КУЛТУРА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ ГРКА

Kатарина Гавриловић

Религија старих Грка се у најстарија времена

заснивала на обожавању природе и природних

појава-неба, грома, Сунца, животиња, итд.

Ова примитивна веровања су касније замењена

веровањем у богове који су имали људски лик. Такво

веровање се назива антропоморфизам.

Богови су били бесмртни, вечно млади, лепи и обдарени моћима.

Приношене су им жртве у храмовима.

О боговима и настанку света су стварани митови.-Мит о постанку света и

боговаСтари Грци су веровали да

је 12 врховних богова боравило на планини

Олимп у палатама одакле су управљали светом и

мешали се у живот људи.

РЕЛИГИЈА И МИТОЛОГИЈА

Зевс

Посејдон

Хера

Афродита АтинаАрес

Хад

Грци су осим богова, поштовали и полубогове-децу богова и смртника. Полубогови су живели међу

људима али су се после смрти уздизали међу богове. Највећи грчки херој био је Херакле чији је отац био Зевс. Ахил-син смртника Пелеја и богиње

Тетиде. Стари Грци су веровали у постојање разних митских бића-муза, нимфа, титана, сирена,

кентаура, сатира, троглавог пса Кербера, киклопа и других.

Грке су повезивала заједничка светилишта попут Аполоновиг пророчишта у Делфима и Зевсовог

пророчишта у Олимпији на Пелопонезу.У част боговима Грци су одржавали олимпијске

игре и панатенејске свечаности.

Порекло:-Према најраширенијој легенди, основао их је Херакле после повратка Аргонаута из Колхиде, да би се на њима Грци састајали и такмичили у разним дисциплинама и тако учврстили пријатељство.Место одржавања:-Изабрана је равница између река Алфеја и Калдеја у Елиди и дао јој име Олимпија а игре посветио Зевсу.-Олимпијске игре одржаване су сваке 4 године и трајале су 3-5 дана. Почињале су и завршавале су се приношењем жртве Зевсу.

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

Најлепше грађевине старих Грка биле су јавне зграде и храмови подигнути на атинском Акропољу: Партенон посвећен Атини и Ерехтеон украшен каријатидама.

УМЕТНОСТ-АРХИТЕКТУРА, ВАЈАРСТВО И СЛИКАРСТВО

-У грчкој архитектури формирала су се три стила: јонски, дорски и коринтски.-Они се разликују према облику и врховима стубова на храмовима.-Дорски стил је најcтарији и најједноставнији по облику јер нема украса.

-Јонски се одликовао елеганцијом и гипкошћу линија са врховима стубова у облику свитка.

-Најмлађи и најраскошнији био је коринтски стил, сложен и китњаст, са врховима стубова украшеним каменим листовима.

-Ови стилови су се понекад мешали, па су тако на атинском Акропољу приметни и дорски и јонски стил.

-Грци су били познати као вешти вајари. Најчешће су вајали кипове богова и велику пажњу су посвећивали лепоти људског тела.

-Најлепша и најзначајнија дела су настала у V и VI беку п.н.е.-Најистакнутији вајари били су Фидија, Мирон и Поликлет.-Најзначајнија Фидијина дела:

-Најпознатије Мироново дело:

-Најпознатије Поликлетово дело:

Велики значај имало је и сликарство. Нажалост, најзначајнија дела су изгубљена и знамо их само по описима писаца. Најпознатији сликари били су Полигнот и Аполодор. Многи непознати сликари оставили су нам слике на вазама, на којима су приказани садржаји из митологије и сцене из свакодневног живота.

Најстарија грчка књижевност била је усмена. Хомерови епови Илијада и Одисеја спадају међу прва

записана књижевна дела,а настали су као усмена поезија.

Песникиња Сапфо је опевала љубав, песник Пиндар игре и победе, вино и друге њима важне ствари.

Прво се јавила епска поезија-Хомер и Хесиод а потом и лирска.

Позориште је код античких Грка настало из светковина приређиваних у част бога вина и весеља, Диониса. Представама су присуствовали сви грађани окупљајући се у амфитеатрима под отвореним небом.

Драма се делила на трагедију и комедију. Најзначајнији трагичари су били Есхил, Софокле и Еурипид. Најпознатији комедичар Аристофан а од

прозних писаца Езоп.

КЊИЖЕВНОСТ И ПОЗОРИШТЕ

Образовани Грци су настојали да проникну у суштину свега што постоји-света, природе, човека и живота, да

утврде смисао живота и узроку постојања. Веома рано су засновали филозофију-љубав према мудрости. По

одговору на питање како је настао свет, филозофи су се поделили на две основне школе-материјализам и

идеализам. Ова подела задржана је до данас. Први филозофи су били матерјалисти и живели су у градовима Мале Азије. Талес је сматрао да узрок треба тражити у

води, Анаксимандар у бескрајној материји а Анаксимен у ваздуху. Питагора се бавио математиком, Демокрит да је основа материје атом, Хераклит ватром. Време у коме

су живели Сократ, Платон и Аристотел сматра се врхунцем ф

ФИЛОЗОФИЈА И ДРУГЕ НАУКЕ

-Најзначајнији филозоф Сократ:Тврдио је да је дух, свест, божанствено у основи света, док је материјална стварност нешто споредно. Сократово учење је образложио и наставио његов ученикПлатон.

Платон је основао прву филозофску школу у Атини-Академија.Његов ученик је био Аристотел.

Његово учење је било ближе материјализму него идеализму. Бавио се многим наукама како природним тако и друштвеним. У Атини је основао своју филозофску школу-Лицеј.У античкој Грчкој је посебно била цењена иисторија, пошто је Грке интересовала њихова прошлост и прошлост читавиг човечанства. Приче о прошлости су првобитно биле повезане са митологијом.

Оцем историје се сматра Херодот.Током живота је много путовао по Малој Азији и Египту где је прикупио многазнања о њиховој историји.

Други значајни историчар био је Тукидид

Написао је Историју Пелопонеског рата у коме је описао рат у коме је и сам учествовао.

Грци су се такође бавили и медицином, астрономијом, математиком, физиком, ботаником и зоологијом.Питагора је био добар математичар, извео је своју теорему (Питагорина теорема) и посебно је унапредио геометрију.

Осниивач медицине био је Хипократ, човек који је поставио основе модерне медицине. Тврдио је да болести имају природан узрок, а не да су последица деловања натприродних сила и духова.

Грци су волели позориште, спорт, игре, гозбе и говорништво. Посебно су неговали култ лепог тела. Постојале су велике разлике у животу богатих и сиромашних, а у најнеповољнијем положају су били робови.Одећа коју су носили је била од вуне или лана, а само богати су имали одећу од свиле. Носили су тунике причвршћене брошем на раменима и огртач.

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

Куће су биле мале, саграђене од дрвета или непечене цигле. Мушкарци су већи део дана проводили на агори, у храму, позоришту или на вежбалшту док су жене остајале кући. Девојчице су се удавале врло младе а мужа је бирао отац. Жене су требале да знају да преду и ткају али је било и оних образованих.