspadasovjetskog carstva", kada je u pitanju Jugoslavija, ne popustaju: Oni ne zele da stoje izaratne operacije protiv Srba!

(Nije bez znacaja citirati i ovom prilikom sta je francuski istoricar napisao o polozajuRusije na kraju 20. veka:

"Rusija je ostala bez spoljne politike bar dve godine... Dopustila je da se izvrsiujedinjenje Nemacke, raspad Jugoslavije i Cehoslovacke. Zrtvovala je svoje teritorijalnojedinstvo, dopustila da se rasturi Savez Sovjetskih Republika, zapocela evakuacijusovjetskih trupa iz Nemacke, Poljske, Cehoslovacke itd. SEV je pokopan, Varsavski paktne postoji vise. Ona je sve napustila, sve zrtvovala na oltar trzisne ekonomije, boljegzivota, buduceg blagostanja koje se gubi na horizontu buducih generacija... Rezultat je nesamo negativan, on je katastrofalan...")

Najzad, Klinton prihvata Vens-Ovenov plan, a Rusija treba da dobije ustupke od Srba.Krajem januara 1993. Klinton usto izjavljuje "jasno i glasno da je potrebno dovesti dorezolucije o stvaranju medjunarodnog suda i da ce blokada Srbije biti pojacana".

"Americka administracija je i dalje podeljena u pogledu mera koje treba preduzeti.Predsednik Klinton balansira izmedju dve strane: intervencionisticka tendencija sasekretarom odbrane Les Aspinom, sefom Nacionalnog saveta bezbednosti AntoniLejkom, Stej Departmentom, predstavnicom SAD u OUN, Madlen Olbrajt i s drugestrane, neintervencionisti: drzavni sekretar Voren Kristofer, general Pauel i Pentagonuopste..."

Francuska politika

"Ona se sastoji od dvosmislenoti i zaljenja... Zali sto je Jugoslavija nestala i sto se nijeucinilo dovoljno da se ona sacuva. Francuska se pridruzila nemackoj politici i zali sto jeto ucinila.. Francuska glasa za osudu Srbije kao agresora (Rezolucija 757 od 30. maja1992), na pocetku svih daljih katastrofa. Ona takodje glasa za sve tekstove o blokadi...

...Politika Francuske je doprinela da se podrzi teza o ,spoljnoj agresiji,, i da je krivacSrbija. U to vreme francuske novine govore o ,srpskoj agresiji u Bosni i Hercegovini,..."

Engleska politika

"Obelezena je nepoverenjem prema Nemackoj... Englezi su bili duboko nepoverljiviprema ma kakvoj vojnoj avanturi u Jugoslaviji... Osim toga, engleska stampa je slobodna.To je tradicija i snazna obaveza. Ova stampa je bila, kao i citava medjunarodna stampa,vrlo nepovoljna za Srbe. Ali ona je ipak, u leto 1992, dok je svuda bila jaka kampanja okoncentracionim logorima, objavila citavu seriju reportaza koje su bile takodje kritickeprema muslimanima iz Bosne i, narocito, ona je prva objavila izvestaj OUN, kojiukljucuje muslimane u atentat u pekari u Sarajevu, dana 27. maja 1992. Stoga englesko

javno mnjenje nije bilo toliko jednodusno, jednostrano i bezuslovno podsticano protivSrba..."

Autor ove knjige, g. Zerar Bodson pokusava da organizuje sastanak za mir i demokratijuu bivsoj Jugoslaviji, uveren da bi neka resenja mogla uticati da se izbegne velika nesrecakoju je predvidjao, a konstatuje sledece stanje:

"Aprila i maja 1992. rat se nastavlja i siri i u Bosnu i Hercegovinu, a u Hrvatskoj prestaje,Rezolucija Saveta bezbednosti 757 od 30. maja namece embargo Srbiji i Crnoj Gori uvrlo specificnim okolnostima atentat na pijaci Markale u Sarajevu nije delo Srba, vecmuslimana i ne vodi se racuna o prisustvu regularne hrvatske vojske u Bosni, a razmatrase mogucnost vojne intervencije..."

Bodson ucestvuje u pripremi Zenevske konferencije, na kojoj se doslo do Vens-Ovenovog plana... Pa ipak, "rizici od vojne intervencije Amerikanaca, OUN ili Nato-asve vise rastu. Protivno svim vojnim misljenjima, politicki odgovorni ljudi na svimnivoima i u svim zemljama, pozivaju na vojnu intervenciju. Postoji pravo slepilo citavepoliticke klase, kojoj je bila vaznija briga da se dopadne misljenjima javnosti ,zagrejanimdo usijanja, posredstvom medija, nego da pruze dokaze o realnosti...

... Dejvid Oven, evropski posrednik nije morao da kaze nista drugo maja 1993.: ,To jeprvenstveno gradjanski rat, a verovanje da mozete resiti gradjanski rat iz vazduha jeiluzija,...

"Zenevska konferencija pocinje 2. januara 1993. godine. Okuplja tri strane u bosanskomsukobu Srbe sa Radovanom Karadzicem, Hrvate sa Bobanom, muslimane sapredsednikom Izetbegovicem, pod okriljem Sajrus Vensa (OUN) i lorda Ovena (EZZ)koji im predlazu plan, cije su vaznije tacke sledece:

1. Bosna i Hercegovina ce biti decentralizovana drzava u kojoj ce vecinu drzavnihfunkcija obavljati njene provincije.

2. Provincije nece imati medjunarodnu pravnu licnost.

3. Ustavom ce se priznati tri vecinske etnicke grupe kao sastavne drzavne jedinice.

4. Svi subjekti od vitalnog znacaja za bilo koju od sastavnih jedinica bice regulisaniUstavom, a svaki amandman na ova pitanja zahtevace konsenzus sve tri strane.

5. Provincije i centralna vlada dobice demokratski izabrane parlamente i demokratskibirane izvrsne organe.

6. Bosna i Hercegovina ce se postepeno demilitarizovati.

Odmah su izbila zestoka neslaganja izmedju Srba i muslimana po pitanju Ustava, alitakodje i narocito po pitanju mape. Hrvati procenjuju da je projekat prihvatljiv (posto setri hrvatske provincije granice sa Hrvatskom i lako ih je kasnije ,pripojiti, Hrvatskoj).

Pregovori ce biti prekinuti i nastavice se posle pravoslavnog Bozica (6. januar) u petak 8.januara. Trajace do 12. januara, uoci pravoslavne Nove godine. Strasni pritisci ce se vrsitina Srbe da prihvate ovaj plan, koji ce do poslednjeg momenta odbacivati. Na kraju ceRadovan Karadzic prihvatiti plan kojim se garantuje, prema njemu ,puna jednakostsrpskog naroda, kao konstitutivnog naroda,, ali pod uslovom da ,srpski parlament uBosni, prihvati ovaj sporazum u roku od sedam dana. To ce biti ucinjeno u sredu 20.januara. Pregovori se nastavljaju 23. januara. Uoci toga dana hrvatske snage krecu umunjeviti napad na rejon Knina, ,kako ih ne bi zaboravili,. Najzad, jedino Hrvatiprihvataju da potpisu sva tri dela plana (ustavni, vojni i mape), Srbi i muslimaniosporavaju granice na mapi. Muslimani odbacuju i rokove za prekid vatre, koje su Srbiprihvatili. Tri strane su prihvatile ustavne principe (koje razlicito tumace) koji bi trebaloda urede buducu bosansku drzavu.

Pregovori u Zenevi su okoncani, premestaju se u Njujork, a Savet bezbednosti cesredinom februara odobriti Vens-Ovenov plan, posto ga prethodno bude prihvatio BilKlinton..."

U Zenevi je, "dakle, stvoreno cudoviste! Drzava Bosna i Hercegovina je bez presedana uistoriji covecanstva! Centralna vlada vodi samo inostrane poslove i poslove ,od danas dosutra,. Nema vojske, a pravosudje i policija su u nadleznosti samih provincija. Ovo jedrzava fikcija a hrvatski predsednik Tudjman se o njoj veoma jasno izrazio u intervjuu za"Figaro". Prema njemu, federalna Jugoslavija je mrtva i isto ce biti i sa federalnom ilikonfederalnom Bosnom."

"Tragikomedija na Palama" jeste naslov poglavlja u knjizi "Evropa ludaka", a rezimiravreme kada "general Morijon 21. maja 1993. u Beogradu dobija od g. Milosevicanjegovu pomoc da se Srbi iz Bosne nateraju da prihvate Vens-Ovenov plan.

Sastanak na vrhu, na kome su se okupili svi protagonisti, dogodio se u Atini 1. i 2. maja,na poziv grckog predsednika vlade K. Micotakisa. Prisutna su i dva pregovaraca: srpskipredsednik Milosevic, jugoslovenski predsednik Cosic i, naravno, g. Karadzic. Grckakoristi svoj ugled, pa ce g. A. Papandreu, sef socijalisticke opozicije reci: ,Grcka ne trebada izda Srbe, svog tradicionalnog prijatelja, jer bi poraz Srba favorizovao Tursku naregionalnom planu!,

G. Karadzic je na kraju prihvatio plan, koridor od deset kilometara sirine na severuBosne, kojim se mogu povezati srpske zone medju sobom. Sporazum je ipak ostaouslovljen odobravanjem srpskog parlamenta na Palama, sazvanog za 15. maj. Ovaj ceParlament odbiti da ratifikuje potpis stavljen na Vens-Ovenov plan od strane R.Karadzica, na zaprepascenje Beograda, koji je poslao tri predsednika: Jugoslavije, Srbije iCrne Gore da bi ga ubedili. ,Ovo je poraz politike razuma, (Cosic). ,Bicu direktan i

posten. Nema alternative miru, (Milosevic). Srbi iz Bosne ce 15. maja odbitireferendumom Vens- Ovenov plan.

Na toj skupstini General Mladic odrzao je presudan i zapamcen govor, koji u celini glasi:

BRISUCI LETOVI NAD VENS-OVENOVIM MAPAMA

"Vase preosvestenstvo, postovani predsjednice, postovani narodni poslanici, dragi gosti,ja bih zelio u ime Glavnog staba i Vojske Republike Srpske da dam neka moja vidjenjasituacije. Zamolio bih vas za strpljenje jer cu vam pokazati jednu kartu... Moramoprisutnim da malo docaramo sadasnje vrijeme. Ne vide to svi iz blizine, kao mi vojnici.

Gospodo, ovo je fakticka situacija od juce u 12 sati na prostorima bivse BiH. Ovo jerezultat nametnutog rata srpskom narodu, ne samo na prostorima bivse republike BiH,ovo je rezultat nasega rukovodstva, nasega naroda i nase vojske. Ovo je karta Vens-Ovenovog plana. Ja zelim kao vojnik da u ovom momentu svima nama i nasim gostimakazem da ovako sudbonosnu odluku po nas narod donosimo u veoma slozenimokolnostima, i u momentu kada je iznad nasih glava nekoliko aparata najsavremenijeavijacije zapadnih zemalja, kad se iznad nasih glava demonstrira silom. Nama se,gospodo, ne preti silom, nad nama se u ovom trenutku sila vec primenjuje. Avioniamericki, engleski i francuski, vodjeni njemackim strucnjacima iz avaksa, nadlecu nasasela i gradove u brisucem letu. Pod tom presijom nikad nas narod nije bio. Nas narodnikada nije bio napadnut vecom silom nego sto je ova sada i nas narod nikada nije biougrozavan od opasnijeg neprijatelja. Nas narod je napadnut najsavremenijim oruzjemkoga je ljudski um stvorio. Nas narod je napadnut od dojucerasnjih sugradjana iz solitera,drugova iz skola i preduzeca, iako se nije pripremao za takav rat, niti je mogao sanjati dace imati takvog neprijatelja.

Srpski narod dise na slamku

Ovo je gradjanski i verski rat u kome smo mi isterani na vetrometinu i proglaseni"Zlikovcima" za ceo svet. A isti taj svet, kao i medjunarodna zajednica, nisu osudilineljudske i brutalne postupke slovenackih i hrvatskih secesionista kad su ubijali neduznudecu u sivo-maslinastim uniformama, ne gledajuci da li su srpska ili neka druga. Svet nijeuvodio sankcije kad su vojnici JNA mesecima bili bez vode, struje i hrane u blokiranimkasarnama. Svet je precutao istinu da su se Hrvati i muslimani decenijama spremali zaovaj rat. I nije tacno da su nenaoruzani. Naoruzani su bolje nego armije svih ovdjeprisutnih predsjednika ukljucujuci i nase. Jer u njihovim je rukama najsavremenije ipesadijsko, artiljerijsko i raketno oruzje. A i da to nisu obezbedili prije ovog rata,dovoljno je sto imaju devet fabrika na teritorijama koje kontrolise hrvatsko-muslimanskakoalicija u dolini reke Neretve i Bosne.

Sve fabrike municije, aviona, tenkova koje su proizvodile ova ubojita sredstva u njihovimsu rukama, od Slavonskog Broda do Gruda. Srpski narod nema nista. Nas vojnikezabrinjava sto je medjunarodna zajednica prihvatila ovo podrucje Srebrenice kao svetskupozornicu. Sve muslimansko stanovnistvo iz Srebrenice moglo bi da stane u nekoliko

solitera u kojima su blokirani Srbi od Sarajeva preko Zenice, Tuzle, Mostara do Livna,itd.

Sve humanitarne organizacije apeluju da se Srebrenica snabde vodom, a ne osvrcu se nato sto mi godinu dana govorimo da je srpski narod i bez struje, i bez vode, i bezmogucnosti da proizvodi hranu. Nas su blokirali, ne mozemo uvoziti ni lekove, ni naftuza poljoprivredu. Zato mi vojnici u ovom planu vidimo opasnost visestruku.

Ja cu da govorim cinjenicama, kao vojnik. Ne da bih na vas uticao, vec da bih vamprezentovao opasnosti i posledice, a vi cete odluciti u interesu naroda. Rata izmedjuHrvata i muslimana nije bilo dok nije obostrano potpisan plan. Oni su imali koaliciju iFranjo Tudjman je docekivao Aliju Izetbegovica sa pocasnom cetom. U Zagrebu su imalivise susreta pred svetskim medijima. I jedan i drugi su objavili rat ne samo srpskomnarodu na prostoru bivse BiH, vec su doneli i zajednicku deklaraciju o ratnim dejstvimaprotiv naseg naroda. Alija Izetbegovic je otisao korak dalje i objavio rat Srbiji, CrnojGori i JNA. Takve monstruozne odluke, i pored tolike prolivene krvi, ni do danas nisupovucene. I mi ne ocekujemo da one budu povucene u buducnosti. Ali smo odmedjunarodne zajednice ocekivali osudu takvih zlocinackih akata.

Gospodo, srpskog vojnika Vojske Republike Srpske nema van prostora bivse BiH, mismo na svojim prostorima, na ovome prostoru. Gospodine Micotakis, obracam se Vama igospodinu predsjedniku Cosicu. Srpski narod godinu dana dise na slamku, bez struje,vode i proizvodnje. Na herojskom Ozrenu ima vise od 100.000 Srba izbeglih iz gradovatuzlanskog basena, srednje Bosne, Zenice, Varesa itd. Nase muke i nevolje ne znaju ni sviposlanici na ovom prostoru, jer nemaju mogucnost da dodju tamo. Tu se nalaze dvaveoma stara srpska manastira, Tumare i Petrovo selo i Vozuca, to su nasa svetilista. Udolini reke Neretve postoje manastiri srpski stariji od Kosovske bitke, kao i manastirKolani i Krka u Republici Srpskoj Krajini. Na zalost, ovaj je bio potopljen izgradnjomvestackog jezera na srpskoj zemlji, izgradnjom brane Peruca. U dolini reke Neretve uselu Prebilovcima najvece je svetiliste naseg naroda novije istorije. U njemu susahranjeni posmrtni ostaci samo dela pobijenih Srba u zapadnoj Hercegovini i u doliniNeretve u Drugom svetskom ratu.

Pogledajte kome su pripala nasa svetilista. U provinciji broj 8 su Hrvati, u provinciji broj5 i 9 su muslimani. Ovo je jedna knjiga koju mi je poklonio jedan istoricar, izvesni AnteValenta, Hrvat iz Viteza, prilikom moga drugog boravka u Zenevi na pregovorima sanasim predsednicima. Knjiga nosi naziv "Podela Bosne i borba za celovitost", izdata1991. godine. Na strani 37 je karta koja je gotovo identicna sa Vens-Ovenovom.Nedostaje joj samo ono sto je legalizovano Vens- Ovenovim planom hrvatsko osvajanje uprostoru trebinjske opstine. Molim vas, ja sam ucesnik dogadjaja oko Knina, bio samkomandant korpusa i na brojnim duznostima prije ovog rata. Borio sam se sa timnarodom.

Tu, kod Drnisa nalazi se selo Siritovci, u trouglu reke Cikole i Krke, tu je nova jamasrpskih boraca i srpskog naroda, nastala nakon odlaska moga i dela oficira sa ovihprostora, kad su predate ove teritorije pod zastitu Unprofora. To je drzao kenijski bataljon

i 58 vojnika RSK, odnosno milicionera koji su tu ubijeni i baceni u jamu. Ko je za toodgovarao? Na ruzicaste zone oko Benkovca i Obrovca napala je Hrvatska u januaru ovegodine, pobila je tu oko 800 srpskih glava, civila. Francuski ekspedicioni bataljonlegionara pobegao je sa tog prostora. Da li je medjunarodna zajednica osudila agresijuHrvatske i da li je Francuska kaznila svoje oficire i vojnike koji su ostavili srpski narodnezasticen i izlozili ga klanju? Gospodo, nije, zato mi necemo ruzicaste zone i necemo danas stite strani placenici.

Mi smo zastitili svoj narod i imamo pravo da ga stitimo i dalje. Ni jednog naseg vojnikanema na prostorima Hrvatske, ni jedna nasa jedinica nije na bilo kojoj evropskoj zemlji, ajos manje iznad Amerike. Mi imamo dva ratna aerodroma u Banjaluci. Posle donosenjaRezolucije Saveta bezbednosti 781 postavljeni su posmatraci UN na terenu. Svi clanoviSaveta bezbednosti znaju da mi postujemo Rezoluciju i da ne letimo, jer oficiri UN imaju24-casovno dezurstvo. I pored rigorozne kontrole Nato avioni lete iznad naseg vazdusnogprostora.

Danas ih gospodine predsednice Micotakis, nema na ovom prostoru radi ove skupstine,ali ih ima u rejonu Srebrenice. Medjunarodna zajednica je dala legitimitet Americi daizvede operaciju "Padobran", da muslimanima dostavlja hranu iz vazduha. Slike onihkojima smo dozvolili da se izvuku odavde pokazuju da su uhranjeniji nego mi.Predsednik Klinton je tu operaciju najavio na svim medijima i rekao da ce pruziti pomocsvim narodima na ovom prostoru. Ja sam u jednom momentu trazio preko oficiraUnprofora da pojedine strane zemlje makar bacaju prazne pakete srpskom narodu, damogu ovome narodu Birca da objasnim da shvati neduzne zrtve, a tu je muslimanska rukapoklala vise od 1.350 srpske nejaci, zena, dece i staraca.

Dug prema Srbima iz SR Jugoslavije

Ovo je, gospodine Micotakis, selo Tegar na samoj granici sa Srbijom. U junu mesecusam gledao nevidjenu sliku. Moram je reci ovde i radi gospodina predsednika Cosica iMilosevica i radi ovih poslanika. Selo Tegar je gorelo, jer su ga muslimani unistili ispalili, a sa druge strane Drine, u srpskom selu, deca su u isto vreme igrala fudbal. Srbismo jedni i drugi. Procenite jesu li opravdani pritisci i blokada ovog dela srpskog naroda.Ja se ne slazem ni sa jednim poslanikom koji napada bilo koga nasega coveka, apogotovo nase goste. Mi se nikada necemo oduziti ni srpskom, ni crnogorskom, ni vasemnarodu, narocito Srbima u Srbiji i Crnoj Gori, Crnogorcima, zato sto su nam prihvatilinasu nejac iz gradova i sela koja su zaposeli muslimani i Hrvati. Zato sto su nam leciliranjenike i sto su nam pomogli sa humanitarnom pomoci.

Molim vas da shvatite, humanitarni konvoj, koji je predvodio otac Filaret u organizacijiSrpske pravoslavne crkve, iako je najavljen Unproforu, napadnut je na ocigled Unproforana aerodromu, na srpskoj zemlji koju smo ustupili za humanitarnu pomoc, gde su cetirivozaca ranjena. Ja vas molim da shvatite i to da muslimane u Cazinskoj krajini, Sarajevu,Srebrenici, Zepi i Gorazdu i ovoga momenta naoruzava Karitas i "Merhamet". Tonaoruzavanje, na zalost, i dalje traje, jer se koriste konvoji koje obezbedjuju snageUnprofora. Takav je slucaj bio i u Sarajevu, gde je u duplo dno kontejnera stavljena

municija. Od maja meseca front je ovakav oko Sarajeva, ovde ne izvire ni nafta, niti seprave arapska ni germanska municija i oruzje. Sada je gusca i jaca vatra muslimana uSarajevu nego sto je bila kada smo poceli rat.

Sledece na sta moram da kazem, u dolini reke Neretve, u gornjem toku reke Vrbasa i udolini reke Bosne od medjunarodne javnosti je skriven obostrani genocid koalicije Hrvatanad muslimanskim stanovnistvom i obratno. Reci cu vam i to da sam naredio i to ostvarioda spasimo svu nejac, pa cak i ranjenike, i jedne i druge strane, a iz prostora Srebrenicesmo omogucili da se preko UNHCR-a izvuce 12.500 muslimanskih zena, djece, staraca i489 njihovih ranjenika medju kojima je masa onih koje je za zlocine pocinjene nadsrpskim narodom trebalo izvesti pred sud. Ja se ponosim sto sam u Vojsci koja jeomogucila neprijatelju koji je odbio da leci svoje ranjenike u nasim bolnicama, da ih belihelikopteri izvuku za Tuzlu.

Ovo je nasa zemlja

Nama, gospodo, nije do rata. Niti je bilo niti je sad. Ja nisam ovde da pozivam u rat.Nama je rat nametnut i mi smo se morali braniti. Nama je rata dosta. Ne zato sto smo seumorili, vec zato sto smo mnoge strahote videli, a ja cu dozvoliti sebi slobodu da vasupoznam samo sa jednom. Nasao sam se u selu Drinjaci kada je prolazio konvojUNHCR-a a od deset do petnaest kamiona iz Srebrenice, sa oko 850 muslimanskih zena idece, kada dva milicionera nisu mogla da zadrze majku jedanaestogodisnjeg decakaSlobodana Stojanovica, koga je izvesna muslimanka Kosovka Mula iz Vlasenice nateralada iskopa sopstveni grob u selu Kasaba, a posle ga je na najsvirepiji nacin umorilaodsecajuci mu prvo prste i da ne pricam ostale grozote. Ovo sam vam rekao da shvatiteargumentovano da nas je napao najstrasniji neprijatelj, jer ga nismo ocekivali. Mi nezelimo da rat u Bosni i Hercegovini resimo vojnickim putem. Vojnicko resenje moze bitikatastrofalno, mnogo gore od katastrofe koja je do sad zadesila prostore bivseJugoslavije. Mi ne zelimo da uvlacimo druge narode u nove nevolje. Mi zelimo dadoprinesemo iznalazenju politickog resenja mirnim putem, politickog resenja koje jeprihvatljivo i nije na stetu ni jednog naroda. Ovu mapu su crtali predstavnici Vatikana ioni koji su planirali raspad Jugoslavije. Nasem rukovodstvu i Glavnom stabu i meni licnonisu nepoznati ti planovi. Takvi planovi postoje i istocno od ovih prostora, i zato mi nemozemo prihvatiti zdravo za gotovo. Ovaj prostor nije hrvatska zemlja. Na ovomprostoru postoje karte koje govore da su 400 godina Srbi tu placali porez.

U nekadasnjem Bosanskom Brodu video sam jos jednu od strahota ovoga rata. Usportskoj dvorani, prilikom oslobadjanja grada, naisao sam na vise od 2.000 kompletadecije, zenske i muske odece bez vlasnika. Od svih novinara samo je japanski novinar tosnimio ali nigde nije objavljeno. U Bosanskom Brodu zivelo je ,91. godine 4.140muslimana, 11.844 Srba i 3.609 Jugoslovena koji su vecinom ili po pravilu Srbi. Ako sezna da je Hrvata bilo 13.923, onda je jasno da je Srba bilo najvise. Najvise ih je bilo uDerventi, Modrici i Samcu. Orasje je vecinsko Hrvatsko i mi ne trazimo da bude nase.Ovo je srpska zemlja i ne moze biti koridor. Koridor je ako bi mi isli kroz Orasje, jer je tonjihovo, mi njihovo necemo, ali necemo dati ni nase.

Gospodo, ovaj prostor u Hercegovini, u dolini Neretve, nisu zauzeli muslimani i Hrvati izBosne. Ovaj prostor su zauzele hrvatske oruzane snage nakon povlacenja JNA na prostorSRJ, prethodno se koncentrisuci na prostor Konavla, koji je bio pod zastitom snaga UN.Tu je 38 srpskih sela potpuno do temelja unisteno, kao i Prebilovci gde su sahranjenekosti nasih mucenika u Drugom svetskom ratu. Hrvatska je objedinila hrvatski narod uMedjugorju, proglasavajuci da se na jednom brdu pojavila Gospa. Na tome mestudecenijama su se okupljali fratri iz Vatikana i citavog sveta, i ustaski emigranti ciji suocevi pocinili zlocine, i istrebili srpski narod na ovim prostorima, kao i u zapadnojHercegovini. Na tom brdu gde se pojavila Gospa, vidi se devet jama u koje su Srbebacali, a ni jedna nije primila manje od 1.000 nasih nesretnika. Mi to nismo mogliprepoznati jer su nasi ljudi, koji su to trebali ispricati, bacani u jame i to je nesreca nasegnaroda, jer su nam ratovi odnosili one koji su na mladje mogli da prenesu svoju spoznajuo ratu. Zato nas cilj nije da porazimo Hrvate i muslimane. Nas cilj je da sacuvamo svojnarod, da ne dozvolimo da ga ponovo bacaju u jame. Uostalom, ni Unprofor se naprostorima bivse BiH ne moze braniti bez saradnje sa rukovodstvom Republike Srpske.

Ne zelim da uticem na odluku poslanika

Gospodo poslanici, Amerika je velika sila, ne mozemo mi njoj ici prstom u oko, a Natopakt je jos veca sila, njemu jos manje, ali ja vas mogu uveriti da ni oni ne mogu nama iciprstom u oko.

Gospodine predsednice i gospodo, mi smo dali Aerodrom Sarajevo, nasu teritoriju, i jasam odatle povukao nase brigade. Tone humanitarne pomoci stizu svaki dan, ali nemamoevidenciju da li to dobijaju srpski suznji, a ima ih izmedju 70.000 i 100.000 u Sarajevu. Akakva je situacija u ostalim gradovima koji su pod kontrolom Hrvata to jos manje znamo.Ne slazem se s onima koji su govorili "vi pobednici". Mi pobednici necemo da budemo inama nije cilj da pobedimo muslimane i Hrvate, nama je cilj da spasimo svoj narod kojije blokiran u Sarajevu, Tuzli, Zenici, Mostaru, do Zagreba. I u Zagrebu Srbi nisu ljudi.Oni su ljudi za odstrel. U Tomislavgradu, u stvari u selu Rascani, Srbi su prvo blokirani,pa popljackani i pobijeni. U selu Gornji i Donji Guber kod Livna, a u samom Livnu i seluZasinju tamo je vise od 4.000 Srba. Malo ih se spasilo bezanjem na nasu teritoriju. Nikone pita da li oni imaju hranu, vodu, struju. Ja se samo cudim sto gospodin Bosiljcic igospoda poslanici sa Ilidze nisu kritikovali mene, a imaju na to pravo. Ni jedan srpskiranjenik sa Ilidze, otkako smo dali Aerodrom Unproforu, nije izvucen i spasen, jer smoga do kvalifikovane medicinske pomoci morali izvlaciti 13 sati. Nismo imali toliko krvida oni izdrze tako tezak transport. Ni jednog naseg ranjenika Unprofor nije izvukao, aUnprofor se u sukobu koalicije pretvorio u logistiku cas Alije cas Tudjmana i Bobana. Ionaj general Stjuart, Englez, hvali se kako sa svojim bataljonom pod vatrom izvlacimrtve i ranjene. Kad je izvukao mrtvog ili ranjenog Srbina? Nije, gospodo, ni zivog i mito od njih i ne trazimo. Nemaju mandat na to. Imali su mandat da zastite srpski narod uruzicastim zonama. Nisu ga zastitili. Nisu imali mandat da idu po bilo koju cenu uSrebrenicu. Otisli su. Pustili smo ih ne zato sto smo se bojali medjunarodne intervencije,nas narod se ne boji nikakve intervencije, za nas je ovamo totalni rat, jer neprijateljinemaju milosti ni za nasu nejac i decu. Koga god uhvate toga masakriraju na najbrutalnijinacin. Unprofor je odavde izvukao na hiljade muslimana, a Srbi su i dalje u zatocenistvu i

ne mogu se osloniti na njegovu pomoc. U centralnoj Bosni pruza medicinske usluge ijednoj i drugoj strani. Kako onda nasem narodu da objasnimo da ce ga Unprofor zastititina ovim prostorima. Verujte da nema coveka zdravog razuma koji u to moze poverovatina ovim prostorima. Vens-Ovenov plan predvidja progresivnu demilitarizaciju na ovimprostorima, ali da se prvo razoruza srpska vojska, po principu kako je razoruzana vojskaRepublike Srpske Krajine. A ja vas molim da se informisete ili da vas informisem uvasem slobodnom vremenu o tome kakve su stravicne posledice. Na Maslenickom mostu,na aerodromu Zemunik ili u trouglu reke, Krke i Cikole. Ja vam se zahvaljujem na paznji,ovo nisam izneo da bi uticao na vasu odluku. Vojska RS i nas narod znaju da ce nasiposlanici uciniti sve da zastite svoj narod."

A Bodson zapisuje dalje: "Odbacivanje plana dovelo je do zatvaranja srpsko-bosanskegranice, a izmedju Srba doslo je do ozbiljnih neslaganja. Ali u isto vreme plan je baciosvetlost na dve veoma vazne stvari. Prvo, sukob u Bosni je pravi gradjanski rat, spontaniustanak bosanskih Srba, a ne agresija Srbije na Bosnu, sto predstavlja osnovu rezolucijeOUN od 30. maja 1992, kojom se zavodi embargo. Nema nuznog znaka jednakostiizmedju SRBI IZ BOSNE SRBI IZ SRBIJE. Najzad, narod koji je vec u ratu nema sta daizgubi."

Sta je iz svega, izmedju ostalog, zakljucio Bodson:

"... Zbog projekta evropskog jedinstva, a radi odrzavanja mira u svojoj kuci, ali narocitozbog neizdrzivog pritiska Nemacke da se ubrza dezintegracija Jugoslavije i dobijeishitreno priznanje novostvorenih drzava Hrvatske, Slovenije i Bosne Evropa je, zapravo,gurnula Jugoslaviju u gradjanski rat...

... Od pocetka dogadjaja u Evropi, zapadna politika je bila obelezena jednomfundamentalnom greskom: dobijanjem da se uzme u obzir snazna zelja Srba da zivezajedno u zajednickoj drzavi. Svako trajno resenje za sadasnje sukobe polazi neizostavnood priznanja ovog prava Srbima. Nije rec o pracenju srpske politike u svim njenimzahtevima, vec o davanju i srpskom narodu onog sto je drugima velikodusno dato: pravoizbora...

Politika ultimatuma koji se ponavljaju, imala je kao rezultat ratove. Za razresenje krizekoja preti citavom Balkanu treba prestati sa odrzavanjem fikcije o jedinoj srpskojodgovornosti u jugoslovenskoj drami Hrvati i muslimani takodje snose dobar deo krivice.Evropa je, a na ubedljivo prvom mestu Nemacka, doprinela izbijanju i vodjenju rata..."

Sve teze francuskog istoricara Zerara Bodsona podrzavaju i potkrepljuju istinitost izasnovanost teza generala Ratka Mladica o uzrocima, korenima i karakteru rata u BiH.

KADA JE VEC POCELO OVAKO JE BIVALO

Najpre su muslimani marta 1992. prolili srpsku krv na sred Sarajeva,a vec nekolikomeseci pre toga zajedno sa Hrvatima, sa vojskom NDH,zapoceli, odnosno nastavili izDrugog svetskog rata krvave progoneSrba iz drugih delova Bosne i Hercegovine, bivsejugoslovenske republike.Onda, u skladu sa "ucenjem" iz dzihadovskih poruka i islamskihdeklaracija,zrtvovali su i same sebe za vise interese, za gradjenje Zelenetransferzale, prveislamske drzave u Evropi a na Balkanu. Svoje zrtve"pojacavali" su okrutnim stradanjemvojnika JNA na ulicama Sarajeva,okupacijom vojnih kasarni. Neko drugi ce se, valjda,pozabaviti zapisivanjemredosleda dogadjanja u secesionistickom procesu bivse Bosne iHercegovine,ciji su eksponenti Alija Izetbegovic i Franjo Tudjman, predsednicisvojihpobednickih partija (nacionalne i verske), koje su i pripremile ratnadejstva naprostorima bivse SFRJ. Tragajuci za ilustracijama uverenjada Generalu, vojniku RatkuMladicu moze "suditi" samo njegov narod,izdvajam sledece: "Muslimani ubijaju a Srbeoptuzuju".

"Indipendent" objavljuje, a "Politika" 23. avgusta 1992. godineprenosi izvestaj reporteraiz Njujorka. On na osnovu uvida u poverljiveizvestaje, koje su terenski komandantiUnprofora iz Sarajeva slaligeneralu Nambijaru, tvrdi da su nekoliko najstravicnijihpokolja uSarajevu, ukljucujuci i ubistvo 18 civila u redu za hleb, pocinilimuslimani, da bipridobili svetsko javno mnjenje za vojnu intervenciju,a ne Srbi koji okruzuju grad. Trimeseca docnije, ali bolje ikad negonikad, reporter britanskog lista otkriva da je "masakr uredu za hleb",koji se zbio u ulici Vase Miskina u Sarajevu, posluzio Aliji Izetbegovicuzaprekid pregovora u Lisabonu.

"Indipendent" takodje otkriva da je i eksplozija na sarajevskom groblju4. avgusta, zavreme sahrane dvoje ubijene dece, bila izvedena u koreografijipristalica Izetbegovica.

Poverljivi izvestaji, sa kojima su bili upoznati i americki politicariu Vasingtonu, kazu daje snajperski hitac, kojim je usmrcen DejvidKaplan, 13. avgusta, u vreme posetepremijera Panica Sarajevu, ispaljenne sa nekog borbenog polozaja, vec u "horizontalnojliniji,iz blizine, sa tla".

Funkcioneri UN takodje tvrde da je ukrajinski vojnik iz sastava plavihslemova u kasarni"Marsal Tito" u cetvrtak pogodjen metkom malog kalibra,kakvim se koriste samomuslimanski snajperisti.

Muslimani su sami aranzirali i topovske salve 17. jula, prilikom posetesefa britanskediplomatije Izetbegovicu u Sarajevu, kada je ubijenoi ranjeno deset slucajnih prolaznika,tvrdi britanski list "Indipendent".

Dakle, vec na samom pocetku istina je bila vidljiva, ali zloupotrebljenaprotiv srpskestrane. Vec tada, avgusta 1992. godine, prve godinerata u bisoj BiH, i na americkojteleviziji objavljeno je da "muslimaniubijaju a Srbi su optuzeni".

"Prvi put posle visemesecne izrazite naklonosti prema muslimanskojstrani ubosanskohercegovackom gradjanskom ratu, americka TV mrezaCNN iznela je ozbiljnesumnje u verodostojnost podataka onapadima srpskih jedinica na gradjane Sarajeva",

objavljuje izvestajsvog dopisnika iz Njujorka "Politika" 23. avgusta 1992. godine."Recenoje nekoliko puta u jutarnjim emisijama da bi ovo moglo, pre svega,da se odnosina, siroko u propagandne svrhe koriscen, napad u majuna gradjane koji su cekali u reduza hleb, sto je odmahpripisano Srbima bez ikakvih dokaza. Bilo je i tada misljenja da,sudeciprema objavljenom snimku, nije bilo uverljivo da je to posledica granate,vec jevise licilo na eksploziju ukopane mine. Drugo pitanje koje sepostavljalo je otkud bas natom mestu i u to vreme televizijskeekipe.

U informaciji CNN se, takodje iznosi pretpostavka da jena isti nacin insceniran i napadna groblju, gde jeporodica upravo sahranjivala decu nastradalu od snajperske vatre, stojetakodje stavljeno na dusu srpskim jedinicama. Ta reportaza obislaje svet i svojimstravicnim scenama umnogome izazvala nagli porastantisrpskih raspolozenja i, pomnogim ocenama, uz scene iz, koncentracionihlogora,, najvise doprinela brzomusvajanju Rezolucije 770 Savetabezbednosti, kojom se odobrava upotreba vojne sile uzastiti konvojaza dostavljanje humanitarne pomoci (muslimanima)...

U svetlu citiranih informacija jos vise dobijaju na znacaju izjavegenerala Mekenzija,doskorasnjeg komandanta Unprofora u Sarajevu, kojije u raznim intervjuima datimnedavno u Njujorku objasnjavao da je upocetku odgovornost Srba za izbijanje sukobabila veca, ali da u poslednjevreme Izetbegoviceva vlada predstavlja mnogo vecu preprekuza uspehpregovora i uspostavljanje mira. Kanadski general je otvoreno nagovestiodavlastima u Sarajevu, u ovom trenutku, mnogo vise odgovara zaostravanjeneprijateljstva,cime bi se izazvala strana vojna intervencija.

Mnogi komentatori sada upozoravaju da ubuduce treba biti krajnje oprezanu saopstavanjuko je odgovoran za napade i krsenje sporazuma o prekiduvatre, kao i o ugrozavanjukonvoja sa humanitarnom pomoci, jer to presudnoutice na stavove javnog mnjenja, pa izvanicne poteze.

Ovi nalazi bi trebalo da imaju uticaja i na raspolozenje na zasedanjuGeneralne skupstineUN o krizi u BiH, sazvanoj na inicijativu islamskihzemalja. Sastanak se odrzava uponedeljak, sa ociglednom tendencijominicijatora da dramatizuje atmosferu predlondonsku konferenciju iisposluje prethodnu osudu Srbije i Crne Gore, odnosno SRJugoslavije..."

Haski tribunal, u ime Ujedinjenih nacija, tj. SAD optuzuje posle svegaRatka Mladica daje vrsio ratni zlocin, drzeci pod opsadom Sarajevo.A na samom pocetku, dakle, pre ovihmonstruoznih muslimanskih podastiranjamrznje sveta prema Srbima, bivalo je i ostalosvedocenje o pokusajimageneral-potpukovnika Ratka Mladica da mirnim nacinomokonca sukobeu Sarajevu.

"NOC GENERALOVE ODLUKE" je izvestaj "Borbe" koja je uspela sa TVekipom"Srne" da se probije u Sarajevo. Obisli su Novo Sarajevo, Grbavicu,Vrace iTilavu, opstine u kojima su Srbi u vecini i gde su organizovanisrpski krizni stabovi. Uovim opstinama bilo je mirno, tu i tamo secuo samo po koji rafal. Medjutim, atmosfera jeveoma napeta, jer josuvek vojska iz kasarni iz Sarajeva nije krenula prema Lukavici,

apropali su i dogovori o tome da konvoj u organizaciji decje ambasadeu Medjasimanastavi put sa Ilidze ka Splitu.

Zanimljivo je sledece novinarsko svedocenje:

"U kasarni u Lukavici nalazi se i general-potpukovnik Ratko Mladic.On je rekao da setokom jucerasnjeg dana vise puta cuo sa FikretomAbdicem, ali da je svaki dogovor odeblokadi kasarni sa njima propao.Ukoliko sve bude u redu odnosno ukoliko se vise nebude pucalo, izkasarni bi tokom noci trebalo da krenu prvo ranjeni i bolesnieventualnomrtvi (Mladic je rekao da ih zasada nema), potom civilno stanovnistvokoje jeu kasarnama naslo spas, a poslednji bi u konvoju isli vojnicii staresine.

Danas, zbog ove pucnjave, a dok je Delimustafic bio u kasarni, po odobrenjusamogMladica, sa predstavnicima Unprofor, general- potpukovnik jerekao da izlazak iz kasarninije bezbedan.

Dejstvuje njihova artiljerija. Hocu na miran nacin da resim situacijuu Sarajevu i okonjega. Od sutra, pa nadalje, na ovakvu pucnjavu znacukako treba da odgovorim. Ne zelimda pretim nikom, ali bih zeleo daupozorim sve civilno stanovnistvo u Sarajevu, bezobzira kom narodupripada, da nadje mogucnost da izadje ka linijama koje kontrolisevojska.Tako ce biti spaseni. Neka se ne nalaze u blizini vojnih objekatakoji se napadaju ikoji su u okruzenju, ali ni u blizini Alijine vojske,jer ih mi odavde sve vidimo i znamogde su. Dosta je bilo zrtava iu Sarajevu i oko njega.

Moram reci da kasarne nisu u bezizlaznom polozaju. Obezbedjeni su ihrana i voda imunicija i mogu se tuci i braniti. Kasarne ne bi smeoniko da napada. Ja to tolerisati necu.Nisu samo kasarne u okruzenjuvec i sve stanovnistvo Sarajeva. Ono se pati a pati se zbogtoga stosu ga u takvu situaciju doveli oni koji su napravili masakr u Dobrovoljackojulici isa kola Unprofora naredjivali ubistva neduznih vojnika. Mnogatela tih hrabrih ljudi josplivaju Miljackom, ili su ostala da lezena mestu masakra. No, neka Alijini znaju danemaju sanse odavde daizadju. Jedini im je put da ostave vojsku na miru i ucutkajuoruzje porucio im je juce popodne iz kasarne na Lukavici general- potpukovnikRatkoMladic.

On je rekao da ocekuje kolonu kamiona za evakuaciju vojske, ali onace biti u kasarneuvedena samo ukoliko zavlada mir.

Duzni su oni iz TO BiH da obezbede vlast nad svojim jedinicama. Trebada prestanu dapucaju. Mi im necemo nista uraditi. Ne zelim da nosimna dusi ni jednog vojnika, ni jednodete. Neka znaju, ja ne zalim,da imam sto zivota, ja bih dao za njih."

RAT JE DOSAO NENADANO

U intervjuu pod naslovom "Sta hoce bosanski Srbi" Jovanu Janjicuza NIN, jos 12.februara 1993. godine General Mladic je tumacio korenerata i predvidjao posledice,odgovarajuci na sledeca pitanja:

Gospodine generale, da li je ovaj rat bio neizbezan?

- Pravo da vam kazem, i ja cesto sebi postavljam to pitanje. Kategorickimogu da tvrdimda rat nije izazvan voljom i zeljom srpskog naroda. Srpskinarod ga nije zeleo, u to samubedjen. Mogu cak verovati da ga, mozda,i vecina drugih naroda nije zelela. On je prostodosao kao nepovoljanvetar na ove prostore. Nenadano. Donesen je zeljama nekihposebnihsnaga, koje su planirale rasturanje Jugoslavije jer je ocigledno nekimcentrimavan bivse Jugoslavije smetala takva drzavna zajednica.

Ali, ti planeri rata nasli su saveznike i u Jugoslaviji!

- Jesu, nazalost. Rat je bio neizbezan bas zbog toga sto je bilo dostanezdravog tkiva u tojbivsoj Jugoslaviji. Dok smo mi bili uspavanilovorikama vecnog mira, mnogi su sepripremali za taj brutalni obracun.

Vi ste vise puta govorili o planovima za razbijanje Jugoslavijekoji su sacinjeni izvangranica Jugoslavije, one bivse i ove sadasnje.Mozete li nam nesto vise reci o timscenarijima rata?

- Nije to vise nikakva tajna. I dobro je istrazeno. U poslednjih deset-dvadesetgodina cak ina pojedinim visokim vojnim skolama nekih velikih siladetaljno su razradjivani planovi,pa cak i proigravane mirnodopske ratneigre na nasim prostorima, od Kosova pa nadalje.Sve to bilo je dostazakamuflirano. Paznja je locirana na jednom prostoru a faktickijedetaljno razradjen plan razaranja Jugoslavije, kao drzavne zajednice.Nazalost, po tomscenariju i dalje se sve odigrava. Ide progresivno,ne zaustavlja se.

Da Srbi u Republici Srpskoj krajini i Republici Srpskojnisu pruzili otpor "novomporetku", verujete li da bi vec odavno doslodo rata u Srbiji i Crnoj Gori?

- Snage koje su planirale razbijanje Jugoslavije i ucestvovale u njemuiznenadjene suotporom srpskog stanovnistva u Republici Srpskoj Krajinii Republici Srpskoj. Ovo sto sesada dogadja nije nimalo bezopasnopo ostali svet koji zivi u miru. Mnoge zemlje,posredno ili neposredno,ucesnice su u ratu na prostorima bivse Jugoslavije. Cak i nekevelikesile... Tokom boravka u Zenevi, na pregovorima, primetio sam velikuzabrinutostkod obicnih ljudi zbog ovog sto se kod nas desava. Ljudisu uplaseni. Oni sasvim realnogledaju na sadasnju situaciju. Rat kojije nas zadesio moze se lako preneti i na njih,pogotovo ukoliko bidoslo do nekakve strane vojne intervencije na nasim prostorima.

ta ako kojim slucajem dodje do vojne intervencije? Kakoce Srbi odgovoriti?

- Pitanje vojne intervencije cesto se spominje, cak i u sali za pregovaranjeu Zenevi,nazalost. Ona je sasvim moguca, jer medjunarodna zajednicakoristi mere pritiska da biprivolela strane u sukobu, a pogotovonasu, srpsku stranu, da prihvate ponudjena resenja.Mi cemo ucinitizaista sve da se do resenja krize dodje kroz politicke pregovore imiroljubivimsredstvima, da to ne bude na stetu nijednog naroda na prostorimabivseBosne i Hercegovine. Medjutim, vrlo smo precizno, na pregovorima uZenevi, stavili

do znanja kopredsednicima Konferencije da se mora postovatinekoliko uslova ukoliko sezeli pristupiti pravednom resavanju situacijeu bivsoj Bosni i Hercegovini.

Koji su to uslovi?

- U prvom redu, treba da se u potpunosti sprovede Rezolucija 787 Savetabezbednosti UNda se hrvatske oruzane snage bezuslovno povukusa prostora bivse Bosne i Hercegovine.Njihove oruzane snage u ma kakvomkontingentu nemaju nikakve potrebe da budu na timprostorima. Onesu izazvale rat.

- Sledeci uslov je da dodje do raskida ugovora, odnosno sporazuma,o zajednickom ratuprotiv srpskog naroda izmedju Tudjmana i Izetbegovica.Taj sporazum morace da padne,narocito posle najnovijih njihovih medjusobnihsukoba u centralnoj Bosni. Ali, tajsporazum mora fakticki da se obelodanipred medjunarodnom zajednicom i da se osudi,jer on je doneo rat srpskomnarodu u BiH. Sledeci uslov je da Alija Izetbegovic stavi vansnagesvoju odluku o proglasenju ratnog stanja i objavi rata srpskom narodu.Tek u timokolnostima steci ce se uslovi da se realno pregovara omiru i da se situacija svede na tristrane u sukobu RepublikaSrpska, hrvatska zajednica Herceg-Bosna i muslimanski deobivse Bosnei Hercegovine. Sada, mi imamo prisutnu jednu stranu silu,medjunarodnopriznatu drzavnu zajednicu Hrvatsku, koja je agresor na ovim prostorima.

Pomenuli ste Zenevu, vi ste tamo ucestvovali kao zvanicnipredstavnik Vojske RepublikeSrpske. Da li ste bili pod pritiskomda prihvatite ponudjeni koncept ustavnog uredjenjaBosne i Hercegovinei predlozene mape?

- Do sada nisam imao takvih pregovarackih iskustava. Ali, iznenadilome je da oni(kopredsednici) decidirano isticu posledice koje moguproizaci ako se ne postupi po tomei tome. Sam taj metod je za diskusiju.Tako, recimo, donesu se dokumenti u cijoj izradinisu ucestvovalipredstavnici naseg naroda pa se oni (ti dokumenti) ponude kaosvrsenastvar. Vrlo tesko je bilo sta u njima promeniti. Ne prihvata se faktickostanje, ilirealna situacija kakva je bila, jeste ili ce biti. To jesvojevrstan pritisak.

S obzirom na to da ste vi, kao komandant jedne jake vojske,u nekim medjunarodnimkrugovima oznaceni kao glavna smetnja za ostvarenjenjihovih planova na nasimprostorima, interesuje me da li su na vaslicno vrseni nekakvi pritisci?

- Nasa delegacija ima jedinstvenu platformu i ona je veoma homogena,na celu sapredsednikom dr Radovanom Karadzicem. Mi smo veoma upornida, do kraja i onakokako nam to nalazu obaveze pred nasim narodom,ostvarimo usvojenu politiku. Na timpregovorima polazimo od interesasrpskog naroda i od zvanicno donetih dokumenataSkupstine RepublikeSrpske. Odluke Skupstine za nas su platforma od koje ne mozemodaodstupamo.

Na prethodnoj rundi razgovora, u vojnoj grupi, u uvodnim izlaganjimakopredsednika igenerala Satisa Nambijara stavljeno je do znanja, veomajasno, ali, doduse u jednom vrlofinom tonu, kako prilici tako visokimdiplomatama, sta bi se eventualno moglo ocekivati

ukoliko se ne prihvatiplan Sajrusa Vensa i lorda Ovena za resavanje krize na prostorimaBosnei Hercegovine. Medjutim, mi ne mozemo ici na stetu svoga naroda isopstvenihinteresa. To smo jasno stavili do znanja. Na kraju krajeva, nista senije desilo nionima koji su razarali Jugoslaviju, a Jugoslavija jebila jedan od osnivaca i Lige naroda, iUjedinjenih nacija. Ako jeona mogla da se rasparca na male delove, na drzavice, i da sena brzinuizbrise kao da nije postojala zasto se ne bi po istom principupostupilo i u slucajuBosne i Hercegovine? Srpski narod na prostorimabivse BiH ne trazi nista vise nego sto sudobili drugi narodi na prostorimabivse Jugoslavije, a to je pravo na svoju drzavnuzajednicu.

Uprkos svemu tome, opet, razne medjunarodne organizacijeza rat na prostorima bivseBosne i Hercegovine okrivljuju Srbe, kao"glavne krivce"!

- Jeste. Za to smo dosta mozda i sami krivi. Krivi smo zato sto nismodovoljno poznavalisvet kojim smo okruzeni. Jednostavno, nismo znalimetodologiju i strukturu na kojimapociva savremeni svet. Cesto seprica da su Hrvati dobili medijski rat. Taj rat oni jos nisudobili.Medijskim ratom oni kod svog naroda oblikuju strogo dirigovano iusmerenomisljenje. Jednostavno, svom narodu prikazuju samo "istine" koje suza njihinteresantne. Nije nikakva tajna da je Hrvatska dala velikinovac za propagandu. Kuvajt jeu ratu s Irakom ulozio oko 13 milionadolara, a Hrvatska je tu cifru vise nego duplopremasila, ulozilaje preko 30 miliona dolara da bi se pisalo onako kako toodgovaraciljevima Franje Tudjmana i njegove ekstremne stranke HDZ. Medjutim,minismo ulagali sredstva u takvu propagandu, nas takve iskonstruisaneistine neinteresuju.

Prilikom boravka u Zenevi gledao sam razne kanale zapadnoevropskihtelevizija. Oniimaju vrlo usmerenu semu. U prvom delu svojih informativnihemisija daju sve ono sto jelepo u njihovoj zemlji. A kad hoce nestozaostalo, kao da je iz prvobitne ljudskezajednice, onda idu na Balkanili u azijski deo kontinenta, gde nalaze ono sto jenajbednije, sirotinju.A sirotinje na Zapadu ima jos gore, ali se ona ne prikazuje. Zapadjeshvatio da je ljudski mozak ogranicenog kapaciteta pa ga oblikujekao dobro umesenotesto. Po tom sistemu rade i razne placene organizacijekoje izmisljaju gnusne lazi osrpskom narodu, o srpskoj vojsci, kojenas satanizuju. Medjutim, to su hici kratkogdometa.

Posebno je velika povika na Srbe zbog polozaja koje drzeoko Sarajeva!

- Srbi ne drze nista sto je tudje.

tavise, u Sarajevu i oko njega nedrzimo ni sve sto je nase. U Sarajevo su najvise uloziliSrbi, jerje ovaj grad podignut na srpskoj teritoriji.

Cesto se govori o bombardovanju Sarajeva. Kad se to kaze,onda se obicno misli da tocine Srbi!

- Svet se nije zapanjivao na one scene ubijanja vojnika, ubijanja srpskihsvatova, rusenjesrpskih kuca, ubijanje Srba. Kada su neduzni vojniciiz one kolone bivse Druge vojneoblasti danima plivali po Miljackiili bili rasuti po trotoarima, svet se nije uzasavao.Takodje, nijese uzasavao ni kada su Alijini bojovnici predvodjeni Jukom Prazinomidrugim kriminalcima, raketirali vojnu bolnicu, kasarne. Medjutim,kada je srpski naroduzvratio merom kojom je trebalo uzvratiti, ondaje veoma brzo satanizovan i proglasenkrivcem. Mnoga muslimanska nedelaubijanja cak se i danas, na raznim evropskimtelevizijama, pripisujuSrbima. Podsetimo se samo onog insceniranog slucaja usarajevskojulici Vase Miskina ili onih uzasnih slika u Dobrovoljackoj ulici kadsu sekoristila cak i vozila Unprofora.

U Sarajevu je ostalo dosta Srba.

ta se s njima sada desava?

- To su mucenici dvadesetog veka. Srpsko stanovnistvo u Sarajevu izlozenojenajbrutalnijim postupcima Alijine vojske. Mnogi zive od milosti,na srecu, jos ponekogdobrog komsije muslimana (a ima i takvih kojistite pojedine porodice). Medjutim, mnogeporodice su zasvagda nestale.Samo oni koji uspeju da izadju iz Sarajeva, ili koji ce izaci,moguispricati verno tragediju koju su doziveli. Mnogi su na ivici egzistencije.Premapodacima kojima mi raspolazemo, od sto odsto humanitarne pomocikoja dodje uSarajevo, mali gotovo neznatan deo negde oko desetodsto deli se srpskom stanovnistvu,mada je ono sada, po svojprilici, najbrojnije, jer su Hrvati, Jevreji, Slovenci i masamuslimanskogstanovnistva izasli. Ostali su Srbi i Alijine "zelene beretke", nazalost.Tamose u privatnim zatvorima Srbi muce, siluju nase zene, sestrei majke. Srbi se ubijaju iliizlaze kao kosturi, kao lesevi. Oni suostali bez imovine, decenijama i vekovima sticane.Sve sto su njihovipreci i oni, posle njih stvarali unisteno je, oteto ili opljackano.

Kako ocenjujete drzanje Unprofora?

- Prvo, moramo poci od toga da najveci broj oficira i vojnika Unproforaveoma cestito iposteno obavljaju svoju funkciju, nastoje i trude seda svoje zadatke obavljaju u skladu sapoverenim mandatom. Nazalost,ima slucajeva zloupotrebe od strane pojedinaca,pomaganja Alijinojvojsci.

Na koji sve nacin?

- Na razne nacine. Pojedinci su se pretvorili u taksi-sluzbu Alijinihfunkcionera, setkarajuih od aerodroma do Sarajeva, Zagreba ili drugihcentara... Ali, na kraju krajeva, mi, ipakmoramo da podjemo od togada su snage Unprofora snage mira. Medjutim, isto tako morase uzetiu obzir i cinjenica da je, pored tih snaga mira, Alijinoj vojsci doslodosta municije,goriva i drugih potreba za vodjenje rata. Oni nisu imaliniti sada imaju mogucnosti daproizvode municiju u Sarajevu, a i daljevode borbu i to sa sve vecom zestinom. Svaki danimaju sve vise municije.Necu da kazem da to njima daje Unprofor. Ako to rade pojedinci,tone radi Unprofor kao Unprofor. Ali, preko raznih humanitarnih konvoja,narocito onih

koje organizuju "Merhamet" ili "Karitas" Alijinavojska dobija gotovo sve sto joj jepotrebno.

Da li je to slucaj samo sa Sarajevom?

- Ne. Humanitarni konvoji su naoruzali i Gorazde. U humanitarnim konvojimaprotura semunicija muslimanskim jedinicama i u Srebrenici. Da negovorim da se prekohumanitarnih konvoja i na druge nacine, narocitovazdusnim putem, doturaju ogromnekolicine ratnog materijala Alijinojvojsci u Cazinskoj krajini. Iz Hrvatske, preko zapadneHercegovine,u centralnu Bosnu legalno dolaze konvoji naoruzanja, municije idrugihpotreba. To je sada malo reducirano najnovijim muslimansko-hrvatskimsukobimaoko Gornjeg Vakufa, Konjica, Mostara, Prozora, Bugojna...

Pomenuli ste Gorazde. U javnosti je bilo raznih komentaraoko povlacenja VojskeRepublike Srpske sa polozaja oko ovog grada.

ta je istina?

- Najbolje je da istinu kaze narod Gorazda. Vojska Republike Srpskenije se povukla odGorazda. Povukli su se oni koji su bili malodusniu odredjenom trenutku.

Jedan srpski vojnik, kome su mudzahedini zaklali nekolikoclanova porodice, nedavno jena sarajevskom aerodromu ubio potpredsednikamuslimanske vlade Hakiju Turajlica, kojije trebalo da "zvanicno"saceka sezdeset turskih oficira. Turajlic je bio u voziluUnprofora!

- Jeste. Mislim da je tom nemilom dogadjaju znatno doprineo jedan oficirfrancuskogbataljona, koji je, ne znam iz kojih razloga i po cijemodobrenju, prevozio gospodinaTurajlica na susret sa placenicima izTurske. U svakom slucaju, pojedinacni akti nasiljamoraju da se osude.Taj slucaj nam je pred drugu rundu razgovora u Zenevi znatnootezaopregovaracku poziciju. Medjutim, mi moramo da shvatimo da je tomemladicusamo pre nekoliko dana na surov nacin stradala gotovo cela familijaod stranemuslimanskih vojnika. Verovatno je da se on u jednom momenturastrojstva, kada je biovredjan od gospodina Turajlica, odlucio natako drastican potez. Pravosudni organiVojske Republike Srpske tajslucaj sada ispituju i mislim da ce on biti rasvetljen u celini.

U Bosnu je pristigao veliki broj mudzahedina. Zna li setaj broj?

- To verovatno zna onaj ko ih angazuje. Oni svakog dana dolaze. Cenise da ih trenutnoima oko deset hiljada, iz raznih islamskih zemalja.

Amerikanci, Hrvati i muslimani proglasili su Vas za ratnogzlocinca. Da li ste pogodjenizbog toga?

- Bio bih zabrinut kad bi u Francuskoj ili u Americi bila objavljenalista ratnih zlocinacakoji su napravili zlocine kod Dijen Bijen Fua,po Vijetnamu, po Kambodzi i drugim

mestima. Ja nisam otisao da ratujemni u Vijetnam niti na Okinavu, vec branim svojnarod. Svoj narod branim,jer mi je to i duznost i obaveza, kao oficira.

A sto me muslimani i Hrvati proglasavaju ratnim zlocincem, tome nepridajem ni pet para.

Neki vas optuzuju da stvarate "veliku Srbiju". Medju njimaje i kopredsednikKonferencije o Jugoslaviji britanski diplomata lordDejvid Oven.

- U ovom momentu nas osnovni interes jeste da zastitimo svoj narodod istrebljenja sanjegovih vekovnih ognjista i da mu stvorimo usloveda moze u miru ziveti i raditi. Anarodna je volja i demokratsko pravos kim ce taj narod da se udruzuje i u kakve oblikezajednice ce dastupa. Na kraju krajeva, moram da vam kazem da smo veomazainteresovanida ne nastupamo kao neke male celine srpskog naroda. Veoma dobrobibilo da Srbi kao celina imaju jedinstven nacionalni program i da satim programomjasno izadju na svetlo dana, da to svetu saopste. I nesamo to, mislim da je sazrelo vreme ida se na siroj platformi povezujemo.Islamske zemlje vec godinama i decenijamaodrzavaju islamske konferencijei skupove. To im niko ne zamera. Takodje, pojedinezapadne zemlje ukljucilesu se u razne saveze i udruzenja, i njima se to ne zamera. Azasto,recimo, pravoslane zemlje ne bi mogle imati neki svoj skup, gde bisvetu jasnostavile do znanja sta mi zelimo, gde je nase mesto i kakoga mi vidimo u savremenomsvetu.

Novinari su potom oznacili kao najkriticniju ratnu noc u bivsoj BiHnoc izmedju 17. i 18.aprila 1993. godine. Tako je tada i mogla izgledati,jer jos nije bilo docnijih. Podnaslovom "Sati odluke na sarajevskomaerodromu", "Politikini" izvestaci opisali su napravi dokumentaristickinacin ono sta se desavalo i sta je prethodilo "slucajuSrebrenice",koji je takodje poseban deo optuznice protiv generala Ratka Mladicai drKaradzica. A bivalo je, pise, ovako:

Pale, 18. aprila

Brizljivi hronicari ce noc izmedju 17. i 18. aprila zabeleziti kao jednuod najkriticnijih uratu koji se vodi na prostorima bivse Bosne iHercegovine. Posle tri neuspela pokusaja, nasarajevskom aerodromusu se sastale delegacije Vojske Republike Srpske i muslimanskevojskekako bi pod pokroviteljstvom Unprofora pokusale da se dogovore okomirnogresenja u Bosni i Hercegovini, kao i trenutno najkriticnijegpitanja, pitanja Srebrenice.

Okupljeni novinari na aerodromu su cekali ishod sastanka, a uporedos tim strujale suvesti oko nevidjene medijske kampanje u svetu kojase pravila protiv srpskog naroda.Sastanak je poceo oko 13 casova.Delegaciju Vojske Republike Srpske predvodio jekomandant Glavnogstaba general-potpukovnik Ratko Mladic, dok je na celumuslimanskedelegacije bio Sefer Halilovic. Muslimani su kasnili vise od jednogsata, nopreko toga se preslo. Vec na samom pocetku komandant snagaUjedinjenih nacija zabivsu Jugoslaviju general Valgren suocio se sateskocama, jer je muslimanska delegacijaodbila direktne pregovore,tako da su razgovarali odvojeno.

Posle zahteva za odvojenim razgovorima, delagacija Vojske RepublikeSrpske bila jesmestena u krajnje neadekvatnu prostoriju i prema recimagenerala Milana Gvere jednogod clanova srpskog pregovarackog tima,to je ucinjeno namerno kako bi se srpski oficiripovukli i napustilirazgovore. Posle protesta upucenog predstavnicima "plavihslemova"srpska delegacija je smestena u odgovarajuce prostorije.

Informacije o toku razgovora su bile oskudne. Medjutim, odmah na pocetkuje bilo jasnoda muslimanski predstavnici zele da razgovaraju samoo Srebrenici, jer su tamo uizgubljenoj poziciji, pred totalnim vojnimporazom. Svesni reakcije u svetu, zahtevali sutotalno povlacenje srpskihsnaga iz ovog regiona, a postavljali ultimatum za ultimatumom.Poslepunih osam casova mukotrpnih razgovora nacinjena je pauza, u izjavikoju je potomdao, General Mladic je potvrdio da je muslimanska stranata koja ima stalno zahteve, te dace nastavak pregovora biti vrlotezak, ali da se nada iznalazenju prakticnog resenja tim presto susrpski stavovi jasni, a predlozi decidni.

Posle pauze sastanak je nastavljen i trajao je sve do tri casa posleponoci, a ishod jesporazum o demilitarizaciji Srebrenice. GeneralRatko Mladic je po zavrsetku pregovora,komentarisuci potpisani dokument,naglasio da ce pripadnici medjunarodnih organizacija,koji su se obavezalida posreduju pri realizaciji sporazuma, morati striktno da ga sepridrzavaju,a sto se srpske strane tice bice ispostovan do kraja.

Prema recima Mladica, srpska strana je zahtevala da posle predajeoruzja muslimanskivojnici u Srebrenici postanu ratni zarobljenici.No, na insistiranje nekih visokih politickihlicnosti i na insistiranjeUnprofora napravljen je ustupak, pa je dogovoreno da se ranjenicievakuisu,oruzje preda, a sve to pod kontrolom nizih vojnih grupa. Premanjegovimrecima, posle ce se suditi ratnim zlocincima. Srpska strana je nasastankupredlozila i da se predato oruzje unisti pred kamerama srpskei muslimanske televizije, aposto su predstavnici Unprofora zahtevalida tom cinu prisustvuju i mnoge stranetelevizijske stanice i od toganaprave medijski spektakl, od te ideje se odustalo.

- Mi tacno znamo koliko oni cevi imaju, cak i po brojevima. Sve morajupredati. Unproforje odgovoran za svakog naoruzanog muskarca i zenuu Srebrenici rekao je Mladic. Zaeventualnu vojnu intervenciju,komandant Glavnog staba Vojske Republike Srpske jerekao da nema nikakvograzloga, jer Srbi imaju pravo da zive na ovim prostorima, ali dacese u slucaju intervencije srpska vojska i narod braniti.

U prisustvu generala Valgrena generali Mladic i Halilovic potpisalisu Sporazum odemilitarizaciji Srebrenice

Na sastanku odrzanom 17. 4. 1993. u Sarajevu, general- potpukovnikMladic i generalHalilovic u prisustvu general-potpukovnika Valgrenapredstavnika Unprofora, koji jeimao ulogu posrednika, slozili suse o sledecem:

1. Totalni prekid vatre u zoni Srebrenice stupa na snagu u 04,59 c.18. aprila 1993.Zamrzavanje svih borbenih akcija na dostignutim linijamasukobljavanja ukljucujuciartiljeriju za podrsku i rakete.

2. Rasporedjivanje jedne cete Unprofora u Srebrenicu do 11,oo c. 18.aprila 1993. Obestrane garantuju ovoj ceti siguran i neometan prolaziz Tuzle za Srebrenicu.

3. Otvaranje vazdusnog koridora izmedju Tuzle i Srebrenice preko Zvornikazaevakuaciju tesko ranjenih i bolesnih. Vazdusni koridor se otvarau 12,00 c. 18. aprila1993. i nastavlja se 19. aprila 1993. zavisnood vremenskih prilika, sve dok se svipostojeci tesko ranjeni i bolesnine evakuisu. Helikopteri ce leteti iz Tuzle za Srebrenicusa sletanjemu Zvorniku zbog kontrole koja nece izazivati nepotrebno odlaganjeevakuacije.Unprofor ce, u prisustvu po dva lekara sa obe strane ipredstavnikaMedjunarodnog crvenog krsta, izvrsiti identifikaciju tesko ranjenihi bolesnihkoje treba evakuisati. Sve kategorije tesko ranjenih i teskobolesnih ce biti nesmetano odobe strane, evakuisane vazdusnim putem.Veruje se da tesko ranjenih i bolesnih imapriblizno 500. Ovo ce bitipotvrdjeno 18. aprila od strane Unprofora a konacan broj ce bitipoznatobema stranama.

4. Demilitarizacija Srebrenice ce se zavrsiti u roku od 72 casa podolasku cete Unproforau Srebrenicu (11,00 casova 18. aprila 1993,ako stigne kasnije vreme se pomera). Sveoruzje, municija, mine, eksplozivii borbene zalihe (osim lekova) unutar Srebrenice ce bitiprikupljenoi predato Unproforu uz nadgledanje po tri oficira sa obe strane; dokceUnprofor vrsiti kontrolu. Nakon zavrsetka procesa demilitarizacijeu gradu nece ostati nijedna naoruzana osoba ni jedinica, osim snagaUnprofora. Odgovornost za procesdemilitarizacije snosi Unprofor.

5. Osnovace se radna grupa koja ce odlucivati o detaljima oko demilitarizacijeSrebrenice.Ova grupa ce posebno razmatrati: kakva ce se akcija preduzetiukoliko se demilitarizacijane zavrsi u roku od 72 casa i korektnosttretmana za sve osobe koje predaju svoje oruzjeUnproforu. Radna grupace izvestavati generala Valgrena, Generala Mladica i generalaHalilovica.Prvi izvestaj ce biti podnesen na sastanku koji treba da se odrzinaSarajevskom aerodromu u ponedeljak 19. aprila 1993. u 12,00 casova.

6. Obe strane treba da Unproforu predaju izvestaje o minskimpoljima i eksplozivnimpreprekama na podrucju Srebrenice. Svaka stranatreba da ocisti svoja minska polja uznadgledanje Unprofora.

7. Nijedna strana ne treba da sprecava slobodu kretanja.Visoki komesarijat UN zaizbeglice i Medjunarodni crveni krst trebaposebno da istraze tvrdnje o sprecavanjuslobode kretanja u Srebrenicii Tuzli.

8. Dozvolice se dopremanje humanitarne pomoci u grad poplanu.

9. Oficiri i lekari koji ce nadgledati proces demilitarizacijesu pod zastavom Unprofora,njihovu bezbednost treba da garantuju obestrane u sukobu.

10. Radna grupa treba da preporuci nacin razmene zarobljenika, poginulihi ranjenih napodrucju Srebrenice, po principu "svi za sve" u rokuod 10 dana. Ovo ce kontrolisatiMedjunarodni crveni krst.

11. Sva sporna pitanja treba da resi mesovita vojna radna grupa ilida se rese nasastancima delegacija na najvisem nivou u kojima posredujegeneral Valgren.

KOMANDANTI UNPROFORA IZJAVILI ZA SRNU

Valgren:

Komentarisuci sporazum o demilitarizaciji Srebrenice, postignut izmedjusrpskih imuslimanskih vojnih predstavnika na sarajevskom aerodromu,komandant mirovnih snagaUN u bivsoj Jugoslaviji svedski general LarsErik Valgren izjavio je agenciji Srna da tajsporazum predstavlja velikiprodor i pravi napredak u mirovnim pregovorima.

Morion:

Dogovor o demilitarizaciji Srebrenice, postignut na sarajevskom aerodromuvrlo je vazan,rekao je u izjavi za Srnu komandant Unprofora za bivsuBiH francuski general FilipMorion.

Moze se reci da je postignut istinski progres u pregovorima, buducida su se i Srbi iMuslimani slozili da podrucje Srebrenice bude demilitarizovano.

Sporazum ne dozvoljava nikakvu manipulaciju

General-potpukovnik Ratko Mladic izjavio je juce Radiju RepublikeSrpske da Sporazumo demilitarizaciji Srebrenice koji je zakljucenna sarajevskom aerodromu, ne dozvoljavanikakvu manipulaciju.

Prema njegovim recima, srpska strana dozvolila je evakuaciju svih muslimanskihteskihranjenika mada su mnogi od njih ucestvovali u borbama na tomprostoru, a verovatnomedju njima ima i onih koji su pocinili zlocinenad srpskim narodom, upozorio je Mladic.On je izrazio uverenje dace takvi biti izvedeni pred Medjunarodni sud pravde.

Mladic je podsetio na to da je sporazumom predvidjeno da u Srebrenicinakon zavrsetkademilitarizacije ne ostane nijedna naoruzana osobaili jedinica, osim snaga Unprofora, stopodrazumeva potpuno postovanjenacela medjunarodnog ratnog prava, koja preciznodefinisu pojam predajeoruzja.

Sporazumom je precizirano da je rok za demilitarizaciju Srebrenice72 casa nakon ulaskasnaga Unprofora u grad. Mladic je izrazio misljenjeda je to "mozda i kljucno pitanjeSporazuma". U tom roku trebalo bida budu predate sve vrste naoruzanja, od nozeva ipistolja do tenkova,koje muslimanska strana poseduje.

- Moj je predlog da se oruzje na licu mesta unisti naglasioje general-potpukovnik RatkoMladic.

U dogovoreno vreme:SRPSKA STRANA OBUSTAVILA BORBENA DEJSTVABratunac, 18. aprila

Srpska strana na svim polozajima oko Srebrenice obustavila je svaborbena dejstva jutrosu 4 sata i 59 minuta, dosledno postujuci dogovoro primirju koji je protekle noci potpisanna sarajevskom aerodromu,saopstili su dopisniku Tanjuga predstavnici Vojske RepublikeSrpskeu Bratuncu.

Medjutim, mada je primirje na snazi, muslimanske oruzane formacijei danas su tokomprepodneva sa vise mesta i u nekoliko navrata otvaralevatru iz streljackog oruzja premasrpskim polozajima.

Kako navode srpski vojni izvori, narocito zestoki napadi muslimanskihformacija bili sutokom protekle noci i to celom linijom fronta, jerje to bio pokusaj da muslimanska strana,kako se procenjuje, popravisvoj takticki polozaj. O zestini tih napada govori cinjenica dajesrpska strana protekle noci imala 6 poginulih i 17 ranjenih boraca.

Helikopteri sa ranjenicima iz Srebrenice stigli u Tuzlu

Tuzla, 18. aprila

Dva helikoptera UN sa teskim ranjenicima iz Srebrenice stigla su danaspo podne u Tuzlu,javlja Rojter pozivajuci se na izjave ocevidaca.

Ranjenici su prevezeni na osnovu dogovora koji su danas potpisali komandantisrpskih imuslimanskih snaga u Bosni i Hercegovini, napominje agencija.

Zalud je General Mladic izjavljivao da ovaj Sporazum kao i mnogi drugine sme bitipredmet bilo cije manipulacije. Ovaj rat je cista manipulacijamedjunarodnih mocnikacascu, istinama, golim zivotima sa neverovatnimciljem: unistiti Srbe! Generalu je to odpocetka bilo jasno, a onisu nastavljali da reziraju, ubijaju, bombarduju, progone i LAZU!Stoganije cudo sto je General Mladic jos u susretu sa generalom Morionomnovembraprethodne godine bio izricit i govorio u zapovednickom iprilicno netrpeljivom tonu. U"Vecernjim novostima" zapisano je 21.novembra 1992. godine sledece:

Tacna adresa: Republika Srpska

General Ratko Mladic, sad vec i legendarni vojni komandant bosansko-hercegovackihSrba, nije vican samo ratnim, vec i pregovarackim vestinama.Vodeciracuna o sustini onog o cemu prica sa sabesednicima, on pazi i naformu.

Na nedavnom susretu generala Ratka Mladica sa francuskim kolegom pocinu FilipomMorionom, komandantom Unprofora na teritoriji bivse Bosnei Hercegovine. Pre nego stoce, prakticno, i sesti za sto u Lukavici,srpski General je, vojnicki odsecno, ali i uctivo, sagostom zeleoprvo da rascisti neka terminoloska odredjenja.

- Molim vas, gospodine generale da ubuduce iz nasih razgovora uz nazivRepublikaBosna i Hercegovina uvek kazemo bivsa rekao je Mladicgeneralu Morionu koji se s timodmah i slozio.

- Zeleo bih, takodje da odsad, vasa pisma i poruke ne saljete samo naime i prezime, vecda upotrebljavate i punu adresu.

Da budem precizan: ako se obracate meni, pre mog imena otkucajte punuadresu Glavnomstabu Vojske Republike Srpske. Ako pisete nasimpoliticarima, onda ispisitePredsednistvu Republike Srpske. Kao stovi predstavljate i Republiku Francusku, tako imi zastupamo RepublikuSrpsku, bez obzira da li se to nekom svidjalo ili ne...

Posle prve kafe, domacin je gostu predlozio da pricaju otvoreno uznaznaku da on,Mladic, posebno uvazava sagovornika kao "dobrog vojnikai dobrog komandanta".

Vec u pocetku razgovora, General Ratko Mladic je oznacio pozicijusa koje nemaodstupanja.

- Mi Srbi u bivsoj Bosni i Hercegovini, imamo svoju teritoriju, narod,vojsku, ustav,zakone, ali i veliki ponos. Sve sto nas svet bude duzeodbijao da prizna bicemo veci i jaci.Prkos nas jaca pogotovo akosmo u pravu, a u pravu smo...

Posle male pauze, General Mladic je nastavio:

- Za uspeh vase misije, gospodine generale, veoma je vazno da shvatitekako sa nasestrane popustanja vise nema ni za jotu! Niko na ovom svetuvise nece moci da sedogovara na stetu srpskog naroda. Postoje granicepreko kojih se ne moze...

Odgovarajuci da je situacija u bivsoj Bosni i Hercegovini vise politickinego vojniproblem, general Filip Morion je naglasio kako "ljudimavalja pomoci da sami sebipomognu".

- Bio bih zadovoljniji da sam musliman reagovao je General Mladic.Od aprila ovegodine, veci deo Republike Srpske nema ni struju, nivodu, ni osnovne uslove za zivot.Morate da znate da humanitarna pomocstize uglavnom muslimanima i Hrvatima. Mi josne znamo ni kako tipaketi izgledaju! Posiljke Unprofora i Nato pakta, s druge strane,saljuse i vojnicima Franje Tudjmana i Alije Izetbegovica. Koliko znamo,to nije predvidjenohumanitarnim akcijama...

Potom je General Mladic pokazao gostu rucni bacac koji je, uz hranui lekove, stigaoavionom iz jedne arapske zemlje.

- Nasim neprijateljima se pod firmom humanitarne pomoci dostavlja inaoruzanje iuniforme, a avioni i helikopteri Unprofora prevoze Alijui njegove komandante gdegodoni to zazele...

- Na ponudu Moriona da helikopteri Ujedinjenih nacija mogu da prevozesrpske ranjenikeu Beograd, Mladic je uzvratio:

- Tamo je druga drzava, mi imamo svoje bolnice na Palama, Sokolcui drugim mestimaRepublike Srpske. Nemojte nas vezivati za SR Jugoslavijui njenu vojsku...

Na pitanje gosta kad ce biti "deblokirano Sarajevo" dobijen je odgovor:

- Ovaj grad nije blokiran. Ja samo drzim srpske teritorije oko Sarajeva.Za nas imuslimane je najbolje da se Sarajevo podeli na dva dela premanacionalnoj pripadnosti.Pre toga neka muslimani poloze oruzje i jaim odmah otvaram put i u grad, i iz grada.

Zakljucujuci razgovor sa Filipom Morionom, general Ratko Mladic je,uz ostalo, zahtevaood gosta da preko Ujedinjenih nacija Hrvatima budenalozeno da povuku svoje trupe saokupiranih teritorija.

- Sve cu uciniti da vase dokumentovane tvrdnje oko gresaka budu ispravljene rekao je nakraju Filip Morion.

O tom razgovoru svedoci kolega iz "Politike ekspres", Mirko Jovicevic,koji napisa da jeGeneral Mladic pazljivo saslusao izlaganje generalaMoriona, a potom u vojnickomdijalogu govorio jezgrovito i odsecno.

U jednom trenutku razgovora General Mladic je pokazao rucni bacac,koji je stigaojednim avionom humanitarne pomoci muslimanima iz arapskihzemalja, a zatim rekao:

- Dostavlja se municija, bombe, naoruzanje, uniforme, hrana i to svesa humanitarnompomoci a nasuprot tome nema koridora za prolaz srpskihranjenika zbog cega je 136boraca sa Ilidze i Hadzica umrlo, jer im nijeblagovremeno pruzena lekarska pomoc.Sprecen im je prolaz, dok avionii helikopteri Unprofora prevoze Aliju i njegovekomandante gde zelei gde im zatreba. Da su snage Unprofora ispostovale poslednjedogovoreoko upotrebe aerodroma Butmir, ta cifra bi bila zanemarljiva a mozdai ne bibilo mrtvih".

Istovremeno objavljen je karakteristican citat razgovora ova dva generalao resenjuproblema Sarajeva:

Morion: Juka je izbacen iz Sarajeva i meni je drago sto visenije u gradu.

Mladic: I gospodin pukovnik Jovan Divjak je avionima Unproforaisao cak do Amerike dabi organizovao pomoc Muslimanima. Oni pripremajuofanzivu za "deblokadu" Sarajevaspolja, od Konjica i Igmana. To, ustvari, znaci zauzimanje srpskih teritorija koje senalaze oko grada.

Morion: Imam saznanje da ce Muslimani pokusati sve da deblokirajuSarajevo.

Mladic: Da li gospodin Morion zeli da iskreno kazem resenjeSarajeva?

Morion je potvrdno odgovorio.

Mladic: Prvo da ne upotrebljavamo termin "blokirano Sarajevo".Sarajevo ja nisamblokirao. Ja samo drzim srpske teritorije oko grada.Oni su znali da su unutra kada sunapadali na srpsku vojsku i nadnarodom vrsili necuven genocid. Ocito, potcenili su Srbe.Resenje zaSarajevo je dvojako:

Prvo, najbolje je i za Muslimane i za nas da se nadje politicko resenjei Sarajevo podeli nadva dela, prema nacionalnoj strukturi stanovnistva.Da se utvrde granice po ulicama ikucama, kvartovima, da izmedju nasstanu snage Unprofora da nas razdvoje i onda da seotvori komunikacijagde oni mogu da dolaze kao sto su Nemci dolazili u Berlin.

Drugo, da poloze oruzje i da zive na svom delu. Mogu da predaju oruzjei vama, ali da vionda garantujete da nece da pucaju na moje vojnike.Kad svi predaju oruzje ja otvaramput za grad. Ako predaju oruzjevama mora biti prisutna i moja komisija radi popisa.Moraju se predatii ratni zlocinci koji su ubijali i masakrirali srpski narod. Ako tonece,onda ce kapitulirati. U muslimanske delove Sarajeva ne ulazimoja vojska, niti milicijaRepublike Srpske. To neka kontrolise Unprofor,a na srpskim delovima funkcionisesrpska vlast. Kad muslimani predajuoruzje, onda fronta nema prema njima, ima samoprema Hrvatima, ukolikose ne povuku sa srpskih teritorija i ne prestanu da ih napadaju.

Morion: A sta je sa vasim oruzjem? Gde bi se ono ostavilo,kakav vam je plan?

Mladic: Mi cemo povuci oruzje i nikome nece pretiti opasnostod njega, ali ce ono uvekbiti spremno da zastiti srpski narod i njegovuteritoriju.

Uslov za sve u Sarajevu i pocetak resenja krize u bivsoj Bosni i Hercegovinijeste da Alijadonese odluku i javno je objavi o povlacenju objaverata srpskom narodu. Hoce li onobustaviti rat protiv Srbije, CrneGore i Jugoslavije, njene vojske, njegova je stvar. Onvodi rat protivsrpskog naroda i njegove vojske i mora da povuce odluku o objavi ratatomnarodu. Kada to uradi, onda treba da pristane da sedne za pregovarackisto, muslimanska isrpska delegacija, i traze politicko resenje. Takoce se Sarajevo vratiti svojimmirnodopskim i zivotnim potrebama.

Morion: Muslimani su, tako su mi rekli, spremni da predajuoruzje Unproforu, poduslovom da se grad demilitarizuje. Ne trazenikakve posebne uslove. Shvatio sam da Viod njih trazite da povukuodluku o objavi rata, da prestanu sa nasilnom mobilizacijomSrba ida poloze oruzje.

Mladic: Mi predlazemo mir u gradu i oko njega. Formalna kapitulacijanas ne interesuje.

Zalud General, buduci "ratni zlocinac", komandant Vojske RepublikeSrpske i njegovisaradnici pregovaraju, predlazu, potpisuju sporazumesa predstavnicima UN, cak i sapredstavnicima neprijateljske vojske!Posle mnogih dogovora i razgovora sa generalom

Morionom, Glavni stabVojske Republike Srpske bio je prinudjen dogadjajima da objavisaopstenjeo tome da komandant Unprofora za bivsu BiH general Filip Morion nepostujedogovore o izvlacenju muslimanskih ranjenika iz Srebrenice izarobljenih Srba iz Tuzle.

Saopstenje glasi:

"Na nedavno odrzanom sastanku generala Milovanovica, nacelnika Glavnogstaba VojskeRepublike Srpske i generala Moriona, komandanta snagaUnprofora za bivsu BiH,dogovoreno je da se omoguci nesmetan odlazakkonvoja sa humanitarnom pomoci zaSrebrenicu i da u povratku izvuce,kako je prvobitno dogovoreno 70, a potom 130 i nakraju 200 ranjenika.Zauzvrat je dogovoreno da se isto toliko zarobljenih Srba evakuiseizTuzle u

ekovice.

Medjutim, general Morion nista od toga nije ispostovao. Ustvari, Morionje iz Srebreniceizvukao vozilima Unprofora 675 civilnih lica, a neranjenika. Iz Tuzle nije evakuisannijedan Srbin.

Pored toga, general Morion je narucio novi konvoj od 18 vozila sahumanitarnom pomociza Srebrenicu, a uz danas planirani konvoj zaZepu, koji se nalazi u Podromaniji,Unprofor je poslao i 13 borbenihtransportera. Za sutra je najavljen neplanirani konvojhumanitarnepomoci pravcem Zagreb Gradiska Banjaluka -Zenica.

Ovakvi postupci Unprofora, pa i generala Moriona, izlaze iz okviradogovorenog nacinadostave humanitarne pomoci i utvrdjenih kompetencijamisije Unprofora, te odstupaju odneposrednog dogovora generala Milovanovicai generala Moriona.

Zbog toga, Vojska Republike Srpske, ukoliko se ne obezbedi evakuacijaSrba iz Tuzle,nece dozvoliti dalju evakuaciju iz Srebrenice, jer nijedan dogovor od strane generalaMoriona nije ispostovan.

Izrazavamo nezadovoljstvo toliko ispoljenim interesovanjem za dostavuhumanitarnepomoci i obezbedjenje uslova za slobodno kretanje muslimana,dok se s druge strane neispoljava nikakva briga za sudbinu zarobljenihSrba u Sarajevu, Gorazdu, Tuzli, Zenici,Bihacu i drugim gradovimapod kontrolom protivnicke strane."

Neposredno posle srebrenicke operacije, na Palama je za novosadski"Svet" razgovaraokolega Zeljko Markovic sa Generalom Mladicem i evodelova tog intervjua:

"Zauzimanje Srebrenice bila je jedna cisto vojnicka akcija, kakvu jeVojska RepublikeSrpske trebalo da preduzme jos mnogo ranije. Sviznaju, to mogu potvrditi i holandskivojnici, da je poslednjih mesecdana muslimanska vojska iz te enklave preduzimala akcijei napadena srpske civile u okolini Srebrenice. Mi smo samo u nekoliko danaimali desetakmrtvih civila, koje su ubili muslimanski vojnici izSrebrenice. Ako je to, kako su govorili,zasticena zona, onda nemanikakvog ni vojnickog, ni ljudskog rezona da se iz jedne takve

zonenapadaju i ubijaju srpski civili i da se posle tih akcija zlocincivracaju nazad usigurnost ,zasticene zone,. To im minismo mogli vise tolerisati.

Srpska vojska imala je veoma male zrtve u toj operaciji. Otpora gotovoda nije ni bilo.Civili su, to mogu slobodno reci, sa srecom docekalinas dolazak, posto im je bilo dostazivota u zatvorenoj enklavi, dalekood svojih ostalih sunarodnika. Muslimanska vojska ipolicija su pruzalislab otpor, vecina ih je odmah skinula uniforme i presvukla se ucivilnaodela, kako bi se pomesali sa civilima. Takve mi sada ispitujemo uPotocarima iBratuncu i svi za koje se dokaze da nisu pocinili ratnezlocine nad srpskim civilima, bicepusteni u centralnu Bosnu, kaoi ostali civili... Drugima ce se suditi po zakonimaRepublike Srpske.

Prva grupa civila vec je prebacena do linije fronta prema Kladnju ioni su sada vecbezbedno stigli na muslimansku teritoriju. U Srebrenicicemo sada uspostaviti vlastorgana Republike Srpske i normalan zivot...

Mi Srebrenicu vise necemo napustati i nema tog Saveta bezbednostii tog Nato-pakta kojice nas na to naterati. Srebrenica je vekovnasrpska teritorija i tako ce i ostati. Zasto nisunaterali Hrvatskuda se povuce iz Zapadne Slavonije posle agresije? A sto se ticeavionaNato- pakta, na njih smo vec navikli, navikli smo da nas bombarduju.Nijednonjihovo bombardovanje ne moze nam nauditi. Ovo je nasa zemljai mi znamo svaki njenkamen. Tu ne pomazu ni avioni, ni bombe...

Kako su reagovali holandski Unproforci, kada ste im u kampu Potocarima donelisampanjac i pocastili ih?

- Oni su bili srecni, kao i ja. I njima je bilo dosta zivota u toj"zasticenoj zoni". Pricali sumi da su imali puno muka sa muslimanskompolicijom i njihovim bandama, koje su svepljackale.

Pre mesec dana bila je aktuelna afera, vezana za zarobljavanjevojnika Unprofora. Kakoste to doziveli?

- To je bila jedna neugodna situacija, ali je taj put bio, na zalost,jedini put da se Evropi isvetu skrene paznja da ne mogu bombardovatisrpske civile i bolnice kako se to nekomeprohte.

...

Posle svega, kako gledate na slucaj pilota O,Grejdija?

- Mi nismo imali razloga da tog pilota zadrzavamo. Nama je bilo dovoljnoda je njegovaletilica, kojom su mogli biti gadjani srpski civilni ciljevi oborena. Nama pilot nije biopotreban.

...

Kako licno dozivljavate granicu na Drini?

- Kako bi jedan pravi Srbin mogao da je dozivi? Nista mi teze nijepalo u zivotu od testrasne podele. Zato mislim da ce Srbi sve ucinitida se ta blokada skine. Nama je ratadosta. Ne zato sto smo se uplasiliili umorili, vec zato sto smo se nagledali toliko strahoteu poslednjetri godine. Cilj je i naroda i rukovodstva i Vojske Republike Srpskeda stanerat, da se prekine blokada na Drini, da pocnemo da izgradjujemosvoju zemlju.

Zapad treba da shvati neke stvari: da se Srbi ne mogu nekaznjeno bombardovati,da seSrbi ne mogu saterivati u nekakve torove, da nam se ne mogukrojiti mape koje cerascepkati i rasparcelisati vekovnu srpsku zemlju,da nam se mora dati kompaktnateritorija, na kojoj mozemo da funkcionisemonormalno kao drzava. Isto, muslimanimoraju da shvate da od unitarneBosne kojom bi iz Sarajeva upravljao Alija, nema nista,niti ce kadbiti. Moraju da postuju primirja, da ne napadaju na srpska sela icivile iz svojih,zasticenih enklava,, jer ce procikao sa Srebrenicom..."

(Tako je govorio General Mladic, a da bi se njegov govor i citav slucajsrebrenickog krajarazumeo, svakome ko to zeli moze pomoci jedinstvenaknjiga "Hronika naseg groblja"Milivoja Ivanisevica. To je knjiga nemilosrdnedokumentacije o stradanju srpskog narodaBratunca, Milica, Skelanai Srebrenice. I ne od juce.)

GORAZDE: SVEDOCI LAZI

Gorazde je jedno u nizu, ali ipak vrlo specificno, uporisteAlijinih mudzahedina,udruzenih sa snagama Unprofora. Manipulisalose raznim vestima, opet se ruzila srpskastrana, narocito su pojedinistrani i domaci novinari Generala Mladica "cascavali"najgrubljim opisima.Onda su francuski mediji objavili jos jednu "sokantnu istinu izBosne" tek 28. aprila 1994. Istinu, koja nije mogla spasiti Srbe od prethodnelazi. Naslovje bio: "Prljava igra oko Gorazda", a izvestac iz Pariza kolega Darko Ribnikar:

"Muslimanske lokalne vlasti i vojne staresine su, u strahu za svojezivote, mnozili sa trisvakog ubijenog vojnika ili lakse ranjenog civila,upaniceni predstavnici humanitarnihorganizacija, zabarikadirani ukucama, primali su bez ikakve sumnje njihove,informacije,o broju zrtava i slale ih, preko Sarajeva, u svet ciji su mediji,pogotovo naZapadu, zeljno cekali nove ,dokaze, o srpskojnemilosrdnoj agresiji.

Osramotile su se tako Ujedinjene nacije, jer je organizacija koja impripada, Visokikomesarijat za izbeglice, lansirala lazo 1.970 ranjenih i 750 ubijenih zitelja Gorazda,zahtevajuci hitnu evakuaciju,zrtava srpskih terorista,. Da ova cifra, koju jezvanicnosaopstio portparol Visokog komesarijata Peter Kesler, ne odgovaraistini, uverilisu se strani novinari i kamermani koji su na sarajevskomstadionu ,Kosevo, docekivalihelikoptere sa ranjenicima.Posto su zadovoljili zapadnu potrebu za prikazivanjempateticno-potresnihkrvavih scena, snimajuci iz svih uglova dve sirote devojcice kojimajepovredjeno po jedno oko, novinari su poceli sa cudjenjem da se suocavajusa ranjenimmuskarcima u uniformama, a i njih nije bilo u ocekivanombroju.

Ranjenici koje smo zatekli u bolnici, kada smo usli u Gorazdebili su, u velikoj vecini,vojnici nedavno doneti sa fronta. Kad smoevakuisali stotinak ranjenika, bolnica seispraznila. Nase ekipe pocelesu da tragaju za ostalim zrtvama po gradu, zalazeci i usrusene iliostecene zgrade,, prica predstavnik jedne humanitarne organizacijespecijalnimizvestacima "Figaroa" i "Liberasiona".

Pitali smo se u cudu gde je vise od hiljadu ranjenika,,prica on. ,Nismo ih nasli... Lekari sakojima smo razgovaralibili su jos u soku. Njihova svedocenja, koja su smatranaautenticnim,zasnivala su se na izjavama lokalnih vlasti. Poslednjih dana opsadeoniprakticno nisu nista videli, jer nisu ni izlazili iz sklonista,sem da panicno zovu u pomoc,.Gnevno, ovaj anonimni svedokistine saopstio je svoj zakljucak: ,Trazenaje evakuacija izGorazda, pod humanitarnim plastom, da bi se sklonilivojnici i lokalne vlasti,.

Portparol Visokog komesarijata Peter Kesler u Sarajevu priznajeda je davao pogresnepodatke, verujuci izvestajima svojih ljudiiz Gorazda: ,Mi nismo znali da su te informacijeoni dobijaliod bosnjackih vlasti, a da ih licno nisu proveravali,. Keslerdodaje, pravdajucise: ,Mi smo u ratnom okruzenju, a u jednomratu svi ucesnici koriste propagandu,. Jer,,informacijaje moc,.

Prljava igra muslimana iz Gorazda samo je posledica prljave igre kojuje vodilaSilajdziceva vlada u Sarajevu. Naime, pojedini strani posmatraciotvoreno nagovestavajumogucnost da je Izetbegoviceva vodeca ekipanamerno zrtvovala muslimanske ,branioce,Gorazda. Prepustajuciih, zapravo, sudbini ona je istovremeno do maksimuma, medijskomkampanjomdramatizovala situaciju u gradu, kao sto su to radili Hrvati zbogVukovara ujesen 1991. godine, saopstava izvestac "Figaroa". U obaslucaja ,cilj je bio istovetannagnati Zapad da sto ostrijereaguje protiv Srba,.

Francuski izvestaci konstatuju da se civili uglavnom nalaze medju lakseranjenima, dok suvojnici teze povredjeni. Suoceni sa kontrolom srpskihvojnika pred ukrcavanje uhelikoptere, neki medju ranjenicima radijesu ostajali u Gorazdu i ukazuje im se pomoc unovopodignutoj poljskojbolnici, koju opsluzuje medicinsko osoblje iz nordijskihzemalja."

Istovremeno, general Majkl Rouz, komandant Unprofora u bivsoj BiHizjavljuje: "Nivorazaranja u Gorazdu nije onoliki koliki smo ocekivali.Srpski vojnici su se povukli vanzone od tri kilometra u odnosu nacentar grada, a u zoni od 20 kilometara nije pronadjenonista od njihovogteskog orudja".

Nesto docnije, juna 1994. godine Specijalni tim za terorizam inekonvencionalnoratovanje Republikanskog istrazivackog komiteta pri americkompredstavnickomdomu objavljuje Dosije: ISTINA O GORAZDU, a prenosi agencijaTanjug:

REZIRANI ZLOCIN: MARKALE

A koga bi sve trebalo optuziti za zlocin na Markalama i prouzrokovanezlocine tomreziranom strahotom?! Zrtve su prikazane kao muslimanske,a sve je vise tvrdnji i dokazada su vecina stradalih na ovoj sarajevskojpijaci bili Srbi!

U ovom slucaju, jos dok je funkcionisao kao agresivni medijski pritisakna medjunarodnujavnost, istovremeno i vojni strucnjaci i novinari tvrdilisu da je masakr na pijaci Markalenarucen poznatim izvrsiocima!Srbi su bili ipak bombardovani! Odmah. A Bernar Volker,novinar Prvogkanala francuske TV tek dve godine posle masakra na sarajevskojpijaci,koji je objavio odmah vest da je "muslimanska vojska pucala na svojnarod, kako biisprovocirala intervenciju Zapada" dobio je sudskiproces u Parizu. Kako izvestavajusvetske agencije, pa i koleginicaiz "Politike" Natasa Jokic: "Sud je ocenio da jeasocijacija ,Zutikarton,, optuzujuci Volkera za emitovanje neproverenih vesti,nepravednodovela u pitanje njegovu cast i (profesionalnu) kompetentnost...sto mu je nanelo moralnustetu i zasluzuje nadoknadu,.

Vest o tome da je njihov kolega dobio sudski proces francuski medijisu objavilipocetkom decembra prosle godine. Pariski "Mond" tek je2. aprila objavio pismo ispravkuBernara Volkera na informacijuobjavljenu u decembru. U pismu, objavljenom cetirimeseca posle zavrsetkasudskog procesa, Volker porice ono sto je 1. decembra navedenou nepotpisanomtekstu u "Mondu": Informacije koje sam objavio i pri kojimaostajem,kaze Volker, ne potiCu od jugoslovenske agencije TANJUG (kao sto jenaveo"Mond").

Volker podseca da su ga pre dve godine, kada je objavio vest o tomeda je muslimanskiprojektil pao na Markale, upravo kolege iz"Monda" optuzivale za profesionalnuneodgovornost i trazile od njega,sto je neobicno, da otkrije svoje ,sigurne izvore, nakojese pozivao i preko kojih je dobio izvestaj UN.

... U svom pismu Volker podseca i na argument koji naknadno indikativnopotvrdjujeozbiljnost njegovih informacija. Skrece paznju na sledeci citatFransoa Miterana: ,Prenekoliko dana gospodin Butros Gali mije rekao da je siguran da je projektil koji je pao nasarajevsku pijacuMarkale bio muslimanska provokacija,.

Volkerova vest da je eksploziju na Markalama izazvala mina, ispaljenasa muslimanskihpolozaja kanal TF 1 objavio je nesto vise od 48 satipre isticanja ultimatuma Natobosanskim Srbima. Citirajuci izvestajUnprofora, Volker je izvestio da je muslimanskavojska ,pucalana svoj narod,... Volker je istog dana dodao da je isti izvestajdostavljen isekretaru UN Butros Galiju, koji ga nije objavio iz interesa,vise politike,... Americkastampa tada je propratilaovu vest gotovo cutanjem, iako je nacionalna agencija APemitovalainformaciju.

Dovodeci u pitanje autenticnost Volkerove informacije, vecina njegovihkolega jesugerisala da je rec o ,nesporazumu,. Naime,u telegramu koji je u to vreme lord Ovenposlao Evropskoj Uniji govorise o poverljivom izvestaju po kome su projektili dosli samuslimanskestrane. Lord je naknadno izjavio da su u originalnom tekstu

telegramapostojale navodnice, kojima se oznacavalo da je tekst citat iz izvestajaagencijeTanjug. Medjutim, Volker je i tada i danas, ostajao pri svome...

Lord Oven je kasnije u svojim memoarima pisao: ,Oni oko generalaRouza nikada nisutajili cinjenicu da je on muslimanskim liderima rekaoda je upravo primio informacijekoje ukazuju da granata nije doslasa podrucja pod kontrolom Srba, vec iz muslimanskogdela grada...,

Danas pitanje ko je ispalio projektil na Markale nema politicku tezinukoju je imao predve godine, kada je bilo povod za ultimatum Nato,a zatim bombardovanje bosanskihSrba..."

Dok se secam groteskne sprdnje koju su pred TV kamerama stranih izvestaca,izvodiliAlijini specijalci zajedno sa predstavnicima Unprofora anosajuci stare i nove leseve, caklutke, u pripremljena kola, od kojihneka nisu nikud stizala, javlja se zestoka potreba dasada mi podignemooptuznicu protiv svih tvoraca lazi, kojima se ubijao srpski narodisirila predstava da smo satane.

Tih dana General Mladic je obavestio javnost:

"Hrvatska i muslimanska strana u bosanskohercegovackom sukobu iduna njegovovojnicko resavanje, jer na diplomatskom polju nisu uspeli,a najverovatnije nisu ni zelelida uspeju izjavio je na jucerasnjojkonferenciji za novinare u Banjaluci komandantGlavnog staba VojskeRepublike Srpske general-potpukovnik Ratko Mladic.

Govoreci pred stotinak domacih i stranih novinara, on je kazao daje u agresiji na zapadnedelove Republike Srpske ucestvovalo oko 50hiljada vojnika Republike Hrvatske.

- Na Republiku Srpsku agresiju su izvrsile i Snage za brza dejstva,iako VRS nijenapadala jedinice Unprofor, koje one treba da stite.Snage za brza dejstva ispalile su popozicijama u RS 1.450 granatavelikog kalibra. Ubile su 17, a ranile 46 civila reci suGeneralaMladica.

General Mladic je rekao da je u ovoj zadnjoj agresiji Hrvatske vojskena RS, u kojoj suucestvovale i trupe muslimanske Armije BiH, stradalovise od pet hiljada civila, 125hiljada ih je, na ocigled svetske zajednice,proterano sa vekovnih ognjista.

Ofanziva hrvatsko-muslimanskih trupa na RS, ocenio je on, posledicasu vazdusnih udaraNato u kojima su poginula 152 civila, a 273 suteze ili lakse ranjena.

- Nato je za 15 dana bombardovanja izveo 3.200 naleta, a na teritorijuRS istresao je10.000 tona eksploziva. Napadi Nato i ofanziva hrvatsko-muslimanskihsnaga na RS dugosu pripremani, a osnovni cilj je bio promena balansasnaga na stetu RS uveren je GeneralMladic.

Osvrcuci se na muslimanske zahteve za demilitarizovanjem Banjaluke ipretnje novomofanzivom, on je kazao da su to nerazumni postupci. VRS,dodao je, vodi odbrambeni rat,oslanjajuci se na snagu svog narodai njegove potencijale.

- Svaki rat se zavrsava mirom i logicno je da se i ovaj zaustavi,jer njegov nastavak mozeprouzrokovati samo jos vecu tragediju. Midugo predlazemo prekid neprijateljstva, kaokorak ka miru, u celojbivsoj BiH. Davali smo priliku drugim stranama da sporna pitanjaresavamopregovorima, ali one to na zalost, nisu prihvatile istakao jeGeneral Mladic.

- Protiv srpskog naroda vodi se oruzani, medijski i diplomatski rat,s ciljem da mu seuskrati pravo na samoopredeljenje. Zbog toga je medjunarodnazajednica, cije su pojedineistaknute clanice pomogle agresiju Hrvatskena Republiku Srpsku Krajinu, cutke preslapreko najveceg etnickogciscenja u ovom veku rekao je General Mladic.

Govoreci o ucescu regularnih trupa Republike Hrvatske u agresiji naRS, General Mladicje naveo konkretne podatke.

- Na jugozapadnom frontu prema Krajini, angazovano je pet brigadaHrvatske vojske saljudstvom Splita, Varazdina, Zagreba, Trogira, Bjelovarai Gospica. Tu su i tridomobranske pukovnije iz Metkovica, Splitai Unesica, kao i tri samostalna bataljona.Pored ostalog, Hrvatskavojska je ovde angazovala 50 tenkova, 30 oklopnih transportera i80artiljerijskih orudja, vecih kalibara. Ukupno, ovde se nalazi 30.000vojnika RepublikeHrvatske.

Osim toga, dodao je, na jugozapadnom frontu svakodnevna su dejstvaHrvatskog ratnogvazduhoplovstva, koje u toku 24 casa izvodiizmedju 10 i 15 borbenih naleta.

Prema srpskoj Posavini, precizirao je General Mladic, angazovano jetakodje 30.000pripadnika Hrvatske vojske. Rec je o brigadama iz Vinkovaca,Zupanje, Zagreba, Osijeka,Nove Gradiske, Slavonskog Broda i Nasica.Tu je i pet samostalnih bataljona HV. Naovom prostoru nalazi se 100tenkova, 80 oklopnih transportera, 36 visecevnih bacacaraketa i 150artiljerijskih orudja velikih kalibara.

- Hrvatska vojska na istocnohercegovackom frontu drzi cetiri brigadei to iz Dubrovnika,Splita, Makarske i Zagreba. Ovde su i domobranskepukovnije iz Imotskog i Metkovica,kao i tri samostalna bataljona HV.Osim pesadijskim i lakim artiljerijskim, ove snagejacine 10.000ljudi naoruzane su sa 30 tenkova, 10 oklopnih transportera i50 teskihartiljerijskih orudja naglasio je General Mladic.

Komandant Glavnog staba BRS je ukazao i na posledice vazdusnih udaraNato pocivilnim objektima. Podsetio je na osam porusenih mostova,razorene stambene zgrade,fabrike...

- Gde je svetska javnost da vidi autobus u kojem je spaljeno 70 civila dece, zena i staraca,koji su bezali iz Srbobrana prema Jajcu.Oni su spasavali glave pred muslimanskom

vojskom, a stradali su odhrvatskih trupa rekao je General Mladic i podsetio da je istinaonavodnim srpskim zlocinima u Sarajevu sakrivena u fiokama svetskihmocnika.

- Nato avijacija srusila je telekomunikacione predajnike na Kozari,Svinjaru, Pecanju,Majevici, Trovrhu, kod Nevesinja... Srusila je radio-staniceu Sokocu, Doboju, Srbinju ina Ozrenu, rezervoare za vodu u Kalinoviku,Han Pijesku, Nevesinju i Sarajevu istakao jeGeneral Mladic.

Septembra 1995. ruski obavestajni oficiri obavestili su javnost dasu zapadne sluzbeorganizovale bombardovanje civila, a plan realizovaliljudi Rasima Delica, granatomispaljenom sa krova zgrade blizu pijaceMarkale. Sve je uradjeno po tajnom planu "Ciklon2", tvrde ruski obavestajci.Isti ruski strucnjaci precizirali su ovom prilikom da su zapadnetajnesluzbe pokrenule jos februara ove godine operaciju pod imenom "Ciklon1", saciljem da se bosanski Srbi diskredituju pred javnim mnjenjem.Rezultat je bio antisrpskahisterija u stampi i lansiranje ideje oneophodnosti Nato bombardovanja.

I Ujedinjene nacije su ovih dana juna 1996. i zvanicno potvrdile dasu znale da su masakrna Markalama pocinili muslimani. U ekskluzivnojizjavi nemackoj novinskoj agencijiDPA, Jasusi Akasi, sada podsekretarUN za humanitarna pitanja, a u vreme ovog masakrasef misije UN zaBosnu, naglasio je cak da "postojanje tajnog izvestaja zapravo nikadanijebilo tajna"! Ali, u Ujedinjenim nacijama niko nije ni ovom prilikommakar izrazio zaljenjeili kajanje (ne daj Boze) zato sto je pogibijanavodnih 68 civila direktno izazvalazaostravanje politike medjunarodnezajednice prema srpskom narodu, koji je oznacen kaozlocinac!

Akasi je cak izjavio i da mnogi novinari imaju kopije ovog tajnogizvestaja, pominjuci inapis americkog novinara Dejvida Bandera u komeje ovaj navodio neke detalje iz togizvestaja. Osim brojnih civilnihzrtava i materijalnih ostecenja, masakr je doneoultimatum Srbima odstrane Nato da povuku sve tesko naoruzanje s polozaja okoSarajeva.Kakva perfidnost i postupnost u pripremama definitivnog stradanjasrpskognaroda na ovim prostorima!

U to vreme, neminovna zloca, americka ambasadorka u UN Madlen Olbrajtje izjavila:"Tesko je verovati da bi jedna vlada ucinila tako nestosopstvenom narodu, pa iako neznamo tacno sve cinjenice, cini se, ipakda bosanski Srbi snose najveci deoodgovornosti..."Kao i za mnogeprethodne i potonje izjave nemilosrdne mrznje Olbrajtoveprema srpskomnarodu ni ova izjava sa strasnim posledicama, ne treba komentara!

Sve sto su potom i tada govorili i branili se Srbi za one ucijim rukama je i vlast i sud ipravda bili su i ostali okrivljenisamo Srbi! Muslimane i Hrvate su istovremenonaoruzavali belosvetskimocnici, javno to priznavali i drzali se optuznice da su za rat isvenesrece Srbi krivi. Jednako prolaze vesti o tome da je americkiambasador u Zagrebuomogucavao naoruzavanje bosanskih muslimana i vojskeHrvatske, kao i dnevnik bivsegnacelnika staba UN sarajevskog sektora,ruskog pukovnika Andreja Demurenka, koji jeobjavljen u visokotiraznomlistu "Komsomolskaja pravda" (1,6 miliona primeraka).Demurenko je,inace jedini koji se usudio u svoje vreme da javno kaze da Srbi nikakonisu

odgovorni za eksploziju na Markalama! Citiram neke delove objavljenogdnevnikapukovnika Demurenka koji govore o buducnosti Republike Srpskei MuslimanskoHrvatske Federacije, Sarajevu, ulozi SAD, susretimasa generalom Ratkom Mladicem.

"Po mome, dogadjaji u Bosni ce se razvijati ovako. Republika Srpskace se ujediniti saSrbijom, onom "velikom" a Muslimansko HrvatskaFederacija sa Hrvatskom. Naravno,sve to nece proci bez provokacijai krvi, ali je veliki rat iskljucen. Kontingent posmatracakoji ostaneu Bosni nece dozvoliti suparnickim armijama da se razmahnu. I, mislimda jedobro sto ce u svemu tome kako-tako ucestvovati i Rusija. Nasojarmiji je takodje, kao iamerickoj, potrebno da malo "nabaci misice",a vazno nam je i da steknemo iskustvomedjunarodnog komuniciranja.

Bosna je za Amerikance probni kamen koji su oni, po kozna koji put, iskoristili daprodemonstriraju svoju vlast. Oni sunaprosto iskoristili slabo mesto da pokazu sopstvenumoc, cak ne samozato sto su protiv Srba. Posebno je, dakako pitanje: zasto subilibombardovani samo Srbi? Zasto nisu kaznjeni i Hrvati kada su poceliofanzivu naSrpsku Krajinu? To su politicka pitanja, a ja, kao vojnik,vidim da Amerikanci u osnovirazmisljaju ovako: nasi ,misici,ce atrofirati ako ih ne treniramo. Zato ih oni povremeno,pumpaju,:cas na Grenadi, cas u Somaliji, cas u Bosni. Zato se takvi konfliktikontrolisu, amoze biti i provociraju.

Ja u Sarajevu nisam imao prilike da vidim da Srbe javnostreljaju, ili maltretiraju. Tamo jedrzavna politika bila: ne pokazivatinetrpeljivost prema etnickoj manjini cije je prisustvobilo povoljnoza muslimane. Preostali sarajevski Srbi uglavnom su cistili ulice...

U blokiranom Sarajevu, gde su ljudi na talone dobijali po150 grama hleba i sejali krompirpo grobljima, nocu su grmele diskoteke,a u restoranima su se prodavali riblji delikatesi iprobrana teletina.Nije bila zatvorena ni jedna juvelirnica. Negovani zdravimuskarci,kojima je u to vreme mesto bilo u rovovima, u raskosnim automobilimasurazvozili po terevenkama predivne zene u bundama i sa dijamantima.Uzgred, u to vremese pricalo da osnovnu odbranu Sarajeva drze kriminalci.

Najtoplije uspomene sacuvao sam o svom tadasnjem komandantu,generalu Besleu, kojise strasno ponosio zbog toga sto je, kao decaksa sela do svoje dve generalske zvezdedosao bez protekcije... Poslesvega sto se dogodilo, nakon sto me i on ,izgazio nogama,zamoje isledjivanje eksplozije na pijaci, poslao mi je pismo napisanorukom. Sa priznanjem:,dragi gospodine pukovnice, opravdalesu se sve vase ocene situacije, sa kojima ja nisambio bas uvek saglasan.Zahvalan sam vam za to sto ste mi otvorili oci,. Uostalom iBasle jeizgubio polozaj i bio prevremeno otposlan iz Bosne: zatosto je na jednom zvanicnomrucku sebi dozvolio da posumnja u ,srpskupokvarenost,.

Imao sam prilike i da se sretnem sa srpskim vodjama. Teskoje naci boljeg komandantanego sto je General Mladic. To je izuzetnotalentovani covek, krajnje pismeni i energicnikomandir. Razgovoris njim bili su teski: u mom liku celu Rusiju su okrivljavali zaizdaju.Kako sam mogao, objasnjavao sam da smo mi radi da pomognemo ali danikako nemozemo da izadjemo na kraj sa svojim nevoljama. No, pri tomme je bio stid.

"Kako mozete tako cudio se Mladic. Tokom celog Drugogsvetskog rata velikesaveznicke drzave, razdeljene okeanima i morima,imale su aparate za direktnu vezu.Cercil je podizao slusalicu i Staljinugovorio: ,Xo, treba da resimo ovaj problem,. Pazastosmo sada, na kraju 20. veka, razjedinjeni kao da je medju namanekakva provalija mikoji smo etnicki i po mentalitetu rodjeni!Zasto mene, kao vasljivog psa, cak nece da pustedo vaseg ministraodbrane, kada on dodje u Jugoslaviju? Objasni ti to sve meni,druzepukovnice? A objasniti mu ja, u sustini, nista nisam mogao, iako samdobro znao dapolitika drzave, koja se drzi dostojno, ne moze bitida se ulaguje i desno i levo, i da iodavde i odande izvuce nekakvedividende. Politika treba da bude u tome da se celomsvetu postenokaze: da, zaista postoje ljudi koji su nam rodjaci, sa kojima nas jeistorijasjedinila..."

Svi su znali istinu pa je i ciriski "Die Njeltnjoche"ovako pisao o dogadjajima koji suprethodili akciji Natoa u Bosni:

UN krije tajnu

estoke detonacije i bleskovi vazdusnih napada na bosanskeSrbe gotovo da su bacili uzaborav zalog za prvu vojnu akciju Natoavelikih razmera: bila je to granata koja je 20.avgusta ubila 37 ljudina jednoj maloj pijaci u centru Sarajeva.

Opravdanje je dan kasnije pruzila komanda Unprofora na celusa general- potpukovnikomRupertom Smitom, cija je istraga "van svakerazumne sumnje" pokazala da je smrtonosnagranata ispaljena sa polozajabosanskih Srba.

Za razliku od eksplozije granate kada je 5. februara 1994.na obliznjim Markalamapoginulo 68 zitelja Sarajeva i za kojuse nikada nije otkrilo cija je prakticno niko nijepostaviopitanje kako je ovoga puta krivica gotovo odmah mogla da se pripisebosanskimSrbima. Izvestaj generala Smita, upucen teleksom glavnomstabu Ujedinjenih nacija,napisan je na jednoj strani. Nasuprot tome,izvestaj Ujedinjenih nacija iz 1994. zasnivaose na posebnim istragama11 razlicitih artiljerijskih strucnjaka na licu mesta i bio je 46stranadug. (Ujedinjene nacije su oba dokumenta proglasile tajnim.)

Pa ipak, najmanje cetiri strucnjaka jedan Rus, jedanKanadjanin i dvojica Amerikanacaizrazili su ozbiljne sumnje uzakljucak generala Smita "koji je van svake razumne sumnje"i nagovestavajumogucnost da su ovu granatu mogle da ispale snage muslimanske vlade,ane Srbi.

U intervjuu koji je dao novinaru Itar TASS, pukovnikDemurenko je 30. avgusta tvrdio daje prakticno nemoguce pogodititako usko ograniceni cilj ni deset metara siroka ulicasaudaljenosti od 3,3 kilometra, "koliko su udaljeni najblizi srpskiartiljerijski polozaji".Verovatnoca takvog pogotka je "jedan premamilion".

Nekoliko neresenih tacaka

Kanadski strucnjak, jedan oficir koji je dugo boravio uBosni, rekao je da je po njegovommisljenju izvestaj Ujedinjenih nacija"krajnje sumnjiv". Za njega je sumnjiva "nelogicnostvezana za upaljac"projektila, koji je izvadjen iz kratera na pijaci. Za razliku odupaljacadrugih projektila, koji su lansirani 23. avgusta, ovaj koji je pogodiopijacu "uopstenije lansiran iz minobacacke cevi", sto je znaciloda je projektil ispaljen sa krova, ilidetoniran na drugi nacin. Kanadjaninje dodao da su on i njegove kanadske kolege oficiri,koji ucestvujuu operacijama u Bosni, "uvereni da je muslimanska vlada" bacila napijacuu Sarajevu ne samo minobacacku granatu, 5. februara 1994, veci ovu 28. avgusta 1995".

Americki kriticar izvestaja Ujedinjenih nacija je sluzbenikvlade SAD, koji bi takodjezeleo da ostane anoniman. On kaze da postoji"jos nekoliko neresenih tacaka koje budesumnju u valjanost prenagljeneizjave Ujedinjenih nacija".

Muslimanske provokacije

On primecuje da je sa "udaljenosti i polozaja Srba nemogucevideti pijacu" sto znaci dasu, ako su to uopste bili oni, "pucalinaslepo". Osim toga, projektil sa te udaljenosti imaobi visoku putanju,"a to znaci da bi granata pala sa velike visine". Medjutim, kakoonnastavlja, "nije se culo karakteristicno fijukanje granate u padusto znaci da granata nijemogla da padne sa velike visine".

Drugi americki kriticar, vojno lice, uocio je slicnu nelogicnostu izvestajima Ujedinjenihnacija. On je u jednom intervjuu rekao dabarem tri od pet projektila koji su ispaljeni 28.avgusta ujutru poticusa istih polozaja na srpskoj strani. "Ali cetvrti, onaj koji jepobioljude na pijaci, potice sa drugog mesta."

Medjutim, zasto bi muslimanska vlada, kako je skeptik prinudjenda zapita, bombardovalai ubijala sopstveno stanovnistvo ili, akose to iskljucuje, namerno provocirala srpskupaljbu, sto se, prema izvestajimaUjedinjenih nacija iz Sarajeva, u poslednje tri godineredovno desavalo?Cinjenica je da su nedelju dana pre tragedije na pijaci, oruzanesnagemuslimanske vlade vrsile snazne artiljerijske napade na srpske polozajeokoGorazda i Vogosca, severno od Sarajeva, i time provocirale odmazdusrpske artiljerije.Muslimansko rukovodstvo je u obe prilike zahtevalovazdusne napade Natoa ali je generalSmit odbijao da ih trazi.

Onda je 27. avgusta usledila pretnja pomocnika drzavnog sekretaraamerickogMinistarstva spoljnih poslova Ricarda Holbruka da bi "za jednu-dvenedeljeposledice mogle biti veoma stetne po srpske ciljeve", a nekolikosekundi potom govorio jeo "aktivnijem vazduhoplovstvu Natoa".

Drugim recima, vazdusni napadi vec su bili detaljno planiranipre nego sto je Holbrukotputovao na Balkan da bi izlozio Srbima mirovniplan predsednika Klintona. Bio jepotreban samo povod da bi avionipoleteli i, zaista, predstavnik Ministarstva spoljnihposlova Nik Bernszahtevao je vazdusne napade jos pre nego sto je izvestaj generalaSmitastigao u Njujork. Prvi talas americkih borbenih aviona ispalioje prve bombe na ciljevesamo 39 casova posle eksplozije granate napijaci.

Sada je svakako isuvise kasno angazovati mesovitu ili neutralnukomisiju koja bi na licumesta mogla da razjasni pad granate. Doduse,za Ujedinjene nacije nije kasno da objavesvoj celovit izvestaj dabi o njemu javno mogli da raspravljaju artiljerijski strucnjaci.

ENIGMA SMRTONOSNE GRANATE

Cirih, 14. septembra

Zestoke detonacije i bleskovi vazdusnih napada na bosanske Srbe gotovoda su bacili uzaborav razlog za prvu vojnu akciju Natoa velikih razmera:bila je to granata koja je 20.avgusta ubila 37 ljudi na jednoj malojpijaci u centru Sarajeva.

Opravdanje je dan kasnije pruzila komanda Unprofora na celu sa general-potpukovnikomRupertom Smitom, cija je istraga "van svake razumne sumnje"pokazalada je smrtonosna granata ispaljena sa polozaja bosanskih Srba.

Za razliku od eksplozije granate kada je 5. februara 1994.na obliznjim Markalamapoginulo 68 zitelja Sarajeva i za kojuse nikada nije otkrilo cija je prakticno niko nijepostaviopitanje kako je ovoga puta krivica gotovo odmah mogla da se pripisebosanskimSrbima. Izvestaj generala Smita, upucen teleksom glavnomstabu Ujedinjenih nacija,napisan je na jednoj strani. Nasuprot tome,izvestaj Ujedinjenih nacija iz 1994. zasnivaose na posebnim istragama11 razlicitih artiljerijskih strucnjaka na licu mesta i bio je 46stranadug. (Ujedinjene nacije su oba dokumenta proglasile tajnim.)

Sumnje strucnjaka

U Smitovom izvestaju navodi se da granata 28. avgusta,mora da je letela nisko, jer je nisuregistrovali artiljerijski radariUN (koje su postavili Amerikanci) programirani da belezeprojektilesa visokom putanjom. Ovaj zakljucak potvrdila je cinjenica daposmatraciUjedinjenih nacija nisu registrovali zvuk projektila sa visokom putanjom.I nakraju, analiza plitkog kratera granate pokazala je da je granataispaljena s juga. Uizvestaju Ujedinjenih nacija pise da se najblizisrpski artiljerijski polozaj u tom pravcunalazi u predgradju Lukavice,sto znaci preko tri kilometra jugozapadno od pijace.

Pa ipak, najmanje cetiri strucnjaka jedan Rus, jedanKanadjanin i dvojica Amerikanacaizrazili su ozbiljne sumnje uzakljucak generala Smita "koji je van svake razumne sumnje"i nagovestavajumogucnost da su ovu granatu mogle da ispale snage muslimanske vlade,ane Srbi. O tome je 2. septembra svoje misljenje izneo predstavnikUjedinjenih nacijapotpukovnik Kris Vernon: "Do glavnog staba Ujedinjenihnacija u Njujorku doprli surazliciti kriticki izvestaji o nasim zakljuccima,medju kojima jednog oficira stacioniranogovde u Sarajevu i dvojiceiz Sjedinjenih Drzava". Potpukovnik Vernon takodje je izjavioda Ujedinjenenacije ostaju pri rezultatu svoje istrage.

Ruski kriticar je pukovnik Andrej Demurenko, artiljerijskioficir, koji komanduje malimruskim odredom mirovnih snaga Ujedinjenihnacija u Sarajevu. U intervjuu koji je daonovinaru Itar-TASS-a, pukovnikDemurenko je 30. avgusta tvrdio da je prakticnonemoguce pogodititako usko ograniceni cilj ni deset metara siroka ulicasa udaljenosti od3,3 kilometra, "koliko su udaljeni najblizi srpskiartiljerijski polozaji. Verovatnoca takvogpogotka je jedan prema milion".

Kako je ispaljena granata

Kako je dodao, cinjenica da posmatraci Ujedinjenih nacijazaduzeni za kontroluartiljerijskog oruzja nisu culi karakteristicanfijuk granate pre detonacije, navodi napretpostavku da smrtonosniprojektil "nije ispaljen iz topa, vec drugog oruzanog sistema".

U televizijskoj emisiji emitovanoj 2. septembra pukovnik Demurenkoje pokazao kopijuizvestaja Ujedinjenih nacija i izjavio:

"Ovaj izvestaj falsifikuje dogadjaje." On je mapama i dijagramima ukazaonanedoslednosti i protivurecnosti ili bar na ono sto je mislio dajesu: "Za mene je potpunoneprihvatljivo da se saglasim sa argumentimai cudnim zakljuccima koji su sadrzani uzavrsnom izvestaju i po kojimaje projektil dosao sa srpske strane". To je visokogfunkcionera Ujedinjenihnacija, koji je zeleo da ostane anoniman, navelo da u razgovorusanovinarom A. izjavi da komanda Unprofora razmatra preduzimanje disciplinskihmeraprotiv pukovnika Demurenka.

David Binder

Samo zvuci da je besmisleno boriti se za istinu a protiv ovolike svetskemafije, dobroorganizovane i placene sa ciljem obracuna sa Srbima.Jer saznajemo da, u stvari, traje lovna srpske celnike. Znamo vecda je americka tajna sluzba usla i zvanicno u Bosnu, bivsuBiH, kaojos jedan "medjunarodni garant mira". A njen zadatak je u stvari daprikupi iliinscenira sto vise dokaza, tj. "dokaza" o srpskim ratnimzlocinima, kako bi Amerikancimogli da blokiraju aktivnost i neophodnuulogu u istoriji srpskog naroda generala RatkaMladica i dr RadovanaKaradzica i same Republike Srpske. Zato se i slucaj Srebrenicevodioiz staba CIA u Lengliju.

Samo moze zvucati da je besmisleno da se slabi bore za istinu a znatipritom da su SADusle u bivsu BiH onog trenutka kada su 1994. godineshvatile da Alija Izetbegovic imuslimanska vlada sami ne mogu dadobiju ovaj rat. Vasington je tada odlucio da prekoCIA i DIA ilegalnonaoruza muslimansku i hrvatsku vojsku, obuci njihove oficire ijediniceza borbu protiv armije generala Ratka Mladica. A znamo i da citavutu tajnuoperaciju, kao i javnu instituciju Haski tribunalplaca islamski svet. Medju obiljemsvakojakih dokumenata u CIA danaspostoje i dokazi da su Amerikanci obucavalimuslimanske snajperisteda gadjaju i ubijaju i vlastiti narod, da bi za to okrivljavali Srbe!

Protiv monstruma se, ipak, treba boriti istinom, a za pravdu za svetesimbole srpstva isrpskog naroda! Kada i to saznate, onda vam je jednostavnijeda se borite: bez straha i sa

dubokim uverenjem da to nije samo vasalicna borba. Cak i kada se desi kakva strasnalicna tragedija, kaoporodici Mladic, upornost biva zesca i dublja.

NEPREZALjENE POBEDE

Tako se zove zapis, deo dnevnika reportera Visnje Orasanin, koji jeobjavio casopisSRPSKA VOJSKA 25. juna ,96. godine a u spomendejtonskim poklicima o miru icivilizacijskoj buducnosti, koje supotpisnici tamosnjih sporazuma svecarski prenosiliuzavrelom i nagrdjenomBalkanu. Narocito su uveravali srpski narod u Republici Srpskojdaga ceka neopisiva dejtonska lepota u miru u zajednickoj drzavi saHrvatima imuslimanima, mada na smanjenom prostoru, bez Sarajeva, bezOzrena, sa spiskomnjihovih najomiljenijih junaka, kojima su dejtoncipripremili haske tamnice proglasivsi ihratnim zlocincima bez suda.

Mnoge su suze zalile ovu najavljenu radost. Kao da Srbi vise ne umejuda prepoznaju staje za njih lepo. Mnogo je neobjavljenih tekstova inovinskih zapisa o pogromu nadSrbima, koji je doneo dejtonski sporazum.Postalo je sudbinski i ideoloski i politickineophodno da se svi kojizele dobar status danas u Srbiji izjasne povoljno, sa stobogatijimi visprenijim kvalifikacijama "istorijskog znacaja" dejtonskog zaloga...

Neprezaljene pobede meni nepoznate koleginice po peru svedoceo sustinskoj istini skojom se srpski narod nosi po prostorima suzeneRepublike Srpske. Pod okupacijomnapirlitanih pripadnika dobro nampoznatih ratnickih placenickih jedinica, koje imajujasno imePSI RATA! Istoga dana, ovog vrelog jula 96. kada su desetineblindiranihoklopnih bornih kola navalile na vojsku Republike Srpske sasvimblizuGlavnog staba Generala Mladica, objavljena je vest da je Stejt Departmentuputio160 novih ucitelja Alijinih mudzahedina u Bosnu! Da pojacajusnagu Dejtona. Ili, kakorece jedan od Nato bojovnika da asistirajuSrbima u sprovodjenju dejtonskih obaveza, daim donesu mir! Oruzjemi gazenjem dostojanstva naroda, jurisima malih zelenihnadzidzanih vazdanspravicama blindiranih vojnika na samog Generala Mladica, napredsednikaKaradzica je li?!

Mali zapis budi velike emocije. A glasi:

Gromoglasno su nam javili iz Dejtona 21. novembra ,95.godine da je rat zavrsen. Cast danam saopsti najvazniju vest s krajaveka i sveta, pripala je Vilijemu Xefersonu Klintonu,42. predsednikuSAD-a. Nema Srbina koji nije naucio da se pored Dejtona nalazivazduhoplovnabaza Rajt Peterson koja je u finalu rata usla u srpsku istoriju. Inije cudo daje za mesto rodjenja bosanskog mira izabrana bas americkavazduhoplovna baza.Americka avijacija je u drugom poluvremenu rataodigrala presudnu ulogu u "mirovnomresenju" bombardujuci srpske ciljeve,srpsku istoriju i srpski narod. Jest, da su nas tukli i skopnai s mora, prekretnica rata je ipak ucinjena s neba, a da Nebo i Bognisu imali s timnikakve veze. Da su imali ne bi bilo preko pola milionasrpskih izbjeglica. Prema recimapomenutog Bila Klintona bio je touvod u mir: "Bio sam ubedjen da dramaticne promenena terenu, zajednosa obnavljanjem upotrebe vazdusnih udara od strane Natoa u Bosni,

otvarajumogucnost za postizanje sveobuhvatnog resenja koje konacno moze resitisukob".Nakon "dramaticnih promena na terenu" usledio je Dejton.

Tako je napravljen ovaj padobranski mir spusten s neba nabosanske prostore na kojima serat jos nije (bio) zavrsio. Zato jeposlato 60 hiljada vojnika Nato-pakta da cuva i sprovodemir po bosanskimbrdima na kojima se nikada nisu primile ni mnogo jednostavnijekulturedonosene iz Amerike i belog sveta od kukuruza do kivija.

Mir (posebno za Sarajevo) nije imao alternativu, pa jedobio. Odlazak ili smrt. I krenuseSrbi iz istorije u nigde. U kamionima,kolonama, peske i preko brda.

Mlada zena, majka dvoje dece R. P., u ratu ostala bez muza raznese se bombom. Starijicovek ubija se u bolnici pistoljem,drugi puskom u kuci, opet mlada majka sa bombama upodrumu kuce...Decembar, januar, februar, mart Srpsko Sarajevo posle Dejtona pistolji,bombe, puske... spratovi nebodera... srca koja naprasnootkazuju u sred pakovanja. Zivi imrtvi Srbi napustaju Sarajevo. Srpskiizbor izmedju putnog i mrtvackog kovcega, kako topredvide, i bi smenjen,francuski oficir na kraju mandata Unprofora. Umire se usput, ukolonama,na privremenim stanistima i odredistima.

Secam se vojnika koji nije imao snage da iznese pusku izrovova koje je srpska vojskanapustala na Vrbanji pred predaju linijarazgranicenja Iforu. Poneli su mu pusku sapinjucise kroz decembarskisneg, zanemeli i postidjeni pred vojnickom suzom i "mirom" kojijesnasao ovaj narod. Decembra ,95. plakalo je citavo Srpsko Sarajevo.Odbranjeno, paizgubljeno.

Plakala je i starica u crnini 18. marta ,96. naautobuskoj stanici na Palama nudeci nevestocigarete na prodaju:"Jos danas mi je, sine kuca na srpskoj zemlji i vise nikad."

Sutradan, 19. marta poslednja stopa Srpskog Sarajeva preslaje pod muslimansku vlast.D+90 po Dejtonu nije kasnio. Implementacijamirovnog sporazuma odvijala se bezzastoja i bez obzira na srpskekolone, suze i smrt.

A u Sokocu na novom groblju, na koje su danima i kamionimapristizali ekshumiraniposmrtni ostaci srpskih boraca sa sarajevskihgrobalja, 19. marta 1996. godine, JelaDjuricic, izbegla iz Vogosce,po drugi put sahranila porodicu. Sinove Milana, Milomira isuprugaBoska izginule u ovom ratu, u odbrani Srpskog Sarajeva.

Visnja Orasanin

STRADANJA I ODBRANE

O istinskom karakteru srpskog naroda, o njegovom polozaju i nacinu vodjenja politike ubivsoj Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj od njenog nastanka do danasnajbolje govore zakoni i uredbe koje su njen predsednik i Skupstina donosili i koje su uVojsci strogo postovane.

Ovde citiram samo one odluke koje su vezane za predmet moga interesovanja: odmahposle formiranja Vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine (kako se u pocetku zvalaRepublika Srpska) predsednik Republike doneo je Naredbu o primjeni pravilamedjunarodnog ratnog prava u Vojsci Republike Srpske, zatim Uputstvo o postupanju sazarobljenim licima i telegram svim predsednicima opstina o tome kako da se ophode uvezi sa zarobljenicima, sabirnim logorima i sl.

Da je srpski narod tezio miru i da nije bio pripravan za rat u bivsoj Bosni i Hercegovinigovore i dve deklaracije koje je Skupstina srpskog naroda donela prve godine rata. Prvaje posvecena prihvatanju i podrzavanju svih humanitarnih nastojanja Medjunarodnezajednice (11.8.1992) a druga je Deklaracija o zavrsetku rata! Kakav divan san koji suSrbi sanjali jos 17. decembra te prve ratne 1992. godine! Ali, snovima je nametnutanemilosrdna ratna stvarnost, koja je bila pothranjivana gnusnim izmisljotinama, koje suuvecavale mrznju i bes ne samo mocnika, nego i obicnog sveta sirom zemljine kugle.

Istina stoji u sledecim dokumentima:

Na osnovu clana 174. stav 1. tacka 14 Zakona o vojsci Srpske Republike Bosne iHercegovine ("Sluzbeni glasnik srpskog naroda u BiH", broj: 8/92), Predsjednik SrpskeRepublike Bosne i Hercegovine, d o n o s i

N A R E D B Uo primjeni pravila medjunarodnog ratnog prava u Vojsci SrpskeRepublike Bosne i Hercegovine

1. Vojska Srpske Republike Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vojska) i SrpskoMinistarstvo unutrasnjih poslova u oruzanom sukobu primjenjuju i postuju pravilamedjunarodnog ratnog prava.

Pod pravilima medjunarodnog ratnog prava u smislu stava 1. ove tacke podrazumijevajuse:

- medjunarodni ugovori koje je potpisala ili ratifikovala odnosno kojima je pristupilabivsa Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija,

- pravila medjunarodnog obicajnog ratnog prava,

- opste priznata nacela medjunarodnog ratnog prava.

2. Za primjenu pravila medjunarodnog ratnog prava odgovorni su komandiri ikomandanti vojske i svaki pripadnik vojske ili drugog oruzanog sastava koji sudjeluje uborbenim dejstvima.

Protiv lica koja krse pravila medjunarodnog ratnog prava nadlezni starjesina je duzan dapokrene postupak za izricanje zakonom propisanih sankcija.

3. Ovlascuje se ministar odbrane Srpske Republike Bosne i Hercegovine da propiseuputstvo o postupanju sa zarobljenim licima.

4. Radi upoznavanja sa pravilima medjunarodnog ratnog prava u vojsci redovnoorganizovati obuku.

5. Ova naredba stupa na snagu danom objavljivanja u "Sluzbenom glasniku srpskognaroda u BiH", a sastavni dio ove naredbe je uputstvo o postupanju sa ratnimzarobljenicima.

Br. 01-52/91Datum, 13.06.1992.

PREDSJEDNIK SRPSKE REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE Dr RadovanKaradzic

Na osnovu naredbe Predsjednika Predsjednistva Srpske Republike Bosnei Hercegovinebroj 01-53/92 od 13. juna 1992. godine, ministar odbrane, donosi

UPUTSTVO O postupanju sa zarobljenim licima

1. Ovim uputstvom utvrdjuju se prava i duznosti vojnih lica Vojske Srpske RepublikeBosne i Hercegovine (u daljem tekstu: vojna lica), kao i pripadnika Srpskog Ministarstvaunutrasnjih poslova u postupanju sa zarobljenim licima.

2. Pod zarobljenim licima podrazumevaju se pripadnici neprijateljskih oruzanih snagacim se predaju i poloze oruzje, odnosno posto budu savladani u borbi ili van borbe.

3. Prava i duznosti vojnog lica su da po zarobljavanju preduzme sve mjere da zarobljenolice ne pobjegne kao i duznost da zarobljenom licu postedi zivot i da sa njim postupacovjecno.

Zabranjeno je u ma kom slucaju prema zarobljenom licu preduzimati represiju. Sazarobljenim licima mora se postupiti covjecno i moraju se zastititi od nasilja, uvreda izastrasivanja. Zarobljena lica zadrzavaju punu gradjansku, pravnu i poslovnu sposobnostkakvu su imali u trenutku zarobljavanja.

Takodje je duznost vojnih lica da bolesnim ranjenim zarobljenicima omoguce pruzanjemedicinske nege.

4. Zarobljena lica privode se u prihvatne centre koje odredjuje starjesina ranga komandiracete i njemu ravnom i visem polozaju, prije pocetka borbenih dejstava.

U prihvatnom centru utvrdjuje se identitet zarobljenog lica, a potom, organizovano podpratnjom sprovodi u logore za zarobljenike.

Pri privodjenju u logor zarobljeno lice obavezno ispunjava kartu o zarobljavanjupropisanu normama medjunarodnog ratnog prava.

Sastavni dio ovog uputstva je obrazac karte o zarobljavanju.

5. Pod logorima za zarobljena lica se podrazumijevaju zgrade i barake u koje susmjestena zarobljena lica. Uslovi smjestaja u ovim logorima moraju biti isto takopovoljni kao i uslovi sopstvenih jedinica lociranih na tom podrucju. Pri tome treba voditiracuna o obicajima i navikama zarobljenika.

U mjesovitim logorima, zenama zarobljenicama treba obezbjediti posebne spavaonice ihigijenske uredjaje.

U slucaju priblizavanja borbenih dejstava, zarobljenike treba blagovremeno evakuisati.Zarobljenim licima u logoru treba obezbediti zaklone od bombardovanja i drugihopasnosti.

6. Zarobljena lica se snabdjevaju po propisanim tablicama ishrane, ali tako da se u svemuzadovoljavaju kaloricne potrebe. Gdje god postoji mogucnost u logorima otvoriti kantineu kojima zarobljena lica mogu kupovati najnuznije potrebne artikle, kao sto su: sapun,duvan, igle, itd.

7. Posebna paznja mora se posvetiti higijeni u logoru, kao i ljekarskoj nezi i zbrinjavanju.Jednom mjesecno obavezno je sprovesti lekarsku inspekciju.

8. Komande logora su duzne da podsticu intelektualne, vaspitne, zabavne i sportskedjelatnosti zarobljenih lica, kao i vrsenje vjerskih obreda ukoliko se time ne narusavaunutrasnji red i disciplina.

9. Po mogucnosti oficire i njima ravna zarobljena lica treba grupisati u posebne logore, aako to nije moguce onda u odvojene prostorije. Zarobljeni oficiri su oslobodjeni svakograda.

10. Osim na radovima u vezi sa uredjivanjem i odrzavanjem logora, zarobljena lica moguse upotrebljavati za radove u poljoprivredi, industriji, rudarstvu, zanatstvu, saobracaju,trgovini i drugim poslovima osim na radovima koji su u neposrednoj vezi sa ratnimdejstvima.

11. Svakom zarobljenom licu treba odmah po zarobljavanju omoguciti da posalje pojednu dopisnicu svojoj porodici, Centralnoj agenciji za obavjestavanje zarobljenih lica iKomisiji iz tacke 19 ovog uputstva.

12. O blizim pravima i duznostima zarobljenih lica i njihovom ponasanju u logoru iuslovima za izricanje disciplinskih kazni, komandant logora donosi propise koji morajubiti javno izlozeni i dostupni zarobljenim licima.

13. O svim zarobljenim licima u logoru se vodi knjiga zarobljenih lica sa azbucnimregistrom iz koje treba da se vidi porodicno i licno ime, cin, datum rodjenja i brojmatrikule utisnut na plocici za raspoznavanje.

14. Dozvoljeno je ispitivanje zarobljenih lica o podacima vojnog karaktera, pri cemu seprema zarobljenim licima ne smiju primenjivati bilo kakve represalije ili zastrasivanja.

15. Licne stvari, novac i predmeti od vrijednosti mogu se samo privremeno oduzeti ivratiti po otpustanju iz logora.

16. Zarobljena lica imaju pravo da u logoru imaju povjerenika koji predstavlja zarobljenalica pred logorskim vlastima, medjunarodnom komisijom Crvenog krsta i drugimorganizacijama koje pruzaju pomoc zarobljenim licima.

17. Predstavnicima Medjunarodnog Crvenog krsta i drugim humanitarnimorganizacijama omogucava se da u granicama mogucnosti posecuju zarobljena lica ipruzaju pomoc.

18. Za organizaciju i smestaj logora odgovaraju komandanti korpusa Vojske SrpskeRepublike Bosne i Hercegovine.

19. Komisija za razmjenu zarobljenih lica pri Ministarstvu pravde Srpske RepublikeBosne i Hercegovine, istovremeno vrsi i ulogu biroa za obavjestavanje zarobljenimlicima.

Broj 21-26/9213. juna 1992. godine

Ministar odbrane Srpske Republike BiH Pukovnik, Bogdan Subotic

KARTA O ZAROBLJAVANJU(Prednja strana)

POSTA ZA RATNE ZAROBLJENIKE, Oslobodjeno postarine

KARTA O ZAROBLJAVANJU RATNIH ZAROBLJENIKA

VAZNOOvu kartu mora da ispuni svaki zarobljenik odmah po zarobljavanju i svaki putkad promeni adresu, usled upucivanja u bolnicu ili u neki drugi logor.

Ova karta je nezavisna od posebne dopisnice koju je zarobljenik ovlascen da posaljesvojoj porodici. CENTRALNOJ AGENCIJI RATNIH ZAROBLJENIKA

MEDJUNARODNI KOMITET CRVENOG KRSTA

ZENEVA(Svajcarska)

Polazeci od prava naroda na samoopredeljenje i samoorganizovanje, imajuci u viduspremnost srpskog naroda da se medjuetnicki sukobi u Bosni i Hercegovini rijese mirnimputem i politickim sredstvima,

Slijedeci volju srpskog naroda da bude integralni dio medjunarodne zajednice,

Skupstina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini kao jedini legitiman predstavnik i najvisiorgan vlasti Srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, u svrhu obracanja Savjetubezbjednosti, njegovim stalnim clanicama Americi, Rusiji, Francuskoj, Kini i VelikojBritaniji, kao i Medjunarodnoj zajednici d o n o s i

D E K L A R A C I J U o prihvatanju i podrzavanju svih humanitarnihnastojanjaMedjunarodne zajednice

1. Srpske vlasti su za trenutan i bezuslovan prekid rata i postizanje konsenzusa opolitickom rjesenju krize.

2. Sa srpske strane nema smetnji za humanitarne konvoje. Srpska strana je predalaAerodrom Sarajevo pod kontrolu UNPROFOR-a, dala pune garancije za kopnenekoridore i otvorila sve zatvore za medjunarodnu inspekciju, a spremna je za razmjenuzarobljenika po principu "svi za sve". Stoga bilo kakva vojna intervencija u humanitarnesvrhe nema opravdanja.

3. Iako srpski vojnici ne mogu da zamisle sukob sa vojnicima Engleske, Francuske,Amerike ili bilo koje druge zemlje starog srpskog saveznika, ipak bi medjunarodna vojnaintervencija prerasla u nekontrolisan proces ciji ishod se ne bi mogao predvidjeti.

4. Dolazak bilo kakve druge vojske, osim nepristrasnih snaga UN kao cuvara mira,mogao bi da dovede do eskalacije rata i nesagledivih posljedica.

Greska preranog medjunarodnog priznanja Bosne i Hercegovine ne moze se ispraviticinjenjem nove greske, vojne intervencije, koja bi se pretvorila u vojnu arbitrazu imijesanje u medjuetnicki rat u korist jedne strane.

5. Srpske vlasti u Bosni i Hercegovini preuzimaju obaveze da prihvate sva humanitarnanastojanja Medjunarodne zajednice sa potpunom saradnjom u svim poduhvatima kojinisu u suprotnosti sa opstankom Srpskog naroda.

6. Srpska strana u Bosni i Hercegovini trazi od Savjeta bezbjednosti da objasni sta srpskinarod treba da uradi da bi se izbjegla vojna intervencija i krvoprolice koje bi je pratilo.

Banja Luka, 11.8.1992. g.

SKUPSTINA SRPSKOG NARODAU BOSNI I HERCEGOVINI

S r p s k a R e p u b l i k a PREDSJEDNISTVO

SIFROVANO

Broj: 01-827/92Datum: 8.09.1992. godineUrgent strogo povjerljivo

T E L E G R A M- svim predsjednicima opstinau Srpskoj Republici -

Shodno mojoj naredbi od 13.06.1992. godine o postovanju medjunarodnog humanitarnogprava u postupku sa ratnim zarobljenicima podsjecam vas da ste licno odgovorni zazbivanja na teritoriji vase opstine. U tom smislu vas podsjecam da se u zatvorima isabirnim centrima, protiv njihove volje ne smiju zadrzavati civili koji nisu pocinilinikakvo krivicno djelo i da morate izvesti njihovo bezbjedno pustanje na teritoriju nakoju oni zele da se sklone od ratnih dejstava. To se odnosi ne samo na zene, djecu i starcenego i na bolesne pripadnike neprijateljske vojske koji se poslije pustanja nece pridruzitineprijatelju za koje nema izrazite dokaze o pocinjenju krivicnih djela.

Takodje ste duzni da nas obavijestite o eventualnom postojanju zatvora i sabirnih logorana vasoj teritoriji kako ne bi dozivljavali iznenadjenja.

Takodje ste duzni da postujete Zenevsku konvenciju kako u tretiranju zarobljenika tako iu njihovom evidentiranju i izvjestavanju naseg Crvenog krsta koji je duzan da izvjestavamisiju Medjunarodnog crvenog krsta u Beogradu, Ruzveltova 61.

Cuvari zatvora su duzni da izlaze u susret Medjunarodnom crvenom krstu i Visokomkomesarijatu za izbjeglice.

PREDSJEDNIK PREDSJEDNISTVA Radovan Karadzic

R e p u b l i k a S r p s k a NARODNA SKUPSTINA

Polazeci od cinjenice da se bivsa SR Bosna i Hercegovina raspala,

Isticuci da je srpski narod, braneci se istovremeno od fasizma i od islamskogfundamentalizma, oruzanim narodnim otporom odbranio svoje istorijske i etnicketeritorije i sprijecio planiran genocid nad srpskim narodom.

Objavljujuci da je srpski narod, u Gradjanskom ratu koji sam nije zapoceo, vec mu je tajrat bio nametnut, ostvario svoju legitimnu i legalnu teznju za sopstvenom i suverenomdrzavom.

Koristeci suvereno pravo srpskog naroda na samoorganizovanje i samoopredjeljenje uskladu sa clanom 1. Povelje UN o pravu naroda na samoopredjeljenje,

Na osnovu clana 70. Ustava Republike Srpske, Narodna skupstina Republike Srpske je nasvojoj sjednici odrzanoj dana 17.12.1992. godine usvojila

D E K L A R A C I J U O ZAVRSETKU RATA

I

1. Proglasava se da je medjuetnicki i medjuvjerski rat u bivsoj SR Bosni i Hercegovini zaRepubliku Srpsku zavrsen.

2. Srpski narod je odbranio svoju samostalnu i suverenu drzavu Republiku Srpsku.

3. Republika Srpska je spremna da svoje granice, koja je definisala njena Skupstina,ostvari politickim sredstvima. Sadasnje granice imaju privremeni karakter.

Sadasnje granice Republike Srpske imaju karakter privremenih granica do danazakljucivanja mirovnog ugovora izmedju strana u sukobu u bivsoj SR Bosni iHercegovini.

Mirovni ugovor iz prethodnog stava moze biti zakljucen tek kada se, u skladu saRezolucijom 787. Savjeta bezbjednosti, jedinice Vojske Republike Hrvatske povuku nateritoriju Republike Hrvatske, kada se mirnim putem i politickim sredstvima rijese sviteritorijalni i granicni sporovi izmedju konstitutivnih drzava koje su organizovane nateritoriji bivse SR Bosne i Hercegovine i kada medjunarodna zajednica bude garantovalanjegovo izvrsenje.

4. Republika Srpska je iskreno spremna da otpocne pregovore o zakljucivanju mirovnogugovora izmedju strana u gradjanskom ratu u bivsoj SR Bosni i Hercegovini i nastavipregovore o uredjenju bivse Bosne i Hercegovine u okviru mirovne konferencije o bivsojJugoslaviji.

5. Drzavni organi Republike Srpske, na osnovu njenog Ustava i zakona, obezbjediti mir,zivotnu, pravnu i imovinsku sigurnost svim gradjanima, bez ikakve diskriminacije.

6. Republika Srpska saradjuje s organima medjunarodne zajednice u ostvarivanjuljudskih i manjinskih prava.

7. Drzavni organi Republike Srpske, u skladu sa svojom nadleznoscu, pozivaju svanaoruzana lica sa teritorije Republike Srpske koja se ne nalaze u sastavu VojskeRepublike Srpske ili Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srpske da predaju svonaoruzanje koje posjeduju ili da se stave pod komandu Vojske Republike Srpske.

Sprecava se, u skladu sa zakonom, svako dalje oruzano djelovanje na teritoriji RepublikeSrpske.

8. Amnestiraju se sva lica koja su ucestvovala u oruzanim sukobima a nisu pocinila ratnezlocine.

Ratni zlocinci se gone u skladu sa Zakonom.

II

9. Republika Srpska i dalje preduzima sve potrebne mjere za razmjenu ratnihzarobljenika i za raspustanje zatvora za ratne zarobljenike.

10. Republika Srpska je spremna da otpocne pregovore o uspostavljanju ekonomskihodnosa sa drugim dijelovima bivse SR Bosne i Hercegovine i bivse SFR Jugoslavije.

11. Republika Srpska iskreno saradjuje sa OUN, Savjetom bezbjednosti, Mirovnomkonferencijom o bivsoj Jugoslaviji, UNPROFOR-om, Medjunarodnim komitetomCrvenog krsta i Visokim komesarijatom za izbjeglice u sprovodjenju rezolucija Savjetabezbjednosti, dopremanje humanitarne pomoci i pruzanju svake druge pomoci potrebnestanovnistvu na podrucjima zahvacenim ratnim dejstvima.

III

Ova deklaracija stupa na snagu osmog dana od dana donosenja.

PREDSJEDNIK NARODNE SKUPSTINE Mr Momcilo Krajisnik

POFALICI

Ovaj segment knjige dokumenata "Stradanje Srba u Sarajevu" (Komesarijata za izbegliceSrbije) preuzela sam zato sto je vezan za sagu o Generalu Mladicu. Do rata u tom naseljuzivela je i Generalova porodica. Naravno, i sva druga poglavlja i stradanja Srba su islicna i neverovatno razlicita.

Pofalici su deo Sarajeva i pripadaju opstini Centar. Katastarski su vecinom pripadaliSrbima. Stare Pofalicke porodice, cija imanja datiraju jos od proslog stoleca su:Cangalovici, Pikulici, Madzarevici, DJukici, Andrijasevici itd. Od 1945. godine topodrucje naseljavaju i Vaskovici, Simeunovici, Dilberovici, Trisici, Andrici, Elezi,Savici... U Pofalicima postoji i stara begovska porodica Foce.

To je naselje privatnih kuca u kome se nalazi i najstarija sarajevska fabrika "Fabrikaduvana Sarajevo" i "Sarajevska mlekara".

Licna izjava 71/00338 B. O.

U Sarajevu sam radio u "Sarajevskoj mljekari". Sa suprugom i djecom zivio sam u stanuna Cengic Vili, a imali smo kucu i u Pofalicima. 15.5.1992. javljeno nam je da je obijenasamoposluga u Orlovackoj ulici i moja zena je morala otici da izvrsi popis. Ja sam ostaou stanu.

Tu noc je bombardovana Cengic Vila i supruga se nije mogla vratiti kuci. Ostala je tamo.Sutradan sam otisao na posao i u 11 sati saznajem da Dragan Vikic ide sa dva

transportera Humskom ulicom prema gornjim Pofalicima. Javio sam to supruzi, mislecida je to rutinska kontrola stanovnistva, pa da se skloni. Medjutim, saznajem da JukaPrazina sa oko 3700 ljudi ide prema gornjim Pofalicima, a Krusko ide od Buca Potoka.Napad je poceo u 11 sati i bilo je stravicno. Napustili smo radna mjesta i otisli smo kuci.Oko 16 sati komsije Ibrahimovic i Tahirovic su dosle i rekle mi da su muslimani zauzeliPofalice i da treba ici u pljacku. Otisao sam sa njihovom majkom u Pofalice da probampronaci suprugu jer o njoj nista nisam cuo. Tamo smo naisli na uzas, masakr. Ispred kucai po ulici lezali su lesevi mrtvih ljudi, zena, djece i zivotinja.

Kuce su bile popaljene u Orlovackoj ulici, Humskoj, sve je bilo unisteno, mrtvo. Traziosam zenu. Prevrtao sam leseve svojim rukama. Po mom vidjenju, a i po pricanjuMuslimana ubijeno je u tom masakru 312 ljudi. Srbi koji su prezivjeli morali su kopatirake za sahranu.

Sahranjivali su u dvije jame, prema "znaku" iz Orlovacke. Ostale leseve su bacali nakamione i odvozili na smetliste, deponiju u Buca Potoku. Suprugu nisam nasao i tekmnogo kasnije sam saznao da je uspjela pobeci i izaci iz Sarajeva. U to vrijeme, namaSrbima, kretanje je bilo ograniceno. Mogli smo ici samo na posao i kuci. Mene je svevrijeme vozio Ismet Vrazalica, clan Zelenih beretki. Tada sam sa prijateljima smisljaonacine kako da izadjemo iz grada, ali je to bilo nemoguce.

Preko radija su pozivani Srbi na organizovan izbitak iz grada, ali oni koji su se uspjeliprobiti kroz razne barikade, na mjesto sastanka, bili su uhapseni.

Ta polazista su bila autobuska stanica na Alipasinom Polju i na Dobrinji.

Mene su uhapsili zato sto sam radio u Mjesnoj zajednici na poslovima raspodjele hrane upocetku. Bila su nas dvojica Srba. Posto sam radio u "Sarajevskoj mljekari" imao samvelike kolicine mlijeka u prahu i donosio sam, u taj nas kraj, mlijeko. U zgradi gdje samzivio bilo je mnogo mjesovitih brakova. Neko od komsija dojavio je kako ja dajem hranuiskljucivo Srbima. To je zgrada sa 56 stanova, a ja sam, bas u to vrijeme, bio predsjednikkucnog savjeta nalazi se u ulici DZemala Bijedica 31.

Postalo mi je jasno da me policija prati i trazi kada je dosao kod mene inspektor BrankoKuljacic (Hrvat) i rekao mi da se cuvam i da ako imam oruzje, njemu ga dam jer njeganece provjeravati.

Kod sebe nisam imao oruzje pa se nisam ni plasio. 22.6.1992. godine oko 16 sati u stanmi dolaze dvojica inspektora. Kasnije sam saznao da su obojica bili pusteni iz zatvora ufebruaru mjesecu 1992. godine. Rekli su mi da su dosli na razgovor.

Ponudio sam ih picem, sjeli su i poceli smo razgovarati. Ispostavilo se da me jedan odnjih zna posto sam ja bio planinar, pa smo se sretali po bivacima.

Sve je to licilo na prijateljski razgovor. Oko 18 sati Islamovic Damir (jedan od njihdvojice) poce da pretresa stan. Prvo su usli u djeciju sobu koja je, po zidovima,

oblijepljena posterima "Crvene Zvezde". Kada su nasli skolske sveske na kojima su bilanacrtana cetiri S poceli su da vicu: "Sta je ovo? Kakvo je ovo vaspitanje?!" Tada sam prviput dobio udarac pistoljem po glavi, psovali su me i nazivali cetnikom.

Nasli su jednu audio kasetu sa cetnickim pjesmama za koju ja stvarno nisam znao djecasu je kupila i krila od mene. Takve kasete su se mogle kupiti na ulici. Prodavale su sekasete i sa muslimanskim i sa hrvatskim nacionalistickim pjesmama i narod ih jekupovao. Moram napomenuti da mi djeca tada nisu bila u Sarajevu. Poslao sam ih uBijeljinu kod mojih roditelja, poslije prvog strajka prosvjetnih radnika, da normalnozavrse razred. Pronasli su i jednu video kasetu, sa jedne svadbe u Rajlovcu. Na toj kasetibili smo snimljeni kako pijevamo jednu staru srpsku pjesmu "Odakle si sele", a pjevalismo je svi i Srbi i Muslimani. To ih je posebno iritiralo. Maltretiranje je pocelo. Odvelisu me u SUP i tamo sam morao dati izjave o svim ljudima sa video kasete. Telefonskiimenik su pregledali i kada su naisli na imena nekih Srba sa Sokolca odmah su meoptuzili za pripadnost "cetnickom pokretu". Odveli su me u Republicki SUP u ulici SaveKovacevica koji je bio zauzet od strane Zelenih beretki. Tu me je docekao neki inspektorDragan, predstavio mi se i odmah me udario nogom u glavu. "Sta ti fali sa muslimanima?Evo ja radim sa njima."

Stavili su mi ruke na sto i zakovali me bajonetom kroz kosulju (i sada imam tu kosulju).Ispitivali su me za djecu, za oruzje, sta znam o Srbima... Kako nisam nista odgovaraorekli su mi da me salju u Centralni zatvor kod Cele u "masinu za mljevenje".

Odveli su me u centralni zatvor kod Bajramovica, komandanta vojne policije ikomandanta zatvora (iz koga je pusten na slobodu). Cekao sam pred kancelarijom jer suunutra nekoga "obradjivali". Tu sam sreo jednog komsiju koji je sa mnom normalnorazgovarao dok mu nisu rekli za kasete, a onda su poceli "skakati" po meni. Poslije togaizvode me pred Centralni zatvor, na trg, a tu se nalazi i studentski dom "MladenStojanovic", negdje oko 20 sati. Mine su padale okolo, ali na srecu, nijedna me nijepogodila.

Odvode me u Centralni zatvor, na peti sprat vojni odjel i ubacuju me u "mracaru". Poslije15 minuta, zajedno sa Savom Jovanovicem, vezuju nas lisicama za ruke i ponovo odvodekod Cele. Tamo su nam poskidali sve stvari sa nas osim osnovne odjece i odvode nas uzenski frizerski salon u domu "M. Stojanovic". Ogromna je vlaga, ali posto je mrak neznamo sta je, samo znamo da su nam noge bile mokre i cipele pune. Ujutro smo vidjeli daje to krv. Tu noc smo proveli viseci, zakaceni za cijevi radijatora, na lisicama. Sutradansu dosli da nas vode na saslusanje neki momci koji su nosili gvozdene sipke dugacke oko1 metar. Skinuli su nas sa cijevi i poveli prema izlazu. Tamo nas je cekao neki kamion ipoceli su nas ubacivati unutra. Posto sam tada bio jak i u kondiciji, prvi sam uskociounutra i na taj nacin sam izbjegao teske batine.

Ostala desetorica su vrlo lose prosli. Tukli su ih tim sipkama i bajonetima. Nismo znaligdje nas vode, ali sam kroz jednu pukotinu vidio da idemo prema kasarni "V. Bubanj".Kada smo stigli, ponovo sam istrcao prvi i ponovo izbjegao teske batine. Taj dan je u "V.Bubanj" dopremljeno 74 zatvorenika. Logor je poceo sa "radom". Morali smo se okrenuti

ka zidu sa rukama dignutim uvis; bili smo skinuti do gola. Uz ispitavanje poceli su sabatinanjem. Udarali su me u glavu koja je vec bila na zidu i izgubio sam svijest. Tada suubili profesora matematike Gligoric Milorada sa Ilidze.

On je ovim cuvarima bio profesor u skoli. Tukli su ga i stalno podvikivali: "Profesore,moze li dvojka!?" Bila je to tuca do smrti, covjek je podlegao. Poslije su me ubacili uceliju, cetvorku, zajedno sa jos osmoricom, a sutradan nas je vec bilo 14.

Celija je bila dimenzija 1,65 3,70 to je nekih 6,5 kvadrata. Imali smo nekih 35santimetara prostora za svakoga od nas. Tu sam proveo oko 4 mjeseca, bez optuznice,bez icega. Poslije 4 mjeseca istrazni sudija Ignjac Dodig prvog je mene izveo. Tada visenisam licio na sebe, sa tacno 100 kg spao sam na 54.U medjuvremenu mnogi su umrli,sto od gladi, sto od batina.

Poslije saslusanja obavijestili su nas da cemo imati odbranu na sudjenju.

Upravnik Ramiz Avdic, bivsi vaspitac zatvora u Foci, posebno je uzivao umaltretiranjima, a ona nisu bila svakodnevna bila su svakominutna. Hrana nam sesastojala od vode i hljeba tanka kriska od 2 grama, kao moj nokat.

Jednom sam iznio to parce i pokazao ga novinarima koji su nas opsijedali. Poslije toga sumi polomili rebra. Dvojici novinara sa TV Sarajeva, koji su mi se predstavili kao Srbi,povjerio sam se i zamolio ih da jave mojoj porodici da sam ziv.

Obecali su da ce to uciniti, ali sve do 22.03.1993. godine ja nisam cuo za porodicu. Toisto vece, poslije razgovora sa novinarima, policija je saznala za moju porodicu uBijeljini i telefonom su zvali moju suprugu. Predstavili su se kao moji prijatelji i pokusaliod nje saznati da li sam imao oruzje, gdje se nalazi i sl. Od nje su culi za neke mojeprijatelje i ti ljudi su isto vece bili uhapseni. Za porodicu sam saznao prvi put kada jeMedjunarodni Crveni krst dosao da nas registruje, a to je bilo 22.2.1993. godine, 8mjeseci poslije hapsenja. Od tada se tretman za nijansu poboljsava. Dok oni nisu dosliljudi su nestajali nepovratno, "gutao ih je mrak", a odvodjeni su kao da idu u razmjenu.

Porodica i Medjunarodni komitet crvenog krsta traze Ognjena Kojevica koji je sa namabio zatvoren. Odveli su ga u "razmjenu". Od gladi i batina umrli su Guslov Trivo, NovicaNicevic, pukovnik Bracanovic, Matic Aleksandar, Siljegovic Stevo... Iskljucivi krivac zanjihovu smrt bio je ljekar, odnosno veterinar, on i Himzo Dolan zapovijednik logora.

Mogli su spasiti te ljude sa parcetom hljeba... Nedeljko je umro samo od gladi kao iMisovic sa Stupa. LJekar ih je sutirao i govorio im da se ne foliraju, da su zdravi i da imnista ne fali, a bili su sama kost i koza. Na rad smo izvodjeni sve vrijeme. Tamo su nasposebno maltretirali pripadnici Drinske jedinice pod Sabanovicevim vodjstvom.

Tu je bila smjestena i njihova 101. brigada. Radili smo na rasciscavanju uz strasnamaltretiranja.

Tu sam proveo 12 mjeseci i izvodjen sam 14 puta na sudjenje. Uvijek su mi produzavalipritvor. 15.5.1993. godine sam osudjen pa sam u "Viktoru Bubnju" ostao do 9.6.1993.godine. Trazili su od mene da predjem u redove Armije BiH i u tom slucaju bio bihoslobodjen od presude.

Na to nisam pristao. Poslije presuda prebacivali su nas u Centralni zatvor za koji smomislili da se tamo vrsi razmjena, ali nista nismo sigurno znali jer nismo imali nikakvupovratnu informaciju. Kada su odveli Rogan Branka mislili smo da je razmijenjen alisrecem ga poslije 9 mjeseci u Centralnom zatvoru. Bilo je to pravo razocarenje. UCentralnom zatvoru, po uslovima, bilo je nesto bolje, ali i tu je bilo ubistava za sestoricuznam. Za njih je odgovoran upravnik Sobo bio je sudija u Foci. Tu se, navodno objesioDragan Zelic. Soju Ostoju su ubili na radu, a u istraznom dijelu vojnog zatvora na petomspratu ja sam, licno, iznio cetvoricu. Znam samo da su dvojica momaka bili sa Ilidze, adrugu dvojicu ne znam. Gore je isto bio Himzo Dolan. Ovdje smo imali cesce posjeteMCK-a i oni su nam donosili odjecu i hranu koje su nam oduzimali poslije njihovogodlaska. Da bi mi dobili pomoc prvo je morala biti podmirena uprava pa nizi cinovnici, anama sta ostane.

Od 16.12.1993. pa do marta 1994. godine nista nam nisu davali, tako da smo ponovo biligladni i strasno oslabili. Kada smo se pozalili ja, Torbica Miroljub i Vojislav Cangaloviczabranili su nam kontakt sa porodicom i od tada pa sve dok nisam izasao nisam nistaznao o njima.

U medjuvremenu, pocinjem dobijati (februar, 94) neke potvrde da su mi ubili zenu (svesa zigom iz Bijeljine) i dva strica u Tuzli. Tada mi je bilo stvarno tesko, nisam znao da jesve to laz. Igrali su se sa nama, ucjenjivali nas, tjerali da predjemo na islam, dapromijenimo imena, a prezimena neka ostanu i stalno je nudjeno da predjemo u njihovuvojsku.

Od sudije sam cuo da za mene traze oruzje i municiju, da bi me oslobodili, a ja sam murekao ne vrijedim ni jednog bojevog metka; da necu razmjenu na taj nacin. Poslije toga suuslijedile strasne batine, vadjenje noktiju...

Da kazem jos nesto i o uslovima zivota. Hljeb smo otimali od pasa i ptica pa smo ganamakali u vodi. Poslijedica toga bila je dizenterija. Nasuprot tome, mnogi od nas nisuimali stolicu po 30-40 dana.

Usljivost je bila strasna. Sa nama je bio zatvoren nacelnik sanitarnog odeljenjaMihajlovic Dragomir koji je sakupljao usi u jednu flasicu da vidimo koliko ce prezivjetibez hrane i vazduha. Po 30 dana ostajale su zive. Samo smo ih fizicki mogli unistavati:od Crvenog krsta dobijali smo sampon protiv gamadi ali su nam i njega oduzimali.Donosili su nam DDT kome je prosao rok trajanja i na koji vaske uopste nisu reagovale.Poslije registracije Crvenog krsta dozvolili su nam kupanje.

To je licilo na Ausvic samo smo cekali kada ce nam pustiti plin. Asocijacija je bilaneizbjezna. Kupanje je trajalo 30-40 sekundi, uz naizmjenicno pustanje vrele i ledenevode, a nismo se uspjeli ni skinuti onako svi nagurani u kupaonice.

Oslobodjen sam 5.10.1994. godine iz Centralnog zatvora u 23 sata. Uopste nisam shvatioda cu biti razmijenjen jer nas je straza cesto izvodila nocu na rad. To mi je postalo jasnokada sam na hodniku vidio predstavnike MCK. Sa muslimanske strane prisao nam jeMuratovic i poceo pricati kako treba da se ponasamo i ponudio nam da ostanemo u gradu.Samo jedan covijek je pristao jer mu je porodica bila u Sarajevu. Razmijenjeni smo ujutro u 8 sati i 47 minuta.

Licna izjava 71/00403 V. R.

Ja sam V.R., rodjen 1949. godine u Pofalicima i dajem sledecu izjavu. U svim planovimamuslimanskog rukovodstva koje je dominiralo u politickom i privrednom zivotu BiH,jedan od primarnih ciljeva bio je majorizacija srpskog stanovnistva, gde god se za toukazala i najmanja prilika na podrucju grada Sarajeva. Jedno od posebnih strateskihmjesta muslimanskog fundamentalistickog interesa, bilo je naselje Pofalici. Ovo naselje,koje lezi na padinama ispod Huma, oduvijek je bilo naseljeno srpskim zivljem, koje jebilo u vecini do par godina pred pocetak rata, koji je izbio aprila 1992. godine.

Cjelokupan scenario naseljavanja Pofalica, bio je uvezan u jedinstvenu i perfidnu politikuhrvatsko-muslimanskog politickog vodjstva, koje je prakticno poslednju decenijudominiralo u svim podrucjima drustvenog i politickog zivota. Tako je u politickom zivotuSarajeva poslednjih 10 godina bila brizljivo promovisana dobro osmisljena muslimanskademografska politika, ciji je jedini cilj bio razvlascivanje Srba od njihovih posjeda idodjeljivanje, prije svega doseljenim Sandzaklijama, ciji je broj u poslednjih 10 godina uSarajevu narastao cak do 200 000. Ako se ovome doda plansko naseljavanje Sarajeva ialbanskom populacijom, koja je pred sam rat dostigla cifru od 80 000 zitelja, onda senesumnjivo moglo vidjeti kuda je vodila takva politika. Srbi, kao razvlasceni vlasnicisvoje zemlje na kojoj su zivjeli, barem u Pofalicima, vise od 500 godina, ni na koji nacinse nisu mogli oduprijeti ovakvoj beskrupuloznoj otimacini njihovih imanja. Svaki protesti zalba na bilo kojoj instanci vlasti, pocev od opstine ili grada Sarajeva, tumacen je kaonarusavanje nacionalnih odnosa, na stetu drugih naroda.

Na ovaj nacin su Srbi tjerani sa svojih imanja koja su im oduzimana do samih kucnihvrata, samo da bi im bili komsije Muslimani.

Ovakva demografska i stambena politika imala je naravno, svoje dalekosjezne ciljeve,cije se pogubne posljedice tek danas mogu uociti, nakon dvije i po godine trajanjagradjanskog rata. Rezultat svega je slijedeci: Srbi su morali napustiti Pofalice i svojaognjista na kojima su zivjeli stotinama godina. Istovjetan scenario primenjivan je i nadruge dijelove grada Sarajeva u kojima su Srbi cinili vecinsku populaciju. Ono sto namaSrbima najteze pada, jeste cinjenica da su nas napale nase doseljene komsije, Sandzaklije,koji su sagradili porodicne kuce na nasim imanjima.

Umjesto trajne zahvalnosti prema Srbima komsijama, koji su im preko svoje volje daliimanja, Sandzaklije su krenule u krvavi obracun protiv Srba, koji im nisu dali nikakavposeban povod za takav cin. Treba reci da su se Muslimani godinama pripremali za rat,posebno je Sarajevo bilo predmet njihovog interesa.

Tako je, "zvanicno", rat u Sarajevu otpoceo na dan Bajrama, 04. aprila 1992. godine, acelokupne pripreme su trajale godinama. Pomenutog dana kada je izbio rat, "glavni" gostimnogim Muslimanima su bili Srbi. Mnogi od njih koji su tog dana prisustvovalimuslimanskom vjerskom prazniku, istog casa su zavrsili svoj zivot.

Tako je otpoceo veliki i ambiciozni muslimanski fundamentalisticki scenario. Sam ratkoji se odvijao u pojedinim djelovima grada prakticno je dosao u Pofalice 15.maja, kadaje u ulici Orlovacka br. 185 ubijen Rajko Savic, koga je ubio prvi njegov komsija MirsadBungur. Istovremeno su ubijeni Mladjen Bratic, Branko Jeremic, Branko Bozalo,Vukadin Vojin, Slobodan i Nedjo Odzakovic, dok su zaklani Savo Elez i bracni parMirko i Rosa Savic. Na kucnom pragu ubijena je sjekirom Bratic Vida.

Ubistvo pomenutih Srba bilo je samo opomena ostalim ziteljima srpske nacionalnosti izPofalica. To se i obistinilo. Dana 16. maja 1992. u ranim jutarnjim satima, napadnuto je200 srpskih porodica iz svih pravaca od strane muslimanskih bojovnika, a cjelokupanscenario ubijanja Srba, preuzele su doseljene Sandzaklije. Pomenutog dana srpskeporodice napalo je iz pet pravaca vise od 3000 muslimanskih bojovnika.

Bili smo okruzeni sa svih strana. U panicnom strahu i neredu, preostale srpske porodicesu se pocele stihijski povlaciti prema Humu, a zatim prema brdu Zuc, kako bi spasili golezivote, jer se niko od njih nije nadao ovakvom scenariju. Tokom povlacenja, mnogesrpske porodice ostavile su svoje iznemogle i bolesne clanove, koji ce nedugo zatim bitipoubijani na najzvjerskiji nacin. Kolona srpskih zitelja, stihijski formirana, bila jeprividno propustena do sjeverozapadnih padina brda Hum, koje su vodile ka rjecici BucaPotok, koja protice u podnozju Huma, odakle se trebalo popeti uz padinu dugacku vise od600 m, na brdo Zuc.

Medjutim, tokom povlacenja, srpska kolona je presjecena u sumskom dijelu padine brdaHum, gdje su je docekali muslimanski bojovnici, naoruzani do zuba pjesadijskimoruzjem. Stijesnjeni sa svih strana i nenaoruzani, zene, djeca i starci, kada je otvorenavatra na njih, razbjezali su se na sve strane. Odmah je na licu mjesta poginulo nekolikoljudi.

Dok je to trajalo bestijalno orgijanje drogiranih muslimanskih fanatika koji sunemilosrdno pucali po srpskoj koloni, sa Huma su na sve cetiri strane svijeta odjekivaleIlahije i Kaside uz poznati muslimanski refren "Alahu ekber". Cijeli sumski predjeo se zakratko vrijeme pretvorio u grobnicu neduzne srpske nejaci. Na sve strane su odjekivalijauci i vristanje, pozivi u pomoc koja nije ni odakle mogla doci. Svi oni, koji su imali tusrecu da ih u momentu napada ne pogodi muslimanski metak, strovalili su se u provalijuduboku 200 m, bjezeci panicno kroz pritkastu sumu.

Cjelokupan scenario je ponavljan tri puta, jer je kolona srpskih izbeglica tri puta pustanau prostor oruzanih dejstava i tri puta prekidana. Na licu mjesta sam vidio kako je ubijenaNada Vaskovic, a odmah potom i Bozo Kovacevic, starac koji nikakva povoda nije davaonikome za bilo kakav zlocin. Desetkovana kolona srpskih izbjeglica iz Pofalica, koja jeprakticno prepolovljena oruzanim dejstvom muslimanskih bojovnika, kretala se premabrdu Zuc. U prvom momentu niko nije mogao znati koliko je stradalo ljudi, ali su seodmah primijetili znatni gubici u pojedinim porodicama koje su u panicnom strahunapustile svoje domove. Jos dok se preostali dio kolone kretao prema Zuci, muslimanskibojovnici su istog casa palili srpske kuce i cjelokupnu imovinu.

Bilo je nevjerovatno vidjeti veoma tesku i tuznu sliku u kojoj je gorjelo vise od 500srpskih kuca. Plamen se svezao za nebo, ali niko od unesrecenih nije ni trenutka imaovremena da razmislja o tome da li mu gori kuca ili ne. Cjelokupno povlacenjedesetkovanih srpskih porodica iz Pofalica bilo je praceno granatiranjem njihova putaprema Zuci koji nije bio pokriven sumom. I tu je poginulo i ranjeno 20-tak Srba. Posebnozelim reci da sam prilikom bjezanja bio prinudjen da ostavim tesko oboljelog oca, koji jebio nepokretan. Morao sam brinuti o djeci, majci i o supruzi. Od kolone srpskih ziteljaPofalica, koja se kretala prema brdu Zuc, povlaceci se pred krvolocnim Sandzaklijama, akoju je sacinjavalo oko 400 ljudi, tek kada smo stigli na Zuc, vidio sam da su to bili samoostaci familija koje su bile moje komsije i rodbina.

U nevidjenoj pucnjavi na obicne ljudi, zene, djecu i starce, ostalo je na padinama Huma iZuci na desetine mrtvih i ranjenih ljudi, kojima nije mogla doci pomoc ni sa koje strane.Jauci zena i djece culi su se na daljinu od vise 1 000 m. Da bi do kraja ostvarili svojazlodjela, muslimanske ubice su krenule kroz sumoviti dio iza Huma prema ranjenim inemocnim Srbima i tu ih na licu mjesta na najzverskiji nacin dokrajcili.

Ostatak prezivjelih Srba koji je uspio da se popne na brdo Zuc, tuzno i kroz suze jeposmatrao kako gore njihovi domovi i cjelokupna imovina, u koju su ulozili sav svoj trudi novac. Ma koliko da je bilo tuzno posmatrati kako gore stotine srpskih kuca, to jeistovremeno bio i jedinstven dogadjaj, koji bi mogao posluziti mnogim pjesnicima iumjetnicima kao inspiracija za objasnjenje nekulture i divljastva pomahnitalihmuslimanskih dzihadlija. Plameni jezici srpskih ognjista dizali su se u visinu do 30 m, acjelokupna srpska imovina pretvorena je u "etnicki cist" snop dima, koji je svojomvisinom dosezao i do 600 m. Cjelokupan kraj ove tuzne storije o stradanju Srba izPofalica, koja je izlozena samo u svojim obrisima, ne bi bio potpun kada ne bi pomenuliimena, prije svega, doseljenih Sandzaklija, koji su bili predvodnici krvave operacije nadneduznim starosjedeocima. U prvom redu, od muslimanskih zlikovaca treba pomenutiSandzakliju Habiba Idrizovica koji se naselio u Pofalicima prije 14 godina i sa sobomdoveo jos 6-toricu svoje brace, koji su svi redom napravili kuce na srpskim imanjima.

U krvavom piru ucestvovao je i starosjedelac Omer Gabela, bivsi novinar, koji je ucjelosti asistirao u zlocinu Idrizovicu. Gabela je doveo sarajevsku televizju u Pofalice17.05., dan posle zlocina i progona Srba, koja je snimajuci zarobljene Srbe u neostecenimmuslimanski kucama cijelu sliku predstavila svjetu na posve iskonstruisan nacin, tvrdecipri tome da u Pofalicima nisu stradale srpske porodice.

O tome su, i pod prijetnjom, svjedocili zarobljeni Srbi, koji su, dan nakon sto su daliizjavu sarajevskoj televiziji, koja je emitovala nekoliko puta snimak o "pobjedi"muslimanske vojske u Pofalicima, na najbeskrupulozniji nacin poubijani. Tom prilikomje stradao starina Stanko Pikulic, jedan od starosjedelaca koji je upravo bio natjeran da daizjavu da mu nije kuca izgorjela. Pored Idrizovica i Gabele u zvjerstvima prema svojimkomsijama Srbima isticao se Arif LJuca i njegov sin Nusret, kao i braca Karamovic Fadil,DZevad i Faik. I pored svega, najvecu krivicu za stradanje Srba u Pofalicima snose HabibIdrizovic, njegova sestorica brace koja su mu bila desna ruka, kao i Omer Gabela komese mora suditi za zlocin protiv srpskog naroda u Pofalicima. Tako su ovim cinommuslimanskih bojovnika iz srpskih Pofalica u kojima su Srbi zivjeli stolecima, trajnoprotjerane stare srpske familije: Cangalovici, Pikulici, DJukici, Bunjevci, Andrijasevici,Vaskovici, Andrici, Trisici, Madjarevici, Golijani i drugi.

Posebno zelim istaci da je ovaj rat odnio nekoliko zrtava u mojoj porodici. Stradali suotac, majka, brat i snaha, a tesko je povredjen jos jedan moj brat. Izgubili smo svuimovinu, a rec je o tri kuce sa 7 stanova koje su imali sve neophodne uredjaje za uspjesanzivot i ljudski standard. Na kraju ove kratke price, u kojoj nije pomenuto na desetinedrugih zalosnih detalja, zelim reci da se nikada necemo pomiriti s cinjenicom da srpskiPofalici pripadnu Muslimanima.

Mi, stanovnici Pofalica, zelimo obavjestiti sve institucije medjunarodne zajednice opravom stradanju zitelja Pofalica i ne prihvatamo nikakve cinjenice koje je svjetuprezentirala muslimanska televizija.

Licna izjava 71/00282 M. P.

Ja sam M. P. Rodjen sam 29. 1939. god. u Mrkonjic Gradu od oca S. i majke M. dajemsledecu izjavu. Osnovnu skolu sam zavrsio u Baracu, srednju u Sarajevu i u Sarajevuzivim od 1962. godine. Posedovao sam kucu sa 2 stana i garazu i podrum oko 100 m2 sveopremljeno, jer sam radio u Nemackoj 9 godina od 1968. do 1977. god. Imao sam kola"Lada" i vikendicu na Palama oko 60 m2. U njoj zivi jedan milicioner. Imam zenu Divnu.Vencali smo se 1977. god. i dobili kcerku Tanju 1977. Radio sam u EnergopetroluSarajevo. 3. 1993. godine me hapse, zbog toga sto je Radanovic Milenko kome je kucagranatirana bio kod mene. Radio je na masinskom fakultetu pre rata i za vreme rata, sto jerazlika jer se tu proizvodilo naoruzanje (bombe). Milenko kada je osjetio da ga moguangazovati u vojsku BiH, prebegao je u HVO. Nije isao na front. Odlucio je da prebegnena srpsku stranu preko Mrdackog Petra i Knezevic Slavka. Oni su radili u T.O. na Stupu.On se dogovorio da da 600 DEM da mu pomognu u begu.

To je ucinjeno 28. 1993. godine i on pokusava beg. Sklonio se u izgorelu kucu i cekaopriliku da se izvuce. Zaspao je i sacekao zoru. Kontrola je naisla i odvela ga u MUP. UMUP su ga pitali gde je posao, a on je rekao da je posao na srpsku teritoriju. Odveli su gau Centralni zatvor. Tu je ispricao sve. I to da je stanovao kod P. M. i tako me je umesao.On je sve priznao (rekao je da su mu zena i deca u N. Sadu). Pitali su ga ko dolazi P. M.(Knezevic Petar, Cvoro Rajko, Milosevic LJubica, Vladanka Miskin, Slavko Knezevic,Mrdacki Petar). Na osnovu njegove izjave svi smo privedeni u roku od 24 c. 72 sata traje

ispitivanje (pojedinacno). Ja nikada nisam privodjen, a optuzen sam za spijunazu. (Gdesam bio, kud sam se kretao, ko kod mene stanuje.)

Od Petra Knezevica sam trazio da izidjem jer sam imao papire da sam bolestan. Milenkoje rekao da sam mu dao 200 DEM da prodje.

Tada me je udario Ibro koji je setao vucjaka kuju. (On me je tukao.) To je bilo uCentralnom zatvoru. (To je trajalo 72 c). U toku istrage dovodili su neke ljude koji su mipretili.

6. 1993. prebacuju me uvece u "Viktor Bubanj". Bio sam u celiji oko 1 c i Babic meudario palicom u rebra da sam jedva presao u jedinicu.

Tu sam bio oko 20 dana sam, cekajuci presudu. Prve noci u 1 c mi je dosao policajac idao mi je nesto u ruku (srpska kapa sa 4 S). Tu kapu sam stavio na natkasnu i nisam daonikome (7. 1993). Sutra je dosao Himzo Dolan upravnik zatvora i rekao je da me trebaprebaciti u dvojku. Odmah su me prebacili u celiju br. 2 i tu sam ostao do sudjenja. Tusam bio do 17. 1993. godine do mog saslusanja. Tada me odvode na saslusanje i cekaosam presudu. Tamo sam bio 43 dana. Nakon 43 dana donesena je presuda i osudjen samna 5 godina. Tada sam prebacen u Centralni zatvor. U Centralnom zatvoru je sa mnombio: Milenko Radanovic na spratu Cvoro Rajko. Nas trojicu premestaju iz te samice kodHeraka Borislava. Heraka nikada nisu ostavljali samog u celiji.

Bilo je sa njim i Muslimana i Srba i Hrvata (Mrdacki Petar i Knezevic Slavko). Mi smose Heraka plasili, sta su sve o njemu pricali na TV.Svako se bojao da ce doziveti smrt.Tokom boravka sa njim slusali smo njegove price, van ljudskih normi. To ne moze daprica normalna osoba.

Dolazili su strani novinari, davali mu cigarete, trenerke. Mi smo zapocinjali nekunormalnu pricu.

Mi smo sa njim bili oko 3 meseca. Stalno je pricao da mu je zao sto nije silovao strinu istrininu cerku. NJegov drug Damjanovic je stalno u samici i nista nije govorio. Mi smo sestalno pitali sta Herak pise.

Odlazi u cosak pokrije se cebetom po glavi i stalno pise. Kada smo igrali Ne ljuti secovece morali smo ga pustati da pobedi jer bi poludeo ako ne pobedi. Muslimanska vlastje naplacivala svaki razgovor sa njim. Ja sam bio sa njim kada mu je donesena krajnjapresuda (smrtna kazna). Tada je pravio omcu i hteo da se obesi. Cesto je puta rukomudarao u zid i okrvavljivao ruku, a posle bi je zavijao. Mi smo mu pustali da radi stahoce.

Ono sta sam ja prosao je dobro bilo kako su drugi prosli.

Na spratu nas je cuvao Prnjeta Mustafa koji je bio fin covjek i brat mog kolege sa posla.On je bio moj komsija. Hrana je bila strasno slaba. LJudi su umirali od gladi u "V.

Bubnju". To je pricao Cangalovic. Herak je imao pokusaj rezanja vena pred svedocimapokrio se cebetom po glavi i drzao zilet u ruci.

P. D, N. T, B. D, R. D, J. B. ovi ljudi isti su svedoci ako ga izvedu na Hag da ce pobitisve zasta ga terete.

U Sarajevu i Velasicima je napravljen masakr o kome su svedoci: Ristovic Todor jer sumu poubijali familiju Cangalovic Vojislav B. M. i K. Z.

GENERAL NEMA KOME DA PISE, ALI JE NADA NARODNA

Da neko bude dobar vojnik, hrabar junak, da bude omiljeni vojskovodja, da izaziva uneprijatelju istovremeno jednako snazno i postovanje i zazor, ne mora da bude i sjajangovornik. Ali, ako i to jeste, onda je njegov oreol medju borcima sirok kao srce i jak kaonada narodna.

Ovde citiram govor Generala Mladica u Bijeljini, na vidovdanskoj slavi 95. godine, kojije objavilo srpsko "Oslobodjenje", a potom i dva uzaludna pisma generalu BernaruZenvijeu, komandantu Unprofora.

BRANIMO PONOS, CAST, KRST I SLOBODU

Slava nase vojske Vidovdan, koju vec cetvrtu godinu slavimo u ratnim uslovima, jevracanje nasoj drevnoj istoriji i tradiciji. Ona podseca na svetle trenutke srpske istorije odKosova do danasnjih dana. U teskoj trogodisnjoj borbi i iskusenjima, zahvaljucinesebicnoj podrsci naseg naroda i svim njegovim strukturama, kao i izdasnoj pomocinase matice Srbije i Crne Gore stvorili smo Republiku. Srpski narod je opet, ko zna pokoji put u svojoj istoriji, prinudjen da se bori za pravo na zivot i postojanje, za svojuslobodu, samostalnost i veru pravoslavnu. U ovom veku vodimo peti rat za odbranusvojih vekovnih ognjista koji nam je nametnut od strane islamsko-zapadne alijanse.Nametnuli su nam tu nacionalnu sudbu, sami je nismo izabrali. Na nju smo biliprinudjeni. U svim ratovima branili smo svoj ponos, cast, krst i slobodu. Sve su nam tevrednosti nebrojeno puta bile ugrozene. Upravo zbog dostojanstva i casti, sa kojom smoizlazili iz svih tih stradanja i ratnih okrsaja, hteli su da nas zauvek zatru. To zele i danas.A Vidovdan, taj istorijski srpski medjas ima veliki znacaj u nasoj istoriji, oko koga seispleo najlepsi oreol legendi, koji je stvorio dar i mastu srpskog naroda i nase svetiste.Vidovdan je i po znanju i predanju znak i srpske tragedije i srpske slave. Tragedije zbogispoljene nesloge i propasti velicine srpske, a slave zbog nenadmasnog inata srpskihvitezova koji, iako padose, zaustavise silno arabijsko more koje je pretilo nasem narodu iEvropi da je potopi. Tragika sacinjena o Vidovdanu cini nas jednim od prepoznatljivihnaroda u svetskoj zajednici koji joj, i pored toga sto se po Vidovdanu izdvaja, pripada.Ipak, nosimo nesto u svojoj istoriji cime se odupiremo necivilizacijskim i antiljudskimtvorevinama savremenog sveta. Upravo zbog toga sto na Vidovdan, i pored pogibije,slavimo svoju pobedu i uznesenje drugi ne mogu da shvate, niti ce shvatiti velicinu isustinu naseg ponosa i otpora danas. Sam Vidovdan, po svojoj sustini i moralnom dometui znacaju, kao temeljni kamen nase istorije, pokazuje kakav su Srbi narod. Mi smo Srbi,

jednostavno, na rat prinudjeni, jer ne zelimo da gazimo svoj ponos i dostojanstvo i sveVidovdane koje smo do sada preziveli. Utemeljenost Vidovdana u nasoj istoriji iskazujenam se na danasnjoj pozornici kao otpor pokoravanju. I mnogima to izgleda kao suvisno ineshvatljivo. Ali, mi ne upozoravamo svet na nasu istoriju da bi nas shvatili, nego da nasiz toga svoga neshvatanja ne ugrozavaju i ne pokoravaju. Pokoriti nas nikada nece moci,bez obzira na sredstva sa kojima to pokusavaju, bila ona vojna, politicka, ili neka druga,vise ili manje skrivena i podla. Ali, mi shvatamo svet tako da nije tacna konstatacija kojase cesto moze cuti da ne postoji komunikacija izmedju nas i sveta. To je, jednostavno laz,jer Srbi ne prihvataju lazne i tudje vrednosti. Srbi od svojih nacionalnih vrednosti neodustaju, iako su ih neprijatelji, kroz istoriju, bezbroj puta pokusavali od toga odvojiti.Kad god nisu uspeli milom, pokusali su silom. Zbog odlucnosti i resenosti da budemosvoji na svome, neprijatelj nam se, nazalost, ponavlja. Otuda je samo nama Srbima,izgleda, jasno, otkuda takvo znacenje Vidovdana u nasoj istoriji. Osecam da su mnogiteoreticari pokusavali da dodju do tacke na kojoj bi mogli da razumeju srpsku istoriju,kulturu, politiku, a time i nas narod. Malo ih je kojima je to na sustinski nacin i uspelo.Otuda i danas velike greske u proceni kako ce srpski narod postupati u ovom istorijskiznacajnom trenutku. Nesto vise od 6 vekova deli nas od onoga dana kada je knez Lazarpoginuo na Kosovu u borbi protiv Turaka. Po narodnom predanju Knez je pricestio svojuvojsku i priklonio se carstvu nebeskom, braneci otadzbinu, veru, slobodu i cast srpskognaroda. Stoga je logicno i prirodno sto mi na danasnji dan pominjemo to slavno imesrpskog naroda. Razumeli smo njegovu sustinu zrtve i izvukli istorijske pouke. Mi, danas,stvaramo pobednicku vojsku, a Lazarevu zrtvu nismo pretvorili u zaslepljujuci mitzrtvovanja. Mi nismo kamikaze, niti zaslepljeni robovi koji suludim zrtvamazaslepljujemo svoj narod. Nama je stalo do svakog naseg coveka i mi smo u tome uvelikoj prednosti nad nasim neprijateljem. Sve sto radimo u ime tih vidovdanskihvrednosti, casti, vere i slobode, moramo to raditi mudro i znalacki. Mi dobro znamo darat nije jedini put kojim se stvaraju te vrednosti. Ali, ako su te vrednosti temeljnougrozene, kao sto je to slucaj danas, rat je jedini put na koji su nas drugi prisilili da ihbranimo i odbranimo. Sve sto nas u tome sprecava shvatamo kao nepravdu i prisilu. A, tonam je jasno i za svet razumljivo.

Samo oni koji hoce da nas zatru nece da uvaze nasu istinsku i neoborivu argumentaciju.Imamo pravo, kao i svaki drugi narod sveta, i da zivimo na svojoj zemlji i u jednojdrzavi. To pravo se osporava samo nama Srbima. Jedino Srbima hoce da isprekidajudrzavnu teritoriju i da ih, u tim malim drzavicama, proglase nacionalnim manjinama.Nama je jasno da se to radi samo onim narodima koji su predvidjeni za unistenje.Nemacka je ,41. uradila ono sto danas zele da urade po istim savovima, ali na drugi nacini uz pomoc drugih mentora. Upravo ti svetski mocnici hoce da nas rastoce, razdvoje ioslabe nasu ukupnu snagu. Tako je napravljena jos jedna velika greska. Svima su nabivsim teritorijama Jugoslavije dali drzavu i priznali ih. Srbima niko nije dao drzavu, onisu je imali. Na zalost, danas nijedna srpska drzava nije priznata. Najbolji put je da naspriznaju ujedinjenjem u jednoj drzavi. Tek tako bi bila zadovoljena pravda premasrpskom narodu. Svi u svetu, pa i na bivsim teritorijama Jugoslavije imaju pravo naodbranu, i cak ih u tome i pomazu, samo se Srbima oduzima pravo na samoodrzavanje icini se sve da bi nas potrli. Mirovne snage, koje bi trebale biti namenjene za odrzavanjemira, na ove prostore su dovedene da ga nametnu silom, a na stetu naseg naroda. One bi

trebalo da budu neutralne, a ponasaju se pristrasno, stite, pomazu, podrzavaju i podsticunase neprijatelje, ne samo politickim sredstvima nego i vojnim. Najveci paradoks je daUjedinjene nacije stoje iza jednog vojnog bloka cije se akcije i vojno delovanje odvijajupod okriljem Saveta bezbednosti. Svima se otvaraju putevi, omogucuje i obezbedjujenesmetano komuniciranje sa svojim narodima i svetom. Jedino se Srbima uvode blokade,embarga, cak i sprecava komunikacija izmedju sopstvenog naroda. To je zbog toga da seoslabi srpski otpor, nasa resenost da se istraje na svom putu. Srpskom narodu je ovaj ratnametnut, odbrambeni i oslobodilacki, iako se za njega nije spremao, ipak, ga je spremnodocekao. Rane i jame iz proslosti, kao bolne i teska opomena, produbile su osecanjaugrozenosti i potrebu odlucne brobe za opstanak. Srpski narod se organizovao za odbranui stvorio svoju vojsku koja je, zajedno sa njim, sprecila planirani i pripremani genocid,zastitila najveci deo istorijskih srpskih teritorija, oslobodila vecinu okupiranih prostora istvorila pretpostavke da Srbi, konacno, stvore svoju jedinstvenu drzavu. Za sve sto smoostvarili pale su mnoge zrtve koje nas obavezuju da cuvamo uspomenu na njihovojunastvo i hrabrost, obavezuju nas na dalje napore i slavne bitke koje je vodila nasavojska za odbranu naroda i stvaranje Republike Srpske. Kroz ratna iskusenja nasa vojskaje izrasla u respektivnu vojnu silu, stekla je bogato ratno iskustvo i dalje je spremna iresena da zastiti ostvarene rezultate i obezbedi uspesno privodjenje rata kraju. Borci istaresine i vojske u celini, koji su u dosadasnjem toku rata pokazali najvisi nivopatriotizma i spremnosti za pobedu u slamanju najnovijih muslimansko-hrvatskihofanziva, pokazuju masovno junastvo. Oni su svesni da, i pored svih problema, ovaj ratmoraju voditi i zavrsiti ga pobedom i pravednim mirom. Srpski narod od kada postoji nijevodio tezi, slozeniji i opasniji rat protiv jaceg, bolje opremljenog i bolje podrzavanogneprijatelja koji je opremljen najsavremenijom tehnikom i naoruzanjem. Iako smoizlozeni brojnim ucenama, iskusenjima i pritiscima, mi cemo izdrzati i izaci kaopobednici. Cine se napori da svi resursi budu jos vise u funkciji rata, da se racionalnoiskoriste sve snage naseg naroda i naseg drustva. I ovom prilikom, u ime svih pripadnikavojske, koji najneposrednije nose teret rata u interesu srpskog naroda ovdje i u celini,izrazavam zahvalnost za ogromnu podrsku i pomoc svim srpskim patriotama isimpatizerima nase pravedne, odbrambene i oslobodilacke borbe kazao je GeneralMladic, dodavsi na kraju i ovo:

- Naredni period je vrlo vazan, a moze biti i odlucujuci za ishod ovoga rata. VojskaRepublike Srpske i snage MUP-a ce uciniti sve da stvore uslove i neposredno usmere svesto je od znacaja za uspesnost oruzane borbe i ocuvanje srpske teritorije, naroda i drzave,za sto brzi mir na pravednim osnovama. Ocekujemo u ovom teskom periodu ucvrscivanjesrpske sloge na svim nivoima. Ostvareni rezultati i pale zrtve ne daju nikome za pravo daslabi nasu borbenu moc, i da se ponasa po svom sebicnom interesu. Moramo sve isvakoga podrediti borbi i za borbu dati sve. Samo slozni i uvereni u pravednost borbedoci cemo do pravednog mira. U to ime zelim da delujemo svi skupa i zajedno, jer nas nato obavezuju zrtve od Kosova do danasnjih dana. Tada ce i svet razumeti smisao naseborbe i smisao rata koji su nam nametnuli. S verom u nasu slogu i pobedu zelim danaredni Vidovdan, veliki praznik srpskog naroda docekamo u slobodi, miru i jedinstvenojsrpskoj drzavi.

Zivela Republika Srpska!

P.S.

Ovogodisnja centralna proslava Vidovdana, slave Vojske Republike Srpske odrzana je uBijeljini. Na svecanoj akademiji, u prisustvu najvisih predstavnika drzavno-politickih ivojnih institucija o aktuelnom trenutku odbrane nase samostalnosti i do sada predjenomputu slavne srpske vojske, govorio je komandant Glavnog staba general- pukovnik RatkoMladic. Tom prilikom predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadzic odlikovao jemedaljom "Petra Mrkonjica" jedan broj jedinica VRS.

Svetu arhijerejsku liturgiju sluzio je u Hramu Svetog Velikomucenika Georgija uBijeljini episkop zvornicko-tuzlanski Vasilije uz prisustvo najvisih predstavnika civilnih ivojnih struktura Republike Srpske i mnostvo naroda koji se okupio da bi prisluzio svecusvim srpskim zrtvama od Kosova do danas.

Kao i u drugim gradovima nase drzave Vidovdan je i u Bijeljini obelezen mnogobrojnimkulturnim i sportskim manifestacijama, dostojanstveno i skromno, u skladu sa bremenomovog ratnog vremena.

Prvo pismo:ZANVIJE PREKRSIO DOGOVOR

Informativna sluzba Glavnog staba Vojske Republike Srpske (GS VRS) objavila je 04.septembra pismo komandanta GS general-pukovnika Ratka Mladica komandantuUnprofora za bivsu Jugoslaviju generalu Bernaru Zanvijeu i Nacrt sporazuma orazresenju krize VRS, s jedne, i Unprofora i Natoa, s druge strane dokumente koji su biliusaglaseni na sastanku dvojice komandanata u Malom Zvorniku, odrzanom u nociizmedju prvog i drugog septembra.

"Na sastanku", istice se u saopstenju Informativne sluzbe, "usaglaseni su stavovi oelementima odgovora Generala Mladica na Zanvijeovo pismo u kome su postavljeniuslovi za prekid bombardovanja teritorije RS, kao i stavovi o Nacrtu sporazuma orazresenju krize izmedju VRS i snaga NATO-a i Unprofora.

Taj sporazum general Zanvije je odbio da potpise, uz obrazlozenje da nije ovlascen dapotpise bilo kakav sporazumom s Generalom Mladicem. Informativna sluzba GS VRS usaopstenju istice da je, na insistiranje generala Zanvijea, dogovoreno da se ne objavljujunikakvi detalji u vezi sa odrzanim sastankom, o cemu postoje video i fono zapisi.

Medjutim, general Zanvije je naknadno jednostrano predstavnicima sredstava javnoginformisanja saopstio vise detalja o sastanku u Malom Zvorniku.

Neki od tih detalja su i netacno interpretirani, posebno u pojedinim hrvatskim imuslimanskim sredstvima informisanja, cime se obmanjuje javnost i cime se moguproizvesti druge stetne posledice.

Radi potpunog i objektivnog informisanja javnosti Informativna sluzba GS VRS jeovlascena da objavi u celini tekst usaglasenog pisma koje je General Mladic uputioglavnokomandujucem Unprofora u bivsoj Jugoslaviji generalu Zanvijeu i tekst Nacrtasporazuma izmedju ova dva generala.

Prenosimo u celosti pismo Generala Mladica i tekst Sporazuma.

U pismu Generala Mladica se kaze:

1. VRS nece izvoditi nikakve borbene operacije ili pretnje napada uperene premaSarajevu, Bihacu, Tuzli ili Gorazdu, izuzev u slucaju samoodbrane. Ove garancijeprestaju momentom napada suprotne strane.

2. U principu se slazem da se tesko naoruzanje svih strana u sukobu moze povuci izzasticene zone Sarajeva pod uslovima o kojima se dogovore strane u sukobu. Izvrsenje iverifikacija ovog povlacenja mora biti dogovorena izmedju sukobljenih strana i bicezavrsena u skladu sa odredbama sporazuma koga potpisu sukobljene strane.

Saglasan sam da se preduzetim merama garantuje jednak tretman i sigurnost civilnogstanovnistva svih strana u zoni Sarajeva, te da povlacenje nece davati prednost nijednojstrani niti ce poremetiti balans snaga.

3. Zahtevam trenutan i kompletan prekid neprijateljstava na celoj teritoriji bivse Bosne iHercegovine.

4. Ocekujem da organizujete sastanak komandanata sukobljenih strana na kojem ce sedefinisati sve odredbe sporazuma.

U medjuvremenu, VRS ce garantovati slobodu kretanja za Unprofor i medjunarodnehumanitarne organizacije po vec dogovorenoj i uobicajenog proceduri, koristecikomunikaciju od Kiseljaka preko Ilidze ka Sarajevu i obrnuto.

Na predstojecem sastanku komandanata sukobljenih strana bice razmatrani i po potrebirevidirani svi dosada potpisani sporazumi u oblasti Sarajeva, ukljucujuci i sporazum okoriscenju sarajevskog aerodroma.

5. Zahtevam da odmah prekinete sa dejstvima avijacije Natoa i snaga za brzu intervencijupo teritoriji RS.

U Nacrtu sporazuma o razresenju krize, cije stavove su, kako saopstava Informativnasluzba GS VRS, dvojica komandanata usaglasila na sastanku u Malom Zvorniku, a koji jeZanvije potom odbio da potpise, stoji:

1. Nato i snage za brza dejstva ce odmah prekinuti sve borbene aktivnosti prema teritorijiRS.

2. Komandanti Unprofora iz Zagreba i Sarajeva ce organizovati sastanak izmedju strana usukobu radi:

a) postizanja sporazuma o prekidu neprijateljstava

b) postizanja sporazuma o regulisanju medjusobnih obaveza koje proisticu iz statusasigurnosnih zona i zastite civilnog stanovnistva u skladu sa Zenevskim konvencijama iz1949. godine

v) postizanje sporazuma izmedju strana u sukobu oko teskog naoruzanja u regionuSarajeva.

3. VRS do otpocinjanja mirovnih pregovora nece izvoditi borbena dejstva premaSarajevu, Bihacu, Tuzli i Gorazdu, izuzev u slucaju samoodbrane.

4. Da se zavrsi istraga oko dogadjaja na Markalama i angazovanjem balistickih vojnihstrucnjaka zemalja clanica Saveta bezbednosti i strana u sukobu.

5. Ovaj sporazum stupa na snagu momentom potpisivanja.

Novo pismo Mladica Zanvijeu:ZAMENITE ULTIMATUME PREGOVORIMA

Gospodine generale, primio sam Vase pismo od 03.09.1995. godine u kojem meobavestavate da ste odbili moje pismo i da ce Vam to biti razlog za nova bombardovanjaRepublike Srpske.

U nemogucnosti da Vam, zbog uslova koje postavljate, odgovorim na dosadasnji nacin, aimajuci u vidu da ste prekrsili nas dogovor i javno objavili sadrzaj moga pisma na Vaseprethodno pismo, koje ste u celini prihvatili na nasem sastanku u Zvorniku01/02.09.1995. godine, prinudjen sam da Vam javno odgovorim na Vase poslednje pismoi javnost upoznam sa sledecim cinjenicama:

Ucene i pritisci

Nisam nikada cuo za slucaj, cak ni u literaturi nisam procitao, da korespondencijaizmedju dva generala moze posluziti kao povod na nivou medjunarodne zajednice zaultimatume, ucene i pritiske na jednu od strana u sukobu i, na kraju, za bombardovanjejednog naroda. Pitam se zasto je to tako? Mozda odgovor stoji u cinjenici da se i daljesrpski narod drzi u totalnoj izolaciji i da se u javnosti stvara iskrivljena slika kojaodgovara srpskim neprijateljima i njihovim mentorima. Istovremeno, muslimansko-hrvatski predstavnici su dnevno u kontaktu sa predstavnicima medjunarodne zajednice,uz svestranu pomoc Vasih snaga i ostalih tela medjunarodne zajednice koja ih servisirajui pruzaju im brojne usluge.

Vasim pismom stvorili ste uslove za dodatnu medijsku kampanju i pritiske na srpskinarod i Republiku Srpsku, cime ste predstavnike naseg naroda onemogucili da aktivno

ucestvuju u mirovnom procesu, a sebi stvarate uslove da opravdate brutalnu agresijusnaga Natoa i snaga pod Vasom komandom na Republiku Srpsku.

U isto vreme brojni detalji, od znacaja za potpuno i pravilno razumevanje celine situacijei odnosa snaga u sukobu i svih relevantnih faktora u vezi sa najnovijom eskalacijomsukoba, ostali su nepoznati iz nerazumljivih razloga.

Zasto niste javnosti prezentovali pravu istinu o dogadjaju na "Markalama 2" od28.08.1995. godine? Zasto niste upoznali javnost o sadrzaju dva telefonska razgovoraizmedju mene i generala Ruperta Smita povodom toga teskog dogadjaja, a o kojimapostoji fono zapis?

Zasto na lice mesta nije izasla mesovita komisija eksperata, kako smo se dogovorili ja igeneral Smit?

Zasto snage Unprofora i muslimanska strana nisu dozvolile da na lice mesta izadjuneutralni balisticki strucnjaci?

Zasto ne obavestite javnost o ulozi muslimanske strane i eksperata obavestajne sluzbejedne strane sile u scenariju dogadjaja na "Markalama 2"?

Zasto javnost od strane Unprofora nikada nije istinito obavestena o scenariju na"Markalama 1"?

Da li od javnosti krijete istinu o "Markalama 1" i "Markalama 2" da bi opravdali agresijuNatoa i dela snaga pod vasom komandom na Republiku Srpsku?

Zasto se krije istina

Da li to radite da bi opravdali ispoljenu brutalnost u agresiji koja je izasla iz okviraodgovora na "Markale 2"? I da su tacne vase optuzbe o "Markalama". Vi ste na jednuminobacacku minu 120 mm (istina o njoj Vam je poznata) ispalili hiljade najrazornijihartiljerijskih projektila i angazovali ste vise od 500 borbenih aviona koji su na razneciljeve, a najcesce civilne istresali svoj smrtonosni teret.

Zasto javnost ne obavestite da su mete Vasih i Nato snaga bile udaljene od Sarajeva i ponekoliko desetina, a neke i vise od 100 kilometara, te zasto ste neselektivno tukli civilne ivojne ciljeve od seoskih stala, civilnih naselja, naucno-skolskih i zdravstvenih ustanova,crkvi, skladisnih prostora do vojnih objekata?

Da li Vam je poznato da su mnogi od gadjanih ciljeva pasivni, nicim nisu mogli izazvati"scenarij Markale 2" i da ih po mandatu koji imate niste mogli tuci? Naprotiv, popoverenom mandatu trebali ste ih stititi.

Podsecam Vas gospodine generale da smo sa Vama i Vasim prethodnicima kroz brojnekontakte upoznati sa mandatom Unprofora, snaga za brzo reagovanje i avijacije Nato.

Snage za brzo reagovanje po Rezoluciji Saveta bezbednosti UN, imaju mandat da stitejedinice Unprofora u slucaju napada na njih i nisu namenjene za unistavanje objekata,infrastruktura, civilnih ciljeva i vojnih potencijala jedne od strana u sukobu.

Avijacija Natoa u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN ima samo mandat umisijama "zabranjen let" i "zasticena zona bezbednosti", radi sprecavanja neposrednihnapada na snage UN prilikom njihove humanitarne misije, sprecavanje borbenih letova ineutralisanje borbenih sredstava koja pokretom ili vatrom ugrozavaju stanovnistvo uzonama bezbednosti.

Avijacija Nato nema mandat da dejstvuje po nepokretnim ciljevima i vojnim objektima,posebno u dubini teritorije, koji nicim ne ugrozavaju zonu bezbednosti, niti imaju pravona odmazdu i unistavanje objekata infrastrukture, ekonomskih i vojnih potencijala jedneod strana u sukobu radi promene balansa snaga i njihovog operativno- taktickog polozaja.

Gospodine generale, iznenadjen sam da moje pismo od 01. septembra 1995. godine nijeprihvaceno od UN, s obzirom da smo ga zajedno usaglasili u visecasovnim razgovorimau Zvorniku o cemu, pored sadrzaja pisma, postoje i TV i fono zapisi.

Ja sam u mom pismu izrazio visok stepen saglasnosti sa zahtevima koje ste isticali nakondugih telefonskih konsultacija sa Vasim pretpostavljenim u Unproforu i Nato-u. Prihvatiosam cak i doslovno Vasu formulaciju "u principu se slazem sa povlacenjem teskognaoruzanja iz zasticene zone Sarajeva", pod uslovima o kojima se dogovore sukobljenestrane zakljucenjem sporazuma. Ovakva formulacija je u skladu i sa odredbamamedjunarodnog ratnog prava, kao i mandatom Unprofora koji je duzan da obezbedjujerealizaciju onoga sto se strane u sukobu dogovore.

Odbijanje moga pisma u kojem su usaglaseni i prihvaceni svi Vasi zahtevi upucuje nazakljucak da Vi ili Vasi pretpostavljeni ne zelite normalizaciju stanja i uspostavljanjestatusa pre krize izazvane scenarijem masakra na Markalama 28. avgusta 1995. godine zakoji je neopravdano optuzena Vojska Republike Srpske.

Na sceniranje tog dogadjaja argumentovano ukazuje u svojoj javnoj izjavi pukovnikAndrej Demurenko, nacelnik Staba komande Unprofora, u sektoru Sarajevo, koji jemerodavan za ocenu slucaja, s obzirom da je komanda njegovog sektora bila nosilacoperativnih radnji preduzetih u toku istrage o masakru na Markalama.

NATO brutalniji od Hitlera

Isticanjem ultimatuma o povlacenju teskog naoruzanja i izrazavanjem pretnji masovnimbombardovanjem teritorije Republike Srpske u ime mirovnih snaga i postizanjem mira,Vi se ne opredeljujete za razgovore i sporazume, sto je u osnovi mandata "ocuvanje mira"koje imaju mirovne snage u bivsoj BiH. Naprotiv, opredeljujete se za ponovnobombardovanje kojem je vec prethodilo neprekidno najmasovnije cetvorodnevnobombardovanje izvedeno posle Drugog svetskog rata u ime UN, bez najave, po civilnimobjektima u Srpskom Sarajevu i sirom Republike Srpske. Po vremenu trajanja ovo

bombardovanje je brutalnije od bombardovanja koje je Hitler izveo 6. aprila 1941. godinepo Beogradu, s obzirom da je on 7. i 8. aprila obustavio bombardovanje radi sahranezrtava po hriscanskom obicaju. Vi to niste ucinili. Naprotiv, gadjali ste nam crkvu igroblje za vreme sahrane poginulih od bombardovanja i niste nam dozvolili da ihizvucemo iz rusevina i sahranimo.

Gospodine generale, duzan sam Vas upozoriti da ultimatumom o povlacenju teskognaoruzanja samo jedne strane iz zasticene zone u Sarajevu vrsite povredu Zenevskihkonvencija od 12. avgusta 1949. godine, kojima je regulisan status "zasticenih zona".Konvencijom je predvidjeno uspostavljanje statusa zasticenih zona samo uz saglasnoststrane u sukobu i uz uslov da se sa teritorije zasticene zone povuce svo naoruzanje i da unjoj ostanu samo civilna lica. Nasuprot odredbama ove konvencije UN u zasticenoj zoniSarajevo stite, pored stanovnistva, i deo jedinica 1. muslimanskog korpusa,organizovanih u osam brigada (101, 102, 105, 111, 155, 115, 142.) i pet samostalnihbataljona jacine 25.000 ljudi, naoruzanih pored streljackog i sa sledecim kolicinamateskog naoruzanja: 108 protivavionskih mitraljeza kal. 12,7 i 14,5 mm, 48protivavionskih topova 20 mm, 16 protivavionskih topova 30 mm, 14 protivavionskihtopova 37 mm, 18 protivavionskih topova 40 mm, 83 minobacaca 60 mm, 51 minobacac81/82 mm, 38 minobacaca 120 mm, osam haubica 122 mm, 18 haubica 105 mm, 11oklopnih transportera, 3 tenka, 14 topova "ZIS-76 mm", 12 brdskih topova kal. 76 mm,oko 6.000 prenosnih protivoklopnih raketa i 108 prenosnih protivavionskih raketa tipa"Strela 2 M" i "Stinger".

Gospodine generale, oko zasticene zone Sarajevo i teritorije Srpskog Sarajeva, sa kojezahtevate povlacenje teskog naoruzanja nalazi se 17 muslimanskih, tri hrvatske brigade isest samostalnih bataljona diviziona, ekvivalenta 35.000 vojnika, naoruzanih poredstreljackog i sa sledecim kolicinama teskog naoruzanja: 180 protivavionskih mitraljeza12,7/14,5 mm, 150 protivavionskih topova 20 mm, 18 protivavionskih topova 30 mm, 16protivavionskih topova 37 mm, 28 protivavionskih topova 40 mm, 140 minobacaca 60mm, 120 minobacaca 81/82 mm, 90 minobacaca 120 mm, 28 haubica 122 mm, 14haubica 152 mm, 19 haubica 105 mm, 12 visecevnih bacaca raketa, 20 oklopnihtransportera i 30 tenkova.

Apsurdno je, gospodine generale, da se u zasticenoj zoni Sarajevo stiti 25.000 naoruzanihmuslimanskih vojnika i 342 teska orudja razlicitog kalibra i da se oko teritorije SrpskogSarajeva, sa koje zahtevate povlacenje teskog naoruzanja, nalazi 35.000 muslimanskihvojnika, naoruzanih sa 865 teskih oruzja razlicitih kalibara, a da se u Vasem pismu nedaju nikakve garancije stanovnistvu Srpskog Sarajeva koje ste i Vi bombardovali.Naprotiv, Vi samo deklarativno isticete "Ujedinjene nacije ocekuju od bosanske Vlade dapokaze uzdrzavanje u i oko Sarajeva".

Gospodine generale, i u zasticenoj zoni Gorazde stitili ste 81. muslimansku diviziju,ekvivalenta od 10.000 vojnika, svrstanih u sedam brigada, naoruzanih i sa 63 orudjateskog kalibra, koja Vam je razoruzala Ukrajinski bataljon Unprofora i poslala ga ugacama na srpsku teritoriju, a potom proterala i Britanski bataljon Unprofora,oduzimajuci i od njega deo teskog naoruzanja.

Srbi ne prete Sarajevu

Podsecam Vas da smo avgusta 1993. godine, sa poverenjem Unproforu predali planineIgman i Bjelasnicu, koje su trebale biti demilitarizovane. Isto tako sa poverenjem umirovne snage Republika Srpska Krajina je predala oruzje Unproforu. U oba slucaju otragicnim slucajevima predaje ovih prostora srpskim neprijateljima i stradanjima srpskognaroda ne treba da Vas podsecam.

I ovom prilikom Vas uveravam da gradu Sarajevu ne preti nikakva opasnost od straneVojske Republike Srpske. Dajem cvrste garancije da necemo izvoditi nikakve borbeneoperacije ili pretnje napada prema Sarajevu, izuzev u slucaju nuzne samoodbrane. Vamaje poznato da su potpisani brojni sporazumi izmedju strana u sukobu u vezi Sarajeva.Poznat Vam je i odnos strana u sukobu u pogledu postovanja istih, za sto je najociglednijiprimer Sporazum o demilitarizaciji podrucja Igmana i Bjelasnice. Mi se zalazemo zapostovanje vec potpisanih sporazuma, a spremni smo i na njihovo eventualno revidiranjekroz sastanke strana u sukobu.

I na kraju, gospodine generale, zelim Vas upoznati da po ustavu Republike Srpske cl. 2,niko pojedinacno, pa ni ja, nema pravo da donese odluku o povlacenju sa teritorije,predaji ili ustupanju delova teritorije Republike Srpske. Odluku o ovim pitanjima ipromeni Ustava Republike Srpske kojom bi se lisilo 120.000 stanovnika SrpskogSarajeva prava na samoodbranu moze doneti samo Narodna skupstina Republike Srpske,na osnovu izrazene volje naroda na referendumu. Ovo je politicko pitanje i takva odlukanije u nadleznosti generala. Razumecete da se radi o vitalnim nacionalnim interesima, osuverenitetu naroda i teritorijalnom integritetu drzave, sto nigde u svetu nije u nadleznostigenerala.

Gospodine generale, predlazem Vam da ultimatume zamenite razgovorima, abombardovanje sporazumima koji ce obezbediti jednako pravan tretman i garancije isrpskom i muslimanskom stanovnistvu u Sarajevu, te da se izvrsi revizija postojecihsporazuma u skladu sa novonastalom situacijom. Stanje se ne moze normalizovati nanepoznatim osnovama koje nisu pregovarane i dogovorene izmedju strana u sukobu, nitiono moze rezultirati jednostranim ultimatumima i primenom sile protiv srpskog naroda,cime javno stavljate UN na stranu muslimana u ovom sukobu.

Shvatajuci ozbiljnost trenutka u zelji da dam pun doprinos mirovnom procesu, predlazemda hitno zakazete sastanak komandanata sukobljenih strana radi potpisivanja sporazuma opotpunom, trajnom i bezuslovnom prekidu neprijateljstava na prostorima bivse BiH. Doodrzavanja ovog sastanka jednostrano proglasavam prekid neprijateljstava u regionuSarajeva, gde necemo preduzimati nikakve akcije, sem u slucaju samoodbrane.

Takodje predlazem da se hitno formira mesovita komisija eksperata iz zemalja stalnihclanica Saveta bezbednosti i sukobljenih strana, koja bi istrazila ceo slucaj oko masakra"Markale 2", kao i slucaj upotrebe specijalne municije od strane snaga za brzo reagovanjei Natoa sa toksicnim i radio-aktivnim karakteristikama a cije su Vam posledice veomadobro poznate".

DOMACI "PORTRETI" RATKA MLADICA

"O generalu Ratku Mladicu napisano je vise nego o ,heroju Zalivskog rata, americkomgeneralu Svarckopfu. Kada se svi tekstovi saberu dobija se ,covek iz sobe sa ogledalima,.Za jedne je djavo, za druge andjeo", napisao je u svom uvodniku jedan od kolega izbeogradskog novinarstva. Ovom prilikom nisam se bavila djavoljim poslovima nekihdrugih kolega.

"MONSTRUM" ILI "PAMUK"

Ako, u medjuvremenu, inflacija nije poradila i po pitanju njegove glave general RatkoMladic, vec mesec i po dana, "vredi" cetiri miliona maraka plus pet kilograma zlata.Generalov "skalp" tako je, prema racunici potpisnika poternice (nekolicina finansijskihmocnika i bogatih privatnika Bascarsije), uveliko "presisao" i samu glavu "coveka koji jeubio Sarajevo" (Radovan Karadzic za one koji ne citaju bas sve novine).

Ko je covek kome je tvrde "dobro upuceni" komandant Seste flote, licno, postavljaoultimatume, da bi, na kraju, zbog njega istog poslao onog naseg zemljaka Karamarkovicasa marincima u jadranske vode? Zlocinac ili heroj; monstrum ili "pamucna dusa" kako gaje opisao ratni reporter "Fronta"?

Ratko Mladic ako i to presudjuje nije genski "dinarodid", ali je po mestu rodjenja(Bozinovici kod Kalinovika, danas SAO Romanija) rodjeni prkos. Kad general jos nijebio general (rodjen je 1943), oca Nedju mu je, negde na izmaku "onoga" rata, pogodioustaski metak dok je sa svojom jedinicom (partizanskom) napadao rodno mesto AntePavelica, pod Ivan-sedlom.

(Za Generala Mladica danas kazu da je cetnik.)

Kad je, za manje od godinu dana, dvaput unapredjeni general- potpukovnik JNA, pre dvameseca ostao bez svoje vojske koja se, opet, povukla "u svoju domovinu" za trenutak jeostao i bez domovine, sam sa svojim zvezdicama uokvirenim zlatnim lovorom. Onda segeneral, ipak, odlucio da ima domovinu; stojeci na jednom polozaju nad "olimpijskimgradom", pokazao je rukom prema jednom delu mrtvog Sarajeva i, prosto, rekao: "Tamoje mozda (mrtva) i moja majka".

(NJegova starica Stana i sama se, od prosloga leta, uklucila u "odbranu domovine":otadzbinska vojska koju je starica organizovala sa svojim Sarajkama plela je dzempere icarape za onu pravu vojsku.)

Komandant Vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine danas je ime znano na svimmeridijanima ove planete; u istoriju ga je bespovratno upisao i generalni sekretarOrganizacije ujedinjenih nacija, u svom neprocitanom referatu od 30. maja.

("General JNA Nedeljko Boskovic nema na njega nikakvog uticaja.")

Da li je "bezdusni" general "zver" smislio masakr u Ulici Vase Miskina?

(Kosti generalova oca nikada nisu pronadjene. Ratko Mladic, petnaestogodisnje seljace, sRomanije se iskrcao na zemunski kej, zavrsio Vojno-industrijsku skolu pri "Teleoptiku",a potom, kao sesti u klasi, i Vojnu akademiju KOV u njenoj klasi. Bolji od njega biliKarlo Gorisek, danas u gardi predsednik Hrvatske; Milan Gorenc, bivsi nacelnik stabaUzickog korpusa, danas lojalan Slovenac. Ni jedan ni drugi zbog toga nisu "ratnizlocinci".)

Prosek mu je pokvarila osmica iz Pravila sluzbe. No, ispravio se na Komando-stabnojakademiji koju je, sa ocenom 9,57 zavrsio kao prvi u klasi.

(Cetvrtog juna, na Skupstini SAO Hercegovine, ostro osudjujuci neke srpske potezeprema Muslimanima, "srbo-cetnicko-komunisticki" general ce reci: "Ja jos ne ratujemprotiv Muslimana i Hrvata vec protiv njihovih vojski koje su potpalile vatru podJugoslaviju...")

I dok je Mladic komandovao Kninskim korpusom u vreme kad su se krvlju crtale karte sagranicama koje danas zaposedaju snage Unprofora, porodicu je kao svaki pravi oficirostavio na sasvim drugom kraju (tada jos) Jugoslavije, u Skoplju.

(Cesto je isticao kako ceni generala Zivotu Avramovica Ledenog iz bivse JNA u Srpskojvojsci Srpske BiH komandni kadar regrutuje direktno sa fronta. Kazu da, od njegovadolaska medju BH-Srbe, od mnostva neorganizovanih vojski i viska lokalnih buljubasazacinje prava armija. Dugovecna koliko i sama Srpska BiH.

Generala metak nece. Izvesni major Zdravko Skarpa, prebeg u Hrvatsku vojsku, nijeuspeo da ga smakne, onomad, u Kninu...

(I nema kompleks od provokacija perom. To sto pojedinim "nepodobnim" novinarimanije uspelo u Pres-centru Srpske BiH na Palama "sredjivao" je general licno. I vodio ih sasobom do pola-srpskog-Sarajeva i dopustao im da prisustvuju njegovim telefonskimrazgovorima sa Fikretom Abdicem.)

Ako se neko pita...? Ne, nije morao! Mogao je da se "vrati" u Jugoslaviju, a s obzirom naveliko ratno iskustvo i relativnu mladost imao je sve "akcije" za savrsenu karijeru uVojsci SRJ, ali je odlucio da i dalje bude na svoju ruku. Ali, vojnicima vec organizovaneVojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine ne preporucuje isto, iako ih uci da "svakiposten covek ima dve majke jedna je ona koja ga je rodila, a druga je domovina".

Je li zaista onomad General Mladic, sa Trebevica, masakrirao jadnike iz reda za hleb?

Kad su, pre desetak dana, ranjeni srpski vojnici padali po butmirskoj pisti, medju"nisandjijama" Mladica nije bilo on je "debelo" bio uz Miterana na samom aerodromu i

kao takav, pucati nije mogao. Kao sto je zakasnio i da pobije banjalucke bebe, Srbe izOdzaka, kod Nevesinja, preko puta Capljine, oko Konjica, u Podvelezju... Ali se zbogtoga, verovatno, nikada i ni u koga nece uperiti prst?!

Cvijetin Milivojevic

KO JE GENERAL RATKO MLADIC

"Koren njegovog imena asocira na rat. On se ponasa u duhu svog prezimena..." Ovako jenedavno britanska televizijska mreza "Skaj" svojim gledaocima predstavila komandantasrpske vojske u Bosni i Hercegovini, dok su isli snimci Generala Mladica u obilaskuprvih vatrenih polozaja nadomak Sarajeva. Obisavsi sa generalom rovove srpskih boraca,na red je doslo i pitanje zbog cega je reporter, verovatno, i dosao: "Proglaseni ste zaratnog zlocinca?" General je smireno odgovorio: "Ne osecam se tako, ja branim svojnarod."

Otkako je sredinom prosle godine stigao u uzavreli Knin, epicentar srpskog otpora, drugikazu pobune, General Mladic je ubrzo dospeo na poternicu za ratnim zlocincima. U istovreme, bar za narod Krajina, postao je mit. Za samo nekoliko meseci stigao je odpukovnika do cina general-potpukovnika, komandanta vojske, sto je retko zabelezeno uistoriji vojevanja.

Da bi se sagledala njegova pozicija, za jedne heroja, za druge zlocinca, neophodno jezaviriti u vojnicki put Generala Mladica.

Rodjen je 1943. godine u selu Bozinovici kod Kalinovika. Nije napunio ni dve godina austase su mu ubile oca. Sa 15 godina stize u Zemun u vojnoindustrijsku skolu pri"Teleoptiku", a potom postaje i najbolji pitomac klase Vojne akademije Kopnene vojske.Reklo bi se, biografija ni za dlaku drugacija od brojnih generacija jugoslovenskih oficira.Medjutim, Ratko Mladic nije ostao salonski oficir, oficir u "belim rukavicama". Kako tovojnici vole da kazu, Mladic je sve vreme proveo u trupi komandir voda, cete, komandantbataljona u Kumanovu, brigade u Stipu, a pre dolaska u Knin bio je pomocnikkomandanta Pristinskog korpusa.

Od 1. avgusta prosle godine postavljen je za nacelnika Staba Kninskog korpusa. Dok sejugoslovenski vojni i politicki vrh lomio taktikom i strategijom "kreni stani", pukovnikMladic je preuzeo operaciju, tada nazvanu "nemustim" vojno-politickim recnikomdeblokada kasarni na podrucju Dalmacije. NJegova odlucnost da se obracuna saprotivnikom nije naisla na neke simpatije vojnog vrha.

Novinarima, koji su tada izvestavali o borbama u Krajini, pukovnik Mladic se poverio:Dok su kolone tenkova, teske artiljerije, grabile iz Knina prema dalmatinskom ratistu,minut do 16 casova (tada je pocetkom septembra pocela operacija) pukovniku Mladicustize naredba "odozgo" da zaustavi vojsku.

Odbio sam naredjenje, nisam smeo ni mogao da vratim vojnike, ispricao je pukovnikMladic novinarima. Kasnije, odnosno, 4. oktobra zbog uspesnog komandovanja irukovodjenja snagama JNA, vanredno je unapredjen u cin general-majora.

No, jos pre borbi, Mladic se proslavio uspesnim pregovaranjem sa protivnickom stranom,koje su nametali cesti potpisi za primirje i razne misije mirovnjaka.

Hrvatskim vlastima, kako je prenosio "tisak", smetalo je njegovo ponasanje, recnik,intonacija. Hrvatski novinari prenosili su kako je pukovnik Mladic sedao za pregovarackisto sa oruzjem, u pancirnoj kosulji, a jednom prilikom ispala mu je i bomba, pa je na smrtpreplasio misionare i pregovarace.

Gradonacelniku Zadra tokom pregovora skresao je u brk: "Kada smo mi u 11. veku jelizlatnom kasikom vi i vasi Evropljani ste ziveli u mocvari". To ih je, prenosi stampa,uvredilo. Proglasen je cetnickim koljacem, i zlocincem, oficirom, cije se ponasanje nemoze objasniti samo strogoscu i krutom vojnickom logikom.

Kasnije su optuzbe prosirene. Tonovi da je ratni zlocinac, da stvara veliku Srbiju, stizalesu i od evropskih posmatraca. "Ne stvaram nikakvu veliku Srbiju, samo branim srpskuzemlju i verujem da bi sutra i gospodin Oven stitio svoj narod" odgovorio je GeneralMladic. To sto srpska vojska kontrolise dve trecina bosansko-hercegovacke teritorije,Mladic pravda recima Nismo mi nista zauzeli, niti smo mi agresori. Nama njihovo netreba.

Kazu da je najbolji vojskovodja onaj koji se ne boji protivnika, ali koji se plasi rata. Zapretnje vojnom intervencijom upozorava da "ako mi moramo da umremo, u isto vremestvorice se velika crna rupa kroz koju bi mnogi morali da prodju".

Komandantu ne smeta sto su mnogi iz Bosne pobegli u Beograd i vode "borbu" pobeogradskim kaficima. NJihovo odsustvo ne slabi odbranu srpskog naroda. Bez njihodbrana je jaca, tvrdi General Mladic. Brinu ga, kako kaze, ti mirovnjaci koji pod firmomhumanitarne pomoci salju Muslimanima "municiju u ribljim konzervama".

Moze li se generalu prigovoriti za bombardovanje Sarajeva? Komandant kaze da umuslimanskom delu Sarajeva vlada bezakonje, da zatoceni Srbi "mesecno dobijaju samokonzervu od sto grama"... Stao sam uz svoj narod. To mi je duznost i za to sam i ucio. Dasam hirurg, ili novinar, onda bih to radio.

Za rat kaze da mora prestati, ali da to ne zavisi od jednog coveka. Da se na bajonetimasve moze postici, ali se na njima ne moze sedeti, moraju biti svesni i oni koji ratuju i onikoji bi silom da donesu mir.

Radovan Pavlovic "Politika"

GENERAL OSTROG JEZIKA

Srbiju na zapadu, kazu njeni stanovnici, stvorila su dva oprecna generala koja semedjusobno izvanredno dopunjuju general politicke strategije Momcilo Krajisnik igeneral ratne strategije Ratko Mladic. General Mladic je na terenu ostvario Krajisnikovupoliticku strategiju srpske drzave u Bosni, a Krajisnik je za pregovarackim stolomMladiceve pobede pretvorio u medjunarodno priznatu cinjenicu o podeli Bosne. I tuprestaje svaka slicnost. Koliko je Krajisnik za javnost covek iz duboke senke, toliko jeMladic medijski atraktivna licnost da cak i netacna vest o njegovom ranjavanju na prvojliniji fronta kod Olova dospeva na naslovnu stranicu "Borbe" i odmah je prenose svimediji.

O generalu Ratku Mladicu u domacoj i svetskoj stampi napisano je vise nego o "herojuZalivskog rata" americkom generalu Svarckopfu. Kad se svi ti tekstovi zbroje dobijatecoveka iz sobe s ogledalima. Za jedne je on djavo, a za druge andjeo. Mister DZekil imister Hajd u generalskoj uniformi. Sredine nema. Toj kontroverzi doprinosi i on samsvojim nekonvencionalnim i sokantnim izjavama.

Mladiceve pobede

Koja je prava istina o Generalu Mladicu, kao i uvek kad je u pitanju javna licnost, zavisiod izbora cinjenica, a cinjenice potvrdjuje ili opovrgava istorija. Za vecinu Srba iz Bosne,pogotovo za borce na frontu, Mladic je izrastao u mitsku licnost, novog vojvodu Misica.

Ratko Mladic sigurno nije tipican jugoslovenski general. Dok je vecina njih od Slovenije,preko Hrvatske do Bosne, bezala s fronta ili se predavala pravdajuci se da su postupili"po naredjenju", Mladic je uvek bio u prvim borbenim redovima i utoliko nije sasvimnetacna vest o njegovom ranjavanju da se to desilo "na prvoj liniji fronta". Retko kojigeneral bivse jugoslovenske vojske moze da kaze da mu je u ovom ratu, tamo gde sepucalo i ginulo, na rukama umro mladi vojnik kako se to dogodilo Mladicu u Zitnicu dokje pitao boga zasto to parce granate nije poslao na njega a ne na to dete.

Kada se na putu kod Vrlike preprecio autobus pun eksploziva, on je naredio vojnicima istaresinama da se sklone i sam razminirao autobus uz lakonsko ljudsko objasnjenje:

- Mladi su, nemaju ni porodice, a mene ima ko da pamti. Uz to, moram da pokazem dasam obucen oficir.

Pokazao je mnogo vise. Da mu se gace ne tresu. A to je referenca za svakog vojskovodju.Zato mu borci veruju i za njim idu bez pogovora kao za svakim pravim vodjom. Za njihje on veliki strateg i arhitekta svih srpskih pobeda u Bosni, od operacije "razmicanjekljesta" kad su osvojeni Kupres, Vlasic i Posavina, preko izolovanja muslimanskihenklava u Istocnoj Bosni i presecanja "zelene transverzale" do "bitke za zivot" operacije"koridor".

Jedan francuski list pise da Mladic nije nikakav bosanski Napoleon i da njegove pobedenisu rezultat znanja koje je stekao u vojnoj akademiji kao prvi u svojoj klasi s prosekom

od 9,57, vec kao rezultat ludosti. Mozda ipak bas u toj kombinaciji ova dva podatka leziobjasnjenje za neke njegove vojne poduhvate.

Hrvati su brojnim snagama i velikom koncentracijom protivtenkovskih orudja braniliKupres. Mladic je u tisini, ugasenih farova i motora, spustio u kupresku ravnicu tenkove ipotpuno iznenadio i porazio Hrvate. Operacija Igman je paradigma "Mladicevihludorija". Pored muslimana koji su se skoncentrisali na odbranu Tuzle, brojnih "plavihslemova", "avaksa" i aviona Nato-a, Srbi su potpuno neprimetno opkolili Igman iBjelasnicu, uz natcovecanske napore izneli topove na planinske vrhove visoke i do 2.000metara, a kad su muslimani i Klinton digli uzbunu da "Srbi dave Sarajevo" sve je bilogotovo.

Naivni "Borbin" analiticar Radivoje Cveticanin u clanku "Zeneva u podnozju Igmana",pise tih dana da je "tesko objasniti i dokuciti smisao osvajanja Igmana i Bjelasnice", pacak pada u zamku omiljenih novinskih konstrukcija da je sve to zbog sujete GeneralaMladica da osvoji svoj zavicaj jer je rodjen na desetak kilometara od Bjelasnice. Koleganovinar se na kraju pita cemu svi ti napori i zrtve kad se "bosanski Napoleon" uplasioKlintonovih pretnji bombardovanja Srba i morao da povuce s Igmana, ne shvatajuci da jeingenioznost celog poduhvata upravo bila u tome. Srbi su osvojili Igman i tako preseklijedini suvozemni koridor kojim su se muslimani u Sarajevu snabdevali oruzjem i svezimsnagama, a onda taj vruci krompir cuvanja i odgovornosti uvalili Unproforu, cime suustedeli brojne svoje snage za druge operacije, pa tako sada na "skaj njuzu" gledamotelevizijske reportaze o francuskim vojnicima koji se smrzavaju patrolirajuci bespucimazavejanog Igmana i Bjelasnice.

O Mladicevim bitkama sudice istorija, ali mnogi analiticari se slazu da on najvecupobedu nije izvojevao protiv Hrvata ili muslimana, nego onda kada je posle panicnogpovlacenja Jugoslovenske armije iz Bosne, u cajtnotu i ratu, od bosanskih seljaka stvoriovojsku cijom je organizovanoscu i efikasnoscu bio impresioniran i jedan general Mekenzii jedan britanski politicar Pedi Esdaun. Ne samo sto je preko noci stvorio armiju dostojnupostovanja, nego je toj armiji ulio svoju filozofiju "da nas ne mogu poraziti".

Mladiceve izjave

Tako od generala ratnika dolazimo do "generala za izjave". Mladiceve izjave su obislesvet. Ima ih mnogo vrsta, od fantasticnih, pretecih do duhovitih, ali svima je zajednickoda su neobicne i nekonvencionalne.

Shodno filozofiji da nas "niko ne moze poraziti" i da je rat pocet "kad su nas dojucerasnjekomsije napale uz nesebicnu pomoc medjunarodne zajednice", tako se General Mladicprema medjunarodnoj zajednici i ophodi, bez dlake na jeziku a velike sile nikada ne voleneposlusne. NJegove izjave o svetskim mocnicima variraju od prkosnih do neodgovornih.Zauvek je ostala upamcena Mladiceva izjava da ako Nato bombarduje Srbe u Bosni da ceon bombardovati London, zbog cega je Karadzic morao da reaguje kako je "Mladicevaizjava idiotska i neodgovorna".

Mladicevu izjavu da je on "igrac koji uvek prvi vuce potez" i da ce zbog togamedjunarodna zajednica izgubiti mec s njim mnogi su shvatili kao prepotentnost jednoggenerala, ali su Igman i Bjelasnica pokazali da ima zrno soli u toj izjavi. Kada je Mladicizjavio da "moramo preci u protivnapad na liniji Trst-Bec i udariti po onima koji su iotpoceli ovaj rat, a poturili nam kao topovsku hranu nesrecne Slovence, Hrvate imuslimane", u Italiji i Austriji je nastala prava uzbuna.

Kad su se u selu Zrnovica nasli opkoljeni srpski oficiri i zatrazili od posmatraca EZ da imdoture hranu, italijanski ambasador Budjoli poslao im je konzerve hrane za pse. Tada jerazbesneli Mladic dohvatio telefon i nemackom posredniku Velmanu rekao: "Vi steSvaba. Ubicu vas za deset minuta ako mojim drugovima ne posaljete pravu hranu".Velman je to ucinio bez reci.

Ali nisu sve Mladiceve izjave tako ratoborne i prkosne. Neke su prorocanske kao ona oVens-Ovenovom planu: "To je monstrum koji ima sanse da prezivi koliko i sijamskiblizanci" ili, ona anegdota iz Pecuja: "Pita me hrvatski general sta cemo za Jajce. Ja mukazem, gde ide da Hrvati imaju tri jajca, a Srbi samo dva i zauzmemo Jajce." A AlijiIzetbegovicu je rekao: "Kad ja nesto kazem, kao da je rekao svevisnji".

U zapadnim medijima Mladic je apsolutno omiljena negativna licnost.

Iglberger i americka stampa su Mladica proglasili ratnim zlocincem na sta on mirnoodgovara: "Ja nisam isao u Vijetnam da ratujem, niti u neku drugu zemlju. Ja samobranim svoj narod." Na pitanje jednog americkog oficira u Zenevi sta je to pravda,Mladic je rekao: "Pravda je kad vi Amerikanci priznate da ste izvrsili hemijsko ciscenjeindijanskih plemena. Pa valjda etnicko, ispravi me on. Ne, kazem, nego hemijsko. Zatosto nikoga niste ostavili da zivi."

Ali nema Mladic protivnike samo u svetu. Ima ih puno i medju Srbima. Mnogi srpskipoliticki lideri, intelektualci i "nezavisni" mediji optuzili su ga za zlocine ibombardovanje civila, kao Vuk Draskovic, Vesna Pesic i drugi. Nedeljnik "Vreme" ga jenazvao "covekom koji je ubio Sarajevo", uz ilustraciju da je on autor nove komande uartiljeriji prilikom granatiranja Sarajeva: "Raspameti!" Zeljko Raznatovic Arkan jeMladica optuzio da je bombardovanjem Sarajeva ubijao i Srbe i nazvao ga "crnjimgeneralom" koji je odgovoran sto Skupstina RS u Bijeljini nije potpisala Vens-Ovenovplan jer "onog trenutka kad bude potpisan mir, on je niko i nista, on je proslost".

"Vreme" je u clanku "Znate gde je vase skloniste" (24.5.1993) takodje optuzilo GeneralaMladica da je bio "covek preokreta" kada je na Palama definitivno odbijen Vens-Ovenovplan, zbog cega je lord Oven izjavio: "Necu dozvoliti Mladicu stvaranje Velike Srbije". Utom tekstu list je tvrdio da postoji sukob izmedju Karadzica i Mladica, da je generaltrazio od Karadzica da se bezuslovno stavi pod njegovu kontrolu, da je trazio da on odena pregovore u NJujork umesto Karadzica jer je on sve "ovo stvorio", pa kad mu to nijeposlo za rukom onda je Karadziceve njujorske pregovore minirao bombardovanjemSrebrenice. Za ovaj nedeljnik Mladic je bio i ostao "Titov djak", zaljubljen u "majku

Jugoslaviju" koji je u Kninskoj krajini dobrovoljcima skidao kokarde uz reci: "Izmedjukokarde i kukastog krsta nema nikakve razlike".

Sto se tice Vens-Ovenovog plana vreme je pokazalo ko je bio u pravu a ko nije. Britanski"Gardijan" je napisao da Mladic mrzi Hrvate i Nemce zato sto su mu oca ubile ustase, amuslimani izmasakrirali porodicu njegovog brata u Sarajevu. Na sve ove domace i straneoptuzbe Mladic odgovara da je odbio da ucestvuje u oslobadjanju Ivan Sedla da mu ne biprebacili kako oslobadja mesto gde je poginuo njegov otac, da mu nikada nije palo napamet da stvara partizansku, vec samo srpsku vojsku, da su srpske granice u Bosniobelezene krvlju i da niko nema pravo da ih menja i da je najveca pobeda Srba u ovomratu "sto prvi put otkako ratujemo srpsko selo nije ratovalo protiv srpskog sela".

Ma kako ocenjivali Ratka Mladica, to je general koji je obelezio ovaj rat, i koji i danas unjemu igra jednu od glavnih uloga.

"Intervju" Milan Nikolic

KOMANDANT GLAVNOG STABA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE

Po cemu je poznat Komandant oruzanih snaga bosanskih Srba. Svrstan po "Dejlitelegrafu" medju trideset aktuelnih svjetskih gospodara rata, uz napomenu da ga oficirikoji su sa njim pregovarali smatraju za taktickog genija, ali ludjaka.

Kako ratuje: raspolaze relativno malim efektivama (100.000 ljudi) prema teritoriju kojikontrolira (70 odsto BiH), ali u odnosu na ostale zaracene strane ima apsolutnu premoc uartiljeriji i tenkovima, te cvrstu logisticku podrsku. Izbjegava klasicne bitke; trupekoncentrira na komunikacijama i oko uporista druge strane, da bi ih dugotrajnim ineselektivnim granatiranjem omeksao i potom, vjestim manevrima malih elitnih jedinica,zauzeo. Ukoliko zauzimanje nije moguce, artiljerijom, dakle razaranjima, veze velik brojprotivnickih vojnika i paralizira civilni zivot primjer je Sarajevo. Omiljene komande:"Raspameti" i "Sprzi".

Kako vodi politiku: Koristi svaku priliku za medijsko eksponiranje gdje naglasavastradanja srpskog naroda i srpske vojne uspjehe. Inzistira da mu je "ofanziva sudbina", tj.da se nikad ne povlaci. Slucajeve Igman, Sarajevo, itd. tretira kao stvar politicara. Jedni utome vide Mladicevo politicko osamostaljivanje (on je "brizni otac" koji nece izdati i kojice uvijek zastititi, za razliku od politicara po definiciji nepouzdanih), drugi pak samoigranje dodijeljene role. Vjesto manipulira sa istomisljenicima; svojedobno je prisutnepenzionere u Centru "Sava" pozdravio sa "Drugarice i drugovi" i polucio ovacije. Napitanje zasto je to ucinio, odgovorio je da su to prisutni zeljeli cuti.

Kako je usao u rat i politiku: Pojavljuje se u javnosti nedugo nakon dolaska u Knin i zarazliku vecine oficira JNA, vise se nego dobro snalazi u novonastalim okolnostima.Suradjuje sa Milanom Marticem i Milanom Babicem, obucava lokalne rezerviste i, posopstvenom priznanju, "oslanja se na zdrave snage u jedinici". Vazno je napomenuti da jeKninski korpus u to vrijeme pod direktnom komandom Generalstaba. Ukratko, Mladic se

pokazao kao "pravi covjek na pravom mjestu": od ratne promocije u selima Kijevo iVrlika, preko zadarske i kupreske operacije, do izbora za nacelnika Glavnog staba SrpskeRepublike BiH 12. maja 1992. u Banjaluci.

Kakva mu je reputacija: Izuzetno popularan medju vojnicima zbog cestih obilazaka prvihlinija. Inzistira na svojoj svemoci: "Kada ja garantujem, to vam je isto kao da vamgarantuje Svevisnji", odnosno, hvali se da postedjuje rata krajeve u kojima pozna"postene" Hrvate ili muslimane; primjerice, zbog izjvesnog Ante Lace zabranio jegranatiranje Dubravicama kraj Skradina. Sklon je egzibicionizmu: na pocetku rata prolazikroz hrvatske linije predstavljajuci se kao pukovnik Stjepan Fazlijan, razgovara sahrvatskim vojnicima, casti ih pivom, kupuje njihovoj djeci bombone... Arogancija premamedjunarodnim pregovaracima u aktualnoj ksenofobicnoj atmosferi, samo mu podizerejting.

Koliko je, zapravo, mocan: Postoje ocjene da je nakon Gorazda uticajniji nego ikad.Naime, svojedobno je pokazao dr Karadzicu koji ga je optuzio da daje "idiotske ineodgovorne izjave" ("bombardovacu London") da iza njega stoji monolitna armija, asada je natjerao predsjednika Srbije Slobodana Milosevica da se slika s njim u Beograduposlije pregovora s predstavnicima Ujedinjenih nacija. U svakom slucaju, jedino stofunkcionira u Republici Srpskoj jest njegova vojska i jedini pravi uspjesi bosanskih Srbajesu njegova osvajanja. Naglasava da su za sve to zasluzni obicni srpski vojnici, sa slabosakrivenom namjerom da uslijedi pitanje kakve li su tek zasluge njihovog komandanta.

Vreme, 9. maja 1994. Filip Svarm

SRPSKA SAPKA U PENTAGONU

Eho susreta americkog generala Veslija Klarka, sefa sektora za planiranje i politickapitanja Zdruzenog staba oruzanih snaga SAD, sa generalom Ratkom Mladicem,komandantom Vojske Republike Srpske, potkraj proslog meseca u Banjaluci, jos se nesmiruje. Iako je "Glas Amerike" prethodnih dana zvanicno naglasio da "americkaadministracija navodi da susret general Klarka i Generala Mladica ne signalizira promenuamericke politike (misli se u odnosu na Srbe u Bosni), nema sumnje da je raskol izmedjuStejt departmenta i Pentagona, u ovom slucaju, stigao do neslucenih razmera.

Ako se, u prvi mah, i moglo pomisliti da se radi tek o "incidentu" (bar tako je americkadiplomatija zelela da prikaze ceo slucaj) sada je vec izvesno da ranija neslaganja dvaministarstva SAD: spoljnih poslova i odbrane, prelaze granice uobicajenih, sitnihrazmimoilazenja u vodjenju politike jedne drzave, sada je sasvim izvesno da je generalKlark, i mimo upozorenja Stejt departmenta, odlucno namerio da sleti u Banjaluku.Doduse, portparol Pentagona Denis Boks tvrdi da general Klark "nije znao za tupreporuku", ali analiticari upozoravaju da ce pre biti da prvi strateg Pentagona, u stvari,nije ni "zeleo da zna" za preporuku Stejt departmenta.

Jedan vazan, novi detalj baca i bitno drugacije svetlo na banjalucki slucaj. Naime,novinari su iskopali da je general Klark, svojevremeno, bio i studentski drugar Bilija

Klintona (na studijama istorije u Oksfordu), ali ta cinjenica, koliko smo primetili, do sadanije brizljivije analizirana u prepucavanjima dva americka ministarstva i medjunovinarskim komentatorima. Doticni podatak sigurno nije samo bizarni detalj u biografijiVeslija Klarka, bar ne u ovom, banjaluckom slucaju: da li je, dakle, glavni strategPentagona putovao na sastanak sa Mladicem po licnom Klintonovom odobrenju ili je reco pukoj koincidenciji, ako je ono prvo moguce, da li je, onda, Klark imao i nekih, dakazemo "licnih" poruka americkog predsednika za srpsku stranu u Bosni i njenog vojnogsefa?

Sta je pisao "NJujork tajms"

A da stvari nisu bas sasvim bezazlene, pokazuje jos jedan, naizgled manje vazan detalj. U"NJujork Tajms Magazinu", 4. septembra, izasao je ogroman, "nenegativan" tekst ogeneralu Ratku Mladicu, verovatno prvi takve vrste u americkoj stampi. Poznat kaoobicno dobro obavesteni novinar, koji je i do sada odbijao da ucestvuje u antisrpskimhisterijama "NJujork Tajmsa", autor ovog opseznog priloga Dejvid Bajnder svestranotumaci cinjenica Mladicevog vojevanja u Bosni. Nepristrasno i odmereno, posmatrajuciMladica iz blizine, Bajnder brizljivo redja optuzbe drugih na racun srpskih generala, ali igeneralove odgovore na sve lazi koje su izrecene na racun srpske strane u Bosni. Utekstu, naravno, nema povrsnog divljenja Mladicevom vojnickom geniju, ali se krozmozaik opservacija i citata stize do pretpostavljene istine da je Mladic veliki srpskivojskovodja cije komandovanje je omogucilo Srbima veliku vojnicku pobedu u Bosni.Pri tome, americki novinar posebno zanimljivo opservira Mladicevo "sazrevanje" odJugoslovena do Srbina, od komuniste-ateiste do coveka i oca koji postuje pravoslavneobicaje, od oficira koji je drzao do bratstva i jedinstva da bi danas svojim vojnickimznanjima iznad svega vodio racuna o interesima srpskog naroda...

I kao sto Bajnderov tekst o Mladicu moze biti tek "slucajni prilog" u vreme tumacenjageneralskog susreta u Banjaluci, tako bi isto bilo prirodno da se ovaj zanimljivi esej osrpskom generalu moze "videti" i kao diskretni znak evidentnog pomeranja na americkojjavnoj sceni u pogledu dosada ozloglasenih Srba u Bosni i njihovih vojnih komandanata.I koliko se do sada Bajnder razlikovao od antisrpskih jastrebova u redakciji "NJujorkTajmsa", toliko su se, ocigledno, razboriti generali u Pentagonu razlikovali od krvozednihdiplomata u Stejt departmentu, a po toj logici moguce je, dakle, izvesti i odredjenemedijsko-strategijske paralele koje se bitno distanciraju od diplomatsko-novinskehalabuke u satanizaciji bosanskih Srba.

Nesporazum generala i diplomata

Ovom prilikom ne bi trebalo zaboraviti da je i ranije dolazilo do osetnih razlika uocenama Pentagona i Stejt departmenta. Recimo, ocene jedne Madlen Olbrajt, u svojevreme, bile su tako odaljene od opservacija generala Kolina Pauersa, bivseg nacelnikaZdruzenog staba SAD. Jos ranije, to se moglo primetiti i po naknadno otkrivenom detaljuda je americki ambasador u Beogradu Voren Zimerman direktno osujetio posetutadasnjeg saveznog sekretara za odbranu SFRJ generala Veljka Kadijevica Pentagonu.Takvi primeri, kako se danas otkriva, niposto nisu bili beznacajni, a Srbe su mogli uveriti

da krvozednost diplomata, sa medijskog stanovista, mnogo bolje prolazi u SjedinjenimDrzavama od razboritosti americkih generala...

Da li je general Klark, svojim korakom u Banjaluci, konacno zeleo da demonstrira prekiddoticne "defanzivnosti" americkog vojnog vrha pred diplomatskim inicijativama Stejtdepartmenta? Naravno, u Pentagonu to ne priznaju: potparol Boks izjavljuje da je"razmena kapa u poklonu uobicajena prilikom posete visih oficira stranim kolegama". Zaostro uho Stejt departmenta samo spominjanje Mladica kao "kolege" je teska uvreda.Doduse, oni to direktno ne spominju, ali zato "Glas Amerike" tvrdi da su njegovifunkcioneri "bili posebno razljuceni fotografijom dvojice generala na kojoj se vidi kakoprilikom razmene poklona svaki od njih nosi kapu onog drugog".

A tek pistolj? "Rojter" otkriva da se Klarku u greh uzima i Mladicev poklon u vidupistolja. No, nije problem ni samo u pistolju, vec i u posveti Mladicevoj Klarku, koja jeeto greha! ispisana "srpskom cirilicom". Americki diplomati, sa svojim smislom zanijanse, verovatno razlikuju "rusku" od "srpske" cirilice, a ova druga je, maltene,"zlocinacko pismo". Doista, svasta od ljudi koji pretenduju na ozbiljnost i politicki takt!

Bilo kako bilo, zvanicna Amerika je preko Klarkovog susreta sa Mladicem ucinila prvo,javno priznanje srpskom vojnom faktoru u Bosni. Stejt departmentu preostalo je samo dase naknadno ljuti, a i to cini na prilicno smesan, da ne kazemo diplomatsko banalni nacin.

Sve ostalo je vec istorija.

Pravda Dragan Belic

GENERAL-PUKOVNIK MANOJLO MILOVANOVIC,NACELNIK GLAVNOGSTABA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE:

"... Ja sam dosao u Bosnu kada je poceo rat... Vratio sam se kuci. Posle zavrsetka Visevojne akademije zbog nekog nacionalnog kljuca i ne znam zbog cega, ja samprekomandovan u Makedoniju, radi popravljanja tada popularnog nacionalnog proseka.Medjutim, kada je pocelo, najpre u Hrvatskoj, General Mladic me je pozvao i ja samjedva docekao taj poziv. Dosao sam, ne samo ja... Ovo je drugi kov, da kazem nekodrugo izdanje srpske vojske. Mogli bismo mi generali da zivimo u luksuznimapartmanima i odatle povlacimo konce na ratistu. Ali, mi smo se ovde odazvali kao"zanatlije" (oficiri od zanata). Daleko je uspesnije ako sam ja svakog dana sa borcima,nego ako iz nekog bunkera vucem poteze. Na kraju, svi mi u Glavnom stabu, prakticnosvi oficiri VRS, polazimo od toga da moja glava nije nista skuplja od glavedvadesetogodisnjaka, kojeg vodimo u rat. Nema nezamenljivih ljudi, nama ginu i generalii pukovnici i potpukovnici, dakle, oficiri. Odnos gubitaka vojnickog sastava i oficirskogje do sada neprimeren u istoriji...

"... Vojska RS podnosi glavni teret za srpstvo na Balkanu ili za srpstvo uopste, a samimtim i za pravoslavlje. Meni je strasno krivo sto ljudi ovo smatraju gradjanskim ratom.Ovo je verski rat, ovo je sukob religija: pravoslavlja, katolicanstva i islama. Momentalno

su islam i katolicanstvo na jednoj strani... VRS je narodna vojska. Srpski narod, po nekojtradiciji, veruje u ucitelja i popa u selu. Oficira je uvek postovao... Sto se tice glavnelicnosti VRS, Generala Mladica, on je pravio timove. Posto je on vec imao jednogodisnjeiskustvo iz Kninske Krajine, on je sebi izabrao tim. Taj tim kolektivno odlucuje. GeneralMladic jeste nas vodja, medjutim, nista nikad nije uradio na svoju ruku ili po nekojsopstvenoj brzoj odluci. Izuzev u borbi..."

Duga Zoran Petrovic Pirocanac

"LISICA LAVLJEG SRCA"

"... Kada se vrednuju vojskovodje sto danas dostojno olicavaju srpsku ratnicku tradicijukraj logorskih vatri, u predasima usiljenih marseva ili na prvim borbenim linijama, ali i ustabovima brigada i korpusa General Mladic nedostizno prednjaci, silom opsteg divljenjai postovanja. U tim vojnickim ocenama, Generala Mladica cesto u stopu prati, naodgovarajucoj stazi discipline, general Lisica, kao da su nerazdvojna braca, sto isticu injihove fizicke, ali i karakteroloske slicnosti. General Mladic je svetski prvak ratovodstvai opste strategije, dok je general Lisica nenadmasan u domenu takticko- operativnihmanevara i prodora.

Jedna fotografija, koja prikazuje Generala Mladica i generala Lisicu, prilikom smotrepitomaca Centra vojnih skola u Banja Luci, valjano osvedocava prirodu njihovogdvojstva, spregu opsteg i posebnog u areni ratne vestine. General Mladic izgleda kao daje tu u prolazu, hitajuci ka izazovima neprijateljstva, dugim i brzim koracima, prkosnootvorenog garda i isturenih grudi. Korak dalje stupa general Lisica, malo poguren, kao dase zaklanja iza figure Generala Mladica od ociju neprijatelja, ali samo zato da bi izveoneustrasiv skok i pobedonosni upad tamo gde ga najmanje ocekuju.

Uveren sam da nemacki visoki oficiri, koji savetuju ustase i balije, pomno proucavajuzamisli i poduhvate generala Lisice, jer se na bojnom polju taj Srbin dokazao kao najboljisledbenik nemackog Blitz-Kriega i doktrine Eriha fon Manstajma. Ipak, smeloscu uoriginalnoscu zamisli, general Lisica nadmasa sve uzore i spektakularno siri sve teorije..."

"Duga" Dragos Kalajic:

PENTAGON PROTIV VASINGTONA

Prema medijskim indiskrecijama, mnogi visoki oficiri Pentagona drze na radnom stolufotografiju svog idola: srpskog generala Ratka Mladica. Nedavna poseta koju su muucinili visoki oficiri Pentagona u Banja Luci, uz izraze divljenja izazvala je javni besvasingtonske administracije prema italijanskom nedeljniku "Europeo".

Prenela Duga

BITKA OKO MLADICA

Sasvim je slucajno ispalo da danas, na rodjendan poslednjeg jugoslovenskog kralja, PetraKaradjordjevica pisem o talentovanom srpskom generalu Ratku Mladicu iz RS, koji jeoslobodio vise od 70 odsto bosansko-hercegovacke teritorije. Danas je takva vojnicina naudaru sviju srpskih protivnika i dusmana, i ovde i u svetu. Da simbolika nesporazumaoko njega bude veca, Mladic je bio Titov komunisticki general, a danas nosi sapku starihsrpskih kraljevskih oficira, po ugledu na proslavljene srpske vojvode Putnika, Stepu,Misica, Petra Bojovica, sve heroje iz neponovljivih, proslavljenih bitaka na Kumanovu,Ceru, Kolubari i sa Kajmakcalana.

Mladic se prvi put proslavio u Dalmatinskoj Zagori, kada je odlucnim akcijama svojevojske (tada je jos bila JNA) sprecio masakr Hrvata nad Srbima Kninskog kraja. Prica seda je tada, jos uvek kao Titin "pitomac", izgazio nogama srpsku sajkacu sa dvoglavimbelim orlom jednom dobrovoljcu cetniku, a danas je on najpopularniji srpski visi oficirzapadno od Drine, sa oznakom belih orlova, uz pukovnika Lisicu, oslobodioca Like iposavskih gradova.

Medjutim, Mladic je odavno pokazao veliku privrzenost Srpskoj pravoslavnoj crkvi isvakolikom srpstvu. Zato i jeste na nisanu zapadnih "demokrata" kao branitelja islama.Bez razmisljanja proglasen je za "ratnog zlocinca prvog reda". Valjda zato sto je spreciomasovna klanja Srba sirom nekadasnje Hrvatske i Bosne. Kad bude zasedao novi Haskisud, Mladic bi trebalo da sedi na optuzenickoj klupi zajedno sa Karadzicem,Milosevicem, Seseljem i sa desetinama drugih proglasenih srpskih junaka ili heroja, kojisu ovde medju sobom sada posvadjani. Tako mu to dodje kad sudi dusmanski sudSrbima. Ako se tako nastavi, zasigurno bice optuzen i proglasen ratnim zlocincem iKaradjordje, jer se usudio da podigne Prvi srpski ustanak protiv Turaka 1804. te je takoporemetio dugovekovno puvanje otomanskog trulog trupla. Stoga se, mi srpski nacionalniljudi, spremamo da odgovorimo jednim drugim medjunarodnim sudom, onim topolskimoslobodilackim. Sudice se pravim ratnim zlocincima, sa one strane, na Zapadu.

Zapad, na celu sa Vatikanom, nemackim Genserom, beckim Mokom, u sprezi sakatolickim fundamentalistima, bice optuzen za rasparcavanje srpskih zemalja i kontra-civilizacijsko svrstavanje u zapocetom sukobu civilizacija evroamericke sa islamskom.Priznavanje, "na brzinu", triju jugoslovenskih zapadnih republika od strane Zapada,stvorilo je neprimereni politicki haos u Evropi sa uzasnim ratnim razaranjima naBalkanu. Zapadna diplomatija optuzuje Srbe kao izazivace rata, a ja sam jossedamdesetih godina gledao film inspirisan od Nato-generala, kako "rat pocinje negde uSrbiji" (Kosovo), a njihova se soldateska potom ubacuje ovamo i nagone Srbi uBeogradski pasaluk.

Naravno, ovaj rat su zeleli gore pomenuti faktori zbog svojih posebnih ciljeva i planova:Vatikan radi verske penetracije na Istok, Austrija zbog obnove svoje zuto-crne monarhije,Nemacka zbog izlaska na topla mora, i tako redom. Samo Francuska i Engleska nisu upocetku znale sta rade. Zato su Srbima zapadni saveznici otpali od srca, mislim za svavremena. A Srbi su pokusali da odbrane svoj jezicki prostor.

Braneci svoje postojanstvo od razne vrste mrzitelja i janicara, stekli su svoje, priznate unarodu, heroje. Jedan od njih je i General Mladic, ciji je otac a i mnogobrojna rodbina, zavreme Drugog svetskog rata bili poklani od muslimanskih i hrvatskih nacista. Gledanoocima nuzne odbrane jednog naroda pred naletima satanizacije, srpski narod i njegoviprvaci imali su prirodno pravo na odbranu i samoopredeljenje naroda, da zivi s kim hoce,a ne s kim ga nagone u ruzan brak. Ako jedna etnicka grupa hoce Srbiji ili Rusiji, ima tazelja da se ispostuje, pa barem se nebesa srucila ponovo na habzburski dom ili berlinskiRajhstag.

Mladica je skoro u Banja Luci posetio americki general Vesli Klark, inace direktorOdeljenja za stratesko planiranje i politiku pri Generalstabu Pentagona. Ta posetapoliticki se suprotstavlja zvanicnoj Americkoj administraciji, tj. Stejt departmentu. Ostrokritikujuci ovog americkog generala, pokazalo se da bas nije sve u redu oko ova dvavisoka americka foruma u gledanju na "srpsko pitanje" (veze im "nisu dobronastelovane", kako bi se reklo). Ili je ova poseta bila samo obican pokusaj "otkupa"Mladica od strane americke vojske, iduci ostrim primerom "otkupa mozgova", pa i ovogperspektivnog generala koji bi sutra mogao biti udarna pesnica za sve americke buducevojne akcije u svetu.

Samo da se to ne desi, velim ja. Da sam ja na Mladicevom mestu, odgovorio bih im: "Uredu, vazi da se preselim kod vas, ali prvo da zavrsim ovde posao. Ukoliko vec sadauredite da moj Kalinovik udje u sastav Srbije, kao i cela leva obala Neretve saDubrovnikom i Peljescem, Skradinski i Maslenicki zaliv, a gore pola Slavonije, eto menekod vas, da vam prosirujem gde god pozelite. Inace, ne odlazim odavde. A uspecu ovdesve ovo da sastavim i bez vaseg obecanja, videcete, pa cete me opet traziti. I naci ceteme. A onda cemo poci zajedno, prvo da pohvatamo one prave ratne zlocince na Zapadu,koji uvalise ovaj narod ovde u bezmernu bedu i nevolju."

Cim su saznali nasi dusmani da su Mladic i Klark onako decacki razmenili svoje kape,odmah su podskocili, kao da im je neko uturio ljuti ren pod repnjacu. Tako supredsedavajuci i kopredsedavajuci americke Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi,kongresmen Steni Hojer i senator Denis de Koncini, zatrazili od predsednika Klintona, daodmah preduzme korake protiv generala Klarka. Kao, on se sastao i razmenio poklone sa"najgorim ratnim zlocincem naseg vremena", srpskim Generalom Mladicem. U izvestajuKlintonu stoji doslovce (a nasa "Politika" prenosi bez komentara, kao da bi i njenaKompanija zelela da otkupi takvog generala, ili ga preda Medjunarodnom sudu za ratnezlocine, ako odbije saradnju): "Nezamislivo je da jedan americki oficir razmenjuje kapesa tim ratnim zlocincem, prihvati i pistolj na poklon, a povrh svega dozvoljava sebi da pritome bude i fotografisan".

Nema sta, administrativci se bas nimalo ne razumeju u vojnicke fazone. Bas fali jedanvojni udar u SAD. Da dodju jednom i tamo generali na vlast, kako bi napravili neki red uamerickim zbrkanim glavama. Znaju li oni da smo vec u sukobu civilizacija, a da jeSrbija na prvoj liniji fronta u odbrani nase zajednicke evro-americke civilizacije? Sta suto naumili da nas neprekidno bombarduju, jos od Uskrsa 1944. Evo, ravno 50 godina.

6. septembra 1994.Iz umetnickog dnevnika"Ono sto mi se dogadja"Milica od Macve:

GENERAL SLAVKO LISICA U "ARGUMENTU":

"... Mladic, ko Mladic! Stalno u pokretu i neustrasiv. Hladnokrvan i stalozen po obicaju.Jedanput smo bili ispred ustaskih polozaja na Prokljanskom jezeru. On kaze: "Lijo, imasli gace da se kupamo!" Nije mi bilo do kupanja, vec do jela, a Mladic buc u vodu, pa casna ledja, cas pliva drugim stilom. Prestani sa plivanjem, vicem Mladicu, preko su ustase,mogu da nas vide i gadjaju... Kada se Mladic dobro iskupao i obukao, domacin jespremio ribu. Posmatrao sam Mladica i mislio da u svojoj karijeri nisam sreo hrabrijegoficira. I kasnije sam se uverio da je taj covek "operisan" od straha. Molio sam ga docnijeda se cuva, jer ako se mi cuvamo i Bog ce nas cuvati..."

Intervju Rista Kubure, april 1995.

ALEKSANDAR LIKUREZOS, ADVOKAT, ATINA:

"U njegovoj kancelariji u Atini zaposleno je 50 advokata. Ovaj sarmantisezdesetogodisnjak bogate advokatske biografije, jasno izrazenih politickih stavova, kazeda ne pripada ni jednoj partiji, ali se uvek borio protiv diktature. Voli srpski narod ipodrzava Generala Mladica i oslobodilacki rat koji vode Srbi.

Gospodin Likuzeros je u Grckoj prvi javno osudio vojnu huntu i bio branilac vodecimpolitickim disidentima u to vreme...

On kaze: "Mladic je covek koji ostavlja snazan utisak na mene. Srpski narod ima jakmoral. Samo narod koji grcevito brani svoju zemlju, svoje dostojanstvo mora imati takavmoral. ...Haska optuznica je jos jedno sredstvo politicke manipulacije protiv Srba. Ona jeprimljena pre vise godina. Oni su se spremali, mislim na vase neprijatelje i zapadni svetkoji je protiv vas... Sve se radi planski. Optuznica je jos jedan nacin da se formiranegativna klima, kako bi Srbi izgubili snagu da brane ono sto im pripada. Ubedjen samda je optuznica usmerena tako da demoralise srpsku stranu i nije upucena samo protivGenerala Mladica i predsednika Karadzica, vec pre svega protiv Srba...

Pravno gledano, optuznica, bar kako je napisana, deluje krajnje neozbiljno. Nicegkonkretnog nema. Sve optuzbe koje se odnose na Generala Mladica, odnose se i nagospodina Karadzica. Cela optuznica je bez konkretnih cinjenica i dokaza. Pravno je toneodrzivo... General i ja ne priznajemo da ovaj sud ima bilo kakvu pravnu osnovu, da bimogao da sudi. I mi Grci i ceo svet zna da je osnovan od strane Saveta bezbednosti adhoc i da je njegova aktivnost uperena protiv Srba. Ali to nije dovoljno. Mi moramo dabudemo spremni i da na pravi nacin dokazemo da Tribunal nema ni moralnu, ni pravnuosnovu da optuzuje Generala Mladica da je zlocinac i da je kriv za sve sto se dogodilo.Nas cilj je da, govoreci istinu o oslobodilackoj borbi srpskog naroda, ukazemo naimperijalisticku politiku Amerike, licemerno ponasanje svetske zajednice i cinjenicamapokazemo da je kancelarija tuzioca Goldstona i rad Tribunala samar svima nama koji seceo svoj zivot borimo za postovanje prava i primenu zakona.

... Veoma je vazno da se zna da je optuznica protiv generala Mladica podignuta, presvega, a to je i cilj kancelarije Goldstona, da se optuzi ceo srpski narod."

Svetlana Petrusic, "Intervju", 1995.

SIMBOL SRPSKOG OTPORA

Iz najcelovitijeg intervjua sa Generalom Mladicem, koji je u pet nastavaka objavio uNIN-u januara/februara ,94. Jovan Janjic, citiram delove koji pouzdano svedoce o nasemglavnom junaku:

General Ratko Mladic simbol je srpskog otpora u ratu u Republici Srpskoj Krajini iRepublici Srpskoj. Mladic nije oficir uglancanih epoleta. One se cesto i ne primecuju odblata, jer je uglavnom na prvoj borbenoj liniji. Zivot mu je ko zna koliko puta bio uopasnosti, ali on za to kao da ne mari. Kaze: "Sto je moj zivot vredniji od zivota bilo kogborca u rovu?!" Zbog toga, zbog hrabrosti, znanja i uljudnosti, borci ga kuju u zvezdeisticuci da bi samo zbog njega ratovali. O njemu se pricaju legende, a Mladic, iako jeprilicno egocentrican (s razlogom) u svom poslu, odgovara: "Nisam ja nikakva legenda.Ja sam samo obican covek, koji brani svoj narod." Zasluge prebacuje na svoje borce.Novinare prosto moli da se sto vise posvete ostalim ratnicima: "Ne volim ja puno dagovorim za novine, jer ne mogu da istaknem zasluge svakog borca. Zamislite kako je naovoj zimi svakom onom vojniku kojeg zasipa i sneg, i kisa i kise neprijateljskih metaka.Na njega se ne ide samo puskom i topom, na njega se ide naoruzanjem iz citavogsvega..."

- Kako ste postali general?

- U ratu i muci. Oficirsku karijeru zapoceo sam u Skoplju, gde sam 4. novembra 1965.dosao na duznost komandira u to vreme automaticarskog voda u puku. Vec 7. novembraimali smo manevar "Jesen 65". O tim mojim prvim oficirskim danima mogle bi se knjigenapisati, jer sam bio najmladji u jedinici kojom sam komandovao. Nekako sam seuklopio u taj kolektiv. Prva moja polususretanja sa teskocama vojnickog zivota pocela suupravo na toj vezbi, kojoj je prisustvovao tadasnji drzavni sekretar za narodnu odbranuIvan Gosnjak. Bilo je tesko na toj vezbi, a vezbe se, ma koliko bile teske, ne moguuporediti ni sa najlaksim ratnim danom. Eto, tako, poceo sam kao potporucnik i prosaosve komande duznosti, zakljucno sa duznoscu komandanta brigade. Potom sam, od 1989.do 1991. godine, bio na duznosti nacelnika Odeljenja za nastavu tadasnje Trece vojneoblasti u Skoplju, da bih od 14. januara 1991. pa do 26. juna iste godine bio jedan odpomocnika komandanta Pristinskog korpusa.

Dok sam se 26. juna nalazio u karauli Morina, prilikom obilaska Jugoslovensko-albanskegranice telefonom me pozvao komandant Trece vojne oblasti. Saopstio mi je odlukuVrhovne komande da treba da idem na duznost u Knin i pitao sta ja o tome mislim.Rekao sam da nema sta da mislim, vec samo odluku da realizujem. On je na to zahvalio,ali i upozorio da idem na nizi polozaj od onog na kome sam tada bio. Medjutim, ja tonisam shvatio kao degradaciju, vec kao poverenje da u tim slozenim trenucima

doprinesem da se rat spreci. U to vreme u Sloveniji sve je gorelo oko kasarni i karaula.Vodjen je brutalan rat protiv JNA, iskljucivana je voda i struja, neduzni vojnici ubijani suu prolazu. Bilo je to maksimalno ponizenje vojske i drzave. Tako sam 29. juna seo uhelikopter i otisao u Knin.

Za Mladica se govorilo da je "neposlusan" staresina jos u vreme komunizma, dok jesluzbovao u Makedoniji. Posebno je bio na meti tadasnjeg makedonskog generalskoglobija, zbog neuklapanja u decentralizaciju, sve vise zacinjavanu antisrpstvom. Pravulavinu gneva navukao je na sebe po dolasku u Knin, kada je ovaj grad bio centar srpskogotpora. Proglasili su ga za ratnog zlocinca broj 1, a Srbi su od njega iskovali mit. Ali,Mladic kao da za to ne mari, vec samo kratko odgovara: "Ne osecam se tako, ja samobranim svoj narod."

Njegov najveci "greh" bio je sto je stao u odbranu srpskog naroda i sto ga je mobilisao.Iako je i sam tesko shvatao da vise nema zajednickog zivota sa dojucerasnjom "bracom" ida nastupa stravican rat, Mladic je ubrzo po dolasku u Knin upozorio: "Cutanje ipasivnost nece razneziti koljace i ubice. Ko nije shvatio da je doslo vreme biti ili ne biti,otici ce na bunjiste istorije. Ovo je momenat da svi posteni ljudi shvate opasnost kojapreti da u ovom vrtlogu nastradaju jos mnogi nevini. Zlu koje nam je odnekud poslato ilivaskrslo na nasem tlu, trebalo bi se suprotstaviti svim raspolozivim sredstvima..."

Kada je imao samo dve godine, ustase su Mladicu 1945. kod sela Sunj, u kraju gde jerodjen Ante Pavelic, ubile oca. Zato izbegava rec "ustasa". Majka Stana, koja je vec uosmoj deceniji zivota (zivi na Palama), i u ovom, kao i prethodnom ratu podstakla je zeneiz okoline Kalinovika da se ukljuce u borbu. Ratkov rodjeni brat stalno je u rovu, na prvojliniji. Supruga Bosa velika je moralna potpora muzu- generalu, jer razume sve njegovemuke i obaveze i brine se o sinu i cerki i njihovom skolovanju... Velika zajednicka kuca,u kojoj su Ratko Mladic i njegov brat imali prostrane i luksuzno opremljene stanove usarajevskom naselju Pofalici, prva je, po izbijanju rata u ovom gradu, odletela u vazduh...

- Ja nikad nisam bio "neposlusan" oficir, vec sam bio oficir koji je razmisljao svojomglavom... Krajem jula 1991. bio sam u ime komande Kninskog korpusa u GeneralstabuJNA, gde je napravljen plan sta da se radi u slucaju nastavljanja agresivnog ponasanjaHrvatske i Slovenije. Na jednom strucnom skupu izneo sam svoje vidjenje i procenu. Ustvari, to je bilo vidjenje i procena komande Kninskog korpusa. Ja sam se zalagao zarealizaciju odgovarajucih zadataka na tom prostoru, da bi se popravilo stanje i da bi setadasnje snage Zbora narodne garde dovele u situaciju da poloze oruzje. Medjutim, nanesrecu, nije prihvacena takva koncepcija, tako da je sve to kasnije rezultiralo strasnimobracunom na prostorima Republike Srpske Krajine, a potom i na prostorima bivseBosne i Hercegovine. Jer, vojnih skladista i magacina domogli su se kasnije mnogi kojioruzje ne bi trebalo ni na slikama da vide...

- Sta Vam je bilo najteze dok ste bili u Kninu?

- Nista nije bilo lako, ni u Kninu, ni u bivsoj Bosni i Hercegovini. Ovo mi je treca ratnagodina koju docekujem u rovu sa narodom i sa vojskom. Bilo je tesko shvatiti tu

objektivnu situaciju koja je zadesila zemlju i njenu vojsku. Tesko je bilo promenitishvatanja ljudi. Jer, nije bilo ni jasne koncepcije ni politickog stava, platforme, nitipozicija na koje se treba osloniti i sa kojih treba dejstvovati. Vrlo tesko je, recimo, biloosloniti se na ono sto je stizalo sa najviseg drzavnog i vojnog vrha, jer je to uglavnomtapkalo za dogadjajima. Sve te mere bile su nedovoljne da bi se brod usmerio u drugompravcu. A najteze su mi padala stradanja ljudi, kolega u blokiranim garnizonima. Najtezeme je pogodila situacija kada sam saznao za brutalan obracun hrvatskih vlasti sapripadnicima Vojnopomorske oblasti na komandnom mestu u Zrnovnici kod Splita, gdesu u podzemnom objektu bila 164 oficira i vojnika. NJima su, umesto ljudske, slali psecuhranu...

U jednoj analizi londonski "Gardijan" predstavio je Mladica kao "pokretacku silu kojastoji iza srpske vojne kampanje u Bosni". NJujorski "NJusvik" predstavio ga je kao"Srbina koji odlucuje". A jedan diplomata, posle susreta sa Mladicem, rekao je: "Bio samimpresioniran njegovim gotovo enciklopedijskim pamcenjem svih vojnih manevara izrtava i gubitaka u tom podrucju". E, u tome se, izmedju ostalog, potvrdjuje onaj drugideo ocene o Mladicu za kojeg je po svedocenju njegovih saradnika, najteza ona vest izkoje saznaje za neku zrtvu.

General Ratko Mladic za svoje borce je ne samo veliki vojskovodja i strateg iza kojegnastupaju ka sasvim izvesnom cilju, vec cesto i pravi roditelj koji ima razumevanja zasvaciju muku i svaki problem. NJegov danasnji zivot gotovo da se ne razlikuje od zivotabilo kog borca sa prve linije fronta. A i kako bi, kad je i sam na toj liniji, gde se puca igine!? Zato mu se i moglo dogoditi, kao retko kom generalu da mu mladi vojnik umre narukama od posledica ranjavanja. Samo takav general, kao Mladic, posle tog slucaja uZitnicu, moze ogorceno, roditeljski da izgovori: "Oh, Boze, zasto to parce granate neposla na mene, a ne na ovo dete?!"

- Vasi prolasci i prolasci pukovnika Lisice kroz hrvatske redove cesto su izgledali kaocist egzibicionizam...

- Moze biti, recimo, vode se dejstva, a Lisica i ja treba da idemo u selo Prokljan. Dokprolazimo kroz selo Vacani, gde nailazimo na njihovu vojsku, kazem Lisici da ne idemopreko Bribira i Kistanja, vec preko Gorice, da obidjemo jedinicu u Bratiskovcima, paonda u Knin. U selu Gorica pre toga bio je jedan zesci okrsaj sa Hrvatima, zato, sto su onizarobili jednog krajiskog milicionera Lalovica. Lisica kaze: "Kako, covece, da idemo uGoricu, kad znas da oni tamo imaju svoj punkt, svoje polozaje?!" Lisica je, inace, veomahrabar covek. Prema njima je bio dosta ostar, odmah bi ih tukao. Ipak, odlucimo se dakrenemo tim putem. Dodjemo na njihov punkt u Gorici. Kazem onim njihovimvojnicima: "Ajde, sklonite ovo da prodjemo." Oni, verovatno iznenadjeni nasomdrskoscu, sklone rampu i mi tako nesmetano nastavimo put... Dok se oni snadju, mi smovec prosli...

- Kako je doslo do Vaseg izbora za Komandanta Glavnog staba Vojske RepublikeSrpske?

Pocetkom maja 1992. godine, neki dan posle napada na kolonu Druge vojne oblasti uSarajevu, bio sam u Beogradu da bih primio zadatke od tadasnjeg nacelnikaGeneralstaba, generala Blagoja Adzica. U to vreme general Veljko Kadijevic podneo jeostavku na duznost Saveznog sekretara za narodnu odbranu, pa je Adzic postavljen zavrsioca duznosti saveznog sekretara. On me je pozvao u Beograd da razmenimo vidjenje ipromene situacije. Razgovarali smo vrlo konstruktivno vise od sat vremena. Primio samodgovarajuce zadatke i avionom otputovao u Udbinu. Tu me je cekao automobil, kojimsam otisao do Knina. Samo sto sam usao u komandu Kninskog korpusa, sekretar mi dajevezu sa generalom Adzicem, koji mi je naredio da hitno predam duznost i opet odmahdodjem u Beograd, da bih odatle otisao da primim novu duznost od generala MilutinaKukanjca, tadasnjeg komandanta Druge vojne oblasti, sa sedistem u Sarajevu. To je zamene bilo veliko iznenadjenje, sok.

- Nisam to ocekivao. Nisam ni ocekivao da ce se desiti sa Komandom Druge vojneoblasti ono sto se desilo, prilikom izvlacenja iz Sarajeva, kada je u Dobrovoljackoj ulicidoslo do masakra pripadnika JNA. U stvari, na neki nacin to sam i ocekivao. U to vrememoj Deveti (Kninski) korpus, Cetvrti, Peti, Deseti i Sedamnaesti korpus, bili su u sastavuDruge vojne oblasti. Jednom prilikom, kada je general Kukanjac dolazio kod mene, posleobilaska polozaja mog korpusa kod Drnisa, na njegovo pitanje sta bih mogao da mupredlozim, s obzirom na moje dosadasnje ratno iskustvo, ja sam ga, onako skidajucivetrovku, upitao: "Izvinite, je l, Vama Komanda jos u onom Solunu?" On se iznenadi:"Kakvom Solunu?" Velim: "Tamo na Bascarsiji?" On kaze: "Jeste. Nece valjda da bude utvom Kalinoviku?!" Potom sam mu rekao: "Prvo, odmah naredite generalu Prascevicu(nacelniku Staba Druge vojne oblasti) da to izmestite ako me slusate..." Nazalost, on tonije shvatio kako valja. Kasnije je vec bilo kasno.

- Naredjeno mi je da preuzmem duznost nacelnika Staba Druge vojne oblasti, ali ujedno iduznost komandanta, jer je trebalo da generali Stankovic i Kukanjac dodju u Beograd.Duznost sam primio na izmestenoj lokaciji Druge vojne oblasti. Zatekao sam vrloslozenu situaciju sa velikim brojem istraumiranih lica. Mnogi iz te komande nisu nistaznali o svojim najblizim. U toj komandi radilo je vise desetina oficira, od koji su neki ceosvoj radni vek proveli u Sarajevu. Mnogi od njih ostavili su u Sarajevu sopstvenuporodicu i svu svoju imovinu, a spasavali su i izmestali Armiju i njenu imovinu.Nazalost, mnogi se nikad nisu spojili sa svojim porodicama. Mnoge porodice supostradale. Ti dogadjaji u Sarajevu po svemu su ukazivali da pocinje veoma okrutan ratna prostorima bivse Bosne i Hercegovine, jer su se dogadjaji ekspresno odvijali. Sve jeislo po jedinstvenom scenariju, pocev od napada na karaule u Sloveniji pa do te tragedijeKomande Druge vojne oblasti. Tu, svakako, treba uzeti u obzir i one napade na srpskesvatove na Bascarsiji 1. marta 1992. godine i druge napade na neduzne ljude.

Nazalost, u svim tim dogadjajima, od Slovenije do zahuktavanja rata na prostorima bivseBosne i Hercegovine, zapadni mediji, a i slovenacki, hrvatski i muslimanski odigrali suizuzetno tragicne role i doprineli rasplamsavanju gradjanskog rata. Oni su ratrazbuktavali kojekakvim senzacijama koje su pravili od epizodnih stvari. To su tolikonaduvavali da bi se kod muslimanskog i hrvatskog stanovnistva razvila mrznja premaSrbima i JNA, da je to nezapamceno. Takvu propagandu i takve efekte nije postigla ni

Gebelsova masinerija... Kada sam primio duznost u Drugoj vojnoj oblasti odmah samsebi postavio zadatak da prikupim ljude i formiram komandu i Glavni stab, nesto odostataka Druge vojne oblasti a nesto od ljudi koji su sa mnom dosli iz Knina, i sa drugihprostora koji su rodjeni u Bosni i Hercegovini.

Mi smo odmah isli na formiranje glavnog staba srpske vojske. Meni je odmah bilo jasnoda ce se tu odigrati veliki istorijski dogadjaj. Vec tada, iz nekih neproverenih izvora, jasam saznao da je doneta odluka da se JNA povuce sa prostora Bosne i Hercegovine. Tome je strasno potreslo. Nisam mogao poverovati da ce se goloruk narod ostaviti u nevolji.Dogadjaji su tad preticali jedan drugi, bili su jedan od drugog sve tragicniji i porazniji posudbinu naroda.

Cim je usledila odluka da se do 19. maja 1992. godine JNA povuce sa prostora Bosne iHercegovine, mi smo se sastali na najvisem vojno- politickom nivou i doneli odluku dase formira srpska vojska i Glavni stab. Ona je formirana na skupstinskom zasedanju uBanja Luci 11. i 12. maja. Ja sam otisao u Banja Luku i tamo sam se sreo sapredsednikom dr Radovanom Karadzicem i poslanicima. Oni su mi saopstili da je donetaodluka da ja preuzmem duznost komandanta. Ubrzo je usledilo ekspresno povlacenjeJNA. Predstojala je dugotrajna i iscrpljujuca bitka i maksimalno psihicko i fizickonaprezanje za izvlacenje vojnih skola iz Sarajeva, kasarni sirom Bosne i Hercegovine,spasavanje civilnog stanovnistva, konstituisanje Glavnog staba Vojske Republike Srpskei ogorcene bitke, koje traju i danas..."

U poslednjem nastavku (a serija je bila naglo prekinuta uredjivackom odlukom) JovanJanjic opisuje i sledeci znacajan detalj iz ratne biografije generala Ratka Mladica:

"General Ratko Mladic prvih dana rata u Sarajevu gledao je sa Vraca kako mu gori kucau Pofalicima. Bio je strasno zabrinut, jer nije znao da li su se iz nje izvukli majka, zena,deca i brat. Posmatrao je sa udaljenosti vazdusnom linijom manjom od kilometra. Okonjega u tom trenutku bilo je vise komsija Srba, boraca, koji su izbegli iz Pofalica. Jednomod njih, koji je Mladicu bio vozac u Ohridu, tad su ubili oca i strica...

Kasnije, na istom tom polozaju, jedan borac prisao je Mladicu i rekao mu da je gledao nateleviziji kako se sesnaestogodisnji sin njegovog komsije Hamida Durakovica hvali da jezapalio generalovu kucu. Rekao je: ,Svi Mladici su uspeli da pobegnu, ali makar kucanije!, U tom trenutku prisutni tobdzija je nanisanio Hamidovu kucu i zamolio Mladica:,Gospodine generale, Vama pripada cast da opalite ovu granatu!,

Mladic je prisao nisanskoj spravi, kao na dlanu video je komsijsku kucu. Ali odbio je daopali!"

STRANI NOVINARI O GENERALU MLADICU

BORBA ZA OPSTANAK

"Ima lice dobrocudnog svestenika, a oci orla. Upitan u intervjuu datom za casopis "Tajm"sta bi ucinio da ga saveznici napadnu, odgovorio je veselo: "Ako oni mene bombarduju,ja cu bombardovati London i Vasington". Inace on odbija da puca iz oruzjaobjasnjavajuci: "Moj je posao da vodim ljude a ne da ih ubijam". General Ratko Mladic,star pedeset godina, kaze da je obican, jednostavan covek.

- Nikad ne zelim da se izdignem iznad naroda. Sve potice i proizilazi iz naroda sve sto jedobro i sve sto je lose. Ja sam jedan od takvih.

Visok, snazan profesionalni vojnik i oficir armije rodjen je u selu Kalinoviku ujugoistocnoj Bosni 12. marta 1943. NJegov otac je ubijen dve godine kasnije u bici saustasama. Mladic je unapredjen u cin generala Jugoslovenske armije 19. oktobra 1991.kao jedan od cetvorice koji su dobili oficirske cinove za zasluge na bojnom polju.Stidljivo priznaje da ima trenutaka kad oseca svojih pedeset godina:

- Mladi se bore nemilosrdno. NJih nista ne moze da zaustavi. Oni toliko imaju u sebienergije i patriotske vatrenosti. Tesko je sa njima drzati korak. Ipak, osetio sam jos previse godina da ako covek daje sve od sebe za ono u sta istinski veruje, nikad nece ostariti.Tako ja mislim o sebi cak i kad me kosti ponekad bole.

General je izrazio i svoj stav da su svi ljudi Republike Srpske njegovi vojnici, bez obzirako od njih nosi oruzje, a ko uniformu. Istinitost njegove izjave bila je ocigledna.

LJudi provode vreme izmedju rada i obavljanja vojnickog posla. Cim su u vazduhutenzije ili nevolje, oni se automatski pojavljuju sa oruzjem. Kad se situacija smiri, oniznaju ko moze da ide kuci a ko ne. Vojnici nisu samo drugovi nego su obicno susedi iprijatelji. To je armija gradjana kojima nisu potrebne infuzije patriotizma. Oni sedoslovce bore za svoje domove, svoju imovinu, svoje porodice i svoj opstanak...

- Morate da shvatite sustinu ovog konflikta. Napali su nas nasi susedi, ljudi sa kojimasmo ziveli citavog zivota. Zaboravite na klevete sto su napisali novinari koji dojure iodjure i nemaju ni trunke razumevanja za nase prostore. To je rat suseda i bivsih prijateljakoji su se jednog dana probudili i poceli da se ubijaju.

O Jugoslaviji je Mladic govorio sa mesavinom nostalgije i ljutnje:

- Niko nema zasluge za kreiranje nove Jugoslavije, jer je istorija dva puta pokazala da sunajpre Srbi zrtvovani. Godine 1918. jedan od trojice Srba bio je ubijen, 56 odstomuskaraca. A onda je u Drugom svetskom ratu 11 odsto stanovnistva poginulo, preko 90odsto njih su bili Srbi.

- Od Tita pa nadalje Srbi su bili gradjani drugog reda u sopstvenoj zemlji. Nama suvladali Muslimani i Hrvati jer je bas tako zeleo Tito i on je koristio Komunisticku partijuda postigne svoje ciljeve. Pogledajte samo kako je bilo u zemlji pre nego sto serazjedinila. Ante Markovic, premijer, bio je Hrvat. Ministar spoljnih poslova, bio jeHrvat. Covek na celu Komunisticke partije i vecina ljudi koje je on naimenovao na

vrhunske polozaje bili su Hrvati. Glavni i odgovorni za nacionalnu bezbednost bio jeHrvat, kao i komandant vazduhoplovnih snaga.

- Ali uprkos svemu mi smo i tada bili spremni da nastavimo kao Jugosloveni. To je mananase prirode. Mi oprastamo odvise brzo. Srbi su drzali izmedju 16 i 30 nemackih divizijana Balkanu za vreme Drugog svetskog rata. Prema studiji americke centralne obavestajnesluzbe 78.000 Srba u Drugom svetskom ratu su ubili Nemci, 28.000 Italijani, a 750.000Hrvati i muslimani. Ustase su zapanjile cak i Nemce. Nije bilo u pitanju samo ubijanje,nego ubijanje sa krajnjim sadizmom. Ustase su se takmicile u tome ko moze da ubije viseSrba na sto okrutniji nacin.

- Sve te zlocine Tito je pokusao da prikrije. Konacno on sam je bio Hrvat. Nama nije bilodozvoljeno cak ni da se secamo stida, nacionalnog ponizenja, mucenja. Tito je stitioustase tokom citavog svog zivota. Bosanske muslimane je nagradio za masakr Srbanacinivsi ih nacijom. Ipak, uprkos svemu tome, ubedio nas je da zrtvujemo nase srpskonasledje za Jugoslaviju. U popisu od 1960. naveo sam da sam po nacionalnostiJugosloven. I ne ponosim se tom odlukom. Moje jedino opravdanje je da sam bio mlad...

Kao i u svemu drugom sto sam doziveo na Palama i u ovom razgovoru dominirala jeopustena neformalnost. Dok smo General i ja razgovarali, oficiri su dolazili i odlazili,radoznali sto vide stranca iz Sjedinjenih Americkih Drzava koji povremeno zivi i uIzraelu i u Grckoj.

- U pocetku nisam zeleo da verujem da Hrvati i muslimani jos jednom sluze kao oruzjeNemackoj. Bilo sta da je Tito govorio ili cinio, muslimani nikad nisu bili nacija, a jedinikoji je Hrvatima dao drzavu bio je Adolf Hitler. A sto se tice Franje Tudjmana, on ce,verujem, zavrsiti unistavajuci sopstveni narod.

- Ja vidim kako se pojavljuje i nastaje veoma kompleksna geopoliticka situacija u ovomdelu sveta, a kao i obicno kljuc je Nemacka. Odjednom svet je zastrasen. Vidi tu strasnu,novu silu kako se ponovo izdize i ne zna kako da je zaustavi. Naravno, Amerika snosidosta krivice za to. Amerika je omogucila ponovno ujedinjenje Nemacke i stvorila usloveza ono sto se dogodilo. Posle sloma Sovjetskog Saveza Amerika je zelela svojuprotivtezu Evropskoj zajednici koja bi, ukoliko se Evropa zaista ujedini postalanajmocnija politicka i ekonomska sila na svetu. Amerika je bila spremna da Nemackoj daEvropu da bi ona preuzela kontrolu nad svetom. Ali, Amerikanci su slabi istoricari,Nemacka nikad nece prihvatiti drugo mesto u bilo cemu. Nemci su nemilosrdan,agresivan narod. Koliko jos ratova treba da se vodi da bi se to shvatilo?

- I dok se ovo politicko vucenje konopca odvija izmedju Evrope i Amerike, Balkan stradakao zrtva, a muslimani opet krecu ka Severu...

Posto smo se dotakli islama zanimalo me je kakva je uloga islamskih dobrovoljacamudzahedina u ratu. Mladic je potvrdio da u Bosni ima nekoliko hiljada muslimanskihdobrovoljaca, dodajuci da su u Turskoj, Iranu, Saudijskoj Arabiji i Pakistanu postojalitajni centri za njihovu obuku i da je Turska odigrala podmuklu ulogu na Balkanu.

Prema generalovim recima u Hrvatskoj je bilo 13.000 najamnika koji su sluzili kaodobrovoljci iz Nemacke, Kanade, Argentine, Venecuele, Velike Britanije, Sudana iBrazila. NJihova pocetna plata bila je izmedju tri i pet hiljada maraka mesecno, ali jepotom skresana na deset odsto. Cak i sa smanjenom nadoknadom, ocenjuje Mladic, biloje dosta novih najamnika u iscekivanju da se angazuju u Albaniji, Bugarskoj, Rumuniji...

- Republika Srpska ne racuna na dobrovoljce. Oni joj nisu potrebni. U mom narodupostoji ratnicka tradicija, duboko u nasoj krvi. Za stvari u koje mi verujemo spremni smoda trpimo i patimo da umremo ako je potrebno. Nasa istorija nas je ocelicila.

Kada se povela rec o oruzju u glasu generala Ratka Mladica primetio sam prizvukgorcine:

- Jugoslavija je bila sesta medju najmocnijim proizvodjacima oruzja u svetu. Ovde smotakoreci sve proizvodili. Ali cetiri petine glavnih postrojenja za izradu oruzja bile suizvan srpskih teritorija. U Bosni skoro sve vazne fabrike pale su u sake muslimanima. Ubivsoj Jugoslaviji vecina novih fabrika bile su predate Hrvatskoj i Sloveniji. Tudjman iIzetbegovic vikali su na sav glas da je Jugoslovenska armija veliki deo svog oruzjaostavila Srbima, ali niko ih nikad nije cuo da govore o tome kako se najvaznije fabrike ipogoni za proizvodnju oruzja nalaze u njihovim rukama.

Po tradiciji tolikih generala od Aleksandra do Vingejta Mladic sve vise sa filozofskogstanovista posmatra svoj zivot i ulogu koja mu je dodeljena.

- Godine 1991. jedan momak je stao izmedju mene i bacene granate. Bio je tesko ranjen,a ja sam bio potresen dozivljenim, ne blizinom smrti, nego spremnoscu nekog drugog daumre umesto mene. Dugo sam se osecao nesposobnim, nedovoljno zrelim da torazumem. A onda sam jednog dana shvatio da je sve bilo veoma jednostavno. Svakicovek ima dve majke, onu koja ga je rodila i domovinu. Sve je zavisilo od obe majke.Svet je pokusao da mi oduzme jednu od njih ukidajuci moju zemlju, ali u tome nikadnece uspeti. Iz pepela stare Jugoslavije izdigla se Republika Srpska. Niko mi nece oduzetitu majku.

Tokom 27 godina provedenih u armiji Mladic je sluzio na svakoj od postojecih duznosti.

- Zato sto sam bio Srbin obicno sam dobijao najprljaviji posao a isto se dogadjalo i mojimsrpskim kolegama. To je bilo dobro na izvestan nacin. Ocelicilo nas je, ucinilo jacim iprilagodljivijim. Zbog etnickih obzira stara Jugoslovenska armija je bila pomijara intriga.Bila je nedelotvorna jer covek u njoj nije bio ocenjivan po svojim vojnickimsposobnostima, vec po etnickom identifikovanju. Sve skole za obuku u zemlji bile sulocirane u Hrvatskoj. Jedini izuzetak bila je vojna skola u Nisu, u Srbiji za pse.

Mladic je zastao, pa smo dva puta nazdravili. Pojavio se bol u njegovim ocima dok sepripremao da nastavi.

- Tragedija srpskog naroda je da mi imamo Srbe koji se bore i umiru svakog dana i Srbekoji posmatraju sa strane. Duboko saosecam sa mojom bracom koji su podmedjunarodnom blokadom i koji pate zbog sankcija. To je zlocin koji je protiv njihpocinila hipokritska medjunarodna zajednica. Ali ja takodje ne mogu da oprostim mojojbraci zbog indiferentnosti prema krvavom ratu koji nas je sve zahvatio.

- Juna 1992. bosanski Srbi su umirali. Vise od stotinu sela je gorelo na nasoj strani Drinemesta koja vise ne postoje kao Ratkovici, Fakovici, Skelani... Zene i deca su ubijani.Stariji ljudi su zivi bacani u plamen koji je buktao na mestu gde su nekad bili njihovidomovi...

- U helikopteru sam preleteo najzesca poprista borbi da bih vodio bitku. Cak i mojeotvrdle oci nisu mogle da veruju kako je sve dole bilo strasno. A onda, odjednom paznjusam usmerio na drugu stranu Drine razdaljina od svega stotinak metara i video mojesunarodnike Srbe kako igraju fudbal. Gledaoci su tapsali i klicali svojim timovima.Mladici su stajali zagrljeni sa svojim devojkama. Tada sam zamalo prekrsio zavet danecu koristiti oruzje. Da sam imao bombi, bacio bih je na njih. Shvatio sam u ocaju da miSrbi nemamo nacionalni program, da nismo dovoljno objedinjeni. Borili smo se seststotina godina protiv Turaka, a onda dva puta protiv Nemaca ali se nikad nismo dovoljnostopili u nasim srcima...

- Sudbina je povezala Srbe i Jevreje. Ni mi ne mozemo da izgubimo bitku jer bi toznacilo nase izumiranje. Imam li ja prava na sopstvenu zemlju? Zasto sam ja drugaciji odFrancuza ili Velsanina, ili Grka, ili Italijana? Ja ne zelim nicega da lisim muslimane.Neka imaju svoju zemlju. Ali, ja hocu da me ostave na miru. Ja sam priteran uza zid. Neplasim se da se borim za ono u sta verujem. Ako izgubim ovaj rat, ja gubim sve.

- Ko odlucuje da li cete imati svoju drzavu ili ne? Medjunarodna zajednica! Ali po kompravu neko drugi odlucuje o mojoj sudbini, presudjuje za mene... Zar ce Nemci da mikazu hocu li da zivim ili umirem? Dva puta su pokusali. Nisu uspeli.

Mladic, General, kao mlad covek bio je obdaren pesnik, sto je karakteristicno za njegovnarod. Godine vojne sluzbe ocigledno nisu narusile taj talenat.

- Ja sam srecan covek. Mislim da je jedino zena na zemlji sveta. Ja imam majku, sestru,suprugu i kcer. I sto je podjednako vazno, imam otadzbinu. Ulozio sam sve sto sam imaoi sve o cemu sam sanjao u moju rodnu zemlju. Nema te sile na svetu koja moze da unistiRepubliku Srpsku...

Bilo je pomalo tesko zaspati te noci, delom zato sto je bilo odvise hladno, a ja sam biopotpuno nepripremljen za takvu temperaturu pocetkom jula. Bio sam takodje uzbudjenzbog odlaska na Grbavicu planiranog za naredni dan.

Ali te noci moje misli su bile usredsredjene i na Ameriku. Nedelju dana ranije proveosam zanimljiva dva sata sa dr Milanom Bulajicem, medjunarodno priznatim ekspertom zapitanja ratnih zlocina, a takodje diplomatom na sluzbi u SAD vise od deset godina. On mi

je rekao da su Amerika i Srbija bili bliski saveznici od Ugovora iz 1881, da su dodatnisavezi potpisani sa Kraljevinom Srbijom 1901. i Crnom Gorom 1905, i da je Amerikabila prva zemlja koja je zvanicno priznala Jugoslaviju kada se ona izdigla iz pepela Prvogsvetskog rata 1918. Tokom 112 godina prijateljstva izmedju Jugoslavije i SAD nije biloni jednog slucaja neprijateljstva.

O Americi i intervjuu sa dr Bulajicem mislio sam satima pre spustanja u Sarajevo zbogsnaznog utiska koji je na mene ostavio General Mladic. Sa svom njegovom srpskomvatrenoscu bilo je neceg americkog u njemu.

Da li su Sjedinjene Americke Drzave postupile u sopstvenom interesu podrzavajuciNemacku koja je dva puta ukrstila maceve sa Amerikom samo u jednom stolecu, azrtvujuci Jugoslaviju koja je izdata da bi je zatim raskomadao ostatak Evrope? Bilo jeraznih zlocina na hiljade njih ali nad njima ne drze monopol ni Srbija ni bosanski Srbi.Bilo je dokumenata i svedocenja za obe strane. Silovanja, ubijanja, pljacke nisuograniceni ni samo na hriscane niti samo na muslimane. Niko nije nevin.

A onda tu je i pitanje komunizma. U svim mojim licnim susretima i dozivljajima uJugoslaviji nisam sreo ni jednog Srbina koji bi mi rekao: "Bio sam komunist i ponosim setime". Zasto onda Amerika nije razumela? General Mladic privrzeniji je idealima SADvise nego sto ce to ikad moci da bude kancelar Helmut Kol...

Te noci sam lose spavao jer sam toliko zeleo da kazem Bilu Klintonu: "Pogledajte josjednom u istoriju pre nego sto kompromitujete Ameriku. Nemojte izneveriti poverenje uljubav. Ne odbacujte vise od stotinu godina dokazanog prijateljstva, naklonosti iuvazavanja citavog jednog naroda".

I tada sam najzad zaspao, ali to ipak nije bio dobar san...

Arnold Serman

P.S Autor je publicista iz SAD "koji povremeno zivi i u Izraelu i u Grckoj". Feljton jeobjavljen u "Vecernjim novostima" oktobra 1993.

AVIONI NATO BACAJU ORUZJEI BENZIN MUSLIMANIMA

Madrid, 5. novembra 1993. : Pedesetogodisnji bivsi general JNA i sadasnji vrhovnikomandant bosanskih Srba Ratko Mladic je harizmaticna licnost za svoje sunarodnike, aomrazena licnost za Hrvate i muslimane.

On nije covek koji zaboravlja i ima nerasciscene racune sa svojim neprijateljima...

"Nasi sadasnji neprijatelji bili su i neprijatelji nasih oceva i dedova", istice GeneralMladic, misleci na Prvi i Drugi svetski rat. On takodje misli na Hrvate i muslimane... iNemce. Po njegovom misljenju, neosporna je velika odgovornost nemacke vlade za sve

ono sto se desilo u bivsoj Jugoslaviji. On cak misli da muslimani nece potpisatimedjunarodni mirovni plan zato sto su oni "samo orudje u rukama svojih gospodara".

Pitanje: Kada kazete gospodari na koje zemlje mislite?

Odgovor: Na nemacki blok kojim rukovodi Nemacka i na islamski blok kojim rukovodiTurska. Nemci zele da stignu na Istok, a Turci zele da prodru u zapadnu Evropu. Kaoislamski fundamentalista, Izetbegovic je verovao da je nasao srenji put i da moze spojitioba ova interesa u Bosni. Sva zla za Srbe, danas kao i u proslosti, dolaze od Nemacke.Posle ujedinjenja Nemacke porasli su apetiti njenih lidera koji su iskoristili nesuglasiceizmedju SAD i Evrope.

Pitanje: Sta po Vama predstavlja izlaz iz rata u Bosni?

Odgovor: To je resenje mirnim putem. Medjunarodna zajednica mora da zaustaviubijanja i prekine patnje svih naroda na Balkanu, a ne samo u Bosni. Ipak, treba da budusvesni svojih gresaka, jer jedna medjunarodno priznata zemlja koja je bila osnivac UN nemoze se na takav nacin raspasti. Paradoksalno je da Srbi koji su cinili 50% stanovnistva uJugoslaviji ne postoje na papiru i nemaju sopstvenu drzavu. Slovenci, kojih ima manjenego Srba u Bosni, prvi put u svojoj istoriji imaju drzavu. Prvi put od kada postoji recdrzava Srbi nemaju drzavu.

Pitanje: Vi, dakle, kao minimum predlazete etnicku drzavu, a kao maksimum velikuSrbiju, tj. "svi Srbi u jednoj drzavi".

Odgovor: Mi ne zelimo etnicku drzavu. U Srbiji mirno zivi na hiljade muslimana iHrvata. Zar nije logicno da svi Srbi zele da zive zajedno? Mi nismo krivi za negativnomisljenje koje svet ima o Srbima.Krivci su neke evropske demokratske zemlje koje suresile da preko sredstava informisanja uniste nasu zemlju. TV mreza traga za temamakoje interesuju Amerikance. Zar je ubijanje Somalijaca ili ono sto cini Jeljcindemokratija? Ipak, moram priznati je korektnija od nekih evropskih TV stanica.

Pitanje: Kakve vojne operacije planirate ove zime?

Odgovor: Mislim da su zavrsene nase vojne operacije u ratu koji nam je nametnut. Mismo od prvih dana zeleli mir zato sto smo branili nase porodice, decu i zemlju. Medjutim,Hrvati i muslimani su zeleli rat.

Pitanje: Zasto su oni zeleli rat?

Odgovor: Hrvati su zeleli da stvore veliku Hrvatsku, do Drine. Oni su prevarilimuslimane: obecali su im muslimansku drzavu u Bosni, pod uslovom da eliminisu Srbe.Posto nas nisu mogli izbaciti ni iz Krajine ni iz Bosne, sada vode rat izmedju sebe. To jeapsurd. U ovom trenutku u Bosni i Hercegovini se nalazi 90.000 hrvatskih vojnika.

Pitanje: U cemu je interes muslimana?

Odgovor: Kao tvrdokorni fundamentalista Alija Izetbegovic zanemario je jednu znacajnucinjenicu: nemogucnost da muslimanima sa evropskim navikama nametne Kuran. Niti jeBosna Iran, niti je Sarajevo Teheran.

Pitanje: Vi ste pobedili zato sto ste posedovali bolje oruzje?

Odgovor: Delimicno. Imali smo samo sopstveno naoruzanje. Sto se tice muslimana iHrvata, oni su i pored embarga na isporuke oruzja, dobijali oruzje iz Austrije, Nemacke,Turske, Argentine, Ceskoslovacke i drugih zemalja.

Pitanje: Kuda je to oruzje stizalo?

Odgovor: Sve dok nije izbio sukob izmedju muslimana i Hrvata, oruzje je stizalo prekoRijeke, Ploca, Splita i Sibenika. Takodje je dolazilo preko Slovenije i Madjarske. Cak je ipredsednik slovenacke vlade umesan u ovakav posao.

Pitanje: Komisija americkog senata pripremila je izvestaj o tome da se Hrvatska bavisvercom nuklearnog materijala.

Odgovor: To je velika opasnost za citav svet. Hrvatska je razvila mrezu svercanuklearnog materijala iz republika bivseg Sovjetskog Saveza. Krajnje odrediste jeTurska. Ipak, jedan deo ovog materijala ostaje u islamskom svetu.

Pitanje: To se desavalo pre dve godine kada je objavljen izvestaj.

Odgovor: Uveravam Vas da ovaj sverc nuklearnog materijala i dalje traje. Istrazivackiinstitut "Rudzer Boskovic" iz Zagreba poseduje sirovinu za proizvodnju sopstvenebombe. Oni raspolazu odgovarajucim tehnickim i naucnim sredstvima i punom paromrade na tome.

Pitanje: Zar ne preuvelicavate ulogu Nemaca i Turaka u ovom sukobu?

Odgovor: Oni zele da obnove nemacki fasizam, zato sto veruju da treba da vladajuEvropom. Da bi to ostvarili oni moraju pregaziti Srbe, zato sto se mi nalazimo u centruEvrope. Uveravam Vas da bi rat na Balkanu predstavljao opasnost i za Skandinavsko iIberijsko poluostrvo.

Pitanje: A Turci?

Odgovor: Fundamentalizam je stigao do Pariza. Na jugu Spanije, na samim vratimaEvrope, nalazi se 150 miliona muslimana koji ne mogu da zive od svoje zemlje i morajuda se prosire. Za 50 godina bice tri puta vise muslimana nego danas. Preko Dardanela,juga Bugarske, Albanije i Bosne i Hercegovine oni ce prodreti u Zapadnu Evropu. Tajulaz oni zovu zelena transferzala (Zetra). Na Zimskim olimpijskim igrama 1984. uSarajevu oni su definisali ovu zelenu transferzalu. Tek sada, posle 8 godina, saznali smosta znaci rec Zetra (Zelena transferzala: Iran-Evropa prim. LJ.B.)

Pitanje: Da li ste zadovoljni ulogom pripadnika Unprofora?

Odgovor: Snage Unprofora su u sustini hrvatske i muslimanske logisticke snage. Semtoga, oni obavljaju taksi-usluge za Izetbegovica i Tudjmana.

Pitanje: To je veoma ostra osuda generale. Da li imate dokaze?

Odgovor: Na nedavnoj skupstini bosanske vlade u Sarajevu muslimani su stizali iz sedamrazlicitih enklava zato sto im je Unprofor obezbedio prevoz helikopterima. Sem toga,odakle stize nafta? U Sarajevu nema fabrike oruzja, a prepuno je nemacke, austrijske,argentinske ili juznoafricke municije. Preko medjunarodnih organizacija, pa i Unproforaoni stalno dobijaju oruzje i municiju.

Pitanje: Mozete li da dokazete to o cemu govorite?

Odgovor: To smo vec dokazali prosle godine kada smo razotkrili sverc oruzja kojim sebavio francuski bataljon. Recicu vam jos nesto: neke organizacije, pa i Unprofor,doturaju nemacke marke muslimanima u Zepi, Gorazdu i Sarajevu.

Pitanje: Zar medjunarodne snage nisu neutralne?

Odgovor: Odakle Bosni posle godinu i po dana rata oruzje i nafta? Iz aviona Nato bacanoje oruzje i nafta.

Pitanje: Da li ste sigurni u to?

Odgovor: Zaplenili smo raketne lasere Milan i Fagot, kao i drugi materijal. To smopokazali predstavnicima stranih sredstava informisanja, ali oni to nisu objavili.

Pitanje: Zasto su se muslimani iz Bihaca odvojili od muslimana iz Sarajeva?

Odgovor: Abdic nije fundamentalista, vec razuman covek koji je shvatio da moraju zivetiu miru sa Srbima. Da su njega pitali, rata ne bi ni bilo. Sto se mene tice, ja nemam nistaprotiv tog da Bihac bude drzava.

Pitanje: Naravno, zato sto to slabi pozicije Alije Izetbegovica.

Odgovor: Ukoliko je slab Izetbegovic nece biti nista. Da nije imao podrsku spoljaeliminisali bismo ga na politickom planu za mesec dana. On nema kontrolu nad svojimsnagama i one ce uskoro otici u Zenicu, Mostar i Travnik. NJegov narod je podeljen naosam enklava. Finansijsku pomoc mu pruzaju samo islamske zemlje.

Pitanje: U ovom ratu ucinjena su mnoga zlodela, mnogi zlocini. Da li ste kaznjavalinjihove pocinioce?

Odgovor: Kada neko izgubi citavu porodicu i svu svoju imovinu tesko ga je kontrolisati.Mi smo preduzimali ostre mere protiv svakog kriminalnog ponasanja i drasticno smo gakaznjavali.

Pitanje: A silovanja muslimanki?

Odgovor: To je bila izmisljotina stranih listova. Predstavnici svih medjunarodnihorganizacija posetili su nase logore i nisu naisli ni na jednu silovanu muslimanku iliHrvaticu. Mi se ne borimo protiv muslimanskog ili hrvatskog naroda, vec protiv njihovihekstremnih i fasistickih lidera. Ja sam iz Srebrenice evakuisao 12.000 zena i dece. IzTravnika, Varesa i Bugojna izvukli smo skoro 30.000 civila. Pustili smo one vojnike kojisu predali oruzje. Dozvolio sam da se iz mnogih sela evakuisu ranjeni vojnici, njih oko200 iz Zepe. Prebaceni su helikopterima Unprofora. Oni, medjutim, ne dozvoljavajusrpskim civilima da napuste Tuzlu, Zenicu ili Sarajevo. Mi se borimo na ratistu. Mi se nekrijemo iza civila. Preko svoje propagandne masinerija i strane stampe oni sirenajmonstruoznije lazi.

Pitanje: Da li jos uvek imate zatvorenickih logora?

Odgovor: Da. Jos uvek ima nekoliko takvih logora, ali samo za ratne zarobljenike.

Pitanje: Mozete li nam reci gde se nalaze ti logori?

Odgovor: U Foci, Sarajevu i Bijeljini. Svaki zatvorenik je prijavljen Crvenom krstu.

Pitanje: Koliko je ljudi poginulo u ratu u Bosni i Hercegovini?

Odgovor: Imam podatke samo o Srbima, ali Vam necu dati nijedan podatak jer nijepoznato koliko njih je ubijeno u selima koja se nalaze u muslimanskim i hrvatskimrukama. Plasim se da je taj broj ogroman. U Sarajevu je zivelo 230.000 Srba i ne znamokoliko ih je ostalo. Isto je u Zenici, Travniku i Vitezu. Mi ne znamo koliko je Srbaprezivelo u ovim gradovima. Medjunarodna zajednica je htela da Srbe obezglavi, da budubez drzave. Ona to nikada nece uspeti. Treba uciniti sve sto je u nasoj moci da bi sezaustavio ovaj rat i da bi sukobljeni narodi mogli da razgovaraju o miru.

Pitanje: Prvo treba poloziti oruzje da bi se postigao mir.

Odgovor: Ne. Prvo treba prekinuti proizvodnju oruzja. Amerikanci ne mogu sebenaoruzati do zuba, a druge razoruzavati. Oni zele da razoruzaju somalijski narod kojiumire od gladi, kao i srpski narod koji napada ceo svet.

Pitanje: Mogu vas zastiti snage UN.

Odgovor: Zar verujete da bih sudbinu svog naroda prepustio pukovniku Mei, koji je krivza masakr na aerodromu Zemunik u blizini Maslenica, ili pukovniku koji je odgovoran za

masakr u Divoselu? Kojem generalu UN treba da prepustimo odbranu srpskog naroda?Zahvaljujemo, mozemo se braniti sami.

Pitanje: Izvinite, generale, ali ne mozete u isti kos trpati sve plave slemove. Spanskioficiri i vojnici pomazu svima u Bosni.

Odgovor: U pravu ste. Oficiri iz Svedske, Spanije, Egipta i Nepala su vrlo korektni.Rekao bih da spanska javnost nije upoznata kako su poginuli vojnici cije vozilo je palo uNeretvu.

Pitanje: Kako to mislite?

Odgovor: To je bila zamka koju su pripremili Hrvati. Sve spanske vojnike ubili sumuslimani ili Hrvati. Srbi nisu nikada ispalili nijedan metak na spanske vojnike. Svakivojnik i oficir Unprofora vrlo dobro zna da Srbima nije u interesu da pucaju na njih.Zasto treba da pogine neki mladi Spanac u sukobu izmedju Srba, muslimana i Hrvata?Oni Srbe optuzuju za ove napade zato sto im je potrebna intervencija Nato. Vidite, jaraspolazem sa dovoljnom vojnom snagom da pobedim Hrvate i muslimane.

Pitanje: Zasto ne prekinete opsadu Sarajeva?

Odgovor: Izvinite, ali moram da vas ispravim. Mi ne drzimo Sarajevo pod blokadom. Miodrzavamo mir u onom delu Sarajeva koje je u srpskim rukama. Medjutim, postoji jedandeo koji mi ne kontrolisemo. Moja kuca nalazi se u centru Sarajeva na brdu na kojem jeTV repetitor. Mogao bih da ga osvojim, ali ostavljam im ga, jer zelim da se stide. Moja jekuca medju prvima koje su spaljene. Tu je poginulo prvih 300 nevinih Srba. Neka svet tozna.

Pitanje: Drugim recima, opsada Sarajeva ostaje?

Odgovor: Ponavljam, zadrzacemo samo ono sto smatramo da je nase. Priznajem da nimuslimanima ni Hrvatima sada nije lako. Ali, bice im jos gore ako i dalje budu zeleli rat.Nece biti kriv ni General Mladic, ni srpska vojska, ni doktor Karadzic. Bice krivi oni kojisu poceli rat. Dobili su ono sto su trazili. Ukoliko nastave bice im jos gore. To vamgarantujem.

Pitanje: Sta mislite o medjunarodnoj humanitarnoj pomoci?

Odgovor: Najbolja humanitarna pomoc bi bila kada bi se rat zavrsio. Umesto sto se trosemilioni dolara na humanitarne letove i konvoje i rizikuju zivoti nevinih Spanaca,Nepalaca i drugih, taj novac bi trebalo uloziti u obnovu zemlje i omoguciti kretanjestanovnistva. Sigurno da nijedan Srbin ne zeli da zivi u Zenici, Tuzli, Livnu, Splitu iliZagrebu. Nijedan musliman ne zeli da ostane u Srebrenici ili Gorazdu. Zasto neomoguciti normalno i mirno preseljavanje stanovnistva? Zasto ne organizovati razmenuimovine i ravnopravnu podelu medjunarodne pomoci kako bi se omogucili normalniuslovi za zivot? Mi ne trazimo nicije sazaljenje. Ne zelimo sazaljenje stranih novinara,

drzavnika ili vojnika. Na nasoj teritoriji imacemo nasu drzavu, onu koju je izabrao srpskinarod, a nije nametnula Nemacka ili neka islamska zemlja. Mi trazimo da nam olaksateda sacuvamo mir da bismo mogli da trgujemo sa celim svetom, kao i da sa Hrvatima imuslimanima zivimo u dobrosusedskim odnosima. Ne daj Boze da sada moramo dazajedno zivimo u istoj drzavi!

Pitanje: Da li je sadasnja Jugoslavija koja je pod pritiskom medjunarodnog embargazahtevala od Vas da popustite?

Odgovor: To nije embargo, vec zlocin. To je zlocin nad bebama, starcima koji umiru icivilima jer ne mozemo uvoziti lekove, sanitetski materijal, hranu, naftu... To je nepravdamedjunarodne zajednice.

Pitanje: Ali bosanske Srbe ne pogadja embargo?

Odgovor: Da, bosanska teritorija nije pod embargom. Ipak, mi ne mozemo nista uvoziti,zato sto smo Srbi. S druge strane, na istoj ovoj teritoriji koju kontrolisu druge strane,avioni Nato svake noci dovoze municiju, oruzje, naftu, a nase teritorije svakodnevnonadlecu lovci F-16 i F-18. Sta rade americki avioni iznad mog sela? Da li je neki mojvojnik ili oficir otisao u Nemacku ili Ameriku. Odakle im pravo da prete mom narodu?Nemci su mi ubili oca. Ja nisam ubio nijednog Nemca. Nemci su ubili skoro milion i poSrba tokom Drugog svetskog rata. Koji Srbin je otisao u Nemacku da ubije Nemca?

Pitanje: Poslednje pitanje generale: Da li ce vojska bosanskih Srba pomoci Srbima izKrajine ako oni to budu trazili?

Odgovor: Sigurno. Ne bih oklevao ni sekund. To je moj narod. Zar Vi ne biste zastitiliSpance iz Palma De Majorke? Sta biste uradili kada bi medjunarodna zajednica priznalaKataloniju i kada bih ja slao hranu, oruzje, naftu... Kataloncima, a zabranio uvoz te robeSpancima! Bio sam na Gibraltaru i znam da vam je on kost u grlu zato sto je to spanskateritorija, a ne pripada Spaniji.

Pitanje: Da li je u Bosni mir blizu?

Odgovor: Mir je jos uvek daleko, zato sto ga ne zele hrvatska i muslimanska vlada, kao nivlade njihovih mentora. Narod zeli mir. Mi zelimo mir kako bismo razotkrili surovostmedjunarodne zajednice koja nama ne dozvoljava cak ni uvoz hrane za bebe, dok naseneprijatelje snabdeva naftom i oruzjem.

Hose Manuel Arija"Kambio 16"

MOCNI GENERAL

NJujork, 17. april, 1994. Cas lukav, cas svirep, General Ratko Mladic, komandantbosanskih Srba, ponovo je prkosom odgovorio Zapadu.

Zapadni funkcioneri vec neko vreme nasiroko spekulisu o uticaju, pa cak i mentalnojstabilnosti ovog grubog, naprasitog i strastvenog vojnika, ali njegov razorni napad namuslimansku enklavu Gorazde u istocnoj Bosni pokazuje da se Sjedinjene Drzave injihovi saveznici nisu usaglasili o odlucujucoj ulozi generala.

Jer, podceniti Generala Mladica znaci izloziti se opasnosti da se potceni dubina srpskihemocija izazvanih ratom, a time i kompleksnost postizanja mira. NJegova zivotna pricaotelotvoruje teme, strahove i demone koji progone srpsku istoriju.

Pedesetjednogodisnji General Mladic, bivsi oficir Jugoslovenske narodne armije koji volida komanduje na samom frontu, pojavio se kao tvorac srpske taktike u Bosni i dzoker utraganju za mirom na Balkanu.

Kontinuirani napad na Gorazde jedinstven po svojoj bezocnosti naocigled aviona Natoodaje dve osobine Generala Mladica koje karakterisu bosanski rat od samog njegovogizbijanja: svirepost i nepogresiv osecaj za pravi trenutak.

"Mladic ima jasan vojni cilj: ucvrscivanje bosanskih teritorija koje drze Srbi,iskorenjivanje muslimanskih enklava u njima, kao, na primer, Gorazde, i presecanje svihvojnih veza izmedju muslimana u Bosni i onih u Sandzaku", izjavio je Pol Biver,strucnjak za vojna pitanja iz "DZejnz informejsen grup". "Napad na Gorazde, strateskuenklavu na putu izmedju Sarajeva i Sandzaka, savrseno se uklapa u ovu strategiju."

Ali, kako se ovaj napad desio u casu kada su pregovori predvodjeni SjedinjenimDrzavama brzo napredovali, on je iznenadio americke funkcionere, poremetio planoveCarlsa Redmana, specijalnog americkog izaslanika, i diplomatski proces vratio prakticnona pocetak.

Pitanje u kolikoj meri Mladicevu strategiju dele drugi vodeci Srbi, ukljucujucipredsednika Srbije Slobodana Milosevica i Radovana Karadzica, vodje bosanskih Srba,jeste tema sporenja nekih zapadnih diplomata i funkcionera.

Neki smatraju da su Milosevic i Karadzic spremniji na kompromis. Oni su skloni daotpisu Generala Mladica, cija je 23-godisnja cerka Ana izvrsila samoubistvo u Beograduproslog meseca, kao sve neuravnotezeniju osobu koja ce na kraju biti zauzdana.

"Covek mora da porazmisli o Mladicevoj stabilnosti u ovoj fazi, narocito poslesamoubistva njegove cerke", rekao je jedan americki funkcioner koji budno prati razvojsukoba.

Ali, generalovu vojnu strategiju karakterise koherentnost stalozenog coveka. GeneralMladic, koji je rodjen u selu Bozinovici u istocnoj Bosni 1943, dve godine kasnije ostaoje bez oca, koji je bio jedna od stotina hiljada zrtava nacistickih i hrvatskih fasistickihsnaga. Ovaj gubitak je ocigledno imao pogubno dejstvo na njega, budeci u njemu trajnu iduboko ukorenjenu sumnju u nemacki ekspanzionizam i Hrvate.

Kada je Nemacka u decembru 1991. priznala Hrvatsku, da bi na kraju ubedila i drugeevropske zemlje, a kasnije i Sjedinjene Drzave, da krenu njenim stopama, GeneralMladic je u tome video dokaz ozivljavanja Rajha. On je evropsku kapitulaciju pred timnemackim korakom opisao kao "drugi Minhen".

U vreme otcepljenja Hrvatske od bivse Jugoslavije, General Mladic, koji je tada imao cinpotpukovnika, bio je stacioniran u Kninu, uporistu 600.000 pripadnika srpske manjine uHrvatskoj, koji je bio izvanredan primer za uocavanje provokacija koje je hrvatskipredsednik Tudjman vrsio protiv srpske manjine: ukidanje cirilicnog pisma u Hrvatskoj,uklanjanje nekih Srba sa javnih polozaja i uvodjenje ustaskih simbola iz vremenafasisticke Hrvatske.

Takvi postupci su potvrdili Mladiceve opsesije koje dele mnogi Srbi, a zatim su izneli navidelo beskompromisnu svirepost s kojom je on spreman da odgovori na postojecu iliimaginarnu opasnost po njegov narod.

Nepopustljiv komandant krajinskih Srba za vreme rata u Hrvatskoj, on je postao jostvrdokorniji kada je preuzeo komandu nad snagama bosanskih Srba u maju 1992. Bezikakve vidljive grize savesti, on je izdao naredjenje o neprestanom granatiranjusarajevskih civila, jer je napad, kako je tvrdio, bio jedini nacin da se zastiti srpskamanjina koju je ugrozavala vlada u kojoj su dominirali muslimani.

"Napadi, ofanziva, to je moj glavni nacin ratovanja", izjavio je on nedavno u intervjuubeogradskom nedeljniku NIN. "Dopustam defanzivu, ali samo kada je potrebna. Pokarakteru sam ofanzivan i to prihvata cela vojska bosanskih Srba. Moj cilj je prost: zastitasrpske teritorije i naroda koji na njoj zivi vekovima."

NJegova filozofija je otelotvorena na zidovima kasarni na 72 posto bosanske teritorijekoju sada drze njegovi vojnici.

"Da li ste spremni za nemackokratiju?" pise na plakatima na kojima su prikazani vojniciu uniformama ukrasenim kukastim krstovima.

Drugi popularni poster zelene boje, koja, prelivajuci se preko plave zastave Evropskezajednice, simbolizuje sirenje islama, obelodanjuje jos jedno Mladicevo ubedjenje da jemuslimanski uticaj u porastu na Kosovu, u sandzackom regionu koji povezuje Srbiju iCrnu Goru, u samoj Bosni i Zapadnoj Evropi kao deo koordinisane strategije koju onporedi sa ekspanzijom otomanskih Turaka ka Evropi.

Pronicljiv, cas prostosrdacan, cas izrazito prkosan, ovaj korpulentni general svetlih ociju iprostodusnog drzanja bio je narocito efikasan kada je drugima trebalo da prenese takvuporuku o sebi, tako da Srbima lici na vojnikovog vojnika spremnog da se licno izloziopasnosti, ponavljajuci da njegov zivot vredi isto toliko koliko i zivot svakog obicnogvojnika u rovu.

"On ima sarma", rekao je jedan funkcioner Ujedinjenih nacija koji je prisustvovaobrojnim sastancima s generalom i bio ocevidac kada bi on neocekivano napravio pauzuda bi sa nekim od sagovornika igrao stoni tenis. "Deluje pomalo bestijalno, ali takav je."

Svi dosadasnji komandanti Ujedinjenih nacija pokusavali su da shvate generalovoneumorno nastavljanje rata protiv bosanskih muslimana. U jednom razgovoru u Sarajevu,general Lars Erik Valgren, koji je otisao s polozaja prosle godine, zapitao je Mladicazasto nastavlja s napadima.

"Generale, da li se secate svoga oca?" upitao je Mladic umesto odgovora. "Da",odgovorio je Valgren.

"U mom slucaju", rekao je General Mladic "moj sin je prvi posle mnogo generacija kojizna svog oca. Posto je na srpski narod izvrseno toliko napada, deca se ne secaju svojihoceva."

Tokom celog bosanskog rata, on je umeo da pusti druge da pogadjaju, praveci dogovoreda bi ih odmah krsio, nagovestavajuci da se mozda blizi vreme za mir da bi odmah zatimpoceo nov i izuzetno divljacki napad, odisuci sarmom da bi zatim poubijao bespomocnecivile na nacin zbog kojeg je stavljen na listu mogucih ratnih zlocinaca.

Ovakav stil je generala Majkla Rouza, komandanta snaga UN u Bosni, proslog vikendadoveo u stanje potpunog beznadja.

Ali, general Rouz je, kao mnogi drugi zapadnjaci, mozda zakljucio da je General Mladicpopustljiviji nego sto on to u stvari jeste. Cilj srpskog komandanta je dosledanteritorijalno koherentna drzava za bosanske Srbe na najvecem delu teritorije ove bivsejugoslovenske republike i nema dokaza da je i za dlaku odstupio od njega.

Cini se da ovog zakletog porodicnog coveka nije pogodilo ni samoubistvo sopstvenecerke, koje su, po recima nekih zapadnih diplomata, isprovocirale generalove akcije uBosni.

U maju prosle godine, upravo je vatreni govor Generala Mladica u samozvanomparlamentu bosanskih Srba na Palama presudno uticao na delegate da odbiju mirovni plankoji je Karadzic vec bio potpisao, a koji je Milosevic cvrsto podrzao. On je kao glavniargument naveo cinjenicu da se rascepkana teritorija koja se nudi Srbima ne bi moglabraniti.

Gotovo godinu dana kasnije, srpski napad na Gorazde je pokazao da bi neki drugimirovni predlog ovaj se uoblicuje uz diplomatiju Sjedinjenih Drzava mozda biopodjednako neprihvatljiv za ovog mocnog vojnika u Bosni i Hercegovini.

The "New York Times"Rodzer Kohen iz Zagreba

RATKOV POGLED NA RAT

On je ratno dete, a sada i ratnik. Oci su mu prodorne svetlo plave, kosa kratko podsisana icelicno siva, a lice siroko kao lopata. Sedeci za konferencijskim stolom General RatkoMladic promuklim baritonom govori o ratu u Bosni i Hercegovini. Ratu u kojem jenekoliko hiljada ljudi poginulo ili nestalo a milion oterano iz svojih domova.

Pre dve godine tadasnji americki drzavni sekretar Loren Iglberger na listu srpskih liderasa "politickom ili vojnom odgovornoscu za zlocine protiv covecanstva" kojima bi trebalosuditi po "medjunarodnom zakonu" ukljucio je i Mladicevo ime. Prosle godine senatorDenis Dekoncini, kopredsednik Komisije o evropskoj bezbednosti i saradnji rekao je dasu vojnici koji su bili pod Mladicevom kontrolom "odgovorni za mnoga zverstva koja supocinjena u Bosni i Hercegovini, ukljucujuci nastavljanje opsade Sarajeva kojom seizoluje i gusi vise od 300.000 preostalih stanovnika."

Na direktno pitanje o zverstvima koja su Srbi pocinili protiv muslimana Mladicodgovara: "Ja to ne gledam tako. Uradio sam sto i svi drugi da odbranim sopstveni narod.To je nasa patriotska duznost". Bez uzbudjenja on nastavlja: "Bilo bi ispravno reci zamene da imam ,rogove na glavi, da sam izvrsio invaziju na Vijetnam, Kambodzu iliFoklandska ostrva. Nisam isao u Zaliv, ni u Somaliju. Branio sam sopstvenu kucu.Zapravo moja je kuca jedna od prvih koja je spaljena u maju 1992."

Kada ga pitamo o dvogodisnjem gadjanju Sarajeva iz srpskog teskog naoruzanja i drugimprimerima brutalne agresije protiv bosanskih civila od strane srpskih snaga, Mladicnabraja zverstva koja je pocinila druga strana: "Hrvati su u martu 1992. poceli rat teroraprotiv srpskih civila od Kupresa do Doboja", kaze. (Rat u Hrvatskoj izmedju Srba iHrvata poceo je 1991.) "Poceli su genocidnu politiku protiv Srba u Samcu, Modrici,Derventi i dolini Neretve do Mostara. U junu i julu muslimani su spalili vise od 100srpskih sela duz Drine."

Do maja 1992, kada je Mladic postao komandant srpske vojske u Bosni srpski borcizahvaljujuci ubedljivoj vojnoj superiornosti vec su naveliko poceli da sprovode kampanjuetnickog ciscenja proteravsi na stotine hiljada muslimana sa njihovih ognjista za samosedam nedelja. Mladic nije imao potpuna ovlascenja nad mahom rasutim borcima sve dopre godinu dana, ali je operacija ciscenja nastavljena. NJegova uloga u onome sto jeusledilo nije jasna.

Jedan oficir koji je sa Mladicem bio na frontu pamti da je Mladic sprecavao svoje vojnikeda ubijaju muslimanske ratne zarobljenike jednom, dok je trajala srpska ofanzivna naIgman, u leto 1993. i drugi put na Majevici kod Tuzle, proslog proleca. Prema svedocenjujednog nedavno pustenog Hrvata ratnog zarobljenika nakon sto je Mladic posetio srpskedelove Sarajeva proslog marta uslovi u kojima je zivelo 340 muslimanskih i hrvatskihzatvorenika "znatno su poboljsani".

Od nedavno Mladic je izlozen napadima, ne samo iz Vasingtona vec i iz Beograda.Slobodan Milosevic, predsednik Srbije, upozorio je Mladica i lidera bosanskih SrbaRadovana Karadzica da ce odbacivanje mirovnog plana usloviti prekid politickih iekonomskih veza. Odgovor generala bio je: "Ako to ucinite dovescu rat na vasa vrata".

Proglasivsi prekid odnosa sa pobunjenicima, 4. avgusta, Milosevic je lidere bosanskihSrba opisao kao "ratne profitere" kojima su "politicke ambicije i pohlepa pomracile um".

Mladicevo ime Ratko je deminutiv od Rat-i-mir ili Rati-slav. To je tipicno ime za muskudecu koja se rode za vreme rata. General ne pristaje da se, ili na koji nacin, identifikuje saRepublikom Bosnom i Hercegovinom koja je stvorena aprila 1992. kao nezavisnamultietnicka drzava i koju su priznale SAD i Evropska unija.

"Rodjen sam u takozvanoj staroj Hercegovini", kaze pricajuci o pretezno planinskompojasu teritorija koje su bile stare srpske knezevine. "Bosna i Hercegovina je bilavestacka tvorevina komunistickog sistema, a pre toga deo Austrougarske monarhije. MiSrbi ne prihvatamo termin 'Bosna'. Mi smo Srbi i mi znamo ko smo."

To sto je Srbin, ipak, nije imalo znacajnu ulogu u Mladicevom zivotu dok nije postao 48-godisnjak. Na poslednjem popisu, objavljenom pre raspada stare federacije, 1991.izjasnio se kao Jugosloven, a ne Srbin. Po mnogo cemu on je u sustini Jugosloven ciji suse roditelji pridruzili partizanima pod vodjstvom komunista u borbi protiv nemackihokupatora i njihovih hrvatskih sledbenika, ustasa. Mladicev otac Nedja poginuo je borecise protiv fasistickih hrvatskih ustasa, 1945...

Ono sto je Mladic zatekao u Krajini bila je nocna mora za vojnika. Armijska komanda seraspadala kako su se visi oficiri iznenada okretali svom hrvatskom, ili slovenackomporeklu, kolebali su se ili prelazili na drugu stranu. Na brzinu formirana hrvatskanacionalna garda borila se protiv na brzinu okupljene srpske milicije. U selima samesanim zivljem civili su dozivljavali grozote. Armijski garnizoni bili su blokirani.

Mladicevo prvo pitanje bilo je: "Ko je neprijatelj?" A odgovor samom sebi i vojnicima:"Prvo neprijatelj je svako onaj ko puca na nase vojnike, ko im ukida vodu, struju,provocira, blokira".

Kroz hrvatsko-srpski rat 1991. Mladic se kretao kombinujuci odvaznost i lukavstvo, cimeje zadivio svoje protivnike. Pre nego sto su nove uniforme i oznake jasno razdvojile dvestrane prelazio je linije fronta u civilu, koristeci dokumenta jednog hrvatskog oficirakojeg je poznavao. Jednom prilikom, kada se predstavljao kao pukovnik Stjepan Fazlija,hrvatski vojnik je primetio njegov veliki prsten i zaustavio ga, rekavsi: "Vi niste Stjepan.Vi ste pukovnik Ratko Mladic. Vi ste opasni. Trebalo bi da vas likvidiramo".

"Nije mi bilo prijatno" priseca se Mladic. Mahnuo je dokumentom koji je pripadaoFazlijanu i ubedio vojnika da je Hrvat. "Rekao sam mu da je Mladic zaista opasan i da biga trebalo likvidirati."

Onda je, u avgustu 1991. Mladic poveo vojsku da oslobodi kasarne srpske vojske kodVrlike. Put je bio blokiran autobusom u kome je bilo postavljeno vise od 70 funtieksploziva. Inzinjerska jedinica nije uspela da demontira bombe. Ali Mladic je, prednovinarima i kamerama, usao u autobus i presekao detonatorske zice.

Unapredjen je u generala u aprilu 1992. nakon sto je uspesno i nemilosrdno kazu njegovikriticari konsolidovao srpske polozaje u Krajini. Ubrzo nakon toga Bosna i Hercegovinaproglasila je nezavisnost i lideri bosanskih Srba trazili su komandanta koji ce ostvaritinjihove ratne ciljeve.

Nikola Koljevic, sekspirolog koji je postao politicar potpredsednik samoproklamovaneRepublike Srpske priseca se: "Nismo poznavali Mladica. Ali onda smo u hrvatskimnovinama procitali da ,Mladic nije socijalni radnik,. Odlucili smo: to je covek koji namtreba". U maju 1992. Mladic je iz jugoslovenske armije prebacen u novoformirane snagebosanskih Srba.

Mladic je, kako to sam kaze, sledbenik Hanibala, Aleksandra Velikog... Ali tokomprotekle tri godine, iz bitke u bitku, pokazao je da veruje u doktrinu "koncentrisanesnage": "Razvali! Ne prskaj!". Neke od Mladicevih komandi artiljerijskim jedinicamaoko Sarajeva bile su i: "Sprzi!", "Udri bez milosti!". (Neki ce reci da u onome stobosanski Srbi rade sa brda iznad Sarajeva gotovo da nema vojne vestine i da je to ravnopucanju na "sedece patke".)

"Dominantni oblik oruzanog sukoba za mene je napad", kaze Mladic. "Moj karakter jeofanzivan, a to je prihvatljivo za vrhovnu komandu Republike Srpske." Sredinom junaofanziva bosanske vlade razbila je srpske linije na juznim padinama Ozrena. Bio je topokusaj bosanskih snaga da obezbede vitalnu kopnenu vezu izmedju Sarajeva i Tuzle.Ali, iznenadnim ukljestavanjem Srbi su ponovo osvojili ovaj klin ubivsi prema podacimaUN gotovo hiljadu vladinih vojnika.

Mladic jede i spava sa svojim vojnicima koje cesto vodi u borbu u oklopnom vozilu. Upocetku je gotovo 800 milja duge linije fronta obilazio helikopterom, ali to je prestaloprosle godine kada je zavedena "zona zabranjenog letenja". "Volim da idem peske", kaze."Kad idu peske, vojnici su najbolji." U podzemnom stabu, 40 km severoistocno odSarajeva on spava na vojnickom poljskom krevetu.

Mladic ume da bude i naprasit. Prosle godine kada su SAD i EU predlozile vazdusneudare na srpske polozaje zapretio je da ce bombardovati Vasington i London. RadovanKaradzic, predsednik RS ostro ga je ukorio zbog ove "idiotske i neodgovorne izjave".

U beogradskom nedeljniku NIN, februara 1994. penzionisani pukovnik novinararmijskog lista Gajo Petkovic, zestoko je napao Mladica, nazvavsi generala"uobrazenim", "cinikom i sadistom" i optuzivsi ga da je zanet "besom i brutalnoscu".Petkovic je cenio da Mladic ima "nesumnjivu odgovornost za zlocine koje su pocinilivojnici na cijem je celu".

Te noci, napisao je Petkovic u svom sledecem tekstu, Mladic ga je zvao sa Pala i zapretiomu: "Dobices ti svoje uskoro. Zapamtices ti ko je Ratko Mladic". Mladic demantuje damu je pretio.

I tu nije kraj price. Mladiceva cerka Ana, 23-godisnja studentkinja medicine ubila se 24.marta u Beogradu. NJegovi prijatelji kazu da je to ucinila jer je bila potresena kada jeprocitala Petkovicev napad na oca.

Sa suprugom Bosom i sinom, koji zive na Palama, Mladic je otputovao u Beograd nasahranu. Vaspitan kao komunista i ateista, Mladic je stavio novcic kraj ikone u crkvi, a nagrobu poljubio svecu, zapalio je i prekrstio se.

Ratko Mladic sluzi samoproklamovanoj drzavi ciji je cilj da se eventualno sjedini saSrbijom. Do 4. avgusta, kada je Milosevic bosanskim Srbima zaveo blokadu, na Pale subenzin i nafta stizali iz Srbije. (Zvanicnici na Palama kazu sada da imaju dovoljno rezervigoriva da nekoliko meseci vode opsti rat.)

Na prednjem dzepu na uniformama vojske bosanskih Srba zasivena je cicak-traka tako dase grb RS moze staviti ili skinuti. Bez obzira da li je njihova samozvana republikaprolazna ili nije, bosanski Srbi reseni su da u bosanskom konfliktu nastave svojim putem.

Bosanski Srbi usavrsili su nova oruzja, kaze. Jedno od njih Mladic zove "igla" istinskiumetnicka adaptacija, rakete zemlja-vazduh ciji sistem toplotnog navodjenja moze da"razlikuje" toplotu koju proizvodi motor borbenog aviona mlaznjaka od toplotnihmamaca koje on izbacuje da bi se zastitio. Ovom raketom u aprilu je kod Gorazda oborenbritanski borbeni avion.

Politicke smernice koje su u pocetku odredjivali njegovi pretpostavljeni u Beogradu, apotom i na Palama, Mladic je cesce prihvatao nego sto nije. 1991. nalozeno mu je da nezauzima Zadar i Sibenik, iako on tvrdi da su njegove snage onda to mogle da ucine zanekoliko sati, a danas za dan ili dva. U prolece 1993. povinovao se visim vlastima koje sustrahovale od vojne intervencije Zapada i uzdrzao od zauzimanja Srebrenice i Zepe. Uaprilu se ponovo povukao iz Gorazda.

Ali, da preda Muslimanima teritorije koje je osvojilo njegovih 80.000 vojnika? "Nikadane bi naredio svojim jedinicama da se povuku", kaze naglasavajuci. "Ne bih ucinio to nida imam milion zivota i da treba sve da ih izgubim. Samo se porazena vojska povlaci."

Isto ovo ubedjenje motivisalo ga je da se suprotstavi Karadzicu i citavoj medjunarodnojzajednici u maju 1993. kada je bio protiv Vens- Ovenovog plana. Generalov 45-minutnigovor ubedio je parlament bosanskih Srba da odbace plan. Sada kad politicari sa Pala nemogu da prihvate najnoviji mirovni plan, kad im predsednik Klinton daje rok do 15.oktobra, ili ce ukinuti embargo na oruzje za muslimane, cime ce oni moci da osvoje noveteritorije produzetak rata prakticno je zagarantovan.

"Nase opredeljenje za mir nije znak slabosti", kaze Mladic. "Pokazali smo ko smo i stasmo. Preduzimamo mere da nas ne bi iznenadili. Spreman sam za njih na svakom mestu."

Dejvid Bajnder,The New York Times

GRANICE SE POVLACE KRVLJU

Hamburg, 7. novembar, 1994.

Pitanje: Gospodine generale, muslimani napreduju. Da li se bojite da ce bosanski Srbi bitiporazeni?

Odgovor: Muslimani se mnogo naoruzavaju zahvaljujuci zapadnoj pomoci, kao ifabrikama oruzja bivse jugoslovenske armije koje su ostale na bosansko-muslimanskojteritoriji. Ali mi necemo nista izgubiti, vec cemo povratiti teritorije koje su zauzelimuslimani a uz to, za kaznu, jos vise prostora.

Pitanje: Da li cete pri tome narediti i ofanzivu protiv zasticenih zona Ujedinjenih nacija?

Odgovor: To jos nije odluceno. Ujedinjene nacije podrzavaju muslimane u zasticenimzonama i doturaju im oruzje. Trupa plavih slemova ponasa se kao striptizeta, ona ihpodstice. Zasto zapadne vlade precutkuju, koliko je aviona, na primer, iz Turske iliNemacke oboreno koji su krijumcarili oruzje i municiju za muslimane?

Pitanje: Vodja bosanskih Srba Karadzic prvo je priznao "slabosti".Glavna komanda jeproglasila ratno stanje da li je to prinudna mera, ili su se Vase patriote umorile i vise nemozete da nadjete dobrovoljne borce za front?

Odgovor: Imamo dovoljno vojnika i dovoljno tenkova da muslimane potpuno pobedimo.Ali mi to necemo. Proglasavanjem ratnog stanja zelimo svet samo da upozorimo da nasne guraju u totalni rat.

Pitanje: Ali za eskalaciju ste sami krivi. Do sada ste odbacili sve mirovne planove.

Odgovor: Vec tri godine se jedan za drugim redjaju beskorisni susreti. Mi smo u ovomtrenutku zainteresovani za mir. Ali on mora da se ugovori izmedju tri strane u sukobu.Prvo se mora sklopiti primirje. Mi ne prihvatamo diktat spolja.

Pitanje: Da li ste spremni da odustanete od zauzete teritorije? I koliko?

Odgovor: Nemojte da mi dizete pritisak. Ranije je cela Bosna bila srpska. Ali, posleDrugog svetskog rata muslimani su se naduvali kao balon. Danas drzimo 73,8% zemlje,to je nas zivotni prostor, njega ja branim. Pri tome smo velikodusno odustali od preostalih26,2%. Meni je svejedno da li ce muslimani i Hrvati na tom prostoru stvoriti eskimskudrzavu ili ce sami sebe lansirati u svemir.

Pitanje: Ali Karadzic je pristao da pregovara o srpskom delu. Da li biste mu sesuprotstavili, ako bi on odustao od teritorije?

Odgovor: Prepustimo pregovore oko procenata politicarima, ja sam general. Nece sedoneti nijedna odluka mimo naroda. Oduvek su se granice povlacile krvlju, nazalost. Ako

muslimani nastave sa ratom, izgubice sve. Onda vi Nemci mozete da ih primite, ako ihtoliko volite.

Pitanje: Nemacka je za Vas, izgleda, i dalje glavni krivac za rat u bivsoj Jugoslaviji?

Odgovor: Ne, ali sukrivac. Uostalom, ja imam pozitivno misljenje o Nemcima: ja zlodelaiz proslosti nikako ne smatram hipotekom danasnje generacije. Ali Nemacka kao velesilane moze slepo da se veze za Hrvate i muslimane. Mnogim Nemcima, koji su svesniistorije, dizala se kosa na glavi, kada su Hrvati pevali: "Danke Deutschland". A i onajKosnik iz Mostara dosao je ovamo na Pale i pretio da ce nas Nato bombardovati ako sebudemo branili od muslimana u Mostaru. Nama je potrebno vise razumevanja od straneNemaca.

Pitanje: Zbog cega?

Odgovor: Nemacka neutralnost je vazna za iznalazenje mira. Zasto ne dodje bar jedannemacki general i uveri se na licu mesta, koliko je opasna nova eskalacija ovog rata?Garantujem da mu nece faliti dlaka sa glave.

Pitanje: Vasa vlastita braca iz Srbije su Vas ostavila na cedilu. Predsednik Milosevic jebesan, jer niste potpisali mirovni sporazum.

Odgovor: Nas cilj jeste i ostaje ujedinjenje svih srpskih zemalja, od Knina prekoBanjaluke i Sarajeva do Beograda. Ono sto je dozvoljeno nemackom narodu da zive ujednoj drzavi ne moze se uskracivati Srbima. Mi necemo dozvoliti da nas jedan sporazumrazbije na tri dela.

Pitanje: Koliko ce jos trebati vremena dok sankcije iz Beograda budu uticale na to, da sevasa ratna masinerija srusi?

Odgovor: Vrlo dugo. Svet je protiv Srbije zaveo strasne i zlocinacke sankcije, i takonaterao srpsku vladu da nas podlo i neljudski kazni. Ali srpski narod sa one i ove straneDrine je slozan i jednoga dana ce o tome suditi.

Pitanje: Sta cete uciniti ako predsednik Milosevic, kako to sada zahteva OUN Bosnu iHercegovinu prizna kao samostalnu drzavu?

Odgovor: To bi bilo fatalno, fatalna greska sa nesagledivim posledicama.

Pitanje: U Srbiji mnogi veruju da jugoslovenska armija u vezi sa bosanskom krizom nestoji ubedljivo iza Milosevicevog kursa. Najmanje cetvrtina oficira je navodno spremna,da se u slucaju napada Nato snaga odmah angazuje na strani bosanskih drugova.

Odgovor: Mi smo dovoljno jaki. Nije nam potrebna pomoc, pa ni iz Beograda. Ali Natokonacno treba jednom da shvati da iskljucivo vazdusnim napadima jos nije dobijen nijedan rat. Odlucujuce su kopnene trupe. Ali, kako Nemacka, tako ni Amerika ni u snu ne

pomisljaju da svoje sinove puste da ginu za muslimane. To su mi ovde potvrdili iamericki generali.

Pitanje: Zar se ne bojite da cete jednog dana izaci pred Medjunarodni sud za ratnezlocince u Hagu? Cak i jedan deo srpske stampe opisuje Vas kao brutalnog cinika, koji jeodgovoran za strahote srpske armije.

Odgovor: Nemam vremena da se bavim placenim skrabalima. Kada americki generalikoji su sluzili u Vijetnamu, ili britanski oficiri, koji su besneli na Foklandskim ostrvima,budu dobrovoljno izasli pred ratni sud, tada cu i ja dobrovoljno otputovati u Hag. Oni suratovali na tudjoj zemlji ja svom narodu branim ono sto nam je od predaka ostalo. Ni sajednom jedinom borbenom radnjom nisam povredio Zenevsku konvenciju. Zlocini semoraju goniti svugde gde su pocinjeni, na svim stranama ali Zapad ne sme silom danamece svoju presudu Balkanu.

Der SpiegelMLADIC COVEK GODINE

London, 18. decembra, 1994. General Ratko Mladic svakako ce imati razloga da pamti1994. godinu. Bila je to godina u kojoj je njegova 23-godisnja cerka Ana, studentmedicine, pocinila samoubistvo posle poplave kritika stampe u Beogradu na racun njenogoca. Bila je to godina u kojoj su prekinuti odnosi izmedju Mladicevog negdasnjegpokrovitelja srpskog predsednika Slobodana Milosevica, i rukovodstva bosanskih Srbazato sto su bosanski Srbi odbacili mirovni plan koji bi ih primorao da se povuku sateritorija koje su osvojili.

Bila je to takodje godina u kojoj su se bosanski Srbi pobedonosno opirali svetskommnjenju, belezeci niz politickih i vojnih uspeha dok su se direktne pretnje Nato, Evropskeunije i Ujedinjenih nacija gubile u ludilu medjunarodnog prebacivanja odgovornosti.Zasluga ili krivica za ovo pripada uglavnom Ratku Mladicu.

Kad su lideri zapadnog sveta zapretili da ce poslati kaznu s neba on ih je nazvaobleferima i po svom cefu i nekaznjeno zasuo granatama gradove kao sto su Gorazde,Maglaj i Bihac. Radovan Karadzic je mozda predsednik i predstavnik samozvanebosanske Republike Srpske, ali zapadni diplomati i generali koji su se suocili sa obojicomza pregovarackim stolom kazu da je Mladic cvrsci i da se Karadzic ustrucava da pristanena bilo sta pre nego sto to razjasni sa svojim krsnim, plavookim vojnim komandantom.

Mladic, inace sahista, voli da koristi metafore iz ove igre. Jednom se hvalio da ce Zapad"pokretati figure onako kako ja zelim da ih pokrece, a ne onako kako bi oni da ihpokrecu". A u njegovoj taktici potpisivanja prekida vatre samo da bi ih odmah zatimkrsio mozemo otkriti sracunati rizik velikog majstora. On razume nespremnost Zapada dase angazuje u Jugoslaviji i zna da snage na terenu diktiraju dogadjaje.

On nas mozda uzasava, ali zbog uspesnog suprotstavljanja svim velikim silama imedjunarodnim institucijama Ratko Mladic se mora probiti na bilo koji spisak kandidataza coveka godine. Kako se desilo da je ovaj Srbin iz Bosne, iz hercegovacke divljine,

vetrovite zemlje kamena, sikare i zvecarki, uspeo da se nametne celom svetu? Odgovorse mozda krije u oceni koju je dao jedan americki novinar: "Coveka prave dogadjaji kojeprezivljava."

Ime Ratko deminutiv je od Ratimir, sto znaci rat ili mir, ili od Ratislav, sto znaci ratSlovena. Ovo su uobicajena imena koja se daju decacima rodjenim u ratno doba, a RatkoMladic je dosao na svet u vreme svetskog rata. Rodjen je 12. marta 1943. u Kalinoviku uHercegovini od roditelja koji su stupili u partizane da bi se borili protiv Nemaca injihovih hrvatskih stitonosa ustasa. Detinjstvo je proveo u kraju gde su vodjenenajbrutalnije borbe izmedju Hrvata i Srba. U intervjuima retko propusta da pomene da sumu oca Nedju ubile ustase u Bradini, jugozapadno od Sarajeva, na njegov drugirodjendan.

Vojnu skolu pohadjao je u Zemunu na periferiji Beograda a onda jugoslovensku vojnuakademiju koju je zavrsio 1965. da bi iste godine postao clan Komunisticke partije.Rasporedjen u Makedoniju, komandovao je jednim vodom, onda tenkovskim bataljonom,a potom brigadom. Godine 1991. kad su se vec navlacili oblaci gradjanskog rata, postaoje zamenik komandanta na Kosovu, gde vise od 90 odsto stanovnistva cine Albanci.

Mladic je jednom rekao: "Rodjen sam u negdasnjoj staroj Hercegovini, staroj srpskojknezevini. Bosna i Hercegovina predstavljala je vestacku tvorevinu komunistickogsistema a pre toga austrijskog carstva. Mi Srbi odbacujemo naziv Bosna. Mi smo Srbi iznamo ko smo." Ipak, istina je da cinjenica da je Srbin nije igrala neku narocitu ulogu unjegovom zivotu do njegove 48 godine. Prema popisu u Jugoslaviji iz 1991. poslednjempre raspada stare federacije, deklarisao se kao Jugosloven a ne kao Srbin. To ce se uskoropromeniti kad Titova Jugoslavija pocne da se raspada otcepljenjem Slovenije i Hrvatske.

Juna 1991. Mladica je pozvala visoka komanda u Beogradu da se probije ka severuprema Hrvatskoj gde su izbile borbe izmedju hrvatske milicije i jugoslovenske armije."Pitali su me sta mislim. Nisam morao da mislim o tome samo kako to da izvedem",pricao je on. Tri dana kasnije otisao je za Knin, centar srpske pobune u Krajini protivsecesionisticke hrvatske republike, gde mu je data komanda nad tamosnjom vojskom.Posto je nemilosrdno konsolidovao srpske polozaje u ovom regionu proizveden je u cingenerala aprila 1992.

Uspeh u Hrvatskoj skrenuo je na njega paznju cvrstorukasa medju bosanskim Srbima kojisu trazili vojnog vodju za rat koji su planirali. Jedan od njih, Nikola Koljevic, nedavno seprisecao: "Nismo poznavali Mladica. Ali onda smo procitali o njemu u jednomhrvatskom listu gde je pisalo da ,Mladic nije nikakav socijalni radnik,. Zakljucili smo daje to momak koji nam treba." Maja 1992. on je presao u tek obrazovanu armiju bosanskihSrba.

Na bojnim poljima Bosne i Hercegovine ispredala se, ponavljala i beskrajno razradjivalalegenda o Ratku Mladicu u krcmama i rovovima u kojima su srpski vojnici pusili jednuza drugom jake cigarete i pijuckali crnu kafu i sljivovicu. Ovo je general koji prolazi sito

i reseto sa svojim vojnicima, a ponekad ide u patrolu sa njima, a sam pomen njegovogimena pokrece citavu bujicu zdravica i prica.

Oni se secaju kako je on avgusta 1991. poveo jednu grupu jugoslovenskih snaga daoslobodi kasarnu u Vrliki od hrvatskih secesionista koji su je zaposeli. Put je bio blokiranautobusom napunjenim sa preko 35 kilograma eksploziva. Inzenjerska jedinica nijeuspela da demontira bombe pa se izgleda stalo sa napredovanjem dok Mladic nije usao uautobus i sam presekao zice detonatora.

Druga prica govori o tome kako je generalu Mladicu kad je putovao na jedan vazansastanak na planini Jahorini 1993. put blokirala gromada koja je trenutak ranije otpala sajedne stene. Nije bilo vremena da se pronadje alternativni put niti da se ceka buldozer daukloni prepreku. General je izasao iz kola i, kao Supermen, uklonio stenu golim rukama.Na Jahorinu je stigao miran i sa vremena na pretek da odrzi govor kojim je nagovorioparlament bosanskih Srba da odbaci mirovni plan Vensa i Ovena i prihvati statusmedjunarodnog parije.

Takve price, koje bi mogle isto tako biti apokrifi, ne ilustruju samo predanu lojalnostsrpskih vojnika coveku koji sebe zove bosanskim Napoleonom. One takodje vernoodrazavaju njegov karakter: njegovu domisljatost i njegovu iskrenu resenost da nikome inicemu ne dozvoli da se ispreci na putu njegovom snu o velikoj Srbiji.

Pominjanje njegovog nesumnjivog sarma razjaruje bosanske muslimane. Kad su jednogvisokog muslimanskog oficira upitali da li Mladica smatra podlacom ili sarmerom on jeodgovorio stihom iz Kamingsove pesme o Bafalo Bilu: "Sta kazete da ucmekamo vasegplavookog dasu."

Tokom sve cetiri godine rata, prvo u Hrvatskoj a onda u Bosni, njegova strategijasastojala se u tome da za solidne delove teritorije obezbedi komunikacione veze isnabdevanje, onesposobljavajuci neprijatelja time sto njegove teritorije malo po malosvodi na izolovane rastrkane dzepove. NJegove trupe istrajale su u ratu u Bosni supornom nemilosrdnoscu, koristeci svoju nadmocnu superiornost u oruzju kao prednostsa cesto brutalnim posledicama za muslimanske zajednice uhvacene na vatrenompolozaju.

Pre dve godine SAD su nazvale Mladica ratnim zlocincem koji prema medjunarodnompravu treba da odgovara za svoja dela, ali on izgleda ne mari za to. NJegova posebnavrsta balkanske drskosti, zajedno s njegovom potpunom privrzenoscu srpskomnacionalizmu, ucinila ga je prakticno nepristupacnim za bes koji su njegove snageizazvale sirom sveta. "Nije zlocin braniti svoj narod, to je sveta duznost", rekao je on.

On je sposoban za aroganciju od koje zastaje dah. Kad su kruzile vesti kako vojnicibosanskih Srba masovno siluju muslimanke, Mladic je rekao da je ispitao ove tvrdnje i danije pronasao nijedan slucaj da jedan od njegovih vojnika seksualno napadne nekumuslimanku. Suocen kasnije s novom tvrdnjom da je silovano cak 30.000 muslimanki, on

je izjavio: "Za ovo bi trebalo da svi budemo supermeni. Morali bismo biti seksualnimanijaci vredni da udju u Ginisovu knjigu rekorda."

Sto se tice mogucnosti zamene osvojenih teritorija za mir, on je nepokolebljiv: "Nikad nebih naredio svojim jedinicama da se povuku. Ne bih to ucinio kad bih imao milion zivotai sve morao da ih izgubim. Povlaci se samo porazena armija. Dok god se vijori srpskazastava, necemo je skinuti."

Independent on SundayRobert Block

NATO RIZIKUJE JOS OPASNIJI RAT

Moskva, 21. decembra 1994.

Pitanje: Gospodine generale, prokomentarisite, molim vas, dogadjaje u Bosni proteklihnekoliko nedelja.

Odgovor: Podseticu da smo letos u Zenevi predlagali da se prekinu borbena dejstva nagodinu dana da bi se aktivirao politicki dijalog. Muslimani, na cijem se celu nalaziIzetbegovic, nisu se s tim slozili. Zatim smo predlozili da se prekine vatra na sest, a zatimna cetiri meseca. Na kraju smo se dogovorili o jednomesecnom primirju. Medjutim,muslimani su ga narusili. Dvadeset dana posle potpisivanja tog dokumenta oni su pocelioperacije u regionu Sarajeva. Verovatno su racunali da ce osvojenu teritoriju da pretvoreu "bezbednu zonu", a svu ostalu tj. Republiku Srpsku u teritoriju na kojoj mogu da delujusnage Nato pakta.

Osim toga, Izetbegoviceva armija je ozbiljno racunala na avijaciju Nato-a. Posebno je utom smislu indikativna ofanziva Petog korpusa iz "bezbedne zone" u zapadnoj Bosni. Onisu iskoristili status "zasticenosti" da bi se putem mahinacija sa humanitarnim konvojimadonaoruzali i stvorili ofanzivni potencijal. Zatim su, sinhronizovavsi svoja dejstva sanapadom snaga hrvatsko-muslimanske federacije u Centralnoj Bosni, izvrsili drzakprodor i zauzeli znatan deo srpske teritorije. Mi smo bili prinudjeni da energicnoodgovorimo. Pri tom cilj nase operacije nije muslimanski narod u Cazinskoj Krajini(Zapadnoj Bosni S.S.), vec upravo Peti korpus. Kada je Dudakovic (komandant Petogkorpusa S.S.) poceo da trpi poraze, u pomoc mu je pritekla avijacija Nato-a. Za tri dana uoruzanim naletima je ucestvovalo 127 borbenih aviona. Udari su nanoseni ne samo ponasim pozicijama, vec i po civilnim ciljevima i to najrazornijim sredstvima. Bilo je zrtavamedju civilnim stanovnistvom.

Pitanje: S vase tacke gledista, u cemu se razilaze SAD i Zapadna Evropa kada je rec oBosni?

Odgovor: Mislim da je ovaj rat pokazao neodrzivost zakljucaka onih ljudi u ZapadnojEvropi koji smatraju da je neophodno sacuvati snazan blok Nato. Severnoatlantski savezje stvoren sa ciljem da se zastite teritorije zemalja-clanica. Medjutim, u jugoslovenskomsukobu Nato je izasao iz okvira tog zadatka i pokazao svoje pravo lice. To nije

odbrambeni Savez, vec ofanzivna komponenta strategije prosirivanja sfere uticaja. Sada,po mom misljenju, zapadni Evropljani sagledavaju da im preti opasnost da budu uvuceni,kroz bosanski sukob, u daleko opasniji rat nego sto je ovaj. Moguce je da teska vremenakoja prezivljava Evropa pruzaju Amerikancima argument u korist ocuvanja svog liderstvau Nato, a to znaci i kontrole nad opasnim konkurentom koji se ujedinjuje.

Pitanje: Poznato je da se u poslednje vreme u SAD govori o tome da, ako bude moralo dase bira izmedju spasa americke klijentele u vladi u Bosni i spasa Nato saveza, oni ce seopredeliti za ovo poslednje. To je u stvari prikriveni kompliment na vasu adresu.

Odgovor: Nato je nokautirao sam sebe, on lici na prezrelu krusku i samo je pitanjetrenutka kada ce pasti. Posle prekida delatnosti Varsavskog ugovora uzroci postojanjaNato saveza su nestali. Rusija je u medjunarodnim poslovima zauzela miroljubivuorijentaciju, sto takodje izbija tle pod nogama Nato pakta. Medjutim, postoje i drugiproblemi: Nemacka, na primer, koristeci nesuglasice izmedju SAD i jednog delazapadnoevropskih zemalja, nastoji da prosiri svoj uticaj na jug, jugoistok i istok. U Bonuponovo razmisljaju o geopolitickoj trijadi Berlin-Beograd-Bagdad. SAD, pak, teze da,pomazuci i jacajuci Tursku, kao i neke islamske rezime, osiguraju svoje interese ipozicije na Balkanu. A to protivreci onome sto zeli Evropa. Evropskim interesimaodgovara miroljubiva koncepcija. Rat nije u njenom interesu ni ovde, ni, recimo, uBelgiji. Uzdrzanost Nato pakta u bosanskoj krizi bi trebalo upornije od svih da zahtevaEvropska unija. Jer, upravo kroz Nato-pakt SAD forsiraju svoje prisustvo na Balkanu naracun Evrope.

Pitanje: Meni se cini da je Zapad bio zabrinut zbog toga sto bi, kao rezultat brze vojnepobede Srba, kao najorganizovanije i najbolje naoruzane strane, bili povredjeni interesiHrvata i muslimana.

Odgovor: Mi nikada nismo tezili da nanesemo poraz nasim protivnicima. Mada smo tomogli da uradimo, a mozemo i sada. Mi nismo ratovali protiv celog hrvatskog ilimuslimanskog naroda. Navescu vam primer. Godine 1993. u vreme rata izmedju Hrvata imuslimana, kada je hrvatskom stanovnistvu centralne Bosne zapretilo unistenje, srpskinarod i njegova armija su im pomogli. Primili smo ih na svoju teritoriju, a zatim smo ihsve, ukljucujuci oruzane formacije sa naoruzanjem, prebacili na teritoriju Herceg-Bosne(drzavna tvorevina Hrvata u Bosni i Hercegovini S.S.) pa cak i u Hrvatsku. U bliziniVaresa mi smo primili preko 30.000 hrvatskih izbeglica i oko 700 njihovih vojnika ioficira. U regionu Zepce, 12.500 izbeglica i 903 vojnika, u regionu Bugojna 6.000izbeglica i 604 vojnika i oficira.

Moram da vam skrenem paznju na razliku izmedju nas i Hrvata u pogledima na svet. Mismo ih prebacili preko Kupresa u Livno. A oni su nas odatle nepunu godinu posle toganapali sa ciljem da osvoje srpsku teritoriju. I, na zalost, uspeli su da zauzmu grad Kupresi deo kupreske visoravni. Na slican nacin u 1993. godini pomogli smo i muslimanima daprezive tragediju u Mostaru. I zahvaljujuci nasoj pomoci, oni su tamo preziveli.

Dakle, vracajuci se na namere srpske strane, zelim da naglasim da smo ostali na onomena cemu smo bili. Mi zelimo da i muslimani i Hrvati budu gospodari na svojoj zemlji.Nama ne trebaju ni njihovi domovi, ni njihovi putevi, ni mostovi, nista sto pripada njima.Ali, iz istog razloga necemo dati ono sto je nase. Prema zemljisnim knjigama u bivsojBosni i Hercegovini Srbi su posedovali 70% zemlje. Priblizno toliku teritorijukontrolisemo i sada. I mi zelimo samo to da se nase pravo privatne svojine postuje istoonako kao sto se postuje na Zapadu.

Pitanje: Da li je moguce da tri strane u bosanskom sukobu same pronadju resenjepravedno za sve bez pomoci spolja?

Odgovor: Mislim da je to moguce. Rat bi bio zavrsen odavno da nije bilo mesanja spolja ida se postovala zabrana na isporuke oruzja svim zaracenim stranama, a ne samo Srbima.Cim medjunarodna zajednica pocne podjednako da se odnosi prema svim stranama usukobu i pruzi im mogucnost da se same medju sobom dogovore, mi cemo pronaci toresenje. Mir nikad nece funkcionisati ako je nametnut spolja. O miru treba da sedogovore same zaracene strane.

Pitanje: Posmatraci obicno govore o tri zaracene strane bosanskim Srbima, Hrvatima imuslimanima. Sada je, izgleda, rec o dve strane bosanskoj hrvatsko-muslimanskojfederaciji i bosanskim Srbima?

Odgovor: To nije tacno. Pocev od 1992. godine, kada je Hrvatska izvrsila agresiju naBosnu i Hercegovinu, ovde se neprekidno nalaze njene regularne snage. I danas u regionuGlamoca i na nekim drugim pravcima deluje 124. brigada iz Nevesinja, 113. brigada izSibenika i Cetvrta gardijska brigada iz Splita, veliki broj specijalnih jedinica hrvatskihoruzanih snaga i Ministarstva unutrasnjih poslova. Prema tome, jedna od strana u sukobuje Hrvatska i njena armija. Ona je ovde pocela rat sa namerom da stvori veliku Hrvatsku,koristeci, kao i u vreme Drugog svetskog rata, muslimane da bi dosli do Drine. Takveplanove aktivno su podrzale Nemacke, Austrija, SAD a kasnije su im se preko bosanskihmuslimana pridruzile i islamske zemlje.

Druga strana su muslimani i njihovi pokrovitelji. Pritom je ovde rec o muslimanima AlijeIzetbegovica. To je fundamentalisticka struja, koju podrzavaju Iran, Saudijska Arabija,Pakistan i neke druge islamske zemlje.

Sledeca strana su snage HVO. To je vojska bivse Herceg-Bosne. NJih podrzavaju oneiste snage koje stoje iza Hrvatske.

Samostalni faktor u ovom trenutku jesu i snage federacije. Saglasnost o njenom stvaranjuu Vasingtonu su potpisali hrvatski i muslimanski predstavnici. Za sada ta federacijapostoji samo na papiru. Medjutim, ulozili su se ozbiljni napori u cilju stvaranjazajednickih hrvatsko- muslimanskih snaga. Prvi pokusaji bile su zajednicke akcijezdruzenih snaga federacije i regularne armije Hrvatske na Kupresu.

Jedna od zaracenih strana je i muslimanska armija Fikreta Abdica. Ona ima prilicnosnazan vojni potencijal. U toku zestokih borbi sa Petim vladinim korpusom Abdic jeuspeo da zadrzi deo teritorije u Cazinskoj Krajini, da konsoliduje i reorganizuje vojskukoja mu je lojalna,a zatim da preduzme uspesnu operaciju. U toku te operacije onpostepeno vraca izgubljenu teritoriju i verovatno ce predstavljati odlucujucu snagu kojace naneti poraz Petom korpusu. Abdicevi muslimani se nalaze u istim odnosima saIzetbegovicem kao i Srbi, zbog toga sto Izetbegovic nije ratovao samo protiv nas iHrvata, vec i protiv vlastitog naroda. Indikativno je da Abdic ima daleko manje vojnikanego Izetbegovic. Ali je za Abdica glasalo daleko vise muslimana nego za Izetbegovicana prvim demokratskim izborima u Bosni, koji su odrzani pre rata.

I na kraju, zaracena strana u Bosni i Hercegovini jeste srpska zajednica. Nama su objavilerat sve navedene strane, osim Abdica, koji je od samog pocetka istupao sa pozicija slicnihnasim trazeci resenje bosanskog problema ne na bojnom polju, vec za pregovarackimstolom.

Uvek smo bili za politicki dijalog. Kako bi pregovori bili sustinski plodotvorni, mi smopredlagali i predlazemo da se odrzi sastanak komandanata snaga zaracenih strana ipotpise sporazum o potpunom i trajnom zavrsetku rata. U buducnosti sva sporna pitanjatreba da se resavaju uz uvazavanje zakonitih interesa apsolutno svih strana. Na primer, umedjunarodnim organizacijama, ukljucujuci OUN, zastupljeni su muslimani Izetbegovicai Hrvati. Mi nemamo nista protiv toga. Medjutim, takodje treba da budu zastupljene iostale zaracene strane, ukljucujuci muslimane Fikreta Abdica i srpsku stranu. Takavpristup razresenju bosanske krize nasa delegacija je predlozila tokom nedavnih kontakatasa rukovodstvom misije OUN. Medjutim, na taj predlog su, na zalost, negativno reagovaliIzetbegovicevi predstavnici. To znaci da su oni kao i ranije za rat i za vojno resenje.

Pitanje: Rat u Bosni je veoma neobican. U njemu ima mnogo toga sto je novo za analizuvojnih strucnjaka. Kako biste vi formulisali njegov karakter?

Odgovor: To je veoma ozbiljan gradjanski, medjunacionalni, a za nas istovremeno inacionalno-oslobodilacki rat, koji se vodi u uslovima masovnog uplitanja spolja irealizacije Nato strategije upravljanja krizom. Protiv nas do sada nije primenjeno samoraketno-nuklearno oruzje i podmornicka flota.

Sto se tice mehanizama mesanja, oni zaista zasluzuju da budu opisani u specijalnimudzbenicima o raspirivanju kriza i njihovom usmeravanju na "potreban kolosek". Nateritoriju bivse SFRJ dospeo je ogroman broj vladinih i nevladinih organizacija, komitetai tome slicno, od Visokog komesarijata za izbeglice do kontingenta "plavih slemova". Odnjih je fakticki stvorena nabavno-pozadinska struktura za hrvatsko-muslimanske snage,koja im pruza usluge od izgradnje puteva i mostova do ciscenja gradske kanalizacije.Samo vi ratujte!

S druge strane, preko Saveta bezbednosti OUN, usvojena je citava serija antisrpskihrezolucija. One nam zabranjuju da se branimo onim sto raspolazemo i istovremenopruzaju avijaciji Nato saveza mogucnost da iz vazduha podrzava operacije hrvatsko-

muslimanskih snaga. Istom cilju sluze i rezolucije o stvaranju zona bezbednosti zamuslimane. Kakve su to "bezbedne zone" ako one sluze kao poligoni za nastavljanjeborbenih dejstava protiv srpskog naroda? Ako nisam naveo dovoljno primera, mogu danastavim sa nabrajanjem.

Pitanje: Zaista, sve to podseca na Orvela: mir to je rat, istina to je laz...

Odgovor: Pogledajte i ovo. Uporedite mene, na primer, sa generalom Rouzom ili DeLaprelom, koji komanduju snagama OUN. Mi smo svi priblizno isto godiste. Ja sadaimam 51. godinu. Taj rat je prvi u mojoj karijeri i ja ga vodim za zastitu sopstvenognaroda na zemlji na kojoj sam rodjen i odrastao. A sada izracunajte koliko su vojnihkampanja vodili i gde su ih vodili moji vrsnjaci. Sada, posle Vijetnama, Afrike, Foklandai slicno, oni mogu da stave na glavu plave beretke i da se nazovu mirotvorcima, a ja, zbogtoga sto branim sopstveni narod od bioloskog istrebljenja treba da postanem maltene ratnizlocinac.

Krasnaja zvezdaSergej Sidorov

SVEMOCNI MLADIC

London, 31. decembar, 1994. Kad proricu sudbinu Bosne analiticari su skloni da postavedva pitanja. Gde je general Ratko Mladic i sta misli?

Koliko god se gnusa zapadnih posmatraca, komandant bosanskih Srba cini se nemamnogo vremena ni za lokalne politicare. On izgleda uziva da ih pusti da nagadjaju. Ovoje mozda njegovo najbezazlenije zadovoljstvo. U poslednja 32 meseca rata Mladic jestekao reputaciju brutalnog genija, coveka koji je mozak srpske operacije stvaranjaetnicki ciste drzave u Bosni i Hercegovini.

NJegovo cesto nestajanja izazvalo je uzbudjene glasine o njegovoj smrti i budilo nadumedju njegovim nadigranim neprijateljima u redovima bosanskih muslimana i Hrvata.Cak su i zapadni listovi pozurili da objave na udarnim stranama vest da je Mladic"ubijen".

Na svoj drzak i grubo vragolast nacin ovaj 52-godisnji general sleze ramenima naizvestaje, pojavljuje se bez najave, obicno negde na frontu. Dok su se u aprilu svesrdnoispredale price o njegovom razlazu sa svojim rukovodstvom Mladic je igraoekstravagantni sahovski mec sa svojim politickim saborcem, liderom bosanskih SrbaRadovanom Karadzicem na frontu u okolini Gorazda. Mladic je terao inat spoljnomsvetu, koji se usredsredio na vazdusne napade Nato na ciljeve Srba koji napadajutamosnju muslimansku enklavu.

Devet meseci ranije, ocigledno prkoseci zoni zabrane letenja UN, leteo je helikopteromobilazeci srpske polozaje na strategijskim kotama oko Sarajeva.

Onizi i zdepasti Mladic, kome se zbog tvrdokornog stava dive bosanski Srbi, posebnovojnici, redovno obilazi linije fronta. "Nikad necemo dati zemlju za koju je prolivenasrpska krv", usput je obecao on objasnjavajuci zasto je odbio da izadje u susretmedjunarodnim zahtevima da vrati deo teritorije Bosne koje trenutno drze Srbi, tako daim ostane 49 od 70 odsto.

Okarakterisan od jednog funkcionera UN kao "vojnikov vojnik", Mladic provodi dugeveceri uz jelo i rakiju, domaci brendi, sa svojim kolegama iz UN u srpskom uporistuiznad bosanske prestonice. Ovo druzenje sa covekom koga su SAD nazvale potencijalnimratnim zlocincem izazvalo je zucne komentare u Sarajevu.

Ali ovaj general rumenog lica izgleda ne mari za to. Ranije u ratu culo se da je narediosvojim ljudima da zaspu Sarajevo granatama najveceg kalibra koje imaju srpske snage.

Licne tragedije samo su izgleda ojacale njegovu resenost da "potpuno porazi muslimane".Prosle godine njegova voljena cerka Ana, 23- godisnja studentkinja medicine, pocinila jesamoubistvo. Srpski komandant pojavio se odeven u crninu na maratonskimpregovorima, ciji je cilj bio ublazavanje krize oko Gorazda.

Mnogo pre toga Mladic je bio spreman da trazi osvetu. Borbene linije 1991. pruzile sumu sansu da osveti smrt svog oca u Drugom svetskom ratu. Rodjen u selu Bozinovici natradicionalno srpskom jugoistoku Bosne i Hercegovine, Ratko je imao dve godine kad sunjegovog oca, partizana i komunistu koji se borio protiv hrvatskih ustaskih fasista iNemaca, ubili u napadu na rodno selo ustaskog poglavnika Ante Pavelica...

Medjutim, ovaj surovi vojnik ponekad pozeli da pokloni zivot muslimanima i Hrvatima."Kad ja nesto garantujem to je isto kao rec Svemocnog", cesto kaze on. Tokommasovnog egzodusa muslimana iz istocne enklave Srebrenice pronadjen je jedan covekdorastao za vojsku koji se krio medju stotinama histericnih muslimana nabijenih u jedankamion. Mladic je rekao uplasenom coveku: "Postedecu ti zivot, ali samo pamti ko ti gaje postedeo."

Laura SilberFinancial Times

RATUJEM ALI SANJAM MIR

Na nasem putu po bivsoj Jugoslaviji, izrovarenoj od borbi, otisli smo u blizinu Sarajevada bi se upoznali sa generalom Ratkom Mladicem, komandantom srpsko bosanskevojske, jednim od licnosti o kojoj se najvise diskutovalo povodom ovog rata. "Rat jejedna strasna stvar", kaze on, "ali mi smo bili prinudjeni da uzmemo oruzje u ruke.Moramo da se zastitimo od islamske ekspanzije prema zapadu. O nama surasprostranjene mnoge lazi."

Zapadne novine ga smatraju dzelatom, ratnim kriminalcem. NJemu je pripisan najvecideo odgovornosti za svireposti koje su u Bosni pocinjene protiv muslimana. Smatraju gapodstrekacem silovanja, klanja i masakra.

A za Srbe u Bosni on je pravi heroj, simbol.

Bez sumnje on je jedan od uvazenijih u ovom ratu.

Dakle, pricacemo o generalu Ratku Mladicu, vrhovnom komandantu srpsko-bosanskevojske.

Nastavljajuci nase putovanje po krajevima bivse Jugoslavije opustosene u konfliktima,uspeli smo da ga nadjemo u jednoj od vojnih baza, u srcu Bosne, na par kilometara odSarajeva. I napravili smo intervju...

... Sresti Generala Mladica i razgovarati sa njim nije nimalo lako. On je prvi covek usrpsko-bosanskoj vojsci. Ucestvuje u ratu. Nema stalnu bazu, neprestano se premesta. Ine gaji nimalo simpatija prema zapadnim novinarima.

Ipak, uspeli smo da zakazemo jedan susret sa njim zahvaljujuci pritiscima koje je nanjega ucinila jedna novinarka beogradskog dnevnog lista "Politika", koja ga veoma dobropoznaje i u koju on ima poverenja.

Susret se odrzao u podne medju bosanskim planinama, u selu Han Pijesak, na putuizmedju Zvornika i Sarajeva.

Iduci kolima ka Han Pijesku prolazili smo kroz predele neopisive lepote dok je sunceobasjavalo belicaste vrhove planina. Ali ubrzo su se pojavili i znaci ratnog podneblja:prvo smo naisli na dve kuce u rusevinama, zatim i na ostale u slicnom stanju, da bi potomvideli citavo jedno selo polurazruseno. Jedina vozila koja se mogu sresti na putu su vojna.Na svakih par kilometara nailazimo na neko selo, a ujedno sa njim i na blokade.Naoruzani policajci i vojnici kontrolisu dokumenta, ispituju, ali su pri tom ljubazni.

Stizemo u Han Pijesak pre zakazanog vremena. Otpratili su nas do jednog starog hotela,koji sada sluzi kao kasarna. Sacekala su nas dva pukovnika u prijatnoj atmosferi kojanimalo ne podseca na ratnicku.

Odveli su nas na poslednji sprat i uveli u kancelariju komandanta odeljenja.

"General Mladic se izvinjava sto ce malo zakasniti", kaze nam.

Humanitarna pomoc

Mala soba kojom dominira jedan pisaci sto na kojem se nalaze brojni dokumenti urednoslozeni. Tu je i jedna knjiga: "Titove ljubavi", Filipa Radulovica. Iza pisaceg stola jeogledalo koga pokriva grb Republike Srpske i srpsko-bosanska trobojna zastava. Nasuprotnoj strani je televizor u boji, u jednom uglu i orman na kojem se izmedju dvesrpske zastave nalazi svetac. "To je Sveti Sava, nas zastitnik", objasnjava jedan odprisutnih.

Dok smo cekali Generala Mladica ponudili su nam sljivovicu, nacionalnu rakiju ipokazali nam "trofeje".

Prvo jednu starinsku pusku, koja se pravila koristeci vodenu cev.

"Pripadala je jednom muslimanu", kaze jedan od njih smejuci se.

Zatim su nam pokazali jednu ogromnu kutiju u kojoj je bila "ratna porcija" uzeta oditalijanske vojske.

"I ovo smo zaplenili muslimanima", objasnjavaju. Pazljivo su posmatrali nasu reakciju.Telefon je neprestano zvonio.

Jedan general je usao, ali to nije bio Mladic, vec njegov zamenik DJordje Dukic.

"General Mladic upravo stize", obavestava nas.

Jedan od vojnika je brze-bolje potrcao da sakrije "Titove ljubavi" ispod gomiledokumenata.

Najzad, oko jedan sat pojavio se General Mladic u pratnji ostalih oficira. Nije tolikovisok, negde oko 180 cm, ali svakako ostavlja utisak svojom pojavom. Cak i on je ukamuflaznoj uniformi.

Posmatramo ga i sa radoznaloscu i s nepoverenjem. Uctivo nas pozdravlja, izvinjava sezbog okolnosti, seda za pisaci sto, spreman da odgovara na nasa pitanja.

"U Italiji, mnogi ne razumeju ovaj rat", zapocinjemo mi. "Narocito ne razumeju ono stose desava u Bosni, u Sarajevu. Bore se Srbi protiv Srba. Razdvaja vas jedino religija: sajedne strane vi pravoslavci, s druge oni muslimani. Da li mozete da nam objasnite zastoje borba poprimila tako surov karakter?"

"Nije lako objasniti ono sto se ovde desava", odgovara General Mladic. "Pre svega mojnarod, srpski narod je uvek bio protiv rata. Rat je jedna strasna stvar. Trebalo bi objavitirat protiv rata. Ali mi smo bili prinudjeni da se naoruzamo. Na to nas je naterala najvisenasa istorijska proslost, ali i hriscanska Evropa, koja je potcenila opasnost kojupredstavlja islam. Nasa nesreca je u tome sto se nalazimo u sredistu razlicitih interesa cijije cilj destabilizacija Evrope. Prinudjeni smo da stvorimo bedem, radi zastite od islamskeekspanzije prema zapadu. Iza neprijatelja protiv kojih se mi borimo u Bosni nalazi secitav muslimanski svet, ciji je predvodnik Turska. Izmedju ostalog, paradoksalno je sto taista hriscanska Evropa potpomaze stvaranje jedne islamske drzave na Balkanu. Tupodrsku narocito pruzaju Francuska i Nemacka. Francuska to cini da bi odbranila svojeinterese u Alziru i ostalim arapskim zemljama, kojima prodaje oruzje vredno visemilijardi dolara. A Nemacka, jer zeli da prosiri svoj uticaj na Bliski istok i na taj istiBalkan. Nemacka koristi bosanske muslimane na isti nacin na koji je to cinila saustasama Ante Pavelica tokom Drugog svetskog rata."

General Mladic negodujuci trese glavom. "Pitam se", kaze on, "ako Francuska zaista zelistvaranje muslimanske drzave u Evropi zasto im onda ne omoguci da to bude u deluPariza ili Bretanje?"

Ostali se smeju.

"Sta mislite o ulozi SAD?", pitamo.

"Amerika ne zeli ujedinjenu Evropu", objasnjava. "Prihvatili su ponovno ujedinjenje dveNemacke upravo zbog lakse destabilizacije naseg kontinenta i dalje ga podsticu. AliAmerika je podcenila mnogo toga. Na primer, nije predvidela da ce rat na balkanskimprostorima dovesti u pitanje ne samo mir u Evropi vec i u svetu."

"Da li znate da Vas zapadne novine opisuju kao okrutnog i krvozednog. Nazivaju Vas,dzelatom,. Sta imate da kazete na to?"

"Zahvaljujem vam zbog ovog pitanja", kaze. "Optuzeni smo da smo zapoceli ovaj rat i daga vodimo na tudjim teritorijama. Optuzeni smo da smo jedan imperijalisticki narod. Alinije tako. Rat koji mi vodimo je odbrambeni rat. Branimo nase zene, decu, kuce iteritorije. Na zalost, skoro sve zemlje zapadnog sveta su na strani nasih neprijatelja. Onizloupotrebljavaju sredstva informisanja, sireci lazi. Realno, jedina ,optuzba, koja bi seodrzala je da mi kazu da sam patriota koji se bori za svoj narod. Nemam nista sebi daprebacim. Da ste vi videli 21. septembra 1991. godine kako neki drugi narod ubija vaseljude na mostu na Korani, u Hrvatskoj i vi biste se, po meni, ponasali na isti nacin."

"Svet nije nista ucinio da ublazi patnje srpskih vojnika, kada su bili zarobljeni uslovenackim i hrvatskim kasarnama bez vode, hrane i struje. S druge strane, gnevno sureagovali i sa pravom, kada su videli pokolj izvrsen nad ljudima koji su stajali u redovimacekajuci hleb, u ulici Vase Miskina u Sarajevu. Ali taj pokolj nisu izvrsili Srbi, vec AlijaIzetbegovic, muslimanski vodja koji je platio strancima da izmasakriraju njegov narod nebi li svalio krivicu na Srbe. Ni Agata Kristi ne bi bila u stanju da izmisli tolikozastrasujucu pricu. Ipak, ubedjen sam da ce jednog dana istina izbiti na videlo. Zeleo bihda naglasim da je srpska vojska uvek pomagala hrvatskom i muslimanskom civilnomstanovnistvu. Na primer, mi smo odobrili da im humanitarna pomoc stize preko nasihteritorija. Ni to nije sve. U vreme borbi oko Zenice evakuisali smo hiljade hrvatskih civilai 904 vojnika koje su muslimani proterali. Iz Varosi i centralne Bosne ovde je stiglo15.000 hrvatskih izbeglica koje smo primili i zastitili kao nase. Odobrili smo evakuaciju12.000 muslimanskih zena i dece iz Srebrenice. Cak smo tokom najsurovijih sukobadozvoljavali UN da evakuisu na stotine vojnika koji su prethodno pocinili pokolje nadnasim narodom. Plavim slemovima i internacionalnom Crvenom krstu smo omogucilievakuaciju vise od dve stotine ranjenika iz Zepe. Kazite mi gde su to Hrvati ili muslimanipomogli nasem narodu i nasim vojnicima. Ukazite mi na makar jedan primer."

"Zapadne novine su uvek zanemarivale ove stvari", dodaje razljuceni general." I ne samoto: stalno su pricali o srpskim koncentracionim logorima, a zasto nisu nikad pokazalislike srpskih i muslimanskih leseva u gomilama koje su Hrvati zaklali u zapadnoj

Hercegovini? Zasto svet nije uopste obavesten o zastrasujucoj situaciji Srba koji su ostaliu Sarajevu, Zenici, Mostaru, Tuzli, Srebrenici, Zagrebu? Pre nego sto je rat i poceoHrvati su unistili srpske kuce u Zari i Zagrebu. Zasto je svet tada cutao?"

"O nama su recene mnoge stvari koje nisu istinite", dodaje general. "Cak se i Savetbezbednosti UN okrenuo protiv nas na osnovu laznih podataka i uveo sankcije srpskomnarodu bez presedana. Medjunarodna zajednica se maksimalno potrudila da pomogneHrvatima i muslimanima. Sve humanitarne pomoci, cak i one putem aviona, idu njima,koristeci nazalost i italijanske aerodrome, poput onog u Ankoni. Mozda Italijani to i neznaju. Ali nas narod proliva krv vec tri godine, a mi nismo u mogucnosti da opremimo nilekare, niti da dopremimo neophodne lekove. Hrane nema. Ne mozemo ni daobradjujemo zemlju, jer ne mozemo da uvezemo benzin za masine. Za razliku od nasHrvati i muslimani imaju na raspolaganju cak i oruzje koje uvoze preko luka u Puli,Rijeci i Splitu. Svakog dana stize oruzje nasim neprijateljima putem mora ili vazduha.Ipak, nikad nije kasno da se stvari izmene. Ovo je jedan apel koji upucujem Italiji.Italijanski i srpski narod su dosta slicni. Cak su i nase sudbine u proslosti bile slicne.1943. godine, tokom Drugog svetskog rata Italijani su dosta pomogli Srbima. Tu ubrajami sebe."

"Mali"

"Rodjen sam u malom selu blizu reke Neretve, a ostao sam ziv zahvaljujuci jednom oddvojice italijanskih vojnika iz divizije Murdjija. Oni su u to vreme bili nemackizatvorenici koje su rasporedjivali u blizinu pojedinih fabrika. Taj vojnik se nalazio unasoj kuci uz jos jedanaest italijanskih vojnika. Ostali su tu sest meseci. Majka i otac sumi bili toliko bolesni da su se jedva pomerali. I ja sam bio bolestan. Bio bih mrtav da setaj dobri vojnik nije trudio iz dana u dan da me nahrani i izleci koristeci trave i praveci misupu od bilja koje je uspeo da pronadje."

"Da li se secate imena tog italijanskog vojnika?", pitali smo.

"Na zalost ne", odgovorio je General Mladic. "Ali se secam da me je zvao ,mali,."

Vratimo se ratu. "Koji su odnosi snaga izmedju vas i muslimana?"

"Tesko je reci. Ovo je gradjanski rat. I ponavljam da ne smemo zaboraviti na one kojipodrzavaju muslimane."

"Da li je moguce zaustaviti sukob?"

"Da su se Srbi pitali, ovaj rat nikad ne bi ni zapoceo. Ponavljam da smo mi primorani daucestvujemo u njemu. Mi smo cak i sada spremni da zakljucimo mir i da sve postojeceprobleme resimo na miran nacin. Ali rat ne moze da se okonca, jer to ne zele ni Hrvati nimuslimani ni oni koji im pruzaju podrsku."

"Zar vas ne uznemiravaju stalne pretnje Nato-a da ce bombardovati vase polozaje?"

"Svakog dana dobijamo pretnje vojnih intervencija i bombardovanja. Ali to nas ne plasi.Znamo da se branimo. Kako? Pitajte Hrvate i muslimane. Cak da pozovu i milion ljudiprotiv nas necemo se uplasiti. I ne znam koliko bi majki trebalo da posalje svoje sinoveovde da umru braneci granice koje su povukli Titovi politicari."

"Rekli ste da trenutno nije moguce okoncati rat zbog politike vasih neprijatelja. Ali, akose rat nastavi zar ne postoji opasnost da ce se prosiriti i izvan granica Bosne?"

"Stopostotno ce se to desiti. Stavise milion posto. Ako se ne zavrsi na vreme, ovaj rat cese sigurno prosiriti na citav svet. Ne zaboravite da je Balkan na raskrsnici puteva izmedjuEvrope, Azije i Afrike. I zapamtite da danas ubijaju nasu decu oruzjem koje izlazi iznemackih i francuskih fabrika. Ali obratite paznju, jer ako se rat ne okonca ticace se ivase dece! Vi Italijani biste prvi trebalo da se zabrinete. Zapamtite da ako izbije pozarkod vasih komsija uvek je bolje pomoci mu da ga ugasi pre nego sto se on prosiri i navasu kucu."

General Mladic je po stoti put pozvan na telefon. Vratio se da nam dovrsi pricu.

"U ratu izvan ovih granica nece postojati ni jedno jedino sigurno mesto na celoj planeti",upozorio nas je.

To je bio kraj zvanicnog intervjua.

General Mladic nas je potom pozvao da sa njim i njegovim ljudima rucamo, u ledenojsobi u prizemlju. Suvo meso, krastavci i sir ili pire krompir i meso. Nimalo luksuzno. Anoge se smrzavaju. Ipak, zahvaljujuci rakiji koju sluze u preobilju, atmosfera sepoboljsala.

Vracamo se na razgovor o okrutnostima koje su pocinjene tokom ovog rata.

"Okrutnost? Niko ne zna sta znaci rat dok u njemu ne ucestvuje."

Zatim je pricao o Italiji.

"U svakoj italijanskoj bolnici se cuva po cetiri ili pet mesta za muslimansku decu. Kolikoih je za srpsku decu? Zasto cak i vi pomazete muslimanima, a ne nama? Zar je moguce daod vas, koji ste nam uvek bili prijatelji nismo dobili ni dzak krompira?"

Kao da je sledio svoju misao, Mladic je dodao: "Odrekli ste se cak i Istre. Ali Istra nijehrvatska, ona je oduvek pripadala Italiji. Mora biti vracena Italiji."

"Ja poznajem Italiju. Divim se vasoj zemlji, muzici, umetnosti, tradiciji."

Smeska se: "Dobri ste i u sportu: fudbal, kosarka. Samo sam jednom bio u Italiji, 1979.godine, kada sam zavrsio Vojnu akademiju. Bio sam u Livornu, Pizi, DJenovi. Kasnijesam otisao u Libiju, u Tripoli. Kakva razlika!"

Vec opusten, General Mladic se prepustio uspomenama.

"U Livornu sam zeleo da kupim jedan par cipela. Usao sam u radnju u kojoj je bioenorman izbor. Ali brojevi vasih i nasih cipela se razlikuju. Probao sam jedan, drugi, trecipar. Nijedne mi nisu bile dobre. Ali nisam mogao da odem a da nista ne kupim. Na krajusam uzeo neke koje su mi bile uske. Kasnije sam ih poklonio prijatelju. Secam se i jednogdogadjaja iz Pize. Nosio sam uniformu i u pocetku su me svi gledali s nepoverenjem.Mislili su da sam ruski vojnik. To je bilo vreme Crvene armije, a Italijani nisu bas voleliRuse. Cim su otkrili da nisam Rus vec Jugosloven, postali su ljubazni prema meni. Mojidrugovi i ja smo zeleli da obidjemo krivi Toranj, ali nismo imali italijanski novac. Jednagospodja je uvidela nas problem i svima nam kupila karte. Cak se ponudila da nam pravidrustvo. Italijani su zaista izvanredan narod!"

General Mladic nije udovoljio nasim molbama da nastavi da prica.

"Vi imate cudesnu zemlju", rekao je.

Ipak nam je ispricao jos nesto: "U vreme mog boravka u Italiji bio sam tek odskoravencan i moja supruga mi je strasno nedostajala. Na brodu sam joj napisao poruku istavio je u koverat sa njenom adresom. A koverat uz novcanicu od deset dolara i jos desetcigareta sam stavio u jednu flasu. Pare i cigare su bili nagrada za onog ko nadje flasu iprenese mojoj supruzi ljubavnu poruku. Dok smo prolazili kroz Mesinski moreuz baciosam flasu u more. Moja supruga je posle nekog vremena zaista primila poruku. I to nesamo nju, vec i pare i cigarete."

Kraj rucka je znacio i kraj razgovora. Oprostili smo se od Generala Mladica imajuci onjemu dvojak odnos: on je i pravi vojnik, cvrst, odlucan, mozda i nemilosrdan premaneprijateljima, ali i covek koji je sposoban i da se smeje i da bude ganut.

"Poruka koju je general Ratko Mladic uputio citaocima casopisa "DJente": "Nadam se dace prava istina uskoro biti otkrivena za dobro svih, a narocito za srpski narod."

januara 1994.Han Pijesak

Gaspari di Sklafani,za reviju "DJente", Milano

SRBI SMO, NE KRVNICI

"Veoma je opasno igrati se rata u Evropi i isto je tako opasno zloupotrebljavati sredstvainformisanja i proklamovati ono sto nije istina. Stalne pretnje o bombardovanju samostavljaju u opasnost svetski mir". Tako Ratko Mladic, vrhovni komandant srpsko-bosanske vojske obelezava situaciju u Bosni i Hercegovini. Ponosan sto je Srbin i istotako siguran da brani sopstveni narod od "unistenja" sreo se sa nama u Han Pijesku, seluudaljenom oko 80 kilometara od Sarajeva, u jednom hotelu koji je postao jedan odglavnih komandantovih stabova.

Duz puta koji vodi u Han Pijesak, od granice (Zvornik) sa Srbijom, sve kuce su unistenegranatama i zapaljene, znak okrutnih bitaka izmedju muslimana i Srba. U svakom uglujedan vojnik. Svi mladi, od 16 do 20 godina, dobro naoruzani. Jedan od njih nampokazuje doline po kojima su se vodile borbe i bitke gde su mnogi mladi njegovih godinaizgubili zivot.

U Mladicevim ocima nema kajanja. Ponos i samo ponos zato sto se bori za pravednustvar.

"Patriotizam znaci braniti sopstveni narod" kaze Mladic. "Niko ne bi trebalo da crvenizbog toga, ponajmanje jedan general. To je moja cast. Nisam dozvolio da moj narod budeizbacen sa svoje teritorije."

Kada mu se kaze da ga na zapadu smatraju krvnikom, smesi se, ne brine zbog toga iodgovara sigurno:

"Vec trecu godinu vodim vojsku i Srbi su bili zrtve ovog rata, on nam je nametnut. To jeprava nesreca. Onaj koji je objavio rat dobio je podrsku Zapada."

General podize ton ne priznaje lazi koje zapadni svet pripisuje Srbima, ne priznajezverstva, pokolje:

"Kao i u proslosti i danas Srbi nisu krivi. Rat nam je nametnut. Mi nismo nikada imaliimperijalisticke ciljeve. Danas, kao ni u proslosti, srpski vojnici nikada nisu bili na tudjojteritoriji. Mi branimo samo nasu decu, nase zene i nase kuce. To je verovatno sudbinasrpskog naroda."

- Pa ipak, svi su vas prikazali naslikali kao krvnike i agresore.

"Secate li se pokolja ljudi u redu za hleb u Sarajevu? Alija Izetbegovic je platiomedjunarodne eksperte da ubiju njegov narod i da bace krivicu na nas Srbe. Ove stvarimoraju da brinu ceo posteni svet. To je bumerang koji ce se okrenuti protiv njih. Siguransam da ce svet imati prilike da vidi i produbi istinu. Samo tada ce biti postignuta pravda."

- Rat se, medjutim, nastavlja. Ne nazire se nikakav miroljubiv izlaz?

"Dobro je razjasniti odmah jednu stvar: srpski narod nije u ratu sa hrvatskim imuslimanskim narodom. Taj svet je izmanipulisan i iskoristen prljavom Tudjmanovom iIzetbegovicevom politikom. Ne stidimo se da kazemo da smo ranije sav taj svet pomagalibez razlike na rasu."

- Vi ste, medjutim, optuzeni da ste zabranili evakuaciju ranjenika i civilnog stanovnistva?

"U Srebrenici smo evakuisali vise od 12.000 osoba za vreme najzescih sukoba, cak iputem sredstava Unprofora. Pitam Vas, zasto me je CNN snimala dok sam izlazio izSrebrenice sa muslimanskim detetom u narucju, a onda taj film nije prikazala? Gestovi

dobre volje Srba nikada se ne evidentiraju. Objavljuju se velike reportaze okoncentracionim logorima. Zasto se nikada ne prikazuju lesevi muslimana ili Srba uhrvatskim rukama?

- Zasto nije moguce zaustaviti rat?

"Kada bi to zavisilo od nas, rat ne bi nikada ni pocinjao. Spremni smo da potpisemo mircak i u ovom trenutku. Rat ce se zavrsiti ukoliko medjunarodna zajednica bude koristilaiste mere za sve tri strane. Sa oruzjem koje su im Nemci i Francuzi prodali ubijaju se nasadeca. Nastavljajuci ovim putem konflikt ce se prosiriti i nece vise biti sigurne tacke nanasoj planeti."

- Vi optuzujete Nemce da podrzavaju Hrvate, a Francuze da pomazu muslimane, ne cinili Vam se to isuvise?

"Hrvati su kao loptice za tenis a reketom manevrisu Nemci. Francuzi podrzavajustvaranje islamske drzave u Bosni. Zasto Miteran ne da jedan deo Pariza muslimanima?"

- Zar Vas pretnje Nato-a o vazdusnom napadu ne plase?

"Mi nikome nismo pretili, a oni kazu bombardujmo Beograd. Bilo kako bilo ukoliko nasnapadnu, znamo kako da se branimo."

- Koliko ljudi je pod Vasom komandom?

"Dovoljno da brane nas narod i da se ne plasimo pretnji Nato-a."

Poziva nas na rucak, supu i jelo od krompira i zeli da posalje Italijanima poruku:

"Zasto od vas kao prijateljskog naroda nismo dobili ni dzak krompira pomoci? Zastonema nijednog kreveta u bolnicama za nasu decu. Vi, Italijani bi trebalo da budete svesnida i nase, srpske, kuce gore. Samo tako ce se moci zaustaviti rat."

januar 1994.

Andjelo Ferari,italijanski nedeljnik "Il DJorno"

NISTA NAS NECE ZAUSTAVITI

Pale, jula ,95. Ko je General Mladic? To je covek koji plave slemove svodi naposmatranje etnickog ciscenja i koji obecava da ce do jeseni osvojiti sve zasticene zone,ukljucujuci Sarajevo. Mladic je komandant Glavnog staba Vojske bosanskih Srba ineprijatelj Izetbegovicevih muslimana. To je general kome bi OUN hteo da sudi kaoratnom zlocincu, ali sa kojim je u medjuvremenu prinudjen da pregovara. Sada je Mladicobecao da "ce za nekoliko meseci, na jesen Srbi zauzeti Gorazde, Bihac, a ako budepotrebno i Sarajevo" da bi okoncali rat.

Iako je tesko sresti ovog coveka, koji ne skida uniformu, uspeli smo da ga pronadjemo iintervjuisemo.

Pitanje: Generale Mladicu, odmeravanje snaga sa Ujedinjenim nacijama, Natoom isnagama za brza dejstva se nastavlja. Sta mislite o mogucnosti mobilizacijemedjunarodnih vojnih snaga protiv Srba?

Odgovor: Mi nismo kamikaze, kao sto neki tvrde, niti poludeli robovi. Vodimo racuna osvakom nasem coveku. Medjutim, ovde u Bosni nema mesta za americke bombardere, zatrgovce oruzjem, a nema mesta ni za medije koji satanizuju Srbe. Ovde nema sta da trazionaj koji je zapalio Afriku ili Vijetnam i stvorio povorke zivih mrtvaca. Nama Srbimanije potrebna milost, ali ni mafijasi koji unistavaju citave kontinente, da bi ih podvrglisvojim interesima. Ovde ima mesta samo za humanitarne organizacije i za one koji suvoljni da na ovaj rat gledaju svojim ocima, kriticki. Ne trebaju nam oni koji sire ratnipozar od Atlantika do Pacifika. Zelimo samo nasu zemlju, zato sto medjunarodnazajednica do sada nije priznala nijednu srpsku zemlju i zato sto nasi neprijatelji,racunajuci na to, hoce da nas svedu u nacionalne manjine. Zbog svog geografskogpolozaja, srpski narod je uvek bio izlozen pogibelji, prvo sa Turcima, zatim sa austro-ugarskim carstvom. Ali, Srbi su isto tako sprecili prodor agresivnog islama u Evropu.Sada se opet osecamo ugrozenim. Zato smo prisiljeni da se borimo. Mi, Srbi, ocekujemoda medjunarodna zajednica preuzme odgovornost za konflikt i kazni onog ko ga jeizazvao. Nemacka je sponzorisala ovaj rat, podsticuci Hrvate i muslimane da se boreprotiv nas. Tamo gde god su se nalazili Nemci, nikada nije bilo mira. Neka samo dodjeNemacka na Balkan... Ja, licno, imam razloge da je docekam...

Pitanje: Novinari i posmatraci iz inostranstva su pisali da cesto nema saglasnosti, nikoordinacije izmedju politicara i komandanata bosanskih Srba. Verovatno misle na Vaspravac delovanja, koji je vise puta bio u suprotnosti sa pravcem delovanja Karadzica...

Odgovor: To su samo price onih koji hoce da otezaju stvari Srbima. Ovaj rat je zaistaveoma cudan, najtezi koji su Srbi ikada vodili. Mi smo, ipak, uspeli da ostanemo nazemlji koja je vec generacijama nasa i uspecemo da postanemo jedinstven narod.Ostvaricemo svoj cilj da budemo jedan narod na jedinstvenoj teritoriji od Kupe doKorane, sve do Juzne Morave i Timoka. Samo ocekujemo da se medjunarodne snageponasaju kao mirovne snage i da nastoje da okoncaju ovaj rat diplomatskim sredstvima, ane oruzjem.

Pitanje: Politicari objavljuju ratove a generali ih vode. Ko ce uspostaviti mir: politicari iligenerali?

Odgovor: Dobro pitanje... Ovaj rat je suvise komplikovan, da bi ga mogli resiti samojedni ili drugi. Vise bih voleo da mir donesu politicari, jer je mir covekov najvisi cilj. Sdruge strane, ne verujem da ce zvezde na medjunarodnoj sceni moci da nametnu mir uBosni.

Daniela Atropia,"Il DJornale", Milano.

ZIVOT NA POKLON

Pod ovim naslovom objavila je "Borba" deo izjave Lorensa Jolesa, predstavnika visokogkomesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija. Pre dolaska u bivsu Jugoslaviju predstavljaoje Ujedinjene nacije u Indiji, Turskoj, Kini, a ovde je boravio u Vukovaru, Bratuncu,Srebrenici i Tuzli.

- Sa generalom Mladicem ste se sreli dva puta. Cak ste ga dobro upoznali?

- Mislim da jesam. Prilikom prvog susreta proveli smo u Kninu nedelju dana. Bio je tooktobar-novembar 1991. Boravio sam tamo sa petnaestak vojnika iz Unprofora koji supripremali dolazak mirovnih snaga. Bio je tada tamo i Sajrus Vens. Osim Knina, obilazilismo zapadnu i juznu Krajinu. Mladic je tada bio zamenik komandanta, nas domacin i poceo dan smo bili zajedno. Spavali smo u barakama JNA, jer tada su tamo bile delimicnosnage JNA, delimicno teritorijalne odbrane. Mladic je uspevao sve to na tom prostoru dakoordinira. Znao je apsolutno sve sta se desava. Poznavao je svako selo, svaku kucu,decu, zene, starce, znao je ko je kome rodjak, ko je Hrvat, ko Srbin, koliko je gde zivelojednih koliko drugih. Bio je nacionalni heroj, obozavali su ga i civili i vojnici. Pomisliosam tada da je izuzetno jaka licnost koja definitivno zna sta hoce.

- Vas susret u martu 1993. bio je drugaciji. Evakuisali ste muslimane iz Srebrenice. Svetsu vec obisle slike sa tim uzasnim prenatrpanim transportima?

- Da, takav jedan konvoj za Tuzlu bio je zaustavljen u Bratuncu. General Mladic je ulaziou svaki kamion sa zenama, decom i starcima muslimanima, pruzao im ruku i govorio:"Mladic, drago mi je". LJudi su bili uplaseni, ali govorio im je da se ne boje. Iznenada se,medjutim, pojavio jedan problem. Uprkos nase paznje da iz Srebrenice evakuisemo samobolesne, zene, decu, starce, nekako se u jednom kamionu nasao i jedanpedesetogodisnjak, musliman. Kontrola u Bratuncu ga je otkrila i vec predvidela da gaodvede u zatvor. Nisam mogao da pomognem drugacije osim da uzmem ime tog coveka ikad se vratim u Beograd o svemu obavestim Medjunarodni Crveni krst. Rekao sam toMladicu.

- Prepoznao Vas je?

- Da, odmah. Onda je sa mnom posao do milicijskih kola, pogledao coveka, razgovaraosa milicionerima i rekao: "U redu je, vratite ga u kamion i srecno do Tuzle". Posle toga seokrenuo prema meni i rekao: "Ne zaboravi da sam ovom muslimanu licno podario zivot".

Zadovoljan ishodom nisam glasno rekao ono sto sam pomislio: "A zasto bi mu ga uzeo?"

Posle smo svi stigli do Tuzle.

JA, SVEDOK I TUZILAC

(Parodija Optuznice)

Napomena: Miso Radomira Vujovic je novinar, ratni reporter iz ovoga rata i predsednikAktiva ratnih reportera Udruzenja novinara Srbije. Objavio je vise desetina reportaza unovinama, na radiju i TV o ratu na prostorima bivse Bosne i Hercegovine. Boraveci naratistu bivao vise puta i sa Generalom Mladicem. Priprema knjigu ratnih reportaza.

Na osnovu nekoliko stotina rezolucija, konferencija, proklamacija dvojice, vise desetinaclanova ZKP, Centralne loze Novog belosvetskog poretka, nastalog na "civilizacijskiurbanizovanim i kultivisanim" indijanskim prerijama, od Zapadne do Istocne obale i sire iduze podnosim neopozivu

O P T U Z N I C U

protiv Ratka Mladica, coveka sa vise superlativnih nadimaka, rodjenog 1943. u seluBozinovici, opstina Kalinovik, Republika Srpska, po nacionalnosti Srbin, istogdrzavljanstva sa obe strane Plemenite Medje, oficira po zanimanju, ratnika po rodjenju,sa cinom generalskim stecenim na bojnom polju, na funkciji komandanta VojskeRepublike Srpke po volji naroda verovatno dozivotno, ukoliko se ne dogodi nekamedjunarodna elementarna nepogoda, do sada neosudjivan, briljantne zivotne iprofesionalne biografije, odlikovan i nagradjivan vise puta. Od nevakcinisanog, protivovcijih boginja Haskog tribunala nominovan za orden Ratnog zlocinca prvog reda;osnovna karakteristika ofanzivna licna i profesionalna priroda s naglasenomdzentlmenskom agresivnoscu, sto je na mocnom i bezgresnom Zapadu na ceni ali udeficitu izjavile su nakon susreta sa njim neke pripadnice sedme sile, saljuci svojimredakcijama neku drugu sliku o srpskom generalu i njegovom mobilisanom narodu.

Prema do sada izvedenim opstim dokazima, detalji ce biti, a vecina vec jeste, prezentiranijavnom sudu, jedan od najvecih grehova u daljem krivicnih dela, jeste:

1. Ucesce i nemerljiv doprinos u sprecavanju kontinuiranog genocida nad "civilizacijskinedoraslim i antropoloski nerazvijenim srpskim narodom", koji negira novonastalecivilizacijske tekovine, mentalna i fizicka, hibridna dostignuca, pozivajuci se na vecdavno prevazidjene norme, kao sto su geneza, tradicija, istorija, drzavotvorni kontinuitet idruge elemente, neuokvirive u nove svetske elitisticke trendove. Praveci istorijskidiskontinuitet genocida nad Srbima, tukuci na bojnom polju do nogu zastitnike, svetskihtutora, Optuzeni je napravio i niz zlocina eticke prirode, povredjujuci patoloski deo,odnosno tastinu kreatora mraka, na ovoj ruzicastoj i vec poprilicno uzegloj planeti.Nacinjuci im sujetu, koja se vise reflektuje u materijalistickom nego u etickom, Optuzenije dodirnuo do najegoisticnijih centara moci, koji su kao gubavci poceli da pustose irusku stepu.

Jakom individualnoscu, ofanzivnim i neukrotivim temperamentom, nije ostavljaoravnodusnim cak ni najljuce neprijatelje, nesmotreno se spoticuci o svoju spontanost isamoniklost, naneo je neprijatnosti i nekim uvazenim kolegama iz najrespektabilnijiharmija. Nekoliko generala misterioznog Pentagona javno se suprotstavilo svojimkodiranim politickim bosovima, izrazavajuci otvorene simpatije i odajuci profesionalnopriznanje Optuzenom. Najvise neprijatnosti zbog optuzenog i njegovog

nekonvencionalnog ponasanja, neukrotivog za svetske civilizacijske standarde imao jeamericki general Vesli Klark, direktor Odeljenja za stratesko planiranje i politiku priGeneral- stabu Pentagona. Nesrecni Klark je imao velikih problema zbog suprotstavljanjastava zvanicnoj americkoj Administraciji, citaj, Stejt Departmentu, cija je najratobornijafilijala, kada su u pitanju Srbi, Generalna skupstina Ujedinjenih Nacija.

Jedan od glavnih dokaza protiv Optuzenog je i kapa, poklonjena americkom generaluVesliju Klarku, zbog koje su predsedavajuci i kopredsedavajuci americke Komisije zabezbednost i saradnju u Evropi, kongresmen Steni Hojer i senator Denis de Koncini,zatrazili od predsednika Klintona, da preuzme najostrije korake protiv generala Klarka, uovom slucaju Ostecenog. U svojoj panicnoj zapenusenosti i strahu za dusu nesrecnog inesmotrenog generala, Hojer i Koncini, postavljaju pitanje svom mladjanompredsedniku: "Zar je mogao jedan americki general da razmeni kape sa ratnim zlocincem,cak i pistolj prihvati na poklon i fotografise se..."

Iz ovog se da uociti da Optuzeni, mozda poseduje i parapsiholoske sposobnosti i da jepenzionisanje Ostecenog bilo jedino resenje po ugled, ali i po bezbednost jedinogsvetskog zandara, jer je tesko nakon svega utvrditi sve sklonosti, do ovog trenutkabriljantnog americkog generala.

Optuzeni je, napred navedenim sklonostima, naneo trajne posledice i Arnoldu Sermanu,americkom drzavljaninu, poznatom novinaru i publicisti, koji u svojoj knjizi "SilovanjeJugoslavije", na potpuno, za svoju vladu, devijantan nacin oslikava genezuJugoslovenskog hronicnog meningitisa, od kog je jedino trajno oboleo narod, kojisahranjuje svoju a prihvata imaginarnu i neodrzivu naciju. Gresni Arnold Serman,Optuzenog opisuje kao coveka s licem dobrocudnog svestenika i ocima orla, koji branisvoj posed i svoje stado. U parapsiholoskom zanosu, osteceni Serman navodi podatke izstudije americke centralne obavestajne sluzbe, o zrtvama iz Drugog svetskog rata. Prematim, dakle, relevantnim podacima, 78.000 Srba u Drugom svetskom ratu su ubili Nemci,28.000 Italijani, a 750.000 Hrvati i muslimani. Ustase su zapanjile cak i Nemce. Ustasenisu samo ubijali. Nego su ubijali sa krajnjim sadizmom: ustase su se takmicili u tome komoze da ubije vise Srba na sto okrutniji nacin", objavljuje citate iz ove studije ArnoldSerman, svetski putnik i jedan od boljih poznavaoca balkanskih kotlova. Ovakvimpisanjem Osteceni Serman na neki nacin postaje i saucesnik Optuzenog, obelodanjujucipodatke o bioloskim ciscenjima koja su spremna i pocetkom devedesetih, kao icetrdesetih, ali su ih sprecili Optuzeni i njegovi saucesnici, odlazuci kolektivnopreseljenje uvrnutih i nepredvidivih Srba u svoju nebesku drzavu, koju inace prizivajusvakih tridesetak, cetrdesetak godina.

Vrhunac Sermanovog zaista cudnog ponasanja, a moze se reci i drskosti, je obracanjesvom predsedniku Bilu Klintonu, s molbom, pitanjem i upozorenjem:

"Pogledajte jos jednom istoriju pre nego sto kompromitujete Ameriku. Ne odbacujte viseod sto godina dokazanog prijateljstva, naklonosti i uvazavanja jednog citavog naroda.Nemojte izneveriti poverenje i ljubav."

Ova poruka gospodina Sermana, predsedniku, najrecitije ilustruje, koliko je Optuzeni,svojom "negativnom" energijom, a mozda i nekim drugim vanprirodnim silama, uticaona njegov mentalni i intelektualni sklop. Pokusavajuci da svog predsednika, natera dabaci pogled unazad, da se osvrne na neke istorijske ne bas nebitne dogadjaje, nasaveznistvo u dva ne bas neznacajna svetska rata, gospodin Serman samo potvrdjuje da jejedna od mnogobrojnih neduznih zrtava, hipnoticko- spiritualistickih sila Optuzenog,generala vojske nebeske sirotinje. Predsednikov pogled u istoriju na koji ga Osteceniumoljava, za neku nijansu je sigurno bistriji, od nabujale Drine, koja u svojim nedrima,skriva svu srpsku neshvacenost, prkose i ludila, smeh u oci dzelatima, cinizam originalafalsifikatu, aplauze celicnim pticama civilizovanog i demokratskog Zapada, cija jecivilizacijska retorika rusenje mostova, simbola spajanja ljudi, PTT sistema, ambulanti,saobracajnica, stambenih cetvrti, farmi...

Zar nije zlocin zamarati predsednika prvog svetskog zandarma, hajduckim pohodimaStarine Novaka, vitestvom Gavrilovim i prkosom mladobosanaca?! Kako mu ispricatipricu o guslama i njihovom pamcenju zla i dobra?! Zar nije tortura izlagati ga istorijskimmecavama i kijametima?! NJega, uzornog americkog decacica s nekoliko oceva. Klincakoji se odrekao ocevog identiteta i prihvatio ocuhov.

Iz svega unapred iznetog, nije tesko izvesti zakljucke, o ponasanju Optuzenog i njegovomnacinu, intelektualnog ophodjenja sa elitnim predstavnicima demokratske i civilizovanezajednice, koji su duze vreme boravili u njegovoj blizini, ostajuci trajno i definitivno, napotpuno suprotnim stanovistima od svojih vlada i zvanicnih politickih platformi, svojihdrzava. Ovakvim ponasanjem Optuzeni je javno kompromitovao, bezgresnost i mocsvetske propagandne masinerije, dokazujuci da se ipak celokupno covecanstvo ne mozeunificirati zelenim americkim novcanicama.

Jedan od zlocina Optuzenog generala, jeste odnos prema pripadnicima HVO-a ihrvatskog naroda iz srednje Bosne u prolece 1993, za vreme zestokih muslimansko-hrvatskih obracuna, na celom prostoru bivse BIH. Spasavanjem i zbrinjavanjem oko15.000 neprijateljskih civila i nekoliko hiljada vojnika HVO-a pod punom borbenomopremom, prouzrokovalo je svetski informativni sok i kolaps u najvecim svetskimagencijama i satelitskim korporacijama, sirom planete. Do tada dobropripremljena ifinansijski maestralno podmazana gigantska masinerija, za pravljenje istine, kontinuiranoje plasirala sliku o varvarsko-kanibalskom narodu (srpskom) u srcu starog kontinenta,cija se zlodela ne mogu uporediti ni s mastom najvecih americkih majstora horora.Pruzajuci ruku pomoci svojim dojucerasnjim neprijateljima Optuzeni je naneo ogromnustetu, celim timovima scenarista, koji su desetak, a mozda i vise napisanih epizodabosansko-hercegovacke tragedije, morali da bace u kos. Vecina ozbiljnih politicko-vojnihanaliticara, koristi zanemelost zvanicnih glasnogovornika, postavljajuci javno pitanja oopravdanosti jednostranog posmatranja problema, kao i iskljucivost za odgovornost jednestrane, odnosno jednog naroda. Neka druga nekonvencionalna istina, doduse stidljivo ikroz sitne otvore, pocinje da se probija i na svemocnom CNN, samouvereni i sveznajuciNikolas Berns u dvoristu svetske prestonice, zamuckuje pred agresivnim i uveksenzacionalisticki gladnim novinarima.

U novonastaloj situaciji najbolje se ne snalazi, ni stara legionarska hijena, francuskimirovnjak iz Srebrenice, optocen muslimanskim dukatima, kao bula pre prve bracne noci.Ovakvim za svet potpuno neocekivanim napadima humanizma, Optuzeni izlaze visokecentre moci, novim finansijsko-intelektualnim i vojnim investicijama, dovodi u pitanje ilegitimitet na desetine hiljada skupljaca informacija, originalnih i onih skolovanih uraznoraznim emigracionim i azilantskim institucijama, uoci pocetka ove krvavebalkanske predstave vracenih u svoje torove, naravno nacionalne. U izvodjenju dokaznogpostupka za ovo zlocinacko delo Optuzenog, sud ce verovatno imati poteskoca, s obziromda vecina, tada spasenih na obroncima Vlasica i okolnih brda, sada boluju od totalnecinjenicne, istorijske, a verovatno i hriscanske amnezije. Reci tada sezdesettrogodisnjeMare, Hrvatice iz Turbeta kod Travnika da Krst na Krst nikada nece udariti, ipak se nisuobistinile. Obistinila se jedino stara, srpska mudrost, koju Srbi uvek prizivaju, nakon stose nevolje vec dogode: "Latini su stare varalice".

Kod donosenja odluke otezavajuca okolnost optuzenom je ne potpisivanje Vens-Ovenovog plana, kog je nazvao strateskom i politickom nakazom, istovremenonajavljujuci, sukob saveznika: Hrvata i muslimana. Da je kojim slucajem potpisan plan,mozda se ne bi dogodio nemilosrdni i krvavi sukob izmedju Hrvata i njihovog "cvijeca",koji je poceo u dolini Neretve, gde i danas traje i pored nastojanja evropskih i americkihtutora da premoste Neretvu, a divljao je u gornjem toku Vrbasa, srednjem toku Bosne,oko Brckog i Capljine. "Saveznici" su se tukli i oko Livna i Neuma, zgrazavajucimedjusobnim zlocinima, mecene od Bona do Vasingtona.

Mozda je Optuzeni svojom blagovremenom predajom, mogao spreciti ovobratoubilastvo, koje je trajalo skoro godinu dana i tako spasiti nekoliko desetina Srbamuhamedanske i katolicke veroispovesti, jer Srbe pravoslavce, ili originale, ionako cekacarstvo nebesko Lazarevo, u koje se najlakse ulazi, preko Koricke, Surmanovacke,Prebilovacke ili neke Jasenovacke jame. Doduse, moze i vodenim putem da se stigne donebeske Srbije: Drina i Sava su najplovnije. NJima su i ovog rata, premda u neznatnombroju u odnosu na prethodne, putovali, prosvetljeni mucenici.

To sto ih sada nije bilo vise, najveci deo odgovornosti svakako snosi Optuzeni. Po ovojtacki, Sudskom vecu predlazem, da se kao svedoci osim, velikih majstora medijskogmraka, pozovu, licno, papski izaslanik, posto je Papa svakako u staklenom zvonu, kao iMuhamedov ucitelj, rascinjeni ruski kaludjer Sergej Kalacedo, koji ce najilustrativnije inajkompetentnije dokazati, kolicinu mrznje i osvete falsifikata i otpadnika.

Optuzeni je imao istovetan odnos prema neprijateljskim civilima i za vreme svog boravkau Kninu. Jedno od najvecih ustaskih uporista, Kijevo, nakon zauzimanja, evakuisano jeza Split, bez ijednog incidenta.

Sledeca tacka ove Optuznice je, ponasanje Optuzenog, kao komandanta Kninskogkorpusa. Optuzeni se u to vreme, sredinom 1991, drznuo da golijatskim koracima udje,ne samo, u srpsku istoriju. Braneci drugu Jugoslaviju, optuzeni je po cenu odbranenekoliko stotina hiljada Srba sprecio na najbrutalniji vojni nacin demokratske tokove ihrvatsku integraciju u savremenu Evropu, doduse s Pavelicevim obelezjima,

metodologijom i malo modifikovanim Ustavom. Svojom energicnoscu, odlucnoscu,Optuzeni je, na zaista necivilizovan nacin, odlozio zavrsnu fazu stvaranja nove NDH, nacelu sa Poglavarom, koji je bio general nekada iste Armije, sada vec agresorske.Gospodin Tudjman, potpomognut od istih saveznika, kao njegov prethodnik u Drugomsvetskom ratu, upravo je izlazio na ispit, na kome je pao 1971. godine. Polozivsi teorijskii pismeni deo, pao je iz demonstrativnog, odnosno prakticnog dela, zahvaljujuci upravonerazumevanju i neshvatanju demokratskih procesa od strane Optuzenog.

Konkretizujuci ovu tacku pouzdano je utvrdjeno sledece cinjenicno stanje: 1. Optuzeni jesprecio, realizaciju, velike operacije "Raseljka".

Ovaj plan egzoticnog naziva u stvari je bio veliko etnicko higijensko pospremanje odSrba srpskih teritorija od Skradina i Sibenika, Velike Glave, Plastova, Bratiskovaca,Lisana Ostrovackih, Dobrovoljaca, ka Bruskoj i spajanja sa snagama ZNG (ZborNarodne Garde) u Krusevu.

2. Zbog davanja lazne uzbune stanovnicima Zadra i Sibenika svo stanovnistvo je bilonapustilo grad, ocekujuci Optuzenog da sa svojom vojskom udje. Medjutim, to se nijedogodilo, zahvaljujuci nekim jos nerazjasnjenim okolnostima. Nemerljiva je akcija iadmirala Frica Moretija, koju Optuzeni naziva izdajom. Medjutim, Moreti nije branioJugoslaviju, staru i oronulu u vojsci kojoj se zakleo i maestralno je odigrao, poverenu muulogu.

3. Optuzeni se u vise navrata lazno predstavljao pripadnicima ZNG, ulazeci duboko uteritoriju pod njihovom kontrolom, ponasajuci se samosvesno, arogantno i provokativno.Po sopstvenom priznanju najcesce se predstavljao kao Stjepan Fazlijan, Ante Mikulic iStjepan Hraber.

Ovakvim ponasanjem unosio je pometnju u mladu i tek nastalu hrvatsku vojsku.

4. Optuzeni je u vise navrata oslobadjao zarobljene pripadnika ZNG. Tako je 8. avgusta uselu Lokar zarobio i oslobodio celu diverzantsku cetu, kojom je komandovao ZlatkoRadnjikovic, bivsi fudbaler "Hajduka". Nekoliko dana kasnije sentimentalnost je pokazaoi prema ceti Marija Budiktera iz Kastela. Zbog kurira Belica, rodom iz Kastela, cela cetaje pustena kuci. Ovi detalji, naravno, ne uklapaju se u dijagnozu o Optuzenom, koju jeustanovila medjunarodna zajednica, ali mu svakako stavljaju na dusu moguci sasvimdrugaciji a mozda i kraci ishod ratnog ludila na prostorima bivse SFRJ.

Optuzeni je pocetkom 1992. godine osujetio plan Alije Izetbegovica i njegovogrukovodstva da se razdvoje snage Petog, Devetog i Desetog korpusa. To bi u stvariprouzrokovalo stvaranje gvozdene zavese na Drini, i prostore zapadno od Drine zauvekoslobodilo mirisa tamjana i svetosavlja.

Zbog svoje surovosti u obracunima sa generalom Franjom Tudjmanom i islamskimsahom Alijom Izetbegovicem, koji se, u stvari bore za civilizovane i demokratskeporetke, kao i zbog sputavanja njihove genijalne kreativnosti, Optuzenom treba posebno

suditi. Takodje, na javnom pretresu za vreme boravka papskog izaslanika u svojstvusvedoka, treba iskoristiti, da se posredstvom njega i Svete stolice podnese disciplinska, apo proceni i krivicna prijava i protiv Josipa Broza, koji je za vreme svoje duge i plodnevladavine, bio utamnicio, ove dve humane i genijalne licnosti, kakvi su Tudjman iIzetbegovic.

U brojnim kontaktima sa politickim i vojnim zvanicnicima medjunarodne zajednice,optuzeni je pokazivao nedopustivu diplomatsku retoricku ironiju, praveci neumesneistorijske komparacije izmedju srpskog naroda ciji je dvor u jedanaestom veku jeozlatnim i srebrnim escajgom i danasnje moderne i civilizovane Evrope i Amerike, koje sutada bile jos u dimnim signalima, i umazanija je bila prilikom obeda od mnogihpripadnika vrste, koja anatomijom, ali i nekim drugim svojstvima najvise lici coveku.

Optuzeni je pocetkom 1995, svojom nezainteresovanoscu, prema americkomdrzavljaninu, prinudno spustenom u okolini Bihaca, potresao ali i obmanuo i razocaraoamericku naciju. Umesto da izda naredjenje i privede pilota, ciji je "Fantom" imaoljubavnu spojku s domacom Strelom, Optuzeni je, svojim pasivnim ponasanjem,doprineo da se u celoj Americi, napravi drama, takvih razmera, da je nacija naprosto,citava 24 casa bila prikovana za svoje TV aparate, prateci sudbinu kapetana O,Grejdija.Atmosfera od Istocne do Zapadne obale je naprosto usijana. O,Grejdi postaje herojnacije. Pocinje utrkivanje u hvalospevima. Medijske zvezde na precac postaju njegovekolege, prijatelji, porodica. Signal iz njegovog radio lokatora, pusta se na svimsatelitskim i TV stanicama. Heroj O,Grejdi, neustrasivi americki pilot boreci se saprirodom i varvarstvom po bosanskim sumama, danima izbegava hajku bosanskih Srba,koji su mu srusili svemocnu celicnu pticicu, izvestavaju sa terena. Ekipe najelitnijihlovaca, danonocno pretrazuju teren. Komanci, Apaci i ostali starosedeoci Amerike,pretrazuju svaku stopu, odakle dopire signal, prizemljenog demonstratora sile iz vazduha.Nakon visednevnih temeljnih akcija, nalaze velikog heroja, scucurenog u misjoj rupi.

Iako umorna, neispavana i iscrpljena visednevnom potragom, ponosna nacija budnodocekuje svog heroja, koji je uspeo da umakne tim zlim i nepredvidivim Srbima. Viteskuatmosferu, americki sjaj i glamurozni spektakl na kraju je zasenio onaj, u ciju cast je inapravljen. Celicni neustrasivi soko, pretvorio se u preplasenog goluba. Suze su zamenilepricu o borbi na zivot i smrt. O danima bez vode i hrane. O podivljalim sumskimzverima, razbesnjenim ratnom jekom i ludilom. Neustrasivi pilot je zaboravio i pricu,koju je naucio u avionu pre sletanja. Nemilosrdna novinarska znatizelja, primorala jenesrecnog heroja, da kaze suptilnom americkom retorikom, da je bio obican preplasenizecic, scucuren u soku vise dana na istom mestu.

Optuzeni je odgovoran za pricinjenu ogromnu stetu, americkoj privredi. Za vremepotrage za nacionalnim herojem O,Grejdijem, veci deo populacije, je ostajao pored malihekrana, iscekujuci vesti i prateci izvestaje o njegovoj sudbini.

U prolece 1995, zbog pretnji silom iz vazduha, Optuzeni pred kamerama, u zagrljajbosanskih bukvi, dovode na desetine pripadnika Unprofora. I time odlaze pravednuodluku zapada o urazumljivanju nepokolebljivih i tvrdoglavnih Srba. Ovaj potez pojedine

mocne institucije u svetu, sa zebnjom pocinju uporedjivati, sa borbenom strategijomsomalijskog suverena Aidida i njegovih gologuzih ratnika, koji su se, putem nekolikooriginalnih akcija, kurtalisali bede medjunarodnog arbitriranja i americke zandarmerije.Umesto da se do kraja obezbedi Optuzeni nastavlja da baca senku, na vec potpunoustaljenu sliku o sebi i svom narodu. Pod pritiskom, necije kultivisanosti i civilizovanogimidza, oslobadja taoce, da bi nekoliko meseci potom, neki delovi Republike Srpske, bilibukvalno razoreni, lekcijama iz vazduha.

S obzirom na prednje

P R E D L A Z E M

- da se sto pre sazove glavni pretres, na kome ce se izneti dokazi;

- da se saslusaju svedoci optuznice, kao i osteceni;

- da se pozovu i francuski general Filip Morion, koji je napokon zasluzio revans na 64sahovska polja, od strane Optuzenog, jer je za vreme svog mandata izgubio skoro svepartije u igri sa Optuzenim, sto je svakako uticalo, na njegovu mirovnu misiju. Sada mutreba pruziti i moralnu satisfakciju, zbog tradicionalnog prijateljstva i saveznistva saFrancuskom;

- da se dozvoli DZonu Batisti, pukovniku, komandantu Prve americke divizije u bivsojBiH, da iz blizine vidi Optuzenog, s obzirom da mu nije ostvaren san da uhapsi "ovakoimpozantnu i kolosalnu figuru, cije bi hapsenje u potpunosti obuzdalo, srpske nacionalnei nacionalisticke ambicije", kako su skoro pisale neke americke novine;

- da vest o hapsenju obavezno prvi saopsti gospodin Nikolas Berns, prvi glasnogovornik,novog svetskog poretka;

- da se kao spiritualisticki vestak, pozove gospodja Hilari Klinton koja je u neprekidnimkontaktima, sa onim svetom. Gospodju Hilari za vreme pretresa, drzati sto dalje odOptuzenog, zbog radioaktivnosti njegovog originalnog sarma i pomalo dzentlmenskeagresivnosti, sto bi takodje moglo izazvati dalekosezne i nesagledive posledice, postabilnost, ne samo Bele kuce, vec i Novog poretka;

- da se pozove general Stevan Mirkovic i vodje JUL-a, kao cuvari svetlih puteva itradicije Josipa Broza i obrazloze, kako se jedan njegov briljantni oficir otrgao kontroli,ugrozavajuci mir duz cele, ove uzegle i ruzicaste planeta;

- da se obavezno obezbedi nekoliko lekarskih ekipa, koje ce voditi racuna o zdravljusvedoka, prilikom suocenja sa Optuzenim.

Na osnovu svega do sada iznetog zahtevam da Sud sto pre zakaze glavni pretres, jerIstorija, pogotovu, ova unapred napisana, ne sme da ceka, te na osnovu relevantnih fakatai neoborivih cinjenica i sa pravne strane, verifikuje Istoriju za buduca neka pokolenja.

U ime sopstvenog mirovnog-hushackog tribunala, potpisujem Optuznicu

Miso Vujovic, predsednik M.H.T.

NA KRAJU

VIDOVDANSKA CESTITKA 1996.

Vojska Republike Srpske, kojoj je komandant general Ratko Mladic od pocetka,osnovana je 15. maja 1992. godine u jeku najbrutalnijeg rata protiv srpskog naroda unjegovoj istoriji. O jedinstvu ove Vojske govori i jedinstvena komanda Glavnog staba,ciji se sastav nije menjao za sve vreme rata. Ove, 1996. godine Vojska Republike Srpskeproslavila je u miru Vidovdan svoju Slavu!

Tim povodom komandant VRS uputio je cestitku u kojoj je zapisano:

Gospodo oficiri, podoficiri, vojnici i radnici u Vojsci Republike Srpske. Cestitam VamVidovdan Slavu Vojske Republike Srpske, a srpskom narodu, pravoslavnom svestenstvui organima vlasti veliki duhovni i drzavni praznik.

Vojska Republike Srpske, srpski narod, pravoslavno svestenstvo i Republika SrpskaVidovdan ,96. prvi put slave u miru i slobodi, casno i dostojanstveno cuvajuci i negujucinajlepse tradicije i obicaje srpskog naroda i obnavljajuci secanje na svetle trenutkenjegove istorije. Mir, nacionalna i duhovna sloboda, cast i dostojanstvo i RepublikaSrpska rezultat su i dela cetvorogodisnje borbe srpskog naroda i njegove Vojske, junackii odvazno vodjene u neravnopravnom odnosu snaga i protiv visestrukog neprijatelja.Srpski narod i njegova Vojska briljantno su se oduprli najezdi muslimanske vojske,Hrvatskog vijeca odbrane, vojske Republike Hrvatske i vojske, sada jedine i najjacesvjetske vojne organizacije, NATO-a obezbedjenih, do sada nevidjenom, politickom,diplomatskom, psiholosko-propagandnom i materijalnom podrskom svetskih mocnikakrojaca "novog svetskog poretka" a istovremeno bez prijatelja i saveznika i njihove bilokakve pomoci osim brace iz Savezne Republike Jugoslavije i casnih izuzetaka iz sveta.Istina koju smo znali i za koju smo se borili, a istina je: da nismo hteli nista vise, ali ninista manje od onoga sto su nasi neprijatelji dobili pravo na samoopredeljenje i drzavnosti ideje u koje smo verovali i u koje verujemo nikakva sila nije mogla obezvrediti.Podvrgavanje savremenoj kombinaciji pretnje, upotrebe sile i obecanja stvarni je padcoveka i naroda, a oboje i podvrgavanje sili i duhovni i moralni pad neprimereni sutradiciji srpskog naroda i nadahnjivalo nas je.

U toj neravnopravnoj borbi Vojska Republike Srpske ostvarila je briljantne rezultate zasta Vam i ovom prilikom odajem priznanje, a poginulim duzno postovanje. Mir u kojemse sada srpski narod i Republika Srpska nalaze nestabilan je i nesiguran, jer nasineprijatelji pomognuti svetskim nosiocima moci, nisu ostvarili zeljene ciljeve, a i nosiocimoci takodje. Zato u narednom periodu, znanjem i iskustvom, visokom organizacijomrada, upornoscu i pozrtvovanoscu teziste nasih aktivnosti moramo usmeriti na obuku i

osposobljavanje staresina i komandi, vojnika i jedinica za uspesno izvrsavanje zadataka uodbrani slobode i integriteta Republike Srpske i interesa srpskog naroda.

Neka Vas u izvrsavanju ovih mirnodopskih zadataka nadahnjuju: duh Vidovdana,pravoslavna vera i Svetosavlje, ostvareni rezultati cetvorogodisnjeg rata i steceno unjemu, poverenje, drugarstvo, iskustvo i tradicije jedinica.

Neka vam je srecna slava, neka vas razum vodi i savest opominje, sa zeljom da naredneVidovdane proslavljamo sve zadovoljniji, srecniji i bogatiji u snaznoj, mocnoj, mirnoj ijedinstvenoj drzavi srpskog naroda.

KOMANDANTgeneral-pukovnikRatko Mladic

Ali, nije ni duh ni savest u svakog Srbina u duhu Svetosavlja, i nije svakom Srbinu "novisvetski poredak" doneo samo stradanja. Neke novinske agencija uznemirise sve savesne iplemenite ljude, sve ljude dobre volje, po svetu i u ovoj zemlji, gromoglasnimlansiranjem vesti o teskoj bolesti Generala Mladica! Da nije opako, rekla bih babi se snilosta joj bilo milo. Ovako, razumela sam da je novinarstvo jos jednom dozivelo tezakmozdani udar, a sve u poslusnickoj sluzbi mocnim platisama. Dok je komandant prionuoda svoju vojsku pod jos tezim uslovima osposobi za mirnodopsko funkcionisanje, uzlecenje svih vojnickih i ratnih rana, medijski bojovnici pokusali su da ovog omiljenoggenerala-vojnika-narodnog sina bar obole, ako ga ne mogu prineti prljavoj, bestidnojhaskoj pljuvaonici!

Utoliko je dragocenija njegova izjava, objavljena u SRPSKOJ VOJSCI 26. juna ,96.godine.

NEKI BI PREKO VOJSKE, DA ZAUZDAJU NARODE

"Dejton je postigao cilj nametnuo je mir na ove prostore, a najvecu cenu toga mira platioje srpski narod. Ipak, misli, da sansu treba dati miru, mada nas zabrinjavaju militantneizjave brojnih muslimanskih lidera na celu sa Alijom Izetbegovicem, i akcije islamskihzemalja, pa nazalost, i Amerike u neprekidnom naoruzavanju muslimana sto moze bitiozbiljna pretnja miru.

Vojni deo sporazuma je sa nase strane sproveden bez ikakvih teskoca. Mi smo obostrano,uz velike napore i zajedno sa IFOR-om izvrsili taj zadatak.

Nas je narod bio uvucen u ovaj rat. Do njega nije doslo ni voljom ni zeljom srpskognaroda. Naprotiv, rat je dosao voljom muslimana i Hrvata. Mi smo morali voditioslobodilacki i odbrambeni rat. Srbi su u prvoj i drugoj Jugoslaviji imali svoju drzavnost,svoju drzavu, Hrvati i muslimani su izmedju tih ratova dobro ziveli u Jugoslaviji. Oni suhteli da Jugoslavija ne postoji i nasilno se otcepili i razorili je. Srpski narod u celini,posebno u BiH i Hrvatskoj ostao je i dalje da zivi sa Jugoslavijom.

Republika Srpska je rezultat ovog rata. Doduse, ima razlicitih politickih i drugih apetita.Ja smatram da je srpski narod jedan i jedinstven. Imamo istu veru, jezik, istu teritoriju...Pa, ako se moze dozvoliti ujedinjenje Hrvata, muslimana, sto bi to bila smetnja svetskojzajednici da prizna srpskom narodu pravo da bude zajedno sa obe strane Drine. Pokusajnekih medjunarodnih faktora da ponovo u istu vrecu strpa Srbe, Hrvate i muslimane jekontraproduktivan. To je pokazala istorija 20 veka. Takva zajednica nije mogla ziveti najugoslovenskom prostoru, a kako ocekuju da ce onda ziveti u mini drzavici koja bi sezvala Bosna. Neka nam priroda bude pouka: orlovi ne zive i ne lete u jatu sa vranama.Svako se gnezdi i leti u svom jatu. Tako i srpski narod zeli da zivi u svome jatu.

Haski tribunal je politicki sud koji namece tudju volju. Mocnici moraju da znaju dabraniti svoj narod nije nikakav greh. Naproti, to je najuzviseniji cilj! Mi nismo vodiliosvajacki rat, kako su svetski mediji punili glave svom stanovnistvu. Branili smo samoono sto je nase. A desilo se, sto nam nisu mogli uzeti u ratu, uzeli su u Dejtonu. Isto tako,mozda na sudu u Hagu ima pilota oficira koji su bombardovali srpski narod i sad hoce dasude Srbima. NJima se ne sudi u Hagu. Navodno bi trebalo meni suditi koji sam se braniocak i od americkih, engleskih i drugih aviona, od muslimanskih mudzahedina, Hrvata agde je za njih sud? Bombardovali su nas narod, nase crkve i sad kazu bila je zabuna. Toje njihova pravda. Ja priznajem samo sud mog naroda. Cim su me optuzili u Hagu, znacida sam u pravu. Ocito je da oni sude po principu osmanlijskog carstva: kadija te tuzi,kadija ti sudi. Oni ce suditi onako kako kaze Olbrajtova. Medjutim, mene to ne brine.

Vojska pripada svome narodu i ne moze biti politicki instrument u visestranackomsistemu ni jedne stranke pojedinacno. Ja sam deo te vojske i tog naroda i protiv sam da tuvojsku pretvore u politicku partiju. Vojska ne sme da se zloupotrebljava i ne sme bitiinstrument pomoci koga ce se zauzdati i uzjahati narod. Treba stvoriti normalnu klimu danarod slobodno bira svoje predstavnike, a narod ce birati, ne po lepoti, vec po onome stamu ko nudi.

Klima je kod nas da pojedini lideri zele da njima pripadne i narod i vojska. Mene neceiznenaditi ako na Balkanu ponovo podignu piramide kao Keopsova, da pojedinci zele dase mumificiraju, da budu vecni i na ovom i na onom svetu... Politicari zele da budu nekaosa oko koje ce se okretati zemlja, narodi i drzave. Moji saradnici cene da sam bio mnogokorektniji prema svim politicarima pojedinacno nego sto su oni zajedno bili prema meni.

Srpski narod preko Drine ulagao je maksimalne napore da pomogne braci sa ove stranereke Drine i mi mu zbog toga moramo biti zahvalni. Srpski narod nije mogao sam protivtolike svetske sile, posebno bez jedinstvenog nacionalnog programa, a o pravoslavnomprogramu da i ne govorim. Ocekujem da ce uz razumijevanje svih zainteresovanih ijednak odnos prema stranama Dejtonski mir doneti prosperitet srpskom narodu, a nadamse i drugim narodima u nasem okruzenju."

KRAJ