kvartalni ekonomski bilten januar- mart, 2019očekuje se da će se svetski ekonomski rast u 2019...

1 Kvartalni ekonomski bilten Januar Mart 2019

Odeljenje za Makroekonomske Politike i Međunarodnu Finansijsku Saradnju

Kvartalni Ekonomski Bilten

Januar- Mart, 2019

Kvartalni ekonomski bilten daje ažuriranje o nekim od ključnih razvoja u pojedinim sektorima ekonomije. Bilten

takođe opisuje fiskalna kretanja za državu, kao i ažurirane projekcije odeljenja. Bilten je dizajniran da bude i

informativan i dostupan svim čitaocima. Bilten se može koristiti za naučne radove ili svrhe prezentacije, samo uz

navođenje izvora.


Sadržaj

Kretanja Spoljne Ekonomije ......................................................................................................................... 3

REALNI SEKTOR .................................................................................................................................. 4

Ekonomski rast .......................................................................................................................................... 4

Inflacija ..................................................................................................................................................... 5

SPOLJNI SEKTOR ................................................................................................................................. 7

Tekući račun .............................................................................................................................................. 7

Finansijski račun ....................................................................................................................................... 8

FINANSIJSKI SEKTOR ........................................................................................................................ 8

Tržište Rada .................................................................................................................................................. 9

Klima Poslovanja .......................................................................................................................................... 9

Nivo Poslovanja u 4TM 2018 ................................................................................................................... 9

Anketa Privredne Komore Kosova 1TM 2019 ....................................................................................... 10

Javne Finansije ....................................................................................................................................... 10

Ostale informacije: Uticaj takse od 100% na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine .................................. 11


Kretanja Spoljne Ekonomije

Očekuje se da će se svetski ekonomski rast u 2019 god. usporiti, ali da će se stabilizovati u

srednjoročnom periodu.1 Svetski rast je usporen, kao rezultat tekućih trgovinskih tenzija i

povećanja nesigurnosti u nekim oblastima (kao što su zaštitne mere, slabosti u Kini, krajnji rezultat

Brex-ita i protok ekonomskih politike u Italiji).

Revidiranja rasta 2 za Evropsku Uniju odražavaju povećane trgovinske tenzije i nesigurnosti u

cjelini. Pored toga, uticaj na domaću potražnju kao rezultat novih standarda za emisiju goriva za

vozila u Nemačkoj i suvereni i finansijski rizici u Italiji odigrali su ulogu u ekonomsko

usporavanje. Inflacija u evrozoni tokom marta 2019 godine bila je 1.4%3, sa sa največim

doprinosom od komponenta energije(oko +0.52 p.p.), slijede usluge (oko +0.51p.p.), i

prehrambeni kompnenti, alkoholna piċa i duvan (oko +0.34 p.p) Niže stope infalcije zabeležene

su u Portugal(0.8%) i Grčka(1.0%), dok su največe stope inflacije su se zabeležile u Rumaniju

(4.2%), Mađarska (3.8%) i Nizozemska (2.9%). Pored toga, u prvom kvartalu 2019 godine,

ekonomski rast u evrozoni i EU se ubrzao. Realni BDP sezonski prilagođen je rastao za 1.2% u

evrozoni i 1.5% u EU28, u odnos na isti kvartal prošle godine 4. Italija tokom ovog kvartala je

izašla iz ekonomske recesije, Francuska i Španija imale su veći rast od očekivanog.

Tabela 1. Osnovni pokazatelji svetske ekonomije

g-n-g, %, ako nije drugačije navedeno 2018 2019 2020

Svetski BDP (FMN WEO April) 3.6 3.3 3.6

Inflacija, prosečne potrošačke cene (FMN WEO April) 3.6 3.6 3.6

BDP u evro zoni (ECB Prognoziranja, Mart 2019) 1.9 1.1 1.6

Inflacija u evro zoni (ECB Prognoziranja, Mart 2019) 1.7 1.2 1.5

Veći deo cena energije, metala, minerala i poljoprivrednih proizvoda zabeležile su rast u prvom

kvartalu 2019 godine. Niske cene energije, metala i minerala krajem 2018 godine sugerisale su

sporiji globalni rast, naročito u Kini zbog tržišnih napetosti. Međutim, zbog nastavka tržišnih

pregovora između SAD i Kine i fiskalnog podsticaja u nekim zemljama, očekivanja za rast su se

poboljšali i doveli do rasta cena.

Tabela 2. Cene roba

1 WEO April 2019 2 WEO i Evropska Komisija 3 Eurostat 4 Ovo revidiranje rasta zasniva se na procene objavljenim od Eurostata, Kancelarija za statistike EU.

2017 2018 2019

1TM 2TM 3TM 4TM 1TM 2TM 3TM 4TM 1TM

Indeks cena za sve robe (MMF cene roba) 114.5 108.6 111.4 119.8 127.8 131.4 130.5 124.0 118.9

Indeks cena za hranu i piće (MMF cene roba) 105.6 103.7 102.5 101.1 105.4 106.0 98.7 98.2 98.9

Bruto cena nafte, Brent (SB Pink Sheet) 54.1 50.2 51.7 61.5 67 74.5 75.5 67.4 63.3

Nikal, $ po tona (SB Pink Sheet) 10,273 8,232 10,532 11,601 13,284 14,470 13,239 11,463 12,412


REALNI SEKTOR Ekonomski rast

Makroekonomski učinak 2018

U četvrtom kvartalu 2018 god. Kosovska ekonomija je porasla za 3.8% (g-n-g) u realnim termima

i sa 4.5% (g-n-g) u nominalnim termima.

Realna stopa rasta u četvrtom kvartalu 2018 god- se uglavnom pripisuje ukupnoj investiciji (sa

doprinosom od oko 2.58 p.p) i privatnoj potrošnji (sa 2.17 p.p) i javnu potrošnju (sa 0.17 p.p); dok

doprinos neto izvoza robe i usluga i dalje nastavio da bude negativan (oko 1.12 procentnih poena);

Na osnovu podjele po ekonomskim aktivnostima, sektor usluga ima najveći doprinos na realni rast

BDP-a u četvrtom kvartalu 2018 god.(oko 1.9 p.p), a zatim u građevinskom sektoru sa 0.43 p.p i

sektor poljoprivrede sa 0.17 procentnih poena; dok industrija nastavlja da ima negativan doprinos

sa 0.33 p.p.

Figure 1. Doprinosi u BDP Figure 2. Realni BDP po aktivnostima

Na osnovu preliminarnih kvartalnih podataka iz Kosovske Agencije za Statistike (KAS), realni

rast BDP-a tokom 2018 god. iznosio je 3.9% u odnosu na prethodnu godinu. Na osnovu istorijskih

podataka, godišnje publikacije za ekonomski rast su obično veće nego one kvartalne5. Stoga,

sudeći na osnovu revidiranja ekonomskog rasta od KAS i kretanja izvora potrošnje i finansiranja

investicija i tržišni bilans očekuje se da će godišnji realni rast za 2018 biti veći, oko 4.3%.

5 Za 2016 i 2017 godinu, realni ekonomski rast zasnovan na kvartalne podatke bio je 3.4% i 3.7%, respektivno, koji su revidirani naviše u godišnje publikacije na 4.1% i 4.2%, respektivno.

4.06 4.23

3.51

4.68

3.413.79

-4.00

-3.00

-2.00

-1.00

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

-10.00

-5.00

0.00

5.00

10.00

15.00

v-m-v, %g-n-g, %

Imports of Goods and Services

Exports of Goods and Services

Total Investment

Public Consumption

Private Consumption

Agriculture

Industry

Construction

Services

2018Q1 2018Q2 2018Q3 2018Q4


Očekivanja za makroekonomska kretanja za 1TM 2019

o U nedostatku zvaničnih podataka iz KAS za BDP u prvom kvartalu 2019, indirektni

pokazatelji agregatne potražnje daju pomešane signale.

o Rast privatne potrošnje u prvom kvartalu 2019 godine podržava se od: i) povećanja uvoza robe

potrošnje sa 8.9%; ii) rast naplate PDV-a od 7.4%; iii) poboljšanje poslovne klime u sektoru

maloprodaje i veleprodaje; i iv) povećanje doznaka sa 4.4%.

o Javna potrošnja 6 je rasla za 3.9% u prvom kvartalu 2019 god (g-n-g).

o Rast privatnih investicija u ovom kvartalu se podržava od: i) rasta uvoza kapitalnih roba od

14.8%; i ii) rasta direktnih stranih investicija za više od 50%. S druge strane, indeks poslovne

klime u 2019T1 je poboljšan u odnosu na prethodni kvartal (2018 T4).

o Javne investicije u prvom kvartalu su niža nego one u prvom kvartalu prošle godine, zbog

kasnog usvajanja budžeta za 2019 god.

o Trgovinski bilans u prva dva mjeseca 2019 godine smanjen je za 6,7% na godišnjem nivou.

Najnoviji ekonomske prognoze

Ministarstvo Finansija objavila je najnovije makroekonomske prognoze u aprilu, kao deo SOR

2020-2022. Ove prognoze, zajedno sa onima iz drugih institucija su navedene u tabeli ispod.

Tabela 3. Prognoze drugih institucija

Inflacija

6 Javna potrošnja obuhvata dve kategorije rashoda "plate i dnevnice" i "robe i usluge" 7 SOR 2020-2022 8 World Economic Outlook 9 http://www.worldbank.org/en/news/press-release/2018/10/04/growth-in-kosovo-maintains-positive-momentum-

says-world-bank

Rast BDP %

Prognoziranja

Datum publikacije 2019 2020 2021 2022

Ministarstvo Finansija April 20197 4.7 4.7 4.5 4.6

MMF April 20198 4.0 4.0 4.0 4.0

Svetska Banka Mart 20199 4.4 4.5 n/a n/a

MMF BDP nominalan u

mln evra April 2019

7,106.0 7,507.0 7,944.0 8,420.0

MF BDP nominalan u mln

evra April 2019

7,123.0 7,520.4 7,945.7 8,392.2

6 Kvartalni ekonomski bilten Januar-Mart 2019

U 1TM2019god., Indeks Potrošačkih Cena (IPC) je rastao za 3.2% na godišnjim nivou. Ova stopa

je znatno veća od stope inflacije registrovane u istom periodu prošle godine (oko nula) i iznad

prosečne stope za celu 2018 god. (1.1%). Podkategorije IPC koje su pokazale najveći rast, bile su:

- Kategorija hrane sa 2.51 p.p (uglavnom iz cena” hleba i žitarica”, ''povrće“ i “meso” dok

“voće” su imala negativan doprinos);

- Kategorija “alkoholna pića i duvan” sa 0.19 p.p;

- Prevoz sa 0.40 p.p. (uglavnom iz kategorije “opreme za lični prevoz“)

Osnovna inflacija u prvom kvartalu 2019god., mereno isključujući kategoriju ”Hrana i

bezalkoholna pića” i ''prevoz“ beležili su godišnji rast od 0.6%, što je niža nego ukupna inflacija

(3.2%), ali veći od prosečne vrednosti, registrovane u 2018god (-0.1%).

Figure 3. Inflacija i osnovna inflacija Figure 4. Doprinos tržišne i ne tržišne inflacije

Kao što je prikazano na grafikonu 4, komponenta tržišne inflacije nastavlja da definiše ponašanje

ukupne inflacije i procenjuje se da doprinosi oko 2.9 procentnih poena, dok doprinos netržišnih

komponenti je veoma nizak.

Tabela 4. Doprinosi glavnih kategorija u godišnjoj inflaciji

Glavne pod-kategorije IPC 2016 2017 2018 2019

sred. sred. 1TM 2TM 3TM 4TM 1TM

Hrana i bezalkoholna pića -0.13 0.60 0.24 0.25 0.87 1.12 2.54

Od kojih: Hrana -0.20 0.46 0.19 0.27 0.89 1.15 2.51

Hleb i žitarice -0.23 0.06 0.22 0.14 0.13 0.38 1.08

Voće -0.05 0.12 0.18 -0.02 -0.05 -0.19 -0.20

Povrće -0.26 -0.05 -0.10 0.12 0.43 0.46 0.93

Alkoholna pića i duvan 0.44 0.18 0.09 0.13 0.13 0.16 0.13

od kojih : Duvan 0.35 0.19 0.10 0.09 0.09 0.08 0.11

Korišćenje opreme za lični prevoz -0.38 0.36 0.04 0.37 0.75 0.83 0.40

IPC (g-n-g, %) 0.28 1.48 -0.03 0.72 1.38 2.16 3.20

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0y-o-y, %

Headline_Inflation Inflation_excl.Food&Transport

-0.50

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50p.p

non-tradable tradable inflation, y-o-y, %


SPOLJNI SEKTOR

Tekući račun

Trgovinski deficit robe u prvom kvartalu 2019. godine i dalje je visok i dostiže vrijednost od 635,2

miliona evra.

o Uvoz robe tokom prvog kvartala 2019 godine beleži rast od 8.6% u odnosu na isti period

prethodne godine, uglavnom zbog povećanja uvoza transportnih vozila (17.3% g-n-g); uvoz i

mineralni proizvodi (8.5%, g-n-g) i uvoz plastike (14.4%, g-n-g).

o Izvoz robe u prvom kvartalu 2019 godine povećan je za 5.1% u odnosu na isti period prethodne

godine. Ovakvo povećanje je značajno poboljšanje u odnosu na slabe rezultate izvoza u 2018

godini (godišnji pad od 2.8%) usled usporavanja izvoza osnovnih metala i mineralnih

proizvoda. Rast izvoza roba u prvom kvartalu 2019 godine bio je uglavnom vođen povećanjem

izvoza mineralnih proizvoda (22.2%, g-n-g); izvoz plastike (17.7% g-n-g); i izvoz mašinske

opreme (53.8% g-n-g). Takođe, na rast izvoza robe uticalo je povećanje cena robe na

međunarodnim tržištima u 2019 godini, nakon pada na kraju 2018 godine.

Trgovinski suficit usluga za prva dva meseca 201910 godine iznosi 55.5 miliona evra i oko 1.6%

je niži od bilansa u prva dva meseca 2018 godine. To odražava niži uvoz i izvoz usluga.

Figure 5. Trgovina roba I usluga

o Izvoz usluga za prva dva

meseca 2019 godine bio je 3.3% niži

nego u istom periodu prošle godine,

uglavnom zbog nižih usluga

putovanja.

o Uvoz usluga je bio 4.6%

niži od onog u istom periodu prošle

godine zbog pada "ostalih poslovnih

"usluga i "putovanja"".

Kao rezultat kretanja ukupnog uvoza i izvoza, trgovinski bilans robe i usluga u periodu januar-

februar 2019. godine je za 6,7% manji u odnosu na isti period prethodne godine.

Bilans primarnog dohotka za prva dva mjeseca 2019 godine je smanjen, dosegnuvši vrijednost od

11,3 miliona eura u odnosu na 25,0 miliona u istom periodu 2018 godine, uglavnom kao rezultat

najnižeg prihoda iz kategorije kompenzacije. radnika.

10 Podaci o uslovnoj trgovini su raspoložive samo za januar-februar 2019

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2017

Q1

2017

Q2

2017

Q3

2017

Q4

2018

Q1

2018

Q2

2018

Q3

2018

Q4

2019

Q1

% o

f G

DP

yoy

%

Export of Services (yoy %) Export of Goods (yoy %)

Import of Services (yoy %) Import of Goods (yoy %)


Bilans sekundarnog dohotka za prva dva meseca 2019 godine iznosio je 181.4 miliona evra, što je

za 3% više od stanja u istom periodu prethodne godine. Ovo povećanje je uglavnom rezultat

povećanih neto doznaka (7.3%, g-n-g).

Kao rezultat razvoja trgovinskog bilansa roba i usluga, bilansa primarnog i sekundarnog dohotka,

deficit tekućeg računa za prva dva mjeseca 2019 godine iznosi -93,5 miliona eura, što se ogleda u

saldu tekućeg računa od -67,7 miliona eura 2018.

Finansijski račun Figure 6. Direktne Strane Investicije u miln. evra

o Bilans finansijskog računa za

prva dva mjeseca 2019. godine

poboljšan je za oko 30 miliona

eura. Ovo odražava rast neto

rezervnih sredstava, dok je

stanje hartija od vrijednosti

smanjeno.

o Tokom prva dva meseca 2019

godine, ukupni prilivi DSI

iznosili su oko 44.7 miliona

evra, što predstavlja godišnji

rast od oko 55%.

o Oko 65% ukupnih Direktnih

Stranih Investicija tokom

januara i februara 2019 godine apsorbovano je nepokretnom imovinom i zakupnina.

o Finansijsko posredovanje sledi kao drugi najveći apsorber DSI, što čini 25.8% ukupnih DSI.

FINANSIJSKI SEKTOR

o Novi depoziti tokom prvog kvartala 2019 godine porasli za 0.8% u odnosu na prvi kvartal 2018

godine. Zabeleženo je povećanje nefinansijskih korporativnih depozita za 59.1% i smanjenje

depozita domaċintva za 10.5%.

o Novi krediti u prvom kvartalu bili su za oko 5% niži u odnosu na prvi kvartal 2018 godine,

odražavajući pad potrošačkih kredita za 15.7% i pad investicionih kredita za 6.4%; dok su

hipotekarni krediti porasli za 9.9%;

o Efektivna kamatna stopa na nove kredite za prvi kvartal 2019 godine iznosila je prosek od

6.7%, dok je u prvom kvartalu prethodne godine iznosila 6.9%. Ovaj pad se uglavnom odrazio

na odobrene kredite domaćinstvima, dok kamate za kredite ne-finansijskim korporacijama

ostale su relativno iste.

o Kamatna stopa na nove depozite iznosila je prosek od 1.5% u prvom kvartalu 2019 godine u

odnosu na 1.1% u istom periodu 2018 godine, što se odražava gotovo u svim dospećima.

3.3 2.9

11.5

29.1

-2.2-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

Mining and

quarrying

Manufacturing Financial

intermediation

Real estate,

renting and

business

activities

Others


o Nekvalitetni krediti tokom prvog kvartala 2019 godine iznosili su 2.6% ukupnih kredita, što

pokazuje poboljšanje u odnosu na prvi kvartal 2018 godine, koji je imao omjer nekvalitetnih

kredita od 3.0%.

Tabela 5. Indikator Finansijskog sektora

2017 2018 2019

1TM 2TM 3TM 4TM 1TM 2TM 3TM 4TM 1TM

Novi depoziti % Δ -10.4 2.4 21.8 3.9 20.6 19.0 17.9 36.1 0.8

Novi krediti% Δ 13.7 19.6 27.1 44.7 14.6 12.3 -3.7 0.7 -5.0

Efektivna kamatna stopa na nove kredite 7.3 6.7 6.6 6.8 6.9 6.7 6.7 6.3 6.7

Efektivna kamatna stopa na nove depozite 0.9 1.0 1.1 1.1 1.1 1.2 1.5 1.4 1.5

Nenaplativi krediti 4.7 4.2 3.8 3.4 3.0 2.9 2.8 2.7 2.6

TRŽIŠTE RADA

Anketa Radne Snage 2018 Grafikon 7. Indikatori tržišta rada

o Zadnji podaci o tržištu rada pokazuju

da je stopa zaposlenosti na kraju 2018

godine bila je 28.8%, sa 29.8% na

kraju 2017 godine.

o Stopa učešća u radnoj snazi pala je na

40.9% u 2018 godini sa 42.8% na kraju

2017 godine.

o Dok, stopa nezaposlenosti za 2018 god

palo na 29.6 od 30.5 na kraju 2017

god.

o Ovaj razvoj se uglavnom pripisuje

odlivu radnika iz radne snage

KLIMA POSLOVANJA

Nivo poslovanja u 4TM 2018

o Broj novih preduzeća u četvrtom kvartalu 2018 godine je 2,401 što je za 24.9% veći od broja

registrovanih preduzeća u četvrtom kvartalu 2017 godine.

o 561 novih biznisa je registrovano u kategoriji trgovine, 280 novih biznisa u kategoriji

proizvodnje, 252 nova biznisa u kategoriji smeštaj i usluge za hranu, 244 nova preduzeća u

izgradnji i ostali deo u drugim kategorijama.

TM1 TM2 TM3 TM4 TM1 TM2 TM3 TM4 TM1 TM2 TM3 TM4

2016 2017 2018

0%

10%

20%

30%

40%

50%

0

50

100

150

200

250

300

350

400

%

Papunësimi (mijëra)

Punësimi (mijëra)

Shkalla e pjesëmarrjes në fuqinë punëtore


Anketa Privredne Komore Kosova 1TM 2019

o Rezultati indeksa poslovne klime za prvi

kvartal 2019 godine pokazuju da preduzeća

imaju ukupne pozitivne izglede za poslovnu

klimu, a indeks poslovne klime se poboljšao sa

38 u poslednjem kvartalu 2018 godine na 39

tokom ovog kvartala.

o Svi sektori imaju pozitivna očekivanja u

pogledu zaposlenosti u narednih šest meseci.

o Proizvodnja, veleprodaja i uslužni sektor

procenjuju klimu kao pozitivnu i poboljšanu,

dok sektor maloprodaje i građevinarstva

procenjuju poslovnu klimu kao pozitivnu, ali sa

pogoršavanju.

Grafikon 9 Očekivanja za Zapošljavanje

JAVNE FINANSIJE

Fiskalni podaci

o Opšti prihodi u periodu januar-mart 2019 godine iznosili su 388.6 miliona, što je godišnji rast

od 10.4% ili 36.5 miliona evra u odnosu na kraj marta 2018 godine. Ova naplata predstavlja

stopu realizacije od 99.2% od iznosa predviđenog za ovaj period.

o Poreski prihodi za ovaj period iznosili su 342.8 miliona evra ili povećanje od 10.2% u odnosu

na prethodnu godinu. Ovi prihodi su dostigli 99.1% predviđenog prihoda za ovaj period.

o Ne poreski prihodi za ovaj period iznosili su 45.8 miliona evra ili 11.4% više u odnosu na

prethodnu godinu. Ovi prihodi su dostigli 100% predviđenog prihoda za ovaj period.

o Budžetski rashodi do kraja marta 2019 godine iznosili su vrednost od 390.1 miliona evra i bili

su za 15.4% niži od projekcija, ali su dostigli stopu izvršenja sličnu prošlogodišnjim periodu

januar-mart.

-40

-20

0

20

40

60

80

-40 -20 0 20 40

Shitja me pakice Shitja me shumice Ndertimtari Perpunim Sherbime

Pozitivna klima sa poboljšanjem

Bal

anca

razlika u procentim poenima

Pozitivna klima, ,ali sa pogoršanjem

Negativna klma , sa pogoršanjem

Negativna klima,ali sa pobolj#3anjem

Grafika 8 Indeks klime preduzeća

Grafikon 10 Očekivnaja posslovne klime

-40

-20

0

20

40

60

80

-40 -20 0 20 40

Shitja me pakice Shitja me shumice Ndertimtari Perpunim Sherbime

Pozitivna klima sa poboljšanjem B

alan

ca

Razlika u procentmin poenima

Pozitivna klima,ali sa pogoršanjem

Negativna klima,sa pogoršanjem

Negatiivna klima,ali sa poboljšanjem

36

2123

33

21 2124

96

23

15

20

34

2423

33

3735

26

40

44

24

3438

39

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019


Opšti budžetski bilans

o Opšti budžetski bilans (prema fiskalnom pravilu) za prvi kvartal iznosio je 1.6 miliona evra

ili blizu nule kao procenat BDP-a.

o Bankarski bilans (prema fiskalnom pravilu) za ovaj kvartal iznosio je 450.1 miliona evra ili

6.3% BDP-a.

o Očekuje se da će ukupni budžetski bilans za 2019 godinu dostići deficit od 145.3 miliona evra

ili 2.0% BDP-a, dok će se za bankarski bilans predvideti 340 miliona evra ili 4.8% BDP-a.

Grafikon 11. Doprinosi budžetskih rashoda Grafikon 12. Doprinosi na budžetske prihode

Ostale informacije: Uticaj takse od 100% na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine

Uticaj na uvoz

Prema podacima CBK o uvozu po ekonomskim kategorijama i zemljama, za period pre oporezivanja

(januar-oktobra 2018), rezultira da mineralni proizvodi su proizvodi koji se najviše uvezu na Kosovu (15%),

sledejuċi od uvoza mašina, alata, električne opreme itd. (13%), pripremljene namirnice, pića i duvan (12%),

te obične metale i proizvode od njih (12%).

Prema poreklu uvoza, najveće učešće u ukupnom uvozu u istom periodu (januara- oktobar 2018 godine)

dominira Srbija sa 13.3%, zatim Nemačka sa 11.7%, Turska sa 9.9%, Kina sa 9.2%, sledi Italija sa 6.2%,

Albanija sa 6.1% i Makedonija sa 5%

Najviše uvoznih proizvoda iz Srbije su mineralni proizvodi (24% od ukupnog uvoza iz Srbije), zatim hrana,

pića i duvan (23%), osnovni metali (9%), povrće (oko 9%), hemijska industrija ili slične industrije (7%) i

ostali proizvodi (28%).

-10.0%

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

-10.0%

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

2016 2017 2018 2019

Main contributor on Government Expenditure

Interest paymentCapital ExpenditureRecuring ExpenditureExpenditure and interest y-o-y %

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

-10.0%

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

TM

2

TM

3

TM

4

TM

1

2016 2017 2018 2019

Main contributors of budget revenues

Direct taxes Indirect taxesReimbursement Non-tax revenuesBudget revenues, y-o-y %


Da bi se bolje analizirao efekat poreza na zamenjivanje uvoza na Kosovu, ključne kategorije uvoza iz Srbije

analizirane su u dva vremenska perioda (pre 100% takse i posle takse), i fokusiranje na performanse

ključnih država (i onima koji su imali koristi od dotične takse) prema kategorijama proizvoda (navedenih

gore) tokom ova dva perioda. Sledeći grafikoni jasno pokazuju da je udio uvoza iz Srbije i Bosne zamijenjen

uvozom iz drugih zemalja.

Uticaj na carinske prihode

Na osnovu carinskih podataka, redovni uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine u periodu januar-

april 2019 godine smanjen je za više od 98%, odnosno 92%, u odnosu na isti period prošle godine.

Na osnovu carinskih evidencija, za period januar-april 2019 godine carina je prikupila oko 1.03

miliona evra carinskih prihoda za vrednost uvoza poreklom iz Srbije11, dok je u periodu prošle

godine prikupljeno oko 30.32 miliona evra. U međuvremenu, za vrijednost uvoza porijeklom iz

Bosne i Hercegovine za period januar-april 2019 godine prikupljeno je oko 0.47 miliona eura, dok

je u periodu prošle godine prikupljeno oko 6.9 miliona eura. Ukupno, u periodu januar-april 2019

godine, prikupljeno je oko 35.7 miliona evra manje od prošlogodišnjeg uvoza iz obe zemlje kao

rezultat takse od 100%.

11 Uvoz nafte i gasa čini 9,3% ukupnog uvoza iz Srbije za period januar-april 2018. godine, dok učešc ́e u prihodima od uvoza ovih dva proizvoda čini

oko 50% ukupnih carinskih prihoda za uvoz iz Srbije.

29

%

4%

1%

7%

1%

23

%

3% 7

%

46

%

6%

5% 8

%

0% 0%

6% 8%

0%

10%

20%

30%

40%

50% a. Proizvodi od Povrča

% ndaj total te kategorise (Dhjetor 2017 - Mars 2018)


49

%

2%

15

%

0%

35

%

3% 6%

62

%

19

% 25

%

0%

0%

12

%

9%

0%

20%

40%

60%

80% c. Mineralni proizvodi



47

%

9%

8%

1%

8%

4%

25

%

7%

60

%

12

%

11

%

3%

10

%

1% 4%

13

%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%b. Pripremljene namirnice, pića i duvan



18

%

4%

3%

7% 9% 1

1%

25

%

10

%

25

%

7%

5%

14

%

0% 0%

25

%

11

%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

d. Osnovni metali i njihovi proizvod



Grafikon 13 (a,b,c,d,) Uvoz prema derzavama i kategorijama


Tabela 6 Prihodi od uvoza i carina iz Srbije i BiH

mln Euro Uvoz iz Serbie

(iznos) Carina Akciza PDV

Ostale

(MP, MB i

KK)

Carinske

prihode

Januar-April 2018 134.8 0.1 12.4 17.6 0.1 30.3

Januar-April 2019 2.4 0.0 0.0 0.2 0.8 1.0

Razlika 2019/2018 -132.4 -0.1 -12.4 -17.4 0.7 -29.3

mln Euro Uvoz iz BiH

(iznos) Carina Akciza PDV

Ostale

(MP, MB i

KK)

Carinske

prihode

Januar-April 2018 20.8 0.0 3.1 3.8 0.0 6.9

Januar-April 2019 1.6 0.0 0.0 0.3 0.2 0.5

Razlika 2019/2018 -19.3 -0.0 -3.1 -3.5 0.2 -6.4

U tabeli ispod prikazan je uvoz u vrednosti (EUR miliona) po glavnim zemljama koje su zabeležile

najveći godišnji rast u periodu januar-april 2019 godine. Primećeno je da ukupan uvoz iz zemalja

kao što su Turska, Grčka, Nemačka, Albanija, Sjeverna Makedonija i Slovenija su značajno

porasle u periodu od januara do aprila 2019 godine, povećavajući se za 44.4% u odnosu na isti

period prošle godine. Tabela 7 Uvoz iz drugih zemalja

Uvoz

Jan - April

2017

Uvoz

Jan - April 2018

Uvoz

Jan - April 2019

Actual

Uvoz

Jan - April 2019

Projek.

Razlika u

Uvoz

(Actual-

proj.)

mln Euro mln

Euro g-n-g,

mln

Euro g-n-g,

mln

Euro g-n-g, mln Euro

Turska 82.4 91.1 10.6% 120.1 31.9% 100.7 10.6% 19.5

Grčka 36.8 38.7 5.1% 65.7 69.8% 40.7 5.1% 25.0

Nemaċka 109.0 104.3 -4.4% 129.4 24.1% 104.3 0.0% 25.1

Albania 42.3 41.1 -3.0% 65.6 59.7% 41.1 0.0% 24.5

Severna Makedonija 42.0 44.4 5.8% 68.3 53.9% 46.9 5.7% 21.4

Slovenia 17.8 22.9 28.7% 45.4 98.4% 29.5 28.7% 16.0

Ukupno 330.3 342.3 3.7% 494.5 44.4% 363.0 3.7% 131.5

U cilju mjerenja uticaja takse od 100% za Bosnu i Hercegovinu i proizvode iz Srbije, procijenjen

je scenario gdje bi uvoz predstavljenih zemalja slijedio rezultate rasta iz prethodne godine (2018).

Izuzetak su one zemlje koje su u periodu januar-april 2018, zabeležile negativan rast i pretpostavile

nulto povećanje za period januar-april 2019 godine. Prema ovom scenariju, ako bi ove zemlje

porasle na pretpostavljenoj stopi rasta, ukupni uvoz tih zemalja bilo bi oko 131.5 miliona eura

manje od stvarnog uvoza. Uz pretpostavku efektivne poreske stope slične prethodnoj godini,

prihodi od carina koji bi se poklopili sa uvoznom marginom iznosili bi oko 42.7 miliona eura.

Kao rezultat ovih kalkulacija, uočeno je da je negativan efekat na carinske prihode od uvoza

porijeklom iz Srbije i Bosne i Hercegovine u iznosu od -35.7 miliona eura nadoknađen povećanjem

uvoza iz drugih zemalja, uz dodatni efekat na carinske prihode + 42.7 miliona eura. Shodno tome,


neto efekat na carinske prihode za ovaj period je oko 7 milion eura viši kao rezultat 100% primjene

takse, samo iz uvoza analiziranih zemalja (što čini 50% ukupnog uvoza).

kvartalni ekonomski bilten januar- mart, 2019očekuje se da će se svetski ekonomski rast u 2019...

Documents