kroz nove pristupe do boljih ishoda u obrazovanju

Click here to load reader

Post on 25-Nov-2021

0 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

obrazovanju uenika sa smetnjama
PRIRUNIK
Ovaj prirunik nastao je kao deo studijskog boravka i iskustva koje smo stekli u Londonu u Ujedinjenom Kraljevstvu, posredstvom projekta Erasmus+
tokom 2018. godine. Napisan je u elji da prenesemo deo naših saznanja i steenog iskustva nastavnicima koji rade sa uenicima sa smetnjama u razvoju i
bave se inkluzivnim obrazovanjem.
uenika sa smetnjama u
razvoju
PRIRUNIK
Ovaj prirunik nastao je kao deo studijskog boravka i iskustva koje smo stekli u Londonu u
Ujedinjenom Kraljevstvu, posredstvom projekta Erasmus+ tokom 2018. godine. Napisan je u
elji da prenesemo deo naših saznanja i steenog iskustva nastavnicima koji rade sa uenicima
sa smetnjama u razvoju i bave se inkluzivnim obrazovanjem.
Autori su lanovi tima za mobilnost i defektolozi nastavnici i nastavnik ŠOSO
„Vukašin Markovi“, Kragujevac:
dr Tatjana Simi, defektolog oligofrenolog
Jovana Tomaševi, diplomirani defektolog-oligofrenolog
Tatjana Dragaš, diplomirani logoped
Sadraj:
Uvod
uenika sa smetnjama u razvoju
U potrazi za domainima
Novi pristupi u nastavi-komunikacija
Joga u uionici
Pripiprema za odraslo doba
Uvod
Projekat Kroz nove pristupe do boljih ishoda u obrazovanju uenika sa
smetnjama u razvoju finansiran je od strane Erasmus+ programa, a realizovan
preko Nacionalne agencije Tempus. Nastavnici škole za obrazovanje uenika sa
smetnjama u razvoju ŠOSO Vukašin Markovi iz Kragujevca, uputili su se na
posmatranje kolega na radnom mestu takozvani job shadowing u London u UK.
Domaini su nam bili specijalna škola Jack Tizardi specijalna škola Hatton.
Potreba da vidimo kako škole u kojima se obrazuju uenici sa smetnjama u razvoju
funkcionišu u drugoj zemlji, koje su nove metode u upotrebi, kakva je organizacija,
kako izgleda inkluzija, kako je organizovan sistem specijalnog obrazovanja u
jednoj ekonomski razvijenoj zemlji, na koji nain su uenici sa višestrukom
ometenošu uklopljeni u obrazovni sistem a i u društvo, bile su motivacija
nastavnicima naše škole da se upute u UK.
Polazna osnova usled promena nastalih u školi za obrazovanje
uenika sa smetnjama u razvoju
Marijana Jovanovi abri
Tokom 2009. godine Srbija poinje sa zvaninim procesom inkluzivnog
obrazovanja u zemlji, a u skladu sa Evropskom obrazovnom politikom. Svi uenici
nastavu prate prema istom Nacionalnom nastavnom planu i programu. Do 2009.
godine smo u školama za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju (govorimo
o uenicima sa intelektualnom ometenošu) imali posebne nastavne planove i
programe. Oni su bili namenjeni uenicima sa lakom intelektualnom ometenošu, a
imali smo i vaspitne programe za uenike sa umerenom intelektulanom
ometenošu. Deca sa teškim i dubokim oblikom intelektualne ometenosti se nisu
upisivala u škole jer je zvanina nauna doktrina glasila da se deca sa teškom i
dubokom intelektualnom ometenošu (IO) ne mogu obrazovati. S pojavom
inkluzivnog procesa smo dobili usmerenje da sva deca imaju pravo na obrazovanje
u redovnim školama (dok su specijalne škole okarakterisane kao stigmatizirajue).
Sva deca u školama, a obrazovanje je obavezno za svu decu, pohaaju školu po
redovnom nastavnom planu i programu. Specijalne škole su pretpele promene kako
u nastavnom planu i programu tako i u vezi sa vrstama smetnji sa kojima su se
deca upisivala u školu. Sada su u našoj školi retki uenici koji imaju laku ili
umerenu intelektualnu ometenost, a daleko je vise uenika sa teim oblicima IO
kao i sa višestrukum smetnjama (pored intelektualnih i motorne i ulne smetnje).
Nastavni predmeti su isti kao u tipinim osnovnim školama te uenici u drugom
ciklusu obrazovanja imaju dva strana jezika, kao i nastavne predmete koji
zahtevaju apstraktno mišljenje (fizika, hemija, istorija…). Za uenike se piše
individualni obrazovni plan 2 (IOP2, sa izmenjenim nastavnim sadrajem).
U potrazi za domainima
Marijana Jovanovi abri
Tragajui za školom domainom videli smo da se škole za obrazovanje
uenika sa smetnjama u razvoju zovu isto kao nekada kod nas, specijalne škole.
Kod nas su nazivi škola promenjeni da ne bi bile stigmatizirajue. U tom istom
periodu pre odlaska videli smo da su specijalne škole podeljene prema tipu
ometenosti (pa i kategoriji). Mi smo posetili specijalne škole za uenike sa
intelektualnim smetnjama. U jednoj školi smo videli uenike sa teim i višestrukim
smetnjama, dok su drugu školu pohaali uenici lakšeg stepena IO. U našoj zemlji
je bilo nedopustivo da se pozove na dijagnozu o tipu i smetnji koje ima dete, i to je
okarakterisano takoe kao stigmatizacija i to kao medicinski model stigmatizacije.
Ono što je aktuelno kod nas je da se zbog stigmatizacije dece i porodica, uenici sa
IO upisuju u specijalne škole sa ulnim smetnjama.
Naš najjai utisak
Marijana Jovanovi abri
Opšti utisci su da u specijalnim školama u Londonu ima više sredstava, vise
je kadra koji radi sa uenicima. U školi Jack Tizard je rad sa uenicima u grupi u
odnosu gotovo 1:1. Pored defektologa nastavnika, tu su i lini asistenti koji su sve
vreme uz dete i rade sa njim; logopedi, fizioterapeuti, radni terapeuti. Radni
terapeuti osmišljavaju nain na koji e se uenik sa smetnjama u razvoju uklopiti u
zajednicu i radi na razvijanju takvih programa. Bezbednost je na jako visokom
nivou kako oko škole tako i u samoj školskoj zgradi. Ako ulazite u školu, prodjete
pored dva interfona i automatskih vrata, do prijave na info pultu, uz fotografisanje i
nošenje identifikacione kartice. U školi su vrata sa posebnim sigurnosnim
sistemima tako da uenici koji su skloni beanju ne mogu da pobegnu usled svih
visokih bravica za zakljuavanje; ili osoblje jedino ima klju kartice kojima se
otkljuavaju vrata. Korišenje telefona je zabranjeno. Praktikuju se protivpoarne
vebe, što je esto, gde se celokupna škola evakuiše po ve uigranom scenariju.
Najjai utisak je da od 191 uenika koji funkcionišu na nivou lake i umerene
intelektualne ometenost, svi komuniciraju (i neverbalni uenici koji koriste PECS
ili razliite pametne ureaje).
Škole pruaju dodatnu obrazovnu podršku mnogim tipinim školama. Postoje i
satelitske škole, što odgovara našim isturenim odeljenjima specijalnih škola pri
tipinim školama.
U školi ne postoji zvono. Aktivnosti se realizuju u skladu sa mogunostima
uenika. Neke traju 10 minuta neke i sat vremena. I vreme predvieno za uine
(kojih je više) se koristi za uenje. U satelitskim školama asovi traju 30 minuta.
Veštine se realizuju zajedno sa uenicima tipine škole, dok se sticanje
akademskih veština realizuje u posebnom odeljenju.
Britanski obrazovni sistem
Mladen Maksimovi
Misija škole je da omoguci svakom ueniku da razvije svoj puni potencijal.
Obezbeen je širok i uravnoteen nastavni plan i program koji je diferenciran da
zadovolji individualne potrebe i koji omogucava pristup Nacionalnom nastavnom
planu i programu. Etika škole je zasnovana na principu poštovanja za sve, bez
obzira na pol, rasu, seksualnost, socijalno poreklo, sposobnost, nacionalnost ili
religiju. Doprinos svakog pojedinca jednako se vrednuje. Škola promoviše
pozitivnu socijalnu inkluziju svih svojih uenika tako što neguje veze u zajednici i
podie profil škole u okrugu Hamersmit i Fulam. U toku jedne školske godine u
individualnom obrazovnom planu se odreuju 4 cilja za celu godinu(specijalna
škola Jack Tizzard, koju pohaaju uenici sa teškim i višestrukim smetnjama u
razvoju kao i uenici sa poremeajima iz spektra autizma).
Kada je u pitanju program po kom škola radi, on se bazira na nekoliko
nivoa. Škola se trudi da odri razvoj komunikacijskog/senzornog kurikuluma koji
je prikladan po sadraju i strukturi za uenike sa teškim/sloenim smetnjama u
uenju. Tei se uspostavljanju diferencijacije kurikuluma kako bi se podrao
pristup za uenike sa teškim/sloenim poteškocama u uenju, zatim razvoj rane
komunikacije, strukturiranje pristupa kako osnovnom nastavnom planu i programu,
tako i nacionalnom kurikulumu na nivoima koji odgovaraju pojedinanim
uenicima. Pored toga, njihovo osoblje moe ponuditi iskustvo u: identifikovanju
strategija i tehnika za pomoc u upravljanju izazovnim ponašanjem, razvoju
nezavisnosti u svim veštinama samopomoci, ureenju okruenja u
uionici, proceni nivoa panje i implementaciji strategija i specifinim pristupima
za povecanje raspona panje. Generalno govorei, nastavno osoblje ne posmatra
program kao nacionalni ili pojedninani (program za matematiku, poseban za
geografiju itd.) zato što oni sve to objedinjuju.
Sesije koje bi mogle biti zanimljive nastavnicima i u drugim školama:
- Sesije pismenosti s više senzornih/taktilnih pria;
- Numeracija slinih sesija.
- Procena prioritetnih podruja potreba svakog deteta i kao pojedinca i kao lana
grupe.
- Uspostaviti redovne mogucnosti za osoblje da podeli strunost o zadovoljavanju
potreba uenika sa invaliditetom.
- Pomoci osoblju u glavnim okruenjima da shvate potrebe za uenjem i
karakteristike svojih uenika sa posebnim potrebama, da odrede i uporede
identifikovane potrebe za uenjem da bi videli da li se individualni programi
uenja efikasno rešavaju, kao i nastavni materijali, ekološki skupovi. Nastavno i
pedagoško osoblje stalno brine o tome da li vremenski raspored aktivnosti, rutine u
uionici, sadraj, pristupi ili postavke zahtevaju izmene.
Nacionalni kurikulum postoji u elektronskoj formi sa definisanim najsitnijim
koracima i ishodima u obrazovanju od ranog uzrasta, tako da je nastavnicima
pojednostavljeno praenje napretka uenika (na primer uenik okree glavu ka
izvoru drai uz pomo asistenta, uenik samostalno okree glavu ka izvoru
drai…).
Mladen Maksimovi
Roditelji/staratelji dobijaju kopije programa fizioloških vebi, pozivaju se u školu
da naue kako da obavljaju fiziološke aktivnosti za svoje dete i kada je to
prikladno, nain na koji mogu da komuniciraju sa detetom, a obavljaju se i kucne
posete.
Neke od mogucnosti terapijskih postupaka koje se koriste u školi su:
- Stojeci okviri, klinovi za pozicioniranje i potporni hodai
- Upotreba ortopedskih ureaja kao što su spinalne proteze, drai za noge i
potporne cipele
- Individualne terapijske sesije za rad na specifinim aktivnostima u programu
uenika, na primer, istezanje, jaanje i balansiranje aktivnosti
- Trening hoda, na primer, poduavanje deteta kako da hoda sa opremom za
podršku ili da pone samostalno da preduzima korake
- Upotreba tehnika „ruku na ruke“ kako bi se poboljšala sposobnost uenika da se
bolje krece. Na primer, ako on/ona preferira da stoji sa vecom teinom na desnoj
nozi od njegove leve, mi podravamo njegov levi kuk i koristimo naše ruke da
pomognemo da prebacimo svoju telesnu teinu na levo.
- Prisustvo roditelja Makaton asovima.
U školi smo obišli još neke zanimljive prostorije namenjene specifinim sesijama.
Na primer, u sluaju hiperaktivnosti/preterane agresivnosti deteta, postoji soba sa
paravanom i mekanim strunjaama. Tu su i multisenzorna soba, „mekana
soba”(eng.soft room) ispunjena strunjaama zanimljivih oblika i boja, kao i
bazenom sa lopticama.
Slika 1. 1. Soft room
Slika 2. 1. Soft room
Novi pristupi u nastavi-komunikacija
Tatjana Dragaš
U radu sa uenicima, u praksi se najbolje pokazala kombinacija dva
ili tri naina komunikacije. Osnova takvog naina rada je da se deci daju
sve mogunosti da komunicira, a da e dete samo izabrati koji nain
komunikacije mu najviše odgovara i na koji nain e komunicirati (u skladu
sa svojim sposobnostima). Logopedi prisustvuju asovima, uestvuju u grupnom
radu, opserviraju uenike u grupi, neposredno realizuju rad, daju dalje preporuke
za rad na razvoju i poboljšanju komunikacije uenika.
Škole domaini koje su uesnici projekta posetili u okviru mobilnosti,
pruile su priliku da se uesnici mobilnost upoznaju sa još jednom novinom u
obrazovnom procesu. U pitanju je jeziki program „Makaton“. Imali smo priliku
da to vidimo i doivimo, jer smo i sami aktivno uestvovali u izvoenju. U pitanju
je znakovni jezik koji objedinjuje pokazivanje i govor. Na taj nain se deca
stimulišu da kvalitetnije razvijaju govor, uz pomo pesme i muzike.
Makaton je zapravo jeziki program osmišljen da bude sredstvo
komunikacije za osobe koje ne mogu efikasno komunicirati govoreci. Jeziki
program Makaton je korišcen kod osoba sa kognitivnim oštecenjima, autizmom,
Daunovim sindromom, specifinim oštecenjem jezika, multisenzornim oštecenjima
i steenim neurološkim poremecajima koji su negativno uticali na sposobnost
komuniciranja, ukljuujuci i pacijente sa modanim udarom. Saznali smo da je
ime "Makaton" izvedeno iz prvih slova imena tri terapeuta govora i jezika koji su
osmislili program 1970-ih: istraivaa Margaret Voker i Katarina Donston kao i
Toni Kornfort, edukatora iz Kraljevskog udruenja za gluve.
Jeziki program Makaton koristi multimodalni pristup za poduavanje jezika
i pismenosti, kroz kombinaciju govora, znakova i grafikih simbola koji se koriste
istovremeno ili samo sa govorom sa znakovima ili samo sa govorom sa grafikim
simbolima koji odgovaraju uenikim potrebama. Kada se jednom uspostavi
osnovna komunikacija, uenik moe napredovati u upotrebi jezika, koristeci bilo
koji nain koji je najprikladniji. Takoe, iako je program organizovan u fazama,
moe se modifikovati i prilagoditi potrebama pojedinca. Najblie pojašnjenje iz
naše sredine bi bilo izvoenje pesme „Kad si srean lupi tada dlan o dlan…”
Prilikom posete asovima, primetili smo da nastavnici sa uenicima
komuniciraju uz pomo knjige/sveske na kojima su iak-trakom prilepljene
kartice ili Komunikacioni sistem za razmenu slika (eng.PECS, The
pictureexchange communication system). Komunikacioni sistem za razmenu slika
(PECS) je oblik augmentativne i alternativne komunikacije koju proizvodi
„Piramid Educational Consultants, Inc.”.
Slika 3. PECS
Iako se sistem obino koristi kao pomoc u komunikaciji za decu sa
poremecajem iz autistinog spektra (ASD), koristi se kod velikog broja uenika, od
predškolskog uzrasta do odraslih, koji imaju razliite komunikativne, kognitivne i
fizike nedostatke, ukljuujuci cerebralnu paralizu, slepilo i gluvocu. Primeeno je
da se tradicionalne tehnike komunikacije, ukljuujuci imitaciju govora, jezik
znakova i sistem taaka slike oslanjaju na nastavnika da pokrene društvene
interakcije, a niko se ne fokusira na poduavanje uenika da iniciraju interakcije.
Na osnovu ovih zapaanja, stvorena su funkcionalna sredstva komunikacije za
pojedince sa razliitim komunikacijskim izazovima. lanovi našeg tima su i ranije
bili upoznati sa ovim didaktikim sredstvom. PECS je dizajniran da poduava
funkcionalne komunikacijske veštine s poetnim fokusom na spontanu
komunikaciju. On je bio i nastavlja da se implementira u razliitim okruenjima i
kontekstima (dom, škola, zajednica), tako da korisnici imaju sposobnosti da
komuniciraju i tako izraze svoje elje i potrebe. PECS ne zahteva sloene ili skupe
materijale (za uslove u UK nisu skupi; prolazi se obuka u trajanju od dve godine i
tada se dobija materijal kao i otvoreni pristup sajtu sa koga se skidaju slike) jer
koristi modele simbola, slike. PECS je metoda koja poduava malu decu ili bilo
koju osobu s oštecenjem komunikacije da komuniciraju unutar društvenog
konteksta. Istraivanja su pokazala da mnogi predškolci koji koriste PECS tako
poinju da razvijaju govor. Na osnovu sadašnje baze dokaza, PECS je opisan kao
novi tretman koji pokazuje da povecava veštine komunikacije za osobe sa ASD-
om.Uglavnom nastavnici nose PECS kartice oko vrata kako bi uenicima bile uvek
dostupne. Kartice se nalaze u svim prostorijama. Sve u svemu, ovo je samo jedan
od naina rada, a prilikom komunikacije osoblja i uenika koriste se sva sredstva, a
na detetu je da izabere nain koji mu najviše odgovara.
Zanimljivi su i predmeti uz pomo kojih uenici taktilnim putem vebaju
motoriku. U tome im izmedju ostalog moe pomoi miš koji se provlai kroz „rupe
u siru“ (videti sliku) ili crv na ijem je kraju vezan kanap spojen sa peteljkom
jabuke, a uenik njegovim provlaenjem treba da otkrije kuda je sve to crv prošao
dok je „jeo jabuku“(videti sliku).
U upotrebi su i razliiti swich komunikatori koji imaju po jednu re u vidu
pozdrava, smeha, onomatopeje (u zavisnosti na kom segementu komunikacije se
radi u tom trenutku).
Postoje i razliiti pametni ureaji za komunikaciju, koje škole nabavljaju i
primenjuju se u zavisnosti od sposobnosti uenika: Tobii, Go Talk, I Pod,
Prologue2Go.
Senzorna integracija-Tamna soba (Dark room)
Tatjana Simi
U školi za decu sa smetnjama u razvoju, Haton škola u Londonu, se na
poseban nain bave senzornom integracijom, odnosno rad sa uenicima se odvija u
tamnoj sobi.
Prema reima dr Din Ajres (Jean Ayres),koja se smatra utemeljivaem kako
teorije senzorne integracije, tako i prakse, senzorna integracija se moe definisati
kao:„Sposobnost sreivanja ulnih utisaka u cilju njihovog smislenog korišenja“.
Senzorna integracija je neuro-biološki proces primanja i obrade informacija
koje u mozak dolaze iz naših ula. Omoguava našem mozgu da sve pripremljene
informacije iz okoline obradi i organizuje, da odvoji bitno od nebitnog, kako bismo
na adekvatan nain mogli da odgovorimo na njih nekom svrsishodnom aktivnošu.
Senzorna integracija odvija se bez uticaja svesti.
Kod dece sa smetnjama u razvoju, senzorni stimulusi koje primaju nisu
dosledni kao ni reakcije nervnog sistema.Teško razumeju šta se dogaa unutar i
izvan njihovog tela i ne postoji garancija da e dobiti preciznu senzornu
informaciju. Deca sa poremeajem senzorne integracije esto su vrlo zbunjena,
uznemirena i razdraljiva.
Poremeaj senzorne integracije moe biti prisutan i u sluajevima kada ne
postoje vidljiva ošteenja mozga, mogu se javiti i kod:
-dece sa smetnjama u motornom razvoju
-dece sa cerebralnom paralizom
-dece sa smetnjama vida,sluha i govorno jezikog razvoja
-dece sa intelektualnim smetnjama
integracije:
-Nedostatak oseaja za opasnost
- Pojaana osetljivost ili neosetljivost na jako svetlo, zvukove i pokrete
-Nedostatak samokontrole i impulsivnosti
-Kašnjenje u govorno-jezikom razvoju
-Ispadi u domenu panje
-Emocionalni i socijalni problemi
Senzorna soba predstavlja mesto gde uenici sa smetnjama u razvoju mogu
da istrae i razviju svoje senzorne veštine, relaksiraju se, oslobode stresa i
napetosti. Osmišljene su sa ciljem da omogue stimulaciju ula,bolje upoznaju
svoje okruenje i stimuluse koji iz njega dolaze. Korisniku se ne zadaju komande
ve se podstie i ohrabruje prirodan odgovor na stumuluse iz okruenja.
Mnoge ustanove u Srbiji imaju senzorne sobe i koriste ih u u radu sa
uenicima koji imaju smetnje u razvoju. Svima je ve dobro poznata senzorno
integrativna terapija bez upotebe medikamenata.
U Haton školi, senzornu integraciju sprovode na malo drugaiji nain, u
„Tamnoj sobi“.
Kako Tamna soba izgleda?
Tamna soba je cela obojena u crno, otuda i potie naziv „tamna soba“. Pod, zidovi,
plafon sve je obojeno crno. Klupe i stolovi za kojima uenici rade, su takoe
obojeni u crno. Jedna strana zida predstavlja magnetnu tablu na koju se kae
elementi sa kojima se radi. Soba ima fluroscentene lampe pod ijom svetlošu i
sami predmeti koji se koriste u radu svetle.
Cilj je da u Tamnoj sobi nema mnogo stimulusa, odnosno ometajui faktori
iz spoljašnje sredine su svedeni na minimum. Uenik se uvodi u Tamnu sobu, sve
je zatamnjeno i nema ulnih stimulusa. Moe se raditi i grupno sa više uenika
istovremeno. Nastavnik objašnjava šta e se raditi, ovoga puta prevozna sredstva.
Kada se ukljue fluroscentne lampe sliice voza,brodia, slova, brojeva…svetle.Od
uenika se trai da na magnetnoj tabli postavljaju sliice po odreenom redu,
onako kako nastavnik trai. Na kraju asa dece na papiru fluroscentnim
flomasterom zapisuje šta je raeno.
Ceo rad u sobi se zasniva na vizuelnoj stimulaciji. Uenik ima samo jedan
stimulus na koji je maksimalno usmeren. Drugih stimulusa nema. Radi se o tome
da se ueniku maksimalno usmerava panja samo na jednu stvar. Nema drugih
stimulusa koji bi odvlaili panju. Istovremeno se produava odravanje
koncentracije. Na taj nain uenik izvršava zadatke i istovremeno odravanjem
panje i koncentracije znatno unapreuje proces sticanja kognitivnih sposobnosti.
Po završetku rada pale se svetla i soba ima sasvim drugi karakter.
Na ovaj nain se pokušava uticati na ponašanje dece sa smetnjama u razvoju
kao i na proces uenja.
Vrlo je vana injenica da mnoga problematina ponašanja koja ispoljavaju
osobe sa razvojnim poremeajem, pa i autizmom kao najteom formom
istih,odnose upravo na ove glavne izvore senzornih inputa. Ponašanja kao što su
roking,okretanje, skakanje smatra se da predstavljaju pokušaje da se na neki nain
organizuje senzacija i imaju umirujui efekat.Vrlo neobino zvui injenica da
neke osobe mogu aktivno traiti odreene vrste stimulacije. Ovo za nas zbunjujue
ponašanje deluje prilino razumljivo kada se posmatra u kontekstu poremeenog
senzornog procesa.
Meutim, senzornom integrativnom terapijom u Tamnoj sobi, u kojoj se
putem obezbeivanja senzornih iskustava u kontekstu svrsishodnih aktivnosti,
planiranjem i izvoenjem adaptivnih ponašanja moe podstai uenje.
Ciljevi intervencije senzorne integracije u tamnoj sobi su sledee:
-da se pomogne ueniku da dostigne stanje smirene budnosti.Uznemirenost i
visoka anksioznost oteavaju ili ak onemoguavaju obraanje panje na zadatak,
a panja je preduslov uenja;
-poboljšanje sposobnosti organizacije senzacije u informaciju;
-usvajanje pojmova koji lee u osnovi uenja. Pojmovi su sredstvo mišljenja i
zavise od velikoj meri od senzornog imputa,naroito od fidbeka koji dobijamo
pokretom.
Ovim oprobanim nainom rada(senzorna integracija), ali u specifinim
uslovima,odnosno u specifinoj sobi, Haton škola je unapredila nain rada sa
decom sa smetnjama u razvoju. Ovim nainom rada rešavaju teškoe u ponašanju
uenika, istovremeno vebajui panju i koncentracijudolazi do boljih postignua
uenika u obrazovno-vaspitnom radu.
U odeljenju, u kome nastavu pohaaju preteno uenici sa višestrukim
smetnjama, joga je jedna od brojnih aktivnosti u koje su aci ukljueni. Glavni cilj
ovih asova je pre svega pospešivanje razvoja opšte motorike kao i kognitivnih
veština dece uz relaksirajuu muziku u prijatnoj atmosferi. Prostor u kome je as
joge realizovan je uionica u kojoj uenici pohaaju nastavu. Uionica je
adaptirana i opremljena pomagalima koji su deci neophodna za kretanje i ueše u
nastavi (hodalice, kolica za uspravan poloaj, rampa za premeštanje dece koja su
naješe ili jedino u leeem poloaju).
Neposredno pre poetka asa, pod je prekriven strunjaama a svetlo u uionici
prigušeno. Pored svakog uenika se nalaze personalni asistenti, koji im pomau pri
kretanju i zauzimanju odgovarajueg poloaja. Uvodni deo asa je obuhvatio
masae nogu, koje su realizovali asistenti, pratei program vebi koje demonstrira
instruktor. U jogi svaki poloaj, odnosno veba ima svoj naziv. Tako svaku vebu
prati odgovarajua pesma, koju pevaju svi, u kojoj se opevava ime poze koju
uenici u tom momentu realizuju. Takoe je kroz pesmu imenovan i deo tela koji
je obuhvaen tom vebom.Svaka veba je sprovedena polako i paljivo, u
granicama individualnih mogunosti uenika. Instruktor joge i defektolog-
nastavnik su imale priliku da isprate rad i napredak svakog uenika, kao i da
uestvuju u izvoenju vebi gde je pomo bila potrebna.
Vreme trajanja aktivnosti, odnosno asa joge nije strogo odreeno. Škola nema
zvono za obeleavanje poetka i kraja asa, pa su aktivnosti vremenski prilagoeni
interesovanju i mogunostima uenika.
stimulaciju više ula istovremeno, tako da je svaka reenica obogaena
raznovrsnim auditivnim, vizuelnim i taktilnim sadrajima. U okviru senzorne
integracije kroz priu ili pesmu, mogu se stimulisati i ula ukusa i mirisa. Ukoliko
je tekst dugaak sa dosta nejasnih pojmova mogue je izmeniti ga, pojednostaviti i
na taj nain omoguiti detetu jasnije razumevanje. Naravno, kroz podsticanje
razvoja i integracije ula, primarni cilj je usvajanje sposobnosti komunikacije.
Komunikacija moe biti verbalna, kada informacije razmenjujemo uz pomo
izgovorenih rei. Ali, ukoliko govor kao oblik komunikacije izostaje, ili je
nedovoljno razvijen, izraavanje i razumevanje moe biti ostvareno kroz pokrete ili
upotrebom raznovrsnih ureaja i pomagala u okviru asistivne tehnologije. Upravo
usled postojanja nekoliko oblika komunikacije, model senzorne prie, obogaen
brojnim ulnim modalitetima, moe podstai dete za pronalaenje
najprihvatljivijeg naina izraavanja, kao i motivisati ga za bolje upoznavanje i
prihvatanje svog okruenja.
Primer senzorne prie je pria „arobni pasulj“, koja je prilagodjena uenicima
sa višestrukom ometenošu. Tekst prie je sveden na nekoliko reenica, pri emu
svaka oslikavala odreeni deo teksta. Deak iz prie je predstavljen lutkom, a
svaki uenik ispred sebe ima sliku iste lutke i na taj nain se upoznaju sa glavnim
likom prie. Simulacija zvuka krave, koju je deak prodao, kao i zvuk spavanja
dina je omoguena tasterom sa snimanjem zvukova, uz sliku koja predstavlja
odreeni pojam. Osim zvunih stimulusa, svaki dogaaj i promena mesta radnje je
propraena odgovarajuom pesmom, uz demonstraciju, što je uenicima veoma
prijalo. Pasulj je predstavljen taktilnim stimulusom kroz kesicu sa oblim
kameniima. Reenica u kojoj majka izbacuje pasulj kroz prozor je deci
omoguilo bacanje pasulja u rašireno platno, koje je svako od njih drao jednim
delom i pomerao, kako bi bolje predstavili padanje pasulja na zemlju. Rast pasulja
preko noi je predstavljen zvukom frule, koji podsea na efekat iz crtanih filmova,
dok je penjanje deaka uz pasulj svaki uenik imitirao podizanjem ruku (uz pomo
asistenata). Pria je svedena do dela kada deak donosi zlatno jaje, koje je svaki
uenik imao na svom stolu. Zvukovima je opisano seenje pasulja i pad dina, uz
demonstraciju defektologa-nastavnika. Pošto su deak i njegova mama bili sreni
posle pada dina, pria je završena pesmom „Selebration“, pri emu su i uenici
proslavili srean završetak.
Pre poetka obrade prie, asistenti svakom ueniku prinose kutiju sa nastavnim
materijalom koji je predvien za ovaj tekst. Defektolog tokom asa sedi na stolici
sa tokiima i na njoj prilazi uenicima i sa svakim pojedinano obrauje po jednu
reenicu uz primenu predvienih stimulativnih sredstava. Prilikom ovakvog
pristupa uenici i defektolog-nastavnik imaju mogunost pogleda „oi u oi“ ime
se odrava panja i zainteresovanost za izlagan sadraj.
Vodena soba (Wet play room)
Marijana Jovanovi abri
U Hatton školi smo videli „Vodenu sobu“. Vodena soba namenjena je
predškolcima. Dostupna je jednom nedeljno svakoj predškolskoj grupi a po elji se
moe zakazati dodatni termin. Predvieni boravak je sat vremena. U prostoriji
boravi do 5 uenika. Prostorija sadri dva mala bazena u kojima se nalazi voda kao
i igrake koje plutaju po vodi ili se pokreu na vodu. Nastavna jedinica je Kiperov
rodjendan, pria. Knjiga je plastificirana i vodootporna. Dostupni su i drugi
materijali koji prate radnju prie: igraka torta, ajni set, baloni, roendanska kapa,
stolovi i stolice. Svrha boravka u ovoj sobi je da deca uestvuju u roendanskoj
proslavi i da koriste razliite materijale; da se ohrabre da uestvuju i razvijaju
sposobnosti za uestvovanje u igri, da obogate svoj renik, naue nove rei. Ishodi
u uenju su da se deca angauju da igraju uloge sa drugarima kao i da igraju uloge
sa odraslima (svako dete je bilo slavljenik, nosilo kapu, jelo tortu…). U zavisnosti
od individualnih razvojnih sposobnosti dece oekivani ciljevi su: da deca naprave
izbor, kontakt oima, poetna interakcija, odgovaranje na interakciju i razvoj
govora.
Uenici slavljenici su nosili slavljeniki šešir na glavi, prolazili faze prie uz
itanje nastavnika i manipulaciju materijalom za igru. Sa svakim detetom je pristup
individualan uz usmeravanje na drugu decu. Pratei individualne sposobnosti i
trenutna interesovanja dece, rad je realizovan tako da je svako dete imalo vreme za
sebe u slobodnoj igri sa vodom, balonima i drugim igrakama.
Po završenom asu u Vodenoj sobi, voda iz bazena se ispušta a uenici se
oblae uz redosled koji je dat na PECS karticama za svako dete. Uz raspored
aktivnosti prikazan PECS-om dete dobija svoju kutiju sa suvom garderobom za
presvlaenje.
Nakon kupanja u toploj vodi, sledi presvaenje i sušenje. Ovo je bila prilika
da ponovo vidimo primenu PECS kartica sa naslikanim aktivnostima. Nastavnica
je postavila uenika da sedne, a zatim je uenik trebalo da, gledajui u kartice,
odlui šta treba prvo da uradi nakon izlaska iz vode (1-uzeti peškir / 2-obui veš /
3-obui majicu / 4-obui pantalone / 5-obuti arape itd.). Kartice su pomešane, a
uenik treba da napravi pravilan redosled aktivnosti koje e uslediti, što doprinosi
njegovom osamostaljivanju, shvatanju redosleda, implementaciju PECS-a u
razliitim okruenjima i razliitim aktivnostima.
Slika 5. Vodena soba, raspored i ishodi
Slika 6. Materijali u Vodenoj sobi
Slika 7. Korišenje PECS u razliitim uslovima
Slika 8. Vodena soba
Pripiprema za odraslo doba
Marijana Jovanovi abri
Jedan od tri prioritena cilja specijalne škole Jack Tizard za školsku godinu
2018/19. jeste i priprema za odraslo doba. U okviru aktivnosti koje realizuju, imali
smo priliku da vidimo šta je i priprema za odraslo doba. Uenici sa svojim
asistentima i nastavnicima odlaze u oblinji inkluzivni park. Cilj ove aktivnosti je
višestruk:
-da se uenici ue primerenom ponašanju u prirodi i društvu
-da se uenici ue svakodnevnim ivotnim veštinama (prelaenje ulice,
ponašanje na trotoaru, ponašanje u parku, igra na otvorenom prostoru-murke,
korišenje sprava u parku, razvoj neverbalne komunikacije uz pomo PECS-a i
korišenje iste u razliitim aktivnostima)
-senzibilizacija društva i druenje sa tipinim vršnjacima.
-redukovanje neprimerenih ponašanja u svakodnevnom ivotu.
Više odeljenja škole Jack Tizard krenulo je u oblinji park. Neki sa
osmehom na licu, pešice, neki u kolicima. Neki uenici imali su neprimereno
ponašanje. Nama je panju privukao deak koji je išao izmeu okupacionog
terapeuta i defektologa. Drali su ga za ruke i nosili kartice sa PECS-om. Sve
vreme su mu se obraale verbalno. Na prvo pešakom prelazu, uenik je krenuo da
se baca a nastavnice su ga vrsto drale. Posle preenog treeg pešakog prelaza,
na pešakom ostrvu, deak je legao i otimao se. I nastavnice su sele sa njim i
pevale mu omiljene pesmice, traei od njega da pokae šta eli. Asfalt je bio
mokar. Neko vreme nastavnice su sedele sa njim na pešakom, vrlo uskom, ostrvu
i najzad su prešli pešaki prelaz i našli se na trotoaru. Medjutim, tu se deak
oduševio golubovima koji su se tu našli, te je ponovo iskazao neprimereno
ponašanje. Nastavnice su iz ranca izvadile njegovu omiljenu slikovnicu i pevajui i
ponovo sedei na mokrom asfaltu uspele da ga smire i da od njega dobiju odgovor
šta eli da im peva. Kada smo na posletku stigli do parka, u kome su bili samo
uenici škole, i koji je zapravo inkluzivni park, sva deca su se igrala u jednom delu
parka, dok je deak koji je pokazao neprimereno ponašanje sa dve nastavnice bio
na spravicama uz komunikaciju uz pomo PECS-a.
Još jedan vid osamostavljivanja kroz dnevne ivotne aktivnosti bilo je
druenje nas, lanova tima za mobilnost i uenika i nastavnika škole na kafi i torti.
U znak dobrodošlice uenici i nastavnici su pripremili tortu, aj i kafu koju su nam
uenici nudili i posluivali. I u drugoj školi imaju kuhinju gde se ue aktivnostima
vezanim za pripremanje hrane.
Slika 9. Inkluzivni park
Slika 9.2. Inkluzivni park, vrteška za kolica
Slika 10. PECS, upotreba u parku
Slika 11. Šta pevamo u parku (kartice koje oznaavaju pesme poznate ueniku)
Primena iskustva kroz ogledne asove
Projektom smo predvideli i implementaciju nekih nastavnih i tereapeutskih
metoda kroz tri ogledna asa.
Nazivi voa
as koji je odrao Mladen Maksimovi, sie
U maju 2019. godine odran je ogledni as nemakog jezika u okviru
projekta "Kroz nove pristupe do boljih ishoda u radu sa uenicima sa smetnjama u
razvoju". Tema asa je bila "Nazivi voa". Uenici su kroz razliite pristupe mogli
da naue nazive voa na nemakom jeziku. Najpre su se usmenim putem podsetili
koje vrste voa postoje, a zatim su na tabli preko postera sa slikama usvajali
njihove nazive na stanom jeziku. Uz pesmu i igru su slušali izgovor pomenutih
termina, Na raspolaganju su bile plišane igrake u obliku voa, kao simulacija
pravog, pa su uenici, opipavanjem iz korpe zatvorenih oiju pogadjali o kom vou
se radi. Magneti na tabli su takodje doprineli usvajanju vokabulara spajanjem slike
sa reju. Na kraju asa uenici su dobili zadatak da oboje voke u bojanki, a mogli
su da se poslue I sveim u uionici.
Slika 12. Nazivi voa
as koji je odrala Tatjana Dragaš, sie
U okviru projekta “Kroz nove pristupe do boljih ishoda u radu sa
decom sa smetnjama u razvoju“ finansiran kroz projekat Erazmus+, odran
je ogledni as dana 15.5.2019.godine u okviru realizacije logopedskog
tretmana. Tema asa su bile vebe za usvajanje itanja. Cilj je bila
diskriminacija glasova iz grupe ploziva. Uenici se razliitim metodama
rada osposobljavaju da samostalno uoavaju razlike izmedju glasova, bilo
usmenim, bilo pismenim putem. Takodje, primenom ovih tehnika rada
usavršava se i tehnika itanja. Uenicima su na asu predtsvljene kartice sa
slovima azbuke, koje su oni trebali da razvrstaju i imenuju. Logoped je po
potrebi dao verbalni podsticaj. Uenici su takodje samostalno išitavali
slogove i glasovne kombinacije, gde su trebali da prepoznaju i istaknu
promenu u reima. Na kraju su od predstavljenih drvenih slova, raznih boja,
spajali plozive sa vokalima, na osnovu vizuelne, auditivne i taktilne
stimulacije.
INDIVIDUALNA NASTAVA U SENZORNOJ SOBI PO UZORU NA ŠKOLE
U LONDONU
as koji je odrala Jovana Tomaševi, sie
Tamna soba (Dark room) je vrsta senzorne sobe u kojoj uenici imaju priliku
da kvalitetnije usmere fokus panje. Ovo je mogue jer je u ovakvj vrsti senzorne
sobe svetlo ugašeno, ukljuene su ultraljubiaste lampe uz pomo kojih su
didaktiki materijali jedino što dete jasno percipira. Na taj nain je realizovana
individualna nastava u senzornoj sobi u našoj školi. Ugašena su sva svetla na koje
su uenici navikli da vide u senzornoj sobi. Prikljuene su dve ultraljubiaste
lampe. Od materijala za as predvieni su: fluorescentni oblici ribe i mede (2
velike i 2 male ribe u dve boje i po 3 velika i mala medveda iste boje),
fluorescentni štapii razliitih boja, fluorescentni flomasteri, papir i mali plastini
sto. Cilj asa je prevashodno vizuelna diskriminacija razliitih oblika i boja,
koordinacija pokreta gornjih ekstremiteta, uvebavanje grafomotorne spretnosti,
taktilna stimilacija.
Uenik i defektolog sede jedan naspram drugog, izmeu njih je stoi.
Najpre su izlagane mede u jednoj boji, koje smo reali, velike a zatim pridruivali
male. Zatim smo prebrojavali do 3, prvo velike pa male, uz naglašavanje veliine.
Kako uenik svakodnevno koristi razne predmete za besciljno bacanje, tako je
poeo i svetlee oblike, što je iskorišeno za naizmenino dobacivanje i
prebrojavanje istih. Nakon mda su reane ribe (velika i mala roze boje i velika i
mala zelene boje). Zadatak je pridruivanje malih riba velikim u odgovarajuoj
boji. Boje su imenovane, od uenika se zahteva da ponovi. Prebrojavali smo do 2,
ribe iste boje.
Nakon klasifikacije oblika po veliini i boji, uenik je dobio zadatak da
„aktivira“ boju štapia. Štapii poinju da svetle fluorescentnim bojama tako što se
savijaju, pri emu pucketaju, zatim protresu. Imenovane su boje štapia. Od istih
su pravljeni krugovi u tri veliine. Pri pravljenju krugova naglašavano je veliko-
malo. Zadatak uenika je bio da pronae flomaster iste boje kao što je krug i da
njime nacrta ili oboji unutrašnjost kruga od štapia. Kako je fluorescentna boja
flomastera dominatni stimulus, uenik je bio zainteresovan za izvoenje aktivnosti.
as je završen igrom, koja je sadrala naglašavanje predloga NA, jer smo
krugove od štapia stavljali NA ruke i NA glavu.
Slika 14. 1. Tamna soba-fluorescentni kolutovi
Slika 14. 2. Tamna soba-velike i male ribe
Slika 14. 3. Tamna soba-dete i terapeut
Slika 14. 4. Tamna soba-velike i male mede
AS PO UZORU NA MODEL „SENZORNE PRIE“
(ispit za polaganje licence za rad defektologa u školi)
Nastavna jedinica za polaganje ispita za licencu je pesma „Kitova beba“,
memorisanje pesme. Sadraj pesme moe biti veoma apstraktan, a za razumevanje
šaljivosti u istoj potrebno je oigledno i jasno pojašnjenje. Kako uenicima sa
ogranienim saznajnim mogunostima predstaviti suštinu, kontrast, pri emu
mama veoma velikoj bebi govori kao da je mala? Na koji nain uenicima pruiti
što konkretnije pojašnjenje odnosa u prostoru? Zahvaljujui modelu „senzorne
prie“, koju su nam predstavile kolege u londonskoj školi, as memorisanja pesme
„Kitova beba“ odran je kroz senzornu integraciju, uz pomo audio-vizuelnih
sredstava. Ta tabli je stajala napisana pesma uz veliki crte kita i bebe. Pri svakom
ponavljanju pesme gestom sam ukizavala na duinu i veliinu kita, pominjanje
bebe uz gest ljuljanja bebe i svaki put uz re mama i beba pokazivala na crteu.
Nakon dva grupna ponavljanja, uenici su pred tablom recitovali pojedinano, dok
su ostali uestvovali ponavljajui demonstraciju.
Dok su bojili crte malog i velikog kita, u pozadini je puštena melodija
pesme „Mama voli bebu“. Veina uenika je pesmu prepoznala, ali nakon
zavrenih crtea uz melodiju pesme sam pevala rei pesme „Kitova beba“. Do
kraja asa je bilo dovoljno vremena da otpevamo zajedno. I kao poslednje
ponavljanje, ponueno im je da recituju ili pevaju, pri emu je naravno izbor bio
pevanje.
Komisija je imala iskljuivo rei hvale za odran as, posebno za
ukljuivanje razliitih senzornih stimulusa.
Projekat: Kroz nove pristupe do boljih ishoda u obrazovanju uenika sa
smetnjama u razvoju, realizovan tokom 2018/2019. godine.