letnji san isidore sekulic

7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

1/21

Ivn NviLetNjI saN IsIdore sekuLI

i drugi eseji


2/21

Biblioteka PSIHOTERAPIJSKE STUDIJE

Urednik

Zoran Kolundija

Fg n pn ni ic

Isidora Sekuli za radnim stolom


3/21

Ivan Nastovi

LETNJI SANIsIdore sekulI

dbin-pihli i

PROMETEJNovi Sad


4/21


5/21

umn v ini pihl ln, li n , n n m i b b pvgn pihlm zmn.

K. G. Jung


6/21


7/21

Im l n plv ni vln nm i. Pli v ic, vl p-n zvz, p ni vi nm. Pn vlpi, n z g pl, p ni vi nm.

e, m ng n g, n n liv- pn ng cv i nih bb, im nmln i gmm pln bln g lpiib i pic pl, , mi i lini,plm z nim z bim gm iz nlpihn.

u l libici m nil vlim n n viim, n nmm, i n m p.

Isidora Sekuli

kojoj posveujem ovu knjigu u znak zahvalnosti iodanosti.


8/21


9/21

9

sAdrAJ

Predgovor 11

I Letnji san Isidore Sekuli 23

II Samoa, saputnik Isidore Sekuli, u svetlu dubinske

psihologije 51

III Molitve u Topiderskoj crkvi Isidore Sekuli u svetludubinske psihologije 65

IV Snovi Laze Kostia i njihov znaaj 113

V Jelena, ena koje nema Ive Andria u svetlu dubinske

psihologije 135 VI Pet snova Ive Andria i njihovo tumaenje 151

VII Sedam nesanica Ive Andria i njihovotumaenje 203

VIII etiri sna o Ivi Andriu 221

IX Seobe Miloa Crnjanskog u svetlu snova VukaIsakovia 243

X San o crnom psu Desanke Maksimovi u svetludubinske psihologije 293

XI Pet snova Margerit Jursenar i njihovo tumaenje 309

XII Linost Sirana de Bereraka iz drame Edmona Rostanau svetlu dubinske psihologije 369


10/21

XIII San o klovnu 399

XIV Tamne i tajne strane Frojda i frojdizma 411

XV Seanja Frojdove sluavke Paule Fihtl 431XVI Bela golubica Nikole Tesle u svetlu dubinske

psihologije 457

XVII Nikola Tesle na psihijatrijskom kauu VladeteJerotia 471

XVIII Sondijevo uenje o familijarnom nesvesnom 497

XIX Kriminalac iz nesvesnog oseanja krivice 531

XX Samoubistvo Anice Savi-Rebac u svetlu dubinskepsihologije 545

O autoru 567


11/21

PREDGOVOR


12/21


13/21

13

Milii zni nii nvm vin.

Alber Kami

Ova knjiga dubinsko-psiholokih eseja, pod kojimase podrazumeva tumaenje u svetlu dubinske psihologije1,tanije u svetlu analitike psihologije Karla Gustava Jun-ga, koja je dovela do sasvim novog vienja knjiievnihdela i njihovih stvaraoca, nastala je kao rezultat mog vie-decenijskog interesovanja za odnos dubinske psihologijei knjievnosti, interesovanja koje je, izmeu ostalog, bilo

podstaknuto i mojim snovima o Ivi Andriu, koji e bitiizloeni i u ovoj knjizi.

1 Pojam dubinske psihologije potie od slavnog vajcarskog psihijatra Eu-gena Blojlera (18851939), koji ga upotrebljava kao sinonim za psihoanalizu.Frojd preutno prihvata ovaj termin, ali nigde ne navodi da ga je uveo Blojler,ve samo istie da se pod dubinskom psihologijom ne podrazumeva nita drugodo psihoanaliza. Shodno tome, Frojd psihoanalizu proklamuje kao uenje o du-

bokim, svesti ne direktno pristupanim nesvesnim procesima i sadrajima, podkojima se podrazumeva sve ono to znamo da je psihiki realno, a ega, ipak,nismo svesni. Upravo se tim, nesvesnim procesima i sadrajima bavi dubinska

psihologija, koju zato moemo oznaiti kaopihlgi nvng.Meutim, Jungovim otkriem kolektivnog nesvesnog (1917. godine), iji

su sadraji arhetipovi, i Sondijevim otkriem familijarnog nesvesnog (1937.godine), iji su sadraji latentni recesivni geni, proiren je pojam dubinske

psihologije, pa njen predmet istraivanja nisu vie samo sadraji individual-nog, ve i sadraji kolektivnog i familijarnog nesvesnog. Ovo je shvatljivo i

prihvatljivo kada znamo da se dubinska psihologija bavi istraivanjem nesve-snog dela psihe, koji sa svesnim delom linosti gradi dinamiku celinu.


14/21

14

Prva monograja u kojoj sam primenio dubinskupsihologiju bila je ahipi v dn Mimvi(2003), a potom su usledile: anim Lz ki (2004),

Zpii nnici Iv ani vl bin pihlgi-je (2005), sb Mil Cnng vl nv VIvi(2007),snvi Mgi jn vl pih-lgi k. G. jng (2009), kao i monograja ahipiv Nil tl (2010), u kojoj sampokazao to je tobilo arhetipsko u Teslinoj linosti i stvaralatvu.

Neka od poglavlja iz navedenih monograja priklju-

ena su i ovoj knjizi, jer su ona, tako izolovana, ak pri-stupanija itaocima koji su malo ili nikako upoznati sadubinskom psihologijom2, a takvih je mnogo vei broj

2 Na ovo me je, izmeu ostalog, podstaklo i izlaganje Mila Lomparana promociji moje monograje SeobeMil Cnng vl nv V

Ivi na Kolarevom narodnom univerzitetu, izlaganje koje je ostavilomuan utisak, posebno na poznavaoce dubinske psihologije, jer, za razliku

od Miroslava Egeria koji je takoe uestvovao na ovoj promociji, Lomparkao da uopte nije proitao knjigu o kojoj je govorio, ili, to je verovatnije,ni zm, budui da ne poznaje jezik dubinske psihologije, a posebnone poznaje jezik psihologije snova, kojim je ta knjiga, uz jedno novo vie-nje napisana. Budui da je takvo vienje oigledno strano i nepoznato MiluLomparu, bilo je korektnije i profesionalno potenije da se nije ni prihvatioda govori o knjizi iji jezik ne razume.

Stoga je Lompar u svojoj diskusiji, ne uviajui da je re o pvmo-nograji koja govori o dubinskojpihlgii Seoba i nihvg , od-

nosno o onome to je transpersonalno, hip u njima, a insistirajui naformi i time ne uviajui sutinu,glvniakcenat stavio na to da pvi drugaknjiga Seobapredstavljaju dva romana, kao i da Crnjanski na jednommestuu Seobamaipak spominje majku jednog od svojih junaka, a to ja u svojojmonograji nisam naveo. Time Lompar ostaje u svom sterilnom knjievno-kritikom okviru, ne shvatajui da je toppnilvnnza bin-pi-hlrazumevanje Seobai njihovog autora, Miloa Crnjanskog.

Jer, dubinsko-psiholoki pristup nam omoguava da razgraniimovliumetniko delo, koje je stvarno, bezlino i duboko potresno (Jung), a ije

su dubine bezmerne, budui da potie iz livng nvng, to je sluaji sa Seobama, od umetnikog dela koje svoje izvorite ima samo u linm


15/21

15

nego to se i pretpostavlja. Jer, o dubinskoj psihologiji se,ne samo u naoj sredini ve i u celom regionu, relativnomalo zna, a posebno se ona malo praktino primenjuje.

Zahvaljujui iskustvu koje sam stekao tokom rada napomenutim monograjama, sada sam dubinsko-psiholo-koj analizi podvrgao i saputnike Isidore Sekuli, odnosnoprieBurei sm, koje se nalaze u knjizi spnici, kaoi IsidorineMliv tpi cvi,potom Andrievupripovetkujln, n nmi pet snova Ive Andria,kao i etiri moja sna o njemu, linost Sirana de Bereraka,

samoubistvo Anice Savi-Rebac. Osim toga, u knjigu jeukljuena i analiza jednog sluaja iz moje klinike prakse(re je o kriminalcu iz nesvesnog oseanja krivice), prikazSondijevog uenja o familijarnom nesvesnom, kao i mojiprikazi knjiga Pola Rouzena o Viktoru Tausku i DetlefaBertelzena o Frojdovoj sluavci Pauli Fihtl.

Sve ovo, uz dve knjige o snovima i etiri uskostruneknjige u kojima sam podrobno obradio dinamiku psihi-

iskustvu stvaraoca, sadranom u individualnom nesvesnom, iz kog potiuumetnike tvorevine male vrednosti.

Ova paralela jasno upuuje zato veina italaca, kojima se to ak nemoe ni zameriti, ne razume moje monograje, kada ih ne razumeju ak nioni koji bi shodno svom zvn, posebno kada se ve odlue na kritiki pri-stup, trebalo da se potrude da makar u osnovnim crtama naue jezik dubinske

psihologije. Istina, to je uinio Nikola Miloevi, koji za moju monograjuahipi v dn Mimvi kae da je njom po svojoj dubini i au-tentinosti, prevazieno sve ono to je kod nas do danas napisano o pih-l nlizi knjievnih dela i njihovih stvaralaca, kao i Miroslav Egeri,koji u predgovoru mojoj knjizi o Seobamapie da srpska knjievnost duguje

piscu ove knjige veliku zahvalnost i vrstu potovanja van konvencija, mi-slei pre svega na dubinsko-psiholoki pristup koji je u njoj primenjen. Jer,i Miloevi i Egeri su shvatili i pihvilida dubinska psihologija znaajnodoprinosi boljem i blmrazumevanju knjievnosti, to e uostalom potvr-

diti i dubinsko-psiholoki eseji u ovoj monograji, koji donose nv vinknjievnih dela i njihovih autora.


16/21

16

jatriju i psihologiju, predstavlja moj doprinospimnndubinskoj psihologiji. Jer, kao to kae Vuk Karadi,sasvim je razliito znati o nekom poslu lijepo govoriti, i

znati ga dobro i pametno raditi. Ono o emu znamo lepoda govorimo treba da znamo i da pimnim, budui da jetek to istinsko znanje.

Za razliku od psihoanalize, koja se bavi istraivanjemindividualnog nesvesnog, odnosno iskljuivo onog to jelin, analitika psihologija K. G. Junga nam omoguavada sagledamo ta se nalazi s one strane personalnog, a to

je hip u odreenoj linosti i njenom stvaralatvu.Jer, velika umetnika dela i znaajna nauna otkria svojeizvorite imaju u kolektivnom nesvesnom, koje, za razlikuod individualnog nesvesnog kojim se bavi psihoanaliza,odlazi i dalje i dublje u istraivanju linosti i stvaralatvavelikih pojedinaca.

Stoga se pristup takvim pojedincima, zasnovan na

linm nivou, pokazao ne samo kao povran ve i kaopogrean, kao to je to, recimo, sluaj sa Frojdovim psiho-analitikim tumaenjem linosti Leonarda da Vinija, ko-jim je Frojd pokuao da Leonardovu psihologiju izvede izlinih dogaaja njegovog detinjstva, to jest iz umetniko-vog porodinog romana. Zato je hipi pip li-nostima velikih pojedinaca i njihovim delima i neopho-

dan i ispravan, jer su u kolektivnom nesvesnom sadranaznanja i saznanja koja po dubini i sutini idu izvn lingiskustva sadranog u individualnom nesvesnom.

Meutim, neophodno je istai da je tek Jungovim otkri-em kolektivnog nesvesnog, kao bazino nove orijentacijeu dubinskoj psihologiji, postalo mogue istinskorazumeva-nje linosti stvaralaca i stvaralakog procesa, jer je pred-met prouavanja postalo upravo ono to je u tom procesu


17/21

17

transpersonalno, odnosno arhetipsko. Stoga i Jungova naj-znaajnija uenica, Mari Luiz fon Franc, kae da Jungoveideje, a u prvom redu ideja kolektivnog nesvesnog, ne ine

doktrinu, ve predstavljaju poetak novog shvatanja sve-ta; one mogu posluiti otkrivanju i tumaenju novih inje-nica ne samo pri analizi umetnikih dela ve i u mnogimnaunim podrujima, kao i u svakodnevnom ivotu.

Budui da se Jungov koncept arhetipova nalazi u sre-iove monograje3, podrobnije u ga izloiti, ime upomoi itaocima da lake prate i shvate dubinsko-psiho-

loke eseje u ovoj knjizi, koja poiva na psihologiji nad-ling, odnosno onom to je arhetipsko i to svoje izvori-te ima u kolektivnom nesvesnom.

Arhetipovi su sadraji kolektivnog nesvesnog i pred-stavljaju tipine, svim ljudima zajednike, npnlnpsihike strukture. Re je o duevnim organima koji senalaze kod svakog pojedinca i pripadaju najveim vredno-

stima ljudske psihe (Jung). Oni predstavljaju praiskonskeslike, psiholoke ostatke bezbroj doivljaja istoga tipa, paih treba shvatiti kao pra-forme ljudskog iskustva.

Arhetipovi nisu produkti potiskivanja, kao to je tosluaj sa sadrajima individualnog nesvesnog, ve su onigenuini sadraji, koji se nalaze u nesvesnom, a prisutnisu p svakog individualnog iskustva. Stoga se s pravom

moe rei da sve tipine forme ljudskog ponaanja po-ivaju na arhetipskoj osnovi, nezavisno od toga da li semanifestuju kao bioloka, psiho-bioloka ili pak duhovnaispoljavanja, pa shodno tome predstavljaju bazu svih ljud-skih znanja i saznanja.

Jung istie da arhetipovi nisu pamenje stalno ponav-ljanih tipinih iskustava, ve se oni ponaaju mpiii,

3 Zato e Jung esto biti citiran.


18/21

18

kao snaga i tendencija za ponavljanje istih iskustava. Kadase arhetipovi pojave u snu, mati, ivotu, umetnikom de-lu ili naunom otkriu, oni uvek nose poseban uticaj ili

mo deluju nminzn, odnosno fascinirajue i podstiuna ln.

Arhetipovi se manifestuju u formi mitova, bajki, le-gendi, snova, vizija, halucinacija i sumanutih ideja, kaoi velikih umetnikih dela i naunih otkria. Svi navedenipsihiki produkti predstavljaju projekciju arhetipskih sa-draja, koji sainjavaju opte, za celo oveanstvo tipine

forme opaanja i shvatanja.Jung s pravom kae da nam razum, odnosno svesni

deo linosti, ostavlja suvie usku meu i zahteva od nasda prihvatimo samo ono to je poznato pa i to sa ogra-nienjem i da ivimo u poznatim okvirima, kao da smosasvim sigurni dokle se ivot uistinu prostire. Meutim,ovek u sutini neprekidno ivi daleko izvan granica svoje

svesti, a bez naeg znanja u nama se odvija ivot nesve-snog. Stoga, to vie preovlauje iii zm ivot jesiromaniji, a to smo vie u stanju da nesvesno i mitskoprevedemo u svest utoliko vie obogaujemo svoj i-vot. Potvrda za ovo Jungovo zapaanje nai emo i u ovojknjizi, a posebno u esejima o stvaralatvu Isidore Sekulii Ive Andria, kao i u eseju o Siranu de Bereraku.

Jung istie da ak i kada ne bismo imali nikakvihdokaza o postojanju arhetipova (a imamo ih),4 i kada bisvi mudri ljudi sveta uspeli da nas ubede da arhetipovine postoje, trebalo bi ih odmah izmisliti, kako bismo odnestajanja sauvali svoje najvee i najvanije vrednosti.

4 Potvrdu za postojanje arhetipova nalazimo u njihovim transperso-

nalnim manifestacijama: mitovima, bajkama, snovima, stvaralatvu, aktivnojimaginaciji, sumanutim idejama i halucinacijama.


19/21

19

ovek mora biti svestan sveta arhetipova, svejedno da liih razume ili ne, jer u njima je on jo uvek deo Prirode ipovezan sa svojim korenima.5

Meutim, kao to tvrdi Mari Luiz fon Franc, mi smojo uvek daleko od razumevanja nesvesnog i arhetipova tog dinamikog nukleusa psihe i svega to se pod timpodrazumeva. Za sada samo vidimo da arhetipovi sna-no utiu na pojedinca, oblikujui njegove emocije, njegovetiki i duhovni nazor o svetu; oni deluje na meuljudskeodnose, na stvaralatvo i time na itavu sudbinu oveka.

Arhetipovi deluju kao stvaralake i razorne snage u na-em duhu stvaralake, kada nadahnjuju oveka novimidejama; razorne, kad se te iste ideje ksiraju u svesnepredrasude, to spreava nova otkria. Stoga svaki arhe-tipski simbol, kao i simbol uopte, poseduje i pozitivne inegativne aspekte.

Ipak, ovek se ne sme ni jednog trenutka predati ilu-ziji da se arhetip napokon moeppn6objasniti i timerazreiti. ak i najbolji pokuaj tumaenja nije nita dru-go do, vie ili manje, uspean prevod u jedan drugi jezikslika (Jung).7

5 Mi, dodue, zamiljamo da nam neto to ne shvatamo, ne moe nipomoi. Ovo, meutim, ni u kom sluaju nije uvek tako. ovek retko shvata

samo glavom, a najmanje ukoliko je primitivan ovek. Zahvaljujuu svojojnuminoznosti mit ima direktno dejstvo na nesvesno, svejedno da li e on bitisvesno shvaen ili ne (Jung). Pri tome mitovi predstavljaju jedan od vidovaispoljavanja arhetipova, sadranih u kolektivnom nesvesnom.

6 Sva podvlaenja u ovoj monograji, ukoliko nije drugaije nazna-eno, I.N.

7 Po Jungovom miljenju postoji onoliko arhetipova koliko ima tipi-nih situacija u ivotu, pa kada bi pokuali da sastavimo listu arhetipova ona

bi bila nepregledna, kao to je i broj tipinih ivotnih situacija nepregledan.

Ali, ak i kada bismo u tome uspeli, i potom tu listu nauili napamet, to namne bi bilo od velike pomoi.


20/21

20

Zato moemo rei da ukoliko arhetipovi snano uti-u na oveka, kao to je to bio sluaj, recimo, sa Niko-lom Teslom ili Leonardom da Vinijem8, onda linost i

stvaralatvo takvih pojedinaca treba posmatrati primarnou svetlu arhetipske psihologije. Naravno, to ne znai zane-marivanje linog, koje takoe igra znaajnu ulogu u psi-hodinamici i stvaralakom procesu kreativnih linosti.

Stoga treba istai da lina psihologija stvaraoca po-mae da se pn objasni u njegovom delu, ali ona nemoe da objasni i samo delo sa uspehom. Jer, onda bi se

stvaralatvo otkrilo samo kao puki impm, to delu nebi ilo u prilog, niti bi doprinelo njegovoj slavi (Jung).To je osnovni razlog zbog ega su eseji u ovoj monogra-ji obraeni u svetlu analitike psihologije Karla GustavaJunga. Jer, da su, recimo, molitve Isidore Sekuli u Top-iderskoj crkvi ili njen saputnikBure, sagledani iskljuivosa stanovita line psihologije, potpuno bi bilo zanemare-

no ono to je u njima arhetipsko, odnosno nadlino, a toim daje arhetipsku veliinu i dubinu.

Treba istai da su Jungovi pojmovi u prvom redukolektivno nesvesno i arhetipovi i na podruju prirodnihnauka neoekivano otvorili nove mogunosti gledanja nastvari. Prema reima M. L. fon Franc, otkrie nesvesnognije proirilo samo na celokupni nazor o svetu, ve ga je iudvostruilo.9Zato se uvek treba pitati da li je neka pojava

8 Erih Nojman, jedan od najznaajnijih Jungovih uenika i saradnika,sagledao je Leonardov odnos prema majci, kao i stvaralatvo Henrija Mura usvetlu Jungove analitike psihologije.

9 U predgovoru svojoj knjiziMfl i anigin(1960), Mira Eli-jade istie da bi se otkrie nesvesnog moglo po svom znaaju uporediti spomorskim otkriima renesanse i sa astronomskim otkriima koja su usledila

po pronalasku teleskopa. Naime, svako od tih otkria iznelo je na svetlostdana svetove za koje se dotle nije znalo ak ni da postoje. Svako je izvrilo


21/21

21

svesna ili nesvesna, kao i da li je stvarna spoljanja poja-va shvaena uz pomo svesnih ili nesvesnih sredstava.

Pri tome se snane sile nesvesnog ne javljaju samo u

klinikoj grai, nego i u mitolokim, religioznim, umet-nikim, naunim i svim ostalim delima kulture kojima seovek izraava. To nam ukazuje na ogromni znaaj ne-svesnog za razumevanje oveka i njegovog stvaralatva,ukljuujui tu i individualno i kolektivno i familijarno ne-svesno, koji zajedno grade nesvesni deo linosti.

Potvrdu za to nai emo i u ovoj knjizi dubinsko-psi-

holokih eseja, koja predstavlja prvu knjigu te vrste kodnas, eseja od kojih su se neki ve pojavili u razliitimkontekstima i bili napisani u razliitim periodima, zbogega su neka ponavljanja bila neizbena.

Beograd,Jul, 2011 Ivn Nvi

neku vrstu reza, razbijajui tradicionalnu sliku sveta i otkrivajui strukturujednog dotad nezamislivog univerzuma. () Kad je Jung otkrio postojanjekolektivnog nesvesnog, istraivanje drevnih riznica mitova, simbola, sli-ka arhajskog oveanstva poelo je da lii na okeanografske i speleoloketehnike. Kao to su ronjenje u morske dubine ili istraivanje peina otkri-

li elementarne organizme, odavno iezle s lica Zemlje, analize su izvuklena povrinu dubinske oblike psihikog ivota, koji su ranije bili nedostupniprouavanju. Speleologija je stavila biolozima na raspolaganje tercijarne, paak i sekundarne organizme, primitivne zoomorfne oblike koji ni pl-ni filizcii, to jest, oblike koji su netragom iezli sa Zemljine povrine.Otkriem ivih fosila speleologija je znatno unapredila poznavanje drevnihmodaliteta ivota. Na isti nain arhajski modaliteti psihikog ivota, koji suse sauvali u tminama nesvesnog, postali su dostupni prouavanju zahvalju-

jui tehnikama koje je izgradila dubinska psihologija.

Shodno tome, Jung je s pravom isticao da je za njega bavljenje pitanjemnesvesnog od ivotnog znaaja, jer se tu radi o duhovnom biti ili ne biti.

letnji san isidore sekulic

Documents