linije sa prekidnim kretanjem predmeta...

PROJEKTOVANJE PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH PROIZVODNIH SISTEMASISTEMASISTEMASISTEMA

LINIJE SA PREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADA

Organizacioni oblici montaže

Kretanje predmeta radaKretanje predmeta rada

• Manuelno– Predmet rada pomera radnik, bez pomoći mehanizovanih sredstava

• Tipovi– Predmet rada se pomera jedan po jedan

– Predmet rada se pomera u grupi

• Problemi– Gladovanje radnih mesta

– Blokiranje radnih mesta

– Nedostatak ritma

• Mehanizovano– Predmet rada se pomera konvejerom ili drugim mehanizovanim

sredstvom• Tipovi

– Predmet rada konstantno zakačen za konvejer

– Predmet rada se odvaja od konvejera da bi se obrađivao

• Problemi– Gladovanje radnih mesta

– Nedovršeni proizvodi

Tipovi mehanizovanog transportaTipovi mehanizovanog transporta

• Neprekidno kretanje predmeta rada

– Transportno sredstvo se kreće konstantnom brzinom

• Prekidno kretanje predmeta rada

– Sinhrono kretanje predmeta rada– Sinhrono kretanje predmeta rada• Predmeti rada se simultano pomeraju po liniji uz prekidno (kreni-

stani) kretanje između radnih mesta

– Asinhrono kretanje predmeta rada• Predmeti rada se kreću nezavisno jedni od drugih

• Ispred radnih mesta se mogu stvarati redovi čekanja (međuoperacione zalihe)

PROIPROIZVODNE LINIJE SA PREKIDNIM KRETANJEM ZVODNE LINIJE SA PREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADAPREDMETA RADA

• predmet rada se posle premeštanja sa jednog radnog mesta na naredno, zaustavlja da bi se na njemu izvršile one operacije koje to radno mesto obavlja.

• najčešći oblik je jednopredmetna jednolinijska proizvodna linija u kojoj • najčešći oblik je jednopredmetna jednolinijska proizvodna linija u kojoj predmet rada nosi određeno transportno sredstvo.

•• OOsnovni parametri:

• ritam proizvodnje

• takt linije

• stepen uravnoteženosti linije i

• stepen iskorišćenja kapaciteta linije.

Sinhrono kretanje predmeta radaSinhrono kretanje predmeta rada

Svi predmeti rada na liniji se simultano kreću do narednog radnog mesta

Asinhrono kretanje predmeta radaAsinhrono kretanje predmeta rada

Predmeti rada se kreću nezavisno jedan od drugog. Predmet rada napušta radno mesto kada radnik završi

sve operacije

Transportna sredstva kod linija sa Transportna sredstva kod linija sa prekidnim kretanjem predmeta radaprekidnim kretanjem predmeta rada

• Sinhrono

– “hodajuća” greda https://youtu.be/DTRaTSV_T3E

– Sto sa rotacionim kretanjem https://youtu.be/5r5j2upyL3c

• Asinhrono• Asinhrono

– Konvejeri sa zaustavljanjem https://youtu.be/rih_SJqUuIA

– Karusel https://youtu.be/Cu3-TPzFs4A

– Automatski vođena vozila https://youtu.be/jsbf_Ii0jxM

PROIZVODNA SPOSOBNOST SISTEMA OD PROIZVODNA SPOSOBNOST SISTEMA OD m m JEDNOPREDMETNIH PROIZVODNIH LINIJA SA PREKIDNIM JEDNOPREDMETNIH PROIZVODNIH LINIJA SA PREKIDNIM

KRETANJEM PREDMETA RADAKRETANJEM PREDMETA RADA

ProizvodnProizvodnaa sposobnosposobnostst linijelinije - određeni nivo tehničko-tehnoloških,organizacionih, psiholoških i drugih karakteristika linije koji omogućava da se ujednom vremenskom intervalu proizvede određena količina proizvoda.

Pokazatelji proizvodne sposobnosti linije:Pokazatelji proizvodne sposobnosti linije:• Brzina proizvodnje• Obim proizvodnje• Gubici u vremenu

PROIZVODNA SPOSOBNOST SISTEMA OD PROIZVODNA SPOSOBNOST SISTEMA OD m m JEDNOPREDMETNIH PROIZVODNIH LINIJA SA JEDNOPREDMETNIH PROIZVODNIH LINIJA SA

PREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADAPREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADA

Posmatrajmo linijski proizvodni proces koji se sastoji iz više istih proizvodnih linija i čije suosnovne odlike sledeće:1. proizvodni proces čini mm istihistih jednolinijskihjednolinijskih jednopredmetnihjednopredmetnih proizvodnihproizvodnih linijalinija, i =1,2,...,m;2. sve linije rade sa istimistim brojembrojem radnihradnih mestamesta,, j = 1,2,...,n;2. sve linije rade sa istimistim brojembrojem radnihradnih mestamesta,, j = 1,2,...,n;3. proizvodni ciklus predmeta rada raščlanjen je na tehnološki zaokružene celine;4. svaka od njih je razmatrana sa stanovišta humanizacije i racionalizacije rada u liniji;5. utvrđeno je koje tehnološki zaokružene celine, ili njihove grupe, čine operacije;6. određena je tehnološka međuzavisnost redosleda izvršenja operacija;7. utvrđena su vremena trajanja operacija;8. radna sposobnost radnika na j-tom radnom mestu linija je ista j = 1,2,...,n;9. predmet rada, od jednog do drugog radnog mesta, prenosi transportno sredstvo saodređenim tehničkim svojstvima.



• Pretpostavka: u proizvodnim linijama je izvršena određena podela rada,odnosno linije su uravnotežene.

-

RM RM RM RM1 2 j ni=1 p

RM RM RM RM1 2 j n

p

RM RM RM RM1 2 j n

p

i=2

i=m

... ...

... ...

... ...

... ... ... ...



tvr jed

jed prj[

. .

. .]

-

tvr jed

jed pro[

. .

. .]

- prosečno vreme izvođenja svih operacija na radnom mestu; (j = 1,2,...,n) koje po podeli rada treba da se izvode na radnom mestu.

- vreme pokretanja, kretanja od jednog radnog mesta do narednog zaustavljanja predmeta rada.t

jed pro[

. .]

[ ]1

zaustavljanja predmeta rada.

- koeficijent koji uzima u obzir gubitke u vremenu na radnim mestima i on je α1

VVreme potrebno za proizvodnju jednog komada proizvoda na svim linijama:reme potrebno za proizvodnju jednog komada proizvoda na svim linijama:

tt t

m

vr jed

jed pro

max [.

. .]

t tvr jed

jed prjjmax max [

. .

. .] j = 1,2,...,n najduže vreme od svih prosečnih vremena trajanja

operacija po radnim mestima.



Vreme koje protekne između dva uzastopna izlaskagotovih proizvoda iz jedne linije je:

m t t tvr jed

jed pro max [

. .

. .]

ODREĐIVANJE BRZINE PROIZVODNJEODREĐIVANJE BRZINE PROIZVODNJE

BBrzinrzinaa proizvodnjeproizvodnje sistemasistema odod mm proizvodnihproizvodnih linijalinija podrazumeva broj komadagotovog proizvoda koji u jedinici vremena izađe iz procesa proizvodnje

qjed pr

1

[. .

] qm jed pr

[.

]=>qt

jed pr

vr jed

1[

. .

. .] q

m

t t

jed pr

vr jedo

max[

.

. .]

Kako je ritam proizvodnje linije brzina ponavljanja proizvodnog ciklusa i izražen je kaobroj ponavljanja proizvodnog ciklusa u jedinici vremena, obrnuto srazmeran taktulinije, može se zaključiti da je parametar qq ritam procesa, ili ritamritam sistemasistema odod mm istihistihproizvodnihproizvodnih linijalinija.

=>

Brzina/ritam proizvodnjeBrzina/ritam proizvodnje

• Rigidni ritam– Tačno definisano

dozvoljeno vreme za izvršenje zadatka, jednako vremenu trajanja operacije

• Ritam uz dopust– Tačno definisano

vreme za izvršenje zadatka koje je veće od vremena trajanja operacije

• Bez ritma– Ne postoji

vremensko ograničenje

– Svako radi svojim trajanja operacije

• Nedostatci– Stresno

– Ne uzima u obzir varijacije u radu

– Nedovršeni proizvodi

operacije

• Kako postići– Dozvoliti zalihe

između radnih mesta

– Dozvoliti toleranciju

– Dozvoliti da se radnici kreću izvan granica radnog mesta

– Svako radi svojim tempom

• Kada se javlja– Ručni transport

predmeta rada

– Predmet rada se može odvojiti od sredstva transporta

ODREĐIVANJE OBIMA PROIZVODNJEODREĐIVANJE OBIMA PROIZVODNJE

ObimObim proizvodnjeproizvodnje, kao naturalni pokazatelj proizvodne sposobnosti sistema od m istihproizvodnih linija:

Q q Tjed pr

[. .

int.] Q

T m

t t

jed pr

o

max[

.

int.]

=>

int. t to max int.

Tvr jed

[. .

int.]

Qjed pr

[. .

int.]

- Ukupno vreme trajanja procesa proizvodnje u posmatranom intervalu, efektivna dužina vremenskog intervala;

- Obim proizvodnje u posmatranom intervalu.

ODREĐIVANJE GUBITAKA U VREMENUODREĐIVANJE GUBITAKA U VREMENU

Vreme zadržavanja predmeta rada na radnim mestima je određeno prema najdužem vremenurada radnih mesta linije, => neće se pojavljivati međuoperacione zalihe, ali će se javiti gubici uvremenu na svim radnim mestima linije kod kojih je:

t tj max

t t tvr jed

jed prj j max [

. .

. .]

T tQ

m

vr jedj j [

. .

int.]

T m Tvr jed

jj

n

[

. .

int.]

1

Jedinični gubici vremena j-tog radnog mesta jedne linije:

Ukupni gubici u vremenu za posmatrani interval j-tog radnog mesta jedne linije:

Ukupni gubici u vremenu svih radnih mesta m linija:


Na osnovu prethodnih relacija, izr-az za ukupne gubitke u vremenu svodi se na sledeći oblik:

T m t tT

t tj

j

n

o

( )max

max1

Tm T

t tt t

vr jed

oj

j

n

maxmax( )[

. .

int.]

1

Konačan izraz za izračunavanje ukupnih gubitaka u vremenu proizvodnog sistema od m istihproizvodnih linija je:

1

t tomax

U posmatranom vremenskom intervalu obim proizvodnje će se povećati samo ako se izraz

, koji predstavlja brzinu proizvodnje jedne linije, poveća.

t tomax To se može ostvariti jedino ako se veličina takta linije ( ) smanji.


KakoKako sese mogumogu smanjitismanjiti ukupniukupni gubicigubici uu vremenu?vremenu?

Ako bi se postiglo potpuno uravnoteženje proizvodnih linija, tada bi se izjednačila svavremena trajanja izvršenja operacija po radnim mestima linije i bila ravna taktu linije.Znači, ako je

Kod ovakvih proizvodnih procesa osnovni zadatak sastoji se u racionalizaciji i humanizaciji rada i određivanju takve podele rada u liniji, sledeći tehnološku međuzavisnost redosleda izvršenja operacija, da proizvodna sposobnost linija bude maksimalna, odnosno ukupni gubici u vremenu minimalni.

T m Tvr jed

jj

n

[

. .

int.]

1

Znači, ako je

tada je: Δtj = 0; j=1,2,...,n => ΔT = 0

NAČIN ODREĐIVANJA PROIZVODNE SPOSOBNOSTI NAČIN ODREĐIVANJA PROIZVODNE SPOSOBNOSTI LINIJALINIJA

Brzina proizvodnje [jed.pr./vr.jed.]

1.

Način izračunavanjaPokazatelji proizvodne

sposobnosti linijaRedni broj

qm

t to

max

Sva radna mesta m istih proizvodnih

linija

Jedno radno mesto jedne

linijeUkupni gubici u vremenu

3.

Obim proizvodnje

[jed.pr./int.]2.

t to max

ott

mTQ

max

T tQ

m

vr jedj j [

. .

int.]

Tm T

t tt t

vr jed

oj

j

n

maxmax( )

[. .

int.]

1

Δtj=tmax – tj; j=1,2,...,n

Neprekidno kretanje predmeta radaNeprekidno kretanje predmeta rada

Predmet rada se kreće konstantnom brzinom

PROIPROIZVODNE LINIJE SA NEPREKIDNIM ZVODNE LINIJE SA NEPREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADAKRETANJEM PREDMETA RADA

• predmet rada se neprekidno kreće stalnom brzinom

• rad u ovim proizvodnim linijama je rad na traci

• sredstvo ide celom dužinom montaže (ako je linija duga, moguća • sredstvo ide celom dužinom montaže (ako je linija duga, moguća podela na segmente)

• predmet rada najčešće fiksiran za transportno sredstvo (teški predmeti, npr. automobili)

• proizvodne trake su najčešće jednolinijske i jednopredmetne, a uglavnom obradne ili montažne proizvodne linije

• velika proizvodna sposobnost

Transportna sredstva kod linija sa Transportna sredstva kod linija sa neprekidnim kretanjem predmeta radaneprekidnim kretanjem predmeta rada

• Tračni konvejer https://youtu.be/RE5s4O-3tSs

• Pokretna traka ili viseći konvejer https://youtu.be/jLud5XYfY_c

• Roler konvejer https://youtu.be/t_7_8Rzif-o• Roler konvejer https://youtu.be/t_7_8Rzif-o

• Konvejeri sa lančanom vučom https://youtu.be/zF8Cg3GoKXo

PROIPROIZVODNE LINIJE SA NEPREKIDNIM ZVODNE LINIJE SA NEPREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADAKRETANJEM PREDMETA RADA

Neka je:Neka je:

L[m] – ukupna dužina proizvodne linije

lj – deo proizvodne linije na kome može da radi radnik na j-tom radnom mestu linije

j = 1,2,...,n – broj radnih mesta linijej = 1,2,...,n – broj radnih mesta linije

l[m] – rastojanje između dva uzastopna komada na liniji

lj,j+1[m] – deo proizvodne linije koji se nalazi između radnih mesta RMj i RMj+1, i na kome ne može raditi nijedan od radnika koji rade na ova dva radna mesta

t [sec/kom] – takt linije

v [m/sec] – brzina kretanja linije odnosno predmeta rada

tj [sec/kom] – vreme trajanja operacija na j-tom radnom mestu

[m] – broj proizvodnih linija u posmatranom proizvodnom procesu

ODREĐIVANJE TAKTA LINIJEODREĐIVANJE TAKTA LINIJE

Pošto sredstva za rad na radnim mestima linije nisu ista i ne zahtevaju isti prostor, u opštem slučaju ovog oblika proizvodnih linija različite su dužine lj,j+1[m] i dužine lj[m], j=1,2,...,n.

ln,n+1 - dužina proizvodne trake između zadnjeg radnog mesta u liniji i preseka linije sa koga silaze gotovi proizvodi.

Ulaz PRM RM RM RM RM RM

1 2 3 4 n-1 n

l1l

ll

l l l ll

l l1,22

2,33

3,44 n-1

n-1,nn

n,n+ 1

L

Šematski prikaz proizvodne linije


Kako predmeti rada moraju biti ravnomerno raspoređeni po proizvodnoj traci takt proizvodnje (takt jedne proizvodne trake) biće:

tl

v kom [

sec]

Brzina kretanja predmeta rada zavisi od vremena trajanja operacija po radnim mestima i radnih dužina svih radnih mesta proizvodne linije.

vl

tj nj

j

j ; ( , ,..., ) 1 2

2. Od svih utvrđenih brzina odabrati najmanju i nju usvojiti za brzinu kretanja predmeta rada. Ovo iz razloga što najveća brzina predmeta rada ne sme biti veća od brzine koja omogućava završetak operacija na svim radnim mestima linije.

v vl

tj n

jj

j

j

jmax min min ; ( , ,..., ) 1 2

KakoKako odrediti takvodrediti takvuu brzinbrzinuu predmpredmeeta rada,koja omoguta rada,koja omoguććava završetak svih operacija ava završetak svih operacija po radnim mestima trakepo radnim mestima trake??

1. Potrebno je odrediti odgovarajuće brzine predmeta rada za svako radno mesto trake a u zavisnosti od njegove radne dužine i vremena trajanja operacija koje se na njemu izvode


-v v

l

tj n

j

j

j max min ; ( , ,..., ) 1 2

=> Brzina kretanja predmeta rada na proizvodnoj traci sa stalnim kretanjem predmeta rada:

Pri utvrđivanju najveće brzine kretanja predmeta rada, s obzirom na radne dužine i vremena trajanja operacija po radnim mestima, treba imati u vidu da ona ne sme biti toliko velika da onemogućava normalno izvođenje operacija na radnim mestima trake.

l v tj

j max( )

Da bi radno mesto na svojoj radnoj dužini završilo svoj deo posla na svakom komadu rastojanje između dva uzastopna komada na traci mora zadovoljavati uslov:

ODREĐIVANJE STEPENA URAVNOTEŽENOSTI LINIJEODREĐIVANJE STEPENA URAVNOTEŽENOSTI LINIJE-

1. Stepen uravnoteženosti proizvodne trake s obzirom na takt predstavlja stepen približenja prosečnog vremena trajanja operacija taktu linije:

u

jj

nt

nt

1

100[%]=> u j

j

nv

n lt

1

100[%]

Stepen uravnoteženosti proizvodne linije, s obzirom na takt će biti veći ukoliko jet j1

Stepen uravnoteženosti proizvodne linije, s obzirom na takt će biti veći ukoliko jeizjednačenost vremena trajanja operacija, a samim tim i radnih dužina radnih mesta, veća.

Potpuno uravnoteženje proizvodne lnije sa neprekidnim kretanjem predmeta rada (ηu = 100%)postiglo bi se onda kada bi vremena trajanja operacija i radne dužine na svim radnim mestimabile iste:

[%]100100100

je da tako......

............

............

......

1

121

2121

2

2

1

1

21

21

tnln

vt

ln

v

tntttttt

lllltvtvtvtvl

t

l

t

l

t

l

t

lv

llll

tttt

n

jju

n

jjnj

njnj

n

n

j

j

nj

nj

ODREĐIVANJE STEPENA URAVNOTEŽENOSTI LINIJEODREĐIVANJE STEPENA URAVNOTEŽENOSTI LINIJE-

2. Stepen uravnoteženosti radnih mesta proizvodne trake (ηu’) predstavlja stepen približenjanajkraćeg vremena najdužem vremenu rada od svih radnih mesta linije.

t t j njmin min ; , ,..., 1 2 - najkraće vreme rada od svih vremena rada radnih mesta linije, ijmin

t t j njmax max ; , ,..., 1 2

Stepen uravnoteženosti radnih mesta linije:

[%]100max

min,

t

tu

- najduže vreme rada od svih vremena rada radnih mesta linije.

KOJI JE OSNOVNI ZADATAK PRI RAZMATRANJU PROIZVODNIH LINIJA SA KOJI JE OSNOVNI ZADATAK PRI RAZMATRANJU PROIZVODNIH LINIJA SA NEPREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADA?NEPREKIDNIM KRETANJEM PREDMETA RADA?

-

• da se odredi najpovoljniji način izvođenja operacija sa stanovišta racionalizacije i humanizacije rada;

• da se izvrši takva podela rada u liniji koja će omogućiti, ako ne izjednačavanje, bar što veće približavanje vremena trajanja operacija po radnim mestima linije;bar što veće približavanje vremena trajanja operacija po radnim mestima linije;

• da se radne dužine linije projektuju tako da odgovaraju vremenima trajanja operacija po radnim mestima linije;

• da se odredi najduže dozvoljeno vreme rada istog radnika na jednom radnom mestu i razmotri mogućnost promene radnih mesta za svakog radnika u liniji, kako bi se izbegle ili bar ublažile negativne posledice koje prouzrokuje rad u proizvodnoj traci.

ODREĐIVANJE PROIZVODNE SPOSOBNOSTI ODREĐIVANJE PROIZVODNE SPOSOBNOSTI LINIJELINIJE

ProizvodnProizvodnaa sposobnosposobnostst linijelinije - određeni nivo tehničko-tehnoloških,organizacionih, psiholoških i drugih karakteristika linije koji omogućava dase u jednom vremenskom intervalu proizvede određena količinaproizvoda.

Pokazatelji proizvodne sposobnosti linije:Pokazatelji proizvodne sposobnosti linije:• Brzina proizvodnje• Obim proizvodnje• Gubici u vremenu

proizvoda.

ODREĐIVANJE BRZINE PROIZVODNJEODREĐIVANJE BRZINE PROIZVODNJE

Neka linijski proizvodni proces čini m proizvodnih traka sa istim osnovnim svojstvima.

tl

v m komm

[

sec]

Vreme potrebno za proizvodnju jedne jedinice posmatranog proizvoda je:Vreme potrebno za proizvodnju jedne jedinice posmatranog proizvoda je:

v m komm

tm - takt sistema od m proizvodnih traka.

qkom

[sec

] -- brzina proizvodnjebrzina proizvodnje - broj gotovih komada, koji u jedinici vremena izađe sa trake

qt

v m

l

kom

m

1[

sec]

q predstavlja i ritam procesa ili ritam sistema od m proizvodnih traka.

ODREĐIVANJE OBIMA PROIZVODNJEODREĐIVANJE OBIMA PROIZVODNJE

tm - takt sistema

QT

t

kom

m [

int]

tm - takt sistema

=>Q

T

lv m

kom [

int]

T[sec

int] - efektivna dužina posmatranog vremenskog intervala


Brzina kretanja predmeta rada određena je na osnovu najmanjeg količnika

l

tj n

j

j; , ,..., 1 2

=> neće biti međuoperacionih zaliha.=> neće biti međuoperacionih zaliha.=> neće biti međuoperacionih zaliha.=> neće biti međuoperacionih zaliha.

v t l j nj ; , ,..., 1 2

=>=> pojavipojavićće se gubici u vremenu na onim radnim mestima kod kojih je projektovana radna e se gubici u vremenu na onim radnim mestima kod kojih je projektovana radna dudužžina veina većća od potrebne, odnosno kod kojih vaa od potrebne, odnosno kod kojih važži sledei sledećća relacija:a relacija:

linije sa prekidnim kretanjem predmeta...

Documents