0

Linden Metoda Charles Linden

Reenje za anksiozni poremeaj, panini poremeaj i fobije

1

Posveeno mojoj supruzi, koja je bila uz mene svo vreme mog anksioznog poremeaja i uz koju

sam razvio ovaj program Sadraj

Dobrodoli Uvod

Devet zapovesti

NA PRIJEVODU SA ENGLESKOG ZAHVALJUJEMO SLIJEDEIM LANOVIMA FORUMA:

1 Moja pria LIDIJA; UNA ..............................................................................25 2 Anatomija anksioznosti- JOZI; EQUILIBRIUM; EBONY..............................55 3 Fobije EBONY...............................................................................................89 4 Zaustavljanje anksioznosti PJHARVEY........................................................96 5 Odvraanje misli & tehnike oputanja JOZI................................................100 6 Disanje PJHARVEY.....................................................................................111 7 Lekovi PJHARVEY.....................................................................................119 8 Ishrana BELFEGORA..................................................................................135 9 Puenje i alkohol BELFEGORA..................................................................152 10 Nastavak putovanja ZMAJICA................................................................156 11 Poloaj LISA..............................................................................................159 12 Faktori okruenja LU SALOME................................................................164 13 Deja anksioznost AHIL............................................................................167 14 Stvari koje treba uzeti u obzir LISA...........................................................179 15 Vodi za partnere RITM.............................................................................183 16 Zakljuak - RITM.........................................................................................196

Renik termina Kontakti

Uredila : EBONY

2

Bez obzira kako se vae stanje manifestuje, metode u okviru ovog programa JESU odgovor,

jedini odgovor, jedini pravi nain na koji ete se otarasiti paninih napada, anksioznih stanja i

fobija.

Bez obzira ta ste nauili od drugih psihologa, doktora ili terapeuta, vi MOETE biti ponovo

dobro. Zapravo, vi ste JEDINA osoba koja to moe uraditi za vas.

Dobrodoli u program koji predstavlja odgovor na panine poremeaje i anksioznost -

"Lindenova Metoda".

Nabavili ste ovaj program da bi se otarasili frustrirajuih i stravinih simptoma Paninog

poremeaja i ostalih anksioznih stanja poput Socijalne fobije, Agorafobije i Paninih napada.

Odmah vam mogu rei da ste doneli pravu odluku da investirate u ovaj program. SADA je vreme

da se zaustavi zaarani krug destruktivnih misli i aktivnosti koji unitavaju kvalitet vaeg ivota.

Ovde nema nikakvih tajni, iz sredita svetog mesta "Klub za oporavku od panike i anksioznosti",

ponosno vam tvrdim da se "sveti gral" vaeg kompletnog oporavka nalazi duboko u vaem umu,

vaem srcu i na stranicama ovog programa.

Program je veoma lak, evo ta treba da radite:

Radite na 9 zapovesti u toku narednih 9 dana. UPIJTE svaku informaciju odatle u

potpunosti PROIVITE TO!

Proitajte priloeni materijal detaljno (nekoliko puta ako je potrebno).

Vebajte samo-hipnozu sa CD-a dva puta dnevno.

Radite Tai-Chi vebe sa video snimaka to ee.

Radite upravo ono to vas ovaj program poduava.

Morate razumeti sledee:

SVETI GRAL PONOVNE DOBROBITI JE SASTAVLJEN IZ 2 MONA ELEMENTA, A TO

SU:

3

1. ODVRAANJE MISLI PONOVNO USPOSTAVLJANJE BALANSA IZMEU

LOGINIH, SVESNIH MISLI I PODSVESNIH NAVIKA KOJE UZROKUJU

VAE ANKSIOZNO PONAANJE I SIMPTOME.

2. DISANJE PRAVILNO DISANJE I POLOAJ ZA POSTIZANJE PRAVILNE

FIZIKE RAVNOTEE

Ponovno uspostavljanje balansa izmeu svesnog i podsvesnog uma zahteva od vas vebanje

nekoliko vanih pravila (vebi) koji u potpunosti okupiraju vau psihu, omoguujui na taj nain

vaem svesnom umu da se odmori dok se podsvesni um izlei prirodnim putem. Ova pravila smo

nazvali "Devet Zapovesti". Proitajte ih, proitajte ih ponovo i razumite ih.

Tehnike pravilnog disanja su takoer dostupne u okviru ovog programa.

OVAJ PROGRAM E VAS PODUITI SLEDEEM:

1. Va um MOE biti osloboen vaeg stanja. Moi ete da proirite vae mentalne i

fizike granice, vratite se natrag u "realan" svet.

2. Vi MOETE prestati sa traenjem odgovora u udbenicima i na Internetu. Vie

neete oseati potrebu da nalazite odgovore, ve da kaete ljudima ta ste nauili.

3. Vi MOETE naterati sebe i probati nove aktivnosti. Ranije ste se oseali izolovano i

uplaeno, sada ete eleti da izaete napolje i otkrijete nove, neverovatne stvari za videti i

uraditi.

4. Va emocionalni rolerkoster JESTE gotov. Ova zastraujua vonja se zavrila, da bi

bila zamenjena uivanjem, sreom i mirom.

5. Senzacije i bolovi MOGU biti zauvek odstranjeni. Zbog toga to simptomi vie nisu

vani, moete prestati da se fokusirate na njih i poete napred.

6. Moete prestati da ivite u vaem stranom i izolovanom svetu. Prisiljavanje, strah,

tuga, frustracije i bes koje ste jednom imali sada zauvek nestaju i bivaju zamenjeni

pozitivnou i unutranjom snagom za koju nikada niste znali da je posedujete. Uvebali

ste sopstveni um da bude dovoljno moan da stvori zastraujue senzacije, sada moete tu

snagu preusmeriti da stvorite neto mnogo bolje.

7. Sada moete imati bolje i stabilnije veze sa drugima. Bilo da ste na poslu ili kod kue,

vaa komunikacija sa drugima je laka i prijatnija. Ne uznemiravate druge, drugi vas ne

uznemiruju. Kakvo olakanje!

4

8. Moete zaustaviti negativnost, tugu i depresiju. Obuzee vas miran ivot tamo gde je

nekada bila trauma i zastraujua iskustva.

9. Sve ovo moete uraditi sa lakoom. Potrebno je da sledite pravila i URADITE ono to

se od vas trai sa najveim moguim zalaganjem

PAZI OVAMO! OVO JE VEOMA BITNO!

Veoma, veoma je vano da razumete "mentalni stav" u kome treba da budete da bi ste dozvolili

da ovaj program bude uinkovit.

Pre nego to se zaputite na vae putovanje, dozvolite da vam prvo pojasnim KAKO treba da

razmiljate da bi ste prihvatili date informacije koje e oterati vau anksioznost, zauvek!

Dozvolite da vam ispriam priu, moda ste je uli ranije, moda niste, ali je veoma vano da

razumete njeno znaenje. Odakle ova pria potie nije toliko bitno, ali informacije radi, mogu

vam rei da ovu priu koriste Zen uitelji da objasne proces uenja potencijalnim studentima:

Uenik i Zen master sede za stolom i piju aj. Zen uitelj pita uenika ta moe da mu kae o

Zenu. Uenik poinje da prevre po svojim sveskama, belekama, knjigama. Dok uenik pria,

Zen uitelj mu sipa aj u oljicu. Zen uitelj ne prestaje da mu sipa kada je olja puna, ve

nastavlja da sipa dok se aj preliva izvan olje. "Zato nastavljate da sipate aj kad mi se olja

napuni do vrha?", zapita uenik. Zen uitelj odgovara, "Kako mogu da te nauim bilo ta o Zenu

ako prvo ne isprazni svoju olju!"

Ako u moj program uvedete svo preanje znanje koje posedujete o svom stanju, sve prvobitne

ideje, iskustva, strahove i nadanja, uvek ete se vraati na njih kako bi ih uporeivali sa mojim

idejama.

Moje ideje nisu spiritualne, uvrnute, plaljive ili nerazumljive, ve su to lake naune metode

zasnovane na stvarnim iskustvima i rezultatima. Ne postoje nuspojave (osim dobrobiti), nema

interakcija, nema nikakvih opasnosti.

Duboko unutar vas samih vi znate da ste vae stanje razvili kao odgovor na neto to vam se

dogodilo u prolosti... bilo da je to: stres, gubitak, porodini problemi, ili neto drugo... ovo je

nebitno i od ovog trenutka elim od vas da prestanete sa traenjem krivca za vae stanje;

elim od vas da prestanete da razmiljate ili priate o emu god mislite da je uzrokovalo

5

vae trenutno stanje. Bilo ta da se desilo bie uvek zakopano u dubinama vaeg uma, nikada

ne moe biti obrisano. Meutim, vi moete spreiti da va um vadi ta seanja iz vaih arhiva, pri

emu direktno utie na vau sadanjost i budunost. Ovo seanje, kao i navike koje ste razvili da

se "borite" sa ovim seanjem su ono to odrava vae stanje, to je ono to vas konstantno vrti u

krug.

Evo jo jedne prie koja divno ilustruje ono o emu govorim:

Dva kaluera hodaju putem. Jedan hoda se velikim ozbiljnim tonom na licu, dok drugi

jednostavno hoda korak po korak. Dolaze do male reke. Jedna mlada devojka im se priblii. Ona

ih pozdravi, oni nju pozdrave. Onda im se ona obrati: "Dobra Gospodo, ne mogu sama prei

preko potoka, da li bi jedan od vas mogao da me prenese?" Prvi kaluer odmahnu glavom i ree

"NE!". On se dri pravila: kaluerima nije dozvoljeno da dotaknu ene. Drugi kaluer se sagnu

dole tako da se ena mogla popeti na njegova ramena. Onda svo troje preoe preko reke, i

kalueri se onda razioe od devojke.

Kalueri nastavljaju svojim putem. Prvi je veoma ljut i uznemiren. Drugi sasvim mirno koraa.

Kada vie nije mogao da izdri, prvi kaluer upita drugog: "KAKO SI SAMO MOGAO??? Zna

koja su pravila o nama i enama!" Drugi kaluer se zaustavi pa mu ree: "Prijatelju moj, ja sam

onu devojku ostavio tamo jo kad smo preli potok. Zato je ti jo uvek nosi na ramenima?"

Kaluer koji je preneo devojku preko potoka je imao znanje, seanje na ono ta bi TREBALO da

uradi, ali je ipak to ignorisao, zakopao je to duboko. Razum onog prvog kaluera mu je govorio

da ipak ne bi trebalo da prenosi devojku preko potoka... on je tako i postupio i nastavio da nosi

sopstveni teret na sebi.

Vi takoe moete osloboditi sami sebe od neeljenih i negativnih misli.

Zaboravite lekove, psihijatrijske seanse i ostale metode KONTROLE koje se koriste

svakodnevno na celom svetu, sa veoma malo ili bez uspeha... ovo ovde je upravo odgovor, ali vi

ste ti koji morate nai odgovor u sebi i ukloniti ono to predstavlja "uzrok" vaeg stanja.

Zakopajte va uzrok duboko, prekrijte ga kamenjem i nikada vie ne priajte o tome. Sa malo

vebanja, videete kako vae svesno pokuavanje da radite ovo postaje vaa "druga priroda",

neto instiktualno.

6

DA LI VI RAZUMETE OVO?

Neki ljude shvate ovo po prvi put, neki po drugi put, a mnogi po trei ili etvrti put, pa ak i 20-ti

put ponovnog itanja. Vae je samo da razumete ovo!

SADA, STAVITE VAE STANJE U NAJMRANIJI DEO VAEG UMA I, KOLIKO

GOD VAE STANJE VAS PODSEALO DA JE STRANO, IGNORIITE GA!

Sada ete verovatno rei... ali to stanje me ini da se oseam loe, toliko je zastraujue sve, ne

mogu da ga ignoriem.... Ja sam se takoe oseao tako na poetku, ali ako samo razmislite o

tome, vaa anksioznost, vai napadi panike, u stvari bilo koji element vaeg stanja vas nikada

nije povredio ili doneo neto loe, zar ne? Iako veoma neprijatni i zastraujui, nikada vam nisu i

nikada vam nee naneti tetu, a razlog je jednostavan:

NIKADA NIKO NIJE BIO POVREEN OD STRANE SENZACIJA, SERIJA NERVNIH

IMPULSA!

Da li ste nekada gledali horor film? Ako jeste, znaete da vas film uplai do odreenog stepena, i

to varira od osobe do osobe. Vi ste reagovali na taj strah serijama fizikih senzacija, to je u stvari

anksioznost... ZAR NE?

Kada ste zavrili gledanje filma, vae anksiozne senzacije su se povukle, ali se moda i dalje

plaite da se neko udovite moda ne nalazi ispod vaeg kreveta. Sledeeg jutra, seanje na film

je i dalje tu, ali je anksiozno stanje nestalo. Logino razmiljanje koje ste vi izveli koristei svoj

svesni um vas je uverilo da, iako zastraujui, taj film NIJE STVARAN, da vas UDOVITE ne

moe stvarno povrediti!

Vaa anksioznost se povukla zato to ste VI uverili svoju podsvest da prestane da bude

anksiozna, da zaboravi na udovite, sakrili ste to udovite time to ste radili neke druge stvari

koje odvraaju vae misli i na taj nain sami sebi ste rekli: "To nije stvarno ne moe me

povrediti". Vi ste kontrolisali vau podsvest SVESNO! Kako ste to uradili?

7

Da rezimiramo, zakopali ste ovo udovite tako to ste odvraali vae misli i rekli sebi da to nije

stvarno.

KORISTILI STE ODVRAANJE MISLI I AFIRMACIJE VIDITE LI KOLIKO JE TO

MONO? To ste sve uspeli sa veoma malo truda.

Sada zamislite da je vaa anksioznost upravo to udovite iz filma. ta ete uraditi da bi ste ga

zakopali? Da uzmete pilule... to je stvarno smeno kad razmislite malo o tome... Zato bi iko

uzimao pilule da bi zaustavio seanje na neto? Ili moda moete poseivati psihijatra svake

nedelje koji e vas samo podsetiti vaeg seanja na anksioznost, na taj nain podseajui vas o

vaem stanju, dajui mu dodatnu snagu i svest! Ne ba tako dobra ideja. ta bi onda mogao biti

odgovor?

ODVRAANJE MISLI - ODVRAANJE MISLI - ODVRAANJE MISLI...

... da bi ste stekli nove navike, da bi ste zakopali stare navike to dublje i da bi ste usvojili

pozitivne podsvesne radnje... KOLIKO JE TO LOGINO U STVARI?

Evo i kako ete to postii... Zove se "Devet zapovesti". Tih 9 zapovesti predstavljaju princip

svega to sam upravo spomenuo.

U sledeih 9 dana otkriete znaenje svakog od ovih principa i nauiti kako da ih implementirate

u vae svakodnevne aktivnosti sve dok ne postanu automatske, instinktualne, kao to je to vaa

anksioznost sada. Ali morate sami otkriti nain kako da ih naterate da rade za vas.

SVE TO JA MOGU DA URADIM JESTE DA VAM POKAEM KOJE SU TO METODE,

DA VAM KAEM DA SU STVARNO UINKOVITE I DA VAM KAEM TA SA NJIMA

DA RADITE! Ja sam mnogim, mnogim ljudima rekao za ove principe i skoro svakoj osobi je

postalo bolje kad su ih implementirali u svoj ivot. Mnogi od njih su bili preplaeni,

agorafobini, klaustrofobini, opsesivni, ali na kraju svi su bili zahvalni.

ivite po ovih devet zapovesti!

8

DEVET

ZAPOV I J ESTI Vae putovanje u dobrobit poinje ovde!

Charles Linden

www.panic-anxiety.com

Prekinite da se borite protiv anksioznosti, tu bitku ne moete dobiti... zamenite anksioznost

sa novonastalom enjom za ivotom.

Da bi ste izbegli "zamku anksioznosti" u kojoj ste sada, MORATE nauiti novo, ne-anksiozno

ponaanje koje se nalazi duboko u vaem umu kao neuroloke staze. Ove neuroloke staze je ono

gde se nalaze seanja i navike, i loe i dobre. Anksiozno ponaanje je navika, kontrolisana

podsvesnim umom ali sposobna da reaguje na svesne nadraaje.

Eliminisanje "anksiozne navike" je isto kao i eliminisanje bilo koje druge loe navike...

prestanite da radite to dovoljno dugo i navika e se sama od sebe povui!

Kada ste uili da vozite, u poetku je sve izgledalo jako teko i verovatno ste mislili da nikada to

neete nauiti. Koili ste prejako, pritiskali kvailo kada to nije trebalo... ali je tokom vremena

sve postalo instinktualno, podsvest je preuzela tu naviku. Anksioznost funkcionie po istom

principu. Stvorili ste uverenje da je anksioznost normalno ponaanje i sada se vi ponaate u

skladu sa tim uverenjem tako to usmeravate svoju panju na senzacije i misli koje anksioznost

donosi. Konstantno traite odgovore, poseujete doktore i izbegavate odreene "plaljive"

situacije... vi u stvari OSNAUJETE vau anksioznost.

9

Kada bih vam sada rekao da nekako "zaboravite" da vozite, na primer, mislili bi ste da je to

nemogue, zar ne? Verovatno zato to bi ste moda otili negde i ne bi ste vozili u narednih 6

meseci, ali bi ste i dalje mogli da vidite ljude koji voze, tako da bi "vonja" za vas i dalje bilo

neto normalno. Posle 6 meseci bi ste uskoili u kola, i moda u poetku malo neobino, vozili bi

ste normalno.

Ako bih vam sada rekao da u narednih 12 meseci, gde god da odete sa bilo kim, morate da vozite

viljukar-vozilo i da neete biti u mogunosti da uete, vozite ili uopte vidite bilo koji auto, va

mozak bi sagradio novu neuroloku stazu, vi biste zakopali "naviku" vonje duboko u vau

podsvest. Posle ovoga, bilo bi vam veoma teko da se vratite i vozite auto, naravno, ubrzo bi ste

to mogli, jer se seanje na datu naviku brzo ponovo aktivira.

Eliminacija bilo koje navike podrazumeva izbegavanje bilo ega to je vezano za tu naviku... sve

je tako logino i ima smisla. Tako da... izbegavajte anksioznost! Ovi principi, nazvani "Devet

Zapovesti", jesu klju uspeha. Moraju biti uvebavani sve dok ne postanu instinktualne radnje.

Jedini nain da odvratite sebe od loih navika jeste da pronaete neto to e odvratiti vae misli

od tih navika.

Neki ljudi mogu proitati "Devet Zapovesti" i implementirati ih iz momenta, zapravo mnogi ljudi

proitaju ovu sekciju samo jednom i nikada se ne vrate na nju opet, drugima e moda trebati

nekoliko dana ili nekoliko nedelja.

OVO JE JEDINI NAIN IZLEENJA ANKSIOZNOSTI I ANKSIOZNIH STANJA.

UPAMTITE OVA PRAVILA, ITAJTE IH NAGLAS SVE DOK IH NE UPAMTITE

KAO PAPAGAJ. VEBAJTE SVAKO PRAVILO, SVAKOG SATA SVAKOG DANA

SVE DOK VAM TO NE POSTANE INSTINKTUALNO.

PRVA ZAPOVEST

PRESTANITE DA POSEUJETE BILO KOG DOKTORA NA KOG NALETITE

Ovo moda zvui jednostavno, ali je veoma, veoma vano. Ovde pokuavamo da uradimo 2

stvari; prvo da dokaemo vaem svesnom umu da vam nije potrebno uverenje od doktora da bi

10

ste ponovo bili dobro, MORATE prekinuti ovaj krug jer je to upravo ono to vas vrti u krugu

tako to konstantno podsea va podsvesni um da vam je potrebno uverenje. Drugo, potrebno je

da "reprogramirate" um da instinktualno (podsvesno) ne trai uverenje.

JEDINI nain da ovo uradite jeste da "vebate" novu naviku. Sve to vie svesno spreavate sebe

u potranji za uverenjem od doktora ili neke druge osobe, sve manje ete to morati da radite.

Uskoro e neuroloke staze u mozgu koje stvaraju staro, anksiozno ponaanje biti zamenjene

novim navikama.

Razmislite malo unazad, koliko esto ste bili u poseti doktoru od kada ste razvili vae stanje?

Verovatno nekoliko puta. Osim prepisivanja lekova ili upuivanja kod nekog drugog, npr

psihologa ili psihijatra, sve to je doktor uradio jeste to to vas je uverio da niste "bolesni" (neki

doktori ak to i ne rade). Ok, ako je to sve to ete dobiti od vaeg doktora... zato uopte ii?

Mislim, zar ve do sada niste imali dovoljno uverenja? Moete ii kod doktora kolko god puta

elite i dobiti isti tretman svaki put... U emu je onda poenta?

NIJE POTREBNO DA IDETE KOD DOKTORA!

PRESTANITE SA TOM ANKSIOZNOM NAVIKOM ODMAH!

Moete se pitati kako je to mogue a da ne postanete jo vie uplaeni. Odvraanje misli! Svaki

put kada pomislite neku negativnu misao ili iskusite neki novi simptom, razoruajte ga; ne

dozvolite da misao ili senzacija stanu na put novim, ili osnae stare navike. Onog trenutka kada

se osetite anksiozno ili kad vam je loe, uradite neto drugo za promenu. Pustite glasnu muziku,

pevajte uz nju, priajte s nekim na telefonu (ali ne spominjite vau anksioznost). Radite to sve

dok se simptomi ne povuku, ali NE KONTAKTIRAJTE NIKOGA za bilo kakvo uverenje.

DRUGA ZAPOVEST

RAZGOVARAJTE SA VAIM PSIHIJATROM O IZBACIVANJU LEKOVA IZ

UPOTREBE

Donesite odluku da izbacite iz upotrebe vae lekove protiv anksioznosti. Razgovarajte sa vaim

psihijatrom o postepenom smanjivanju leka. Ako vam doktor kae da je trenutno nemogue

izbaciti lek iz upotrebe, budite strpljivi, ali neka to bude va plan na duge staze. Ne zaboravite da

11

iako je vano da budete pod kontrolom doktora prilikom izbacivanja leka iz upotrebe i da morate

uvek kontaktirati doktora pre toga, doktor vas zapravo ne moe naterati da uzimate nijedan lek.

Anksiozna stanja mogu biti "zatiena" pomou lekova. To znai da vae anksiozno stanje, koje

stoji duboko u vaoj podsvesti, moe biti sakriveno pomou vaih lekova, to moe umanjiti

potencijalnu uinkovitost ovog programa. Da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti, vano

je da vae stanje ne bude pod uticajem lekova. Ovo ne znai da ovaj program nee uspeti, hoe,

samo e moda due potrajati.

Nikada ne zapoinjite proces izbacivanja leka iz upotrebe bez medicinskog nadzora. Izbacivanje leka iz upotrebe moe proizvesti "povratnu anksioznost", meutim, omoguie vam da se suprotstavite anksioznosti i pobedite je. Korienje lekova da bi ste kontrolisali anksioznost je isto kao kada bi ste stavili metalnu plou izmeu vaih nerava i vaeg mozga. Uklonite li metalnu plou, simptomi se vraaju. Ako koristite moj program da spreite pogoravanje simptoma i za "reprogramiranje" misaonih procesa, vi ete PRIRODNIM PUTEM zameniti vau anksioznu naviku sa novim ne-anksioznim navikama.

TREA ZAPOVEST

PREKINITE DA ISTRAUJETE VAE STANJE

Prestanite sa istraivanjem vaeg stanja, to vas samo udaljava od istine i reenja koje se nalazi

upravo ovde. Sve informacije o fiziologiji anksioznosti koje e vam ikada trebati se nalaze u

ovom programu.

Samim inom istraivanja vaeg stanja, vi konstantno podseate va podsvesni um da imate

anksioznost. Jednom kada proitate poglavlje "Anatomija anksioznosti", sklonite knjigu, verujte

u to to ste nauili, verujte svim srcem da je to istina, da vam dodatne informacije nisu potrebne,

da je sa vama sve u redu, da doktori nita nisu prevideli. Dijagnoza anksioznih stanja je tana, VI

IMATE ANKSIOZNOST!

Svaki put kada imate potrebu da proitate poglavlje "Anatomija anksioznosti", preusmerite

panju na neto drugo. Testirajte sami sebe, uverite se sami koliko moete biti jaki!

Od sada pa na dalje:

Ne traite informacije o anksioznosti po Internetu.

12

Ne kupujte knjige o anksioznosti, niti poseujte biblioteke da bi ste pronali takve knjige.

Ne pitajte druge ljude o vaem stanju.

Ne itajte ponovo poglavlje "Anatomija anksioznosti".

Dokaite sami sebi da vam nije potrebno uverenje, jer zato to ste neverovatno jaki, (morate biti

jaki da bi ste se izborili sa vaim stanjem svakim danom postajete sve jai) vi se moete

izboriti sami. Razradite ovu novu "ne-istraivanje" naviku, vebajte je i uinite je

instinktualnom.

ETVRTA ZAPOVEST

SLEDITE SAMO OVU METODU

Koristite samo Linden Metodu! Ne kombinujte je sa nekom drugom metodom terapije; to e

samo dodatno zbuniti podsvesni um.

Ovo je veoma vano. MORATE se koncentrisati samo i jedino na ovu metodu. Mnogo ljudi sa

anksioznou probaju mnogo, mnogo tehnika, programa, vebi, tretmana, medikamenata,

terapija, bilo ta na ta nalete

Istina je, da je uspeh ostalih metoda ogranien. TO NIJE SLUAJ SA OVOM METODOM!

Ne pokuavam da omalovaim tehnike drugih ljudi; jednostavno tvrdim da kombinovanje raznih

tehnika i terapija zbunjuje psihu. Na primer, ako vam ja predloim da sklonite vau anksioznu

naviku tako to ete je "zakopati" duboko, i zameniti je sa novom ne-anksioznom navikom, ali

vam va psihijatar preporuuje da iznosite na videlo tu vau anksioznu naviku, da je analizirate,

priate o njoj sa drugima, onda e ona uvek biti prisutna tu, zar ne?

Ova vrsta interakcije je upravo ono to od vas traim da izbegavate.

PETA ZAPOVEST

PRESTANITE DA PRIATE O VAEM STANJU

13

Ovde je potrebno veoma malo objanjenja. Prestanite da ulazite u raspravu o vaem stanju sa

drugim ljudima tokom razgovora. Ponovo kaem, ovo e samo zbuniti va podsvesni um, pri

emu e vaa loa navika opet uskoiti i postati jo jaa. Morate pokuati i zakopati tu lou

naviku, zaboraviti na nju, oduzeti joj mo.

Kada okonate neku svoju vezu sa drugom osobom i oseate se tuno, koja je najgora stvar koju

moete uraditi? Da priate o toj drugoj osobi! to pre ponete da zaboravljate osobine te druge

osobe, kako je izgledala, stvari koje vam je priala itd to ete manje bola osetiti. A kada

upoznate neku novu osobu koja vam se svia, BIVA je zaboravljena Mora da vam se

nekada tako neto dogodilo. Slino je i sa selidbom, prebacivanja iz jedne u drugu kolu, gubitka

kunog ljubmca bilo ta to podrazumeva gubitak nekoga ili neega gubitak, bol ili tuga

postaju sve manji i manji.

Sami sebi naite najbolji nain za sticanje ove navike i vebajte to. Prianje o tome kako se

oseate e samo dodatno hraniti vau anksioznost.

ESTA ZAPOVEST

PRESTANITE DA SE OSLANJATE NA DRUGE LJUDE

Prestanite da se oslanjate na druge ako imate anksioznost. Oslanjanje na druge ljude vam daje

samo privremen oslonac, a morate se suoiti sa situacijom svojom glavom. Niko vam ne moe

pomoi, SAMO VI SAMI! Pre nego to pokuate da kontaktirate nekoga za uverenje, STANITE,

pomislite da tim korakom samo dodatno hranite vau anksioznost, sami poradite na ovome.

Pronaite tehnike koje vam najvie odgovaraju i URADITE TO!

Vi to moete razmislite unazad malo, da li vam je iko ikada stvarno pomogao kada ste bili

anksiozni? Uklonio simptome umesto vas? NIJE! Vi ste UVEK morali sami da se izborite sami;

sami ste prolazili kroz tu oluju i izbavili se iz nje. Od sada pa na dalje shvatite da vam niko ne

moe pomoi sem vas samih.. i vi imate mo da to uradite ovog trenutka.

SEDMA ZAPOVEST

NE PRISEAJTE SE ELEMENATA VAEG ANKSIOZNOG STANJA

14

Kako se vaa anksioznost povlai, ne priseajte se, ne zamiljajte, niti razgovarajte o mislima i

senzacijama koje ste imali tada. Ako to radite, to e omoguiti vaem umu da se zadri na tim

seanjima, potrebno je da pustite podsvesni um da zaboravi stare navike. Ako odluite da priate

o tome kako ste pobedili anksioznost, kada vam bude bolje, uradite to, ali budite povrni po

pitanju toga. Recite ljudima da ste nekada bili anksiozni, ali ne ulazite u detalje.

OSMA ZAPOVEST

ODVRAAJTE MISLI NEKA TO BUDE VAA NOVA NAVIKA UVEK!

Odvraanje misli jeste kljue uspeha da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti. Kada nita

ne radite, onda se va svesni um odmara, dosauje, na taj nain va um se moe ponovo

fokusirati na stare anksiozne misli i navike. Neka odvraanje misli bude vaa nova navika. Ako

razmislite malo o tome, ljudi koji vebaju svakog dana neki sport, koji imaju neki hobi, koji su

ukljueni u bilo kakvu aktivnost, samo hrane svoje navike. Samo to su njihove navike zdrave,

ne-anksiozne navike, odline za odvraanje misli.

VI TO TAKOE MOETE!

Kada imate slobodnog vremena, ispunite ga aktivnostima koje vam odvraaju misli od

anksioznosti, ili uvee, idite u krevet i spavajte. Kod kue, u kolima ili bilo gde da ste, pustite

glasnu muziku i pevajte uz nju. ISPUNITE SVAKI MINUT VAE SVAKODNEVNICE.

DEVETA ZAPOVEST

PRESTANITE DA STAVLJATE ANKSIOZNOST U CENTAR PANJE

Prestanite da organizujete vae svakodnevne obaveze i aktivnosti u odnosu na vae stanje. Ne

izbegavajte odreene situacije kako bi ste udovoljili anksioznosti, jer ako to radite, anksioznost

e se udobno smestiti u stolicu u vaem umu gde e sedeti i muiti vas.

BUDITE GLAVNI!

15

Ako svoj ivot organizujete u odnosu na anksioznost, pomislite unazad da li vam je

anksioznost ikada nanela neku tetu? NIJE! Gde god da ste bili, kod kue ili negde napolju, uvek

ste bezbedni.

to vie moete izlaziti iz svog "ogranienog prostora", bre ete reprogramirati svoj podsvesni

um da reaguje normalno na situacije koje vam inae izazivaju anksioznost.

(Lidija prevela prvi dio)

1. MOJA PRICA

Rodjen sam u Voresteru 1968. godine. Moj otac je u to vreme dobio prvi siguran posao i prolo

je oko 3 godine dok moji konano nisu stali na noge. Otac je osnovao sopstevnu firmu kada sam

imao 9 godina i vrlo brzo uspeo da nam osigura finansijsku sigurnost. Nismo bili bogati, ali smo

imali dovoljno da uivamo u normalnom ivotu, idemo na praznike...Oduvek sam bio anksiozno

dete, mada nisam siguran da je uvek neophodno previe analizirati prolost, mozda je ponekad

bolje jednostavno gledati samo napred.

Imao sam oko 13 godina kada sam prvi put iskusio pravu anksioznost. Kako je do toga dolo, ni

sam nisam siguran. Doktori su mislili da je to zbog hormonskih promena uzrokovanih

pubertetom, ali ja jednostavno mislim da sam samo nasledio anksioznu prirodu.

Prvim tinejderski dani bili su period u kome sam proivljavao anksioznost koja se

manifestovala fobijom od kole. Nisam ja mrzeo kolu, uitelje ili decu. Vie sam bio preplaen

da u se zaraziti neim smrtonosnim u kolskoj laboratoriji... stradati dok igram ragbi ili se ubiti

strujom u laboratoriji za fiziku. Hranu i pice sam propustao kroz zube da se uverim da u njima

nema nista to bi mi nakodilo. Za vreme kolskih odmora obino sam sedeo s medicinskom

sestrom koja je radila u koli ili koristio telefon za uenike, ne bih li namolio majku da dodje po

mene. Uradio sam to toliko puta u roku od par meseci... nikada nije dola pomene. Nou sam

plakao sam u svojoj sobi, oseao sam se tako sam i uplaen...

Nisam bio privlaan deak, pomalo sam liio na devojicu i tokom 70ih, sa dugom kosom i

buckastim grudima, ja sam potvrdio porodinu istoriju buckastih. Nisam bio sreno dete, mada

mi se ini da sam odavao takav utisak, zato to me se svi takvog seaju...

16

Seam se da sam se plaio susretanja sa ljudima koje ne poznajem. Mraka u sobi nou. Da se

etam sam...I sada ponekad osetim neski slian strah kao onda, samo sada znam ta je to, a onda

nisam imao pojma ta mi se deava, verovatno sam mislio da je to sasvim normalno.

Gledajui nazad u to vreme, kola je bila zastraujue iskustvo. Zadirkivali su me mnogi

profesori, ak me i direktor zvao "debeli", deaci iz kole su me maltretirali, a uitelji su im se

jednostavno pridruili.

Jedan posebno, g. Vilson, bio je posebno napadan. Stalno sam mu bio na meti - imao je obiaj da

ispusti kljueve i da me natera da ih podignem, pa me utnuo u pozadinu. Jednom je to tako jako

uradio, dasam morao da idem kod lekara. Slomio mi je jednu malu kost - Coccux. Taj isti uitelj

mi je jednom prilikom sakrio prirunik iz Francuskog pre asa, da bi imao problema sa

profesorom Francuskog. Sreom, ovaj profesor je to video i zvao moje roditelje i to sredio s

njima. Mrzeo sam kolu, dijagnostikovana mi je fobija od kole i anksioznost...

Doktor mi je prepisao kratko leenje antidepresivima i mama me je zadrala kui nekoliko

nedelja, tokom kojih sam se zabavljao i izlazio sa njom.Efekat nije bio momentalan, ali posle

nekoliko nedelja prestao sam da budem toliko anksiozan i postao skoro normalan tinejder, sa

samo povremenim napadima anksioznosti... Izrastao sam, smrao, postao privlaniji. ak i sam

sebi, to mi je popravilo samopouzdanje, da se lake nosim sa ljudima i bolje podnosim situacije

u kojima sam se plaio. Sve do kraja tinejderskih dana imao sam problema i zadirkivali su me

da sam bucko, ali kako sam izrastao vei i snaniji od drugih deaka, stalno sam ulazio u tue sa

njima, a budui da me uitelji nisu podnosili, stalno sam ja bio kriv.

Tokom godina sam shvatio da bolje funkcioniem sa enama nego sa mukarcima i imao sam

elju za normalnom, zdravom vezom. Jedna od njih je trajala ak tri godine i naglo je prekinuta

kada sam imao 19. Ni danas ne znam zato... To iskustvo je bilo osnova za moje kasnije

nepoverenje u veze na due vreme.Tada to nisam mnogo analizirao, ali mislim da mi je to

poljuljalo samopouzdanje vie nego to sam mislio.

Krenuo sam na Umetniki koled, hteo sam da studiram Grafiki dizajn. elja da postanem

doktor je nestala kada sam imao oko 16 godina, posle godinu dana volontiranja u lokalnoj

bolnici, kada sam shvatio da rad sa bolesnim ljudima i nije put za podizanje raspoloenja, a i rad

17

sa hemijom mi nije bio dovoljno zanimljiv da mi zadri koncentraciju. Voleo sam da crtam, ali

nisam uspeo da se ukljuim u nain ivota studenata sa umetnosti, pa sam napustio Umetniki

koled i ostao sam bez planova za budunost.

Tokom leta sam upoznao neke Nemice koje su bile na praznicima u Velsu i posle provedenog

vikenda kod njih u Nemakoj, odluio sam da je Nemaka zemlja u kojoj bih voleo da ivim i

tamo sam se preseliou februaru. Imao sam 19 godina.

eleo sam da pobegnem od stalne zabrinutosti za svoju budunost, to je bila stalna dilema u

mojoj porodici. Vie nisam mogao da podnosim stalne kritike. inilo mi se da inim pravi potez

u tom trenutku, jer posle toliko godina kritikovanja mojih krivih poteza, poeo sam da sumnjam

da uopte mogu da opstanem sam. Reio sam da to postignem po svaku cenu. Moji su, dok su mi

mahali i smesili se na rastanku, verovatno mislili da du se vratiti za nekoliko meseci, ako ne i za

par nedelja. Ostao sam skoro 5 godina.

Posle kursa nemakog jezika na Hajdelberg univerzitetu, zaposlio sam se u NATO-u. Posao je

bio teak, radio sam po ugovoru i to po 15 sati dnevno, 7 dana nedeljno. Zabavljao sam se sa

tekom i zahtevnom devojkom Nemicom, imao sam finansijskih problema, bio sam pod stalnim

stresom i postajao sam sve vie oajan i umoran. Moj ef Toni je bio velika podrka, postali smo

prijatelji, skoro da mi je postao roditelj, predpostavljam da je tako i govorio.

Kada sam napustio Nemaku, nikome se nisam javio pa ak ni tomu, to u zauvek aliti. Takav

ivot mi je bio konstantan stres, poeo sam da oseam stalnu vrtoglavicu i slabost, noge su mi se

tresle i kad sam stajao i kad sam hodao. Poeo sam da oseam pritisk u levom ramenu, za ta

sam mislio da je nedijagnostikovani problem sa srcem. Imao sam problema sa varenjem, oseao

sam bolove u grudima, imao sam dijareju. Sa 24 godine sam shvatio da moram da promenim

svoj nain ivota. Upravo to sam i uradio.

Vratio sam se u Englesku i shvatio da moja porodica nije ista kao kad sam ih ostavio. Nekako su

se odrodili i to je delovalo vrlo uznemiravajue.

Brat mi je bio na Univerzitetu, otac je preiveo operaciju na scu, i sve nam je to promenilo nain

komunikacije.Bio sam uveren da imene eka ista takva sudbina.

18

Otac i ja se nikada nismo gledali direktno u oi, njegov praktini um nije mogao da razume moj

nain ivotne filozofije i to je prouzrokovalo mnogo nesuglasica tokom godina. Deda mi je umro

dok sam bio u Nemakoj, a kako sam bio jako vezan za njema, strano mi je nedostajao i jo

uvek mi nedostaje.

Brzo po povratku u Englesku otiao sam kod lekara. Rekao mi je da patim od anksioznosti i

prepisao mi anti-depresiv. Posle 2 meseca bezuspenog traenja posla odluio sam da odem na

Maljorku preko leta, dok ekam mesto na Univerzitetu.

Bio sam na Maljorci mnogo puta na praznicima sa porodicom, pa sam mislio da e mi topli, isti

vazduh pomoi da se vratim u ine. 7. maja sam stigao tamo i odmah naao posao na ienju

jahti.

Zabavljao sam se tokom leta, nisam pio alkohol, ali sam poeo da puim kanabis sa prijateljima.

Delio sam stan sa momkom iz Dorseta, koji je imao nevienog uspeha sa devojkama, a ja sam se

pomirio s tim da budem srean i uz svoja ogranienja uivam samo u novim prijateljstvima koja

sam stekao.

Dosta sam smrao preko leta i uz kombinaciju fizikog posla i vonje bicikle, doao sam u

odlinu formu. Vrlo brzo sam prestao sa anti-depresivima i poeo da ivim na mineralnoj vodi i

salatama.

Kako se leto bliilo kraju, poeo sam da alim to moram da napustim Maljorku, ali sam morao

da krenem na Univerzitet i u Englesku sam se vratio u septembru. Oseao sam se kao ponovo

roen, bio sam u dobroj fizikoj formi i mentalno osveen i oputen.

Krenuo sam na studije na Univerzitetu Hambersajnd u oktobru. Posle 5 godina ivota u

inostranstvu, preseljenje iz Vorestera na Hol je bio prilian ok. To mi je ulivalo veliki strah, a

mrane zimske noi i nedostatak ikoga poznatog uz sebe samo je pogoravalo situaciju. Bio sam

usamljen i uplaen, prve dve nedelje na Holu bile su zastraujue, nikoga nisam viao, ni sakim

priao. Bilo je olakanje krenuti na predavanja, meutim, predavanja su bila preobimna, sve te

knjige, video trake, struni izleti, bilo je to previe za mene i moju osnovu u kolovanju. Znao

sam da ulazim i u finansijske probleme, ali nisam mogao nita da preduzmem.

19

Ubrzo po poetku predavanja upoznao sam devojku iz Junog Velsa i zbliili smo se tokom

nekoliko sledeih meseci.Patila je od Kronove bolesti (vrsta bolest probavnih organa), preivela

teku operaciju i to je izazvalo mnoge zdravstvene probleme. Kako sam vie otkrivao o njenoj

bolesti, vie sam se bavio njenim zdravljem i u prvo vreme je to odlino funkcionisalo. Kad

razmislim sada, predpostavljam samo da mi je prijalo da nekome budem potreban.

Imala je periode u kojima se sasvim dobro oseala, ali je to umelo naglo da se promeni, naroito

posle vitaminskih inekcija koje je primala jednom meseno. Kako smo se upoznavali, postajala

je otvorenija prema meni i njeno pravo ja je poelo da se pojavljuje. Posle nekog perioda dola je

do izraaja njena sopstven anksioznost.Posle sluanja jedne radio emisije o tome, bila je

opsednuta time da se tokom operacija zarazila HIV-om, i od tada je to jedina tema o kojoj je

priala.

Letela je iz raspoloenja u raspoloenje, pakovala se i odlazila usred noi, plakala ili upadala u

neku vrstu transa, sedei u svojoj sobi i buljei u prazno satima, ljuljajui se napred nazad. U tim

momentima, ni jedan pokuaj da joj se odrvati panja nije uspevao. Moj brat je prisustvovao

tome jednom prilikom i nije razumeo zato se ja uopte upliem u sve to, ali ja sam to

jednostavno eleo, kao to sam eleo i da se neko brine o meni.

Ubrzo je to poelo da me umara i psihiki i fiziki. Njeni roditelji uopte nisu bili od pomoi, ak

je njen otac, vojno lice, krivio mene za njeno stanje. Bio je opsednut svojoj erkom, a njena je

majka, koja je bila malo mudrija, bolje shvatala situaciju, ali je izgleda bila nemona da uradi

bilo ta. Iako su svi nai prijatelji videli ta se deava i govorili da se brinu za mene, znao sam da

suprostavljanje njenom ocu ne bi imalo efekta.

Postajao sam sve vie anksiozan. Oseao vrtoglavicu, dezorijentisanost, nestabilnost i poelo je

da me pritiska u grudima, gubio sam dah. Umiljao sam da umirem od neg stranot, bolesti srca

ili kancera, AIDS-a. Moja anksiozna logija je poela da mi govori - ako ona ima AIDS, mora da

imam i ja!

Anksioznost je primala razliite forme i to mi nikada nije bilo jasno, jo uvek tragam za nekim

pouzdanim izvorom informacija o tome, ali nisam naao kompletan odgovor. O tome e biti rei

kasnije.

20

Po povratku kui tokom letnjeg raspusta, odluio sam da odem kod porodinog doktora. Bio je

vrlo saoseajan i doao je do zakljuka da patim od akutne anksioznosti. Sa 24 godine bilo mi je

tako da shvatim tako neto. Predpostavljam da sam imao vie uvida u to kako funkcionie

ljudsko telo jer mi je majka bila medicinska sestra, a i nasledio sam neto od njenog

interesovanja za medicinu, to je je i odvelo do toga da volontiram u lokalnoj bolnici i elje da

studiram medicinu, cilj koji sam kasnije napustio.

Suzdrano sam prihvtio dijagnozu. Danas znam da je to sasvim uobiajeno za stanja vezana sa

anksioznou. Uvek mi je bilo pomalo neprijatno da uzimam lekove, verovatno zato to sam

oduvek bio anksiozan u dubini due, ali lekar me je uveravao da e moji simptomi mnogo bre

nestati ako budem to pre poeo da ih uzimam. Jedino to sam eleo je da mi bude bolje, nije mi

bilo vano na koji nain. U 24. su mi pabovi i devojke bili mnogo blii, strah od smrti i fizikih

bolesti bili su daleki kao nebo.

Doktor je odluio da je najbolji tretman lekovima za smirenje, koji e spreiti simptome

zabrinutosti i dao mi podstrek da donesem neke ivotne odluke koje e umanjiti stres. Pristao

sam da pijem lekove, postao uveren da inim pravu stvar i oseao sam da sa na putu izleenja.

Tablete su me inile sposobnijim za borbu. Efekat je trajao prilino kratko, ali sasvim dovoljno

da posle 2 mg ujutro mogu da isplaniram dan. Dale su mi snagu i za borbu s anksioznou moje

devojke, koja je bila tea i tea svakim danom. Majka me je uveravala da je i ona uzimala

Diazepam, Valijum kako su ga uobiajeno zvali, i da joj je puno pomogao u sresnom vremenu, u

ta sam i ja uveren, samo pod uslovom da se doktori pridravaju preporuene doze.

Nikada nisam dobio uputstvo sa mojim tabletama.Uvek su se nalazile samo u flaici za lekove,

bez uputstva za upotrebu. Danas znam ta u njima pie o doziranju i preporuenom periodu

uzimanja. Da sam onda to znao, stvari bi bile mnogo drugaije. Obaveza doktora je bila da

meinformie o moguim opasnostima od due upotrebe Benzodiazepama, ili u najmanju ruku da

ih prepie pridravajui se uputstva.

Posle par dana od poetka uzimanja diazepama, poeo sam da oseam neke nove simptome -

podrhtavanje srca, znojenje i druge uznemirujue stvari. To me je odmah zabrinulo. Prva

pomisao mi je bila da umirem. Pozvao sam ordinaciju i zakazao za isti dan.

21

Maniri su mu bili savrseni. Sedeo je mirno i sasluao sve to sam imao da kaem. Onda je

odluio da doza koju mi je prepisao oigledno nije dovoljna za nekoga moje teine i odluio da

mi dozu udvostrui: 2mg ujutro i 2mg uvee. Otiao sam kui sa ubeenjem da ovek sa toliko

iskustva u leenju i korienju te vrste lekova i sa godinama kolovanja iza sebe, zna ta radi i

kako da lei nekoga ko ima 24 godine i boluje od blage anksioznosti.

To vee sam uzeo drugu prepisanu tabletu i ustvari par dana takve terapije sam se oseao

odlino. Poeo sam da se oseam snanije i spremno da prevaziem probleme.

Briga je bio moj povratak na univerzitet i povratak mojoj devojci, ali sam znao sta mi je initi.

Nakon duge rasprave sa roditeljima bio sam odluan da naem reenje za stres koji sam iskusio.

Reenje je bilo da telefoniram ocu moje devojke. Ona je imala nekako udan odnos sa svojim

ocem, bivim vojnim licem obuzetim vlau. Jako se pouzdao u nju i nije eleo da veruje da je

ona sposobna za bilo ta loe. Manipulisala je njim kao sa svojom igrakom, a on je bio uveren

da je ona nevinace isto kao prvi sneg. Nije imao ni najmanju elju da me podri u mojim

namerama daj joj se pomogne, mislio je da imam nameru da nakodim njoj i njihovoj porodici,

to nije moglo biti dalje od istine. Poslati smo neprijatelji.

Bio sam vrlo zabrinut jer je poela da izostaje sa predavanja, lae tutore i roditelje, za ta sam ja

na kraju ispadao odgovoran. Poeo sam da radim njene zadatke umesto nje i da je pravdam zbog

izostanaka. Jedne noi sam otiao u krevet i nisam mogao da spavam. Delom zbog toga to je

ona svo vreme plakala, ali i zato to je poelo da mi se iri neko udno oseanje da buljim iako

zatvorim oi. Jako sam se uplaio.

ekao sam jo par dana, ali sam svakim danom doivljavao novo udno oseanje. Neprijatnost je

postajala sve jaa, oseao sam da mi se ukoila jedna strana lica, kao da vue na dole. Oi su mi

ponekad suzile i pljuvaka mi je curila s jedne strane usta. Leva ruka mi je ponovo postajala

teka, vrat, rame i kima su me boleli. Poeo sam da sumnjam da imam tumor mozga, ta bi to

inae moglo biti? Doktoru sam ponovo otiao posle par dana. Ali sam sada zaista oseao da vie

ne mogu da se borim, da gubim razum!

Doktor je i dalje bio uveren da je to samo anksioznost i da je realno da dozu poveam na 3 x po

2mg diazepama dnevno. Rekao je i da slobodno mogu da dodam jo etvrtinu tablete ako oseam

da mi je potrebno. Osetio sam olakanje. Definitivno mi jeste bilo bolje nakon to popijem

22

tabletu, a doktor me je uveravao da e periodi kada se oseam loe izmeu dve tablete biti sve

krae. Prihvatio sam savet i vratio se kui.

Sve vie sam ostajao u kui. Oseao sam rizik pri izlasku i gledao sam da nikada ne idem sam.

Oseao sam se slab i glup, oseao sam da su ljudi poeli da mi se smeju. Niko nije mogao da

shvati zato se tako ponaam.

Poeo sam da oseam goruu bol u grudima; to me je samo ubedilo da sam fiziki i to smrtno

bolestan. Gotovo sam se skroz otuio od ljudi na univerzitetu, ak je imoj tutor primetio da se ne

ponaam "normalno", pozvao me u svoju kancelariju i pokuao da sazna u emu je problem.

Ustezao sam se da mu kaem u emu je problem, jer sam mislio da bi to imalo uticaja na moje

studije. Rekao sam mu da se ne oseam dobro i za probleme sa mojom devojkom. Bio je vrlo

saoseajan i predloio mi da se redovno viamo da me podri i pomogne mi da sve to ne utie na

moje ocene. Osetio sam olakanje to mi je pruio podrku i razumeo me.

Nikada nisam imao pravi napad panike, ali su moji simptomi postali akutni i doivljavao sam

jake napade anksioznosti, koji su bili sve intenzivniji i razvijali se mnogo bre nego kod

svakodnevne, generalne anksioznosti. Bio sam uplaen i nesiguranu to ta mi se deava, umiljao

sam srane probleme, to je jo vie doprinosilo anksioznosti.

Bolovi u grudima su se pogoravali.Oseaj guenja i utrnutosti lica uveravali su me da od koje

god bolesti bolujem, to postaje sve gore i gore. Odluio sam da posetim doktora da se

konsultujem oko tih bolova. Stvarno sam se plaio najgoreg. Otac mi je imao dupli baj-pas u

svojoj 42. godini, pa ni ja nisam bio imun na srane probleme. Doktor je znao za probleme mog

oca i bio je zabrinut kada sam mu izneo probleme. Izraz zabrinutosti na njegovom licu samo je

jo vie raspalio moje strahove. Preporuio mi je da odem u lokalnu bolnicu na neke testove i

kako je to izgovorio osetio sam kako mi krv navire u lice, srce je poelo da lupa, oseaj guenja

je postao jo gori, poeo sam da se znojim i bio sam ubeen da umirem. Anksioznost se prelila i

preplavila me kao ogroman talas. To je bio poetak jednog od mnogih paninih napada koje u

iskusiti.

Doktor mi je zakazao hitan pregled, ali sam ipak morao da ekam skoro nedelju dana. Uradili su

mi rendgenski snimak plua. Jo neki dan neizvesnosti dok mi nisu stigli rezultati. Naravno,

negativni. Doktor je doao do zakljuka da patim od hronine bolesti organa za varenje, to je

jedan od uobiajenih simptoma anksioznosti.To mi nisu rekli tada,neko tek za nekoliko dana, za

23

koje su moji strahovi porasli jo vie. Prepisali su mi sredstvo za smanjenje eludane kiseline,

da bi mi leili probleme sa elucem.

Duboko u sebi sam znao da neto nije u redu, bivalo mi je loije svakog dana. Moja devojka je

prolazila kroz uase; njeno uverenje da umire od AIDSa poslata nam je oboma opsesija. Danju ili

nou, poinjala je da vie i vriti, pakovala se i odlazila bez ikavog razloga. Trao sam za njom

niz ulicu i vraao je nazad u 4 sata ujutro, i esto imao strane napade panike dok je ona spavala.

Tokom sledeih meseci oboje smo se skroz povuki, iz kue smo izlazili skoro samo da kupimo

hranu, osim to sam ja iao i na predavanja, koja je ona skoro skroz zapostavila. Nisam eleo da

ona padne na ispitima, ali pritisak je postao preveliki i na kraju sam tutoru objasnio situaciju.

Razumeo je u potpunosti, saoseao se samnom i rekao da je neko vreme posmatrao ponaanje

moje devojke i da je jako zabrinut i za mene. To je bilo takvo olakanje!

Simptomi su mi se stalno izmenjivali, lista je bila skoro beskrajna, sve sam se tee borio. Mislio

sam da definitivno ludim, a moja iracionalna razmiljanja samo su me terala dalje u tome.

Poeo sam da razmiljam o smrti, to mi je gotovo postala opsesija, sa mislima o smrti sam se

budio, sa njima sam uvee legao u krevet. To je bilo zastraujue, ali ne kao ono to je tek bilo

predamnom.

Poelo je jako postepeno. U peetku sam to ignorisao kao glupe iracionalne misli, ali postajalo je

sve napadnije, pa sam i ja postajao sve zabrinutiji. Poeo sam da umiljam svakave agresivne i

seksualne fantazije sa ljudima koje sam sretao. lanovi porodice, prijatelji studenti, pa i totalni

neznanci bili su objekti tih fantazija. Razgovara sam sa ljudima, a u isto vreme sam ga zamiljao

u nekom seksualnom ili agresivnom deavanju samnom. Zamiljao sam da ih divljaki udaram ili

sam u seksualnim odnosu sa njima, a jo je uznemirujue bilo to to to nije imalo veze sa polom

te osobe, pa me moja potencijalna homoseksualnost jo vie plaila. Kada sam prolazio pored

kuhinjskog noa, zamiljao sam sebe kako bodem nekoga ili sebe, a ak i otvoren prozor je

prouzrokovao fantazije da nekoga bacam kroz njega ili da vidim njekoga kako visi kroz prozor.

Prolo je mnogo nedelja pre nego to sam odluio da krenem kod psihologa i moj doktor me

podrao u tome.

24

Psiholog me je uveravao da je leio i druge pacijente koji su imali iste misli kao ja i nekako me

uverio da neu poludeti. Dogovorili smo nedeljne seanse koje sam morao da plaam od svog

studentskog fonda. Imao sam stipendiju, ali studiranje nije bilo jeftino, pa sam poeo da upadam

u finansijsku krizu, a kao bruco i bez pomoi od roditelja, primao sam mnogo manje para od

ostalih studenata, to je bio jo jedan dodatni stres.

Tokom narednih meseci nije bilo poboljanja. Doktor mi je prepisao lek Stelazine, da mi razbije

anksioznost. Naravno da nije imamo ba nikakvog uticaja, osim to me inio nervoznim. Kada je

video da Valijum vie ne deluje, rekao je da bih trebalo da ga uzimam po potrebi. Mislim da sam

u jednoj fazi uzimao 6-8 puta po 2mg dnevno, a kasnije nastavi sa 5. Poveao sam dozu koliko

sam smatrao da treba, ali se moja lista simptoma i dalje poveavala, pa sam poeo da mislim da

je ivot definitivno nepodnoljiv. Oseao sam se tako sam i niko nije mogao da mi uputi prave

rei. A samo sam eleo da mi neko kae ta mi se to deava!

Sve vie sam postajao agorafobian, uopte nisam eleo da izlazim, a kada sam nekako uspeo da

prekoraim kuni prag oseao sam se jo loije, mnogo, mnogo loije. Nisam smeo da vozim

sam, i odlazak samo do trnog centra koji je bio udaljen 20ak metara od kue ispunjavao me

uasom.

Psiholozi i doktori su uspevali da objasne samo deo simptoma koje sam imao, itajui o

anksioznosti iz nekih udbenika. Brinulo me to to mnoge stvari nisu uspeli da objasne.

Pojavila mi se neka vrsta urinarne infekcije koja se ogledala u svrabu, bolu i oseaju gorenja.

Doktor me je poslao na pregled, ali su rezultati opet bili negativni.Kasnije sam shvatio da je to

poelo onda kada sam krenuo sa Valijumom. Bila je tu itava lista simptoma i oseaja koje sam

iskusio za vreme tog zastraujueg perioda mog ivota. Izneu ih u nadi da bi se ljudi moda

mogli identifikovati i shvatiti ta im se deava.

Borio sam se skoro godinu dana, a ivot mi nije postajao ni malo laki. Iako smo i dalje iveli

zajedno, sve sam se vie udaljavao od svoje devojke. Na mesto oseaja i potrebe da pomognem,

doli su oseaji tuge i ljutnje, eleo sam samo da odem. Nadao sam se da u to moi da uradim

za vreme letnjih praznikajer bi tako mogao to da izvedem bezbolnije, kako se ionako vraam na

odmor u Vorester. Bio je to kukaviki nain da se zavri jedna veza, ali vie nisam bio sposoban

da se borim ni sa njom ni sa strahom od vianja i sukoba s njenim ocem kada bude dolazio za

25

vreme praznika. Postajala je sve opsednutija, izgledala je bolesno i oseao sam se stvarno tuno i

zabrinuto zbog nje, ali ona i njen otac su mi stvarno zagorali skoro 2 godine ivota, pa je

rastanak bio izvestani preporuljiv.

Saekao sam kraj semestra i rastali smo se obeavajui jedno drugom posete tokom leta. Nisam

imamo nikakve namerada to i uinim, ali je njen otac bio sasvim jasan da ne sme da se desi bilo

ta to bi uznemirilo njegovu erku. Plaio sam se mogue konfrontacije s njim, ne zato to sam

se plaio njega, vie zato to sam se plaio onoga to je mogao da uradi da mi ivot postanje

nemogu na studijama.

Bojao sam se da bih mogao da se potuem s njim, pa sam samo stajao sa strane i gledao ta radi.

Skupljao je njene stvari. Poslednja kap je bila kad je uzeo moj VCR, ona je tvrdila da ga je sama

platila, a nije ak ni rentu za stana plaala. Prodala je i neto od svojih stvari, ak i skupu kameru

svog oca da bi kupila cigarete i alkohol. Bila je neljubazna prema njemu svo vreme, ali je on i

dalje bio oaran njom. Kada su njihova kola konano nestala sa vidika oseao sam olakanje, ali

i usamljenost. Polako sam se spakovao, zakljuao stan i vratio se u Vorester. Putovanje kui je

bilo verovatno najtee putovanje koju sam ikada imao. Bio sam sam, tako daleko od kue i bilo

mi je jako loe.

Nisam se oseao ba dobrodoao u porodinu kuu. Predpostavljao sam da sam jednostavno

navikao da ne ivim tu i imao sam utisak da im kvarim privatnost u njihovoj novoj, promenjenoj

porodici. Nisu razumeli kako se oseam, pokuavao sam mnogo puta da im objasnim, ali oni

jednostavno nisu bili "opremljeni" da to shvate. Postoje samo dve vrste ljudi koje su

kvalifikovane da vam bilo ta objasne ili posavetuju vas u vezi s anksioznou - ljudi koji je

oseaju i ljudi koji su je oseali! Naravno, doktori, psiholozi i psihijatri mogu da je

dijagnostikuju, razvijaju lekove i tretmane za leenje, ali ako nikada nisu pripadali ovim dvema

grupama, kao to sam ve pomenuo, ne mogu biti stvarno kvalifikovani da razumeju.

Moja majka je iskusila anksioznost posle dedine smrti i pila je lekove koji su joj stabilizovali

stanje. Koliko znam, to joj se vie nikada nije ponovilo. I ak iako je bila sklona da se saosea i

shvata moje stanje, ja sam se jednostavno oseao potpuno sam.

Stalno sam se svaao sa roditeljima, to sam vie traio pomo postajali su sve ljui. Ponekad se

sve svodilo na zaarai krug - to vie traim pomo, sve me vie ignoriu, a to me vie ignoriu,

26

ja se vie borim da uvide problem i da mi pomognu. Mogu da razumem njihovu frustraciju to

nisu mogli da mi pomognu, ali ponekad je sve to je potrebno - strpljenje, ljubaznost i poneki

zagrljaj, a ini mi se da je to i bilo sve to mi je trebalo od njih... Ne mogu ih kriviti za njihovu

nesposobnost da pomognu, svi smo mi proizvod svojih sopstvenih iskustava i okruenja, a oni

nikada nisu istekli tu vetinu. Bog zna da ja nikada neu tako greiti sa svojom decom.

U to vreme sam uzimao izmeu 20 i 40 mg Valijuma, Stelazin i Prozak svaki dan, svaka tableta

stvorena da poniti negativne simptome (kako sam kasnije saznao) onih drugih.Kao izmeu

ekia i nakovnja! Do kraja raspusta sam bio na kraju nerava.

Odluio sam da u se po povratku u Hol radikalno promeniti i biti produktivan, pa sam se i

prijavio na Volvorhamptom univeryitet da tamo zavrim predavanja. Ipak sam pregurao 2 godine

na univerzitetu u Holu i nisam hteo to da protraim. Volverhampton univerzitet me je uskoro

primio i to je bilo olakanje.

Reio sam i da pokuam da radim preko leta, neki poslovi bi mogli da mi poprave CV i prue mi

tako potrebnu finansijsku potporu.Nisam ba bio u stanju da radim, ali sam verovao da sam sam

ionako "proklet" i radio ne radio, ta imam da izgubim?

Kontaktirao sam lokalnu TV stanicu i uspeo da dobijem privremeni posao. Studio je bio

bukvalno niz ulicu, uspevao sam do njega da stignem a da ne izgubim kontrolu, ali oseaj

guenja je i dalje bio tu. Poeo sam da radim i posle kratkog vremena sam shvatio da mi je efica

lepa i pametna. Odmah smo se zbliili, vrlo brzo razvijajui lepo prijateljstvo, koje se postepeno

pretvorilo u vezu, ali je ona bila u to vrme bila u jednoj dugogodinjoj vezi za koju je tvrdila da

je mrtva. Nije nita znala o mom stanju, a ja sam prilagodio svoj ivot i nae druenje na taj

nain i sa toliko vetine, da ona o tome nita nije saznala.

Raskinula je sa svojim dugogodinjim partnerom posle prilino burne svae, ali mu se, zbog

oseaja krivice, vratila posle mesec dana. Naravno da sam bio razoaran ali sam posluao savet

prijatelja i ostao po strani, da bih joj dao vremena da sama donese odluku, ali sam i protiv svoje

volje stalno razmiljao kako sam je izgubio zauvek. Posle jo jednog meseca, ona ga je konano

napustila i sve je bilo savreno.

27

Do tada je ve saznala da imam neke zdravstvene probleme. To pitanje je jednom moralo da se

potegne, tako da smo seli i ja sam joj sve ispriao. Bila je neverovatna, razumela je i saoseala

se, ali sam siguran da nije pojma imala ta bi moglo da se desi i ta se uopte deavalo samnom.

Jo uvek sam uzimao neke doze Valijuma, Stelazina i Prozaka, ali tokom nekoliko poslednjih

meseci mi se inilo da sam se nekako stabilizovao i neki simptomi su bili u opadanju, ali u o

tome jo priati kasnije.

Vrlo brzo smo uspostavili solidnu vezu; medijum joj je rekao da e ona biti moj aneo uvar.

Ispostavilo se da je bila u pravu. Nisam mogao poeleti partnera koji bi me vie podravao. Bilo

bi joj tako lako otii, ali je uvek ostajala i podravala me, ne znam ta bih radio bez njene

podrke. Kako je vreme prolazilo i ivot postajao sve sreniji, poinjao sam da shvatam da je

jedini podsetnik na simptome bolesti bio koktel lekova koje sam jo uvek pio. Doze su bile

prilino niske, neki ljudi su koristili i 5 do 10 puta vee i u to vreme imalo je smisla pomisliti da

bi njima bilo mnogo tee odvikavanje, ali sada znam da je apstinencijalna kriza nezavisna od

doze lekova koje koristimo.

Konano sam preao u novu ambulantu, preselili smo se u oblinji gradi i ja sam zaraivao

neto para radei ogranieno radno vreme na TV stanici. Jo uvek nisam putovao i imao sam

svakodnevne napade panike. Veinu vremena sam se oseao bolesni, ali se dalo izdrati. Za to

sam vie mogao zahvaliti samouveravanju da neu umreti, nego to sam se stvarno bolje oseao.

Najuznemirujui simptom je bila impotencija, infekcije urinarnih organa, paraliza, osipi,dijareja i

tinitus. Ostalo su bili ono to bih ha nazvao klasinim simptomima anksioznosti i kao takve sam

ih mogao zanemariti. Niko nije mogao objasniti ta mi se to dogaa, svi rezultati pretraga su bili

negativni, homeopate, imunolozi, psihijatari i psiholozi nisu imali pojma. Oseao sam se

naputen od ljudi koji bi morali znati u emu je problem. Sigurno nisam jedina osoba na svetu

koja pati od ovog stanja... ili jesam?

U lokalnoj bolnici je poeo da radi novi pripravnik i reio sam da zakaem kod njega. Moja

logika je bila da je doktor koji je u skorije vreme zavrio studije, sigurno vie obaveten o

najnovijim terapijama i dostupnim lekovima.Njegova prva reakcija je bila totalno zgraanje i

neverica, prvo to je bilo koji doktor mogao tako dugo da me dri na dijazepamu, a drugo da je

jedna u stvari generalno zdrava osoba mogla biti toliko dugo pogreno leena bez adekvatne

dijagnoze od strane toliko strunih lica.

Nastavak prevela - Una

28

Nisam povjerovao ni u kakva obecanja o odvikavanju bez popratnih pojava. Ona mi je objasnila

sta mi se sve moze desiti kad pocnem smanjivati Diazepam i njena predvidjanja su se obistinila.

Odlucio sam da se zadrzim na dozi od 2 mg, kao i da prekinem smanjivanje doze sitnim

zagrizima tablete, sto su mi ranije savjetovali da radim. Poceo sam da uspostavljam novi rezim

pozitivnog razmisljanja o onome sto sam odlucio, ali sam u isto vrijeme bio jako uplasen onim

sto bi se moglo desiti.

Vec prvi dan sam se osjecao bolje, ne sasvim dobro, ali nekako drugacije, recimo. Smanjivao

sam dozu za male komade, ali je to bilo dovoljno da osjetim promjenu. Sad mi je jasno da je

takvo smanjenje i nezadrzavanje na jednoj dozi imalo poseban uticaj na proces moje terapije.

Drugog dana sam se osjecao veoma napeto. Probudio sam se sa istim onim poznatim osjecajem

unutrasnje drhtavice, a sve to praceno osjecajem i mislima o tamnoj buducnosti i sudbini.

Pretpostavljam da sam se do tada vec navikao na slicna osjecanja, pa sam se lako aklimatizovao i

prilagodio novim simptomima.

Slicna osjecanja sam dozivio i ranije i, iako nisam zelio da se vrate, nisu me toliko plasila.

Prepustanje sebe simptomima je zapravo bio veoma vazan dio mog oporavka. Nije to bilo

prepustanje necemu nad cime nemamo kontrolu. Radilo se zapravo o osjecanjima, koja su

ponekad znala biti jako neprijatna, ali naucio sam da sto im vise pridajemo vaznosti, to cemo

produziti njihovu prisutnost.

Nakon dvije sedmice, opet sam odlucio da smanjim dozu tableta. Odlucio sam da za cetiri

nedjelje smanjim svoju dozu za pola miligrama, tako da svaka od mojih doza - jutarnja,

popodnevna i vecernja iznosi 1mg. Ovakvo smanjenje ne zvuci kao veliki napredak, ali je

zapravo imalo veoma dobar efekat.

Postajao sam sve napetiji, osjecajuci neku vrstu recidiva. Imao sam utisak da sam cep na flasi,

koju sam muckao cetiri godine i onda naglo otvorio. Moji nervi su ponovo ozivjeli, skupa sa

zbunjenim mozdanim impulsima. Moji osjecaji su isli u krajnost, u jednom moment nisam znao

kako se osjecam, a potom sam bivao preplavljen razlicitim osjecanjima, jos gorim nego prije.

Imao sam osjecaj da me neko drzi za vrat. Dok sam hodao, moglo se vidjeti kako sam se tresao, a

osjecao sam kao da me neka nevidljiva ruka gura da padnem na celo. Satima sam sjedio i dirao

29

kosu, sto mi je na neki nacin davalo osjecaj da sam ziv. Osjecao sam da mi mozak polako

otkazuje. Sad znam da je to bio samo jos jedan u nizu simptoma odvikavanja od tableta, kao

proizvod zbunjenih nervnih impulsa.

Stalno sam zvao ljekare u lokalnoj bolnici, danju i noci. Iako sam znao da sam im dosadio i iako

mi je bilo jasno da je rijec o iracionalnim strahovima, nisam se mogao oduprijeti sebi. Sjecam se

tako da sam stajao na prozoru gornjeg sprata svoje sobe, drzeci se za okvir prozora i

telefonirajuci. Molio sam bilo koga iz bolnice za pomoc. Nisu mi dozvoljavali da dodjem.

Jednom sam se ipak odlucio otici, pa su me vratili kuci. Osjecao sam se kao gubav, niko nije htio

da mi pomogne. Zvao sam i djevojku po deset puta na dan, a ona je bila i tuzna i ljuta sto nije u

stanju da mi pomogne. Plasio sam se da cu ostati i bez nje. Bio sam potpuno bespomocan.

Povremeno sam osjecao derealizaciju, cudan osjecaj kao da zivim u snu. Ponekad, kad bih se

gledao u ogledalo, nisam bio u stanju da se prepoznam. Moji nosni otvori su mi se cinili kao

tuneli, imao sam osjecaj da ne mogu kontrolisati svoje disanje. Imao sam jasno osjecanje da

mozak u lijevom dijelu moje glave nekako strci iz mog cela, glava mi je bila sva utrnuta. Samo

sam oci, koje su pekle, nekako osjecao drugacije. Davale su mi osjecaj da sam ziv. Bile su jako

osjetljive na svjetlost.

Pokusavao sam da objasnim ljudima svoje osjecaje. Govorio sam im da se osjecam kao da zivim

u sopstvenoj podsvjesti i da samo zbog podsvijesti moje tijelo funkcionise. Moj svjesni um je

polako otkazivao. Tada mi se moje objasnjenje cinilo savrseno jasno, ali ipak me niko nije

razumio. Po citavu noc bih lezao budan, zureci u prostor. Cak i kad su mi oci bile zatvorene imao

sam osjecaj da buljim u nesto. Kako cudan osjecaj, cime je izazvan?

Zaspivao bih i budio se, moja djevojka je bila moj andjeo. Neko bi me drugi na njenom mjestu

odbacio. Ona me je tjesila, drzala i ubijedjivala da je sve uredu. Nocima...

Ponekad bih se jedva dovukao do kupatila. Bol u grudima je bio nepodnosljiv i ja sam mislio da

mi srce otkazuje. Ponekad bih tako satima stajao drzeci se za umivaonik, polivajuci se hladnom

vodom i zureci u lice u ogledalu, koje mi je uzvracalo pogled stranca. Bila je to osoba sa sivom

kozom, upalim ocima, modrim usnama, koja se, znojece i tresuci se, vidno borila za dah. Imao

sam osjecaj da ce mi srce iskociti. Tako snaznu napetost nisam osjetio nikad ranije.

30

Tokom dana sam uglavnom bio sam. Posjetioci ne bi dolazili. Bio sam iznenadjen sto niko od

moje porodice nije cak ni pitao kako sam. Nikada nisu zeljela pricati sa mnom, kad sam u

velikim krizama. Uvijek su se javljali kad mi je bivalo bolje, da pitaju treba li mi kakva pomoc.

Poceo sam osjecati da me oni zele iskjucivo zdravog, ili u slucajevima kad sam ja njiima za nesto

potreban. Ovo je potkrepilo moje misli da sam sam na ovom svijetu, i to me je jos vise rastuzilo i

unervozilo.

Prosao sam kroz neka zaista zastrasujuca iskustva i simptome, kroz osjecaje koje bi i normalnog

covjeka zbunile i uplasile. Nesto sto bi vecina ljudi opisala kao osjecanje pijanstva.

Jednom sam tako sjedio u dnevnoj sobi i gledao Velsskog zmaja. Nikad nisam saznao da li sam

sanjao ili halucinirao. Po citave dane sam sjedio na podu u dnevnoj sobi, i tako umotan u carsaf

gledao TV. Nisam mogao sjediti na sofi, nije mi bilo ugodno. Osjecao sam toplotne promjene

sve vrijeme. Smjenjivali su se periodi kad bih se znojio i kad bih se smrzavao. Osjecao sam ostre

bolove u cijelom tijelu. Rebra, ruke, stopala, sve me je boljelo. Sada znam da su to bili simptomi

vezani za hiperventilaciju. Cak i tokom dana, kad mi je bilo bolje, osjecao sam se kao da imam

gripu preznojavao sam se, tresao i osjecao se slabo.

Ponovo sam poceo da brinem opsesivno za svoje srce. Stalno sam osjecao sopstveni puls. Ne

znam sta sam htio da saznam, jer puls nije dovoljna informacija za utvrdjivanje bilo kakve

dijagnoze. Iako nije imalo nikakvog smisla, ali moj napeti um je zelio da provjeri da li sam jos

ziv. Nastavio sam da pratim svoj puls svakodnevno, sve dok mi se stanje nije pocelo popravljati.

Mnogo kasnije sam u tramvaju primijetio mladica, koji je radio istu stvar i djelovao prilicno

zabrinuto. Izgledao je potpuno zdrav, ali ja sam znao kroz sta prolazi. Zelio sam da

porazgovaramo, ali nisam nasao prave rijeci da zapocnem razgovor. Ponekad sam osjecao kao da

me usne svrbe i kao da je neka cudna energija u meni u mojim rukama, nogama, plucima,

ledjima.

Kad bi se ove emocije intenzivirale, bih sve vise gubio dah. Jednom sam se osjecao kao da sam

bacen u sobu, kroz sobu, osjecaj je bio toliko mocan, da je jednom moja djevojka skocila iz

stolice pored mene. Ona bi tako dosla kuci nocu i podigla bi me sa sofe ili poda. Jedva da sam

bio u stanju da stojim. Kad bismo izasli prosetati oko baste, ja sam visio na njoj, skoro bez snage

31

da disem. Kad sam morao ici od dnevne sobe to toaleta, pridrzavao bih se za zid. Ponekad sam

mislio da necu biti u stanju da ustanem citav dan, sve dok ona ne dodje.

Pripremanje jela i pica bio je prevelik zalogaj za mene, jer bih u tom slucjau bio predaleko od

telefona, koji mi je trebao ukoliko bi me uhvatio panicni napad. Zanimljivo je to da koga sam

god od rodbine zvao za pomoc, nije se pojavio, a ona nije bila u mogucnosti da napusti svoj

posao. Osjecao sam se tako sam.

Kako se moje opste stanje pocelo poboljsavati, tako sam ja polako poceo da koristim Internet,

koji nije bio samo dobro sredstvo skretanja paznje, nego i beskrajno vazan izvor informacija o

mojim stanjima napetosti i panike. Shvatio sam da je oko mene mnogo ljudi, koji se osjecaju kao

ja. Da sam bar mogao pricati s njima.

Pokusao sam polako krenuti u setnju sam, ni sam ne znam koliko puta. Nisam uspijevao. Jednom

sam dosao do prodavnice na uglu, ali sam se tu skoro zaledio. Pozvao sam djevojku, koja je

dosla po mene. Bio sam tako uplasen. Kupci su mislili da sam potpuno lud. Osjecanja su bila

jaka, a grcevi misica i stegnutost u grudima tako stvarni.

Kako je vrijeme prolazilo, ja sam smanjivao doze Diazepama. Poceo sam zapazati napredak kod

sebe i poceo sam izlaziti van cesce. Nisam putovao daleko, ali sam povremeno odlazio u

prodavnicu ili na neke porodicne dogadjaje. Ponekad sam funkcionisao dobro, bez puno

simptoma, napetost u grudima, grcevi i poteskoce u disanju. U drugim slucajevima, desavalo mi

se da pocnem paniciti, ali sam ipak uspijevao da se iskontrolisem. Ponekad bih zavrsio u toaletu

nekog paba, umivajuci se hladnom vodom. Moja rodbina je ignorisala te trenutke, ali me je ona,

moj Andjeo, uvijek ispod stola cvrsto drzala za ruku. Kako bih uopste prezivio bez nje?

Poceo sam shvatati da kolicina hrane koju unosim u organizam utice na stepen moje napetosti.

Vise o ovome cu pisati kasnije, ali je ovo vjerovatno imalo veze sa promjenama krvi u seceru,

kao i sa cinjenicom da mi je disanje bilo otezano.

Nastavio sam od osjecam paniku u toku noci. Spavao sam svega dva do cetiri sata u prosijeku.

Budio sam se naglo, srce mi je jako lupalo. Zastrasujuce, ali bezopasno iskustvo.

32

Nakon cetiri mjeseca, uzimao sam dozu od pola miligrana, tri puta dnevno. Zatim sam odlucio da

eliminisem svoju podnevnu dozu, a potom i nocnu.

Sljedecih nekoliko sedmica sam osjecao intenzivnu nocnu paniku, ali bio je to drugaciji osjecaj.

Imao sam osjecaj da postajem jaci i da me napetost ne napada tako snazno kao prije. Vremenom

sam se osjecao sve bolje i bolje. Doveo sam sebe u stanje da se fizicki mogu nositi sa svim

osjecajima i mislima, koji su me uznemiravale.

Moji simptomi su se mijenjali, uznemirujuce misli polako iscezavale i ja sam ponovo poceo da

se osjecam kao ja. U pocetku sam vidio samo nagovjestajestarog mene. Pricajuci sa nekim

ljudima, vracale su mi se davne uspomene i emocije. Ponekad bi to bile uspomene iz djetinjstva,

ponekad miris skolskih rucaka. Jednom prilikom sam se smijao necemu sto sam cuo na TV-u, i

odmah potom sam se zapitao ko se to zapravo smije? Poceo sam da shvatam je Diazepam

zajedno sa napetoscu privremeno paralizovao i moje emocije, ili dijelove moje licnosti. Plac,

radost, i sva ostala osjecanja, koja normalni ljudi svakodnevno srecu i pokazuju, kod mene su

bila kao utrnuta, zaledjena.

Moja probava je i dalje bila problematicna, a nesto kasnije sam saznao da bi se moglo desiti da

taj problem imam i trajno, jer Diazepam je vjestacki opustao moj stomak i funcije probave dugo

vremena, tako da sad moj organizam nije bio u stanju sam da se izbori. Lijekovi i moja napetost

su nepovratno uticali na nerve stomaka, koji su ukljuceni u probavu hranu.

Iz sedmice u sedmicu mi je bivalo sve bolje. Panicni napadi su bivali sve blazi. Moj probavni

sistem, medutim, nije vise bio u stanju da vari hranu koju sam ranije uzimao. Nisam se osjecao

dobro kad bih uzimao tesku, masnu, jako zacinjenu hranu i poceo sam brinuti, jer mi se cinilo da

je hrana generalno uticala lose na mene. Plasio sam se da cu razviti neki poremecaj ishrane,

ukoliko se ne hranim ispravno.

Sada znam da proces odvikavanja od Benzodiazepina izaziva pad secera u krvi. Kako unosenje

hrane u organizam povecava nivo secera, tako je moj organizam bio popuno zbunjen. Secer mi je

padao i rastao, a tako i moja energija. Osjecao sam se prilicno lose.

Poceo sam osjecati simptome rapidnog stomacnog praznjenja. Cim bih pocinjao da jedem

osjecao sam da sam sit, a onda sam svega par minuta nakon jela morao ici u toalet. U narednih

33

par sedmica sam testirao koja mi hrana ne odgovara, i shvatio sam da treba da izbjegavam -

skrobastu hranu. Poptuno sam prestao da jedem hljeb, krompir i paste i bilo mi je bolje. Ipak,

nastavio sam da pazim na svoju ishranu.

Kako su sedmice prolazile, ja sam se osjecao sve bolje. Moje tijelo se normalizovalo, simptomi

su postajali sve rjedji, kao i panicni napadi, koji su, iako su se prorijedjavli, i dalje bili moj glavni

problem. U naredna dva mjeseca sam se polako skidao sa Stelazemina, i iako sam se plasio da

cu proci kroz zestoku aptsinencijsku krizu kao sa Dijazepamom, nije se desilo. Povremeno sam

sam osjecao manje napade ankziosnosti, ali to je na srecu bilo sve.

Sad znam da sam u to vrijeme imao kandidu u crijevima, sto je jedna od uobicajenih nus pojava

uzimanja benzodiazepina. Ovaj mi problem ne smeta previse, jer pazim na svoju ishranu. Nesto

kasnije cu opsirnije pisati o ovome problemu. Tek nedavno sam saznao da se to stanje zove

Apstinencijski benzodijazepinski sindrom, te da sda se zapravo radi o sasvim zasebnoj i priznatoj

- bolesti.

Odlucio sam da potrazim pomoc od nadleznih ustanova, pa sam stupio u kontak sa psihologom

koji se bavio kognitvno-bihejviaralnom terapijom. Ovaj ljekar je bio veoma priznat od strane

Britanskog Udruzenja Psihoterapeuta. Udruzenje je za mene zaista bilo od velike pomoci,

obezbijedivsi mi listu sa imenima najboljih psihoterapeuta u zemlji, a jedan od njih je radio na

nekih petnaest milja od mene. Kognitivna terapija se sprovodi kao serija domacih zadaca u

kojima se susrecemo sa situacijama, koje u nama stvaraju napetost. Uci nas, takodje, kako se

suprotstaviti napetosti, nositi sa njom i promijeniti nacin razmisljanja i neka iracionalna

vjerovanja u vezi sa nasom napetoscu.

Kognitivna terapija ne podrzumijeva samo sjedenje i pricanje u sobi sat vremena. Naravno, i to

se radi, ali ja sam sobu uvijek napustao sa puno novih znanja, koja sam odmah nesvjesno poceo

primijenjivati u ispunjavanju mojih domacih zadataka.

U jednom momentu sam shvatio da je disanje najodgovornije za stanje anksioznosti. Sto smo

napetiji, to se misici grudi vise skupljaju i takodje postaju napeti, sto otezava normalno disanje.

Isto se moze desiti ljudima koji satima sjede u jednom te istom, najcesce nepravilnom polozaju

ili ljudima koji, zbog posla ili iz bilo kod drugo razloga, cesto drze tijelo u neprirodnom

polozaju. Promjenom disanja, mnogi drugi procesi u tijelu se hemijski mijenjaju. Nivo oksigena i

34

karbon diokisda moze bitno uticati na to kako se osjecamo i kako razmisljamo, pa je u medicini

opsteprihvacena teza da nepravilno disanje moze izazvati napetost i depresiju. Kasnije cu reci

nesto vise o tome.

Kako sam se osjecao sve bolje, sto mi je i moj psihoterapeut potvrdio, odlucio sam da pocnem da

se bavim nekim hobijem. Brzo sam shvatio da ce to biti fotografija, jer sam se i kao mladji

zanimao za to. Bavljenje fotografijom podrazumijeva savrsenu mjesavinu kreativnosti i tehnicke

vjestine, i ukjucuje vjezbe i tijela i uma.

Kupio sam kameru, i kako u pocetku nisam jos bio siguran sam izvan kuce, uglavnom sam slikao

zanimljive stvari oko kuce. Psa, cvijece, prijatelje koji su dolazili u posjetu. Malo pomalo, izasao

sam u bastu i slikao je, potom sam krenuo ulicom i pravio zanimljive fotografije, na kraju sam se

spustio na glavnu ulicu, pa u park i postepeno - sve dalje i dalje od kuce.

Pogled kroz objektiv kamere mi je mnogo pomogao u savladavanju moje bolesti.

Shvatio sam koliko ljepote oko mene postoji i kako sam te ljepote bio lisen predugo vremena, ne

shvatajuci da je ona oko mene..

Koncentrisanje na to da napravim dobru fotografiju uticalo ja ne to da vise ne mislim samo o

svojim opsesivnim mislima

Potpuno se uzivljujuci u ovaj hobi, ja sam dopustio mojoj podsvijesti da se malo opusti. Konacno

je prevladala moja svijest i ja sam poceo zaista da uzivam u fotografiji.

Zelio sam da se osjecam dobro, jer sam se istinski nastojao posvetiti ovom hobiju. Logika je

konacno preuzela svoju ulogu i ubrzo je podsvijest pocela da gubi uticaj, koji je na mene imala

ranije.

Skretanje

Uredu, ja jos uvijek imama ponekad napade napetosti, iako ne tako snazne kao ranije. Onog

mometa kad se osjetimo psihicki jacim, i fizicki problemi polako nestaju, a mi ponovo

pronalazimo svijet u kojima su nam prijatelji i rodbina opet interesantni.

Nekako, oni neprijatni simptomi vise nemaju toliki uticaj na nas, ni fizicki, ni psihicki. Osjecaj

da opet mozemo biti zdravi je zaista veliki podstrek. To je nesto kao kad je neko na strogoj dijeti

i ukoliko ne vidi nikakvo poboljsanje, bice mu teze da nastavi sa borbom, ali ukoliko neko

35

primijeti da je koja kila spala i da izgleda bolje, bice to veliki stimulans za njega. Funkcionise,

vjerujte mi.

Uskoro sam poceo ici na lekcije Taj Ci-a, drevne kineske borilacke vjestine, koja podrazumijeva

spore, kontrolisane pokrete. Taj Ci ne pomaze samo kod formiranja misica, nego i ispravlja

nepravilno disanje prilikom anksioznosti. Nakon svakog casa, imali smo malo vremena za

meditaciju. To mi je mnogo pomagalo da se opustim. Ponekad bih cak i zaspao.

Uz pomoc svog ucitelja sastavio sam vjezbe za sebe, bazirane na Qi Kung programu, takodje u

uskoj povezanosti sa Taj Ci vjestinom. Za samo nekoliko sedmica osjecao sam se bolje. Puno

sam radio, osjecao se veoma umorno, ali rijetko sam bio anksiozan.

Prozak mi je u apstinencijskoj krizi puno pomogao, ali sam u isto vrijeme morao prolaziti kroz

brojne nus pojave od kojih su promjene raspolozenja i gojenje bile najneprijatnije. Nakon dva

mjeseca polako sam prestao uzimati i Prozak. Povremeno sam se osjecao napet, ali na kraju je

vrijedilo. Moja tezina se vratila na normalu, vise se nisam osjecao osamuceno i pospano, ponovo

sam ja nekako bio ja. Citav novi svijet se poceo otvarati za mene.

I dalje sam pazio na svoju ishrani u trudio se da secer unosim u manjim obrocima, Moja

agorafobija se brzo popravila, a ja sam poceo da putujem. Odlazio sam i na duza putovanja.

Potpuno sam se vratio na moju idealnu kilazu i, nakon skidanja sa Diazepama, nisam osjetio vise

nijedan strasan simptom apstinencijske krize.

Brzo sam se vratio u normalu. Bilo je zapanjujuce i za mene, i za moju porodicu, kako je krhka

granica izmedju bolesti i zdravlja, u oba smjera. Znao sam da jednog momenta mogu biti dobro,

a drugog vec lose, ali nikad nisam ni sanjao da cu se tako brzo oporaviti. Prestao sam piti

lijekove potpuno. Sasvim cist i sobodan!

Kad bi postojala ikakava kompenzacija za ono kroz sta sam prosao u apstinencijskoj krizi

odvikavanja od Diazepama, takvu nadoknadu bih ja sigurno zasluzio.

Koliko mi je poznato, Evropski sud je na udaru tuzbi bivsih zavisnika o benzodiazepinima, koji

od velikih farmaceutskih kompanija traze kompenzaciju za to sto su proizvodili ove lijekove.

Ukoliko uspiju, otvorice se kapija za bukvalno milione ovakvih zrtvi sirom svijeta.

36

Kad se osvrnem unazad, jasno mi je da je moja bolest bila potpuno pogresno dijagnozirana i

lijecena, kao i nekako gurnuta u stranu od velikog broja neadekvatnih ljekara. Trebalo mi je

citavih pet godina da nadjem ljekara, koji bi shvatio sta se sa mnom desava i znao kako mi

pomoci.

Mi previse vjerujemo ljekarima, smatrajuci njihov sud nepogresivim. Ne trazimo drugo

misljenje, rijetko pitamo za tretman koji nam je preporucen, lijekove, koji su nam prepisani ili

nus pojave koje bismo mogli imati od njih. Mislimo i vjerujemo ljudima, samo zato sto imaju

diplomu i godisnje pregledaju na stotine pacijenata, prepisuju lijekove i ustanovljavaju

dijagnoze. Vjerujemo i mislimo da im je stalo. Ja sam zivi primjer da ovakva pretpostavka moze

biti veoma pogresna.

Izgubio sam osam godina, zbog bolesti koju sam mogao izbjeci. Niko me nije prisilio da uzmem

tablete, ali uzeo sam ih jer su mi bile prepisane i jer sam vjerovao doktorima, koji su ih

prepisivali. Za cetiri godine, koliko sam uzimao Diazepam, nikad nisam dobio stampan papir sa

upustvima za upotrebu, niti sa detaljima o nus pojavama, kao i podatkom koliko se dugo ovakve

tablete smiju koristiti. To je bila odgovornost ljekara, koju su oni izignorirali i zato ih ja smatram

odgovornim za moju bolest. Oni, medjutim, i dalje zive lijepe, ugodne zivote, rade dobro placen

posao i mirno spavaju.

Ja danas pomazem drugim ljudima, koji su slicnoj situaciji u kojoj sam ja bio. Vecina njih nije

zavisna o Valijumu, ali ga uzima pod nadzorom ljekara. Najcesce pitaju za savjete o anksioznosti

i ja sam sretan kad mogu da im pomognem. Ono sto je sigurno jeste da anksioznost i depresija

postaju sve ucestalije bolesti u danasnjem drustvu, bez obzira na zanimanje, kojim se neko bavi.

Ljudi su u borbi sa nevjerovatnim osjecanjima.

Analizirajuci tehnike, koje sam ja koristio u svom oporavku, ubrzo sam shvatio koje od njh

zaista mogu pomoci drugim ljudima, a koje ne. Jos uvijek nisam naisao na osobu, kojoj nisam

pomogao. Program koji sam na osnovu svog iskustva uoblicio zove se Devet stubova (baza,

nosaca) (Nine Pillars), a sastoji se od devet principa. Takodje sam, kao dodatno sredstvo,

kreirao video kasetu, sa umirujucom muzikom i nacinima postizanja auto-hipnoze.

Sada imam 34 godine i ove godine sam upravo realizovao dva plana ozenio sam svoju

djevojku-andjela i dobili smo prekrasnog sina. Nemam vise problema sa agorafobijom, nisam

imao panicni napad tri godine, ali i dalje izbjegavam suvise stresne situacije. Vodim normalan

zivot ponovo. Vozim se avionima, brodovima i ne plasim se novog jutra.

Charles Linden

2. ANATOMIJA ANKSIOZNOSTI

37

"Anksioznost i panini napadaji su abnormalne reakcije na normalne situacije". Kao moderna

ljudska bia ukljueni smo u ivot stresa na poslu, plaanja rauna i raznih socijalnih kontakata

koja mogu biti izvor stresa. Ako pogledate unazad 100 godina, ivot prosjenog pojedinca se

radikalno promijenio. Izloeni smo stresu iz raznih izvora koji nisu niti postojali prije 100

godina. Problem je u tome sto nismo fiziki evoluirali u tako malo vremena da se moemo nositi

sa sociolokim stresom, da modificiramo nae fiziko i kemijsko stanje kako bismo mogli

funkcionirati efikasno pod takvim uvjetima.

Nivoi anksioznosti su porasli kada su se javljale razne situacije koje su uzrokovale porast

adrenalina u krvi. Adrenalin se lui da pripremi tijelo za "borbu ili bijeg". Ta funkcija je

evoluirala da bi pripremila tijelo za akciju kada smo suoeni sa opasnosti i nuna je za nae

preivljavanje.

Kada je ovjek ivio u daleko manje naprednom okruenju, u prapovijesti kada smo bili ne samo

lovci, ve i lovina, bili smo plijen mnogim divljim ivotinjama. Kada je planinski lav napao

naeg pretka, izazvane su u tijelu razne kemijske reakcije kako bi ga pripremile za borbu ili za

bijeg. Zato se i zove "borba ili bijeg" reakcija. Kako ivani impulsi koji dolaze do mozga

signaliziraju opasnost, mozak alje poruku adrenalinskim lijezdama da puste adrenalin u

krvotok. Tako tijelo postane sposobno za brze reakcije, snanije je i laganije. Svi smo uli fraze

poput "tako me je bilo strah, skoro sam se usrao u gae" ili sline. Tada je nae tijelo bilo u

stanju "borbe ili bijega". OK, vratimo se na planinskog lava; da bismo bili sposobni pobjei od

njega tijelo se rjeava mokrae i izmeta (da bi postalo lake, i da bi mogli brze trati). Voda se

povlai iz tijela inei usta suhim, najvei organ na tijelu - naa koa problijedi budui da se

krv skree prema unutarnjim organima i miiima. Krv koja je sakupljala apsorbirane hranjive

sastojke u podruju crijeva je isto skrenuta, zbog ega se usporava probava; osjeaj koji esto

prati to stanje su poznati "leptirii u trbuhu", a moe se manifestirati kao nagon za povraanjem

ili potpuno obustavljanje probave. Tijelo se poinje znojiti kako bi se ohladilo, a miina

napetost uzrokuje drhtanje tijela. Osjeti se pojaavaju, zjenice se raire kako bi oko bilo

sposobno uhvatiti fine i brze pokrete, bolje ujemo kako bismo mogli detektirati tihe umove.

Srce pumpa krv bre kako bi opskrbilo miie sa krvlju, a izgleda da i preskae kako se pojaava

koncentracija adrenalina. Kako se svi ti procesi odvijaju, tijelo je pripremljeno za borbu ili bijeg.

Lav napada i nae tijelo reagira tako sto trimo najbre sto moemo, spasimo se bijegom na drvo,

adrenalin se potroi, rad srca se uspori i tijelo se vrati u normalu. Ok, sada zamislite isti scenarij,

ali ovaj puta ispada da je lav u grmu zapravo bio zec, pa adrenalin ostaje neiskoriten jer nismo

38

niti bjeali niti se borili. Nivo adrenalina u krvi je sada vii nego to je bio. Pretpostavite da vam

se to stalno dogaa. Kako vrijeme prolazi, tijelo se navikava na povieni nivo adrenalina u krvi.

Tono se to deava naem tijelu u modernom vremenu. Bijes u prometu, brige oko novca, djeca

koja se tuku, pritisci na poslu i razni rauni koje treba platiti - sve to poveava nivo adrenalina u

krvi. Tijelo je stalno u nekakvom odraenom stanju, spremno "na borbu ili bijeg". Neki ljudi se

mogu nositi sa poveanom

ekscitacijom, neki se ak bave opasnim sportovima kao sto je "bungee jumping"

ili skakanje s padobranom, ali izgleda da oni imaju visi "normalni" nivo adrenalina. Panini

poremeaji se obino razviju kao reakcija na strah od paninog napadaja. Ovo je gotovo zaarani

krug budui da se osoba onda slui izbjegavanjem kako bi kontrolirala potencijalno anksiozne

situacije. Tako razvije fobiju i poremeaj se pogorava.

TO JE NAUENO PONAANJE!

Kako sam napisao na poetku knjige, kako se poveava nivo anksioznosti, podsvjesni um se

prilagoava i mijenja svoju definiciju "normalnog", kako bi se prilagodio naem ponaanju. Ovo

se dogaa iznova i iznova, i kako se anksioznost poveava i kako se poinju javljati panini

napadaji, tako mozak pretpostavi da je stvaranje anksioznosti savreno normalno i stvara se

navika anksioznosti.

ANKSIOZNI POREMEAJI

Postoje 5 glavnih anksioznih poremeaja; moda ste iskusili jedan, dva ili vie ovih stanja, a oni

su:

OPENITI ANKSIOZNI POREMEAJ

PANINI POREMEAJ ILI PANINI NAPADAJ

FOBIJE

POST TRAUMATSKI STRES POREMEAJ (PTSP)

OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMEAJ

OPENITI ANKSIOZNI POREMEAJ

budui da je nivo adrenalina umjetno povien zbog raznih uzronika stresa, moemo iskusiti

neto sto se zove openita ili visoka anksioznost. To znaci da tijelo funkcionira pri vrlo visokom

nivou anksioznosti i uzrokuje itav niz anksioznih simptoma. Ti simptomi nisu slini onima koji

se javljaju pri paninim napadajima. Premda su neugodni, nisu toliko ekstremni kao kod

paninih napadaja. Moete osjetiti stezanje u elucu, srce poinje brze kucati ili ak sporije, ili

Moete osjetiti treperenje, podrhtavanje srca. Moete osjeati kao da se znojite, da vam se vrti ili

39

da ste mlitavi, osjeate openiti nemir. neto kao kad imate gripu i kad vam podrhtavaju noge.

moda vam dolaze uznemirujue mi