ПРВИ ПРОБЛЕМ ПСИХОЛОГИЈЕ ЛИЧНОСТИ:

СТРУКТУРА ЛИЧНОСТИ

Предмет психологије личности

Карактеристике људског понашања

Доследност – слично понашање јавља се у сличним ситуацијама

Склоп особина – посебне особине не чине скуп него склоп.

Особеност, јединственост – код сваког се те особине комбинују у једниствени целину.

Психологија личности и дефиниција личности

Психологија личности проучава понашање у целини, проучава начин понашања сваког појединца

Личност је карактеристичан начин понашања неке особе, ужа дефиниција

Личност је јединствена организација особина која се формира узајамним деловањем јединке и средине и одређује начин понашања за сваког појединца, шира дефиниција

Структура личности:

Два схватања:

1. Личност је организација особина

2. Личност чини систем црта

Црте личности

су опште, трајне или релативно трајне особине. Утврђују се посматрањем понашања у истим и сличним ситуацијама.

Три врсте црта личности:

Темперамент – на који начин појединац нешто ради (како?)

Карактер – због чега нешто ради (зашто?)Способности – колико добро неко нешто ради.

Темперамент

Диспозиција за начин емотивног реаговања, колико лако и колико интензивно особа реагује

То је за појединца карактеристичан начин реаговања

Колерички, меланхолички, флегматички и меланхолички темперамент

Веома везан за наслеђе

Карактер

Уместо израза личност, уместо моралне стране човека, уместо вољних особина

Карактерне особине изражавају и вољне особине и остваривање моралних принципа

Карактер се углавном стиче али и наслеђе има значајан удео

Четири групе карактерних особина

Опште карактерне особине - одлучност, доследност, храброст

Однос према другим људима – несебичност, хуманост, толерантност

Однос према раду – марљивост, одговорност, свесност

Однос према самом себи – самокритичност, скромност, промишљеност

Способности

Првенствено интелигенција али и моторне способности

1. Интелигенција утиче на формирање и степен заступљености неких особина

2. Манифестовање особина

(испољавање агресивности на пример)

Пример: успех доноси ведрину,

оптимизам,сигурност у себе

Телесне особине као фактори личности

Морфолошке особине – висина, дебљина, изглед уопште

Физиолошке особине – вегетативни нервни систем и ендокрини систем

Верује се да постоји веза између психичких особина и телесних особина

Примери

Френологија (Франц Гал) – особина има место на глави, лобањи

Физиогномика – облик лица

Хиромантија – гледање у длан

Физиогномика

Суицидално писмо – о личности и трнутном стању

Изглед појединца утиче на личност

Лепота – сујета, уображеност, сигурност у себеХендикеп – повлачење у себе, несигурност,

агресивност према другима

Приказивање личности - Типови личности

Тражење одрећеног броја типова или узорака у које би било могуће сврстати све поједине личности

На основу знакова у понашању или изгледу особа се сврстава у одрећени тип личности

Јунгова типологија: интроверти, екстроверти, мешовити тип

Модални тип

Покушај да се представе особине неке групе: нације, класе, слоја, професије

Под модалним типом личности подразумевају се црте личности које су код неке групе становника чешће

Непоуздано испитивање због предрасудаЈован Цвијић, јужнословенски народи, динарски

тип доминантан: осећајност, маштовитост, склоност ка одушевљењу и заносу.

Развој личности

Развој

Подразумева континуирану променуПочива на предходним променама а основа је за

наредне

Човек се не рађа као личност, а развој личности траје од рођења до смрти

Социјализација личности

Социјално учење, учење у контакту са другима (особе, групе, институције)

Стичу се важне особине за друштвени живот

Научене особине могу бити и позитивне и негативне

Ефекти социјализацие:

Процес путем којег нова генерација стиче својства која јој омогућују укључивање у друштвени живот

Процес путем кога се формира личност

Усвајају се: знања, вештине, навике, начин живљења, мотиви, ставови и норме.

Чиниоци социјализације

ПородицаШколаВршњациДруштвене

организацијеМасовни медији

Интерграција у друштвену средину

Социјализацијом се уче положаји и улогеПоложај је место које појединац заузима у

друштвуУлога је очекивано понашање од човека на том

положајуПример: стрпљив, толерантан, стручан,

праведан, не пуши, не пије

Улога – прописано понашање

Улога – прописано понашање

Улога – прописано понашање

Зрела личност подразумева

Когнитивну – интелектуалну зрелостЕмоционалну зрелостКонативно - социјалну зрелост

О узроцма и изворима људског понашања постоје

Два основна схватања:

1. Покретачке снаге су урођене (урођени мотиви)

2. Покретачке снаге су стечене (стечени мотиви)

Човека покрећу обе ове врсте мотива.

Одлука

Одлука је доживљај прихватања одрђеног циља (моја одлука)

Процес одлучивања може бити тежак, дуг и неугодан.

У одлучивању учествују: замишљање решења, искуство, предрасуде, жеље и очекивања

Доношење одлуке или ослобађа од тензије или доноси несигурност (да ли је одлука исправна)

Фазе одлучивања:

1.Доживљај потребе и тешкоће на путу да је задовољимо

2.Свест о ситуацији и околностима

3.Тражење више решења

4.Проверавање решења

5.Прихватање једног од могућих решења