Leto kada sam nauila da letim vrlo je upeatljiva knjiga. Opisuje ivotni period kada ui da leti. To je granica izmeu detinjstva i mladosti. Likovi u romanu vrlo su realistini i pokazuju nam da se ivot sastoji i od ruinih latica i od trnja.

Sofija Bogdanovi, 12 godina

Knjige obino itam po deset dana, a ovu sam progutao u jednom da hu. U pojedinim trenucima sam imao oseaj kao da pro ivljavam line segmente ivota. Preporuujem je i deci i odraslima.

Peca Stamenkovi, 13 godina

Sofija je dobra podloga za dobrog ovjeka. Ona je dosta introvertna, nema mnogo prilika da razvija dijaloge, ali je poela kapirat ta su to tolerancija i oprost. To su dvije kljune rijei u ivotu svakog ovjeka. Od svih Jasminkinih knjiga ova ima najjau humanu osnovu.

Zlatka Ani-Morovi, 80 godina

Roman odlino pokazuje kako glavna junakinja sazreva. Posebno izdvajam scenu kad je mama i tata prate na letovanje. U knjizi su obraeni muko-enski odnosi, kao i odnosi mladih i starih. Prepoznala sam sebe u mnogim situacijama. Oekujem drugi deo.

Sofija Lipovac, 13 godina

Duhovito i originalno. Skoro savren opis odrastanja. Uro Radulovi, 14 godina

Iz bezizlaza udaljavanja oveka od oveka, ljudi od ljudi, oveanstva od oveanstva, ak nezamislivo, dece od dece ponuena je utena i ironina a duhovita i nezaobilazna mogunost kako osvojiti nepoznato i nai poznato i sebe pored sebe. Kroz linosti velikih i malih, dece i odraslih, onih odavde i onih odande sve u jednom nazire se konaan obraun s lokalnim glupostima na kopnu i na ostrvu.

Petronije Ponjevi, 65 godina

Beograd. More. Hvar. Lavanda. Smaranje. Hrkanje. SMS. Suze. Babe. Skajp. Bodulski. Psi. Druenje. Bol. Ljubav. Porodica. Rodbina. Fjaka. Stranac. Odrastanje. Smeno. Tuno. Iskreno. Suptilno. Istinito. Istorijsko. Prirodno. Dramatino. Tragikomino. ivotno.Ako proita ovu knjigu, nauie da leti ili da se bar malo podigne od zemlje Ivana Luki, 38 godina

Vladi

9

Prva no

Baba hre. Poludeu. A tek kako me izluuju ovi komarci. Ulaze mi u nos i oi. Uskoro e da svane, a ja sam jo bud-na. Plus sam i gladna. Vrtim se po krevetu. Spavaica mi se uvr nula oko tela kao papir oko bombone.

Toliko sam se radovala ovom letu i ovom raspustu! Mislila sam da e me mama i tata pustiti da kampujem s Lukom i nje govim drutvom. Druga varijanta mi je bila da idem sa Sa-kom u Kraljevo kod njene sestre od tetke. Ali nita od svega to ga! Jednog popodneva mama me je ubacila u mainu:

Vidi kako si bleda! Po ceo dan pilji u taj kompjuter. Aj ti lepo da krene ove godine s babom na Hvar. Ima da ti bude super: more, sunce, drutvo, zaljubljivanje Ja sam u Starom Gradu provela najlepa leta u ivotu, samo kad se setim

Bla-bla-bla i ja se kao som upecam na udicu i pristanem. Na ravno, im sam ula u autobus, odmah sam se pokajala, me -u tim, tada je ve bilo kasno. Baba je izvadila iz kese ja stuk, ali ne onaj fensi za put, naj to se naduvava, nego pravi ve liki jastuk za krevet. Tom jastuinom je zagradila prolaz, pa su se ostali putnici jedva provlaili do svojih sedita. Od bla ma sam nabila glavu u prozor i pravila se da nisam s njom. Ni situacija na peronu nije bila nita bolja. Mama i tata su mi davali poslednja

10

uputstva pred put, urlajui kao izgubljeni u umi. Poto ja na to nisam reagovala, poeli su mahnito da skau i udaraju o staklo. Utom mi je stigla i poruka od Sake: Srenice, srean ti put! Iva-na i ja se smaramo u kolskom. Pozdravi more u nae ime i kai mu da emo jednog dana i nas dve da ga upoznamo. Jednom, kada budemo bile slavne i bogate. Ljub.

Krenula sam bre-bolje da im odgovaram kako stvari sto je sa svim drugaije nego to one misle. Sreni su oni ko ji se de na zidiu u kolskom i smaraju se, a ne oni koji idu s babom na le tovanje. Napisala sam im jo i da bih ja naj ra dije iskoila iz autobusa ili, bolje reeno, iz sopstvene ko e I taman da pri -tisnem Send, autobus krene, a mama i tata ponu da tre po red mog prozora. Mislila sam OK, tr ae malo, pa e stati. Ne pu-tujem na rekreativnu sa ui t eljicom. Meutim, greka u pro ceni. Njih dvoje su trali za auto busom kroz celu stanicu, tr ali su i niz ulicu, i dok smo sta jali na semaforu, i kad smo pre lazili ras krsnicu Taj glu pi porodini ritual mama i tata pri me njuju sva ki put kad Lu ka i ja negde putujemo. I sto puta smo im re kli da to ne ra de, ali ne vredi. Luka misli da tako na stoje da se iskupe za roditeljske grehe. Ja ne mislim nita, sa mo pro -padam sve du blje u zemlju, tj. u sedite.

Obrisala sam poruku koju sam napisala Saki, stavila sam O, dopisala ljub, ljub i pritisla Send. Bolje da mi zavide nego da misle da sam kreten. Poruka je otila pravac u kolsko, a ja sam ostala da sedim u autobusu i gledam mamu i tatu kako tre i mau pored prozora. Izgledali su kao treerazredni ulini zabavljai. U jednom trenutku tata je poeo da posustaje. Jo neko vreme je hodao posred ulice, a onda je stao. Bio je znojav, razdrljan i zadihan. Savio je glavu i spustio ruke na ko lena. Premrla sam od straha da ga ne raspali neka ka mi-onina. Mama je nastavila da tri do peakog ostrva. Na-slonila se leima na semafor i mahala, mahala, mahala sve dok nije naiao tramvaj i zaklonio je. Onda me je pozvala na mo bilni i rekla da povedem rauna o svom ponaanju, da

11

sluam babu i da joj ne diem pritisak jer njena zdravstvena knjiica ne vai u inostranstvu, to znai da bi svaki babin odlazak kod lekara morao ekstra da se plati. Dok je autobus vozio Gazelom preko Save, mama mi je objanjavala da je to sve zato to nismo uplatili dodatno zdravstveno osiguranje jer je takva finansijska situacija. Takoe mi je rekla da to nije obino putovanje, i da e baba mnogo da se potrese, i da ja mo ram da joj budem oslonac, i da e ona i tata doi na Hvar im predaju projekat, i da ja nita ne brinem, da e sve biti u re du, da je Stari Grad najlepe mesto na svetu, ali da tamo ne govorim bre i da ne koristim irilicu, da su tamo divni ljudi, ma da moe da se nae i neko ko e popreko da me pogleda, ali da to ne shvatam lino, i da smo o tome ve razgovarali, i da je najbolje da se drim babe, a onda je rekla da mora da prekine jer se tata ukoio i ne moe da ispravi lea.

Eto, tako je otpoelo moje letovanje. Blago Luki! On uvek pro e bolje od mene. Ali uvek. Mogu samo da zamislim ka-ko se sad zeza na Srebrnom jezeru dok ja sluam babino te sterisanje. Ve drugu no ne spavam. U autobusu je bi-lo uasno zaguljivo. Klima je slabo radila. Htela sam da i tam, ali se neka likua pobunila da joj smeta svetlo, pa sam morala da iskljuim lampu. Inae, najvea urka bila je na granici. Baba nikako nije mogla da nae dokument o sa-glasnosti mojih roditelja da me putaju van zemlje. Panino je pre turala po torbama razbacujui oko sebe hranu, flae, na oare, maramice, papue, kreme i sl. A kad nas je dovoljno iz blamirala pred carinicima, setila se da je dokument stavila na sigurno mesto u kesu s lekovima. im je autobus krenuo, u znak protesta stavila sam slualice i pustila muziku, ali to nije zaustavilo babu da mi svaki as gura pod nos breskve, sendvie i kiselo mleko. Ko jo nosi kiselo mleko na put?

U Split smo stigle u sedam ujutru. Htela sam da operem zu be na esmi kod autobuske stanice, ali je baba zaurlala kao bengalski tigar:

12

Kakvo pranje zuba! Hoe da nam ode trajekt? Je l to hoe? Uzmi vaku i gotovo! Da li ti gleda reklame? vikala je uspanieno i vukla me za ruku. Kad upadne u histeriju, baba poinje da govori neverovatne gluposti, i to vrlo, vrlo glasno.

Na trajekt smo se popele neispavane, izguvane, smrdljive i posvaane. Od nervoze sam pojela sve to je ostalo od klo-pe. ak i kiselo mleko. Morala sam da otkopam dugme na far -merkama, nisam mogla da diem. Pored nas su sedeli Ita li jani, njih sedmoro-osmoro. Igrali su karte i ludo se provodili, za raz-liku od mene. Meu njima je bio i jedan par, svaki as su se pi p kali i ljubili. Oseala sam se toliko jadno da me ak nije bilo blam to je baba hrkala naslonjena na moje rame. Istroila mi se baterija na mobilnom, pa nisam mogla ni muziku da sluam.

Znai, baba je hrkala u autobusu, na trajektu i evo sada u sobi. Nije ni udo kad se narokala bromazepamima. Nagutala se duplih doza i sad spava kao klada. A ja? Ja mogu da gle dam u plafon, brojim ovce, udaram glavom o zid ili ta ve iza -berem. Dobro, priznajem, nije babi lako. Vratila se u rodni grad posle dvadeset est godina. To je ba dosta vremena kao moja dva dosadanja ivota. Kako li tek njoj sve ovo iz gleda? More? Kua? Ljudi? Ja ne bih mogla da izdrim ni me sec dana bez Beograda. Evo, ve mi nedostaje! A tek kako mi nedostaju moja soba i moj krevet!

Totalna apokalipsa je nastala kad smo izale s trajekta. Sunce je prilo, a ja sam imala duks, duboke patike i jaknu jer je u Beogradu bilo kino i hladno kad smo krenule na put. Na pristanitu u Starom Gradu ekala nas je babina sestra Lucija, zvana Luce. Pale su jedna drugoj u zagrljaj i zaplakale. Stajala sam pored njih kao najvei kreten dok su se njih dve guile u suzama. Za to vreme s pristanita su otili svi putnici, svi automobili, svi taksi prevoznici i svi autobusi, tako da smo nas tri do kue morale da idemo peke, i to stazicom pored

13

plaa. Dok su se normalni ljudi etkali u kupaim kostimima, ja sam pod punom zimskom opremom vukla i babine i moje ko ferine. Ruke me jo bole od cimanja. Baba je bila crvena u licu kao Indijanac, pa sam se uplaila da se ne logira. Ne-koliko puta sam htela da zavrljaim onu njenu jastuinu u mo re, ali sam bila u frci da ne tresnem nekog kupaa u glavu.

Baba mi je rekla da mi je Luce nona (tako u Dalmaciji kau baba) i da ne moram da joj govorim Vi. Nona Luce ivi sama. U kui se sve prilino raspada, naroito daska na WC olji. Znai, raspust u provesti u crnoj rupi sa dve babe. Oliver Tvist za mene je Sreko Srekovi.

Volela bih da je sad zima. Mrzim leto. Pojaala sam ton na mobilnom do kraj