laza kostic - pera segidinac

Download Laza Kostic - Pera Segidinac

Post on 22-Jul-2015

596 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Laza Kostid

PERA SEGEDINAC

LICA

KARLO VI, rimsko-nemaki desar GROF C.INCENDORF, prvi ministar GROF BAANjIJA, dvorski kancelar ugarski VIDENTIJE JOVANOVID. mitropolit srpski JAKOV JAMBREKOVID, sekrstar mu MATULA, poverenik budimske optne JANAD MOSKO, major mitropolitove konjice PERA JOVANOVID SEGEDINAC. pukovpik pomorike krajppo

ORBA JAKA kapetani racke milicije EVID

RANKO TUKELIJA MILAN TUKELIJA zastavnnci VUKID

IZASLANIK BADANJIJEV

PRVI DRUGI ASNIK

ZASTAVNIK VOJNIK HRISTIJAN, arhimanlrit KALUER

TEMIVARIJA poslanici budimski MONASTIRLIJA

SEKULA VITKOVID, oborkapsgan varalpnskp MOOROI, kantor

PASTOR EBEDEN maarski zaverenici SILAIJA

PRVI SUDIJA

PRVI Maar DRUGI

ENERAL, ?apovsdnik Arala ISUSOVAC MARA, Perina ena JULA, Perina kdi LjUBICA, ..roaka" mitropoligova

Straari, vojnici, momci, sudije, osuenici. Doba: 1735-a god. posle Hrista. PRVI IN

PRVA POJAVA

Prestona dvorana u bekom Dvoru.

BADANJIJA i CINCENDORF

BADANJIJA: Ni Raca nam ne naputate zar? Tako l' se pazi Sveta sankcija? Pragmatini zar tako ugovor? CINCENDORF: Ne rekoh to, al' carska im je re. BADANJIJA: Zar carska re i poganicima? CINCENDORF: Ti poganici ljuto vojuju, Francuzom dobar mogu biti malj.

BADANJIJA: JO bolji bide kad uzrobuju; desar ih mazi, treba njima kralj. A mislite li da de Raci pod na Francusku desaru u pomod? CINCENDORF: Na Francusku bi l' poli? Zato ne? BADANJIJA: Na Turina je obveza im tek, krvnika starog vere njihove i gonitelja brade ostale. CINCENDORF: Sa verom demo razveriti ih, te razbratiti s bradom ostalom. BAANJIJA: Sa verom, Race? Znate l' ta je to? To znai Race potamaniti, jer obavesti nema stoci toj. Mislite l' to, ja rado pristajem. CINCENDORF: Vodkova svoga ima stoka ta k'o svaka druga; mitropolit njin BADANJIJA: Zar mislite da mitropolita CINCENDORF: Zaeli l' sam od njega svetli car, napreac, mislim, nede odbiti; izvestio sam Velianstvo mu, a mitropolit mora skoro dod. BAANJIJA: NO ako ipak pop ne pristane? CINCENDORF: Onda su vai, bog a dua vam. Al' evo nam i mitropolita. (Ulazi mitropolit beogradski VIDENTIJE za njim

JANAD MOSKO U paradi) VIENTIJE: Klanjam se va.ma, svetla gospodo, i klanja vam se sa mnom zajedno gospodin Janad Mosko, to je sad majorom nae racke konjice. BADANJIJA: Je l Moskva leglo vaim dedovom? Mosko: Moskvu je Mosko, mislim, osnov'o. BADANJIJA: Pa lepo, lepo, novi Romulus! VIENTIJE: Romanskogrka dii njega krv. BADANJIJA: Romanska krv? E, to je druga stvar, u njih je muska" muha"; jamano po konjanika zgoda velika: Zlatokril, brz k'o muha, ili bar CINCENDORF: Dobro nam doli svakad oboje. Dobiste l' jutros, ekselencijo, uz papagaja rajskog detlida? ta radi naa draga perjanad? VIDENTIJE: U svom se zlatnom ire kavezu, neprestano vam slavu cvrkudud, visokome darovaocu svom. CINCENDORF: Darovalac je samo svetli car. VIDENTIJE: Desarska ruka, vaa poruka. CINCENDORF: Tako je, svetli oe, tako je. Dosetljivost je vaa velika; zasluujete da vam slava ta

u porodici vaoj ostane. VIDENTIJE: U porodici?! Kako, svetlosti? CINCENDORF: Da mitru nosi navek vaa krv. VIDENTIJE: Al' narod bira. CINCENDORF: Narod bira zar? U naoj crkvi nameta ga car. VIDENTIJE: U naoj? Da u vaoj. Prostite, od umiljenja smetoh s uma ja da blagoesti jedna j' osnova. BADANJIJA (sebi): Taj pop bi se i poturio jo. ( Videntiju) Pa kako dete vi pred narod va? VIENTIJE: Pred narod? Kako? Zato? Svetli car CINCENDORF: Pred narod kako? Kako! Boe moj, da to se nosi svetli carev dar, to ptiice u zlatnom kavezu, to niti sade, nit' seju nit' nju, ipak ih hrani otac nebeski? Tako de verni narod hranit car. VIDENTIJE (sebi): U kavezu, dodue, dri ga, pa od sve muke, da je zlatan bar! No da li hrani sve te ptice on, il' one njega, to se pita jo. CINCENDORF: Zar nije predmet, sveti oe, to

za jevanelsku kakvu propoved? (Udari Videntija po ramenu) VIDENTIJE (zbunjen): Za jevanelsko carstvo? Jeste, da: nit' nju nit' seju, pa ih hrani car. (Sebi) Ta ta de, vragu, ini se i lud, za jedno pismo, jedan listak hud. CINCENDORF (smejudi se): Pa bar da daju kakvu porezu! VIDENTIJE: Al' vaa svetlost nije zabila na obedano carsko pismeno? CINCENDORF. Do sabora de biti gotovo pokae l' narod da je vredan tog, te pristanu l' glavari njegovi na previsoke carske uslove. Inae, carska milost prestaje i osobina vaih nestaje; no moda bi priklonili se ved i do sada tom vaem zahtevu, ggokornosti se vaoj nadajud, al' tube na vas neke stigoe sa raznih strana vaeg naroda. VIDENTIJE. Na mene? tube? Kakav nesrednik? CINCENDORF: Pokazadu vam posle, evo car! (Ulazi Karlo VI s pratnjom)

KARLO (posadi se na presto): Po sasluanju dvorskog veda nam. izvolesmo odobrit sastanak sveg vernog naeg rackog naroda pod naim rackim arcibiskupom, eled da bude vedanju mu plod jedinstvo cele vere Hristove. No pre de im sloboda biti jo junaki se s Francuzom ogledat, i, vrativi se slavnom pobedom, izabrat sebi vrsnog vojvodu, u zajednici s vojskom ostalom da srue vraga vere Hristove. U znak milosti nae desarske, nek' svetog oca ovde odene presvetli red krune nam gvozdene. (Mitropolit metanie, desar mu obesi lentu, Cincendorf izvodi Videntija) BADANJIJA: Presvetla kruno! KARLO (poav, osbrne se): Kancelaru moj! BADANJIJA: U vede to ne bejah pozvat ja. KARLO: Va drug nam ree da ste pristali. BADANJIJA. To ne znam, ali drugo dobro znam, a valjda zna i Velianstvo vam, da s' Ugarska ved naekala dost'

da joj oivi kraljeva joj re, jedared bude zbilja sankcija, te da se preda racki narod ved u kletvenike nae vlastele. KARLO: AL' zaboga! Dok proe samo rat: treba nam ljudi na Francuze jo! BADANJIJA: Zar misli zbilja Velianstvo vam privolet Race na daleki rat? KARLO: Privoleti? Zapoveeno je. BADANJIJA: Car Leopold je pismeno im dao na Turina da samo vojuju! KARLO: Car Leopold, moj otac, rekoste? Pa Cincendorf mi nita ne ree. BADANJIJA: GOSPODIN taj se nada, ali da! KARLO: Pa ta demo? Treba nam vojske jo: magnati, vele, dadoe nam sve. BADANJIJA: AL' ako Raci hteli ne budu? KARLO: E, onda BADANJIJA: Onda nit' ne ostaje do reiti po ugovoru stvar, magnatima sve Race predati: to ne htedoe sluge careve, uin'de nai kletvenici to, jer mi demo ih znati poslati kud god uzahte milostivi kralj.

KARLO: Ne marim, grofe, dobro, pristajem: vi udesite s Cincendorfom to! (Ode) BADANJIJA: Sa Cincendorfom? Znao sam, to je kraj. (Hoda zamiljen gore-dole) Da, to de biti dobar pomiljaj: Pobunit Race da ne vojuju, pobuniti ih na desara ba. Ha! ha! Da vidi onda popa tvog kad varnicu u vojsku bacim ja! Ti kaluere alje na megdan? Da vidi ta de Pera kapetan! No vie svega, korist mi je tu; kad moju zemlju racki topne znoj, udvostruide plod i dohodak, jer Maar je na poslu spor i lenj, Maar je stvoren da gospoduje. No ljuto de se otimati Rac. Pa neka bude trka, trakanac! Ja rado lovim razdraenu zver. Vladari stari dudi godie zverova s ljudma gledajudi boj, Inglezi glede ljute petlove; to ne bih ja, gospodar Ugarske, uga'o svojoj voljnoj zabavi,

arenu racku udeavajud? Sad samo zgodnu draivaku jo, i lovaka je spremna muzika, pa, hop na Race! teraj, puci ga! (Odlazi)

DRUGA POJAVA

Mitropolitova pisarnica u Beu.

JAKOV JAMBREKOVID i JOVAN MATULA sede svaki za svojim stolom pa piu.

MATULA: Divota, slava, prijatelju moj, gospodin de se osiliti na. I kraljevi de zavideti mu! Po milostivoj carskoj povelji potpisade je desar koji dan , gospodinu de naem pripasti etvrtina od svake popovske i vladianske zaostavine. To ini, pobro, jedno na drugo,

po mom raunu, svake godine na dvadeset tisudi dukata... Od obilja de, valjda, tolika i na nas koji zraak da zasja. JAMBREKOVID: Da, da! Al' nije pedki na to zja.1 MATULA: Dabogme, nije, ved to joj se da, no s tim du biti zadovoljan ja. JAMBREKOVI: A ne mislite l', dragi Matula, da narod skupo plada takvi dar? (Sebi)_ U ovoj pedki ima silan gar! (Matuli) Ta poslanik ste vi bar naroda? MATULA: Jest, narodni me sabor poslade s gospodinom da branim nau stvar. JAMBREKOVID: Pa pazite da kvara ne bude! Okrnjide se prava narodu, stogodinje krvave muke plod, pa za tu milost plada narod jo, bud gubi krv, tud jo i troi znoj; pa sve to zato moe, mora bit? Da bude jedan mitropolit sit. MATULA (sebi): Kua me lola prepredena ta; al' ekaj se, da vidi ko sam ja! (Glasno)

Pa, ko je narod, sekretaru moj, da ko de biti ako nismo mi? Bez nae srede nema narodne; te zato trai svaki svoju sam,

1 Ovaj i naredni stih zapravo su parafraza srpske narodne poslovice: Nije pedki na to zja, Ved tajoj se da, a smisao joj je ovde: Nede, veli Jambrekovid Matuli (koji i sam to dobro zna), od mitropolitovih 20.000 dukata dobiti onoliko koliko eli (i nalazi da je pravo), nego samo onoliko koliko ti on bude krto odredio. (Leskovac)

a nae l' je, ima je narod ceo. Prostota puka sav je narod na; gospode nema, to mu treba, to, a to de dati carsko pismeno. JAMBREKOVID: Gospodstvom nas je trov'o Carigrad, gospodstvom sad zar da nas truje Be? I od vas moram taku uti re? I u vas narod svoj polae nad? MATULA: U narodnome stadu velikom i umiljatih jaganjaca je. JAMBREKOVID: Te umiljato sisa ovce dve? No jednoj mleko, drugoj sisa krv. Al' ako ovca taj oseti strv,

te ujedena vikne u pomod po svoga dobrog dobrog, vernog obana? MATULA: Ma, dragi brate, to je oma'na, nit' hode oban tome stadu dod, i kad se ovca dosetila jo? JAMBREKOVID: Ne doe l' oban koji treba, mo', naotrilo je obane ved no. (Pokazuje pismo) klevetnik? Razumede mu stado ovaj glas, razumede ga, to de biti spas, a izdajniku svakom strani sud. MATULA (sebi): Oho! taj misli zbilja? On je lud! (VIDENTIJE ulazi ljutito; za ljim JANAD MOSKO ovaj nestaje kroz lebrnja vrata) VIDENTIJE: Je l' ovde hulja, spletka, impostor, supostata crkveni, bezbonik, moj izdajica, krvnik, klevetnik? MATULA: Uprepaden vas ne razumem ja; zar kleveta i na vas ima ma'a? Pa otkud zloba, otkud kleveta? VIDENTIJE: Jo pita otkud? A otkud s