lekcija vi studija slucaja zasavica

7/26/2019 Lekcija VI Studija Slucaja Zasavica

1/17

MENAD REDINEMENTIVOTNES

DOC. DR MIRJANA BARTULA

Lekcija VI

Planiranje revitalizacije movarnih

ekosistema Specijalnog rezervata prirode

Zasavica

1


2/17

PLANIRANJE REVITALIZACIJE

MOVARNIH EKOSISTEMASPECIJALNOG REZERVATAPRIRODE ZASAVICA

LekcijaVIMenadmentivotne

sredineuekolokiosetljivim

podrujima

Foto:Zasavica

Autor:DuanJovanovi

2


3/17

4.4.PLANIRANJEREVITALIZACIJEMOVARNIHEKOSISTEMASPECIJALNOGREZERVATAPRIRODEZASAVICAPRIMERPLANIRANJAODRIVOG

UPRAVLJANJAMOVARNIMPODRUJEMPRIMENOMEKOSISTEMSKOG

PRISTUPA

3


4/17

Plan upravljanja Specijalnim rezervatom prirode Zasavica za period 2012 2022. godine izraen

je primenom ekosistemskog pristupa u okviru dvogodinjeg projekta Zatita i upravljanje

pecijalnim rezervatom prirode Zasavica kao sredstvo za odrivi ruralni razvoj finansiranog odSstrane holandske vlade u okviru BBI Matra programa.

Za uspeno definisanje ciljeva upravljanja rezervatom bilo neophodno najpre utvrditi postojeestanje, procenom ugroenosti stanita i kljunih vrsta i identifikovati glavne ugroavajue

aktore. U nastavku je opisana koriena metodologija kao i rezultati do kojih je doao tim

trunjaka.

f

s

a

4.4.1.Procenaugoenostistanitaivrsta

Tipovi stanita pilot podruja Specijalnog rezervata prirode Zasavica su identifikovani u skladu

sa nacionalnom interpretacijom i definicijama tipova stanita razvijenim u okviru LIFE projektaZatita biodiverziteta u renoj dolini Save koji je povezao nacionalni i EUNIS sistem

klasifikacije sa Vodiem za interpretaciju tipova stanita Evopske unije (Kitnaes et al, 2010,

Plavac et all, 2009, EC 2007). Terenska istraivanja od strane strunjalka Pokrainskog zavoda zaatitu prirode su obavljena u periodu maj septembar 2010 godine i obuhavatila su celuz

povrinu Specijalnog rezervata prirode Zasavica.

Identifikovani tipovi stanita su geografski pozicionirani (georeferencirani) uz korienje GPS

tehnologije i uneti u geografski informacioni sistem (GIS) u cilju izrade karata prostornograsporeda stanita (slika 1). Osim stanita, georeferencirane su i procesuirane u GIS bazu

podataka biljne i ivotinjske vrste znaajne za Rezervat na osnovu dva kritetijuma: (1) nalaze se

Aneksima II / IV Direktive o stanitima, Aneksu I / II Direktive o pticama (Council Directive9/409/EEC encoded to DIRECTIVE 2009/147/EC); (2) i/ili su od nacionalnog znaaja.

u7

Slika14.Prikaz

prostornograsporeda

Natura2000stanita

uSRP

Zasavic

4


5/17

Za ocenu konzervacionog statusa identifikovanih tipova stanita i vrsta koriena je

modifikovana metodologija elaborirana u vodiima Evropske unije za identifikaciju Natura 2000

stanita i objanjenjima za korienje Natura 2000 standardnih obrazaca za podatke sa terena(EC 1997, 2006). Ovom prilikom su korieni sledei kriterijumi za ocenu konzervacionog

statusa identifikovanih stanita:

KRITERIJUM1:RELATIVNAPOVRINASTANITA

Da bi se odredila relativna povrina stanita, neophodno je najpre odrediti povrinu stanita, kao

i ukupnu povrinu koju zauzima taj tip stanite na teritoriji cele drave. Procenat povrine

stanita u ovom radu je izraen u odnosu na ukupnu povrinu istraivanog podruja, a ne uodnosu na ukupnu povrinu koju zauzima to stanite na teritoriji cele drave kako nalae Vodi

.

za tumaenje Ankesa I Direktive o stanitima (EC, 1997), s obzirom na injenicu da u Srbiji jo

uvek ne postoje podaci o ukupnoj povrini zastupljenih tipova Natura 2000 stanitaOvaj kriterijum je izraen u procentima povrine "p", a njegova evaluacija se sprovodi

upotrebom sledee skale: A: 100 >= p >15%; B: 15 >= p > 2%; C: 2>= p >0

KRITERIJUM2: O ZERVACIONISTATUSK NPrema Direktivi o stanitima konzervacioni status kao kriterijum sastoji se od tri

podkriterijuma:2a:Stepenouvanostistrukture

Poreenjem strukture odreenog stanita sa nacionalnom interpretacijom i definicijom na

osnovu pri karakteristine vrste i druge relevantne biotike i abiotike

parame kor giranja:

EU runika, koristei

tere ien je sledei sistem ranI: Odlina struktura.

II: Dobro ouvana struktura.III: Proseno ili delimino degradirana struktura.

Ukoliko se struktura istraivanog stanite oceni kao odlina, onda se stanite svrstava u klasuA: odlian konzervacioni status. U ovom sluaju druga dva kriterijuma se ne ocenjuju imajui u

vidu injenicu da odlina struktura implicira i dobro ouvane funkcije i malu ili nikakvu potrebu

za revitalizacijom. Ukoliko stanite ne poseduje odlinu strukturu neophodno je analiziratiostale kriterijume.

2b: Kapacitet stanita za odravanje strukture i funkcija u budunosti (umesto

stepenouvanostifunkcijastanita)

Kao to se navodi u EU pririniku Explanatory notes of Natura 2000 standard data form, tekoje definisati i meriti ouvanost funkcija stanita bez definisanja odreenih parametara i

graninih vrednosti kao i raditi to nezavisno od drugih vrsta stanita koja se nalaze na

istraivanom podruju. Parametri za ocenu funkcija stanita nisu jo definisani u Srbiji. Zbogtoga je odlueno da se za potrebe ovog istraivanja ouvanost funkcija zameni kapacitetom

stanita da o rukturu i funkcije u budunosti u prisustvu postojeih

ugroav ih f je sledei sistem rangiranja:

drava svoju st

aju aktora. Primenjen

5

I: Odlian kapacitet.

II: Dobar kapacitet.III: Prosean ili nepovoljan kapacitet.


6/17

U sluaju kada se za stanite proceni da ima odlian kapacitet ili dobar kapacitet i

istovremeno dobro ouvanu strukturu krajnji rezultat ocene stanita treba da bude "A:

odlian kozervacioni status" ili "B: dobar kozervacioni status". Trei kriterijum u ovomsluaju dalje ne treba da bude razmatran. U sluaju kada stanite ima prosean ili nepovoljan

kapacitet u kombinaciji sa proseno ili delimino degradiranom strukturom konana ocean

stanita e biti "C:proseaniliredukovankozervacionistatus".

2c:Mogunostzarevitalizaciju

Ovaj kriterijum se koristi da bi se utvrdilo u kom stepenu je revitalizacija datog stanita mogua.

Najpre se procenjuje izvodljivost revitalizacije sa naune take gledita. Za ovo su potrebni

podaci o strukturi i funkciji stanita i konkretni planovi upravljanja i preporuke za revitalizaciju,odnosno stabilizaciju ili poveanje procenta povrine datog stanita i ponovno uspostavljanje

specifi struk ih za dugorono odravanje eljenog konzervacionog

stausa v a tip e sledei:

ne ture i funkcija neophodn

rst inih za ovo stanite. Sistem rangiranja j

n napor

I: revitaizacija jednostavna.

II: revitaizacija mogua uz prosea

tIII: revi aizacija teka ili nemogua

S obzirom da ne postoje definisani parametri za ocenu funkcija stanita mogunost zaevitalizaciju procenjivana je na osnovu strukture stanita i procenta njegove zastupljenosti nar

istraivanom podruju.

a ocenu konzervacuionog statusa vrsta korieni su isti kriterijumi, s tim to je umestoZ

relativne povrine stanita koriena brojnost populacije odreene vrste.

Sintezom svih kriterijuma dobija se klasifikacija konzervacionog statusa prikazana u tabeli 4.

abela 4: Rangiranje konzervaciono

T g statusa na osnovu razliitih kombinacija 3 podkriterijuma

A:Odliankonzervacioni

status

= odlina struktura, bez obzira na ostala dva kriterijuma

= dobro ouvana struktura i odlian kapacitet, bez obzira natrei kriterijum.

B:Dobar

konzervacioni

status

= obro ouvana struktura + dobar kapacitet, bez obzira nadtrei kriterijum

= dobro ouvana strukt ra + prosean ili nepovoljanukapacitet + revitaizacija mogua uz prosean napor= prosena ili delimino degradirana struktura + dobar

kapacitet + jednostavna revitalizacija

C:Proseaniliredukovankonzervacionistatus

= sve druge kombinacije

Terenskim istraivanjima identifikovano je 10 tipova stanita na podruju Specijalnog rezervata

prirode Zasavica koji su deo mree Natura 2000, za koje je izraunat pocenat zastupljenosti iprocenjen konzervacioni status po prethodno opisanoj metodologiji. Rezultati su prikazani u

tabeli 5.

6


7/17

7

Tabela 5. N 2000 tipovi stanita sa procentom zastupljenosti i procenjenim konzervacionim

statusom.

Konzervacionistatus

Kod Tipstanita Povrina

A

B

C

3130Oligotrofne do mezotrofne stajae vode sa veg.

Littorelleteauniflora/ Isoto-Nanojuncete0,30% 70% 30%

3140Oligomezotrofne vode sa bentosnom vegetacijom

Charasp.0,18% 40% 40% 20%

3150Prirodna eutrofna vodena stanita sa tipom

charitionvegetacije Magnopotamnionili Hydro 2,03% 70% 30%

3260Ravniarski do brdsli vodotoci sa Ranunculion

achianveg.fluitantis& Callitricho-Batr 0,02% 50% 50%

6440 Aluvijalne rene livade sa Cnidiondubii 5,17% 50% 50%

6510Nizijske livade (Alopecuruspratensis,Sanguisorba

s)officinali 2,39% 60% 40%

7230Stanita sa razvijenim nizijskim tresetom

(Alkaline fens)0,03% 20% 40% 40%

-

Traci (visoki aevi i vegetacija Phragmito-

Magnocaricetea1)4,36% 10% 70% 20%

91E0

*Aluvijalne ume sa Alnusglutinosa i Fraxinus

excelsior (Alno-Padion, Alnion incanae, Salicion

albae)

9,6% 60% 40%

91F0

Obalske meovite ume sa Quercus robur, Ulmus

laevis i U. minor, Fraxinus excelsior ili F.

angustifolia,du velikih reka (Ulmenionminoris),21,7% 70% 30%

4.4.2. Ekolokiuslovineophodnizadostizanjepovoljnogkonzervacionogstatusa

Nakon utvrivanja konzervacionog statusa i ugroavajuih faktora, definisane su ekoloki uslovineophodni za unapreenje konzervacionog statusa analiziranih stanita i vrsta, koji se pre svega

odnose osnose na kvantitet i kvalitet vode. Ekoloki uslovi i definisane mere prikazane su u

tablei 3.

Kvantitetvode

Analizom ekolokih fakora neophodnih za optimalan razvoj ispitivanih stanita i vrsta utvreno

je da je osnovni uzrok dominacije stanita i vrste sa redukovanim konzervacionim statusom i

1Traci: vegetacija izdvojena kao poseban tip stanita. Ne nalazi se na listi Natura 2000 tipova stanita, ali je kao biljna zajednicakarakteristina za podruje Posavine od nacionalne vanosti.


8/17

skoro zamenmarljiv procenat prisutnosti odlinog konzervacionog statusa, nepovoljan vodni

reim, odnosno nedovoljna koliina vode za optimalan razvoj biodiverziteta vlanih livada,

uma, bara i movara na podruju SRP Zasavica.

Kvalitetvode

Drugi bitan ekoloki faktor je adekvatan kvalitet vode, neoptereen nutrijentima. Na kvalitet

ode su naroito osetljive vrste UtriculariaaustralisiAldrovandavesiculosa, insektivorne biljkev

koja zahtevaju istu vodu bogatu planktonom.

Na optereenje nutrijentima i proces eutrofikacije koji vodi do ubrazvanja prirodnog procesa

sukcesija vegetacije i obrastanja povrina otvorenih voda na movarnim stanitima, pored vrsta

Utriculariaaustralis i Aldrovandavesiculosa, osetljiva je i vrsta Hippurisvulgaris.Za optimalan

azvoj vrsta RanunculuslinguaiThelypterispalustristakoe je znaajno prisustvo vode dobrogr

kvaliteta.

Radi unapreenja kvaliteta vode neophodno je ne samo smanjiti upotrebu pesticida i vetakihubriva na okolnim obradivim povrinama, ve je vrlo zaajno i ouvati optimalnu veliinu

ojasa trstika zbog fitofiltracionih procesa.p

Slike15i16.SRPZasavica

8


9/17

Tabela 6. Ekoloki uslovi i mere za unapreenje konzervacionog statusa selektovanih stanita

N-2000

ko

d

Ekolokiuslovi Preporuenemerezaunapreenjekonzervacionog statusanaosnovuidentifikovanihugroavajuihfaktoraipotrebadefinisanihprirodomekosistema.

3130Oligotro

fne

domezotro

fne

staja

evo

desa

veg.

Littorelletea

uniflora/Isoto

-

Nanojuncete

-

Postepeno poveanje nivoa vode uprolee i postepeno opadanje nivoavode u kasno leto bez ekstremnihfluktuacija.: vodni reim slianprirodnom.

-

Drati podzemne vode na visokom nivou uumskim barama.- Zabraniti izgradnju novih drenanih kanala.- Smanjiti ili potpuno izbaciti upotrebu pesticida

na okolnim obradivim povrinama.

3140Oligo

-mezotro

fne

vo

desa

ben

tosnom

vegetacijom

Charasp.

- Dotok hladne drinske vode iproleno plavljenje.

- ienje i produbljivanje renog korita na uuPrekopca i Jovae.

- Odravanje kanala i vodotokova koji povezujudrinske izvore sa Zasvicom i njenim pritokama.

- Smanjiti ili potpuno izbaciti upotrebu pesticida

na okolnim obradivim povrinama.

3

150Priro

dna

e

utro

fnajezerasa

tipomv

egetacije

M

agnopotamnion

-

iliHydrocharition

- Prirodni reim vode sa periodinimprolenim plavljenjima i letnjimniskim novoom vode.

- Spor tok vode bez izraenihdugotrajnih oscilacija tokomgodine.

- renogienje naslaga mulja iz pojedinh delovakorita.

- Kontrolisano kretanje motornih amaca.

3260Ravniars

ki

do

br

ds

livo

dotoci

saRanunculion

fluitantis&

Callitricho

-

Batrachianveg.

- Prisustvo plitkih bara na panjakuValjevac.

- Postepeno poveanje nivoa vode uprolee (visoke prolene vode) ipostepeno opadanje nivoa vode ukasno leto bez ekstremnihfluktuacija. Upravljanje vodnimreimom treba da odgovaraprirodnom procesu.

- Ograniiti ispau stoke na panjaku Valjevac.- Drati podzemne vode na visokom nivou koje e

onemoguiti dugotrajno presuivanje bara naValjevcu u toku letnjeg perioda.

6440Aluvija

lne

re

ne

liva

desa

Cnidiondubii

- Postepeno poveanje nivoa vode uprolee (visoke prolene vode) i

postepeno opadanje nivoa vode ukasno leto bez ekstremnihfluktuacija. Upravljanje vodnimreimom treba da odgovaraprirodnom procesu.

- Ograniiti ispau i gaenje na panjaku Valjevac.- ni bareZabraniti odlaganje vrstog otpada u blizi

Jovaa.- Uklanjati invazivne biljne vrste (naroito

Asclepiassyriacasa Valjevca)- Uklanjanje bunaste vegetacije sa panjaka

Valjevac (Crataegus,Prunusspinosa,Rosa).

6

510Nizijs

ke

l

iva

de

(

Alopecurus

p

ratensis,

S

anguisorba

o

fficinalis)

- Otvorene livade bez izraenebunaste i umske vegetacije.

- Optimalna ispaa na panjaku Valjevac- ni bareZabraniti odlaganje vrstog otpada u blizi

Jovaa.- Uklanjati invazivne biljne vrste (naroito

Asclepiassyriacasa Valjevca)- Uklanjanje bunaste vegetacije sa panjaka

Valjevac (Crataegus,Prunusspinosa,Rosa).

9


10/17

7230

Alka

lne

mo

vare

- Protok hladne vode do rene obalesa tresetnim barama

- Zabraniti pristup motornih vozila i mehanizacijeovim stanitima, kao i svaki drugi oblikdestrukcije ovih stanita.

- Zabraniti uklanjanje mulja sa ovih stanita.- taOtkup zemlje na kojima se nalazi ovaj tip stani

(Ostrovac and Sadak)

Ree

dbe

ds

- Prirodni reim vode sa periodinimprolenim plavljenjima i letnjimniskim nivoom vode.

- Ouvanje optimalnog pojasa trske u odnosu napovrinu slobodne vode radi obezbeivanjafitofiltracionog procesa

- ta saZatitita prioritetnog movarnog stani(Acoreto- Glycerietum).

- .Ograniiti ispau i gaenje na Valjevcu- iirota (AcorusZabraniti sakupljanje rizoma

calamus).

91E0*Aluvijalne

ume

saAlnusglu

tinosai

Fraxinusexc

elsior

- Postepeno poveanje nivoa vode uprolee i postepeno opadanje nivoavode u kasno leto bez ekstremnihfluktuacija. Upravljanje vodnimreimom treba da odgovaraprirodnom procesu.

- Visok nivo podzemnih voda tokomcele godine

- Zabrana totalne see drvea.- morphaUklanjanje invazivnih vrsta, naroito A

fruticosa.- Zamena plantaa topole na Vrbovcu sa

autohtonim umslim ekosistemom.- Restauracija prirodne vrbove vegetacije.

91F0Ob

alskeme

ovite

umesa

Quercusrobur,

Ulmusla

evisiU.m

inor,

FraxinusexcelsioriliF.

angustifolia,d

uve

likih

re

ka

- Postepeno poveanje nivoa vode uprolee i postepeno opadanje nivoavode u kasno leto bez ekstremnihfluktuacija. Upravljanje vodnimreimom treba da odgovaraprirodnom procesu

- Zabrana totalne see drvea.- Uklanjanje invazivnih vrsta oko klijanaca i

juvenilnih stadijuma autohtonih vrsta (Quercusrobur,Fraxinusangustifoliasubsp.oxycarpa,Acer

campestre,Carpinusbetulusetc.).- Ouvanje mozaine strukture uma sa

ekolokim koridorima.

- Uspostavljanje / odravanje ekolokih koridoraizmeu izmeu umskih sastojina u meandrima.- Restauracija prirodne hrastove i jasenove ume

4.4.3.Kakojeproblemneadekvatnogvodnogreimareen?

IZRADAHIDRAULIKOG SIMULACIONOGMODELA

U cilju nalaenja optimalnog reenja za unapreenje vodnog reima u SRP Zasavica izraen jehidrauliki simulacioni model pomou koga je testirana efikasnost predloenih tehnikih reenjaza unapreenje vodnog reima. Za izradu modela korien je Hydrologic Engineering Centers

River Analysis System (HEC RAS) softver koji je omoguio simulaciju protoka povrinske vode

(sl. 2).

10


11/17

Slika17:SimulcijapoplveuHECRASprogramu

Primenasimulacionogmodelauodabirunajpovoljnijeopcijezareenjaproblemanepovoljnogvodnogreima

Prilikom analize konzervacinog statusa odabranih stanita i vrsta utvreno je da je nepovoljanodni reim u SRP Zasavica osnovni ugroavajui faktor vodenih, movarnih kao i ekosistemav

vlanih livada.

Osnovni uzrok nepovoljnog hidrolokog reima je kanalska mrea sistema za odvodnjavanje na

podruju Zasavice, izgraena ezdesetig godina prolog veka za potrebe formiranja novih

poljoprivrednih povrina na raun movarnih ekosistema. Ovo nije problem karakteristiansamo za Zasavicu, ve i za sva movarna podruja, u dolinama velikih reka. Prirodni vodotoci su

modifikovani pretvaranjem u kanalsku mreu tako da svojim kapacitetom za prijem vode mogu

maksimalno da odgovore zahtevima odvoenja suvinih voda. Glavni kanali idu uglavnom potrasama prirodnih vodotokova, presecajui meandre i skraujui na taj nain duinu, ime se

znatno dobija u padu, to u krajnjem skrauje vrema odvoenja voda. Gustina kanalske mree je

19.83 m/ha (erni, 2009). Ustava u okviru crpne stanice Modran (ue Zasavice u Savu)predstavlja regulacioni objekat u okviru gravitacionog ispusta. U periodu kada je vodostaj u reci

Savi nizak, unutranje vode se preko ustave uputaju u Savu bez aktiviranja crpne stanice. Ulogastava je i da sprei dotok savskih voda u unutranju kanalsku mreu u periodu kada je nivo

vu

11

vode u Sa i vii od radnog nivoa crpne stanice.

Podruje Zasavice je stasvljeno pod zatitu drave 1997. godine kao prirodno dobro od

izuzetnog znaaja za Republiku I kategorije (Slubeni glasnik RS. Br. 19/97), kada poinjusukobi upravljaa Rezervatom sa lokalnim stanovnitvom koje se na ovom podruju, u


12/17

prethodnom periodu, intenzivno bavilo poljoprivredom. Uzrok sukoba je u odravanju nivoa

vode koji je razliit za potrebe intenzivne poljoprivrede i potreba zatite prirode. Uspostavljanje

prirodnog vodnog reima bi bilo najidealnije i podrazumeva spor protok vode u prolee sapostepenim smanjenjem nivoa vode u toku leta. U ovakvim uslovima (bez jakog strujanja i

talasanja vode sa zadovoljavajuom dubinom, temperaturom i prosvetljenou) postoji

mogunost klijanja semena, cvetanja i plodonoenja submerznih i flotantnih makrofita.Imajui u vidu da stavljanje nekog prirodnog podruja pod zatitu drave ne znai istovremeno i

prestanak njegovog ekonomskog razvoja, koje naprotiv treba da postoji, ali da se odvija

kontrolisano i bude u finkciji zatite prirodnih vrednosti, razmatrane su mogunosti razvoja SRPZasavica koje bi osnaile lokalnu ekonomiju uz istovremeno ouvanje u unapreenje prirodnih

vrednosti. Ovo bi znailo da obraivanje poljoprivrendih povrina i dalje postoji, naravno uz

rtvovanje odreenog broja kritinih parcela, ali da je i vodni reim unapreen tako da nanajbolji nain zadovoljava prirodne potrebe flore i faune karakteristine za movarne, vodene i

ekosisteme vlanih livada koji su dominatni ekosistemi u Rezervatu.

Izmeu nekoliko moguih reenja za unapreenje vodnog reima u SRP Zasavica izabrano jeeenje izgradnje dve brane sa ustavom. Prva brana je predviena na profilu Valjevac (slika

8) ija funkcija bi bila da obezbedi dovoljnu koliinu vode u gornjim delovima toka Zasavice.

r

1

1

2

Cuprija

Valjevac

Sl 18. oloajpredvienihbranasaustavamauprijaandValjevac.

Ova brana bi s jedne strane obezbeivala dovoljno vode uzvodno u sunom period, ali i

omoguavala dovoljan protok vode nizvodno. Problem plavljenja odreenog brojapoljoprivrednih parcela, kao posledica poveanog nivoa vode, bio bi reen otkupom zemljita.

Nema sumnje da je ovo najpovoljnije reenje i za lokalno stanovnitvo koje ima obradivoemljite na ovom prostoru, ali i za prirodu koja za optimalan razvoj trai vee nivoe vode od

ika P

ztrenutno postojeih.

ruga brana je na profilu Cuprija (sl. 3) i im istu funkciju kao i prethodna. Predviena je na

zvodnom delu vodotoka gde se gubi uticaj brane Valjevac.

D

u

12


13/17

Kakav efekat bi ove brane zaiste imale na prirodno okruenje i u kom stepenu bi se unapredio

vodni reim, odnosno poveao nivo vode u rezervatu u kritini sunim periodima, se ne zna bez

njihove izgradnje. Meutim, ubacivanjem odreenih podataka u simulacioni kompjuterskiodel, koji je opisan u prethodnom poglavlju mogue je prognozirati efekte razliitih nivoa vodem

zadranih branama. Za ovakvu prognozu bili su neophodni podaci o protocima vode.

Na osnovu srednjih mesenih protoka, a za potrebe simulacije optimalnog nivoa plavljenja u

vegetacionom periodu, korieni su srednji protoci za tri perioda u toku godine: period A (mart,

april, maj, juni), period B (juli, avgust, septembar) i period C (oktobar, novembar, decembar,januar, februar).

Podaci o obe brane i izraunati protoci su uneti u simulacioni model koji je pokazao efekte brana

na razlivanje vode pri razliitim nivoima, branom zadrane vode. Simulacija razliitih scenarijalavljenja uz prosene protoke za periode A, B i C, obavljena je za delove toka uzvodno od branep

1 (uprija) i uzvodno od brane 2 (Valjevac).

Slike ( ad brane 1 uz variranje novoakarte) 19 i 20 pokazuje rezultat simulacije na delu toka izn

acima:.l.; 77 m a.s.l.; 77.5 m a.s.l.

vode na profilu uprija u skladu sa sledeim pod Nivoi vode: 75 m a.s.l.; 76 m a.s

Protok vode: QY,med= 0.07 m3/s

Slike 19 i 20 pokazuju efekte variranja nivo vode na brani 2, na profilu Valjevac od 75 do77 m

.s.l, uz srednji protok od Qa

Y,med= 0.21 m3/s

Slika19.Plavljenazonaiznadbrane1(profiluprija):

prilikompodizanjanivoa vodeod75do78ma.s.l..

13

Slika 20. Detalj sa slike 19.


14/17

Slika21. Efektivariranjanivaovodenabrani2,profilValjevacod75do77ma.s.l.uzsrednjiprotok od QY,med=0.21

m3/s

Slika 22: Uvean detalj sa karte 4.

Osim plavljene zone prilikom razliitih nivoa vode na branama, simulacioni model je omoguio proraun

zapremine vode koja e se zadrati uzvodno od brane prilikom srednjeg proticja koji je korien za

oraune za potrebe ovoga istraivanja.p

Osim toga, bilo je mogue predvideti i vreme, izraeno u danima, za punjenje akumulacija, uz date srdnje

proticaje i obavezan nizvodni ekoloki oticaj na branama. Potrebno vreme da, na brana 1 na profilu

uprija, nivo vode dostigne 78 m a.s.l iznosi neto vie od 160 dana. Vreme potrebno da se dostigne nivo

vode od 77 m a.s.l na akumulaciji 2 na profile uprija, iznosi oko 260 dana. Ovakva razlika u brzini

punjenja akumulacija je i oekivana kada se ima u vidu da je zapremina vode koje prima akumulacij 2,

profila Valjevac, znatno vea u odnosu na zapremunu vode u akumulaciji 1, profil uprija. Vreme potrebno

za punjenje akumulacija izraeno u danima se mnoi sa 1,21.5 zbor evaporacije i infiltracije vode.

14


15/17

IZBORNAJPOVOLJNIJEGNIVOAVODEZAOUVANJEIUNAPREENJENAJUGROENIJIHSTANITAIVRSTA

S bzirom na injenicu, da je prilikom utvrivanja konzervacionog stautsa stanita i vrsta, kao zajedniki

imenitelj naveden nepovoljan vodni reim u okviru Rezervata koji je osnovni ugroavajui faktor i uzrok

redukovanog konzervacionog statusa svih istraenih stanita, kao i odreenih delova populacijaistraivanih vrsta, bilo je neophodno pronai reenje problema koje ne bi bilo zahtevno ni u finasijskom,

li ni u pogledu njegove implementacije.a

Izmeu nekoliko moguih opcija, izabarano je, za potrebe testiranja efekata plavljenja, opcija dve brane sa

stavama na profilima Valjevac i uprija (sl. 3).u

Variranjem nivoa vode na branama i simulacijom plavljenja, uz korienje mape prostornog rasporeda

istraenih ugroenih stanita u jednom od GIS lejera, moglo se vrlo precizno utvrditi koja stanita se plave

ri odreenom nivou vode, to je zapravo i bio cilj izrade ovog simulacionog modela.p

Uzimajui u obzir ekoloke zahteve za odreenom koliinom vode u razliitim vegetacionim periodima

ugroenih stanita i vrsta, ali i poljoprivrenih povrinae koje se obrauju, izabrani su sledei nivoi vode po

egetacionim fazama:v

Brana1,profil uprija:

- Nivo vode 77,50 m a.s.l.: u periodu od marta do kraja aprila meseca.

- Nivo vode 77,00 m a.s.l.: u periodu od kraja aprila do kraja jula meseca.

- Nivo vode 76,50 m a.s.l.: u periodu od avgusta do kraja septembra meseca, od kada e nivo zavisiti

od koliine atmosferskih voda i podzemnih voda, ili eventualnog talasa veih voda u jesenjem

periodu.Predlae se postepeno smanjivanje nivoa voda od 76,50 do 75,50 pri emu se mora voditi rauna o

visokim prolenim vodama Drine i Save i njihovom uticaju na nivo vode u Jovai i Prekopcu, od kojih

nastaje vodotok Zasavice.

Brana2,profil Valjevac:

- Nivo vode 76,50 m a.s.l.: u periodu od marta do kraja aprila meseca.

- Nivo vode 76,00 m a.s.l.: u periodu od kraja aprila do kraja jula meseca

- Nivo vode 75,50 m a.s.l.: u periodu od avgusta do kraja septembra meseca, od kada e nivo zavisiti

od koliine atmosferskih voda i podzemnih voda, ili eventualnog talasa veih voda u jesenjem

periodu.

Predlae se postepeno smanjivanje nivoa voda od 76,50 do 75,50, zbog negativnih posledica koje bi nagle

izmene mogle imati na ivi svet.

15


16/17

Slika23.Prikazeljenihnivoaplavljenjazaperiodmart- april

Slika24.Prikazeljenihnivoaplavljenjazaperiodmajjuli

16


17/17

Slika25. Prikazeljenihnivoaplavljenjazaperiodavgustseptembar

17

lekcija vi studija slucaja zasavica

Documents