KRIVIČNO PRAVO- opšti deo -

Doc. dr Dragana Kolarić

POJAM KRIVIČNOG PRAVA

Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava je ostvarivanje zaštitne funkcije

krivično pravo – zakonsko pravo Krivično pravo možemo posmatrati u

objektivnom i subjektivnom smislu Naziv ove grane prava se vezuje za centralni

pojam krivicu Krivično pravo i krivične sankcije nisu jedina

sredstva koja stoje na raspolaganju društvu u suzbijanju kriminaliteta

Represivna i preventivna sredstva

OSOBINE KRIVIČNOG PRAVA

Fragmentarnog karaktera Akcesornog karaktera Supsidijarnog karaktera

POJAM KRIVIČNOG ZAKONA I KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA Krivični zakon Krivični zakonik Krivično zakonodavtsvo

ODNOS KRIVIČNOG PRAVA PREMA DRUGIM GRANAMA PRAVA

Krivično pravo i kazneno pravo u širem smislu

odnos prema ustavnom pravu Krivično pravo i druge grane prava

MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVO Pojam međunarodnog krivičnog prava Međunarodni krivični sud

KRIVIČNI ZAKON

KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO SRBIJE KZS Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i

krivičnopravnoj zaštiti maloletnika Sporedno krivičnog zakonodavstvo Srbije

OSNOVNA NAČELA KRIVIČNOG PRAVA

Načelo zakonitosti Načelo legitimnosti Načelo individualne subjektivne

odgovornosti (krivice) Načelo humanosti Načelo pravednosti i srazmernosti

IZVORI KRIVIČNOG PRAVA -međunarodni i nacionalni-glavni i sporedni - neposredni i posredni MEĐUNARODNI IZVORI

Međunarodni ugovori NACIONALNI IZVORI

Ustav Zakon Podzakonski propisi Sudska praksa Teorija krivičnog prava običaj

TUMAČENJE KRIVIČNOG ZAKONA UTVRĐIVANJE PRAVOG SMISLA KRIVIČNOG

ZAKONA TUMAČENJE PREMA SUBJEKTU:

AUTENTIČNO TUMAČENJE DOKTRINARNO TUMAČENJE SUDSKO TUMAČENJE

TUMAČENJE PREMA NAČINU GRAMATIČKO (JEZIČKO) SISTEMATSKO ISTORIJSKO UPOREDNO TELEOLOŠKO LOGIČKO

TUMAČENJE KRIVIČNOG ZAKONA

TUMAČENJA PREMA OBIMU UŽE TUMAČENJE (RESTRIKTIVNO) ŠIRE TUMAČENJE (EKSTENZIVNO)

ANALOGIJA Metod tumačenja krivičnog zakona (način

tumačenja prava po sličnosti) Stvaranje krivičnog prava (kreativna analogija

je danas u krivičnom pravu zabranjena)

VREMENSKO VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONA POČETAK VAŽENJA KRIVIČNOG ZAKONA PRESTANAK VAŽENJA KRIVIČNOG ZAKONA

IZRIČITO UKIDANJE PREĆUTNO UKIDANJE

POVRATNO (RETROAKTIVNO) VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONA RETROAKTIVNA PRIMENA BLAŽEG KRIVIČNOG

ZAKONA UTVRĐIVANJE BLAŽEG KRIVIČNOG ZAKONA

ZAKON SA OGRANIČENIM VREMENSKIM TRAJANJEM

PROSTORNO VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONA PRINCIPI PROSTORNOG VAŽENJAPRINCIPI PROSTORNOG VAŽENJA

TERITORIJALNI PRINCIP REALNI PRINCIP PERSONALNI PRINCIP UNIVERZALNI PRINCIP

PROSTORNO VAŽENJE NAŠEG KRIVIČNOG PROSTORNO VAŽENJE NAŠEG KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVAZAKONODAVSTVA TERITORIJALNI PRINCIP POJAM TERITORIJE OSTALI PRINCIPI

NAUKA KRIVIČNOG PRAVA PREDMET NAUKE KRIVIČNOG PRAVA ONA IZUČAVA POZITIVNO KRIVIČNO PRAVO JEDNE ZEMLJE OBUHVATA: KRIVIČNOPRAVNU DOGMATIKU (DE LEGE LATA)

I DEO KRIMINALNE POLITIKE (PREDLOZI DE LEGE FERENDA) KRIVIČNOPRAVNA DOGMATIKA ILI NAUKA KRIVIČNOG

PRAVA U UŽEM SMISLU SE BAVI SISTEMATSKIM NAUČNIM PROUČAVANJEM KRIVIČNOG PRAVA

NAUKA KRIVIČNOG PRAVA IMA SVOJ OPŠTI I POSEBNI DEO SVI POJMOVI I INSTITUTI OPŠTEG DELA SE SVODE NA DVA

NAJVIŠA POJMA: KRIVIČNO DELO I KRIVIČNU SANKCIJU (SISTEM BIPARTICIJE)

NAUKA KRIVIČNOG PRAVA

Krivično pravo i druge krivične i pomoćne krivične nauke

Pravne krivične nauke Nauka krivičnog prava Nauka krivičnog procesnog prava Nauka privrednoprestupnog prava Nauka prekršajnog prava

NAUKA KRIVIČNOG PRAVA

Vanpravne krivične nauke Kriminologija Penologija Kriminalistika Kriminalna politika

Pomoćne krivične nauke Sudska psihologija Sudska psihopatologija (psihijatrija) Sudska medicina

POJAM KRIVIČNOG DELA

OPŠTI POJAM KRIVIČNOG DELA (DANAS I PREMA RANIJE VAŽEĆEM ZAKONU)

FORMALNI POJAM KRIVIČNOG DELA (ISTIČE NJEGOVE PRAVNE ELEMENTE), TU SE IZDVAJAJU REALISTIČKO I NORMATIVNO SHVATANJE KRIVIČNOG DELA

MATERIJALNI POJAM (SA ASPEKTA NJEGOVE SADRŽINE I SUŠTINE)

ZAKONSKA DEFINICIJA POJMA KRIVIČNOG DELA

OPŠTI ELEMENTI KRIVIČNOG DELA

OBJEKTIVNIOBJEKTIVNI ELEMENTI: ELEMENTI: DELO ČOVEKA ODREĐENOST DELA U ZAKONU PROTIVPRAVNOST DELA

SUBJEKTIVNISUBJEKTIVNI ELEMENT: ELEMENT: KRIVICA UČINIOCA

MEDJUSOBNI ODNOS POJEDINIH ELEMENATA OPŠTEG POJMA KRIVIČNOG DELA

RADNJA KRIVIČNOG DELA

Objektivno i objektivno-subjektivno shvatanje radnje Novije teorije (socijalna, personalna, socijalno-

personalna) Trostruka funkcija radnje (osnovni element, povezujući

element, razgraničavajući element) Radnja činjenja i radnja nečinjenja Krivična dela činjenja i krivična dela nečinjenja

Prava i neprava dela nečinjenja Osnovi dužnosti na činjenja

Radnja izvršenja i radnje saučesništva Alternativno i kumulativno propisana radnja

POSLEDICA KRIVIČNOG DELA

U čemu se sastoji posledica krivičnog dela: normativističko shvatanje - sastoji se u povredi prava realističko shvatanje - sastoji se u promeni u spoljnom svetu

Materijalna (posledična) i formalna (delatnosna) krivična dela Vrste posledicaVrste posledica

PovredaPovreda Uništenje Oštećenje

Ugrožavanje (prouzrokovanje opasnosti) Konkretna opasnost Apstraktna opasnost

UZROČNOST

UZROKUZROK je radnja koja je prouzrokovala posledicu krivičnog dela teorija kvalitativnog razlikovanja uslova i uzroka teorija o jednakom značaju svih uslova (ekvivalentna

teorija – teorija condicio sine qua non) teorija adekvatne uzročnosti

Uzročnost kod krivičnog dela nečinjenja UtvrđivanjeUtvrđivanje uzročnosti

PREDVIĐENOST U ZAKONU

Predviđenost u zakonu neke radnje znači ostvarenje bitnih elemenata zakonskog opisa nekog krivičnog dela

Formalna strana predviđenosti u zakonu Biće krivičnog dela Uslovi kažnjivosti (objektivni uslov inkriminacije i lični osnovi

isključenja kazne) Materijalna strana predviđenosti u zakonu

Društvena opasnost

BIĆE I ELEMENTI BIĆA KRIVIČNOG DELA

Skup posebnih elemenata nekog krivičnog dela Osnovna obeležja bića krivičnog dela

Objektivna obeležja Subjektivna obeležja

Dopunska obeležja bića krivičnog dela Kvalifikatorne okolnosti Privilegujuće okolnosti

OBJEKTIVNI USLOV INKRIMINACIJE

Ne predstavlja obeležje bića krivičnog dela To je dodatni uslov za postojanje onih krivičnih dela kod

kojih je predviđen Učestvovanje u tuči

LIČNI OSNOVI ISKLJUČENJA KAZNE

Nisu obeležja bića krivičnog dela već dodatne okolnosti koje utiču na kažnjavanje

Kod nekih krivičnih dela propisuje se da određena lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnog dela

Npr. Krivično delo neprijavljivanja pripremanja krivičnog dela (član 331 KZ)

SUBJEKT KRIVIČNOG DELA SVAKO LICE KOJE JE UČINILO KRIVIČNO DELO (SUBJEKT ILI

UČINILAC) RADNJA IZVRŠENJA (IZVRŠILAC) I RADNJA SAUČESNIŠTVA

(SAUČESNIK) SUBJEKTOM SE SMATRA I ONO LICE KOJE JE KORISTILO

ŽIVOTINJU, MEHANIČKU ILI PRIRODNU SILU LICE KOJE SE POSLUŽI DRUGIM LICEM ZA IZVRŠENJE

KRIVIČNOG DELA SMATRA SE SUBJEKTOM AKO SU ISPUNJENI USLOVI ZA POSTOJANJE POSREDNOG IZVRŠILAŠTVA

LICE SA ODREĐENIM SVOJSTVOM (službeno lice, odgovorno lice, vojno lice)

PRAVNO LICE KAO SUBJEKT KRIVIČNOG DELA AKTIVNI I PASIVNI SUBJEKT KRIVIČNOG DELA

OBJEKT KRIVIČNOG DELA

Dve vrste objekta krivičnog dela zaštitni objekt (dzaštitni objekt (dobra kojima se pruža

krivičnopravna zaštita) Opšti (osnovna prava čoveka, kao i društvena dobra

koja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobara čoveka)

Grupni (dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela)

objekt radnje krivičnog delaobjekt radnje krivičnog dela Napadni (predmet protiv koga je upravljena radnja) Gramatički (predmet na kome se radnja vrši)

DRUŠTVENA OPASNOST KAO MATERIJALNA STRANA PREDVIĐENOSTI U ZAKONU Društvena opasnost je osnov i opravdanje za

propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela Pojam društvene opasnosti – neprecizan Možemo reći da je ona spoj stvarnosti i vrednosti, nije ni

čisto objektivna, a još manje čisto subjektivna, vrednosna kategorija

Stepenovanje društvene opasnosti – razlikovanje krivičnih dela po intenzitetu opasnosti. Taj intenzitet zavisi od brojnih okolnosti koje se odnose na delo i učinioca (opšta i posebna društvena opasnost)

PROTIVPRAVNOST KRIVIČNOG DELA

Element protivpravnosti bi se mogao odrediti u negativnom smislu kao odsustvo osnova koji isključuje protivpravnost

Odnos protivpravnosti i određenosti u zakonu Opšti osnovi isključenja protivpravnosti

Propisani krivičnim zakonom (delo malog značaja, nužna odbrana i krajnja nužda)

Nisu propisani krivičnim zakonom (vršenje službene dužnosti, pristanak povređenog, naređenje pretpostavljenog i dr.)

DELO MALOG ZNAČAJA

1. Nizak stepen krivice2. Odsutnost ili neznatnost štetnih posledica3. Opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva

izricanje krivične sankcije4. Ako je predviđena novčana kazna ili zatvor do 5

godina Cilj instituta – da isključi primenu krivičnog prava u

odnosu na beznačajna dela gde primena krivičnih sankcija nema svrhe

NUŽNA ODBRANA Odbijanje istovremenog protivpravnog napada ELEMENTI NUŽNE ODBRANE:

NAPAD ODBRANA

NAPAD Napad preduzima čovek Napad je svaka radnja upravljena na povredu nekog

dobra Napad mora biti protivpravan Napad mora biti istovremen Napad mora biti stvaran

NUŽNA ODBRANA ODBRANA

Odbijanje napada kroz koje se ostvaruje biće nekog krivičnog dela

Mora biti upravljeno protiv dobra napadača Mora biti neophodno potrebno za odbijanje napada (Ne sme biti očigledno nesrazmerna)

PREKORAČENJE GRANICA NUŽNE ODBRANE Ako pređe granicu odbrane koja je neophodno potrebna za

odbijanje napada Intenzivni (ostvareni svi uslovi osim onog koji zahteva da je

odbrana bila neophodno potrebna) i ekstenzivni (kada napad prestane i njega sudska praksa ne prihvata) eksces

Mogućnost ublažavanja kazne i oslobođenja od kazne

KRAJNJA NUŽDA USLOVI OPASNOSTI

Da se njome ugrožava bilo koje pravom zaštićeno dobro Da je neskrivljena Da je istovremena Da je stvarna

USLOVI OTKLANJANJA OPASNOSTI Da se nije mogla otkloniti na drugi način Učinjeno zlo ne sme biti veće od zla koje se pretilo Dužnost izlaganja opasnosti

PREKORAČENJE GRANICA KRAJNJE NUŽDE Intenzivni i ekstenzivni eksces Mogućnost ublažavanja kazne i oslobođenja od kazne

OSTALI OSNOVI ISKLJUČENJA PROTIVPORAVNOSTI

OSTALI OSNOVI:

Vršenje službene dužnosti Naređenje pretpostavljenog Pravo disciplinskog i vaspitnog kažnjavanja Samopovreda Pristanak povređenog Dozvoljeni rizik

KRIVICA

subjektivnisubjektivni element pojma krivičnog dela element pojma krivičnog dela elementielementi krivice: krivice:

uračunljivosturačunljivost umišljaj ili nehatumišljaj ili nehat svest o zabranjenosti delasvest o zabranjenosti dela

krivica i krivična odgovornostkrivica i krivična odgovornost

KRIVICA

Normativna i psihološka teorija krivice Psihološka – skup psihičkih odnosa učinioca prema

svome delu Normativna – svodi se na socijalno-etički prekor koji se

zbog učinjenog dela upućuje učiniocu krivičnog dela Opravdane su mešovite psihološko-normativne teorije

krivice (krivica je psihički odnos učinioca prema delu zbog kojeg mu se može uputiti prekor)

Oblici (stepeni) krivice su umišljaj i nehat

UMIŠLJAJ

teži oblik KRIVICE za njega se odgovara kod svih krivičnih dela Obe vrste umišljaja imaju dva elementa:

elemenat svesti (intelektualni) elemenat volje(voluntaristički)

osnovni oblici umišljaja: DIREKTINIDIREKTINI: učinilac je svestan svoga dela i hoće

njegovo izvršenje EVENTUALNIEVENTUALNI: učinilac je svestan da može učiniti delo

pa na to pristaje

UMIŠLJAJ

Za razgraničenje eventualnog umišljaja i Za razgraničenje eventualnog umišljaja i svesnog nehat od posebnog značaja je svesnog nehat od posebnog značaja je Frankova foprmulaFrankova foprmula U novije vreme pojavljuju se novi kriterijumi za

razgraničenje Stav učinioca prema zaštićenom dobru Teorija prihvatanja rizika

NEHAT lakši oblik KRIVICE, za njega se kažnjava samo kada

je to u zakonu propisano osnovni oblici nehata:

SVESNI NEHATSVESNI NEHAT (učinilac je svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti)

NESVESNI NEHATNESVESNI NEHAT (učinilac nije svestan da svojom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao da bude svestan te mogućnosti)

Za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog i subjektivnog uslova

OSNOVI ISKLJUČENJA KRIVICE

Neuračunljivost Bitno smanjena uračunljivost Stvarna zabluda Pravna zabluda Sila i pretnja

NEURAČUNLJIVOST

Nije krivično delo ono koje je učinjeno u Nije krivično delo ono koje je učinjeno u stanju neuračunljivostistanju neuračunljivosti

Neuračunljivost je nesposobnost učinioca Neuračunljivost je nesposobnost učinioca da shvati značaj svoga dela i da upravlja da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima svojim postupcima

mora se utvrditi, jer se polazi od mora se utvrditi, jer se polazi od pretpostavke da je učinilac uračunljivpretpostavke da je učinilac uračunljiv

mora postojati u vreme izvršenja krivičnog mora postojati u vreme izvršenja krivičnog dela, u odnosu na određeno krivično delodela, u odnosu na određeno krivično delo

NEURAČUNLJIVOST

UTVRĐIVANJE NEURAČUNLJIVOSTIUTVRĐIVANJE NEURAČUNLJIVOSTI Uračunljivost se određuje negativno (ko je

neuračunljiv) Uslove za postojanje neuračunljivosti određuje

krivični zakon Metodi utvrđivanja neuračunljivosti:

biološki metod psihološki metod biološko-psihološki metod

Neuračunljivost prema KZ

NEURAČUNLJIVOST BIOLOŠKIBIOLOŠKI OSNOVI NEURAČUNLJIVOSTI OSNOVI NEURAČUNLJIVOSTI

duševne bolesti (trajne i privremene, endogene i egzogene)

privremene duševne poremećenosti pijanstvo, drogiranost, jaka afektivna stanja,

poremećena stanja usled određenih telesnih bolesti, visoke temperature, groznice, trovanja, bunila, hipnoze, mesečarstva (somnabulizma)

Zaostali duševni razvoj kategorije duševno zaostalih lica (debili, imbecili, idioti) dolazi zbog: poremećenosti razvoja centralnog nervnog

sistema, mehaničkih povreda mozga, preležanih nekih zaraznih bolesti

druge teže duševne poremećenosti (neke psihopatije)

NEURAČUNLJIVOST

PSIHOLOŠKIPSIHOLOŠKI OSNOVI NEURAČUNLJIVOSTI OSNOVI NEURAČUNLJIVOSTI poremećenosti u obavljanju osnovnih psihičkih

funkcija u sferi rasuđivanja, nemogućnost shvatanja

značaja svog dela (intelektualne funkcije) u sferi odlučivanja, nemogućnost upravljanja

svojim postupcima (voluntarističke funkcije)

BITNO SMANJENA URAČUNLJIVOST Nije osnov koji isključuje krivicu prelazna stanja između uračunljivosti i neuračunljivosti umanjene psihičke podobnosti učinilaca krivičnih dela osnov za ublažavanje kazne Uslovi:

duševna bolest privremena duševna poremećenost zaostao duševni razvoj druga teža duševna poremećenost ako je zbog tog abnoramalnog stanja mogućnost učinioca da

shvati značaj svog dela ili mogućnosti da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena

Obična smanjena uračunljivost samo olakšavajuća okolnost kod odmeravanja kazne

STVARNA ZABLUDA

Zabluda u najširem smislu jeste nepostojanje svesti, ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima

Dve vrste stvarne zablude Zabluda o stvarnim obeležjima bića krivičnog dela (zabluda

u užem smislu) Zabluda o razlozima isključenja protivpravnost (zabluda u

širem smislu) Stvarna zabluda o biću krivičnog dela postoji onda kada kod

učinioca ne postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u biće krivičnog dela (zabluda se odnosi na neko objektivno obeležje)

Stvarna zabluda o okolnostima koje isključuju protivpravnost postoji onda kada je učinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojaje, uz druge uslove, vodilo isključenju postojanja krivičnog dela.

STVARNA ZABLUDA I jedna i druga vrsta stvarne zablude može biti

neotklonjiva ili otklonjiva Neotklonjiva zabluda postoji kada učinilac u konkretnoj

situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti (isključuje i umišljaj i nehat)

Otklonjiva stvarna zabluda postoji kad je učinilac prema okolnostima konkretnog slučaja i prema svojim ličnim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravilnu predstavu o stvarnim obeležjima krivičnog dela (isključuje umišljaj)

PRAVNA ZABLUDA

Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se čini krivično delo

Kod učinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje čini Direktna pravna zabluda postoji kada učinilac ne zna da je

ponašanje koje preduzima u zakonu predviđeno kao krivično delo (neovlašćena prodaja ili kupovina strane valute)

Indirektna pravna zabluda postoji kada učinilac pogrešno procenjuje postojanje pravnih uslova za primenu nekog osnova koji isključuje protivpravnost (smatra da je dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu, da ima pravo disciplinskog kažnjavanja svojih daljih rođaka)

PRAVNA ZABLUDA Kod nekih krivičnih dela gotovo je nemoguće da postoji

pravna zabluda – zlo sama po sebi (mala in se) Kod drugih dela koja zavise od procene zakonodavca u

određenom društvu i u određenom vremenskom periodu, sasvim je moguće postojanje pravne zablude (mala prohibita)

Neotklonjiva pravna zabluda postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato što nije mogao i nije bio dužan da zna (isključena je krivica)

Otklonjiva pravna zabluda postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali je to mogao i bio dužan da zna

Ukoliko je delo učinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi, učiniocu se kazna može ublažiti

SILA I PRETNJA Sila i pretnja kao obeležje krivičnog dela i kao osnov za

isključenje krivičnog dela Sila je primena fizičke snage prema nekom da bi se

prinudio da nešto učini ili ne učini Apsolutna sila Kompulzivna sila

Viša sila (vis maior) – dolazi od prirodnih sila Pretnja je stavljanje drugome u izgled nekog zla čije

nastupanje zavisi od volje onoga koji preti, da bi se prinudio da nešto učini ili ne učini

Značaj sile i pretnje Apsolutna sila – isključuje postojanje krivičnog dela Kompulzivna sila i pretnja – osnov za ublažavanje

kazne

POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI U KRIVIČNOM PRAVU

Skrivljena neuračunljivost Odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom

posledicom Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i

drugih sredstava javnog informisanja Odgovornost pravnog lica za krivično delo

SKRIVLJENA NEURAČUNLJIVOST (ACTIONES LIBERAE IN CAUSA) postojipostoji

učinilac sam sebe dovede u stanje neuračunljivosti upotrebom alkohola ili korišćenjem droga ili na drugi način

Kod učinioca u momentu pre nego što se doveo u takvo stanje, postoji krivica u odnosu na kasnije učinjeno delo

u takvom stanju izvrši krivično delo samo ako je učinilac izvršio delo u stanju potpune

neuračunljivosti utvrđivanje krivice u ovakvom slučaju dovođenje sebe u stanje bitno smanjene uračunljivosti

(ne može se po tom osnovu ublažiti kazna)

ODGOVORNOST ZA TEŽU POSLEDICU Krivična dela kvalifikovana težom posledicom Krivica kod krivičnog dela kvalifikovanog težom

posledicom krivica za osnovno delo – umišljaj ili nehat krivica za težu posledicu – nehat (a umišljaj samo

ako teža posledica sama po sebi ne predstavlja krivično delo, nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela)

Postojanje uzročne veze između osnovnog dela i teže posledice

Krivično delo kvalifikovano posebnom okolnošću (nema posebne odredbe u KZ-u, opravdano je ograničavanje odgovornosti samo na slučajeve kada i u odnosu na te okolnosti postoji umišljaj, ali je ta odredba onda suvišna, jer se primenjuju opšta pravila o umišljaju)

ODGOVORNOST ZA KRIVIČNA DELA UČINJENA PUTEM ŠTAMPE ILI DRUGIH SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA Sredstva javnog informisanja se mogu koristiti za vršenje

raznih krivičnih dela (kleveta, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja)

Ova vrsta odgovornosti se odnosi na tri kategorije lica: odgovornog urednika, izdavača(štampara) i proizvođača

odgovornost urednika (novine, eadio, tv i druga glasila) ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim

sudom autor ostao nepoznat ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne

ili pravne smetnje za gonjenje autora koje još traju Dodatni uslov – da nije bio u neotklonjivoj stvarnoj

zabludi

ODGOVORNOST ZA KRIVIČNA DELA UČINJENA PUTEM ŠTAMPE ILI DRUGIH SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA odgovornost izdavača pod istim uslovima tj. ako postoji

neka od tri situacije, izvršiocem krivičnog dela će se smatrati izdavač (putem nepovremene štampane publikacije – knjiga, monografija i dr.)

odgovornost štampara (ako nema izdavača ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje, a štampar je za to znao)

Odgovornost proizvođača (za dela učinjena putem CD-a, ploče, trake ili drugih auditivnih sredstava, filma za javno ili privatno prikazivanje, dijapozitiva, video sredstava i sl.)

ako su izdavač, štampar i proizvođač pravno lice - odgovornost lica koje odgovara za te poslove

ODGOVORNOST PRAVNOG LICA ZA KRIVIČNA DELA

Prateći savremen trendove i Srbija uvodi odgovornost pravnih lica za krivična dela (Sl. Glasnik RS, br. 97/08).

Zakon uređuje uslove odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija, donošenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka.

OBLICI I NAČIN OSTVARIVANJA KRIVIČNOG DELA

Uobičajeno je u našoj literaturi da se smatra da postoje četiri moguće faze (stadijuma) u ostvarenju krivičnog dela

Donošenje odluke Pripremne radnje Pokušaj Dovršeno krivično delo

DONOŠENJE ODLUKE ZA IZVRŠENJE KRIVIČNOG DELA

nekažnjivi stadijum razlozi za nekažnjavanje

samo misaoni proces (za misli se ne kažnjava) još ništa nije preduzeto ništa nije povređeno ni ugroženo čak i ako je ta odluka saopštena nedostaje osnovni, noseći element, a to je

radnja krivičnog dela

PRIPREMANJE KRIVIČNOG DELA preduzete umišljajne radnje radi izvršenja krivičnog dela, ali nije

započeto samo izvršenje Umišljaj - opravdanje za kažnjavanje razlog protiv kažnjavanja: objekat krivičnog dela nije ni povređen ni

ugrožen Za kažnjivost umišljajnog pripremanja potrebno je da je to izričito

predviđeno u posebnom delu. To se može učiniti na dva načina: pripremne radnje kao samostalno krivično delo (tu se formalno

gledajući i ne radi o pripremanju, zakon ih je podigao na rang radnje izvršenja, npr. član 227.)

pripremne radnje kao kažnjiv stadijum, faza u ostvarivanju nekog krivičnog dela

vrste pripremnih radnji:vrste pripremnih radnji: nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje otklanjanje prepreka planiranje i dogovaranje stvaranje uslova za neposredno izvršenje krivičnog dela

POKUŠAJ KRIVIČNOG DELA Umišljajno započinjanje krivičnog dela koje nije dovršeno Nesvršeni i svršeni pokušaj Razgraničenje pokušaja od pripremnih radnji Kažnjavanje za pokušaj (za dela za koja se može izreći

kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža, a izuzetno i kod lakših krivičnih dela kada je to zakonom određeno)

Fakultativni osnov za ublažavanje kazne Nepodoban pokušaj

Nepodobno sredstvo i nepodoban objekt Apsolutno i relativno nepodoban pokušaj Kažnjavanje za nepodoban pokušaj (fakultativni osnov

za oslobođenje od kazne)

DOBROVOLJNI ODUSTANAK OD IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA Dobrovoljni odustanak sadrži objektivnu i subjektivnu komponentu Na objektivnom planu – potrebno je da učinilac prestane sa daljim

preduzimanjem radnje izvršenja (kod nesvršenog pokušaja - PREKIDANJE RADNJE), odnosno sa preduzimanjem kažnjivih pripremnih radnji, ili da spreči nastupanje posledice (kod svršenog pokušaja - SPREČAVANJE POSLEDICE)

U subjektivnom smislu potrebno je da je odluku doneo sam pod uticajem unutrašnjih motiva, a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti (apsolutne i relativne spoljne smetnje)

ODUSTANAK JE DOBROVOLJAN AKO JE UČINILAC BIO SVESTAN DA DELO MOŽE DA DOVRŠI, PA JE ODUSTAO OD DOVRŠENJA

NIJE BITNO IZ KOJIH JE POBUDA ODUSTAO ODUSTAJANJE TREBA DA BUDE DEFINITIVNO DOBROVOLJNI ODUSTANAK – fakultativni osnov za oslobođenje

od kazne

VREME IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA Prema vremenu izvršenja krivičnog dela se određuje:

važenje krivičnog zakona uračunljivost učinioca krivica (umišljaj ili nehat) svest o zabranjenosti dela uzrast učinioca zastarelost krivičnog gonjenja vreme izvršenja može biti obeležje krivičnog dela

Određivanje vremena izvršenja Vreme izvršenja prema KZ:

vreme kad je izvršilac radio ili bio dužan da radi, za saučesnika vreme kada je radio ili bio dužan da radi

MESTO IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA

Prema mestu izvršenja krivičnog dela se određuje: prostorno važenje krivičnog zakona primena krivičnih zakona država članica mesna nadležnost suda mesto izvršenja može biti obeležje krivičnog dela

Određivanje mesta izvršenja Mesto izvršenja prema KZ:

Mesto gde je učinilac radio ili bio dužan da radi i mesto gde je nastupila posledica

Kod pokušaja: mesto gde je radio i mesto gde je prema njegovom umišljaju posledica trebalo ili mogla da nastupi

Kod saučesnika i mesto izvršenja radnje saučesništva

STICAJ KRIVIČNIH DELA

Postoji kada jedno lice učini više krivičnih dela za sva ta dela mu se istovremeno sudi donosi se jedna presuda izriče se jedna glavna kazna

Sticaj može biti: idealniidealni – više krivičnih dela učinjenih jednom

radnjom realnirealni – više krivičnih dela učinjenih sa više

radnji homogeni i heterogeni sticaj stvarni i prividni sticaj

PRIVIDNI IDEALNI STICAJ

Slučajevi prividnog idealnog sticaja: po osnovu specijaliteta po osnovu supsidijariteta po osnovu konsumpcije po osnovu alternativiteta po osnovu inkluzije

PRIVIDNI REALNI STICAJ

Oblici prividnog realnog sticaja su: složeno krivično delo kolektivno krivično delo produženo krivično delo

PRODUŽENO KRIVIČNO DELO Vise istih ili istovrsnih krivičnih dela Vremenski kontinuitet Da sva krivična predstavljaju jednu celinu zbog ispunjenosti

najmanje dva od sledećih pet uslova: Istovetnost oštećenog Istovrsnost predmeta dela Korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa Jedinstvo mesta ili prostora Jedinstveni umišljaj

Produženo krivično delo predstavlja fakultativni osnov za (ograničeno) pooštravanje kazne. Izrečena kazna ne sme preći dvostruku meru propisane kazne, niti dvadeset godina zatvora. Izuzetno, ako se radi o delu za koje se može izreći kazna zatvora od trideset do četrdeset godina, ne može se izreći kazna veća od četrdeset godina zatvora.

SAUČESNIŠTVO (POJAM I VRSTE)

POSTOJI KADA U OSTVARENJU KRIVIČNOG DELA UČESTVUJE VIŠE LICA SVESNI ZAJEDNIČKOG DELOVANJA

SVA LICA KOJA UČESTVUJU SMATRAJU SE UČINIOCIMA

SAUČESNIŠTVO U UŽEM (podstrekavanje i pomaganje) I ŠIREM SMISLU

OBLICI SAUČESNIŠTVA: saizvršilaštvo podstrekavanje pomaganje

SAUČESNIŠTVO Saučesništvo kao institut se zasniva na restriktivnom

pojmu izvršilaštva. Izvršilac je ono lice koje sámo ostvaruje bitne elemente krivičnog dela

Nasuprot restriktivnom pojmu postoji i ekstenzivno shvatanje – izvršilac svako ono lice koje je na bilo koji način učestvovalo u ostvarenju krivičnog dela (negira saučesništvo kao institut)

Kod nas je prihvaćen restriktivni pojam (i u okviru restriktivnog pojma razlikujemo dve varijante, najuže shvatanje pojma izvršioca – sámo vrši krivično delo, i druga varijanta – izvesno proširivanje tog pojma i na saizvršioca i posrednog izvršioca)

SAIZVRŠILAŠTVO

SAIZVRŠILAŠTVO postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Krivica kod saizvršilaca: umišljaj nehat

za saizvršioce važi ista propisana kazna, dok odmerena kazna može biti nejednaka

razlikovanje saizvršilaštva od saučesništva u užem smislu

PODSTREKAVANJE

umišljajno navođenje drugoga da učini krivično delo (stvaranje ili učvršćivanje odluke kod drugog)

radnje kojima se to čini mogu biti: nagovaranje, ubeđivanje, savetovanje, molba, obećanje nagrade, naređivanje i dr.

podstrakavanje: upravljeno na određeno lice kao potencijalnog

izvršioca dela ili na određeni krug lica mora da se odnosi na određeno krivično delo treba da kod podstrekavanog izazove ili učvrsti

odluku da izvrši krivično delo u skladu sa akcesornom prirodom saučesništva

potrebno je da je krivično delo izvršeno ili pokušano

PODSTREKAVANJE Vrste podstrekavanja:

neposredno i posredno uspelo i neuspelo Podstrekavanje se može vršiti i od strane više lica -

sapodstrekavanje Oblik krivice – samo umišljaj Kažnjavanje za podstrekavanje

uspelo – podstrekač se kažnjava kao da je on izvršio krivično delo

neuspelo – ne kažnjava se, osim za dela za koja se kažnjava za pokušaj - kažnjava se kao za pokušaj krivičnog dela

Sporno delovanje agenta provokatora Teži oblik saučesništva konsumira lakši oblik Podstrekavanje kao samostalno krivično delo

POMAGANJE umišljajno pružanje pomoći drugome da izvrši krivično

delo, tj. umišljajno doprinošenje izvršenju krivičnog dela razlikovanje između psihičkog pomaganja i

podstrekavanja, kao i pomaganja i saizvršilaštva mora se odnositi

na određeno lice na izvršenje određenog krivičnog dela

pomagač mora znati izvršioca, ali pomognuti ne mora znati ko ga pomaže

Načini pomaganja: (psihičko ili fizičko, neposredno ili posredno Načini pomaganja: (psihičko ili fizičko, neposredno ili posredno pomaganje, činjenjem ili nečinjenjem, pomaganje, činjenjem ili nečinjenjem, prethodno, istovremeno, prethodno, istovremeno, naknadno)naknadno)

POMAGANJE FizičkoFizičko - d - davanje sredstava, stvaranje uslova,

otklanjanje prepreka PsihičkoPsihičko - d - davanje saveta, ohrabrivanje, obećanje

prikrivanja Neposredno i posredno pomaganjeNeposredno i posredno pomaganje Činjenjem ili nečinjenjem (ako neko ne čuva objekat Činjenjem ili nečinjenjem (ako neko ne čuva objekat

koji je bio dužan da čuva i time omogući izvršenje koji je bio dužan da čuva i time omogući izvršenje krivičnog dela) krivičnog dela)

Prethodno, istovremeno, naknadno (pomoć pružena Prethodno, istovremeno, naknadno (pomoć pružena posle izvršenog krivičnog dela koja se sastoji u tome posle izvršenog krivičnog dela koja se sastoji u tome da se krije izvršilac, da se prikrivaju tragovi ili sredstva da se krije izvršilac, da se prikrivaju tragovi ili sredstva izvršenja, osim ako to nije ranije obećano, predstavlja izvršenja, osim ako to nije ranije obećano, predstavlja posebno krivično delo pomoći učiniocu posle posebno krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela)izvršenog krivičnog dela)

POMAGANJE

Krivica pomagača: samo umišljaj KažnjavanjeKažnjavanje::

Zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne I radnja pomaganja u izuzetnim slučajevima može biti

predviđena kao posebno krivično delo (i to kada se proceni da je opravdano inkriminisati pomaganje i u nekim slučajevima kada ono u čemu se pomaže nije krivično delo, ili se želi omogućiti stroži tretman od onoga koji bi imao kao saučesnik, ili kada zakonodavac želi da isključi mogućnost blažeg kažnjavanja pomagača)

GRANICE ODGOVORNOSTI I KAŽNJAVANJA SAUČESNIKA U pogledu krivice postoji razlika između saizvršilaštva i ostalih

oblika saučesništva saizvršioci odgovaraju i za umišljaj i za nehat, dok podstrekači i

pomagači samo za umišljaj saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja (tri situacije-

izvršilac vrši neko sasvim drugo krivično delo, a ne ono na koje je bio podstrekavan, tada nema odgovornosti saučesnika, ili izvršilac vrši teži oblik krivičnog dela, a umišljaj saučesnika je usmeren na osnovni oblik, tada saučesnici odgovaraju za osnovni oblik, i u trećem slučaju dolazi do izvršenja lakšeg oblika krivičnog dela, a umišljaj učinioca je bio uperen na osnovni oblik, tada prednost ima pravilo o akcesornoj prirodi i odgovara se za lakši oblik

lična svojstva, lični odnosi ili lične okolnosti koje utiču na krivicu, blaže ili strože kažnjavanje, uzimaju se u obzir samo onom saučesniku kod koga postoje

lična svojstva, odnosi i okolnosti od kojih zavisi postojanje dela, ako postoje kod izvršioca, uzimaju se u obzir i saučesnicima

POJAM I VRSTE KRIVIČNIH SANKCIJA POJAM POJAM krivičnih sankcijakrivičnih sankcija

Zakonom predviđene represivne mere Koje se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuju se prema učiniocima protivpravnog dela koje je u

zakonu predviđeno kao krivično delo izriče ih sud u zakonito sprovedenom krivičnom postupku Moraju biti predviđene zakonom

SVRHASVRHA krivičnih sankcija: krivičnih sankcija: Ostvarivanje zaštitne funkcije krivičnog prava

VRSTEVRSTE krivičnih sankcija: krivičnih sankcija: KazneKazne Mere upozorenjaMere upozorenja Mere bezbednostiMere bezbednosti Vaspitne mereVaspitne mere

KAZNE kazna je zakonom predviđena represivna mera koja se u cilju suzbijanja

kriminaliteta primenjuje prema učiniocu krivičnog dela na osnovu odluke suda nakon sprovedenog postupka

Pretpostavka za primenu kazne je da je učinjeno krivično delo sa svim njegovim elementima

kaznama se ostvaruje opšta svrha krivičnih sankcija, a u okviru nje i posebna svrha koju kazne treba da ostvare: sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da

ubuduće ne čini krivična dela (SPECIJALNA PREVENCIJA) uticanje na druge da ne čine krivična dela (GENERALNA

PREVENCIJA) izražavanje društvene osude za krivična dela, jačanje morala i

učvršćivanje obaveze poštovanja zakona (GENERALNA PREVENCIJA)

Izvršenje kazni regulisano je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija

KAZNE GLAVNA KAZNA

1. Zatvor

I GLAVNE I SPOREDNE KAZNE Novčana kazna Rad u javnom interesu Oduzimanje vozačke dozvole

Ako je za jedno krivično delo propisano više kazni, samo se jedna može izreći kao glavna

Smrtna kazna je ukinuta u našem krivičnom zakonodavstvu Opšti i posebni minimum i maksimum kazne

KAZNA ZATVORA Najteža vrsta kazne (KOD NAS JEDNA VRSTA KAZNE

ZATVORA) Sastoji se u lišenju slobode osuđenog lica Može biti propisana kao jedina glavna kazna ili alternativno

sa novčanom kaznom Opšti zakonski minimum kazne zatvora je 30 dana, a opšti

zakonski maksimum je 2020 godina Za najteža krivična dela ili najteže oblike teških krivičnih dela

kazna zatvora - 30-4030-40 godina (ova kazna se može propisati samo uz kaznu zatvora do dvadeset godina, ne može se izreći licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu, ne može se odmeravati i izricati u rasponu od dvadeset do trideset godina)

Izriče se na pune godine i mesece, a do šest meseci i na dane

Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije (Sl. Glasnik br. 72/2009) uvedeno je izdržavanja kazne zatvora u kućnim uslovima, što predstavalja dobro rešenje za prenatrpanost zatvora (član 45. st. 5. do 8.). Osuđenom kojem je izrečena kazna zatvora do jedne godine, sud može odrediti da se ova kazna izvrši na taj način što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Osuđenom koji jednom u trajanju od dvanaest časova ili dva puta u trajanju od po šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zatvoru. Prilikom određivanja izvršenja kazne na ovaj način, sud će voditi računa o tehničkim mogućnostima izvršenja. Osuđenom za krivično delo protiv braka i porodice koji živi sa oštećenim u istom domaćinstvu ne može se odrediti izvršenje kazne na ovaj način.

USLOVNI OTPUST može se dati licu koje izdržava kaznu zatvora pod

određenim uslovima ako je izdržao najmanje dve trećine izrečene kazne ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da

se osnovano može očekivati da će se na slobodi dobro vladati i da neće vršiti nova krivična dela

pri odlučivanju da li će se osuđeni pustiti na uslovni otpust posebno će se uzeti u obzir njegovo:

vladanje za vreme izdržavanja kazne njegovo izvršavanje radnih obaveza s obzirom na

njegovu radnu sposobnost sve druge okolnosti koje ukazuju na to da je

postignuta svrha kažnjavanja

USLOVNI OTPUST Po isteku uslovnog otpusta (ako uslovni otpust ne bude opozvan)

smatra se da je osuđeni izdržao kaznu Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je pokušao bekstvo ili je

pobegao iz zavoda za izvršenje kazne zatvora u toku izdržavanja kazne.

OPOZIVANJE USLOVNOG OTPUSTA (odlučuje sud) obavezno se obavezno se OPOZIVA OPOZIVA ako za vreme uslovnog otpusta učini

jedno ili više krivičnih dela za koje je izrečena kazna zatvora preko šest meseci

Fakultativno se opoziva ako je izrečena kazna zatvora do šest meseci

u slučaju opozivanja uslovnog otpusta učinilac se vraća na izdržavanje kazne, vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se u

izdržanu kaznu

NOVČANA KAZNA Novčana kazna se sastoji u plaćanju određenog novčanog iznosa u korist

države Postoje dva sistema propisivanja novčane kazne Novčana kazna u dnevnim iznosima (sistem dani – novčana kazna) Od 10 do 360 dnevnih iznosa dnevni iznos

razlika prihoda i rashoda u protekloj godini podeljena brojem dana u godini.

utvrđuje se na osnovu pribavljanja podataka ili po oceni suda najmanji dnevni iznos 500 a najveći 50.000 dinara broj dnevnih iznosa:

do 60 za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 3 meseca

30 – 120 za zatvor do 6 meseci 60 – 180 za zatvor do 1 godine 120 – 240 za zatvor do 2 godine 180 – 360 za zatvor do 3 godine

NOVČANA KAZNA

ako sud ne može da utvrdi vrednost dnevnog iznosa ili bi to znatno produžilo postupak – izrećiće novčanu kaznu u određenom iznosu

sistem dani – novčana kazna je osnovni sistem, primaran a stari je supsidijeran

NOVČANA KAZNA u određenom iznosu

OPŠTI ZAKONSKI MINIMUM - 10.000,00 dinara OPŠTI ZAKONSKI MAKSIMUM - 1.000.000,00 dinara, a

za krivična dela iz koristoljublja 10.000.000,00 IZNOS NOVČANE KAZNE U ODREĐENOM IZNOSU

do 100000 - za krivična dela do 3 meseca 20.000 - 200.000 - za krivična dela do 6 meseci 30.000 - 300.000 - za krivična dela do 1 godine 50.000 - 500.000 - za krivična dela do 2 godine 100.000 - 1.000.000 – za krivična dela dela do 3

godine 10.000 do 1.000.000 - kad je propisana samo novčana

kazna

NOVČANA KAZNA

Može biti glavna kazna i sporedna kazna Kao glavna kazna izriče se samostalno Kao sporedna izriče se uz kaznu zatvora - za krivična

dela iz koristoljublja uz zatvor i kad nije izričito propisana IZVRŠENJE NOVČANE KAZNE

sud određuje rok (15 dana do 3 meseca) na rate (do jedne godine) ako ne plati - zamena zatvorom

1.000 din. - jedan dan zatvora (najviše do 6 meseci, do 1 godine ako je kazna preko 700.000 din)

1.000 din. – 8 sati rada (najviše do 360 sati rada)

RAD U JAVNOM INTERESU

za krivična dela do 3 godine ili novčana kazna (samo kao glavna kazna)

trajanje 60 do 360 časova (najviše 60 časova u toku jednog meseca)

pri izricanju sud ceni: svrhu kažnjavanja vrsta krivičnog dela ličnost učinioca spremnost da obavlja rad

ne može se izreći bez njegovog pristanka ako ne ispunjava zamena zatvorom (8 časova rada - 1 dan

zatvora) ako ispunjava sve obaveze na radu - može mu sud smanjiti

kaznu za jednu četvrtinu

ODUZIMANJE VOZAČKE DOZVOLE

izriče se ako je motorno vozilo korišćeno u vezi sa izvršenjem ili pripremanjem krivičnog dela (neophodno je da je učinilac upravljao motornim vozilom)

trajanje - od 1 do 3 godine kao glavna kazna samo za krivična dela za koja je

propisana kazna zatvora do dve godine ili novčana kazna

kao sporedna uz kaznu zatvora ili novčanu kaznu ne može se izreći zajedno sa merom bezbednosti

zabrane upravljanja motornim vozilom ako upravlja vozilom za vreme trajanja oduzimanja

vozačke dozvole - zamena 1 godina oduzimanja - mesec dana zatvora

ODMERAVANJE KAZNE

utvrđivanje vrste i visine kazne za konkretan slučaj ako su za krivična dela alternativno propisane kazne

prvo se vrši izbor kazne pa zatim njeno odmeravanje

odmeravanje kazne može biti zakonsko sudsko

pri odmeravanju kazne vodi se računa: o propisanoj zakonskoj kazni o svrsi kažnjavanja o okolnostima slučaja (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti)

OLAKŠAVAJUĆE I OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI Utiču na utvrđivanje vrste i visine kazne u konkretnom slučaju

Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti u KZ: Stepen krivice Pobude iz kojih je krivično delo učinjeno Jačina ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra Okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno Raniji život učinioca Lične prilike učinioca Držanje učinioca posle učinjenog krivičnog dela Odnos učinioca prema žrtvi Druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca (npr.

psihofizičko stanje) Zabrana dvostrukog vrednovanja

POVRAT postoji ako je učinilac krivičnog dela ranije već

bio osuđivan jednom ili više puta za jedno ili više krivičnih dela

fakultativna otežavajuća okolnost (sud uzima u obzir srodnost učinjenih dela, pobude, okolnosti pod kojima su učinjene, vreme proteklo od ranije osuda)

naše krivično pravo sada poznaje samo jednu vrstu povrata

VRSTE povrata: Opšti i specijalni Običan i višestruki

UBLAŽAVANJE KAZNE Ublažavanje kazne je način odmeravanja kazne koji omogućava sudu da

pod određenim uslovima izrekne kaznu koja je blaža od propisane. Razlikujemo ublažavanje po vrsti i meri, kao i zakonsko i sudsko

ublažavanje kazne. U prvom slučaju sud je vezan zakonom, dok u drugom slučaju ublažavanje zavisi od procene suda

Zakonski osnovi za ublažavanje kazne propisani su kako u opštem delu, tako i u posebnom delu KZ-a.

SLUČAJEVI UBLAŽAVANJA KAZNE U OPŠTEM DELU KZ prekoračenje nužne odbrane prekoračenje krajnje nužde Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nužde izvršenje krivičnog dela pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje bitno smanjena uračunljivost otklonjiva pravna zabluda pokušaj Pomaganje Odsustvo ličnog svojstva kod podstrekača ili pomagača

u svim slučajevima ublažavanje je fakultativno

UBLAŽAVANJE KAZNE

SLUČAJEVI UBLAŽAVANJA KAZNE u posebnom DELU KZ naše krivično zakonodavstvo skoro da ne koristi (kod krivičnog dela samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije predviđa se mogućnost ublažavanja kazne učiniocu dela koji se dobrovoljno javi nadležnom državnom organu)

Sudsko ublažavanje kazne Da postoje dve ili više naročito olakšavajućih okolnosti Da sud oceni da se i sa ublaženom kaznom u konkretnom slučaju

može postići svrha kažnjavanja

UBLAŽAVANJE KAZNE

GRANICE UBLAŽAVANJE KAZNE ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od

deset ili više godina, kazna se može ublažiti do sedam godina zatvora ako je za krivično delo za koje se odmerava kazna propisana kazna zatvora

sa posebnim minimumom od 5 godina - do tri godine ako je propisana kazna zatvora sa minimumom od 3 godine – do jedne

godine ako je propisana kazna zatvora sa posebnim minimumom od 2 godine – do

šest meseci ako je propisana kazna zatvora sa minimumom od 1 godine – do tri meseca ako je propisana kazna zatvora sa minimumom manjim od jedne godine – do

opšteg minimuma ako je propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere – novčana

kazna ili rad u javnom interesu ako je propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere – do deset

dnevnih iznosa odnosno do deset hiljada dinara

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne može se ublažiti kazna za krivična dela iz čl. 134. st 2. i 3, 178, 179, 180, 214. st. 2. i 3, 246. st. 1. i 3, 350. st. 3. i 4. i 388. ovog zakonika. Izuzetno od stava 1. ovog člana ne može se ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto krivično delo. Kad je sud ovlašćen da učinioca krivičnog dela oslobodi od kazne može mu kaznu ublažiti, bez ograničenja propisanih u st. 1. do 3. ovog člana.

OSLOBOĐENJE OD KAZNE Institut oslobođenja od kazne podrazumeva da učinilac krivičnog

dela ne mora uvek da bude kažnjen bilo iz određenih kriminalno-političkih razloga, bilo zato što su ciljevi kazne i inače već postignuti

Sud može učinioca osloboditi od kazne samo u slučajevima koji su izričito zakonom predviđeni sud oglašava učinioca krivim za učinjeno krivično delo, ali ga

oslobađa od kazne u svim predviđenim slučajevima oslobođenje od kazne je

fakultativno Slučajevi oslobađanja od kazne u opštem delu KZ:

prekoračenje granica nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom

prekoračenje krajnje nužde pod osobito olakšavajućim okolnostima

nepodoban pokušaj dobrovoljni odustanak dobrovljni sprečavanje izvršenja krivičnog dela od strane

saučesnika

OSLOBOĐENJE OD KAZNE Oslobađanje od kazne u posebnom delu KZ (iz odredjenih kriminalno

političkih razloga) - primeri: Učinilac koji dobrovoljno opozove lažan iskaz pre nego što se donese

konačna odluka, može se osloboditi od kazne Kod davanja mita kada davalac delo prijavi pre nego što je saznao da je

ono otkriveno KZ u opštem delu predviđa još tri posebna, specifična osnova za

oslobođenje od kazne: ako, u slučaju nehatnog izvršenja krivičnog dela, posledice dela tako

teško pogađaju učinioca da izricanje kazne ne bi bilo opravdano sa gledišta ostvarivanja svrhe kažnjavanja

poravnanje (kod krivičnog dela za koja je predviđena kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna, ako učinilac ispunjava sve obaveze iz poravnanja) i

stvarno kajanje (neophodno da učinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu, da to učini pre nego što je saznao da je otkriven i da se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna do pet godina)

ODMERAVANJE KAZNE ZA KRIVIČNA DELA U STICAJU U ovom slučaju sud donosi jednu presudu i u njoj izriče jednu glavnu kaznu

za sva učinjena krivična dela DVA NAČINA ODMERAVANJA:

neposredno utvrđivanja kazne za sva dela posmatrajući ih u njihovoj ukupnosti (kod kazne maloletničkog zatvora)

utvrđivanje kazne za svako pojedino delo pa da onda na osnovu njih utvrdi jednu kaznu zajedničku za sva dela (u svim ostalim slučajevima) sistem kumulacije (sabiranje utvrđenih kazni) sistem apsorpcije (izricanje samo najteže) sistem asperacije (Jedinstvena kazna može ići sve do zbira

svih pojedinačnih kazni umanjenog za jedan mesec; KZ predviđa jedno ograničenje ako su za sva krivična dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne može preći deset godina zatvora)

ODMERAVANJE KAZNE OSUĐENOM LICU

AKO JE UČINILAC PRE IZRICANJA PRESUDE IZVRŠIO JOŠ NEKO KRIVIČNO DELO ŠTO JE TEK KASNIJE OTKRIVENO - po pravilima o sticaju

AKO JE UČINIO NOVO KRIVIČNO DELO POSLE IZREČENE PRESUDE, ALI PRE NEGO ŠTO JE OTPOČELO IZDRŽAVANJE KAZNE - po pravilima o sticaju

AKO JE UČINIO NOVO KRIVIČNO DELO U TOKU IZDRŽAVANJA KAZNE - po pravilima o sticaju, ali može i nezavisno, a za najlakša dela (do 1 godina zatvora ili novčana kazna), može i da se kazni disciplinski

URAČUNAVANJE PRITVORA I RANIJE KAZNE KZ predviđa da se vreme provedeno u pritvoru i svako

lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom uračuna u kaznu zatvora, u novčanu kaznu ili u kaznu rada u javnom interesu

u kaznu se uračunava i ranija kazna za prekršaj, privredni prestup ili kazna ili disciplinska mera za povredu vojne discipline

pri uračunavanju izjednačavaju se dan pritvora, drugog lišenja slobode, zatvora, osam časova rada u javnom interesu i hiljadu dinara novčane kazne

MERE UPOZORENJA

Vrsta krivičnih sankcija Njima se pod uslovima propisanim zakonom može

zameniti kazna Svrha - da se prema učiniocu ne primeni kazna ako se

može očekivati da će i mera upozorenja uticati na njega da ne čini krivična dela.

Vrste: uslovna osuda sudska opomena

USLOVNA OSUDA sud uslovnom osudom utvrđuje kaznu za učinjeno krivično delo i pri

tome određuje da se ona neće izvršiti ako osuđeni za određeno vreme koje odredi sud (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo

pored obaveznog uslova da ne učini novo krivično delo, sud može učiniocu da odredi i druge obaveze da u određenom roku vrati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom da nadoknadi štetu koju je krivičnim delom prouzrokovao da ispuni neku drugu obavezu predviđenu krivičnim zakonom

Ako osuđeni u određenom roku ne ispuni ove obaveze sud u uslovnoj osudi može odrediti da će se kazna izvršiti

vreme proveravanja određuje sud (od jedne do pet godina) uslovna osuda se može izreći samo ako je sud za učinjeno krivično

delo utvrdio kaznu zatvora manju od dve godine (za druge kazne ne može)

USLOVNA OSUDA Kada odlučuje da li će izreći uslovnu osudu sud je dužan

da vodi računa o svrsi uslovne osude da uzima u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, ponašanje

posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti Ne može se izreći

za krivična dela za koja se može izreći zatvor od deset godina ili teža kazna

ako je učinilac bio osuđen na kaznu zatvora za delo učinjeno sa umišljajem a nije prošlo više od pet godina od pravosnažnosti presude

OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE Do opozivanja uslovne osude može doći u tri slučaja:

zbog novog krivičnog dela - opozivanje je obavezno ako za novo delo sud utvrdi kaznu

od dve godine zatvora ili težu - opozivanje je fakultativno ako je izrečena kazna manja od

dve godine ili je izrečena novčana kazna - ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj

osudi i za nova krivična dela treba izreći jedinstvenu kaznu zatvora od dve godine ili u dužem trajanju sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude

- Kada sud opozove uslovnu osudu izreći će jedinstvenu kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivična dela u sticaju - Ako sud ne opozove uslovnu osudu, postoje dve mogućnosti

da i za novo krivično delo izrekne uslovnu osudu da za novo krivično delo izrekne kaznu (vreme provedeno

na izdržavanju kazne ne uračunava se u vreme proveravanja)

zbog ranije učinjenog krivičnog dela- ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni

izvršio krivično delo za koje se ne bi mogla izreći uslovna osuda, sud mora da opozove uslovnu osudu

- ukoliko bi se radilo o delu za koje bi se mogla izreći uslovna osuda, sud će prilikom odlučivanja o tome da li će opozvati uslovnu osudu imati u vidu sve okolnosti koje se odnose na učinjena dela i učinioca, kao i jedinstvenu kaznu koju bi utvrdio kako za ranije delo, tako i za ono za koje je izrečena uslovna osuda. Ako sud ne opozove uslovnu osudu može za ranije učinjeno krivično delo izreći uslovnu osudu (izreći će jednu novu uslovnu osudu tako što će utvrditi novu kaznu i vreme proveravanja) ili kaznu. zbog neispunjenja odredjenih obaveza

- Ako je uslovnom osudom osuđenom određeno ispunjenje neke obaveze, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može, u okviru vremena proveravanja, produžiti rok za ispunjenje obaveze ili može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi. Ako utvrdi da osuđeni, iz opravdanih razloga, ne može da ispuni postavljenu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenom zakonom.

OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE

USLOVNA OSUDA sa zaštitnim nadzorom Njome se omogućava da se prema uslovno osuđenom

preduzimaju aktivne radnje, kroz koje mu se pruža pomoć i zaštita, a istovremeno i vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vršenja krivičnog dela. Obaveze:

javljanje organu nadležnom za izvršenje zaštitnog zatvora u rokovima koje odredi taj organ

da se osposobljava za zanimanje da prihvati zaposlenje koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i

njegovim sposobnostima ispunjavanje obaveza izdržavanja porodice, čuvanja i

vaspitanja dece i drugih porodičnih obaveza uzdržavanje od pohađanja određenih lokala ili određenih

priredbi da blagovremeno obaveštava o promeni mesta boravka ili

stana ili radnog mesta

USLOVNA OSUDA sa zaštitnim nadzorom

– uzdržavanje od uživanja alkoholnih pića ili opojnih droga

– lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi– posećivanje odgovarajućih profesionalnih, psiholoških

ili nekih drugih savetovališta i postupanje po njihovim uputstvima

– otklanjanje ili ublažavanje štete prouzrokovane krivičnim delom i izmirenje sa krivičnog dela

Obaveze moraju biti u vremenu proveravanja Sud može da menja postavljene obaveze, da ih ukine U slučaju neispunjavanja obaveza sud može da

opomene osuđenog, da zameni postavljene obaveze, da produži trajanje zaštitnog nadzora ili da opozove uslovnu osudu

SUDSKA OPOMENA Mera upozorenja Upozorenje učiniocu da više ne čini krivična dela Za najlakša krivična dela ako su ispunjena dva kumulativna

uslova: da je za delo propisana novčana k. ili zatvor do 1 godine i da je delo učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ga u konkretnom slučaju čine naročito lakim.

Ne može se izreći vojnom licu za krivično delo protiv vojske i maloletnom licu

Sudska opomena izriče se rešenjem, a ne presudom Pri izricanju sud uzima u obzir:

ličnost učinioca, raniji život učinioca, ponašanje posle učinjenog krivičnog dela, odnos učinioca prema žrtvi krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno

MERE BEZBEDNOSTI

posebna vrsta krivičnih sankcija mogu se izreći

učiniocu krivičnog dela neuračunljivom licu koje učini protivpravno delo koje

ima obeležje krivičnog dela maloletnom učiniocu krivičnog dela

po prirodi imaju izričito preventivan karakter svrha - da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti

od uticaja da učinilac ubuduće vrši krivična dela mogu se izricati uz kaznu, a neke od njih i

samostalno - ima ih 9

MERE BEZBEDNOSTI

1. Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi2. Obavezno psihijatrijsko ličenje na slobodi3. Obavezno lečenje narkomana4. Obavezno lečenje alkoholičara5. Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti6. Zabrana upravljanja motornim vozilom7. Oduzimanje predmeta8. Proterivanje stranca iz zemlje9. Javno objavljivanje presude10. Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim11. Zabrana prisustvovanja odredjenim sportskim takmicenjima

OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEČENJE I ČUVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI izriče se:

bitno smanjeno uračunljivom učiniocu neuračunljivom

uslovi: opasnost ako je potrebno radi otklanjanja opasnosti

bitno smanjeno uračunljivom prvo izdržava meru pa posle kaznu mera se uračunava u kaznu za ostatak kazne može uslovni otpust

OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEČENJE NA SLOBODI izriče se:

neuračunljivom - ako je dovoljno za otklanjanje neuračunljivom - posle otpuštanja iz ustanove bitno smanjeno uračunljivom uz uslovnu osudu ili uz

uslovni otpust moguće povremeno i u ustanovi (do 15 dana, a ukupno

do 2 meseca trajanje do tri godine upućivanje u ustanovu:

ako se ne podvrgne lečenju ako napusti lečenje ako i pored lečenja postoji opasnost

OBAVEZNO LEČENJE NARKOMANA

ako je izvršeno krivično delo usled zavisnosti i postoji opasnost ponovnog vršenja

do tri godine - u odgovarajućoj ustanovi uračunava se u kaznu uz novčanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku

opomenu i oslobođenje od kazne izvršava se na slobodi ako se ne podvrgne lečenju ili ga napusti mera

se izvršava prinudno u ustanovi

OBAVEZNO LEČENJE ALKOHOLIČARA

ako je izvršeno krivično delo usled zavisnosti i postoji opasnost ponovnog vršenja

do tri godine - u odgovarajućoj ustanovi uračunava se u kaznu uz novčanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku

opomenu i oslobođenje od kazne izvršava se na slobodi ako se ne podvrgne lečenju ili ga napusti mera

se izvršava prinudno u ustanovi

ZABRANA VRŠENJA POZIVA, DELATNOSTI I DUŽNOSTI

ako se opravdano smatra da bi dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno

trajanje 1- 10 godina Ako je izrečena uslovna osuda, sud može tu

osudu opozvati ako učinilac prekrši zabranu

ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM

za krivična dela kojima se ugrožava javni saobraćaj

zabrana za određene vrste i kategorije vozila ako postoji opasnost od daljeg upravljanja

motornim vozilom određene vrste ili kategorije trajanje: 3 meseca do 5 godina Strancu se zabranjuje korišćenja strane vozačke

dozvole na teritoriji Srbije opoziv uslovne osude ako prekrši zabranu

ODUZIMANJE PREDMETA oduzimaju se:

predmeti kojima je izvršeno krivično delo predmeti namenjeni za izvršenje krivičnog dela predmeti nastali izvršenjem krivičnog dela

Ovi predmeti se oduzimaju kada postoji opasnost da će se ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela, ili kad je radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.

Primena ove mere bezbednosti ne utiče na pravo trećih lica na naknadu štete zbog oduzimanja predmeta prema izvršiocu krivičnog dela.

Zakonom se može odrediti obavezno oduzimanje predmeta, a može se odrediti i njihovo obavezno uništavanje. Zakonom se mogu odrediti i uslovi za oduzimanje određenih predmeta u pojedinim slučajevima.

PROTERIVANJE STRANCA IZ ZEMLJE Sud može stranca koji je izvršio krivično delo

proterati sa teritorije Srbije ako postoje okolnosto koje ukazuju na nepoželjnost daljeg boravka stranca u Srbiji

Pri oceni da li će izreći meru sud će uzeti u obzir prirodu i težinu učinjenog krivičnog dela, pobude zbog kojih je krivično delo učinjeno, način izvršenja krivičnog dela i druge okolnosti

trajanje: od 1 do 10 godina vreme provedeno u zatvoru ne uračunava se ne može se izreći licu koje uživa zaštitu po

ratifikovanim međunarodnim ugovorima

JAVNO OBJAVLJIVANJE PRESUDE

za dela: učinjena preko sredstava javnog informisanja Koja su prouzrokovala opasnost za život ili

telo ljudi, pod uslovom da objavljivanje presude može da doprinese da se otkloni ili umanji ta opasnost

Presuda se objavljuje o trošku učinioca (sud određuje preko kog sredstva)

Rok u kome se ona mora izvršiti je 30 dana od pravosnažnosti presude.

MERA ZABRANE PRIBLIŽAVANJA I KOMUNIKACIJE SA OŠTEĆENIM

Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim Uslov je da sud smatra da postoje opravdani razlozi koji ukazuju da bi vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog. Ova mera može trajati najduže tri godine. Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom ne uračunava se u vreme trajanja mere Ona se može ukinuti pre isteka vremena za koje je određena, ako prestanu razlozi zbog kojih je određena.

POSEBNE ODREDBE O MALOLETNICIMA

Položaj maloletnih učinilaca krivičnih dela je regulisan Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika

Za maloletne učinioce krivičnih dela važe i odredbe Krivičnog zakonika Srbije ako nisu u suprotnosti sa posebnim odredbama koje sadrži ZOMUKD.

POJAM MALOLETNIKA

Maloletnici su lica koja su navršila 14 godina, a još nisu navršila 18. godina

Lica do 14 godine su deca - prema njima se ne primenjuju krivičnopravne mere već se predaju organima starateljstva

Položaj maloletnika je specifičan što se prema njima primenjuju posebne krivične sankcije prilagođene ličnosti maloletnika, kao i posebne mere sui generis koje nemaju karakter krivičnih sankcija (vaspitni nalozi)

Pravi se razlika između mlađih i starijih maloletnika Mlađi maloletnici (od 14 do 16 godina) Stariji maloletnici (od 16 do 18 godina)

VASPITNI NALOZI posebna vrsta krivičnopravnih mera prema maloletnicima (mlađim i

starijim) nisu krivične sankcije i njihova svrha jeste da se izbegne

pokretanje krivičnog postupka Uslovi za primenu: da se radi o krivičnom delu za koje je propisana

kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna, da postoji priznanje krivičnog dela, a prilikom procene ceniće se i odnos maloletnika prema krivičnom delu i oštećenom

primenjuje ih javni tužilac ili sudija za maloletnike vrste:

• poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile štetne posledice prouzrokovane učinjenim krivičnim delom

• redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao (što treba da utiče na uredno ispunjavanje ovih obaveza, naročito kada maloletnik to do izdavanja naloga nije činio)

VASPITNI NALOZI • uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih

organizacija ili poslova socijalnog, lokalnog ili ekološkog značaja (što je od velikog značaja za maloletnika da se okupira korisnim aktivnostima)

• podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga (što je veoma značajno za dalji pozitivan razvoj ličnosti maloletnika)

• uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu (što značajno može da doprinese savladavanju teškoća u kojima se maloletnik nalazi i da utiče na njegov pravilan razvoj)

KRIVIČNE SANKCIJE PREMA MALOLETNICIMA

prema mlađim maloletnicima: vaspitne mere prema starijim maloletnicima: vaspitne mere a

izuzetno i kazna maloletničkog zatvora prema maloletnicima (mlađim i starijim) mogu se

primeniti i mere bezbednosti (izuzev zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti)

kazne (izuzev maloletničkog zatvora) i mere upozorenja ne primenjuju se prema maloletnicima

VASPITNE MERE Posebna vrsta krivičnih sankcija za maloletnike Svrha

da se utiče na razvoj i jačanje njihove lične odgovornosti na njihovo vaspitanja na pravilan razvoj njihove ličnosti kako bi se obezbedilo njihovo

ponovno uključivanje u društvenu zajednicu To uticanje se vrši:

nadzorom pružanjem pomoći obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja

Izriču se: maloletnicima mlađim punoletnim licima punoletnim licima za krivična dela koja su učinili dok su bili

maloletnici

VASPITNE MERE VASPITNE MERE VASPITNE MERE UPOZORENJA I USMERAVANJAUPOZORENJA I USMERAVANJA

sudski ukor posebne obaveze

VASPITNE MERE VASPITNE MERE POJAČANOG NADZORAPOJAČANOG NADZORA pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca pojačan nadzor u drugoj porodici pojačan nadzor organa starateljstva pojačan nadzor uz dnevni boravak u ustanovi za vaspitanje i

obrazovanje maloletnika ZAVODSKEZAVODSKE VASPITNE MERE VASPITNE MERE

upućivanje u vaspitnu ustanovu upućivanje u vaspitno-popravni dom upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje

SUDSKI UKOR

IZRIČE SE MALOLETNOM UČINIOCU KRIVIČNOG DELA KADA JE DOVOLJNO DA SE ON ZBOG UČINJENOG DELA SAMO PREKORI

POSEBNE OBAVEZE Vrste posebnih obaveza:

• da se izvini oštećenom• da naknadi štetu pričinjenu krivičnim delom (u

okvirima svojih mogućnosti)• da redovno pohađa školu odnosno da ne

izostaje sa posla• da se osposobljava za zanimanje koje

odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima

• da se uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja

POSEBNE OBAVEZE• da se uključi u određene sportske aktivnosti• da se odvikava od zavisnosti od upotrebe

alkoholnih pića ili opojnih droga podvrgavajući se odgovarajućem ispitivanju i tretmanu

• da se uključi u odgovarajući tretman (pojedinačni ili grupni) u zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu i da postupa po programima koji mu budu određeni

• da pohađa određene kurseve ili da se priprema za određene ispite

• da ne napušta mesto prebivališta ili boravišta bez odobrenja organa starateljstva i saglasnosti suda

Trajanje do 1 godine Sud može da izmeni ili obustavi obaveze ili da ih

zameni

POJAČAN NADZOR OD STRANE RODITELJA, USVOJIOCA ILI STARAOCA

Izriče sud U slučaju kada roditelj, usvojilac ili staralac propusti

da vrši potrebnu brigu, a u mogućnosti je da tu brigu i nadzor vrši

Trajanje - od 6 meseci do 2 godine Sud će roditelju ili staraocu dati potrebna uputstva i

naložiti mu određene dužnosti koje treba preduzeti za vaspitavanje maloletnika

Sud može odrediti da organ starateljstva proverava izvršenje ove mere i ukazuje pomoć roditelju, staraocu ili usvojiocu

POJAČAN NADZOR U DRUGOJ PORODICI Slična je kao i pojačan nadzor od strane roditelja ili staraoca s tim

što ovde roditelj, usvojilac ili staralac nisu u mogućnosti da vrše nadzor

Pojačani nadzor vrši se u drugoj porodici koja ima mogućnosti i koja je voljna da vrši potreban pojačani nadzor nad maloletnikom koji je učinio krivično delo u slučajevima kada roditelji odnosno staralac nisu u mogućnosti da vrše potreban nadzor ili ako se to od njih ne može s osnovom očekivati

Trajanje od 6 meseci do 2 godine Organ starateljstva proverava njeno izvršenje i ukazuje pomoć

porodici u koju je maloletnik smešten Izvršenje ove mere obustaviće se kada roditelji, usvojilac, odnosno

staralac maloletnika steknu mogućnost da nad njim vrše pojačan nadzor ili kada prema rezultatu izvršenja mere prestane potreba za pojačanim nadzorom.

POJAČAN NADZOR ORGANA STARATELJSTVA Ako roditelji, usvojilac, odnosno staralac maloletnika

nisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor, a ne postoje uslovi za pojačan nadzor u drugoj porodici, maloletnik će se staviti pod nadzor organa starateljstva

Trajanje od 6 meseci do 2 godine Kod ove mere maloletnik i dalje ostaje da živi kod

roditelja ili drugih lica koja ga izdržavaju Nadzor vrši određeno službeno lice organa

starateljstva

POJAČAN NADZOR UZ DNEVNI BORAVAK U ODGOVARAJUĆOJ USTANOVI ZA VASPITANJE I OBRAZOVANJE MALOLETNIKA kad je pored neke mere pojačanog nadzora potrebno i

angažovanje stručnih lica koja se bave vaspitanjem i obrazovanjem maloletnika

trajanje: 6 meseci do 2 godine maloletnik ostaje kod roditelja ali određeno vreme u toku dana

provodi u ustanovi meru sprovodi organ starateljstva sud može da odredi maloletniku prilikom izricanja neke od

četiri mere pojačanog nadzora jednu ili više posebnih obaveza koje mogu i samostalno izreći kao mera upozorenja i usmeravanja

UPUĆIVANJE U VASPITNU USTANOVU Mera zavodskog karaktera Primenjuje se prema maloletnom učiniocu krivičnog

dela kada je potrebno primeniti trajnije mere i izdvojiti ga iz sredine u kojoj živi

Izvršava se u nekoj opštoj ustanovi za vaspitavanje maloletnika

Trajanje - od šest meseci do dve godine Moguć uslovni otpust posle šest meseci, uz koji sud

može da odredi meru pojačanog nadzora i uz nju posebne obaveze

Ako učini neko krivično delo, ako mera pojačanog nadzora ne ispunjava svoju svrhu ili ako ne ispunjava obaveze može se opozvati uslovni otpust

UPUĆIVANJE U VASPITNO POPRAVNI DOM zavodska vaspitna mera ustanova specijalno namenjana za maloletne učinioce

krivičnih dela izriče se kada je potrebno izdvojiti maloletnika iz sredine u

kojoj živi i da treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitanja

trajanje - od 6 meseci do 4 godine postoji mogućnost uslovnog otpusta za vreme uslovnog otpusta maloletniku se može odrediti

neka od mera pojačanog nadzora i uz nju i posebne obaveze uslovni otpust se može opozvati u slučaju ako učini neko

krivično delo, ako mera pojačanog nadzora ne ispunjava svoju svrhu ili ako ne ispunjava obaveze može se opozvati uslovni otpust

UPUĆIVANJE U POSEBNU USTANOVU ZA LEČENJE I OSPOSOBLJAVANJE

specifična zavodska vaspitna mera primenjuje se prema maloletnim učiniocima koji su

zaostali u psihofizičkom razvoju ili imaju psihičke poremećaje umesto mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom. U tom slučaju može trajati najviše 3 godine, s tim da sud razmatra svakih 6 meseci da li postoje osnovi za njenu obustavu ili njenu zamenu drugom merom.

Ako se primenjuje umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, maloletnik ostaje u ustanovi dok je to potrebno radi njegovog lečenja

MALOLETNIČKI ZATVOR jedina kazna koja se može primeniti prema maloletnim učiniocima

krivičnih dela primenjuje se samo prema starijim maloletnicima izriče se za teža dela za koja je zakonom propisana kazna zatvora

teža od pet godina ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru

trajanje - od 6 meseci do 5 godina, a za najteža dela i sticaj teških krivičnih dela do 10 godina

kazna se izdržava u posebnom kazneno-popravnom domu za maloletnike, a kada navrši dvadeset tri godine (izuzetno i duže) nastavlja izdržavanje kazne u kazneno-popravnom domu za punoletna lica

posle šest meseci moguć uslovni otpust (mogu se odrediti mera pojačanog nadzora i uz nju posebne obaveze)

IZRICANJE VASPITNIH MERA PREMA PUNOLETNIM LICIMA KOJA SU UČINILA KRIVIČNO DELO KAO MALOLETNICI ako je lice učinilo krivično delo kao mlađi maloletnik

njemu se ne može suditi ako je već navršilo 21 godinu Ako u vreme sudjenja nije navršilo 21 godinu a delo je

učinio kao maloletnik mogu mu se izreći posebne obaveze, pojačani nadzor organa starateljstva, upućivanje u vaspitno-popravni dom ili maloletnički zatvor

Ukoliko je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu može se izuzetno za delo koje je izvršilo kao stariji maloletnik umesto maloletničkog zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda.

PRIMENA VASPITNIH MERA PREMA MLAĐIM PUNOLETNIM LICIMA to su lica koja su navršila 18 godina, a nisu još navršila

21. godinu ako je mlađi punoletnik učinio krivično delo posle

punoletstva, a u vreme suđenja nije navršio 21. godinu, sud mu za učinjeno delo može izreći posebnu obavezu, pojačan nadzor organa starateljstva ili upućivanje u vaspitno-popravni dom

Potrebno je da se radi o takvom licu kod koga se s obzirom na obeležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinjeno može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem

Cilj je izbegavanje primene kazne

ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI Zakonik predviđa da niko ne može zadržati imovinsku korist

pribavljenu krivičnim delom Radi se o posebnoj meri sui generis Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka

druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Oduzimanje od učinioca

Zakonik predviđa oduzimanje i od drugog lica (pravnog ili fizičkog) na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.

Ako je krivičnim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist će se oduzeti (od prenošenja stečena imovinske koristi na drugoga, treba razlikovati sticanje imovinske koristi za drugog). U ovom slučaju se imovinska korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao imovinsku korist za sebe.

ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTIAko je u krivičnom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oštećenog, sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog u tom iznosu kada imovinskopravni zahtev nije dosuđen u krivičnom postupku već je oštećeni upućen na parnicu, on može tražiti da se namiri iz oduzete imovinske koristi, ako pokrene parnicu u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti odluke kojom je upućen na parnicu. Kada oštećeni u krivičnom postupku nije prijavio imovinsko pravni zahtev može zahtevati namirenje iz oduzete imovinske koristi, ako je radi utvrđivanja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od tri meseca od dana saznanja za presudu kojom je izrečeno oduzimanje imovinske koristi, a najdalje u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke o oduzimanju imovinske koristi. Dakle, mera oduzimanja imovinske koristi u odnosu na zahtev oštećenog je supsidijarnog karaktera.

PRAVNE POSLEDICE OSUDE predviđene samo zakonom nastupaju po sili zakonapo sili zakona ne mogu nastupitine mogu nastupiti zbog izrečene novčane kazne,

uslovne osude ako ne bude opozvana, sudske opomene i oslobođenja od kazne

Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su:

1) prestanak vršenja javnih funkcija; 2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja

određenog poziva ili zanimanja; 3) gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju

odlukom državnog organa ili organa lokalne samouprave.

Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su: 1) zabrana sticanja određenih javnih funkcija; 2) zabrana sticanja određenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi; 3) zabrana sticanja čina vojnog starešine; 4) zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnih organa ili organa lokalne samouprave. Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava mogu se propisati u trajanju najduže do deset godina. Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnažnosti presude. Rehabilitacijom prestaju pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava.

REHABILITACIJA

Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim.

Rehabilitacija nastaje ili na osnovu samog zakona (zakonska rehabilitacija) ili po molbi osuđenog lica na osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija).

zakonska rehabilitacija nastaje - ako osuđeni nije učinio novo krivično delo - posle: 1 godine - za osude: oslobođenje od kazne, sudska opomena 1 godine (od proteka roka proveravanja) za uslovnu osudu 3 godine - za novčanu kaznu, rad u javnom interesu, oduzimanje

vozačke dozvole i zatvor do 6 meseci 5 godina - za zatvor od 6 meseci do jedne godine 10 godina - za zatvor od 1 do 3 godina

sudska rehabilitacija posle 10 godina za zatvor od 3 do 5 godina za više osuda - samo ako su ispunjeni uslovi za sve

Kad proteknu tri godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne, sud može odlučiti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja određenog prava, ukoliko već nije prestala usled rehabilitacije. Pri odlučivanju o prestanku pravne posledice osude sud će uzeti u obzir ponašanje osuđenog posle osude, da li je naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom i vratio imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravne posledice osude.

DAVANJE PODATAKA IZ KAZNENE EVIDENCIJE Kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog

dela, o krivičnom delu za koje je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi.

Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kao i organima starateljstva, kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti.

Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati i drugim državnim organima koji su nadležni za otkrivanje i sprečavanje izvršenja krivičnih dela, kada je to posebnim zakonom propisano. Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. Građanima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. Podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati.

ZASTARELOST zastarelost je protek vremena posle kojeg se ne može

voditi krivični postupak protiv učinioca krivičnog dela ili posle kojeg se ne može izvršiti kazna ili druga krivična sankcija

postoje dve vrste zastarelosti: zastarelost krivičnog gonjenja zastarelost izvršenja kazne ili druge krivične sankcije

u slučaju obustave vreme trajanja obustave se ne računa u tok zastarelosti

u slučaju prekida rok zastarelosti počinje ponovo da teče apsolutna zastarelost posle proteka dvostrukog roka kod nekih krivičnih dela postoji nezastarivost (krivična

dela genocida i ratih zločina - član 370-375 KZ)

ZASTARELOST KRIVIČNOG GONJENJA teče od dana izvršenja krivičnog dela za njega važe sledeći rokovi:

25 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor u trajanju od 30-40 godina

20 godina od izvršenja krivičnog dela za koja se može izreći zatvor preko petnaest godina

15 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor preko deset godina

10 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor preko pet godina

5 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor preko tri godine

3 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor preko jedne godine

2 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći zatvor do jedne godine ili novčana kazna

ZASTARELOST IZVRŠENJA KAZNE nastaje protekom određenog roka od dana

pravnosnažnosti presude odnosno od dana pravnosnažnosti odluke o opozivanju uslovne osude.

njenim nastupanjem ne može se izvršiti izrečena kazna rokovi za ovu zastarelost izvršenja kazne određeni su

prema izrečenoj kazni: 25 godina za zatvor od treideset do četrdeset godina 20 godina za zatvor preko petnaest godina 15 godina za zatvor preko deset godina 10 godina za zatvor preko pet godina 5 godina za zatvor preko tri godine 3 godine za zatvor preko jedne godine 2 godine za zatvor do jedne godine ili novčanu kaznu

AMNESTIJA Individualno neodređenim licima Daje se:

oslobođenje od krivičnog gonjenja (abolicija) potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne zamenjuje se izrečena kazna blažom kaznom rehabilitacija ukidaju se pojedine ili sve pravne posledice osude ukidanje mera bezbednosti:

zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti zabrana upravljanja motornim vozilomž proterivanje iz zemlje

Opšti akt, daje se zakonom Odnosi se na neodređen broj lica Lica se određuju po nekom opštem kriterijumu

POMILOVANJE Pojedinačni pravni akt Daje ga predsednik republike ukazom Po službenoj dužnosti ili po molbi osuđenog Odnosi se na određeno lice Daje se:

oslobođenje od krivičnog gonjenja (abolicija) potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne zamena izrečene kazne blažom kaznom ili uslovnom osudom rehabilitacija ukidanje ili određivanje kraćeg trajanja jedne ili svih pravnih

posledica osude ukidanje mera bezbednosti:

zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti zabrana upravljanja motornim vozilomž proterivanje iz zemlje