m,V. KRIMINALISTIKA I NAČIN VRŠENJA POSLOVA

RESORA JAVNE BEZBEDNOSTI

I. KRIMINALISTIČKA TAKTIKA

1. POJAM I VRSTE KRIMINALITETA

O samom kriminalitetu postoje brojne definicije, zavisno od toga sa kojeg stanovišta se kriminalitet posmatra i odredjuje: pravnog, sociološkog, političkog i sl. Najprihvatljivija je definicija prema kojoj kriminalitet kao negativna društvena pojava predstavlja skup aktivnosti jednog lica ili grupe ljudi u odredjenom vremenskom periodu, koji su u suprotnosti sa pravnim propisima i normama ponašanja a čije nepoštovanje i kršenje povlači odgovarajuću krivičnu sankciju, čija vrsta i visina zavisi od stepena društvene opasnosti. U širem smislu pod kriminalitetom se često podrazumeva ASOCIJALNO - ne društveno odnosno ANTISOCIJALNO ponašanje.Asocijalno ponašanje bi bilo ono, koje odredjeno društvo smatra nemoralnim, nepoželjnim ili neprilagodjenim sebi samom kao što je alkoholizam, narkomanija, skitničenje, prostitucija, kocka i sl. Antisocijalno ponašanje je ponašanje protivno društvu, tj. Zakonskoj normi.

2. POJAM I PODELA KRIMINALITETA

Kriminalitet se često deli na: lakši i teži. U lakši kriminalitet ubrajaju se krivična dela (KD u daljem tekstu) manje društvene opasnosti pa čak i prekršaji. Postoji i tzv. skriveni ili latentni kriminalitet čija je posledica pritajena za razliku od KD sa vidljivom posledicom. Prema tome skriveni kriminalitet postoji faktički a ne i pravno – TAMNA BROJKA kriminaliteta.Imamo podelu na klasični i politički kriminalitet, u istu podelu spada i privredni kriminalitet, koji ima karakteristike i klasičnih i političkih delikata.Prema nosiocima, kriminalitet se može podeliti na: kriminalitet povratnika, maloletnički kriminalitet, profesionalni kriminalitet i dr.Sa aspekta i područja koje obuhvata može se podeliti na kriminalitet DPZ, kriminalitet Opštine, kriminalitet Republike, unutrašnji kriminalitet, medjunarodni kriminalitet, kriminalitet belog okovratnika, kompjuterski kriminalitet, i dr.Sa stanovišta pravnog aspekta kriminalitet je pojam kojim se označava skup svih vrsta društveno negativnih i pravnim propisima zabranjenih ponašanja kojima se narušava pravni poredak države, a takva ponašanja su u krivičnim zakonima predvidjena kao inkriminisana tj. zabranjena.

1

3. OSNOVNA NAČELA KRIMINALISTIKE

NAČELO ZAKONITOSTI – Znači da se organi kojima je društvo poverilo zadatke u suzbijanju kriminaliteta moraju strogo i dosledno pridržavati pozitivnih zakonskih propisa kada rade na sprečavanju, otkrivanju i rasvetljavanju KD; Ustava Republike Srbije, ZKP-a, KZ-a, Zakona o unutrašnjim poslovima. Povredom ovog načela mogu biti ugrožena osnovna ljudska prava i slobode utvrdjene Ustavom i Zakonskim propisima, zbog čega je bitno njegovo poštovanje.NAČELO ISTINE – Prilikom rasvetljavanja KD i otkrivanja njegovih učinilaca, kao i prilikom obezbedjenja, prikupljanja i izvodjenja dokaza, svi organi krivičnog postupka dužni su da istinito i u potpunosti utvrde činjenično stanje kako bi se u krivičnom postupku donela što objektivnija odluka.NAČELO OBJEKTIVNOSTI – Podrazumeva da utvrdjivanje istine i pristup rasvetljavanju KD bude oslobodjen subjektivizma i pristrasnosti, sujetnog postupanja i sličnih stavova koji mogu veoma negativno uticati na konačan ishod u krivičnom postupku odnosno da dovedu do nepravilnog i nezakonitog rešenja . Kriminalista od samog početka rada, u konkretnom slučaju mora da bude staložen, odmeren, ispravan i pravedan prema ljudima čiju delatnost i ponašanje istražuje. Ne bi smeo da unosi u sopstveni rad ništa subjektivnog i ličnog.NAČELO OPERATIVNOSTI I BRZINE – Uspeh u rasvetljavanju KD, otkrivanju i hvatanju njegovog učinioca u velikoj meri zavisi od blagovremenosti postupanja. Ovo načelo se ispoljava u brzom, efikasnom i smišljenom postupanju uvek kada za to prema faktičkoj situaciji postoji operativna potreba. To su najčešće oni dogadjaji i pojave koje u sebi sadrže elemente KD. Pozitivne efekte načela brzine treba razlikovati od brzopletosti. Ovo načelo je značajno tokom celog postupka, a naročito kod obezbedjenja lica mesta, potražne delatnosti, izlaska na lice mesta, korišćenja službenih pasa i sl.Uz brzinu, operativnost kriminaliste je veoma važno načelo koje dopunjava načelo brzine. Operativnost pretpostavlja poznavanje stanja, prilika, kriminalnih žarišta, pojavnih oblika ispoljavanja i vršenja KD na odredjenom području, a pre svega povezanost sa gradjanima koji su u situaciji da dodju do podataka o KD i njihovim učiniocima.NAČELO METODIČNOSTI I TAKTIČKOG PLANIRANJA – Prva saznanja i indicije o izvršenom KD, njihovo proveravanje i stvaranje verzija o KD i učiniocu mora se odvijati na osnovu logički sačinjenog i razradjenog plana.Operativno planiranje zavisi kako od prikupljenih obaveštenja, dokaza i činjenica, tako i od prognoze kriminalnog ponašanja i ono mora biti elastično zbog neodredjenosti naših saznanja, a i zbog mogućih obrta u kriminalnom ispoljavanju i drugih objektivnih i subjektivnih razloga koji se unapred ne mogu predvideti. Da bi se u ovom smislu metodično postupalo potrebno je saznate činjenice, detaljno proučiti pa zatim predložiti planirane radnje takodje po načelu metodičnosti – redosled i postupnost mera i radnji.NAČELO TEMELJITOSTI I UPORNOSTI – Ovo načelo u radu kriminaliste dobija puni smisao samo pod uslovom pune primene načela metodičnosti, kao i

2

načela brzine i operativnosti.Primenom ovog načela izbegava se površnost a sa druge strane inspiriše kriminalistu da svojim radom dovede konkretnu krivičnu stvar ili do pokretanja krivičnog postupka i stvaranja preduslova za donošenje presude, ili pak do obustave daljeg rada zbog nepostojanja elemenata KD. Temeljitost i upornost u kriminalističkom radu podrazumeva da se sa istom pažnjom ispituju sve činjenice i okolnosti kako one koje su na izgledsitne i beznačajne tako i one koje su očigledne. Temeljitost i upornost u radu doprinosi smanjenju tamne brojke kriminaliteta.NAČELO KOORDINACIJE I SARADNJE – Podrazumeva saradnju kako izmedju samih OUP-a (organa unutrašnjih poslova), tako i saradnju OUP-a sa drugim organima, imajući u vidu rasprostranjenost i pojavne oblike KD. Saradnja se ostvaruje na nivou opštinskih, medjuopštinskih (okružnih), pokrajinskih i republičkih OUP-a. Saradnja i koordinacija se mogu ostvarivati uglavnom na dva načina: a) putem neposrednih kontakata i b) zamolnim putem. NAČELO JEDINSTVENOG RUKOVODJENJA U SPROVODJENJU KRIMINALISTIČKE DELATNOSTI – Ovo načelo ima veliki značaj za organizovanje operativnog rada u onim slučajevima kada treba preduzeti veći broj operativno – taktičkih mera i radnji , pa je po pravilu potreban veći broj Policijskih službenika OUP-a i veći tehnički potencijal. To je slučaj kada se radi o intenzivnom angažovanju OUP-a na teškim i složenim kriminalističkim slučajevima i kada se operativno – taktičke i tehničke mere primenjuju prema organizovanoj kriminalnoj grupi. Takva situacija nameće potrebu formiranja štaba koji će rukovoditi akcijom koja se odvija po unapred utvrdjenom i razradjenom planu, pri čemu rukovodilac štaba prati rezultate rada članova ekipe (tima) kao i razvoj celokupne akcije, daje zadatke i usmerava akciju, prikuplja izveštaje i sl.NAČELO ČUVANJA SLUŽBENE TAJNE – Predstavlja jedno od osnovnih načela u radu na otkrivanju i rasvetljavanju KD i njihovih učinioca kojeg se moraju pridržavati policijski službenici OUP-a. Načelo čuvanja službene tajne ne odnosi se u istoj meri na sve operativno – taktičke mere i radnje. Neke se u potpunosti preduzimaju tajno kao npr. Praćenje, specijalno osmatranje, zaseda i dr; dok se druge vrše otvoreno kao npr. obezbedjenje lica mesta, racija, provera alibija i dr. Neke od ovih mera i radnji planiraju se u tajnosti da bi se obezbedilo njihovo uspešno vršenje. Sa ovim načelom u veoma uskoj vezi je i načelo operativnosti i brzine. Odavanje službene tajne može imati nepovoljan značaj za uspeh istrage.NAČELO PREVENTIVNOG POSTUPANJA – Podrazumeva predhodno proučavanje kategorija svih lica koji vrše KD, pojavnih oblika i etioloških karakteristika. Ovo proučavanje kriminaliteta za jedan odredjeni period vremena i na odredjenom prostoru pruža značajan prognostički elemenat budućeg kriminalnog ispoljavanja, kao i mera koje će to ispoljavanje sprečiti ili bar umanjiti.NAČELO STRUČNOSTI I SPECIJALIZACIJE – Podrazumeva stručno usavršavanje kriminalističkih radnika, koje treba da bude kontinuirano sa obzirom na najrazličitije metode i načine vršenja KD i korišćenje naučnih dostignuća pri

3

izvršenju KD. Stručno usavršavanje kriminaliste treba da bude uskladjeno sa tendencijom razvoja kriminaliteta uopšte, isto tako i pojedinih njegovih oblika.NAČELO HUMANOSTI U PRIMENI OVLAŠĆENJA – Podrazumeva pre svega da se pojedina ovlašćenja od strane policijskih službenika OUP-a vrše isključivo na osnovu zakona i u skladu sa njim, kao i da se mere prinude primenjuju sa što manje štetnih posledica po gradjane.

4. PREVENTIVNI I REPRESIVNI VID BORBE PROTIV KRIMINALITETA

PREVENCIJA KRIMINALITETA predstavlja sistem mera i aktivnosti usmerenih na otklanjanje svih neposrednih objektivnih i subjektivnih uslova i okolnosti koje pogoduju nastanku i vršenju kriminaliteta. U sprovodjenju opštih mera prevencije učestvuju svi društveni i državni organi, počevši od porodice, škole, organa socijalne zaštite, društvene organizacije, zakonodavnih organa, medija i dr. Pored opštih oblika prevencije značajni su i posebni oblici prevencije koji se preduzimaju od strane državnih organa koji vrše funkciju suzbijanja kriminaliteta. Zakonska obaveza OUP-a je da pored ostalog preduzima aktivnosti kojima se sprečava vršenje KD kao što su: mere kriminalističke kontrole i pojačanog nadzora, vršenje potražne, pozorničke i patrolne delatnosti, sprovodjenje racija i zaseda, obavljanje poslova čuvanja i zaštite objekata, kao i vršenja drugih mera. Vršeći efikasno funkciju gonjenja učinilaca KD, sudjenja i presudjenja, javno tužilaštvo i sudovi ostvaruju značajne preventivne efekte. Osim toga oni su dužni da prate i proučavaju pojave od značaja za obavljanje svojih funkcija i daju predloge zakonodavnim telima za sprečavanje društveno opasnih i štetnih pojava.REPRESIJA kriminaliteta predstavlja oblik reagovanja društva na pojavu kriminaliteta. Represija stupa na scenu po pravilu, nakon izvršenja KD. Cilj represije je da se otkrije i razjasni KD, da se prema njegovom učiniocu posle zakonito sprovedenog postupka izrekne od strane suda odgovarajuća kazna. Represija je poverena specijalizovanim državnim organima kao što su OUP, javno tužilaštvo, sud i organi za izvršenje krivičnih sankcija. Svaki od ovih organa ima zakonom utvrdjene dužnosti i ovlašćenja.

5. KARAKTERISTIKE SAVREMENOG KRIMINALITETA

Na uvećanje obima kriminaliteta utiču razni društveni procesi koji nisu statični već stalno prisutni i aktuelni kao npr. industrijalizacija koja je stalno praćena urbanizacijom i migracijom stanovništva . Savremeni kriminalitet takodje karakteriše veoma visoki stepen organizovanosti i to vrlo često na medjunarodnom planu. Po obimu on je stalno u uvećanju tako da masovnost, porast recidivizma i profesionalizma su jedna od njegovih bitnih odlika.

4

Kriminalci koriste dostignuća savremene nauke i tehnike i to ne samo za izvršenje KD već i za zaštitu od otkrivanja. Savremeni kriminalitet karakteriše takodje i sve veći porast elemenata nasilja, pri izvršenju naročito imovinskih delikata. Sve učestalije se vrše pojedina KD iz ove oblasti od strane dobro organizovanih grupa na teritoriji više država. Kao tipični primeri kriminaliteta uz primenu nasilja javljaju se kod klasičnih oblika: razbojništvo, a kod političkog terorizam. Društveno opasni kriminalitet bez nasilja je falsifikovanje novca, a u poslednje vreme kompjuterski kriminalitet.

6. KATEGORIJE IZVRŠILACA KRIVIČNIH DELA

Postoje sledeće kategorije izvršilaca KD: Od 14 – 16 godina starosti su mladji maloletnici Od 16 – 18 godina starosti su stariji maloletnici Od 18 – 21 godine starosti su mladja punoletna lica Od 21 – godine starosti su starija punoletna lica

Pored ovih navedenih kategorija kao izvršioci KD pojavljuju se povratnici ili recidivisti. Recidivisti se dele na profesionalce, patološke delikvente, seksualne delikvente, kao i povratnike sklone socijalno – patološkim pojavama kao što su alkoholičari, narkomani, skitnice, šverceri to su kriminalci iz navike.

7. POJAČANI NADZOR I LOKALNA KONTROLA NAD ODREDJENOM KATEGORIJOM DELIKVENATA

Mere koje OUP preduzima u cilju sprečavanja budućeg kriminaliteta ne primenjuju se isključivo na kriminalce u odnosu na koje se prognoza o budućem kriminalnom ponašanju bazira na povratnišvu. One se mogu proširiti i na kriminalce koji su izvršili samo jedno KD ako su pri tome ispoljili bezobzirnost drskost i okrutnost pa to inicira i na nova vršenja KD, i u odnosuna lica koja nisu izvršila ni jedno KD ali se realno pretpostavlja da će ih vršiti – pripadnici kriminalnih grupi i bandi.Pod pojačan nadzor se stavljaju samo ugledni kriminalci kao i oni u odnosu na koje postoje saznanja da se spremaju da izvrše KD, a koji nemaju mesto stalnog boravka ili ga šesto ili samo povremeno menjaju.

8. PROVERA

Provera je opšta operativno – taktička mera i radnja čiji je zadatak da utvrdi istinitost – osnovanost prikupljenih – saznatih, činjenica – indicija, osnova sumnje koje ukazuju na odredjeno KD, njegovog učinioca ili druge okolnosti značajne za rasvetljavanje KD i odredjenu kriminalnu delatnost.

5

Indicije ili podaci čiju osnovanost treba proverom potvrditi, odbaciti ili delimično dopuniti mogu biti različitog stepena verovatnoće, manje ili više logične i realne, dobijene ili prikupljene iz različitih izvora. Sve te činjenice moraju biti proverene da bise na osnovu tačno utvrdjenih podataka i činjenica, moglo dalje nastaviti sa radom na rasvetljavanju konkretnog KD i otkrivanje njegovog izvršioca. Zbog toga je provera stalan metod u radu OUP-a. S obzirom na organ po čijem se zahtevu vrši, provera se može vršiti po sopstvenoj inicijativi i po zahtevu drugih organa.Po predmetu provere delimo ih na one koje se odnose na lice i objekatPo načinu vršenja delimo ih na one koje se vrše otvoreno i konspirativno.O izvršenoj proveri sačinjava se službena beleška ili izveštaj kada se provera radi po zahtevu drugog organa.

9. OSMATRANJE

Je opšta operativno – taktička radnja. Preduzima se u odnosu na odredjena lica, odredjene objekte ili prostor.

10. ZASEDA

Je opšta operativna taktička mera i radnja koju OUP-i preduzimanju u cilju sprečavanja vršenja KD ili hvatanja njihovih učinilaca ili hvatanja osoba za kojima se traga. Osim u sprečavanju i suzbijanju kriminaliteta zaseda ima veom široku primenu i u vojnoj taktici. Zaseda, da bi bila uspešno sprovedena treba da bude dobro organizovana. Po svojoj sadržini zaseda predstavlja tajni ili prikriveni raspored ovlašćenih randika na mestu njenog postavljanja gde se očekuje dolazak ili prolazak osoba koje je potrebno uhvatiti ili lišiti slobode. Zaseda ima konspirativni karakter kako u pripremi, tako i pri njenom sprovodjenju čime se postiže taktička mogućnos iznenadjenja. Zaseda se najčešće preduzima kao represivna mera u cilju:

hvatanje učinioca KD za kojim se traga, pronalaženja i hvatanja odredjenih lica koja su pobegla sa izdržavanja

kazne, da se otkrije, presretne, uhvati ili savlada odmetnik ili diverzantsko

teroristička grupa ili pojedinac, da se pronadju i oduzmu predmeti i tragovi KD kod izvršilaca na licu

mesta ili posle na mestu gde je ostavio ili sakrio predmete KD (ukradene stvari).

Da bi bila uspešno sprovedena mora se sačiniti plan zasede. Zaseda se može postaviti na otvorenom ili zatvorenom prostoru. Zasede se mogu podeliti na obične, gde je raspored ovlašćenih radnika u jednoj liniji i dubinske, obično u obliku potkovice, makaza, polukruga i sl.

6

11. PRAĆENJE

Je operativno taktička mera i radnja koja se sastoji u tajnom sledjenju i opservaciji odredjene osobe sa ciljem da se zapaze i fiksiraju činjenice i okolnosti od značaja za utvrdjivanje vrste, karaktera i obima kriminalne delatonsti te osobe, njenih saučesnika i saradnika. Praćenje nije stalan metod u radu OUP-a već izuzetan i primenjuje se po odobrenju starešine organa kad treba otkriti učinioce teških KD i kada su kriminalci povezani. Ono mora biti konspirativno kako u odnosu na praćeno lice, tako i u odnosu na sva druga lica koja po osnovu svojih poslova i zadataka nisu u vezi sa konkretnom radnjom. Ciljevi praćenja su:

utvrdjivanje veza i kontakata prećenog lica sa drugim licima, srečavanja praćenog lica da izvrši KD, pronalaženja lica za kojim se traga, praćenjem lica koja su u rodbinskim,

prijateljskim i sličnim odnosima sa licem za kojim se traga, utvrdjivanja alibija odredjenog lica za odredjeno vreme, provera i kontrola rada operativne veze, otkrivanje tajnih skloništa i skloništa lica koja se prate, kao i lica sa kojima

praćeni stupa u kontakt, dolaženje do pravovremenih podataka i stvaranje povoljnih uslova za

preduzimanje pojedinih mera i radnji represivnog karaktera, uočavanje sklonosti i navika praćenog lica.

Po osnovu toga ko neposredno vrši praćenje ono može biti: praćenje preduzeto od strane policijskog službenika (PS), praćenje od strane gradjana tj. angažovanih veza.

Po načinu vršenja praćenje može biti: pešice, prevoznim sredstvom i u javnim lokalima. Da bi bilo uspešno izvršeno, praćenje mora biti dobro pripremljeno. Pripreme obuhvataju detaljno proučavanje ličnosti koju treba pratiti, njenih osobina, navika, sklonosti, sredine u kojoj se kreće, a zatim izradu plana u kome će biti jasno odredjen cilj, strategija, ljudstvo i sredstva. Praćenje se obustavlja kada je ostvaren cilj praćenja, kao i kad je praćeno otkriveno od strane praćenog lica.Nakon preduzete radnje praćenja sačinjava se potpun i detaljan izveštaj kome se prilaže fotodokumentacija sačinjena tokom praćenja.

12. RACIJA - BLOKADE

Blokada se sastoji u zatvaranju izlaznih i ulaznih puteva na odredjenom području na kome se sprečava ili ograničava da zatečena lica napuste taj prostor, odnosno, ograničava pristup u odredjeni objekat. Blokada nije samostalna radnja jer se po pravilu vrši u cilju sprovodjenja i drugih operativno - taktičkih mera i radnji kao što su uvidjaj, zaseda, potera i dr.

7

13. UVIDJAJ

U statičkoj fazi ekipa za vršenje uvidjaja ulazi u krug lica mesta i veoma smireno, pažljivo i detaljno razgleda lice mesta u celini, pojedine predmete i tragove i njihov medjusobni odnos. U statičkoj fazi uvidjaja ništa nesme da se menja i pomera i zato se i ona vrši "sa rukama u džepovima". Ovu fazu zbog toga i obavlja rukovodilac uvidjaja i krim. tehničar ako prisustvo drugih lica u krugu lica mesta nije neophodno.

U dinamičkoj fazi uvidjaja nastavlja se neposredan i detaljan pregled lica mesta s tom razlikom što se u ovoj fazi remeti zatečeni red stvari i izgleda lica mesta. Tehničar uz korišćenje gumenih rukavica uzima pojedine predmete, razgleda opisuje ih, skida sa njih tragove papilarnih linija i druge tragove ukoliko postoje, pokazuje ih i označava. Tragovi se pronalaze mulažiraju, izazivaju i obezbedjuju radi daljeg čuvanja. Krim. tehničar treba da opiše sam trag i da izdvoji tragove koje će poslati na veštačenje, zatim da fotografiše lice mesta, prvo okolinu lica mesta, zatim samo lice mesta i to sa više stajnih tačaka. Na fotografiji moraju da budu jasni svi predmeti, vidljivi tragovi i njihove brojne oznake kao i merne trake koje se stavljaju pored svih važnih tragova i predmeta. To će kasnije poslužiti da se lakše poveže fotografija sa opisom u zapisniku i legendom na skici. Skiciranje lica mesta je grafičko prikazivanje lica mesta koje ima odredjene prednosti nad fotografiom jer omogućava veću preciznost i preglednost. Skica se sačinjava u razmeri 1 : 50, 1 : 100, 1 : 200 za zatvoreni prostor, odnosno, 1 : 500 ili 1 : 1000 za slobodan prostor.

Zapisnik o uvidjaju ima dva dela uvodni i opisni. Uvodni deo sadrži naziv organa koji vrši uvidjaj i po kom pravnom osnovu ga vrši (čl. 238. st. 3. u vezi čl. 110. ZKP-a), dogadjaj povodom se vrši uvidjaj (ne i konstataciju o kom KD se radi što će se kasnije utvrditi), bliže podatke o mestu, precizno naznačeno vreme, ime i naziv oštećenog, imena službenih lica koja vrše uvidjaj i u kom svojstvu kao i imena službenih lica koja učestvuju u uvidjaju. Opisni deo sadrži prikaz faktički utvrdjenog činjeničnog stanja na licu mesta, da li je lice mesta bilo obezbedjeno ili ne, o tragovima i predmetima, njihovom medjusobnom odnosu, predmetima i tragovima koji su spakovani i poslati na veštačenje. Pri opisu mora se pozivati na fotografiju i skicu lica mesta. Završni deo zapisniku o uvidjaju sadrži vreme kada je uvidjaj završen (datum, čas, minut), potpis lica koje je vršilo uvidjaj i potpis zapisničara. Zapisnik sa svim prilozima: sluzžbene bleške, zapisnici, predmeti, tragovi, skice, fotografije i dr. kao i krivična prijava dostavljaju se Javnom tužiocu.

14. OBEZBEDJENJE LICA MESTA

Lice mesta je ono mesto ili objekat u odnosu na koje je neposrednim čulnim opažanjem moguće utvrditi ili razjasniti kakve važne činjenice u postupku vršenja

8

uvidjaj. Lice mesta je mesto gde je izvršilac izvršio radnju činjenjem ili ne činjenjem ili pak gde je nastupila zapranjena posledica kao i mesto gde se nalaze tragovi i predmeti KD. Da bi uvidjaj bio što uspešniji potrebno je da mesto izvršenja KD ostane ne promenjeno ili da pretrpi što je moguće manje izmene do dolaska ekipe za vršenje uvidjaja. To se postiže obezbedjenjem lica mesta koje vrši onaj OUP koji je teritorijalno nadležan ili je najbliži mestu izvršenja KD. Odmah po saznanju za mesto kriminalnog dogadjaja komandir PS, a u njegovom odsustvu njegov zamenik ili dežurni odredjuje potreban broj policijskih službenika i upućuje na lice mesta radi njegovog obezbedjenja. Izlazak na lice mesta i njegovo obezbedjenje mora se izvršiti što je moguće hitnije uz maksimalno poštovanje načela brzine i operativnosti. Pod samim obezbedjenjem lica mesta podrazumeva se zabrana pristupa svim nepozvanim licima, kao i zabrana ulaženja i kretanja u krugu lica mesta. Pod ovim se podrazumeva obezbedjenje tragova i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičom postupku. U ovoj fazi vrši se obavljanje informativnog razgovora sa licima koja imaju odredjena saznanja o KD, njihovo zadržavanje i lišavanje slobode eventualnog izvršioca. Obaveza je samih pripadnika policije da svojim postupcima ne unose promene na licu mesta, unište ili oštete tragove, pomere predmete što bi onemogućilo njihovo korišćenje prilikom rasvetljavanja dela i otkrivanja izvršioca, ako KD prijavljuje gradjanin treba mu dati najneophodnija uputstva da ništa na licu mesta ne pomera i da što je moguće potpunije obezbedi njegov ne promenjen izgled. Obezbedjenje lica mesta obuhvata više istovremenih radnji i postupaka:

odredjivanje i blokiranje lica mesta, odstranjivanje svih lica sa tog područja, pružanje pomoći žrtvama KD ukoliko one postoje, osiguranje od promena i uništenja tragova i predmeta KD, ako takva

opasnost preti, zadržavanje očevidaca i izvršilaca krivičnog dela do dolaska istražnog

sudije, obavljanje informativnog razgovora sa tim licima i sl.

Ukoliko preti opasnost da se neki predmet ili trag ošteti ili uništi oni se, ako je to moguće posebno obezbedjuju tj. sklanjaju na neko bezbednije mesto. To se konstatuje u zapisniku gde se navodi njihov prvobitni položaj na licu mesta. Ako na licu mesta ima povredjenih njima se ukazuje pomoć ili se oni transportuju do najbliže zdravstvene ustanove, na licu mesta se obeležava njihov položaj i konstatuju promene do kojih je došlo ukazivanjem pomoći. U koliko je izvršilac KD pobegao neposredno pre dolaska policijskih službenika u tom slučaju primarni zadatak ovlašćenih radnika je da preduzmu neposredno traganje, pronadju i uhvate učinioca KD.

15. INDICIJE I VERZIJE

9

Indicije su osnovi sumnje, osnovi podozrenja su utvrdjene činjenice i okolnosti koje posredno ukazuju na mogućnost postojanja KD, na odredjeno lice kao mogućeg izvršioca ili pak na druge činjenice i okolnosti vezane za KD ili učinioca. Postoje dve osnovne vrste činjenica koje su od značaja za otkrivanje KD i učinioca i u vezi s tim odredjivanje krivičnih sankcija u krivičnom postupku. To su indicije i pravno relevantne činjenice.

Pravno relevantne činjenice utvrdjuje sud primenom pojedinih istražnih radnji i samo izuzetno OUP i na njima se gradi krivični postupak.

Indicije predatavljaju predmet angažovanja OUP-a u pred krivičnom postupku najčešće na osnovu vršenja pojedini operativno - taktičkih mera i radnji. Indicije imaju kriminalistički značaj, a njihova dokazna vrednost je sporna, one predstavljaju početnu osnovu svakog kriminalističkog istraživanja. Indicije se mogu odnositi na KD i na učinioca KD. Po sadržaju indicije mogu biti materijalne i psihološke, a po značaju mogu biti glavne i sporedne, opšte i posebne.

Verzije su misaone konstrukcije (radne predpostavke) o KD ili učiniocu KD sačinjene na osnovu indicija odnosno prikupljenog operativnog materijala čiju osnovanost treba da potvrdi ili o povrgne dalja delatnost u okviru operativnog plana ili kriminalističke obrade. Planiranje verzija je uslovljeno nedostatkom potpunih i istinitih informacija o krivičnoj stvari pa planiranjem verzija i njihovom proverom treba da se rasvetli kriminalni dogadjaj i otkrije izvršilac. Postavljanjem dve ili više verzija pruža se mogućnost uspešnog rasvetljavanja krivične stvari, pa samim tim pokretanja i vodjenja krivičnog postupka. Verzije treba postavljati prilikom otkrivanja bilo koje krivične stvari čak i onda kad činjenično stanje ne sumnjivo ukazuje na odredjena rešenja. Postoji više vrsta verzija: opšte verzije mogu biti optužne ili odbrambene u zavisnosti od toga na koje činjenice su usmerene, one koje treba da obezbede optužne ili odbrambene dokaze. Opšte verzije čine konstrukciju rasvetljavanja krivične stvari za razliku od posebnih koje se planiraju na osnovu opštih verzija, i odnose se na pojedine uže elemente KD - o subjektu, objektu, motivu, načinu izvršenja KD i sl. Verzije se tokom operativnog rada dopunjuju i obogaćuju novim činjenicama i pri tom se dolazi do novih verzija i do produbljavanja postojećih.

16. LIŠENJE SLOBODE

U materijalnom smislu lišenje slobode je svaka ona radnja ili postupak koja je usmerena na oduzimanje slobode odredjenom licu ili odredjenoj grupi lica prinudnim putem kada je radi efikasnog sprovodjenja ove mere moguće staviti u izgled i upotrebu fizičke snage ili zakonom dozvoljene prinude druge vrste. Ovo je kriminalistički pojam lišenja slobode, a postoji i krivično pravni pojam po kome lišenje slobode predstavlja vrstu kazne. Lišenje slobode u kriminalističkom smislu predhodi krivično pravnom, odnosno, kriminalističko se najčešće preduzima da bi se krivično pravno moglo nesmetano sprovesti. Ovlašćenje za

10

preduzimanje ove radnje pripada OUP-u, a u odredjenim situacijama mogu je izvršiti i gradjani. Policijski službenici su dužni lišiti slobode lice kad je:

1. OUP doneo rešenje o zadržavanju,2. kada postoji osnovana sumnja da je izvršio KD, a pritvor je po zakonu

obavezan,3. kad je raspisana poternica,4. kda je sud doneo rešenje o pritvoru.

Policijski službenici mogu lišiti slobode osobu koju zateknu u izvršenju kriv. dela koje se goni po službenoj dužnosti, kao i osobu koja je osnovano sumnjiva da je izvršila takovo krivično delo,ako postoji neki od zakonom utvrdjenih razloga za odredjivanje pritovra. Gradjani mogu lišiti slobede osobu koja je zatečena u izvršenju kriv. dela koje se goni po službenoj dužnosti i dužni su da tu osobu odmah predaju istražnom sudiji ili OUP-u ili ih obavestiti o tome.

Prilikom lišavanja slobode moraju se poštovati odredjena taktička uputstva koja obezbedjuju uspešno sprovodjenje ove radnje, a to su:

lišavanje slobode treba prilagoditi okolnostima na mestu gde će biti izvršena,

osobinama ličnosti koja se lišava slobode, PS moraju preduzeti mere predostrožnosti, a to je da lišavanje slobode

moraju vršiti najmanje dva policijska službenika da moraju raspolagati ispravnim oružjem, municiom i sredstvima za vezivanje, posedovati fizičku kondiciju i poznavati borilačke veštine, smišljeno koristiti efekat iznenadjenja i sprečiti mogući otpor, osobu koja se lišava slobode treba odmah pretresti u cilju pronalaženja oružja, opasnog orudja, tragova i predmeta KD; a treba postupati sa što manje štetnih posledica po lice koje se lišava slobode, kao i za druge osobe.

OUP je obavezan da lice lišeno slobode bez odlaganja, a najkasnije u roku od 6 časova od trenutka lišavanja slobode sprovede i preda istražnom sudiji stvarno nadležnog suda ili istražnom sudiji nižeg suda na čijem području je izvršeno KD, ako se do sedišta tog suda može pre setići.

17. HAPŠENJE OPASNIH KRIMINALACA

Lišenja slobode moraju se izvoditi uz pomoć veoma detaljnih i temeljnih primena i solidno pripremljenih i efikasno izvedenih akcija. Registar poternica i objava za takva lica sadrži oznaku H.O. (hapsiti oprezno) kao upozorenje koje zahteva posebne mere predostrožnosti prilikom hapšenja, a medjunjima mere iznenadjenja i prepada imaju izuzetan značaj. Lišavanje slobode opasnih kriminalaca u naseljenim mestima i u opšte na prostorima gde se nalazi veći broj ljudi treba preduzeti uz izuzetne mere predostrožnosti da bi se izbegla opasnost po život gradjana koji se nalaze na mestu lišenja slobode, kao i da bi se onemogućilo njihovo uplitanje i ometanje radnji njihovim prisustvom. Taktičko pravilo je da

11

ovu radnju u prometnim mestima treba kad god je to moguće izbegavati i delikventa lišiti slobode kasnije na pogodnijem mestu uz primenu praćenja, osmatranja, postavljanja zasede i sl. Jedno od osnovnih taktičkih pravila je da lišavanje slobode opasnih kriminalaca vrše najmanje dva policijska službenika. Lišenje slobode u nenaseljenom mestu najčešće se vrši u sklopu i uz pomoć drugih operativno taktičkih mera i akcija kao što su blokada, potera, zaseda i sl. Prilikom lišavanja slobode opasnog kriminalca u zatvorenoj prostoriji treba se pridržavati sledećih taktičkih pravila: pripreme zališenje slobode treba držati u strogoj konspiraciji, što detaljnije informisanje o ličnosti kriminalca, ostalim ukućanima, da li su naoružani ili ne, gradjevinskim karakteristikama stana, brojem prostorija, mogućnost bekstva, sakrivanja i sl. Pre ulaska u stan zgradu treba blokirati sa dovoljnim brojem policijskih službenika i prema sačinjenom planu. Blokada treba da obezbedi punu kontrolu svih ulaza i izlaza, krov zgrade i dr. prilaze. Taktičko pravilo je da se hapšenje opasnih kriminalaca preduzima u jutarnjim časovima najčešće od 04,00 do 06,00 časova i uz punu primenu načela brzine i operativnosti kao i faktora iznenadjenja.

18. PRETRESANJE LICA, STANA, DRUGIH PROSTORIJA I PREVOZNIH SREDSTAVA

Pretrres je istražna radnja koja se preduzima u cilju pronalaženja skrivenog izvršioca KD, tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak. Tražene stvari nazivamo objektima pretresa.Pretresanje lica je pravno regulisano pretraživanje odeće , obuće, tele i ličnog prtljaga odredjenog lica koje se preduzima kada je verovatno da će se pronaći tragovi KD i predmeti važni za krivični postupak. Pretresanje lica se vrši na osnovu pismeno obrazložene naredbe suda i u prisustvu dva punoletna gradjanina kao svedoka. Pretres se može sprovesti i bez prisustva svedoka ako nije moguće da se obezbedi njihovo prisustvo, a postoji opasnost od odlaganja. PS mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka obaviti pretresanje lica prilikom:

izvršenja rešenja o privodjenju, prilikom lišenja slobode, ako postoji sumnja da lice poseduje oružje i orudje za napad, ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba

oduzeti (čl. 81. st. 5. ZKP),

U koliko se pretresanje vrši bez naredbe, PS (OSL) dužni su da o tome odmah podnesu izveštaj IS, a u koliko se postupak nevodi nadležnom državnom tužiocu. Položaj lica koje se pretresa i pozicija OSL za vreme pretresanja treba da omogući brzo, efikasno i bezbedno pretresanje. Kod klasičnog pretresanja licu se naredjuje da se okrene zidu, stane na vrhove prstiju nogu i podigne ruke i vrzovima prstiju ruku osloni se na z id. Pretresanje se vrši redom od gore prema dole. Za pretresanje tela angažuju se stručni zdravstveni radnici. Pretresanje ženskog lica vrši žensko lice, a za svedoke se uzimaju ženska lica.

12

Pretresanje stana i drugih prostorija predstavlja pravno regulisano pretraživanje stana i drugih prostorija okrivljenog ili drugog lica koje se preduzima kada je verovatno da će se pretresanjem uhvatiti učinilac KD za kojim se traga, pronaći tragovi KD ili predmeti važni za krivični postupak. Pretresanje stana i drugih prostorija se vrši na osnovu pismeno obrazložene naredbe suda i u prisustvu dva svedoka. Pre nego što se pristupi sprovodjenju ove istražne radnje naredba o pretresanju se predaje vlasniku odnosno držaocu stana i drugih prostorija pri čemu se od lica zahteva da preda lice, odnosno, predmete koji se traže. Materijalni i formalni uslovi predvidjeni su ZKP (čl. 77. st. 1. i čl. 78. st. 1.). Ograničava se pretres advokatske kancelarije samo na odredjene predmete, spise ili isprave (čl. 77. st. 2. ZKP). U koliko je neophodno pri pretresu advokatske kancelarije silom otvoriti neke prostorije ili nameštaj, a vlasnik to odbija pozvaće se predstavnik advokatske komore (čl. 79. st. 2. ZKP) ili drugi advokat član iste advokatske komore.Pre pretresanja lica ili stana licu se nakon predaje naredbe o pretresanju pre početka pretresanja daje pouka da ima pravo da uzme advokata, odnosno, branioca koji može prisustvovati pretresu, a ako lice to zahteva početak pretresa će se odložiti do njegovog dolaska, a najduže 3 sata (čl. 78. st. 2. ZKP).Mogućnost pretresanja, bez prethodne predaje naredbe (čl. 81. st. 1. ZKP), kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili stvari ili pouke o pravu na advokata, odnosno, branioca, se može izvršiti ako se:

predpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja, ako se očigledno priprema ili je odpočelo uništavanje tragova KD i

predmeta važnih za krivični postupak (čl. 78. st. 3.ZKP).

Budući da se vrši u različite svrhe i u pogledu razlititih katerogija lica, svako pretresanje ima niz specifičnosti. Opšta pravila za pretresanje podrazumevaju primenu osnovnih načela kriminalistike i to načela: operativnosti i brzine, metodičnosti i planiranja, temeljitosti i upornosti, čuvanje službene tajne.Svako pretresanje mora biti pažljivo pripremljeno, sa pripremljenom informacijom gde će se vršiti o licu koje je vlasnik ili držalac stana, o najpogodnijem trenutku za započinjanje, izbor službenih lica koje će vršiti pretres, obezbedjenje potrebne opreme i izradu operativnog plana. Pretresanje se vrši danju mada izuzetno može biti i noću. Način pretresanja se najčešće odredjuje na licu mesta u zavisnosti od konkretnih okolnosti. Pretresanje vrše uvek najmanje dva lica. Držalac stana ili lice koje ga menja traba da je stalno prisutno. OSL treba da prate ponašanje svih prisutnih ukućana u cilju uočavanja promena na njima koje mogu ukazati na smer pretresanja. OSL treba pažljivo da vrše pretres i da neoštećuju nepotrebno stvari. Posebne vrste pretresanja su grupno i ponovljeno pretresanje.Grupno pretresanje vrši se istovremeno na više različitih mesta, odnosno, kod više lica. Ponovljeno pretresanje preduzima se kada prvo nije dalo rezultate. O pretresanju se sastavlja z apisnik u koji se pored ostalih elemenata unose i predmeti koji su oduzeti.

13

Pretresanje prevoznih sredstava je pravno regulisanja radnja koja se preduzima kada je verovatno da će se pronaći tragovi KD ili predmeti važni za krivični postupak. Pretresanje vozila se vrši na osnovu pismeno obrazložene naredbe suda i uz prisustvo dva svedoka. U koliko se vrši bez naredbe postupak se na isti način kao kod pretresanja stana i drugih prostorija. Pretresanje vozila ima veliki značaj za otkrivanje pojedinih KD, posebno ne dozvoljene trgovine i krijumčarenja. Iz razloga konstrukcijske osobenosti prevoznih sredstva za uspešno sprovodjenje ovog vida pretresanja pored poznavanja statičko-psiholoških postavki neophodno je raspolagati i odgovarajućim tehničkim znanjem koje će omogućiti OSL da bez oštećenja demontira pojedine delove. Nekada je potrebno pribeći angažovanju stručnih lica (mehaničara). Predmeti se skrivanju na razna mesta u autombilima, kamionima, kamionima hladnjačama, cisternama, autobusima, vozovima, brodovima, avionima. Najkompleksniji objekti pretresanja su objekti imaju ogroman prostor i dobro je koristiti plan broda.

19. ZAPISNIK O PRETRESANJU

ZKP nalaže organu koji vrši pretresanje da sačini zapisnik o izvršenom pretresanju. Zapisnik se sačinjava kod svih vrsta pretresanja i ima poseban značaj bez obzira da li pretresanje kao istražnu radnju vrše OUP-i ili istražene sudije. Zapisnik o pretresanju ima tri dela:

uvodni deo sadrži naziv organa koji vrši pretresanje, lice ili objekat kod koga se ono vrši mesto, adresu i vreme početka pretresanja,

opisni deo sadrži spisak i detaljan opis svih pronadjenih i izdvojenih stvari za koje se predpostavlja da su u vezi sa KD ili kriminalnom delatnošću lica kod koga se vrši pretresanje. Ako se tokom pretresanja pronadje više stvri one se posebno brojčano obeležavaju i pečate pri čemu je pod odnosnim brojem predmet naveden i opisan u zapisniku. Ako se pronadju posebno sagradjena skrovišta i u njima predmeti značajni za krivični postupak, takva skrovišta se moraju obavezno fotografisati i fotografija priložiti zapisniku. Prilikom pretresanja oduzetće se ne samo predmeti zbog kojih je vršeno pretresanje neko i drugi pronadjeni predmeti za koje se predpostavlja da imaju veze sa bilo kojim KD.

završni deo zapisnika sadrži vreme završetka pretresanja, potpis vlasnika stana ili lice koje ga zastupa, dvojice prisutnih svedoka i službenog lica koje je vršilo pretresanje.

Po izvršenom pretresanju i sačinjenom zapisniku vlasniku odnosno držaocu predmeta ili licu koje ga zastupa izdaje se potvrda koja takodje mora da sadrži detaljan opis privremeno oduzetih predmeta.

20. OPŠTA TAKTIČKA PRAVILA ZA OBAVLJANJE RAZGOVORA

14

Opšta kriminalistička pravila za obavljanje razgovora odnose se na sve oblike obavljanja razgovora sa licem bez obzira da li se ova radnja vrši u predkrivičnom ili krivičnom postupku odn. da li je u pitanju prikupljanje obaveštenja, saslušanje svedoka ili ispitivanje okrivljenog. Svaki službeni razgovor policijskog službenika sa odredjenim licem bez obzira na fazu krivičnog postupka i status lica bio on osumnjičeni, okrivljeni, oštećeni ili svedok mora predhodno biti dobro pripremljen. Priprema podrazumeva poznavanje taktike i tehnike obavljanja razgovora sa licem odn. njegovog saslušanja ili ispitivanja. Najvažniji elementi pripreme su:

detaljno izučavanje svih činjenica i podataka u vezi krivične stvari povodom koje se vodi razgovor;

upoznavanje sa osobinama i karakteristikama lica sa kojim treba obaviti razgovor;

pripremanje osnovnih pitanja i taktika postavljanja pitanja; odredjivanja mesta i vremena obavljanja razgovora; odlučivanje o načinu beleženja razgovorom dobijenih podataka; razmišljanje o uspostavljanju prvog kontakta i stvaranja pozitivne

emocionalne atmosfere.

Tok obavljanja razgovora može se podeliti na tri osnovne faze i to na upoznavanje ili uvodna faza, faza slobodnog nesmetanog izlaganja i faza replike. Upoznavanje ili uvodna faza ima za cilj da se policijski službenik neposredno u razgovoru informiše o karakteristikama i intelektualnim svojstvima lica kao i da u skladu sa osobinama lica podesi svoje ponašanje i taktiku vodjenja razgovora. U tom smislu policijski službenik može postavljati odredjena pitanja licu o njegovom životu i osobinama, mada to treba izbegavati jer lice se uzdržava kada govori o svojim negativnim osobinama i obrnuto, isticaće svoje pozitivne osobine. Faza slobodnog izlaganja sastoji se u nesmetanom izlaganju lica koje treba da odgovori na glavno i osnovno pitanje uz usmeravanje od strane policijskog službenika ukoliko je samokazivanjem jednolično i kontradiktorno. Ukoliko je izlaganje verovatno i logično PS treba da pravi što manje upadica.Faza replike sastoji se u postavljanju pitanja da bi se njima popunile odredjene praznine u sadržini izjave, razjasnile nelogičnosti, bolje objasnili i precizirali pojedini delovi izlaganja kao i da bi se utvrdio i razjasnio izvor i način saznanja činjenica. Pitanja koja se postavljaju licu moraju biti jasna, odredjena i koncizna. Ova faza ima za cilj da dopuni sadržaj slobodnog kazivanja lica da se otklone kontradiktornosti i nejasnoće, kao i da se lice podseti na činjenice koje su mu poznate, a koje sada nije iznelo, kao i da mu se predoče činjenice koje demantuju njegov iskaz, a potiču iz drugog izvora.

21. SPECIFIČNOST I TAKTIKA RAZGOVORA S LICEM KOJE SE SMATRA MOGUĆIM UČINIOCEM KRIVIČNOG DELA

15

Lice koje se smatra mogućim učiniocem KD ili osumnjičeni je lice u odnosu na koje postoje osnovi sumnje da je izvršilo KD protiv koga se ne vodi krivični postupak, a najčešće nije podnesena ni Krivična prijava. Cilj obavljanja razgovora sa ovim licem je da se na osnovu već prikupljenih indicija, obaveštenja i sačinjenih verzija izvrši njihovo proveravanje i da se razjasne druge okolnosti koje treba da potvrde ili opovrgnu sumnju da je odredjeno lice osumnjičeni izvršilac KD. Obavljanje razgovora sa osumnjičenim vrši se povodom provere alibija, utvrdjivanja načina izvršenja KD ili motiva kao i dr. , razloga a u cilju utvrdjivanja činjeničnog stanja. Taktiku ispitivanja osumnjičenog treba prilagoditi okolnostima konkretnog slučaja. Zavisno od konkretne situacije postoji potreba da se o osumnjičenom prikupe podaci o njegovoj ličnosti, sklonostima, navikama, o njegovoj kriminalnoj prošlosti, o sredini u kojoj je rastao, vaspitao se i školovao, kao i o porodici. Ovi podaci su posebno značajni kad se radi o deci i maloletnicima tj. njihovom ispitivanju. Po izvršenim pripremama PS donosi odluku o mestu i vremenu ispitivanja osumnjičenog. Pravilo je da se ispitivanju osumnjičenog pristupi kada se prikupi dovoljno podataka i informacija koje prema realnoj taktičkoj proceni mogu dati dovoljno osnova za uspešan razgovor. Sa ispitivanjem osumnjičenog ponekad će se preduzeti i druge radnje kao na pr. pretresanje stana ili lično pretresanje, kad treba osumnjičenog zbuniti i iznenaditi na pr. neposredno po izvršenoj provalnoj kradji, zatražiti od osumnjičenog za koga se predspostavlja da je izvršio kradju da preda ukradene stvari, pa u slučaju njegovog odbijanja i negiranja učešća u kradji izvršiti pretresanje stana. Prilikom ispitivanja osumnjičenog treba pripremiti pitanja koja će se postavljati, njihov redosled, kao i na kojim činjenicama i razjašnjenjima treba insistirati. Osumnjičenom treba omogućiti da u nesmetanom izlaganju saopšti svoj iskaz, pa tek onda mu postavljati pitanja. Tokom razgovora nije preporučljivo zapisivati iskaz, naročito kad sadrži delikatnije pojedinosti KD. To može pokolebati osumnjičenog i odvratiti ga od namere da pruži istinit i iscrpan iskaz. Prilikom upoznavanja sa osumnjičenim PS se može rukovati što može povoljno uticati na osumnjičenog i sam tok razgovora u celini. U samom razgovoru osumnjičenom treba predočiti da priznanjem KD i otkrivalnjem svih činjenica koje su mu poznate može olakšati svoj položaj u krivičnom postupku, pa čak i da zbog toga ne bude prijavljen. Ako je očigledno da osumnjičeni ne govori istinu ne treba odmah negirati njegov iskaz. Treba ga pustiti da se sam uplete u sopstvene laži pa ga onda pobijati argumentima. PS nikada ne treba da stavi do znanja da se naljutio. Prilikom priznanja KD treba insistirati da osumnjičeni istakne motiv KD. Pogrešna je taktika od osumnjičenog zahtevati da prizna KD jer je navodno sve poznato, na šta obično sledi odbrana osumnjičenog "priznanje vam nije potrebno ako je već sve poznato". U slučaju priznanja treba obavezno proveriti razloge koji su osumnjičenog na to naveli.Isto tako treba učiniti i u slučaju kad osumnjičeni povlači priznanje.

22. TAKTIKA OBAVLJANJA RAZGOVORA SA SVEDOCIMA

16

Saslušanje svedoka je istražna radnja koja se može preduzeti izuzetno u predkrivičnom postupku pre pokretanja istrage, a po pravilu u istrazi i na glavnom pretresu. Svedok je lice za koje se predpostavlja da su mu poznate činjenice o KD i učiniocu kao i druge važne činjenice i okolnosti do kojih je došao na osnovu neposrednih i posrednih saznanja. Predmet svedočenja je veza odredjenog lica sa KD koje se odigralo u prošlosti. Svedoci su najčešće sa veoma različitim karakternim osobinama, nivoom obrazovanja, spremnošću za svedočenje, postoje i oni dobronamerni kao i oni koji daju lažne iskaze. Zbog svega ovoga teško je odrediti precizna pravila za njihovo saslušanje. Medjutim, moraju se poštovati neka opšta kriminalistička načela bez kojih je nemoguće taktički pravilno postupiti prilikom saslušanja svedoka. Tako prilikom prvog kontakta sa svedocima mora se uzeti u obzir odredjeno psihičko stanje koje je često prisutno kod svedoka kao "forenzična zbunjenost" koja najčešće postoji kod lica koja prvi put svedoče, a koje se manifestuje kao bledilo, crvenilo, znojenje, zamuckivanje, što može biti znak neprijatnosti, zbog susreta sa PS OUP-a ili zbog njihovog prvog kontakta sa PS OUP-a. Iskazi lica u ovom stanju su protivrečni, nejasni i nesigurni. Forenzična zbunjenost se može još više podstaći netaktičnim i preteranim strogim držanjem PS.U razgovoru treba utvrditi da li se iskaz svedoka zasniva na sopstvenom zapažanju, na saopštenju drugih lica ili pak na zaključivanju. Po pravilu saslušanje počinje tako što PS upoznaje svedoka sa predmetom svedočenja tako što ga istovremeno i usmerava i instruiše da u samostalnom objektivnom i neometanom izlaganju izjavi sve što je poznato o činjenicama, konkretnog KD ili učiniocu zbog čega je i pozvan da svedoči. Ukoliko svedok izlaže svoj iskaz na ovaj način ne treba ga prekidati jer omogućava da se saznaju činjenice za koje se ranije nije znalo. Iskaz žrtve kao svedoka je naročito značajan kod onih KD kod kojih je došlo do fizičkog kontakta izmedju izvršilaca i žrtve. U cilju dobijanja što sadržajnijeg iskaza PS može svedoku postavljati odredjena pitanja koja treba da doprinesu potpunosti i jasnoći iskaza, ali pod uslovom da takva pitanja ne utiču na suštinu odgovora tj. da ne sputavaju slobodno i nesmetano davanje iskaza. Pitanja koja ispunjavaju ove kriterijume zovu se "dozvoljena pitanja" i ona mogu biti dopunjujuća pitanja koja se odnose na neke relevantne činjenice za koje se predpostavlja da su svedoku poznate, ali ih nije u svom iskazu istakao ili ih nije u potpunosti objasnio. Podsećajuća pitanja se postavljaju s ciljem da podstaknu svedoka da iznese neke pojedinosti i činjenice koje su značajne za rasvetljavanje krivične stvari i otkrivanje izvršioca, a za koje predpostavljamo da ih je svedok zaboravio npr. "kazali ste da se okrivljenog videli u društvu. Sa kime?" . Kontrolna pitanja imaju za svrhu da se proveri istinitost i potpunost iskaza i najčešće se odnose na izvor i način saznanja na pojedine okolnosti pod kojima je opažanje izvršeno. Pored dozvoljenih postoje i nedozvoljena pitanja, a to su direktno sugestivna pitanja kojima je tačno i jasno naznačeno kako na njih treba odgovoriti na pr. "Zar ne, vi ste bili prisutni kad je okrivljeni pretio SN da će ga ubiti". Isključiva ili odlučna pitanja koja se postavljaju da bi se odgovorom na njih popunile praznine u iskazima svedoka na pr. "Da li je okrivljeni pretio SN da će ga ubiti". Alternativna pitanja su po svom sadržaju takva da daju veoma ograničenu mogućnost izbora odgovora i to sa "DA" ili "NE". Kapciozna pitanja su

17

postavljena tako da je u njima unapred sadržan odgovor koji faktički nije dat tj. kao da je svedok izjavio nešto što on stvarno nije rekao, npr. "Šta je rekao okrivljeni u tvom prisustvu ubijenom MM", a svedok nije rekao da je bio u društvu okrivljenog i ubijenog čime pitanje dobija sugestivni karakter.

23. POJAM I VRSTA VEŠTAČENJA

Veštačenje je procesna radnja (radnja dokazivanja) koja se preduzima po naredbi suda ili OUP-a kada je za utvrdjivanje ili ocenu neke važne činjenice potrebno pribaviti nalaz i mišljenje lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem. Može se preduzeti kako u predkrivičnom tako i u krivičnom postupku, prvenstveno u istrazi i na glavnom pretresu. Veštačenje sprovodi veštak koji je stručno lice koje pomaže organu krivičnog postupka u otkrivanju i utvrdjivanju onih spornih činjenica za čije je otkrivanje i utvrdjivanje potrebno posebno stručno znanje i umeće. U zavisnosti od predmeta veštačenja i činjenica koje se utvrdjuju putem veštačenja u krivičnom postupku veštak mora posedovati stručno znanje ili umeće iz odgovarajuće grane nauke, tehnike ili z anata. Pored stručnosti obavezno svojstvo veštaka je i procesna sposobnost odnosno pravna i poslovna sposobnost. Razlikujemo sledeća veštačenja:

bioloških tragova, dokumenata, kompjuterskih ispisa maraka (poštanskih), mikro filma, novca, oštećenih dokumenata, papira, pečata, štambilja i žigova, poslovnih knjiga, rukopisa, starosti dokumenata, tekstova pisanih pisaćom mašinom, telesnih povreda, tragova, umetničkih slika, fotokopija.

Veštačenje u krivičnom postupku je stručna delatnost veštaka koja se obavlja prema pravilima odnosne specijalnosti i u skladu sa odredbama krivično-procesnog zakonodavstva na osnovu koje veštak izgradjuje i daje svoj stručni nalaz i mišljenje o važnim činjenicama čije mu je utvrdjivanje i rasveljavanje povereno od strane suda ili drugog nadelžnog organa. Predmet veštačenja jesu u prvom redu činjenice i to one koje se odnose na sam krivični dogadjaj za čije je utvrdjivanje potrebno stručno znanje i veština. Veštačenja u krivičnom postupku mogu se klasifikovati prema razno raznim kriterijumima.

18

1. Prema vrsti činjenica koje se otkrivaju i utvrdjuju:

pregled i obdukciju leša, veštačenje telesnih povreda, veštačenje duševnog stanja okrivljenog i drugih lica, veštačenje poslovnih knjiga,

2. Prema vrsti stručnog znanja veštačenja se mogu grupisati na:

biološka veštačenja, knjigovodstvena, kriminalistička, psihijatriska, sudsko medicinska, tehničko tehnološka, toksikološka,

3. Prema broju stručnih lica koja učestvuju u postupku:

individualno, kolektivno.

4. Prema vrsti upotrebljenih znanja:

jednorodna, kompleksna.

5. Prema obliku:

osnovna, dopunska

6. Prema redosledu:

prva, dopunska, ponovna.

7. Prema tome kome su poverena:

poverena stručnim ustanovama, poverena stalnim sudskim veštacima, poverena "ad hoc" angažovanim veštacima.

8. Prema mestu gde se obavljaju:

laboratorijska (u specijalizovanim ustanovama), veštačenja obavljena neposredno u zgradi suda, situaciona veštačenja.

19

Rezultate veštačenja veštak saopšatava u svom nalazu i mišljenju.Nalaz (Visum repertum) prikazuje sve ono što je veštak opazio i ispitivanjem utvrdio, a od značaja je za razjašnjenje relevantnih činjenica.Mišljenje (Parere) predstvavlja rešenje postavljenog zadatka i odgovor na specifična pitanja.

24. ALIBI - POJAM I NAČIN PROVERAVANJA

Alibi je indicija nevinosti, a prisutnost na licu mesta indicija vinosti. Reč alibi je latinskog porekla i znači negde drugde, na drugom mestu. Osumnjičeni ili okrivljeni u nastojanju da dokažu svoju nevinost nude alibi tj. tvrde i dokazuju da su u vreme izvršenja KD bili na nekom drugom mestu odn. da tada nisu mogli po prirodi stvari da budu na mestu izvršenja. Da bi se moglo pristupiti utvrdjivanju alibija neophodno je sa sigurnošću utvrditi mesto i vreme izvršenja KD. Proveravanje alibija treba izvršiti detaljno i savesno. Profesionalni kriminalci, specijalisti i uopšte povratnici KD vrše popravilu umišljajno i u okviru priprema ne zaboravljaju na svoj alibi, pa tako pripremaju izgovor u vezi sa vremenom i mestom izvršenja KD. Osim iskaza okrivljenog ili osumnjičenog kao dopunska sredstva na osnovu kojih se proverava alibi su:

iskazi drugih lica - svedoka; isprave; predmeti i tragovi nadjeni na mestu izvršenja KD; drugi lični i materijalni dokazi.

Lica na koja se okrivljeni ili osumnjičeni pozivaju su najčešće iz njihove najuže okoline: ukućani, prijatelji, rodjaci, jer je i prirodno da se čovek kreće u krugu njemu bliskih. Izjave ovih lica najčešće su subjektivne. Lice čiji se alibi utvrdjuje treba pitati veoma detaljno o licima sa kojima je navodno bilo i na koje se poziva, ko su ta lica, gde su bila, šta su radila i kako su se ponašala u sporno vreme, kakvi su im medjusobni odnosi. U svakom slučaju obe strane, treba pitati o onim činjenicama za koje se realno može predpostaviti da nisu mogli o njima da se dogovore. U slučaju da ima više svedoka treba sprečiti njihovo medjusobno dogovaranje, te prema tome razgovor treba obavljati sa svakim pojedinačno. Treba postavljati ona pitanja koja svedoci najmanje očekuju i koja su naizgled nevažna i na koja nisu mogla pripremiti odgovor. Prilikom pronalaženja ovih lica treba se u punoj meri pridržavati načela brzine i operativnosti i iznenadjenja. U cilju provere i utvrdjivanja alibija OUP može protiv osumnjičenog ili okrivljenog odrediti zadržavanje do 48 sati. To je vremenski okvir u kojem OUP mora da bude veoma operativan, efikasan i temeljan u proveri alibija kako bi se utvrdilo da li ima elemenata za podnošenje krivične prijave i pokretanje krivičnog postupka ili za puštanje osumnjičenog ili okrivljenog na slobodu.

20

25. PREPOZNAVANJE LICA I LEŠA

Prepoznavanje lica i leša je istražna radnja predvidjena ZKP, medjutim ovu radnju preduzimaju dosta često OUP-i i kao opštu operativnu taktičku radnju. Da li će imati karakter i značaj opšte ili istražne operativno-taktičke radnje zavisi od toga da li se preduzima u predkrivičnoj ili krivično-procesnoj fazi. Prepoznavanje lica znači utvrditi istovetnost prisutnog lica, pokazane fotografije, foto robota ili filmskog snimka sa ranije vidjenim licem. S obzirom na način vršenja, prepoznavanje lica može biti:

direktno; indirektno; rekonstrukciono; ponovljeno.

Identifikovanje izvršioca KD putem prepoznavanja od strane drugog lica u suštini predstavlja svedočenje tj. lični dokaz. ZKP nalaže da pre svakog prepoznavanja treba zahtevati detaljan opis lica koje treba prepoznati od strane lica koje vrši prepoznavanje, pa tek onda sprovoditi samu radnju prepoznavanja. Treba insistirati na što detaljnijem opisu sa što preciznijim pojedinostima i individualnim znacima po kojima se to lice razlikuje od drugih lica. Pri tome ne treba delovati sugestivno na lice čija se izjava koristi za prepoznavanje. Takodje treba utvrditi i proveriti sposobnost zapažanja takvih lica da li je kratkovido, dalekovido, nagluvo, u kojoj meri ima sposobnost da zapaža, pamti i razlikuje likove, detalje, boje i sl. Lica koja se izlažu sa osumnjičenim u liniji treba posebno odabrati po onim kriterijumima koji su zajednički sa licem koje se prepoznaje. Broj lica koja treba predočavati svedoku zavisi od konkretne situacije: od preciznosti ličnog opisa i mogućnosti da se takva lica pronadju. Ne bi trebalo predočavati više od tri lica prilikom jednog prepoznavanja. Praksa kaže od 3 - 7 lica najčešće 5. Lice čije prepoznavanje treba izvršiti ne sme ničim posebno da privlači pažnju na sebe, niti sme biti posebno označeno. Direktno prepoznavanje osim na ovaj način može se izvršiti i tako što se osumnjičeni izlaže diskretnom pogledu prepoznavaoca, a da s tim nisu upoznati objekti prepoznavanja. Na sličan način prepoznavanje se može izvršiti tako što se na ulici ili drugom mestu osumnjičeni pokaže na diskretan način. Kada se na pr. svedok plaši učinioca može se inscenirati "slučajan susret" tako da ni jedan ni drugi nisu svesni da se očekuje njihovo prepoznavanje. Rekonstrukciono prepoznavanje postoji kada se vrši na mestu i pod uslovima pod kojima je vršeno i zapažanje lica. Indirektno prepoznavanje je teže i sa nepouzdanijim rezultatima i vrši se pomoću fotografije, crteža ili filmskog snimka. Prepoznavanje leša je dosta otežano zbog brojnih objektivnih i subjektivnih poteškoća jer je izgled leša drugačiji od izgleda živog čoveka. Izgled lica se menja usled mrtvačke ukočenosti, mrtvačkih pega, odsustva mimike, opuštenosti mišića, nastajanja truležnih gasova, zbog čega dolazi do nadimanja i deformacije opšteg

21

izgleda tela. Osim toga leš može biti raskomadan, izgled lica deformisan i oštećen povredama i sl. Leš je najčešće bez odeće i ima vodoravan položaj. Da bi se otklonili ovi nedostaci vrši se toaletiranje leša radi njegovog prilagodjavanja što prirodnijem izgledu živog čoveka. U tom cilju vrši se umivanje, oblačenje, češljanje, zatvaranje usta, šminkanje, ubrizgavanje glicerina u oči čime dobijaju sjaj i prirodan izgled živog čoveka. Većina ljudi oseća nelagodnsot i jezu neprijatno uzbudjenje zbog čega svoj pogled na lešu zadržavaju veoma kratko i obično odmah izvrše prepoznavanje. Da bi prepoznavanje leša bilo što uspešnije treba ga kombinovati sa prepoznavanjem kod leša nadjenih stvari - odeće, prstena, sata, tabakere, isprava i dr. Prepoznavanje leša treba proveriti i drugim metodama, a najsigurniji način je uporedjivanjem papilarnih linija pod uslovom da je to lice ranije bilo daktiloskopirano i da je moguće skinuti otiske prstiju sa leša.

26. KRIMINALISTIČKE OPERATIVNE EVIDENCIJE (POJAM, VRSTE I NAČIN KORIŠĆENJA)

Operativne kriminalističke evidencije su forma u kojoj se vrši sistematsko prikupljanje, plansko sredjivanje i obrada podataka od značaja za efikasno i uspešno obavljanje poslova u vezi sa suzbijanjem kriminaliteta. U OUP-u postoje sledeće kriminalističko - operativne evidencije:

1. Opšta azbučna kartoteka je osnovna i najobimnija kriminalistička evidencija u kojoj se registruju sva lica čija je delatnost po ma kom osnovu u vezi sa kriminalitetom, lica koja su stavljena pod operativno-kriminalističku obradu, pojačani nadzor, ili lokalnu kontrolu, za kojima je preduzeta potražna delatnost, u vezi kojih su prikupljena potrebna obaveštenja po zahtevu Javnog tužilaštva ili su preduzimane istražne radnje, lica protiv kojih je podneta krivična prijava, lica čiji je identitet proveravan ili utvrdjivan ili su po ma kom osnovu daktiloskopirane, strani državljani kojima je zabranjen ulazak u zemlju. Ova evidencija upućuje na druge evidencije.

2. Evidencije odredjenih kategorija delikvenata obuhvataju povratnike specijalizovane delikvente, kao i sve one kriminalce za koje se smatra da će ponoviti KD kao i lica u odnosu na koje je preduzeta mera pojačanog nadzora.

3. Evidencija nestalih lica i neidentifikovanih leševa sadrži podatke o licima za koja se predpostavlja da su nestala kao žrtve KD kao i lica koja kriju svoj identitet ili nisu u mogućnosti da o sebi daju lične podatke usled psihičkih ili fizičkih nedostataka. Evidencija neidentifikovanih leševa dopunjuje se evidencijom nestalih lica i iz praktičnih potreba čine celinu, mada se vode odvojeno po sistemu kartoteke i dosijea.

22

4. Evidencije po načinu izvršenja KD - modus operandi evidencija (MOS), u ovu evidenciju se unose KD sa poznatim i nepoznatim izvršiocima, a koja su izvršena na specifičan način, po kome se mogu individualno odrediti i dovesti u odredjenu vezu sa pojedinim kategorijama delikvenata koji vrše KD na sličan način. MOS evidencije se temelje na činjenici da profesionalni kriminalci - specijalisti i povratnici vrše istovrsna KD, napadaju istovrsne objekte, služe se sličnim tehničkim sredstvima ili trikovima. Na osnovu MOS može se suziti krug osumnjičenih, identifikovati nepoznat izvršilac KD ukoliko način izvršenja pokazuje odredjenu sličnost sa onim već evidentiranim. MOS je povezan sa evidencijama odredjenih učinilaca KD i ima veliki značaj za otkrivanje nepoznatih izvršilaca.

5. Album fotografija kriminalaca je evidencija sredjena po vrstama KD, polu i godinama starosti kriminalaca. Svrha ove evidencije je da se pregledom albuma fotografija prepozna i identifikuje učinilac KD koga je video ili zapazio oštećeni ili slučajni očevidac. Sadrži uglavnom fotografije povratnika i onih koji su skloni recidivizmu.

6. Evidencija nadimaka sadrži uglavnom nadimke povratnika i profesionalaca, a pored nadimaka unose se imena lica sa svim generalijama.

7. Evidencije osobenih znakova sadrže podatke o pojedinim kriminalcima koji na svom telu imaju neki osobeni znak pogodan za identifikaciju. Ove evidencije se vode po sistemu kartoteke i kartoni su razvrstani po polu, delu, i vrsti osobenog znaka.

8. Evidencije ukradenih i nestalih predmeta registruju samo one predmete koji su veće vrednosti i koji imaju individualne karakteristike i obeležja koja ih razlikuju od svih drugih predmeta iste vrste. Svrha ove evidencije je da se ukradeni ili nestali predmeti iskoriste kao dokazi u krivičnom postupku tj. da se vrate oštećenom. Vode se po sistemu kartoteke. Postoje još evidencije lica oštećenih KD, legitimisanih sumnjivih lica, političkih delikvenata, kaznene evidencije, centralizovane evidencije koje se vode u MUP-u i SMUP koje se odnose na KD sa elementima inostranosti.

Svaka konkretna kriminalističko-operativna delatnost po pravilu počinje u kriminalističkoj evidenciji. PS pre preduzimanja bilo koje operativno-taktičke mere i radnje treba da proveri u kriminalističkim evidencijama da li u njima ima podataka o konkretnom KD i njegovom izvršiocu, pa tek onda da sačine operativni plan rada i pristupe njegovom realizovanju.

27. POTRAŽNA DELATNOST (POJAM I VRSTE POTRAGA)

23

Potraga u širem smislu reči predstavlja celinu svih mera koje imaju za cilj da otkriju izvršioca KD i obezbede njegovo privodjenje krivičnim sankcijama. Potraga u užem smislu reči podrazumeva sve one operativno taktičke mere koje služe za utvrdjivanje izvršioca o čijoj su ličnosti poznati izvesni podaci i njegovo hvatanje u cilju sprovodjenja krivičnog postupka.Pored potrage za licima postoji i potraga za stvarima koje su nosioci informacija o KD i učiniocu od važnosti za krivični postupak. Potražna delatnost je posebna aktivnost OUP-a kojoj je cilj pronalazak lica, nepoznatog boravišta ili nestalih stvari, kao i prikupljanje i pružanje obaveštenja o pojedinim okolnostima i starima od važnosti za krivični i drugi postupak.Potrege se dela na:

lokalne, centralne, medjunarodne.

U potrage spadaju: raspitivanje o boravištu (gde se predpostavlja da se lice nalazi na teritoriji

nadležnog organa), poternice (izdaje se samo kada je okrivljeni u bekstvu), objava (kada treba tragati za podacima u vezi "corpora delicti"; za samim

"corpora delicti"; kada treba identifikovati NN leš ili pronaći nestalo lice).

28. UTVRDJIVANJE IDENTITETA (POJAM I NAČIN UTVRDJIVANJA)

Identitet je neponovljiva ukupnost posebnih i retkih individualnih obeležja koja karakterišu odredjeni objekat u datom momentu i koja u sklopu sa opštim obeležjima odredjuju njegov konkretni identitet. Utvrdjivanje identiteta u kriminalstici počiva na stavu da su svi objekti materijalnog sveta individualni. Identitet lica je ukupnost svojstava po kojima se fizičko lice razlikuje od bilo kog drugog lica. Ova svojstva mogu se svrstati u tri osnovne grupe:

pravna svojstva (lično ime, prezime, ime oca, majke, državljanstvo, prebivalište, bračno stanje i dr.),

faktička svojstva (dan, mesec i godina rodjenja, mesto rodjenja), fizička svojstva (telesna svojstva i pol, lični opis, otisci prstiju i dr.).

Identifikacija je kriminalistički postupak utvrdjivanja identiteta na osnovu skupa individualnih obeležja, jedinstvenih i neponovljivih svojstava ličnosti i stvari. Kriminalistička identifikacija je kriminalistički postupak utvrdjivanja identiteta objekata, stvari, lica, leševa po neponovljivom skupu individualnih faktičkih i fizičkih obeležja.Identifikovanim se smatra lice ili stvar kod kojih su utvrdjena sva bitna pravna i faktička obeležja po kojima se razlikuju od ostalih lica i stvari. Identifikacioni

24

postupak se vrši poredjenjem relevantnih identifikacionih, fizičkih, pravnih i faktičkih obeležja i zaključivanjem sumiranja bitnih podudarnosti.Najefikasnija metoda identifikacije lica je analiza DNK.

29. KORIŠĆENJE POSEBNO DRESIRANIH PASA

Psi koji se kao pomoćno sredstvo, koriste pri obaljanju poslova bezbednosti najčešće se nazivajub službeni psi, a u osnovi isto značenje imaju i nazivi policijski psi i posebno (specijalno) dresirani psi.U ove pse ubrajaju se psi brojnih rasa koji su po pravilu čistokrvni, rasni, sa veoma izraženim njuhom, izdržljivi, snažni, spretni, inteligentni i sposobni za učenje, i dr.Mogu se razlikovati psi koji se koriste za :

obavljanje pozorničke i patrolne delatnosti, tragači, napadači, univerzalni (tragači i napadači), pretraživači.

Psi se koriste zbog posebno razvijenih pjedinih čula kao što su čulo mirisa, čulo sluha, čulo vida ( zbog širine vidnog polja preko 180°).Posebno dresirani psi koriste se za :

pronalaženje, lica izvršioca KD, lišenje slobode, lica izvršioca KD, sprečavanje otpora, lica izvršioca KD, odbijanje napada učinioca KD, čuvanje lica lišenog slobode, obezbedjenje lica, obezbedjenje objekata, pronalaženje predmeta KD, pronalaženje žrtava KD, pronalaženje nestalih lica, spašavanje nastradalih u elementarnim nepogodama, pronalaženje leševa i dr.

U grupu službenih pasa spadaju brojne rase ovčara od kojih su najpoznatiji nemački i belgijski (malinoa) kao i dobermani i rotvajleri.Pored njih koriste se i rase ne službenih pasa, labradori, šarplaninci, koker španijeli i dr.

II. KRIMINALISTIČKA METODA

25

1. UBISTVO

Krivično delo ubistva spada u grupu krvnih delikata. Pod ubistvom se podrazumeva protiv-pravno lišenje života jednog ili više lica. Radnja izvršenja ubistva može biti u vidu činjenja kao i propuštanja radnje u koliko postoji obaveza na njeno činjenje, dok u pogledu vinosti ovo KD može biti izvršeno sa umišljajem i iz nehata. Različiti su načini i raznovrsna sredstva izvršenja ovog KD, ali je bitno da je sredstvo podobno da može izazvati smrt. Teži tj. kvalifikovani oblik ubistva postoji po osnovu načina izvršenja kao što je ubistvo na svirep i podmukao način i ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, kao i ubistvo iz koristoljublja, iz osvete, kao i iz drugih niskih pobuda. Kao kvalifikovani oblici ubistva smatraju se i ona ubistva prilikom kojih je sa umišljajem doveden u opasnost život još nekog lica, kao i ubistvo službenog ili vojnog lica pri vršenju poslova državne ili javne bezbednosti. Od privilegovanih ubistava to su ubistvo na mah, ubistvo iz nehata i ubistvo deteta pri porodjaju. Motivi vršenja KD ubistva su raznovrsni i karakteristični su za svaki pojedinačni slučaj. Praksa ukazuje da su motivi ponekad sadržani i u samom načinu izvršenja ubistva na pr. ubistvo silovane ženske osobe u cilju prikrivanja silovanja. Za sam postupak rasvetljavanja ubistva motiv je veoma bitan jer upravo utvrdjen motiv ukazuje na pravac daljeg operativnog rada u otkrivanju učinioca. Najčešći motivi ubistva su koristoljublje, nerasčišćeni imovinski odnosi, mržnja, preljuba, osveta, krvna osveta, ljubomora, uvreda časti, ponižavanje dostojanstva ličnosti, prikrivanje drugog KD, a u praksi se još sreću sujeverje, omogućavanje sklapanja novog braka, afektno stanje, sadizam, nerešeni rodbinski odnosi itd. Za sam čin ubistva najčešće se saznaje prijavljivanjem rodbine i prijatelja ubijenog, očevidaca, slučajnih prolaznika, putem anonimnih i pseudonimnih prijava kao i operativnom delatnošću radnika OUP-a. Mesto na kojem je izvršeno ubistvo predstavlja dragocenu osnovu za pronalaženje materijalnih dokaza. Pronadjeni tragovi i predmeti imaju izuzetan značaj za postavljanje verzija i utvrdjivanje činjenica i okolnosti izvršenja samog ubistva i otkrivanja učinioca pa je veoma bitno da se lice mesta uz poštovanje načela brzine i operativnosti blagovremeno i stručno obezbedi do dolaska Ekipe za vršenje uvidjaja. Odmah po dolasku na lice mesta radnika policije treba proveriti da li ima uslova za korišćenje službenih pasa.

2. SILOVANJE

KD silovanja se sastoji u prinudi na obljubu ženskog lica sa kojim se ne živi u bračnoj zajednici upoterbom sile ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica. Za postojanje ovog KD bitno je da je odbrana oštećene ozbiljna i da u granicama objektivnih mogućnosti pruža stalan otpor u cilju sprečavanja izvršenja prinudne obljube. Da bi izvršio silovanje učinilac mora predhodno savladati aktivan otpor napadnute ženske osobe koristeći najčešće prednosti svoje fizičke konstitucije i koristeći fizičku silu, a od pretnje najčešće preti ubijanjem, upotrebom vatrenog oružja, noža, brijača, žileta i drugog orudja.

26

Pored toga postoji mogućnost savladavanja otpora ženske osobe upotrebom alkohola, opojnih droga i hipnoze u kojim slučajevima žena nije svesna svojih postupaka, te tako nije u mogućnosti da pruži bilo kakav otpor. Objekt ovog KD mogu biti sve žene bez obzira na njihov status, zanimanje, duševno stanje, moral i uzrast. Najčešći način saznanja za izvršeno KD silovanja je prijave oštećene. Praksa prijavljivanja ovih KD ukazuje da se radi o velikom broju lažnih prijava i da se on kreće od 30 do 40% ukupnog broja primljenih prijava za silovanje. Motivi lažnog prijavljivanja su očekivana materijalna korist iz ljubavne veze, pokušaj naterivanja nekog lica na sklapanje braka, ljubomora, neuzvraćena ljubav, ili sramota što se saznalo za dobrovoljni snošaj pa se isti prijavljuje za silovanje. Lažno silovanje najčešće prijavljuju žene čiji su supruzi duže vreme odsutni, u cilju prikazivanja trudnoće kao posledice silovanja, žene u cilju dobijanja odobrenja za legalan pobačaj. Poznati su slučajevi gde devojčice prijavljuju lažna silovanja da bi prikrile snošaj i trudnoću sa očuhom, starateljem, i sl. Nakon podnošenja kriv. prijave oštećenu treba uputiti na sudsko-medicinski pregled kako ne bi došlo do uništenja ili promene tragova koji su veoma osetljivi. Pregledom oštećene mogu se pronaći tragovi sperme, dlake, krvi, fizičke sile-modrice, ugrizi, podlivi, ogrebotine, otekline i sl. kao i pocepana i isprljana odeća i veš. Telesni pregled je veoma bitan. I kod silovanja uvidjaj je osnovna istražna radnja koja omogućuje pronalaženje mnogih tragova i predmeta od učinioca i oštećene i utvrdjianje okolnosti koje mogu ukazati na lažno prijavljivanje. Uvidjaj treba vršiti i po protoku odredjenog vremena od momenta silovanja do prijavljivanja jer se mogu još uvek naći odredjeni tragovi i predmeti i konstatovati mnoge nelogičnosti i suprotnosti iz iskaza oštećene u slučaju lažnog prijavljivanja.

3. NEDOZVOLJENI POBAČAJ

Suština ovog KD sastoji se u preduzimanju zabranjene radnje s ciljem prekidanja daljeg razvoja začetog života odn. objekat pobačaja je začet plod u majčinoj utrobi pre rodjenja. Nedozvoljeni prekid trudnoće sastoji se u izvršenju pobačaja bremenitoj ženi sa njenim pristankom protivno propisima o vršenju prekida trudnoće. Kvalifikovani oblik prekida trudnoće nedozvoljenog postoji ako se bremenitoj ženi izvrši ili započne vršenje pobačaja bez njenog pristanka ili ako usled toga nastupi smrt ili teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja žene nad kojom je izvršen pobačaj. Pobačaj može biti izvršen prirodnim ili nasilnim putem. Način i sredstva za vršenje pobačaja dele se na: mehanička, hemijska, i fizikalna.Mehanički načini mogu biti spoljašnje udaranje u predelu donjeg stomaka, skakanje, dizanje tereta, vožnja po neradnom putu, i unutrašnje: ubrizgavanje razne tečnosti ili vazduha, uništenje ploda u materici, raznim predmetima kao što su: vretena, razne igle i pogodne žice. Od hemijskih sredstava najčešće se koriste razni biljni, životinjski i mineralni otrovi.

27

Fizikalni načini izazivanja pobačaja su korišćenje rendgen aparata, ultrazvuka i dr. Motivi za vršenje nedozvoljenog pobačaja su najčešće: sramota od vanbračnog začeća, želja da se sakrije preljuba, ispunjenje želje ljubavnika, sačuva fizički izgled i lepota, nemogućnost da se izdržava dete, želja da se zadrži zaposlenje, strah od komplikacija pri porodjaju, regulisanje porodice, poodmakle godine i dr.

4. DETE - UBISTVO

Dete - ubistvo ili ubistvo deteta pri porodjaju spada u grupu lakših privilegovanih KD ubistva i sastoji se u lišenju života deteta od strane majke za vreme porodjaja ili neposredno posle porodjaja dok još traje poremećaj kod nje izazvan porodjajem. Ubistvo deteta pri porodjaju ili čedomorstvo može biti unapred tajanstveno, pripremljeno tako da gravidna žena vešto skriva znake trudnoće - mučnina, povraćanje, prikazujući ih uglavnom kao simptome neke bolesti, dok spoljne vidljive znake trudnoće prikriva raznim stezanjima i nošenjem pojaseva. Žena uglavnom u tajnosti čuva saučesnike, bilo da se radi o podstrekačima koji se pojavljuju u ličnosti ljubavnika tj. oca deteta, ili pomagačima, a koja su lica najčešće iz kruga rodbine ili prijatelja. Načini izvršenja ovog KD su ugušenje stavljanjem predmeta na usta ili stezanjem, utopljenje, nanošenje smrtnih povreda udaranjem čvrstim predmetom u predelu glave, trovanje, kupanje u hladnoj vodi, zakopavanje, bacanje u vodu, bacanje kroz prozor, dešava se da dete ne ubijaju lično, već ga ostavljaju sopstvenoj sudbini jer tako postoje male šanse da preživi. U tom smislu dete se ne hrani ili se ostavlja ispod pokrivača i jastuka, tako da nema strujanja vazduha i dovoljno kiseonika što opet dovodi do smrti deteta. Otkrivanje i dokazivanje ovog KD je praćeno nizom poteškoća jer je poznato da se porodjaj i sam čin ubistva deteta uglavnom obavljaju bez svedoka . Do prvih saznanja da se radi o čedomorstvu dolazi se operativnim radom, anonimnim ili pseudonimnim prijavama i pogovaranjem. Mogući su slučajevi da je kod neke žene vidna trudnoća, a nema podataka da je dete rodjeno ili slučajevi gde je pronadjeno ubijeno novorodjenče što ukazuje na postojanje ovog KD, pa treba preduzeti mere na pronalaženje majke. Sudsko medicinskim veštačenjem potrebno je utvrditi da li je dete živo rodjeno tj. da li je bilo sposobno za vanmaterični život ili se u konkretnom slučaju radi o plodu i koliko je vremena prošlo od porodjaja. Na osnovu svih prikupljenih podataka o sumnjivim ženskih osobama da su bile trudne planira se dalja operativna delatnost u pravcu otkrivanja majke ubijenog deteta. U tom cilju koriste se svi tragovi i predmeti, kao i druge okolnosti pronadjene prilikom pregleda lica mesta tokom uvidjaja kao i tragovi pronadjeni na detetu. U rasvetljavanju ovog KD i njegovog dokazivanja bitno je u saradnji sa sudsko medicinskim veštakom i na osnovu svih prikupljenih podataka i utvrdjenih činjenica utvrditi da li je dete lišeno života od strane majke i to za vreme porodjaja ili neposredno posle porodjaja dok još postoji poremećaj izazvan porodjajem. Samo u tom slučaju postoji ovog KD, a u svakom drugom slučaju

28

ukoliko je dete sposobno za normalan život nakon porodjaja radi se o KD ubistva. Sa majkom ubijenog deteta treba odmah po pronalaženju obaviti razgovor u kojem posebnu pažnju treba obratiti na motiv, ako je prikrivala trudnoću, ko je otac deteta, i da opiše detalje i razjasni mesto, vreme, sredstvo i način ubistva deteta kako bi se moglo zaključiti da li se radi o ovom KD te u tom cilju insistirati da li je bilo podstrekača ili pomagača i dr.

5. RAZBOJNIŠTVO

Spada u grupu imovinskih KD. U izvršenju teških slučajeva razbojništva i razbojničke kradje dolazi do napada na život i telo nekog lica i nanose se teška telesna povreda ili smrt u nameri pribavljanja protiv-pravne imovinske koristi. Prema zakonskoj formulaciji KD razbojništva sastoji se u oduzimanju tudje pokretne stvari upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo u nameri da njenim prisvaljanjem sebi ili drugom pribavi protiv-pravnu imovinsku korist. Oružano razbojništvo spada u grupu težih KD. Objekti napada KD razbojništva mogu biti pravna i fizička lica. Razbojništvo može biti izvršeno na više načina i manifestovano u različitim oblicima. Najkarakterističniji oblici su napadi na banke, pošte, trgovinske i juvelirske radnje, benzinske pumpe, stanične blagajne, kuće i stanovi, taksiste, blagajnike, zaljubljene parove, prostitutke i dr. lica. Osnovni izvor saznanja za ovo KD je prijava oštećenog, a prijave mogu dati i gradjani, zatim anonimnim i pseudonimnim prijavama kao i operativnom delatnošću OUP-a. Sa oštećenim koji prijavljuje razbojništvo treba uspostaviti korektan odnos i pokazati strpljenje za obavljanje detaljnog razgovora na sve okolnosti KD i samog učinioca, a posebno insistirati na podacima o mestu, vremenu, sredstvima i načinu izvršenja, da li je bio jedan ili više učinilaca, njihov što detaljniji opis, tj. da li su bili maskirani, da li su mu od ranije poznati, karakteristike govora, i da li bi prepoznao napadača. Po saznanju za izvršeno KD razbojništva treba odmah organizovati izlazak na lice mesta i pravilno ga i potpuno obezbediti, zatim blokirati uži i širi krug lica mesta, obavestiti sve OUP-e u zemlji kao i granične prelaze, aktivirati raspoloživi sastav javne bezbednosti u organizovanju traganja za učiniocem, a u slučaju postojanja uslova koriste se i službeni psi tragači. Treba preduzeti mere da ekipa za vršenje uvidjaja što pre stigne. Ekipu za vršenje uvidjaja treba da sačinjavaju istražni sudija, javni tužilac, operativni radnik koji radi po liniji suzbijanja razbojništva, iskusni krim.tehničar i odredjeni veštaci u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja kao što su: sudsko medicinske, balističke, hemijske struke i dr. Tokom uvidjaja posebnu pažnju treba obratiti na pronalaženje i fiksiranje tragova i predmeta od učinioca, od sredstava izvršenja kao i tragova borbe, tragova pap.linija, stopala, dlake i krvi ukoliko je povredjen, kao i predmete koji potiču od učinioca, dugme, lula, naočare, perika, veštački brkovi, mindjuša i dr. Pažnju treba usmeriti na pronalaženje sredstva izvršenja ili njegovih tragova i delova kao što su razna orudja, oružje, projektil, čaura, mesto rikošeta projektila, kao i tragove borbe kao što su tragovi vlakana, kose, noktiju, delova odeće, obuće, i dr. tragove koji mogu nastati tokom borbe. Tokom uvidjaja na mestu izvršenja KD razbojništva treba da dodje do izražaja brzo i pravilno kriminalističko-operativno

29

korišćenje pronadjenih tragova i predmeta što uporedo dovodi i do provere već prikupljenih indicija i omogući postavljanje osnovnih verzija. U samom postupku razjašnjavanja razbojništva još tokom uvidjaja treba pokušati dati odgovore na što veći broj zlatnih pitanja kriminalistike. U koliko preduzete mere u cilju otkrivanja i lišenja slobode učinioca KD nisu dale adekvatne rezultate potrebno je na osnovu utvrdjenih indicija postaviti odgovarajuće verzije i planirati dalju operativnu delatnost usmerenu na otkrivanje učinioca.

6. PROVALNA KRADJA

Sastoji se u oduzimanju tudje pokretne stvari u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protiv-pravna imovinska korist, obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana, ili drugih zatvorenih prostora ili drugim savladjivanjem većih prepreka da se dodje do stvari. Provalna kradja spada u teži oblik KD kradje. Objekt napada su zatvorene prostorije ili uopšte zatvoren prostor, a najčešće se obijaju i provaljuju stanovi, kuće, vikendice, trgovinske radnje, ugostiteljski objekti, skladišta, magacini, apoteke, banke, pošte, benzinske pumpe, automobili, a u sklopu nekih od ovih objekata specifični oblici su provele kasa, čeličnih ormana, pisaćih stolova i kancelarijskih ormana. Učinilac u svaku provalu ide sa jasnom namerom da prisvajanjem pronadjenih vrednih stvari u obijenom ili provaljenom objektu uglavnom sebi , a redje i drugom pribavi protiv-pravnu imovinsku korist. Provalne kradje uglavnom najčešće vrše profesionalci koristeći razna sredstva kao što su prigodan alat, poluge, čekić, klješta, sekire, probojac, bušilice, brusilice, i eksploziv. Učinioci ovih KD imaju sopstveni izgradjeni stil tj. karakterističan MOS od kog ne odstupaju, pa čak u mnogim slučajevima provale vrše istim sredstvima. Načini izvršenja provalnih kradja su mnogobrojni tako da su prisutni napadi na vrata primenom fizičke sile, upotrebom raznog orudja i alata, lomilice, češlja, podesnog ključa, kalauza kao i razvaljivanjem ili rezanjem katanca i reza. Najčešći načini saznanja za ovo KD je prijava oštećenog. Ostale radnje primenjuju se isto kao kod razbojništva . Provalna kradja ne postoji kao samostalno KD u KZ Srbije, već je to samo jedan oblik KD teške kradje.

7. DŽEPNA KRADJA

Predstavlja specifičan oblik kradje jer učinilac oduzima i prisvaja razne vredne stvari , novac, hartije od vrednosti, zlato, satove i dr. iz džepova kaputa, sakoa ili pantalona kao i iz džepova suknji i raznih tašni, pa se zato ovi učinioci i nazivaju džeparoši. Radi se uglavnom o profesionalnim učiniocima koji kradje vrše na mestim gde su gužve i gde se okuplja veći broj ljudi kao što su železničke i autobuske stanice, pijace, sajmovi, sportske i kulturne priredbe, u vozovima, autobusima, trolejbusima, tramvajima, u robnim kućama, prodavnicama, ispred

30

bioskopskih blagajni i sl. mestima. Džepne kradje prijavljuju oštećeni u koliko se odluči na prijavljivanje u zavisnosti koje stvari su mu oduzete džeparenjem. Otkrivanje učinioca je veoma teško jer kod ovih KD nema tragova koji ostaju pri izvršenju. Učinilac nakon izvršenog džeparenja baca oduzeta dokumenta koja bi ga mogla otkriti, a zadržava samo novac i dr. vredne stvari koje najčešće odmah prodaje. Najefikasniji način otkrivanja džeparoša je putem hvatanja na delu tj. pri samom vršenju džepne kradje ili ako je uhvaćen neposredno nakon izvršenog džeparenja i pretresom kod istog pronadjeni dokumenti i dr. predmeti koje nije uspeo da otudji, a oštećeni može da ih opiše i prepozna. U otkrivanju džeparoša obavezno se koristi i MOS evidencija kao i album fotografija džeparoša, a dobro operativno pokrivanje ovih učinilaca, karakterističnih objekata i punktova takodje doprinosi sprečavanju i efikasnijem otkrivanju džepnih kradja i njihovih učinilaca.

8. ODUZIMANJE I KRADJA MOTORNIH VOZILA

Kod delikata na motornim vozilima objekat napada su motorna vozila. KD oduzimanja vozila sastoji se u protiv-pravnom oduzimanju tudjeg motornog vozila u nameri da se isto upotrebi za vožnju. Kod kradje se tudja pokretna stvar oduzima u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protiv-pravna imovinska korist. Oduzimaju se najčešće putnička vozila počev od otvaranja vrata vozila podesnim ključem ili nekim drugim predmetom, odvaljivanjem leptir stakla na vratima, pa do obijanja brava na vratima ili jednostavno lomljenjem stakla na vratima. Ovo KD se najčešće vrši grupno tako da jedno lice od njih zna da vozilo stavi u pogon čupanjem i spajanjem kablova i da istim upravlja bez obzira da li ima položen vozački ispit. Učinioci ovog KD su uglavnom maloletnici i mladja punoletna lica. Motiv izvršenja su najčešće želja za isticanjem, provod sa devojkom ili društvom, odlazak u druga mesta radi provoda ili vršenja drugog KD i sl. Osnovni izvor saznanja za izvršeno KD je prijava oštećenog kao i operativnom delatnošću OUP-a i to zaticanjem u izvršenju samog KD oduzimanja vozila i to postavljanjem zasede, praćenjem, kontrolom saobraćaja i sl. U razgovoru sa oštećenim treba prikupiti sve nužne podatke o vozilu, o predmetima koji se nalaze u vozilu, posebno o ličnim i drugim dokumentima kao i druge podatke do kojih je oštećeni došao ili zapazio dolaskom na mesto odakle je vozilo oduzeto. U momentu prijavljivanja oduzimanja vozila nije moguće odrediti o kom se KD radi tj. da li je u pitanju oduzimanje vozila ili se radi o kradji vozila. Bez obzira na tu dilemu odmah se preduzimaju mere na prikupljanju dokaza i otkrivanju učinioca. Obaveštavaju se svi OUP-i i granični prelazi sa podacima oduzetog vozila. Kod ovog KD u zavisnosti od mesta izvršenja vremenskih prilika i načina rada i kretanja učinioca na licu mesta veoma teško se mogu pronaći relevantni tragovi ili se u najvećem broju slučajeva konstatuje da nisu pronadjeni. Taktički je ispravno da se izadje na mesto izvršenja ovog KD jer iskusni oper. radnik i krim.tehničar mogu pronaći odredjene relevantne tragove i predmete od učinioca: tragove stopala, dlake, opušak, kao i tragove sredstava obijanja vozila.

31

Operativnu delatnost treba usmeriti na pronalaženje očevidaca i drugih lica kojima su poznati podaci o pojedinim licima ili grupama za oduzimanje vozila . U sklopu svih prikupljenih činjenica treba utvrditi i način izvršenja pa na osnovu raspoloživih indicija postaviti i verziju u odnosu na učinioca i proceniti da li je u pitanju oduzimanje ili kradja vozila. U slučaju pronalaska napuštenog oštećenog ili havarisanog vozila očito je da se radi o KD oduzimanja vozila. Pronadjeno vozilo treba detaljno pregledati u cilju pronalaženja i fiksiranja tragova i predmeta koji potiču od učinioca kao što su tragovi pap.linija, krvi, dlake, cigarete, upaljač, kapa, naočare i sl. Sredstva izvršenja ovog KD kao što su šrafciger, poluga, klješta, podesni ključevi i dr., mogu se pronaći na licu mesta. Posebnu pažnju treba obratiti na pronalaženje mikro tragova. Na osnovu pronadjenih tragova i predmeta mogu se postaviti osnovne verzije o mogućim učiniocima. Zatim sledi realizacija planiranih operativno - taktičkih i istražnih radnji u kojoj treba preduzeti mere na pronalaženju oduzetih stvari iz vozila, a ukoliko je učinilac povredjen proveriti da li je i gde tražio pružanje pomoći.

9. PREVARA

Po zakonskoj formulaciji prevaru čini lice koje u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu protiv-pravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu, ili ga održava u zabludi navodeći ga tako da ovaj nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tudje imovine. Kod prevare nema ni sile ni pretnje niti oduzimanja stvari, već se radi o obmanjivanju lica koje daje odredjene stvari prevarantu na štetu svoje ili tudje imovine. Razlikujemo profesionalne i prigodne učinioce prevare.Profesionalni prevaranti su karakteristični po svojoj inteligenciji, šarmu, duhovitosti, lakoći uspostavljanja kontakta, biranom rečniku i sposobnosti govorništva kao i upornošću i snalažljivoštu u svakoj situaciji, poseduju izgradjen sopstveni MOS specifičan i karakterističan po svojoj suptilnosti.Prigodni prevaranti se ne bave profesionalnom vršenju prevara već iste vrše kad im se pruži prilika tj. iskorišćavaju objektivno pruženu priliku i uglavnom imaju izvor prihoda u vidu zasnovanog radnog odnosa. Poznati su različiti oblici prevara. Prevare lažnim predstavljanjem se najčešće vrše u velikim gradovima gde se ljudi medjusobno ne poznaju, a prevaranti često koriste i razne falsifikovane isprave ili neku drugu dokumentaciju. Veoma su interesantne prevare obećanjem raznih usluga koje su takodje prisutne u velikim gradovima gde prevarant nudi nabavku razne robe po nižim cenama ili deficitarne robe po povoljnim uslovima čime obmanjuju lakoverna lica od kojih uzima i odlazi u nepoznatom pravcu. Prevare prosjačenjem su svakodnevna pojava u gradovima naročito za vreme sajmova, vašara, sportskih i kulturnih manifestacija. Prevare vračanjem se vrše putem karata, gledanjem u šolju od kafe, u dlan i sl. gde su prevaranti većinom ženske osobe, a lakoverna lica žele na taj način da saznaju svoju sudbinu i takvu uslugu plaćaju. Prevare prilikom kupoprodaje vrše prikrivanjem i lažnim prikazivanjem količine, kvaliteta i drugih svojstava robe koja je predmet konkretne kupoprodaje. Prevare ženidbom vrše muškarci koji

32

veštom pričom, romantičnim pismima čiji je sadržaj pun izliva ljubavi, osećanja i divljenja, kao i predstavljanjem da su iz uglednog društvenog sloja uspevaju da pridobiju naklonost i simpatije pre svega starijih devojaka, razvedenih žena i udovica koje su uglavnom imovinski dobrostojeći, posebno u pogledu novca, zlata, i drugih pokretnih i nepokretnih stvari veće vrednosti. Uglavnom im je cilj da potroše ili prisvoje za sebe celokupnu vrednost ili samo njen deo pa potom napuštaju svoju izabranicu i predstavljaju se u pravom svetlu. Prisutne su još hotelske prevare, prevare uz igru na sreću i sl. Za izvršeno KD prevare saznaje se prijavom samog oštećenog. Pošto je oštećeni bio u kontaktu sa učiniocem to je isti u situaciji da detaljno opiše prevaranta kao i sam način izvršenja prevare i stvari koje je predao prevarantu. Nakon prijema prijave potrebno je izvršiti prepoznavanje prevaranta bilo neposredno ili preko albuma fotografija koji se vodi u kriminalističkim evidencijama, potrebno je izvršiti i proveru u MOS-u. Zatim se preduzimaju mere operativne kontrole odredjenih profesionalnih prevaranata objekata i punktova gde se prevaranti okupljaju, kao i praćenje osumnjičenih lica., a po potrebi vrše se i racije i aktivnosti na pronalaženju stvari koje je oštećeni prodao prevarantu. U tom cilju treba uspostaviti kontrolu objekata i punktova gde se takve stvari prodaju ili razmenjuju i po potrebi vršiti pretresanje kod osumnjičenih lica.Po otkrivanju prevaranta delatnost treba usmeriti na otkrivanje i dokazivanje celokupne njegove kriminalne delatnosti u kom cilju treba pronaći i druga prevarena lica.

10. UCENA

Spada u grupu imovinskih delikata koja se vrše u nameri pribavljanja sebi ili drugom protiv-pravne imovinske koristi i to pretnjom da će se protiv nekog lica ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi njihovoj časti ili ugledu škodilo. Za razliku od ucene kod iznude je prisutna sila ili ozbiljna pretnja, a kod ucene samo jedan oblik specifične pretnje koja može izazvati kompromitaciju kod ucenjivane osobe. Učinioci KD ucene su uglavnom muškarci s tim što u izvršenju ucene značajno mesto zauzimaju i žene koje u tom cilju veoma vešto koriste saznanja do kojih su došle tokom ljubavnih veza ili pak prolaznih avantura i seksualnih odnosa. Osnovni izvor saznanja za ovo KD su prijave oštećenih kao i rodbine i prijatelja oštećenog, javnim pogovaranjem i operativnom delatnošću OUP-a. Ucena se uglavnom vrši posrednim putem tj. anonimnim i pseudonimnim pismima sa ucenjivačkom sadržinom i kompromijutućom namerom, kao i telefonskim putem. Sa oštećenim treba obaviti detaljan razgovor posebno obratiti pažnju na mesto i vreme izvršenja ucene, zatim na razjašnjenje činjenica kao što su u koje doba dana ili noći je izvršeno KD, da li pismom neposredno ili telefonom, na koji način je dostavljeno pismo i na čiju adresu, u koje vreme i na koji broj telefona se javlja lice koje ucenjuje, njegova boja glasa, dijalekt govora i da li sumnja na neko lice kao mogućeg učinioca konkretnog KD. U otkrivanju učinioca i dokazivanju njegove kriminalne delatnosti koristiće se pisma, njihov sadržaj, stil pisanja i sl., vršiće se kontrola telefona, postavljanje zasede, na mestu koje je učinilac odredio

33

za ostavljanje novca ili druge vrednosti kao i praćenjem, osmatranjem, tajnim fotografisanjem uz primenu hemijskih klopki na mestu preuzimanja novca od strane učinioca., proverom sumnjivih lica i prikupljanjem potrebnih obaveštenja putem informativnih razgovora. Na osnovu prisutnih indicija postavljaće se odgovarajuće verzije koje će se operativnom delatnošću proveravati sve dok se ne dodje do dokaza koji će ukazivati na stepen osnovane sumnje da je odredjeno lice učinilac KD ucene. U pretvaranju operativne informacije u dokaznu, poseban značaj imaju istražne radnje pretresanje kojom se mogu pronaći sredstva izvršenja kao i predmeti tj. protiv-pravna imovinska korist pribavljena ucenom i veštačenje posebno rukopisa i glasa (fonoskopija).

11. NEDOZVOLJENA TRGOVINA I ŠVERC

Spada u grupu KD protiv privrede. Prema zakonskoj formulaciji ovo KD čini lice koje nemajući ovlašćenje za trgovinu nabavi robu ili druge predmete u većoj količini ili vrednosti u svrhu prodaje ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili zastupanjem domaćih organizacija u prometu robe i usluga, koje se bavi prodajom robe čiju je proizvodnju neovlašćeno organizovao ili čiji je promet zabranjen ili ograničen, kao i lice koje u tu svrhu organizuje mrežu preprodavaca ili posrednika. Šverc ili krijumčarenje je ilegalno prenošenje robe veće vrednosti preko državne granice i to na organizovan način i u vidu zanimanja. U metodici otkrivanja i razjašnjavanja ovog KD poseban značaj imaju otkrivanje švercerskih kanala i centara, njihovih organizatora, punktova gde se prihvata i distribuira švercovana roba, mreže posrednika i preprodavaca, utvrdjivanje uloge svakog posrednika tj. učesnika, poreklo robe. Pravac akcije se mora prvenstveno usmeriti prema profesionalnim švercerima kao i prema drugim učesnicima. Najčešće se preduzimaju sledeće radnje: prikupljanje obaveštenja, pojačan nadzor, korišćenje saradničke mreže, uvid u dokumentaciju, zaseda, otkup, pregled i pretres prevoznih sredstava, putnika i prtljaga kao i praćenje.

12. ŠPIJUNAŽA

Spada u grupu političkih KD i sastoji se u saopštavanju , predaji ili u činjenju dostupnim tajnih vojnih, ekonomskih ili službenih podataka ili dokumenata stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi. Pored ovog oblika zakonodavac predvidja da ovo KD čini i lice koje za stranu državu ili organizaciju stvara obaveštajnu službu u Republici Srbiji ili njom rukovodi ili ako stupi u stranu obaveštajnu službu prikuplja za nju podatke ili dokumenta u nameri da ih saopšti ili preda stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi. Tajnim se smatraju oni vojni ekonomski ili službeni podaci i dokumenti koji su zakonom ili drugim propisom ili odlukom nadležnog organa doneseni na osnovu zakona proglašeni tajnim kao i podaci koji su dostupni samo odredjenom krugu lica, a

34

koji se moraju držati tajnim jer bi njihovo odavanje dovelo do teških štetnih posledica za bezbednost i odbranu zemlje ili ekonomskih interesa zemlje. Objekt KD špijunaže su tajni, vojni, ekonomski ili službeni podaci ili dokumenta. Učinilac ovog KD može biti svako lice domaći ili strani državljanin s tim što se ovo KD može izvršiti samo sa umišljajem. U metodici otkrivanja ovog KD najveći značaj ima efikasan i pouzdan sistem sigurnosti zaštite podataka koji su predmet špijunaže kao i sistematsko i kontinuirano preduzimanje operativne aktivnosti kojom se blagovremeno pribavljaju početna saznanja o delu. Otkrivanju obično predhodi čitav niz operativno-taktičkih mera kao što su: praćenje, prismotra, prisluškianje, korišćenje operativnih veza i dr. koje imaju zadatak da pripreme preduzimanje neposredne akcije. Ukoliko je u špijunsku aktivnost uključeno više osoba treba nastojati da sve one istovremeno budu obuhvaćene akcijom otkrivanja i hvatanja. S obzirom na prirodu špijunaže i visok stepen konspirativnosti učinilaca treba veliku pažnju posvetiti osiguranju dokaza i to na način koji je uskladjen zahtevima odgovarajućih procesnih formi.

13. SABOTAŽA

Sabotaža je KD koje se sastoji u uništenju ili oštećenju privrednih objekata ili proizvodnih sredstava na prikriven, podmukao ili sličan način u toku vršenja službene dužnosti ili radne obaveze. Sabotirati znači obavljati odredjene službene ili radne obaveze na takav način da se stvara utisak kao da se te obaveze normalno izvršavaju iako to nije slučaj. Posledice ovakvog načina rada su kvarenje ili upropašćavanje postrojenja, uništenje znatne količine proizvoda robe ili materijala, izazivanje dezorganizacije i zastoja u radu. Prouzrokovanje štete ili potpuno uništenje proizvodnih sredstava ili privrednih objekata može se vršiti najrazličitijim metodama i sredstvima kao što su podmetanje požara, izazivanje eksplozija, direktno mehaničko delovanje upotrebom poluga i sl. Zbog prikrivenog i podmuklog delovanja otkrivanje sabotaža je često otežano. Medjutim, ako je sabotaža izvršena upotrebom eksploziva, podmetanjem požara ili na drugi način koji je odmah učinio očiglednim postojanje dela, potrebno je odmah po dobijanju informacije preduzeti adekvatne mere da se osigura lice mesta i izvrši uvidjaj. Brz izlazak na mesto dogadjaja omogućuje pronalaženje predmeta i tragova od značaja za rasvetljavanje KD. Njihovom kriminalističkom obradom mogu se dobiti odgovori na ključna pitanja da li se zaista radi o sabotaži, kad i gde je izvršena, o kom obliku sabotaže se radi, na koji način je izvršena, koja sredstva su upotrebljena, kakve posledice su nastale, da li je učinilac radio sam ili je imao saučesnika. Pored tragova i predmeta na mestu dogadjaja mogu se pronaći osobe koje mogu pružiti korisna obaveštenja za dalje preduzimanje operativno-taktičkih mera i istražnih radnji. Za otkrivanje učinioca ovog KD od velike važnosti je tačno utvrditi njegove namere odnosno motiv. Do toga se može doći pažljivom analizom okolnosti pod kojima je delo izvršeno kao i ispitivanjem svih predmeta, tragova i informacija do kojih su došli organi gonjenja.

35

III. KRIMINALISTIČKA TEHNIKA

1. POJAM I PODELA KRIMINALISTIČKE TEHNIKE

Kriminalistička tehnika je grana kriminalistike, koja se bavi pronalaženjem i usavršavanjem naučno-tehničkih metoda i sredstava za sprečavanje i suzbijanje kriminaliteta i rasvetljavanje krivičnih dela. Predmet kriminalističke tehnike čine:- zakoni nastanka tragova,- metode i sredstva za pronalaženje tragova i predmeta,- metode i sredstva za izazivanje nevidljivih tragova,- metode i sredstva za fiksiranje tragova i predmeta,- metode i sredstva formiranja materijalnih dokaza na osnovu njih,- teorija identifikacije,- metode i sredstva kriminalističke registracije,- metode i sredstva kriminalističke identifikacije.Kriminalistička tehnika se deli na:

- kriminalističku identifikaciju,- kriminalističku registraciju,- kriminalističku fotografiju (sredstva, materijali, procesi snimanja i izrade

fotografije),- trasologiju (značaj, nastanak, pronalaženje, obezbeđenje i korišćenje

materijalnih tragova),- operativnu tehniku (sredstva i metode koje se koriste na uviđaju),- kriminalističku balistiku (veštačenja vezana za upotrebu vatrenog oružja),- istražnu tehniku (veštačenje fizičkih i hemijskih svojstava supstancija), - veštačenje dokumenata (-veštačenje rukopisa i potpisa, -veštačenje autentičnosti dokumenata, identifikacija pribora za

pisanje i restitucija uništenih tekstova).

2. KRIMINALISTIČKA REGISTRACIJA I IDENTIFIKACIJA

Kriminalistička registracija je grana kriminalističke tehnike koja se bavi registracijom objekata i razvojem najpogodnijih metoda registracije. Izbor objekata koji se registruju vrši se na osnovu jednog kriterijuma, a to je verovatnoća da će dati objekat nekada u budućnosti biti predmet kriminalističke identifikacije. Po tom kriterijumu vrši se registracija: ljudi, stvari i događaja.Svi ljudi podeljeni su u tri kategorije:

- oni za koje je verovatnoća da će učiniti KD znatna,- oni za koje je verovatnoća da će učiniti KD srednja,- oni za koje je verovatnoća da će učiniti KD zanemarljiva (ogromna većina

građana koji se ne registruju kriminalistički već samo građanski).Stvari su podeljene takođe u tri grupe:

36

- predmeti krivičnih dela,- predmeti za koje je znatna verovatnoća da će biti predmeti krivičnih dela,- svi ostali predmeti (ne registruju se kriminalistički).

Kriminalistička tehnika najmanje pažnje poklanja registracija događaja, jer ona ima čisto operativni karakter, a registruju se krivična dela i oni događaji koji pogoduju vršenju krivičnih dela.

Reč identifikacija označava utvrđivanje istovetnosti. Istovetnost kao pojam definiše se kao potpuna podudarnost, odn. podudarnost u tako velikom broju osobina da je nemoguće naći još jedan objekat koji ih poseduje.Svaki čovek poseduje niz obeležja koja su karakteristična za njega i po kojima se razlikuje od svih ostalih ljudi, što znači da mogu da posluže za utvrđivanje istovetnosti odn. identiteta. Ta obeležja se dele u tri grupe:

- fizička (anatomska),- faktička (stiču se faktom rođenja – datum i mesto rođenja, ime roditelja,

nacionalnost i sl.),- pravna (stiču se putem pravnih propisa – ime i prezime, državljanstvo,

mesto boravka i sl.).Identifikacija je postupak utvrđivanja koji neponovljiv skup pravnih i faktičkih obeležja pripada datom objektu, kome objektu pripada dati skup pravnih i faktičkih obeležja, ili od kog objekta i sa kakvim skupom pravnih i faktičkih obeležja potiče dati trag.Identifikacija lica, leševa ili stvari ima posebno veliki značaj u radu OUP-a i kriminalistici uopšte, a takođe i u radu pravosudnih organa, jer je utvrđivanje istovetnosti odn. identiteta preduslov za pokretanje postupka.

3. LIČNI OPIS

Najstariji poznati metod registracije i identifikacije lica je lični opis, koji je sačinjavan različito i čiji je kvalitet zavisio od sposobnosti opisivača. Ovaj metod naučno je obradio Alfons Bertijon (francuski kriminalista) krajem XIX veka uvodeći osnovna pravila kojih opisivači treba da se pridržavaju, kako bi lični opisi sastavljani u različitim ustanovama mogli da se koriste sa jednakom pouzdanošću. Ta osnovna pravila su:

- koji delovi tela se opisuju i kojim redom,- koje osobine tih delova tela se opisuju,- koji se termini mogu upotrebiti.

Pojavom daktiloskopije značaj ličnog opisa za kriminalističku registraciju i identifikaciju opada, ali ne nestaje. Koristi se kada se radnici OUP-a raspituju o licu čiju fotografiju ne poseduju i kod registracije nestalih lica, a koristi se i kod identifikacije učinilaca krivičnih dela na osnovu zapažanja oštećenog ili očevica, kao i kod identifikacije leševa.Savremeni lični opis poštuje tri osnovna pravila, a sadrži sledeće elemente:

- visina,- razvijenost,

37

- lice,- kosa,- ćelavost,- čelo-profil,- oči,- nos i baza nosa,- uši,- resica, - zubi,- profil podbratka,- govor (glas) i- osobeni znaci (mladeži, ožiljci, tetovaže).

Pri uzimanju ličnog opisa učinioca od očevidaca ili oštećenog ili kada se radi o registraciji nestalih lica, pored navedenih obeležja treba tražiti i podatke o odeći i obući.

4. DAKTILOSKOPIJA

Daktiloskopija je naučno-tehnička kriminalistička metoda koja se bavi izučavanjem, registracijom, klasifikacijom i upoređivanjem crteža papilarnih linija na koži čovečijih prstiju (daktiloskopija), dlanova (hejroskopija) i tabana (pedoskopija) u cilju identifikacije lica, leševa i učinilaca krivičnih dela. U policijskoj i sudskoj praksi, od svog usvajanja pa do danas, daktiloskopija zauzima značajno mesto, kao najsigurnija metoda (uz analizu DNK u novije vreme) kod koje je mogućnost greške isključena. Takvu sigurnost daktiloskopija ima zahvaljujući svojstvima papilarnih linija:

- nepromenljivost - crteži papilarnih linija se ne menjaju od rođenja do smrti lica, pa čak izvesno vreme i posle smrti, tj. dok ne nastane potpuno raspadanje,

- različitost ili individualnost – na svetu nema dva čoveka koji bi imali identične crteže papilarnih linija, niti postoje identični crteži papilarnih linija na prstima, dlanovima i tabanima jednog istog čoveka,

- grupisanje – crteži papilarnih linija se mogu grupisati u mali broj osnovnih tipova i pored velike raznovrsnosti svih crteža, što omogućava njihovu klasifikaciju i vođenje daktiloskopske zbirke,

- prenosivost – crteži papilarnih linija i njihove karakteristike se mogu preneti na površinu predmeta prilikom dodira, hvatanja prstima i dlanovima ili gaženja bosim nogama.

Daktiloskopija se deli na: - registracionu (dekadaktiloskopiju) i- istražnu (monodaktiloskopiju ). – pitanje br. 5

Registraciona daktiloskopija - dekadaktiloskopija je grana daktiloskopije koja se bavi registracijom i identifikacijom lica i leševa. Daktiloskopskom registracijom obuhvataju se sva lica koja se nalaze u pritvorima, zatvorima i kazneno-

38

popravnim ustanovama, a od ostalih lica samo ona koja su privedena zbog toga što im identitet nije poznat ili je sumnjiv, ona koja zbog svojih fizičkih ili psihičkih nedostataka nisu u stanju da daju podatke o svom identitetu, kao i ona za koja postoji opravdani službeni interes da budu registrovana u daktiloskopskoj zbirci. Njena uloga nije čisto policijska, već se često koristi i u humane svrhe. Npr. za identifikaciju lica koja nisu u stanju da daju podatke o sebi, za identifikaciju žrtava u prirodnim nepogodama, saobraćajnim i drugim nesrećama i sl. Izuzetno služi i za identifikaciju nepoznatih izvršilaca krivičnih dela u slučaju kada se na licu mesta nađe grupni otisak na osnovu koga je moguće sačiniti bar delimičnu daktiloskopsku formulu.

5. MONODAKTILOSKOPIJA

Istražna daktiloskopija – monodaktiloskopija je grana daktiloskopije koja se bavi proučavanjem, klasifikacijom i poređenjem svakog pojedinog prsta registrovanog lica posebno. Ona prvenstveno služi za otkrivanje nepoznatih izvršilaca krivičnih dela pomoću tragova papilarnih linija nađenih na licu mesta, a izuzetno može da posluži za identifikaciju lica uopšte i identifikaciju nepoznatih leševa.Monodaktiloskopska zbirka sastoji se iz dva dela:

- zbirke otisaka prstiju poznatih izvršilaca krivičnih dela i - zbirke neidentifikovanih tragova papilarnih linija nađenih na mestu

izvršenja krivičnih dela. Za monodaktiloskopsku zbirku se registruju lica za koja postoje osnovane sumnje da su izvršioci krivičnih dela: ubistava; krađa; teških krađa; razbojništava i razbojničkih krađa; silovanja i bludnih radnji; nedozvoljene trgovine oružjem, municijom i opojnim drogama; falsifikovanja; terorizma i sabotaže. Pre nego što se komplet mono-kartona novoregistrovanog lica uloži u zbirku svaki otisak se poredi sa tragovima papilarnih linija iz zbirke neidentifiko- vanih tragova. Sa druge strane tragovi pronađeni na licu mesta pre ulaganja u zbirku neidenti- fikovanih tragova porede se sa otiscima papilarnih linija u mono-zbirci poznatih izvršilaca krivičnih dela.

AFIS

AFIS je deo savremene informacione tehnologije koji je u MUP-a R. Srbije u primeni od 2003. godine. To je sistem koji služi za automatsku identifikaciju tragova pap. linija sa otiscima papilarnih linija ranije registrovanih lica (kriminalna baza podataka). Naravno deo tog sistema služi i za kriminalističko tehničku registraciju lica. U sklopu AFIS sistema nalazi se i FIS sistem pomoću koga je moguće izvršiti pretragu fotografije NN izvršioca krivičnog dela kroz bazu fotografija ranije registrovanih lica. Formiranje i puštanje u rad civilne baze podataka (kartoteka ličnih karata) omogućiće da se pretrage NN tragova pap. linija i NN fotografija izvršilaca krivičnih dela vrše i kroz ovu bazu. Uvođenje AFIS i FIS sistema omogućuje modernizaciju rada, povećava efikasnost i pojedno- stavljuje rad u nekim segmentima. Takođe bitna stvar koja je dobijena

39

uvođenjem ovih sistema je to da su sada sve PPU-e elektronski povezane sa centralnom bazom podataka (zbirka registrovanih lica), što praktično znači da svaki radnik Ministarstva može u svakom trenutku da dobije podatke o ranije registrovanom licu bez obzira kada je ono i gde u Srbiji registrovano.

6. TRAGOVI KRIVIČNIH DELA (POJAM, ZNAČAJ I VRSTE TRAGOVA)

Materijalni trag krivičnog dela je svaka materijalna promena koja je nastala u vezi sa krivičnim delom. Osnovna odlika im je da nastaju i egzistiraju po zakonima prirodnih nauka, što znači da nastaju uvek kada se zato steknu određeni uslovi i uvek na isti način. Za razliku od verbalnih dokaza (izjave, priznanja i sl.) koji se u toku krivičnog postupka mogu negirati, informacije dobijene iz materijalnih tragova se ne mogu obezvrediti. Materijalni tragovi krivičnih dela se dele po više osnova.

- Po veličini – se dele na mikro i makro tragove, u zavisnosti od toga da li su ili ne vidljivi golim okom. Pored tragova malih dimenzija u mikro tragove spadaju i tragovi supstancije čija je koncentracija u datom prostoru tako mala da je neuočljiv (tragovi mirisa, mikro primese u boji);

- po broju značajnih dimenzija – se dele na reljefne i površinske;- po uočljivosti – se dele na vidljive i nevidljive tragove. Nevidljivi su

tragovi oni koje je nemoguće ili bar teško, uočiti bez optičkih pomagala i to zato što su sitni (mikro tragovi), bezbojni (npr. znoj), iste boje kao podloga ili u maloj koncentraciji;

- po poreklu – se dele na tragove:ljudskog porekla (papilarne linije, tragovi stopala, zuba, izlučevine itd.),životinjskog porekla (tragovi nogu, dlake, zuba itd.),biljnog porekla (vlakna, polen, seme, plod itd.),tragove predmeta (oruđa, hladnog i vatrenog oružja itd.),tragove dejstva sile (tragovi požara, eksplozije itd.).- po načinu nastanka – se dele na statičke i dinamičke tragove. Statički

tragovi nastaju kada se dodirne površine dva objekta ne kreću jedna u odnosu na drugu. U takvom slučaju se pod pritiskom, oblik reljefa tvrđeg objekta preslikava na površinu mekšeg (npr. kada čovek gazi po mekoj zemlji). Kada se preslikavanje izvrši u jednoj ravni tragovi se nazivaju otisci, a kada pri preslikavanju preslikani objekat uđe u drugi, nazivaju se utisci. Dinamički tragovi nastaju u slučaju kada se bar jedan od objekata, kreće u vreme nastanka traga. Takvi su tragovi sečenja i klizanja.

- po vrsti informacija koju trag sadrži – se dele na:tragove koji ukazuju na postojanje krivičnog dela,tragove koji ukazuju na identitet učinioca,tragove koji ukazuju na identitet saučesnika,tragove koji ukazuju na identitet oštećenog,tragove koji ukazuju na način izvršenja krivičnog dela,tragove koji ukazuju na sredstva izvršenja krivičnog dela,

40

tragove koji ukazuju na mesto izvršenja krivičnog dela,tragove koji ukazuju na vreme izvršenja krivičnog dela,tragove koji ukazuju na motiv izvršenja krivičnog dela.

7. TRAGOVI OTISAKA PAPILARNIH LINIJA

Tragovi papilarnih linija spadaju u tragove ljudskog porekla.Prema mehanizmu nastanka delimo ih na nevidljive ili latentne i vidljive tragove pap. linija.Nevidljivi ili latentni tragovi pap. linija nastaju prenošenjem kapljica znoja, kojima su papilarne linije stalno pokrivene, na dodirnuti predmet. Mogu biti dinamički – nastaju ako se koža pomera (klizi) po površini predmeta i statički – nastaju kada koža sa papilarnim linijama dođe u kontakt sa određenim predmetom i ostane u mirovanju izvesno vreme.Metode za izazivanje latentnih tragova pap. linija dele se na fizičke i hemijske. Fizičke metode su: uz upotrebu praškova, cijanoakrilata i jodnih para. Ovako izazvani tragovi se fiksiraju zapisnikom, razmernom fotografijom i specijalnim daktiloskopskim folijama. Hemijske metode su: ninhidrinska metoda i vodeni rastvor srebronitrata. Tragovi izazvani ovim metodama fiksiraju se zapisnikom i razmernom fotografijom.

Vidljivi tragovi pap. linija prema načinu nastanka dele se na reljefne i obojene. Reljefni tragovi nastaju kada papilarne linije dođu u kontakt sa plastičnom podlogom (prozorski git, zagrejana čokolada, vosak, maslac i sl.). Obojeni tragovi mogu nastati na dva načina: nadslojavanjem i odslojavanjem. Nadslojavanjem nastaju kada su papilarne linije pokrivene nekom obojenom supstancijom (krv, mastilo, farba, prašina). Sa druge strane kada se čistom kožom dodirne neka sveže obojena površina ili površina prekrivena prašinom i sl. doći će do prenošenja boje sa podloge na kožu. Ako je pritisak povoljan, u kontakt sa bojom doći će samo papilarne linije te će se boja preneti samo na njih. Na podlozi će odgovarajuće površine ostati bez boje formirajući trag papilarnih linija odslojavanjem. Vidljivi tragovi papilarnih linija fiksiraju se: zapisnikom, razmernom fotografijom, specijalnim daktiloskopskim folijama, a reljefni se fiksiraju i mulažiranjem (mikrosil pastom).

Kada su pronađeni tragovi adekvatno fiksiran i reprodukovani pristupa se utvrđivanju njihove podobnosti za identifikaciju, zatim sledi proces eliminacije sa otiscima pap. linija oštećenih lica, a nakon toga tragovi preostali za dalji rad porede se sa otiscima ranije registrovanih učinilaca krivičnih dela.

8. TRAGOVI STOPALA

Tragovi stopala spadaju u tragove ljudskog porekla. Delimo ih prema više kriterijuma:

41

- prema uočljivosti na vidljive i nevidljive,- prema broju značajnih dimenzija na reljefne i površinske,- prema broju i međusobnom položaju na pojedinačne i grupne, - prema stanju stopala na tragove bosog stopala, tragove stopala u čarapama

i tragove stopala u obući.Nevidljivi tragovi stopala se dele na:

- tragove papilarnih linija stopala,- tragove znoja sa stopala u čarapama,- stopalom nanešeni sloj prašine na čistoj podlozi,- stopalom podignut sloj prašine sa prašnjave površine,- sloj čestica materijala (guma, đon) koji ostaje na čvrstoj podlozi,- naelektrisanje gaženih površina.

Svi tragovi stopala pre svega fiksiraju se zapisnički i razmernom fotografijom. Za fiksiranje nekih reljefnih i površinskih tragova stopala koristi se mulažiranje (alabaster gipsom) i specijalne daktiloskopske folije.Proučavanjem tragova stopala na licu mesta može se doći do informacija o broju učesnika u izvršenju krivičnog dela, o polu i uzrastu lica, visini lica, vrsti kretanja (da li je lice stajalo, hodalo ili trčalo), o osobenostima hoda i dr.Šta se identifikuje na osnovu traga stopala zavisi od toga da li je u pitanju trag bose noge, trag noge u čarapi ili u obući. Identifikaciona obležja bosog stopala mogu biti dvojaka:

- obeležja oblika, veličine i osobenih znakova stopala,- crteži papilarnih linija i bore.

Tragovi stopala u čarapama poseduju dve grupe obeležja: obeležja noge i obeležja čarape. Tragovi stopala u obući su najbrojniji, a njihova identifikaciona obeležja se dele na obeležja nastala u procesu proizvodnje i popravke i obeležja nastala u toku upotrebe.

9. TRAGOVI KRVI

Tragove krvi treba, pre svega, tražiti kod krvnih delikata i drugih krivičnih dela sa primenom nasilja nad žrtvom, ali ih ne treba ignorisati ni kod drugih krivičnih dela. Pošto su tragovi krvi crvene boje nije ih teško uočiti. U slučaju da učinilac pokuša da ih ukloni, njihovo pronalaženje je teže, ali ne i nemoguće. Treba ih tražiti na licu mesta, na osumnjičenom (kosa, lice, ruke, odeća, obuća), žrtvi (na telu i odeći) i predmetima osumnjičenog (upaljač, tabakera, naočare, torba, alat, oružje itd.). Fiksiranje tragova krvi vrši se zapisnički i fotografski (razmernom fotografijom). Nakon fiksiranja tragovi krvi se obezbeđuju. Metoda obezbeđivanja zavisi od stanja krvi (tečna, sasušena) i vrste podloge na kojoj se nalazi.

42

Tečna krvTečnu krv iz leša uzima specijalista za sudsku medicinu u čistu staklenu posudu. Tečnu krv nađenu na licu mesta treba razmazati na čistu staklenu ploču ili sterilnu filter hartiju i pre pakovanja ostaviti da se osuši. Ako se tečna krv nalazi u rastresitom materijalu (zemlja, pesak) pakuje se zajedno sa materijalom u čiste staklene posude. Tečna krv nađena na tkaninama može se preneti na sterilnu filter hartiju ili se iseče deo tkanine na kojoj se nalazi i pre pakovanja osuši. Ako se tečna krv nalazi na telu učinioca može se pokupiti pomoću vlažne vate ili gaze i ostaviti da se osuši.Sasušena krv

Kada se tragovi sasušene krvi nađu na glatkim i tvrdim površinama dovoljno je sastrugati ih na sterilnu hartiju. Ako se takvi tragovi nalaze na poroznim površinama (malter, gips) onda u posebne kesice treba uzeti i uzorak podloge iz neposredne okoline traga. Ako se ovakvi tragovi nalaze na glomaznim predmetima treba odseći njihov deo ako je moguće. Ako se pak radi o lako prenosivim predmetima treba zapakovati cele predmete. Posebnu pažnju treba posvetiti načinu na koji se rukuje sa tragovima krvi (uvek uz upotrebu rukavica), kako se pakuju, transportuju i čuvaju do veštačenja kako nebi došlo do njihove kontaminacije ili nastupanja procesa raspadanja.Da bi se došlo do određenih informacija tragovi krvi se ispituju u sudsko-medicinskom i kriminalističkom smislu. Sudsko-medicinska ispitivanja daju odgovore na pitanja:

- Da li trag potiče od krvi?- Da li je krv ljudskog ili životinjskog porekla?- Ako je životinjska od koje vrste životinje potiče?- Ako je ljudska kojoj krvnoj grupi i podgrupi pripada?- Da li je krv od ženske ili muške osobe?- Da li je krv iz kose, usta ili polnih organa?- Da li je krv novorođenčeta?- Koliko je star trag krvi?- Izrada DNK profila.

Kriminalističko ispitivanje se vrši sa ciljem utvrđivanja:- mesta izvršenja krivičnog dela,- vrste povrede (krv iz arterija, vena, kapilara),- polaznog položaja kapljica koje čine trag,- položaja žrtve u vreme krvavljenja.

10. TRAGOVI SPERME I DRUGIH ČOVEČIJIH IZLUČEVINA

U toku života čovekov organizam izlučuje razne supstancije kao što su znoj, pljuvačka, izmet, mokraća, sperma, vaginalni sekret i sl. Sve ove izlučevine imaju jednu zajedničku osobinu, korisnu za rasvetljavanje krivičnih dela, a to je da sadrže supstancije koje omogućuju određivanje krvne grupe izlučivača u ABO sistemu u čak 80% slučajeva. Takođe iz većine njih je moguće uraditi DNK profil izlučivača. Izuzetak su izmet i mokraća gde zbog prisustva velikog broja bakterija

43

i kiseline dolazi do brze razgradnje supstancija potrebnih za analizu, što utiče na skraćenje vremena u kome je potrebno izvršiti uzorkovanje i analizu na 3 sata od momenta izlučivanja izmeta i mokraće. Posebnu pažnju treba posvetiti načinu na koji se rukuje sa tragovima čovečijih izlučevina (uvek uz upotrebu rukavica), kako se pakuju, transportuju i čuvaju do veštačenja kako nebi došlo do njihove kontaminacije ili nastupanja procesa raspadanja.Tragovi spermeTragovi sperme mogu imati značajnu ulogu u rasvetljavanju i dokazivanju silovanja, ubistva sa seksualnim motivom, rodoskrvnuća, protivprirodnog bluda i drugih seksualnih delikata. Moguće ih je pronaći:

- na licu mesta (na posteljini, ležajima, foteljama, stolicama, tepisima, podovima, travi, peškirima, papirnim maramicama i sl.),

- na žrtvi (na telu u predelu polnih organa, trbuha, čmara, pazuha, butina, na dojkama, na licu, vešu, pa čak i na obući),

- na izvršiocu (oko polnih organa, na vešu, na pantalonama oko šlica, na obući).

Pronađeni tragovi sveže sperme se razmazuju na staklo i suše, a suvi tragovi sa glatkih površina koje se ne mogu odsecati mogu se skalpelom skinuti u vidu ljuspe. U ostalim slučajevima treba predmet sa tragom (ili njegov deo) spakovati i poslati veštaku.Tragovi pljuvačkeZnačaj pljuvačke kao ljudske izlučevine je poseban u smislu što je za utvrđivanje krvne grupe izlučivača po ABO sistemu potrebna manja količina pljuvačke nego krvi. Prema tome korisni su i mikro tragovi pljuvačke koji se po pravilu najčešće i nalaze. Mikro tragove pljuvačke treba tražiti na opušcima cigareta, na muštiklama i lulama, olovkama, čačkalicama, na lepilu poštanske marke ili koverte i sl. Tragovi znojaOrganizam čoveka neprestano luči znoj ali se lučenje pojačava u situacijama većeg fizičkog naprezanja ili uzbuđenja, što je slučaj kod izvršenja krivičnog dela. Zato se tragovi znoja mogu naći na predmetima koji su bili u kontaktu sa kožom izvršioca. Iz znoja se, kao i iz drugih izlučevina može odrediti krvna grupa i DNK profil izlučivača.Tragovi izmeta, mokraće, gnoja, izbljuvka

Ove izlučevine se ređe mogu naći na licu mesta. Prisustvo izmeta i mokraće na licu mesta pre svega mogu da ukažu na sujeverje, nervozu ili određeni ritual učinioca. Pored toga svaka ova izlučevina može da ukaže na zdravstveno stanje ostavioca što može pomoći pri eliminaciji pojedinih lica iz kruga sumnjivih. Ovo ne može poslužiti kao siguran dokaz za eliminaciju ali se ta činjenica može koristiti kao jaka indicija.

11. TRAGOVI DLAKA

44

Mnogi delovi tela kod čoveka su obrasli dlakama. U toku vremena dlake i same otpadaju. Sa glave i drugih delova tela zdravog čoveka prosečno dnevno otpadne i po 100 dlaka. Zbog toga je verovatnoća da se na licu mesta nađu tragovi dlake znatna. Pored dlaka koje su same otpale, u vezi sa izvršenjem krivičnog dela, mogu nastati tragovi u vidu nasilno iščupanih, prekinutih ili isečenih dlaka. Najčešće se nalaze kod krivičnih dela ubistva, silovanja, rodoskrvnuća, protivprirodnog bluda, ali ih ne treba zanemarivati ni kod drugih krivičnih dela. Najčešće se mogu naći u stisnutoj šaci ili ispod noktiju leša, na licu mesta, posteljini, tepihu, na telu i vešu učinioca ili žrtve, na predmetu izvršenja dela i dr. Tragovi dlake se izuzimaju pincetom i stavljaju u čistu epruvetu ili čistu hartiju.Na svakoj dlaci se razlikuje koren, stablo i vrh. Koren i stablo dlake imaju tri sloja: spoljni, srednji i srž. Karakteristike delova dlake i tri sloja stabla dlake prilikom ispitivanja daju odgovore na pitanja:

- da li se radi o dlaci ili vlaknu (biljno ili veštačko),- da li je dlaka ljudska ili životinjska,- od koje vrste žitvotinje potiče,- da li je dlaka muškarca ili žene,- sa kog dela tela potiče,- da li je dlaka spontano otpala ili je iščupana, presečena , otkinuta,- da li je dlaka povređena i kakve su povrede (nagnječenje),- da li je dlaka izmenjena (farbana ili frizirana i sl.),- da li dlaka potiče od osumnjičenog lica.

12. TRAGOVI PRAŠINE I BLATA

Otkidanjem, lomljenjen i mrvljenjem delova krupnih predmeta (stene, kamenje, zemlja, pesak) nastaju mikroskopski sitne čestice, koje nazivamo prašina. Ukoliko dođe do mešanja takvih čestica sa vodom nastaje blato. Blato se takođe javlja i na zemljanim površinama nakvašenim vodom (usled kiše, snega, zalivanjem vrtova i bašti i sl.).Tragovi prašine i blata mogu da se jave kod većine krivičnih dela. Naime, da bi došao do lica mesta ili isto napustio učinilac mora preći određeni put. Bez obzira da li se kreće pešice ili koristi neko prevozno sredstvo, logično je očekivati da na njegovom telu, obući, odeći, sredstvima izvršenja dela, prevoznom sredstvu pronađemo tragove prašine ili blata. Takođe ih treba tražiti i na telu, obući i odeći žrtve. Osnov za korišćenje tragova prašine i blata leži u činjenici da su prašina i blato po svom sastavu specifični i mogu se locirati površine sa kojih potiču. Kada se na osumnjičenom, njegovoj odeći, obući, predmetima, prevoznom sredstvu nađu tragovi prašine i blata određenog sastava, to je siguran dokaz da je došlo do kontakta datog objekta sa površinom na kojoj se nalazi prašina i blato tog sastava. Ukoliko su tragovi prašine i blata vidljivi fiksiraju se zapisnički i fotografijom a potom izuzimaju i šalju na veštačenje. Ukoliko su u pitanju mikrotragovi prašine u zapisnik se unosi opis oblika i položaj predmeta na kome se očekuje da će biti pronađeni i taj predmet se fiksira fotografski. Ako je predmet na kome su pronađeni tragovi prašine i blata pogodan za transport najbolje ga je celog

45

upakovati, kako bi se tragovi sačuvali od uništenja i zagađenja, do momenta veštačenja. Ukoliko to nije moguće tragovi prašine i blata mogu biti izuzeti struganjem, usisavanjem, lepljivom trakom.

13. TRAGOVI SEČIVA

Za izvršenje raznih krivičnih dela, učiniocima često nisu dovoljne samo ruke već se služe različitim vrstama oruđa. Izbor oruđa zavisi od objekta koji treba savladati, od znanja, iskustva i fizičke sposobnosti lica. Sva ta oruđa ostavljaju tragove na napadnutim objektima što omogućuje da se utvrdi vrsta oruđa, njegova grupna pripadnost, pa čak da se izvrši i njegova identifikacija ako se ono pronađe. Oruđa možemo podeliti:

- prema poreklu na alate, specijalna oruđa (izrađena za izvršenje KD) i prigodna oruđa;

- prema nameni na: sečiva (sekira, nož, satara, kosa, dleto itd.), testere (za drvo, motorna testera, za metal – bonsek), bušilice, bodeže, oruđa za struganje (turpije),

oruđa za odvaljivanje (poluge, cevi), oruđa za kopanje, oruđa za udaranje.Tragove oruđa možemo klasifikovati po tri osnova:

- po izgledu ih delimo na površinske i reljefne,- prema radnji kojom su nastali na tragove sečenja, bodenja, burgijanja,

testerisanja, stezanja, struganja,- prema mehanizmu nastanka delimo ih na dinamičke i statičke.

Sečenje se karakteriše time što sečivo oruđa tvrđeg od podloge, pod dejstvom sile pritiska, zalazi u podlogu i razdvaja jednu celinu na dva zasebna dela. Ako su delovi potpuno odvojeni radi se o preseku, a ako su ostali delom spojeni onda se radi o useku ili zaseku. Tragovi sečiva javljaju se kod izvršenja mnogih krivičnih dela, a posebno kod provala. Najčešći su tragovi sečenja sekirom, sekačem, dletom ili posebnim makazama za sečenje metala. Tragovi sečiva prema mehanizmu nastanka spadaju u dinamičke tragove jer se javljaju u toku relativnog kretanja oruđa i podloge dok se nalaze u kontaktu. Tragovi sečiva se nalaze na novostvorenim površinama oba dela i u principu nisu jednaki. Potiču od spoljnih odlika sečiva oruđa kao što su širina sečiva i mikroreljef sečiva (ispupčenja i brazde na bočnim stranama sečiva). Tragovi sečiva su uglavnom vidljivi sa izuzetkom mikro tragova. Najbolji način da se obezbede tragovi oruđa je izuzimanje predmeta sa tragovima. Kada se radi o predmetima koji se ne mogu izuzeti tragovi se fiksiraju na licu mesta. Tragovi sečiva fiksiraju se zapisnički i razmernom fotografijom, dok se reljefni tragovi fiksiraju i mulažiranjem (mikrosil pastom, plastelinom, gipsom, silikonskim masama). Da bi se na osnovu nađenih i fiksiranih tragova sečiva izvršila identifikacija oruđa ono mora biti pre toga pronađeno. Identifikaciona obeležja sečiva oruđa se dele na obeležja nastala u procesu proizvodnje (grupna obeležja svih primeraka serije) i obeležja nastala u toku upotrebe (ukazuju na određeni primerak oruđa).

46

14. TRAGOVI VATRENOG ORUŽJA

Izvestan broj najtežih krivičnih dela (ubistava, TTP, razbojništava) vrši se uz upotrebu vatrenog oružja. Vatreno oružje je svaki uređaj koji može u pravcu cilja izbaciti projektil uz pomoć sile pritiska gasova nastalih sagorevanjem baruta. Prema nameni vatreno oružje se deli na bojevo, sportsko i lovačko. Po dužini cevi na duga (puške) i kratka (revolveri i pištolji). Po broju cevi vatrena oružja mogu biti jednocevna (bojeva i sportska), dvocevna i trocevna (lovačke sačmarice i kombinovano). U kriminalističkoj praksi najčešće se sreće kratkocevno oružje (pištolji i revolveri).Sve tragove upotrebe vatrenog oružja možemo podeliti u četiri grupe:

- vatreno oružje, njegovi delovi i municija – usled upotrebe vatrenog oružja nastaju tragovi na licu mesta, žrtvi, predmetima, ali istovremeno i na samom oružju. To mogu biti tragovi pap. linija, tragovi krvi, tkiva, barutne gareži i razni mikro tragovi na njemu i u njemu. Pored samog oružja na licu mesta se mogu naći njegovi delovi i municija. Sve pronađeno fiksira se zapisnički i fotografski, a nakon toga izuzima radi veštačenja.

- projektili i čaure – za rasvetljavanje krivičnih dela izvršenih vatrenim oružjem pronalaženje i obezbeđenje projektila i čaura ima veliki značaj, jer se bez njih ne može dokazati da je nađenim oružjem izvršeno dato krivično delo. Čaure se na licu mesta češće nalaze kada je upotrebljeno poluautomtsko ili automatsko oružje, jer ono izbacuje čaure. Kod ostalih oružja čaure se izvlače rukom. Projektili se mogu naći u žrtvi, u nekom predmetu ili na licu mesta. Pronađeni projektili i čaure na licu mesta fiksiraju se zapisnički i fotografski, a nakon toga izuzimaju radi veštačenja.

- tragovi barutne gareži – se mogu naći na telu i odeći žrtve (u okolini ulaznog otvora u vidu oreola), na predmetima koji se u momentu opaljenja nalaze neposredno ispred usta cevi i na ruci učinioca (što se dokazuje tzv. „parafinskom rukavicom”). Prisustvo, odnosno odsustvo barutnog oreola na telu i odeći žrtve ukazuje na daljinu pucanja.

- tragovi na putanji projektila – u toku svog kretanja od usta cevi do mesta zausta- vljanja, projektil može ostaviti tragove na predmetima koji se nađu na njegovom putu. Ti tragovi mogu biti u vidu: okrznuća, prostreline i ustreline. Okrznuće je trag proje- ktila koji je delom svoje zapremine zahvatio objekat, ali je bar jedan njegov deo ostao van objekta. Prostreline su tragovi projektila koji je ušao i izašao iz datog objekta. Sastoje se od ulaznog otvora, prostrelnog kanala i izlaznog otvora. Ustreline su tragovi koji imaju ulazni otvor i ustrelni kanal. Tragovi na putanji projektila fiksiraju se zapisnički i fotografski, a po mogućnosti se i izuzimaju sa lica mesta radi veštačenja.

47

15. TRAGOVI VOZILA

Tragovi vozila se najčešće koriste kod rasvetljavanja saobraćajnih delikata. Osim toga prisutni su kod rasvetljavanja dela kada je vozilo poslužilo za prevoz učinioca na ili sa lica mesta ili kada je vozilo predmet izvršenja krivičnog dela. Sve tragove koji se javljaju u vezi sa vozilima delimo na:

- tragove kretanja vozila – usled pritiska pneumatika, tvrdih točkova ili gusenica na podlozi nastaju tragovi kretanja vozila. Da li će oni biti površinski ili reljefni zavisi od težine vozila, veličine površine oslanjanja i plastičnosti podloge. Na osnovu tragova kretanja vozila mogu se dobiti informacije o pravcu i smeru kretanja vozila, brzini kretanja, naglim kočenjima, klizanju i zanošenju i informacije o vozilu (širina i veličina vozila, njegova dužina, broj točkova i identifikacija konkretnog vozila na osnovu šare sa gazeće površine pneumatika odn. tvdog točka ili gusenice).

- tragove otpalih delova na kolovozu – javljaju se obavezno u slučaju saobraćajnih nesreća i imaju poseban značaj u njihovom rasvetljavanju, naročito ako je učinilac pobegao sa lica mesta. To mogu biti tragovi blata, stakla, farbe, komadi plastike sa pokazivača pravca ili svetala, delovi ukrasnih lajsni, radkapne, maska hladnjaka i dr. Svi ti delovi svojim oblikom i veličinom ukazuju na model i tip vozila, a po pronalasku osumnjičenog vozila mogu poslužiti za identifikaciju uklapanjem u ostatak.

- tragove na vozilima – kada se vozilo javlja kao mesto ili predmet izvršenja krivičnog dela, na njemu ili u njemu se traže tragovi koji se inače traže na licu mesta i predmetima krivičnog dela. To mogu biti tragovi u vidu oštećenja, u vidu materijala sa drugog vozila i tragovi od žrtve. Tragovi u vidu materijala sa drugog vozila, čoveka ili životinje koji ostaju na vozilu imaju veliki značaj za dokazivanje kontakta datog vozila sa drugim vozilom, čovekom ili životinjom. U tom smislu treba na vozilu pre svega tražiti tragove stakla, boje, pojedinih otkinutih delova drugog vozila, tragove krvi, tkiva, dlaka i sl.

- tragove na životinjama, čoveku i njegovom prtljagu – na njima se mogu naći tragovi pneumatika, boje, stakla, ulja, blata i razne vrste povreda i oštećenja.

Tragovi vozila se fiksiraju zapisnički i fotografski, a u slučaju saobraćajnih nesreća izrađuje se i skica lica mesta saobraćajne nesreće.

16. TRAGOVI ŽIVOTINJA

Životinje se u izvršenju krivičnog dela mogu pojaviti kao predmet izvršenja (krađa ili gaženje u saobraćaju), kao sredstvo izvršenja (upotreba dresiranih pasa ili životinja za prevoz robe ili čoveka) i kao pratioci čoveka (psi, mačke). Od životinja mogu nastati skoro sve vrste tragova koje ostavlja i čovek. Ipak

48

kriminalistička tehnika se najčešće bavi izučavanjem tragova životinjskih nogu i dlake, a izuzetno tragova zuba i izmeta. Tragovi životinjskih nogu se fiksiraju na isti način kao i tragovi čovečijeg stopala. Oni mogu svojim oblikom, veličinom i rasporedom ukazati na vrstu životinje. U okviru tragova životinja iste vrste, veličina traga i veličina koraka ukazuju na razvijenost datog primerka. Osim toga tragovi nogu omogućuju i identifikaciju konkretne životinje, npr. u slučaju tragova potkovanih životinja (konji i volovi) to se čini na osnovu oblika i veličine potkovice, rasporeda eksera i oblika glava kod ručno izrađenih eksera. Od izlučevina životinja, najčešće se proučavaju tragovi izmeta. Oni svojim oblikom i veličinom ukazuju na vrstu životinje od koje potiču. Tragovi dlake životinja – vidi pitanje br. 11.

17. VEŠTAČENJA RUKOPISA I POTPISA

Kriminalističko tehničko veštačenje rukopisa i potpisa se izvodi u procesu rasvetljavanja krivičnih dela povezanih sa falsifikovanjem raznih dokumenata, najčešće su to u pitanju razni izveštaji, zapisnici, nalazi, menice, priznanice, reversi, testamenti i sl. Falsifikat može biti potpun ili delimičan. Pod potpunim falsifikatom se podrazumeva izrada celog dokumenta sa svim obeležjima. Delimični falsifikat predstavlja originalni dokument u kome su izvršene izmene pojedinih delova ili sadržaja, bilo uklanjanjem pojedinih delova teksta, prepravljanjem slova ili cifara, dopisivanjem ili popunjavanjem i overavanjem originalnog formulara. Cilj veštačenja je da se utvrdi odn. identifikuje lice koje je napisalo tekst ili potpis.Rukopis se razvija u procesu obuke čoveka u pisanju i u toku prakse pisanja. Što duže traje obuka i što je praksa učestalija to je rukopis stabilniji. Pored toga na rukopis utiče i položaj čoveka pri pisanju, vrsta podloge, kvalitet i vrsta pribora, umor, strah, pijanstvo lica i sl.Sva identifikaciona obeležja rukopisa se mogu podeliti na:

- opšta obeležja – kao što su izrađenost rukopisa, složenost rukopisa, oblik elemenata, gabarit, razvučenost, nagib, povezanost, pritisak;

- posebna obeležja – oblici pokreta, smer izvođenja pokreta, položaj i oblik početnih i završnih poteza, složenost pokreta, oblici spajanja poteza i slova, redosled izvođenja pokreta, raspored pritiska.

Da bi veštak pravilno obavio svoj posao inkriminisani dokument se mora dostaviti u celini i u originalu. Fotografija može da posluži samo u slučajevima kada je tekst ispisan na objektima koji se ne mogu dostaviti veštaku (zid, nameštaj, lift i sl.). Pored inkriminisanog dokumenta veštaku je za poređenje potreban i nesporan uzorak koji, ako je moguće, treba da je napisan na istom jeziku i istom vrstom pisma (azbuka, abeceda), da je napisan u približno isto vreme kada i inkriminisani dokument, uz upotrebu istog pribora (pisaljka i podloga), da po sadržaju i nameni bude što sličniji inkriminisanom rukopisu, da je pisan pod sličnim uslovima (stojeći sa naslonom, stojeći bez naslona i sl.). Potpis predstavlja rukopisni oblik imena i prezimena autora teksta. Pri falsifikovanju potpisa učinilac može koristiti tehničke i likovne metode. Tehničke

49

metode su moguće samo ako učinilac raspolaže bar jednim uzorkom autentičnog potpisa. Tada koristi:

- metode precrtavanja uz pomoć prodorne svetlosti, - precrtavanje uz pomoć pritiska, - precrtavanje uz pomoć indiga,- fotokopiranje,- precrtavanje na osnovu tragova autentičnog potpisa na indigu.

Oblik likovne metode zavis od toga da li falsifikator raspolaže originalnim potpisom ili ne. One mogu biti:

- pisanje potpisa sopstvenim rukopisom,- imitiranje po sećanju,- imitiranje po ugledu na originalni potpis.

Veštačenje potpisa se obavlja u dve faze. U prvoj fazi se utvrđuje da li je potpis autentičan, ukoliko se utvrdi da je u pitanju falsifikat, u drugoj fazi se vrši identifikacija učinioca. Da bi se odgovorilo i na drugo pitanje potrebno je operativnim putem doći do spiska osumnjičenih lica i od njih uzeti nesporne uzorke za veštačenje.

18. KRIMINALISTIČKO SKICIRANJE

Kriminalističko skiciranje je jedna od metoda koje kriminalistička tehnika koristi za fiksiranje izgleda lica mesta. Iako opis u zapisniku i fotografija obezbeđuju vrlo jasnu predstavu o predmetima i tragovima krivičnog dela, oni ne daju dovoljno jasnu predstavu o odnosima između pojedinih tragova i predmeta, te se ne mogu razjasniti razne okolnosti izvršenja krivičnog dela. Da bi se nadomestili ovi nedostaci vrši se skiciranje, tj. izrada situacionog plana lica mesta. Za izradu situacionog plana lica mesta potrebno je izvršiti detaljan pregled lica mesta, pronaći i obeležiti relevantne tragove i predmete, napraviti kroki (crtež od oka) i izvršiti potrebna merenja. Osnovna pravila koja pri tom treba ispoštovati su:

- načiniti onoliko crteža koliko je potrebno za pravilno i potpuno razumevanje krivičnog dela,

- svaki crtež se mora crtati na posebnom komadu hartije,- na crtežu mora biti označena razmera u kojoj je rađen, strane sveta, svaki

trag ili predmet označen rednim brojem (iz zapisnika), eventualno smer duvanja vetra i položaj sunca,

- moraju biti unete potrebne mere (rastojanja),- mora da sadrži legendu.

Za označavanje velikog broja predmeta, naročito u vezi sa saobraćajnim deliktima, postoje standardi koje treba koristiti. U zapisnik treba uneti da li je crtež rađen od oka, na osnovu ličnih merenja, ili je osnova dobijena kopiranjem planova koji su dopunjeni na licu mesta fiksiranim predmetima i tragovima.Na osnovu ovako izvršene pripreme izrada situacionog plana lica mesta se vrši u prostorijama OUP-a.

19. KRIMINALISTIČKA FOTOGRAFIJA

50

Kriminalistička fotografija se primenjuje u registraciji i identifikaciji kako lica, tako i stvari i događaja, zatim u operativnom radu i kriminalističkim veštačenjima. Zato se deli na registracionu, operativnu i istražnu.Registraciona fotografija – kako joj ime kaže služi kao jedna od metoda registracije lica, predmeta i događaja.Operativna fotografija – deli se na:

- uviđajna fotografija - čiji je zadatak da potpuno verno i pregledno dokumentuje sva zapažanja uviđajne ekipe, kako bi sud mogao steći pravu predstavu o događaju i licu mesta. Ovo se obavlja u statičkoj fazi uviđaja dok izgled lica mesta još nije izmenjen vršenjem uviđaja. Samo fotografisanje se vrši u nekoliko faza i to širi izgled lica mesta sa okolinom, uži izgled lica mesta iz više pravaca, delovi lica mesta, pojedini tragovi i predmeti. Da bi se obezbedila mogućnost upoređivanja položaja i merenje veličina pojedinih tragova i predmeta na fotografiji oni se fotografišu razmernom fotografijom.

- tajna fotografija - služi za tajno snimanje događaja, lica ili objekata kada se u operativnom radu javi potreba za tim. U zavisnosti od uslova pod kojima se foto- grafisanje mora izvršiti ono može biti fotografisanje skrivenom kamerom, fotogrfisa- nje minijaturnom kamerom, daljinsko snimanje ili noćno snimanje.

- reprodukciona fotografija – služi da se neki dokument ili fotografija reprodukuje ili umnoži. Npr. kada se traga za nekim licem njegovu fotografiju treba umnožiti, kada se fiksiraju tragovi pap. linija treba ih reprodukovati u oblik pogodan za dalje korišćenje i sl.

- projekciona fotografija – podrazumeva izradu fotografije koja bi bila pogodna za pro- jektovanje na ekranu uz znatno uvećanje.

Istražna fotografija –u kriminalističkoj tehnici se koristi u dva svojstva: za dokumentovanje nalaza veštaka i kao metoda saznanja novih činjenica. Fotografske metode pomoću kojih se mogu otkriti nove činjenice, relevantne za rasvetljavanje krivičnih dela, su:

- mikro i makro fotografija,- fotografisanje pod različitim uslovima osvetljenja (kosa svetla, upadno

svetlo, prodorno svetlo),- fotografisanje sa raznobojnim filtrima,fotografisanje nevidljivim zracima (infra-crvenim, ultra-ljubičastim).

51