kriva traŽnja, izbor u uslovima nesigurnosti i asimetriČne informacije

KRIVA KRIVA TRAŽNJA, IZBOR U TRAŽNJA, IZBOR U USLOVIMA NESIGURNOSTI I USLOVIMA NESIGURNOSTI I ASIMETRIČNE INFORMACIJEASIMETRIČNE INFORMACIJE

PREDAVANJEPREDAVANJE 55

Prof. dr Jovo JednakProf. dr Jovo Jednak

prof. dr Jovo Jednakprof. dr Jovo Jednak MikroekonomijaMikroekonomija 22

Izvođenje krive cena-potrošnja Izvođenje krive cena-potrošnja (PCC) i krive dohodak-potrošnja (PCC) i krive dohodak-potrošnja

(ICC)(ICC)

1.1. AnalizaAnaliza izbora potrošača sa izbora potrošača sa stanovišta promene cene i dohotkastanovišta promene cene i dohotka

Promena cenePromena cene Promena cene platna može se prikazati Promena cene platna može se prikazati

indiferentnim krivamaindiferentnim krivama


Pretpostavimao: •A = 4m pl x 12 evra= 48 evra

6kg hr x 12 evra= 72 evra 120 evra

•B 12m pl x 6 evra =72 evra 4 kg hr x 12 evra = 48 evra 120 evra• C 20 m pl x 3 evra = 60 evra 5 kg hr x 12 evra = 60 evra 120 evra

120 evra

Efekat promene ceneEfekat promene cene

Platno (metara nedeljno)

Hrana(jedinica nedeljno)

4

5

6

U2 (In2)

U3 (In3)

A

BCU1 (In1)

4 12 20

Tri odvojeneindiferentne krive

su tangente svake budžetske linije.


Kriva cena-potrošnja

Efekat promene cene – Efekat promene cene – kriva cena-potrošnja (PCC)kriva cena-potrošnja (PCC)

Platno (metara nedeljno)

Hrana(jedinica nedeljno)

4

5

6

U2(In2)

U3(In3)

A

BCU1(In1)

4 12 20

Kriva cena potrošnja pomera se napolje maksimizirajući

korisnost korpe dobara za

različite cene platna.

120 evra


Individualna kriva tražnjaIndividualna kriva tražnja

Individualna kriva tražnje

Individualna kriva tražnje povezuje količine roba koje će potrošačkupiti za cenu date robe.

Platno( u metrima nedeljno)

Cena platna

(u evrima)

F

D

E

12.00

4 12 20

6.00

3.00


Individualna kriva tražnjaIndividualna kriva tražnja

Nivo korisnosti koju može potrošač Nivo korisnosti koju može potrošač ostvariti menja se duž individualne ostvariti menja se duž individualne krive tražnjekrive tražnje

U svakoj tački na krivi tražnji U svakoj tački na krivi tražnji potrošač maksimizira korisnost jer je potrošač maksimizira korisnost jer je zadovoljen uslov da je MRS platna za zadovoljen uslov da je MRS platna za odeću jednaka odnosa cena platna i odeću jednaka odnosa cena platna i hrane. hrane.


Efekat promene ceneEfekat promene cene

Platno (u metrima nedeljno)

Cenaplatna

(u evrima)

F

D

E

12.00

4 12 20

6.00

3.00

Individualna kriva tražnje

•D: Ppl/Phr = 12/12 = 1 = MRS•E: Ppl/Phr = 6/12 = 1/2 = MRS•F:Ppl/Phr = 3/12 = 1/4 = MRS

Kada cena pada : Ppl/Phr & MRS takođe padaju


Efekat promene dohotka –Efekat promene dohotka – kriva dohodak-potrošnja kriva dohodak-potrošnja


Hrana (jedinica nedeljno)

Povećanje dohotka,sa fiksnim cenama,

uzrokuju da potrošač menja izbor potrošačke korpe .

Kriva dohodak-potošnja

3

4

A U1(In 1)

5

10

B

U2 (In2)

C7

16

U3 (In3)

Pretpostavimo: Phr = 12 evra Ppl = 6 evra

Dohodak = 60, 120, 180 evra


Efekat promene dohotkaEfekat promene dohotka


Cena platna (u evrima)

Povećanje dohotka,od 60 do 120 pa do 180 evra,sa fiksiranim cenama platna,pomera krivu tražnje potrošačapomera u desno (sa D1 na D2 na D3).

6.00

4

D1

D

10

D2

E

16

D3

G


Engelova kriva, normalna, inferiorna Engelova kriva, normalna, inferiorna i i

Gifenova dobraGifenova dobra 1. Izvođenje Engelov1. Izvođenje Engelovee kriva. kriva. Engelova krivaEngelova kriva

pokazuje pokazuje vezu između novčanog vezu između novčanog dohotka i potrošnje određene robedohotka i potrošnje određene robe, uz , uz preduslov da su njene cene i cene preduslov da su njene cene i cene svih svih drugih roba tržišno određene – drugih roba tržišno određene – konstantnekonstantne


Izvođenje individualne krive Izvođenje individualne krive tražnje tražnje (D,D)(D,D) i Engelova kriva i Engelova kriva

Dohodak (Y) E / nedeljno

Količina traženog platna (Qpl)

40 2 60 3

100 5 120 6

Tabela br. 5.1. Dohodak i količina traženog platnaSa povećanjem dohotka

povećava se količina traženog platna.


Engelova kriva za normalna i Engelova kriva za normalna i inferiorna dobrainferiorna dobra

Slika br.5-2. Engelova kriva za normalna i inferiorna dobraEngelova kriva za normalna dobra kada se tražena količina povećava sa

dohotkom, panel a; Međutim, na panelu b, hamburger je normalno dobro uz dohodak manji od 60 € /nedeljno i inferiorno dobro uz dohodak veći od 60 € / nedeljno. Sa rastom dohotka potrošač prelazi sa hamburgera na poželjnu vrstu

mesa, goveđu pečenicu.


Normalna i inferiorna dobraNormalna i inferiorna dobra

Normalna dobraNormalna dobra su ona dobra čije su ona dobra čije tražene količine rastu sa rastom tražene količine rastu sa rastom dohotkadohotka, ,

aa kod kod inferiornih dobarainferiornih dobara - tražena - tražena količina opada sa rastom dohotka.količina opada sa rastom dohotka.


Gifenova dobraGifenova dobra Gifenova robaGifenova roba je ona roba za koju ukupni efekat je ona roba za koju ukupni efekat

povećanja cena utiče na povećanje nabavne povećanja cena utiče na povećanje nabavne količine, a ne na smanjenje nabavne količinekoličine, a ne na smanjenje nabavne količine

S obzirom na to da efekat supstitucije povećanja S obzirom na to da efekat supstitucije povećanja cene ima za rezultat smanjenje tražene količine, cene ima za rezultat smanjenje tražene količine, Gifenova robaGifenova roba mora biti ona čiji efekat dohotka mora biti ona čiji efekat dohotka neutrališe (izjednačava) i premašuje efekat neutrališe (izjednačava) i premašuje efekat supstitucije. supstitucije.

Ovo znači da Ovo znači da Gifenova robaGifenova roba mora biti mora biti inferiorna inferiorna robaroba,, toliko inferiorna da je efekat dohotka veći toliko inferiorna da je efekat dohotka veći od efekta supstitucijeod efekta supstitucije


Efekat dohotka i supstitucije Efekat dohotka i supstitucije

promene cenepromene cene Efekat supstitucijeEfekat supstitucije nam govori da nam govori da

će,će, kad kad cenacena nekog dobra nekog dobra rasteraste, , potrošačipotrošači nastojati da nastojati da gaga zamenezamene

nekim nekim drugimdrugim dobrom radi dobrom radi jeftinijegjeftinijeg postizanja željenog zadovoljstva.postizanja željenog zadovoljstva.

Efekat dohotkaEfekat dohotka predstavlja predstavlja uticaj promene cenauticaj promene cena nana potrošačev potrošačev

realan dohodakrealan dohodak..


Efekat dohotka i supsititucije Efekat dohotka i supsititucije

promene cenepromene cene Efekat supstitucijeEfekat supstitucije je ona komponenta je ona komponenta

ukupnog efekta promene cene koja sledi iz ukupnog efekta promene cene koja sledi iz udružene promene relativne privlačnosti udružene promene relativne privlačnosti druge robe, druge robe,

dok jedok je efekat dohotkaefekat dohotka ona komponenta ona komponenta promene cene koja sledi iz udružene promene cene koja sledi iz udružene promene realne kupovne moći.promene realne kupovne moći.

Ukupni efekat povećanja cene je zbir Ukupni efekat povećanja cene je zbir efekata supstitucije i dohotkaefekata supstitucije i dohotka


Efekat dohotka i supsititucije promene Efekat dohotka i supsititucije promene

cenecene 1. Ukupni efekti povećanja cene1. Ukupni efekti povećanja cene

Slika br. 5-3. Ukupni efekat povećanja cene

Dohodak od 120 € i cena platna od 6 € po m obezbeđuje potrošaču

kombinaciju izbora A na liniji budžeta B0 . Povećanjem cene

platna na 24 € po m, uz isti dohodak od 120 €, potrošačev

izbor je kombinacija D. Pomeranje od 10 m do 2 m platna naziva se ukupni efekat povećanja cene.


Efekti supstitucije i dohotka promene Efekti supstitucije i dohotka promene

cenecene

Slika br. 5-4. Efekat supstitucije i efekat

dohotka promene cenaPomeranje od tačke A do C

pretstavlja efekat supstitucije. Smanjenje

kupovine platna za odeću sa 10 na 6 m je rezultat

povećanja cene platna koja je viša nego drugih roba. Efekat dohotka nastaje

pomeranjem iz tačke C u tačku D, kao rezultat

smanjenja kupovne moći zbog povećanja cena, te se

i u ovom slučaju dobija manje platna.


Efekat dohotka i supsticuje za Efekat dohotka i supsticuje za

savršeno komplementarne robe.savršeno komplementarne robe.

Slika br. 8-5. Efekat dohotka i supstitucije za

savršeno komplementarne robe

Za savršeno komplementarne robe,

efekat supstitucije povećanja cene vezova

(pomeranje od A do C) je ravan nuli. Efekat dohotka

(pomeranje od A do D) i ukupni

efekat su jedini i isti.


Efekat dohotka i supstitucije za savršene supstitute

Slika br. 5-6. Efekat dohotka i supstitucije za

savršene supstituteZa savršene supsitite,

efekat supstitucije povećanje cene kafe

(pomeranje od A na C) može biti veoma veliki, jer

potrošač konzumiranjem jednog dobra

postiže željenu korisnost.


TržišnaTržišna tražnjatražnja

Kriva tražnje nekog dobra na celom Kriva tražnje nekog dobra na celom tržištu dobija se sabiranjem količina tržištu dobija se sabiranjem količina tražnje svih potrošača.tražnje svih potrošača.

Da bismo dobili ukupnu tržišnu krivu Da bismo dobili ukupnu tržišnu krivu tražnje, moramo izračunati ukupnu tražnje, moramo izračunati ukupnu sumu tražnje različitih potrošača pri sumu tražnje različitih potrošača pri svakoj dodatoj veličini cena.svakoj dodatoj veličini cena.


Tržišna tražnjaTržišna tražnja

Slika br. 57. Tražnja na tržištu izvodi se od pojedinačnih tražnjiZbrajamo sve krive tražnje pojedinih potrošača da bismo dobili krivu tražnje na

tržištu. Za svaku cenu, kao što je 5 €, zbrojimo količine koje traži svaka osoba po toj ceni da bismo dobili traženu količinu na tržištu. Slika pokazuje kako, po ceni

od 5 €, zbrojimo vodoravno 1 jedinicu koju traži Sandra, 2 jedinice koje traži Dejan, da bismo dobili tražnju na tržištu od 3 jedinice


Tržišna tražnjaTržišna tražnja

Slika 5-8. Pomeranje krive tražnje

Kriva tražnje pomera se promenama

dohotka ili cena ostalih dobara. Kad se povećavaju dohoci, potrošači žele veću količinu

dobra poput kafe, pomerajući time D, D u D’, D’ (objasnite zašto niži dohoci pomeraju D, D u D”, D”). Shodno tome,

povećanje cene supstituta kao što je čaj, pomera krivu tražnje

za kafom D, D u D’, D’.


Potrošačev višak i paradoks Potrošačev višak i paradoks vrednostivrednosti

Potrošačev višak je razlika Potrošačev višak je razlika između cene koju je potrošač

spreman platiti za neko dobro i stvarne cene tog dobra.


Slika 5-9. Potrošačev višak Zbog opadajuće granične korisnosti,

zadovoljstvo potrošača je veće od iznosa koji plaća, pano a, Prema dole nagnuta kriva

tražnje za vodom odražava opadajuću korisnost vode. Uočite kako je veliko

zadovoljstvo što ga donose prve jedinice. Zbrajajući sve viškove zadovoljstva nad cenom ( 8 € viška za prvu jedinicu + 7 €

viška za drugu jedinicu + ...+ 1 € viška za osmu jedinicu), dobijamo ukupni višak potrošača od 36 € za kupnju vode. U

pojednostavljenom primeru koji smo ovde prikazali, površina između krive tražnje i linije cene je ukupan potrošačev višak

Višak potrošača na celom tržištuVišak potrošača na celom tržištu Ukupni potrošačev višak je površina ispod Ukupni potrošačev višak je površina ispod

krive tražnje i iznad linije cene stvarnih krive tražnje i iznad linije cene stvarnih troškova, panotroškova, pano b. b.

Kriva tražnje daje iznose koje su potrošači Kriva tražnje daje iznose koje su potrošači voljni da plate za svaku potrošenu voljni da plate za svaku potrošenu

jedinicu. Tako ukupna površina ispod jedinicu. Tako ukupna površina ispod krive tražnje (O, R, E, M) označava krive tražnje (O, R, E, M) označava ukupnu korisnost potrošnje vode. ukupnu korisnost potrošnje vode.

Oduzimajući stvarne troškove nabavke Oduzimajući stvarne troškove nabavke vode (koji iznosi O, N, E, M) dobijamo vode (koji iznosi O, N, E, M) dobijamo potrošačev višak od potrošnje vode potrošačev višak od potrošnje vode

trougao N, E, R).trougao N, E, R).


Slika 5-10. Vrednovanje čistog vazduha

Zatamnjeni trougao prikazuje potrošačev višak koji nastaje smanjenjem

zagađenja sa 5 čestica na 1.000 miliona amonijak

oksida po ceni oko 1.000 € za svaku uslovljenu česticu. Potrošačev višak se stvara

zato što je većina potrošača spremna platiti više od

1.000 € za svaku uslovljenu česticu zagađenog vazduha

amonijak oksidom.


Izbor potrošača u uslovima Izbor potrošača u uslovima nesigurnost - verovatnoćanesigurnost - verovatnoća

VerovatnoćaVerovatnoća ukazuje koje su šanse ukazuje koje su šanse (izgledi) da se određeni događaj desi.(izgledi) da se određeni događaj desi.

a) Objektivna interpretacija a) Objektivna interpretacija verovatnoćeverovatnoće

se oslanja na učestalost događaja u prošlosti.se oslanja na učestalost događaja u prošlosti.

b) Subjektivna verovatnoćab) Subjektivna verovatnoća je percepcija da će se neki događaj desiti. je percepcija da će se neki događaj desiti. Percepcija se temelji na proceni ili iskustvu neke Percepcija se temelji na proceni ili iskustvu neke

osobe, a ne na učestalosti nekog događaja u osobe, a ne na učestalosti nekog događaja u prošlosti.prošlosti.


Očekivana vrednostOčekivana vrednost

Očekivana vrednostOčekivana vrednost predstavlja predstavlja ponderisani ponderisani prosek isplata,prosek isplata, odnosno odnosno vrednosti koje proizilaze iz svih mogućih vrednosti koje proizilaze iz svih mogućih ishoda. ishoda. Kao ponderi se koriste verovatnoće svakog Kao ponderi se koriste verovatnoće svakog

ishoda. ishoda. Prema tome, očekivanom vrednošću meri Prema tome, očekivanom vrednošću meri

se se osnovna tendencijaosnovna tendencija,, odnosno odnosno isplatu isplatu koji bismo očekivali u prosekukoji bismo očekivali u proseku..


Očekivana vrednostOčekivana vrednost

EVEV = Pr = Pr (uspešna)(uspešna) (40 € / akciji) + Pr (40 € / akciji) + Pr (neuspešna)(neuspešna) (20 € / akciji),(20 € / akciji),

= (1/4) (40 € / akciji) + (3/4) (20 € / = (1/4) (40 € / akciji) + (3/4) (20 € / akciji) = 25 € / akciji.akciji) = 25 € / akciji.

Uopšte, ako su moguća dva ishoda s isplatama Uopšte, ako su moguća dva ishoda s isplatama XX11 i i XX22, a , a verovatnoća svakog ishoda je data sa verovatnoća svakog ishoda je data sa PrPr11 i i PrPr22, očekivana , očekivana vrednost (EV) je jednaka:vrednost (EV) je jednaka:

EV (X) = PrEV (X) = Pr11 X X 11+ Pr+ Pr22 X X22..Pri većem broju ishoda (n), očekivana vrednost postaje:Pri većem broju ishoda (n), očekivana vrednost postaje:

EV (X) = PrEV (X) = Pr11 X X1 1 + Pr+ Pr22 X X 22+ …… + Pr+ …… + Prn n XXnn.. Ne zaboravite:Ne zaboravite:

zbir svih pojedinačnih verovatnoća mora biti jednak zbir svih pojedinačnih verovatnoća mora biti jednak 11..


VarijabilnostVarijabilnost

VarijabilnostVarijabilnost pokazuje do koje se mere mogući pokazuje do koje se mere mogući ishodi neke situacije razlikuju.ishodi neke situacije razlikuju.

Može se primetiti da ova dva posla imaju gotovo Može se primetiti da ova dva posla imaju gotovo jednak očekivani dohodak. jednak očekivani dohodak. Za Za posaoposao 1 1, očekivani dohodak (EI, očekivani dohodak (EI11) je :) je :EIEI11= 0,5 (2.000 €) + 0,5 (1.000 €) = 1.500 €,= 0,5 (2.000 €) + 0,5 (1.000 €) = 1.500 €, a za a za posaoposao 2 2 očekivani dohodak (EI očekivani dohodak (EI22) je:) je:EIEI22 = 0,99 (1.510 €) + 0,01 (510 €) = 1.500 €.= 0,99 (1.510 €) + 0,01 (510 €) = 1.500 €.

Varijabilnost mogućih ishoda je različita. Varijabilnost mogućih ishoda je različita. Ta razlika između stvarnih i mogućih isplata znači veći Ta razlika između stvarnih i mogućih isplata znači veći

ili manji rizik. ili manji rizik. Ove razlike nazivamo Ove razlike nazivamo devijacijama ili odstupanjima.devijacijama ili odstupanjima.


VarijabilnostVarijabilnost

Odstupanja sama po sebi ne predstavljaju Odstupanja sama po sebi ne predstavljaju masu varijabilnosti zato što odstupanja masu varijabilnosti zato što odstupanja mogu biti pozitvna i negativna i što je mogu biti pozitvna i negativna i što je prosečno odstupanje uvek jednako prosečno odstupanje uvek jednako 00. .

Zato varijabilnost merimo izračunavanjem Zato varijabilnost merimo izračunavanjem standardne devijacijestandardne devijacije: : kvadratnog korena proseka kvadrata kvadratnog korena proseka kvadrata

odstupanja isplata svakog ishoda na njihove odstupanja isplata svakog ishoda na njihove očekivane vrednosti. očekivane vrednosti.


Sklonosti prema rizikuSklonosti prema riziku

EVEV11 = (1/2) 100 € + (1/2) (-0,50 €) = 49,75 €; = (1/2) 100 € + (1/2) (-0,50 €) = 49,75 €;EVEV22 = (1/2) 200 € + (1/2) (-100 €) = 50 €; = (1/2) 200 € + (1/2) (-100 €) = 50 €; EVEV33 = (1/2) 20.000 € + (1/2) (-10.000 €) = 5.000 = (1/2) 20.000 € + (1/2) (-10.000 €) = 5.000 €.€. Kocka je jasno privlačnija ako ima pozitivno očekivanu Kocka je jasno privlačnija ako ima pozitivno očekivanu

vrednost nego negativnu. vrednost nego negativnu. Ali iz načina na koji većina ljudi reaguje na ove tri Ali iz načina na koji većina ljudi reaguje na ove tri

hipotetičke igre, vidi se da pozitvno očekivana hipotetičke igre, vidi se da pozitvno očekivana vrednost ni u kom slučaju nije dovoljna da učini vrednost ni u kom slučaju nije dovoljna da učini kockanje privlačnim. kockanje privlačnim. Naprotiv, Naprotiv, kockanje br. 3 ima najvišu očekivanu vrednostkockanje br. 3 ima najvišu očekivanu vrednost od od

sve tri, pa sve tri, pa ipak je jedna od najmanje prihvaćenihipak je jedna od najmanje prihvaćenih. . Nasuprot njemu, Nasuprot njemu, kockanje br. 1 koje ima najmanje očekivanukockanje br. 1 koje ima najmanje očekivanu

vrednost, vrednost, najčešće je birano.najčešće je birano.


Model Fon Nojman-Morgenstern Model Fon Nojman-Morgenstern očekivane korisnosti – očekivane korisnosti –

očekivane vrednosti i rizikočekivane vrednosti i rizik

Glavna premisa je Glavna premisa je da ljudi biraju alternativu koja da ljudi biraju alternativu koja

nema najveću očekivanu vrednost nema najveću očekivanu vrednost već najveću očekivanu korisnost.već najveću očekivanu korisnost.

Očekivana korisnost kockanja jeOčekivana korisnost kockanja je očekivana vrednost korisnosti nad očekivana vrednost korisnosti nad

svim mogućim ishodima.svim mogućim ishodima.




EU1 = (1/2)U(MEU1 = (1/2)U(M00 + 100) + (1/2)U(M + 100) + (1/2)U(M00 - 0,50) - 0,50)

Fon Nojman-MorgensternFon Nojman-Morgenstern kriterijum očekivane korisnosti kriterijum očekivane korisnosti vam kaže davam kaže da prihvatite kockanje samo i jedino prihvatite kockanje samo i jedino

ako je EUako je EU11 veće od U(M veće od U(M00).).




Slika br. 5-11. Funkcija konkavne koristi

Svaki luk konkavne funkcije se nalazi

iznad odgovarajuće linije koja povezuje

tačke M1 i M2 .



očekivane vrednosti i rizikočekivane vrednosti i rizik Tri očekivane koristi se određuju sledećim Tri očekivane koristi se određuju sledećim

relacijama:relacijama:EU1 = (1/2) 000.10 + (1/2) 50,999.9 = 100.248,00,

EU2 = (1/2) 200.10 + (1/2) 00,900.9 = 100.247,00 i

EU3 = (1/2) 000.30 + (1/2) 0 = 86.603.

Značaj umanjene granične koristi je sadržan u sledećem stavu: • što je veći ulog, manje će rasti njegova korist. • Osobe koje imaju funkciju koristi konkavno su protiv rizika, što podrazumeva da će uvek odbijati kocku čija je očekivana vrednost 0.• Takvi kockari se nazivaju pošteni kockari.

• Na primer, u kocki pobednik dobija 30 €, ukoliko novčić padne na “glavu”, ali i izgubi 30 € ukoliko padne na “pismo”. • Očekivana vrednost ove kocke je : (1/2) 30 + (1/2) (-30) = 0. Ovo znači da je reč o poštenoj kocki.




Slika br. 5-12. Odbijanje rizika podrazumeva odbijanje fer

kockeOčekivanu korist predstavlja linija

koja se dobija spajanjem tačaka A i C. Ukoliko je šansa da se pobedi ½,

očekivana korist leži na polovini između A i C. S obzirom na to da je

reč o konkavnoj funkciji koja leži iznad tačaka A i C, očekivana korist

će biti manja od koristi koja se ostvaruje ukoliko se odbije

kockanje.




Slika br.5-13. Mogućnosti uspeha

u karijeri pri pohađanju visoke

škole A ili BUkoliko se odlučite za visoku školu

B, dobićete adekvatan posao i solidnu zaradu. Ukoliko se odlučite

za A, dobićete sjajan posao sa verovatnoćom 0,6, ali i rizikom verovatnoće 0,4, tako da ćete

ostati bez toga posla i završiti na lošem radnom mestu, sa

nemogućnošću ostvarivanja visoke zarade.




Slika br. 5-14. Očekivana korist alternativnih visokih školaOčekivana vrednost životnog blagostanja je veća, ako studirate na visokoj školi A (700.000 €), nego na B (690.000 €) . Ali ako želite

izbeći rizik, odabraćete visoku školu B zato što ima veću očekivanu korist (830,60) u odnosu na A (800) .


Smanjivanje rizikaSmanjivanje rizika

DiversifikacijaDiversifikacija rizik se može smanjiti rizik se može smanjiti diversifikacijom,diversifikacijom,

odnosnoodnosno raspoređivanjem vlastitih resursa raspoređivanjem vlastitih resursa na više različitih situacija.na više različitih situacija.

diversifikacija je u osnovi dobra ideja za diversifikacija je u osnovi dobra ideja za sve životne i poslovne odluke. sve životne i poslovne odluke.

Ako sve raspoložive resurse raspodelite na Ako sve raspoložive resurse raspodelite na mnoštvo aktivnosti ishodi koji nisu blisko mnoštvo aktivnosti ishodi koji nisu blisko povezani, eliminišu najveći deo rizikapovezani, eliminišu najveći deo rizika



Ako prodajete samo klimatizacijske uređaje ili samo Ako prodajete samo klimatizacijske uređaje ili samo termoakumulacione peći, termoakumulacione peći, vaš će vaš će dohodakdohodak biti biti ili 24.000 € ili 60.000 €ili 24.000 € ili 60.000 €, , a očekivani dohodak će iznositi 42.000 €: (0,5) (60.000 €) + (0,5) a očekivani dohodak će iznositi 42.000 €: (0,5) (60.000 €) + (0,5)

(24.000 €). (24.000 €). Odlučite diversifikovati svoje vreme jednako između dva Odlučite diversifikovati svoje vreme jednako između dva

proizvoda.proizvoda. U tom slučaju vaš U tom slučaju vaš dohodakdohodak će sigurno biti će sigurno biti 42.000 €42.000 €, bez obzira na , bez obzira na

vremenske uslove. vremenske uslove. Ako temperature budu visoke zaradićete 30.000 € od Ako temperature budu visoke zaradićete 30.000 € od

prodaje klima uređaja i 12.000 € od termoakumulacionih prodaje klima uređaja i 12.000 € od termoakumulacionih peći; peći;

Ako su temperature bile niske, zaradićete 12.000 € od Ako su temperature bile niske, zaradićete 12.000 € od prodaje klimatizovanih uređaja i 30.000 € od prodaje klimatizovanih uređaja i 30.000 € od termoakumulacionih peći: termoakumulacionih peći:

dakle, dakle, diversifikacija eliminiše rizik.diversifikacija eliminiše rizik.



Osiguranje.Osiguranje. ako je trošak osiguranja jednak ako je trošak osiguranja jednak

očekivanom gubitkuočekivanom gubitku (na primer, ako je polisa osiguranja 1.000 € - (na primer, ako je polisa osiguranja 1.000 € -

sprečava gubitak od 1.000 €), sprečava gubitak od 1.000 €), ljudi neskloni riziku, uplatiće ljudi neskloni riziku, uplatiće

dovoljno polisa osiguranja kako bi dovoljno polisa osiguranja kako bi mogli u potpunosti nadoknaditi mogli u potpunosti nadoknaditi moguće gubitkemoguće gubitke..


Smanjivanje rizikaSmanjivanje rizika Pretpostavimo da stePretpostavimo da ste

kućevlasnik i da ste spremni na rizik od kućevlasnik i da ste spremni na rizik od 20%20%, , s tim da vam u kuću mogu provaliti lopovi za vreme s tim da vam u kuću mogu provaliti lopovi za vreme

godišnjeg odmora i prouzrokovati štetu od godišnjeg odmora i prouzrokovati štetu od 10.00010.000 €. €.

Pretpostavimo da vam je Pretpostavimo da vam je vrednost kuće vrednost kuće 100.000100.000 €. €. Vaše bogatstvo – kuća se posmatra u dva slučaja: Vaše bogatstvo – kuća se posmatra u dva slučaja:

uz polisu osiguranja u visini od uz polisu osiguranja u visini od 2.0002.000 € i € i bez nje.bez nje.

Očekivano bogatstvo u oba slučaja bi bilo Očekivano bogatstvo u oba slučaja bi bilo 98.00098.000 € (jednako).€ (jednako).


Smanjivanje rizikaSmanjivanje rizika Međutim, varijabilnost se znatno razlikuje,Međutim, varijabilnost se znatno razlikuje,

bez osiguranja ona je nula. bez osiguranja ona je nula.

Ako nema provale, Ako nema provale, neosigurani kućevlasnik dobija neosigurani kućevlasnik dobija 2.0002.000 € (nije platio premiju € (nije platio premiju

osiguranja) u odnosu na kućevlasnika koji je platio premiju osiguranja) u odnosu na kućevlasnika koji je platio premiju 2.0002.000 €. €.

No, ako do provale dođe,No, ako do provale dođe, neosigurani kućevlasnik gubi neosigurani kućevlasnik gubi 8.0008.000 €, u odnosu sa €, u odnosu sa

osiguranim kućevlasnikom.osiguranim kućevlasnikom.

Dakle, ako ste kućevlasnik i niste skloni riziku, Dakle, ako ste kućevlasnik i niste skloni riziku, za vas je uplata osiguranja solucija koja vam donosi više za vas je uplata osiguranja solucija koja vam donosi više

koristi.koristi.



Osiguranje.Osiguranje. a) Osiguranje od lošeg rezultata a) Osiguranje od lošeg rezultata

poslovanjaposlovanja

b) Podela rizika se zasniva na zakonu b) Podela rizika se zasniva na zakonu velikih brojevavelikih brojeva

c) udruživanja malih firmi u c) udruživanja malih firmi u poslovima preduzeća.poslovima preduzeća.

d) d) franšizafranšiza



Vrednost informacijaVrednost informacija. . Vrednost potpune informacijeVrednost potpune informacije je je

razlika između:razlika između: očekivane vrednosti izbora kada su potpune očekivane vrednosti izbora kada su potpune

informacije na raspolaganju i informacije na raspolaganju i očekivane vrednosti uz nepotpune očekivane vrednosti uz nepotpune

informacije.informacije.


Smanjivanje rizikaSmanjivanje rizika Vi ste menadžer prodaje modnih ženskih Vi ste menadžer prodaje modnih ženskih

kompleta za jesenju sezonu.kompleta za jesenju sezonu. Ako naručite Ako naručite 200200 kompleta cena je kompleta cena je 360360 € po kompletu. € po kompletu. Ako naručite Ako naručite 100100 kompleta cena će porasti na kompleta cena će porasti na 400400 € po € po

kompletu. kompletu. Znate, da ćete komplete prodavati po ceni Znate, da ćete komplete prodavati po ceni 600600 €, ali niste €, ali niste

sigurni kakva će biti ukupna prodaja. sigurni kakva će biti ukupna prodaja.

Svi se neprodati kompleti mogu vratiti Svi se neprodati kompleti mogu vratiti proizvođaču, ali upola cene po kojoj su nabavljeni. proizvođaču, ali upola cene po kojoj su nabavljeni. Bez dodatnih informacija postupićete pod pretpostavkom Bez dodatnih informacija postupićete pod pretpostavkom

da postoji verovatnoća od da postoji verovatnoća od 0,50,5 da će se prodati da će se prodati 200200 kompleta i kompleta i verovatnoća od verovatnoća od 0,50,5 da će se prodati da će se prodati 100100 kompleta. kompleta.


Smanjivanje rizikaSmanjivanje rizika Bez dodatnih inforamcija,Bez dodatnih inforamcija, opredelili bi se opredelili bi se

nabavku nabavku 200200 kompleta ako ste kompleta ako ste indiferentni prema riziku, preuzimajući indiferentni prema riziku, preuzimajući rizik da će vaš profit biti ili rizik da će vaš profit biti ili 24.00024.000 € i € i 3.0003.000 €. €.

Međutim, ako ste neskloni riziku, možda Međutim, ako ste neskloni riziku, možda ćete nabaviti ćete nabaviti 100100 kompleta, i u tom kompleta, i u tom slučaju sigurno biste zaradili slučaju sigurno biste zaradili 10.00010.000 €. €.


Smanjivanje rizikaSmanjivanje rizika Ali ako posedujete prave informacije, možete Ali ako posedujete prave informacije, možete

naručiti prave količine bez obzira na buduću naručiti prave količine bez obzira na buduću prodaju.prodaju.

Ako biste naručili Ako biste naručili 100100 kompleta, kompleta, vaš će profit biti vaš će profit biti 10.00010.000 €. €.

S druge strane ako bi prodaja bila S druge strane ako bi prodaja bila 200200 kompleta a naručili ste kompleta a naručili ste 200200 kompleta, kompleta, vaš će profit biti vaš će profit biti 27.00027.000 €. €.

Budući da su oba ishoda jednako verovatna,Budući da su oba ishoda jednako verovatna, vaš očekivani profit uz potpune informacije bi bio vaš očekivani profit uz potpune informacije bi bio

17.00017.000 €. €.



Vrednost informacije bi izračunili na sledeći način:Vrednost informacije bi izračunili na sledeći način:

očekivana vrednost uz potpune informacije:očekivana vrednost uz potpune informacije: 17.000 17.000 €€

očekivana vrednost uz neizvesnost očekivana vrednost uz neizvesnost

(kupovina 200 kompleta)(kupovina 200 kompleta) - - 13.500 €13.500 €vrednost potune informacijevrednost potune informacije 3.500 3.500

€€

Dakle, isplati se platiti Dakle, isplati se platiti 3.5003.500 € za tačno € za tačno predviđanje prodaje.predviđanje prodaje.


Asimetrične informacije – Asimetrične informacije – tržišno signaliziranjetržišno signaliziranje

ŠŠta se događa kada neke osobe ta se događa kada neke osobe znaju više od drugih, tj. kada se znaju više od drugih, tj. kada se pojavi problem pojavi problem asimetričnih asimetričnih informacijainformacija..

Na primer, Na primer, iskusni kupac zna da bude oprezan iskusni kupac zna da bude oprezan

na preterane tvrdnje o kvalitetu na preterane tvrdnje o kvalitetu proizvodaproizvoda. .



SignaliziranjaSignaliziranja između potencijalnih između potencijalnih suparnika (konkurenata): suparnika (konkurenata):

a) signali moraju biti skupi da se a) signali moraju biti skupi da se simuliraju i simuliraju i

b) ako neki pojedinci koriste signale b) ako neki pojedinci koriste signale da bi preneli povoljne informacije o da bi preneli povoljne informacije o sebi, ostali će biti prinuđeni da sebi, ostali će biti prinuđeni da otkriju informaciju čak i kada je ona otkriju informaciju čak i kada je ona znatno manje povoljnaznatno manje povoljna..



1.1. Princip "skupo da se simulira" - Princip "skupo da se simulira" - tržišno signaliziranjetržišno signaliziranje..

Da bi signal među protivnicima bio Da bi signal među protivnicima bio kredibilan, on mora biti skup (ili, kredibilan, on mora biti skup (ili, uopštenije, težak) da se simulira.uopštenije, težak) da se simulira.



a) Potvrda kvaliteta proizvodaa) Potvrda kvaliteta proizvoda Jedan način da se reši problem je da Jedan način da se reši problem je da

firma stvori reputaciju da pruža visok firma stvori reputaciju da pruža visok kvalitet.kvalitet.

PProces u kojem proizvođači odnosno roces u kojem proizvođači odnosno prodavci šalju kupcima signale koji prodavci šalju kupcima signale koji prenose informacije o kvalitetu prenose informacije o kvalitetu proizvoda, naziva se proizvoda, naziva se tržišno tržišno signaliziranjesignaliziranje..



Da bi signal bio Da bi signal bio "jak""jak", visoko , visoko produktivnim ljudima mora biti produktivnim ljudima mora biti lakše dati taj signal, nego nisko lakše dati taj signal, nego nisko produktivnim ljudima. produktivnim ljudima.

Drugim rečima, mora biti zastupljen Drugim rečima, mora biti zastupljen princip "skupo da se simulira".princip "skupo da se simulira".



b) Odabir pouzdanog službenikab) Odabir pouzdanog službenika. . U mnogo situacija zaposleni imaju U mnogo situacija zaposleni imaju

priliku da prevare svog poslodavca. priliku da prevare svog poslodavca. Mnoge proizvodne aktivnosti bi morale biti Mnoge proizvodne aktivnosti bi morale biti

prekinute kada firme ne bi mogle da zaposle prekinute kada firme ne bi mogle da zaposle ljude koji ne bi varali. ljude koji ne bi varali.

Firmi treba Firmi treba signalsignal koji će ukazati koji će ukazati na potencijalnog zaposlenog kao na potencijalnog zaposlenog kao pouzdanogpouzdanog..



c) Odabir vrednog, pametnog c) Odabir vrednog, pametnog zaposlenogzaposlenog

Karakterističan primer principa Karakterističan primer principa "skupo "skupo da se simulira"da se simulira" polazi polazi od diplomiranja od diplomiranja sa najvišim ocenama na elitnom sa najvišim ocenama na elitnom fakultetu ili visokoj školi. fakultetu ili visokoj školi.

Poslodavci traže ljude koji su Poslodavci traže ljude koji su pametni i voljni da naporno radepametni i voljni da naporno rade. .



2. Princip "potpunog otkrivanja"2. Princip "potpunog otkrivanja" Drugi važan princip je principDrugi važan princip je princip

"potpunog otkrivanja""potpunog otkrivanja",, koji kaže da ako neki pojedinci koji kaže da ako neki pojedinci

imaju korist od otkrivanja povoljne imaju korist od otkrivanja povoljne vrednosti neke osobine, drugi će vrednosti neke osobine, drugi će biti primorani da otkriju svoje biti primorani da otkriju svoje manje povoljne vrednostimanje povoljne vrednosti..



a) Garancije za proizvode.a) Garancije za proizvode. proizvodi bez garancije ne mogu proizvodi bez garancije ne mogu

biti najvišeg kvalitetabiti najvišeg kvaliteta. .

b) b) Upadljiva potrošnja kao signal Upadljiva potrošnja kao signal sposobnostisposobnosti. .

""mi nikad ne dobijamo drugu šansu da mi nikad ne dobijamo drugu šansu da napravimo pravi utisak"napravimo pravi utisak". .


Tržište polovnih automobila – Tržište polovnih automobila – tržište "limunova"i moralni hazardtržište "limunova"i moralni hazard

1. Tržište limunova1. Tržište limunova. . Princip potpunog otkrivanja pomaže da se Princip potpunog otkrivanja pomaže da se

reši dugotrajni paradoks zašto nova kola reši dugotrajni paradoks zašto nova kola obično gube veliki deo svoje tržišne obično gube veliki deo svoje tržišne vrednosti onog momenta kada izađu iz vrednosti onog momenta kada izađu iz prodajnog salona. prodajnog salona.

Drugim rečima, Drugim rečima, zašto se "skoro potpuno nova" polovna zašto se "skoro potpuno nova" polovna

kola prodaju za znatno manje novca nego kola prodaju za znatno manje novca nego potpuno nova kolapotpuno nova kola??



1. Tržište limunova1. Tržište limunova. . AkerlofAkerlof je počeo sa pretpostavkom da se je počeo sa pretpostavkom da se

nova kola, uopšteno, mogu svrstati u nova kola, uopšteno, mogu svrstati u dva osnovna tipa: dva osnovna tipa:

dobra koladobra kola i i „ „ limun kola"limun kola"..



Akerlofovo zapažanje je doprinelo da se shvati da sama činjenica da je automobil na prodaju predstavlja važnu informaciju o njihovom kvalitetu.

To ne znači da je jedini razlog što se To ne znači da je jedini razlog što se kola prodaju taj što je kola prodaju taj što je "limun""limun". .

Čak i kada bi to bio samo neznatan Čak i kada bi to bio samo neznatan razlog, on bi i dalje sprečavao vlasnike razlog, on bi i dalje sprečavao vlasnike dobrih kola da za njih dobiju punu dobrih kola da za njih dobiju punu cenucenu. .



2. Moralni hazard2. Moralni hazard. . Moralni hazardMoralni hazard može se primeniti može se primeniti

ne samo na osiguranje, ne samo na osiguranje, već i na situaciju kada radnici rade slabije nego već i na situaciju kada radnici rade slabije nego

što su njihove mogućnosti kada ih poslodavci ne što su njihove mogućnosti kada ih poslodavci ne mogu nadzirati - kontrolisati. mogu nadzirati - kontrolisati.

Uopšte govoreći Uopšte govoreći moralni hazardmoralni hazard se događa kada stranka čije se delovanje ne može

kontrolisati utiče na verovatnost u veličinu isplate.


Tržište polovnih automobila - Tržište polovnih automobila - tržište "limunova"i moralni hazardtržište "limunova"i moralni hazard

Slika 5-15. Posledice moralnog hazardaMoralni hazard menja sposobnost tržišta da efikasno alocira resurse.

Kriva tražnje, D predstavlja tražnju za vožnju automobilom. Bez moralnog hazarada granični trošak prevoza je 1,5 € po kilometru, vozač vozi 100 km, što

predstavlja efikasnu vožnju. Ali u prisustvu moralnog hazarda, vozač misli da je trošak po pređenom

kilometru jednak, MC' = 1 € i on prelazi (vozi) 140 km nedeljno.

HVALA NA PAHVALA NA PAŽNJI!ŽNJI!

kriva traŽnja, izbor u uslovima nesigurnosti i asimetriČne informacije

Documents