korupcija u srbiji pet godina kasnije - pistaljka.rs u srbiji pet godina... · boris begović i...

KORUPCIJA U SRBIJI PET GODINA KASNIJE

Centar za liberalno-demokratske studije

Bo ris Be go vić i Bo ško Mi ja to vić (redaktori)KORUPCIJA U SRBIJI PET GODINA KASNIJE

Izdavač Centar za liberalno-demokratske studije

Za izdavača Boris Begović

Štampa Akademija, Beograd

Tiraž 500 primeraka

ISBN 978-86-83557-42-4

Beograd, 2007.

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

343.352 (497.11) "2001/2006" 343.85 : 343.352 (497.11) "2001/2006"

KORUPCIJA u Srbiji pet godina kasnije / Boris Begović … [i dr.]. – Beograd : Centar za liberalno-demokratske studije, 2007 (Beograd : Akademija). – 219 str. : graf. prikazi, tabele ; 23 cm.

Tiraž 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-83557-42-4

1. Begović Boris a) Korupcija – Interdisciplinarni pristup – Srbija – 2001-2006 b) Korupcija – Suzbijawe – Srbija – 2001-2006

COBISS.SR-ID 144279820

KORUPCIJA U SRBIJI PET GODINA KASNIJE

Boris BegovićMirjana Vasović

Slobodan Vuković Jovan Jovanović

Boško MijatovićMarko Paunović

Beograd, 2007

Zahvaqujemo se CIPE-u na podršci ovom projektu

Sadržaj

Predgovor 7

I Politika i korupcija u Srbiji 9

II Predstave javnog mwewa o korupciji 2001–2006: efekat perioda 21

III Korupcija u Srbiji 2001–2006: viđe we preduzetnika 77

IV Politike vlasti na planu borbe protiv korupcije 103

V Mediji i korupcija 189

VI Korupcija u Srbiji 2001–2006: analiza i vrednovawe rezultata promene 201

VII Inovirawe antikorupcijske strategije iz 2001. godine 209

Pred go vor

Stu di ja ko ja je pred či ta o ci ma pred sta vqa na sta vak is tra ži va wa ko rup ci je u Sr bi ji ko je Cen tar za li be ral no-de mo krat ske stu di-je spro vo di već go di na ma. Pr va stu di ja u toj se ri ji bi la je Ko rup-ci ja u Sr bi ji (2001), ko ja je na gra đe na Me đu na rod nom me mo ri jalnom na gra dom Sir Ant hony Fis her za 2002. go di nu. Ta je stu di ja, po miš qe wu mno gih, pred sta vqa la pr vo pra vo is tra ži va we ko rup-ci je u na šoj ze mqi i do ne la je sve o bu hva tan i ko he ren tan pred-log stra te gi je an ti ko rup cij ske bor be, ko ji je ka sni je na šao svo je me stu u dr žav nom ar se na lu. Po tom su sle di le kwi ge Ko rup ci ja na ca ri ni (2002) i Ko rup ci ja u pra vo su đu (2004), ko je su, u istom du hu, ana li tič ki ana li zi ra le ni vo, me ha ni zme i po sle di ce ko rup ci je u ovim ko rup ci jom ve o ma ugro že nim de lat no sti ma, pra će ne pred lo gom sku pa me ra an ti ko rup cij ske pri ro de.

Ova stu di ja sa dr ži ana li zu pro me na u ni vou ko rup ci je i efe-ka ta vla di nih po li ti ka to kom pet go di na tran zi ci je u Sr bi ji, od no sno po sle ok to bar skih pro me na. Ide ja je, zna či, bi la da se po gle da di na mi ka ko rup ci je i an ti ko rup cij skih na sto jawa u ovom pe ri o du i oce ni us peš nost pred u ze tih me ra. Is tra ži va we je po ka za lo da je ko rup ci ja vi dqi vo sma we na u 2006. u od no su na 2001. go di nu, ali i da po zi tiv na pro me na ni je na ni vou oče ki va-wa u na ro du i obe ća wa po li ti ča ra. Ko rup ci ja u Sr bi ji je i da qe ra ši re na i opa sna po ja va. Is tra ži va we je po ka za lo i da je vla di-na ak tiv nost u an ti ko rup cij skoj bor bi uglav nom bi la nor ma tiv-na, tj. za ko no dav na, a da je prak ti čan rad dr žav nih or ga na bio sla bi ji. Sto ga bi ori jen ta ci ju an ti ko rup cij ske bor be tre ba lo u na red nom pe ri o du usme ri ti na ja čawe an ti ko rup cij skih me ha ni-za ma u po li ci ji, tu ži laš tvi ma i sud stvu, kao we nim glav nim ope ra tiv nim no si o ci ma.

Auto ri po je di nih po gla vqa su: pr vog Boš ko Mi ja to vić, dru gog Mir ja na Va so vić, tre ćeg Slo bo dan Vu ko vić, če tvr tog Bo ris Be go-vić, Jo van Jo va no vić i Mar ko Pa u no vić, pe tog Mar ko Pa u no vić, še stog Bo ris Be go vić i sed mog Boš ko Mi ja to vić.

11. septembar 2007.Bo ris Be go vić

Boš ko Mi ja to vić

7

9

I Politika i korupcija u Srbiji

Ne ma sum we da je ko rup ci ja vr lo ra ši re na u sa vre me nom sve tu, a po seb no u ne raz vi je nim i ze mqa ma u raz vo ju. Ne ma sum wi ni da po sto ji i u Sr bi ji, i to u pri lič noj me ri, ka ko po ka zu ju i broj na is tra ži va wa i po vre me na hap še wa.

Ta ko rup ci ja je u Sr bi ji ima la svo ju di na mi ku, sa ko re ni ma u 1990-tim go di na ma i muč nom, ne pre te ra no us peš nom bor bom to kom 2000-tih go di na. O glo bal nim od li ka ma od no sa dr ža ve pre-ma ko rup ci ji bi će re či u ovom, uvod nom odeq ku.

PRI LI KE TO KOM 1990TIH

Te me qi da naš we ko rup ci je u Sr bi ji po sta vqe ni su to kom 1990-tih go di na. U to vre me ras pa dao se sta ri ko mu ni stič ki po re dak, u ko me je ko rup ci ja ipak bi la ret ka po ja va, i stva rao no vi, u ko me su sta re mo ral ne vred no sti ne sta ja le i ja vqa le se no ve.

Na i me, do po čet ka 1990-tih go di na vla dao je do sta kru ti ko mu-ni stič ki mo ral, po ko me bo ga će we ni je bi lo pri hva će na po li ti-ka, pa ni vo de ći ko mu ni stič ki funk ci o ne ri ni su po se do va li znat ni ju imo vi nu, već su ži ve li od pla te i sta no va li u dr žav nim sta no vi ma i ku ća ma i vo zi li se dr žav nim auto mo bi li ma. 1990. go di na do no si pro me nu: uvo đe we vi še par tij skog si ste ma i le ga-li za ci ja pri vat nog sek to ra do ve li su do pro me ne op ti ke po li-tič ko-eko nom ske eli te. Sa da je vlast pre sta la da bu de traj na pri-vi le gi ja, već je po sta la za vi sna od re zul ta ta iz bo ra; za tim, bo ga-će we je po sta lo do zvo qen i po že qan ciq po je din ca, čak i onog na vla sti. I trk ka bo gat stvu je po čeo, sa zlo u po tre bom dr ža ve kao va žnim ele men tom.

Je dan do bar pri kaz ta daš weg sta wa du ho va ve zan je za eko nom ske sank ci je pre ma SR Ju go sla vi ji iz 1992. go di ne. Ta da su, na vod no zbog od go vor no sti SR Ju go sla vi je za rat za ju go slo ven sko na sle đe, bi le za ve de ne eko nom ske sank ci je pre ma SRJ (Re zo lu ci ja SB 757), ko je su tre ba lo da pre ki nu spoq no tr go vin ske i fi nan sij ske to ko-ve sa sve tom i ta ko pri nu de ta daš wi re žim na po puš ta we. I ka kva je bi la re ak ci ja vla sti? Ume sto da se dr ži kraj we li be ral-nog uvo znog re ži ma, ka ko bi se pod sta kao uvoz ro be sva ke vr ste i ubla ži li efek ti sank ci ja, vlast je uve la si stem uvo znih do zvo la

10 Korupcija u Srbiji pet godina kasnije

i kon tin ge na ta, što je do ne lo ogrom no bo gat stvo sreć ni ci ma ko ji su do zvo le za uvoz uspe va li da do bi ju. Ni je po treb no tro ši-ti re či na do ka zi va we da su go to vo is kqu či vo pri pad ni ci vla da-ju ćeg re ži ma do bi ja li do zvo le. Uku pan efe kat: ma wi uvoz, što zna či ma wu pro iz vod wu i sla bi je snab de va we tr žiš ta po troš-nim do bri ma, uz ve ću za ra du mi qe ni ka re ži ma.

Ta kvo de ro gi ra we svih, a ne sa mo ko mu ni stič kih mo ral nih nor mi ni je bi lo is kqu či vo po sle di ca unu traš we po li tič ke tran zi ci je ka de mo kra ti ji i pri vat noj svo ji ni, već i eko nom ske-po li tič ke kri ze ko ja je na sta la u Sr bi ji. Na i me, ta daš wi ras pad SFRJ do veo je do ra to va, već po me nu tih sank ci ja, pa da pla ta i pro iz vod we, lo šeg snab de va wa, raz ma ha si ve eko no mi je, kri mi-na li za ci je eko nom skog ži vo ta i druš tva u ce li ni i slič no. For-mal ni sek tor pri vre de se ras pa dao, a vlast je to le ri sa la sva ki ob lik sna la že wa, ka ko svih slo je va sta nov niš tva, ta ko i sa me pri vre de.

Ni je ne tač no oce ni ti da je u Sr bi ji ta da vla da la pot pu na prav na ano mi ja, od no sno be za ko we, pa je ha os u svim obla sti ma ži vo ta bio oče ki va na po sle di ca. Za ko ne prak tič no ni ko ni je poš to vao, jed-nim de lom sto ga što su bi li ne spro vo dqi vi i što bi po ku šaj wi ho vog spro vo đe wa za u sta vio eko nom ski i so ci jal ni ži vot, a jed nom de lom sto ga što su ti me pri vi le go va ni po je din ci iz vla-da ju ćeg re ži ma na ra čun svih dru gih. Tim pu tem se doš lo do si tu-a ci je u ko joj niš ta ni je bi lo si gur no, u ko joj je sva ko vr sno sna la-že we pre ma si tu a ci ji bi lo je di no na če lo. Sve mo ral ne koč ni ce su ne sta le i po re zi ni su pla ća ni, ugo vo ri ni su iz vr ša va ni (ukqu ču ju ći ne pla ća we du go va), dr ža va je upo tre bqa va na kao sred-stvo za bo ga će we, mno gi ni su ži ve li od svog ra da i pred u zet niš-tva, već pa ra zit ski, na tuđ ra čun. I ko rup ci ja je pred sta vqa la je dan ele ment ta daš we si tu a ci je ko ji se vr lo do bro ukla pao sa osta li ma.

Sta nov niš tvo se pri lič nim de lom na vi klo na sta we stva ri i po če lo da do ži vqa va ta daš we kri mi nal ne fe no me ne kao pri-rod ne, kao one ko ji se mo ral no ne osu đu ju jer se je di no ta ko mo že. I ko rup ci ja je pre vas hod no do ži vqa va na kao prak ti čan me tod da se u ce lom tom ha o su za vr ši ne ki po sao na po že qan na čin, a ne kao po ja va ko ju tre ba osu đi va ti. I pri rod no, ko rup ci ja se ta da ve o ma ra ši ri la.1

ELAN PO SLE 5. OK TO BRA

Po po li tič kom za o kre tu od 5. ok to bra 2000. go di ne na vlast su doš-le de mo krat ske sna ge, ko je su u pret hod nom pe ri o du kri ti ko va le ko rup ci ju Mi lo še vi će ve vla sti i obe ća va le we no is ko re wi va we.

1 Vi de ti de taq ni je: Ko rup ci ja u Sr bi ji, CLDS, 2001

11Politika i korupcija u Srbiji

Ta ko je no vi pre mi jer Zo ran Đin đić u ina u gu ral nom go vo ru u Skupšti ni Sr bi je ja nu a ra 2001. go di ne kao je dan od pri o ri te ta svo je vla de po me nuo od luč nu bor bu pro tiv ko rup ci je.

I za i sta, bi lo je to po god no vre me za pra vi an ti ko rup cij ski na por, bu du ći da opo zi ci je prak tič no ni je bi lo. Jer, ve li ki ko rup-ci o na ši u tom tre nut ku ni su pred sta vqa li opa snost: oni ko ji su se obo ga ti li u pret hod nom pe ri o du ni su vi še ima li po li tič ku za le đi nu i mo glo im je bi ti su đe no za pri mer svim osta li ma, dok u re do vi ma no vih vla sti još uvek ni je bi lo ve ćih ko ri sni ka dr žav-nih pri vi le gi ja. Još va žni je, u vla da ju ćem DOS-u je po do la sku na vlast pre o vla da vao re vo lu ci o nar ni mo ral, tj. te žwa za poš te nom vla da vi nom u ko rist na ro da, a bez zlo u po tre be dr ža ve u pri vat nom in te re su. Sva ka an ti ko rup cij ska me ra bi ta da proš la par la ment, jer ni je bi lo ni ko ga da joj se su prot sta vi.

I vla da pre mi je ra Đin đi ća za po če la je iz grad wu an ti ko rup-cij ske struk tu re u Sr bi ji. For mi ra ni su mo bil ni an ti ko rup cij-ski ti mo vi, osno van Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, za po če to una pre đe we za ko no dav stva u an ti ko rup cij skom sme ru... Ipak, uči we na je jed na va žna greš ka ko ja je, ka ko se po ka zu je u re tro-spek ti vi, u pri lič noj me ri obez vre di la po čet ne na po re. Ra di se o za ko nu o po re zu na eks tra pro fit.

Pred no ve vla sti po sta vi lo se pi ta we šta da se ra di sa oni ma ko ji su to kom 1990-tih go di na ste kli bo gat stvo, uglav nom zlo u-po tre bom dr ža ve, tj. kroz ko rup ci ju. Oda bran je kon cept opo re-zi va wa, či me je od ba čen al ter na tiv ni – onaj sa po je di nač nim is tra ga ma za ko ni to sti po slo va wa po zna tih taj ku na. Ovo dru go se mo že de li mič no prav da ti či we ni com da je do bar deo wi ho ve za ra de bio for mal no le ga lan – do bi ja we od dr ža ve pra va na ku po vi nu jef ti nih de vi za, kre di ta sa ne ga tiv nom re al nom ka mat nom sto pom ili uvo znih do zvo la – ali i ne po ve re wem u spo sob nost ta daš we po li ci je i pra vo su đa, bu du ći da ni je iz vr-še no pro čiš ća va we sa sta va, da poš te no oba ve is tra ge. Bi lo ka ko bi lo, 2001. go di ne stvo ren je tzv. po rez na eks tra pro fit, ko jim je iz vr še no fak tič ko, ako ne i for mal no skla pa we mi ra iz me đu po slov nog sve ta iz vre me na pret hod ne vla sti i no ve vla-sti. DOS-ova vlast pred sta vi la je ovaj po rez kao mo ral ni po tez ko jim će se po sti ći so ci jal na prav da, bu du ći da će ga pla ti ti oni ko ji su zlo u po tre bi li svo je ve ze sa pre đaš wom vlaš ću i obo ga ti li se na ne poš ten na čin. To kom re a li za ci je doš lo je do pri lič nih teš ko ća, što je ne iz be žno kod jed nog ova kvog po re-za, pa su mno gi u ma woj ili ve ćoj me ri iz be gli we go vo dej stvo. I va žni je, po rez na eks tra pro fit je prak tič no le ga li zo vao mno ga bo gat stva ste če na ko rup ci jom to kom pret hod ne de ce ni je, jer – ka da se pla ti po rez na jed nu sum wi vu za ra du ta da se ta ista za ra-da vi še ne mo že sma tra ti spor nom i sum wi vom, ni ti se mo že po no vo po kre nu ti po stu pak pro tiv we go vog vla sni ka. I za i sta, ka sni je ni su po kre ta ne is tra ge za is pi ti va we (ne)le gal no sti


sti ca wa bo gat sta va iz 1990-tih go di na.2 Po rez na eks tra pro fit je, zna či, prak tič no jed nim po te zom oprao sum wiv no vac u Sr bi ji, či me je po slat kraj we ne po že qan sig nal svim po ten ci-jal nim ko rup ci o na ši ma da no va vlast ni je to li ko opa sna ko li-ko se pred sta vqa.

Po red le gi sla tiv nih me ra, vla da Zo ra na Đin đi ća po kre nu la je ši ro ku re for mu eko nom skog si ste ma: od jed nog na ka rad nog tr žiš nog si ste ma sa do mi na ci jom ad mi ni stra tiv no-ko mand nih po lu ga u ru ka ma klep to krat ske dr ža ve iz 1990-tih go di na ka stan-dard nom ka pi ta li stič kom si ste mu. Uki nu ti su mno gi za ko ni i me ha ni zmi ko ji su uki da li tr žiš te i ne ki ma do no si li bo gat-stva. Po me ni mo ov de le ga li za ci ju i nor ma li za ci ju tr žiš ta de vi za, ci ga re ta i ben zi na, što je iz ve de no 2001. go di ne. Do ta da je na ovim tr žiš ti ma pre o vla da va la ulič na pro da ja, sa ogrom-nim do bi ci ma za glav ne snab de va če i sa šte tom za ka se i dr ža ve i po tro ša ča.

Po me ni mo i li be ra li za ci ju spoq ne tr go vi ne, či me je uki nut niz ad mi ni stra tiv nih ogra ni če wa uvo za, ko ja ni su ima li dru gog smi sla osim kao sred stvo za bo ga će we li ca po ve za nih sa vlaš ću. Na i me, do ta daš wi si stem bio je uglav nom za sno van na si ste mu do zvo la i kon tin ge na ta ko je su do bi ja li, če sto i kroz po de lu za ra-de za pa tro ni ma, po slov ni qu di vla da ju ćeg re ži ma.

Ge ne ral no po sma tra no, eko nom ska re for ma u prav cu ja ča wa uti ca ja tr žiš ta, kao im per so nal nog me ha ni zma ko or di na ci je eko nom ske ak tiv no sti, uki da la je ko rup ci ju u ko re nu kroz bit no sma we we obi ma po slo va za ko je je po treb na dis kre ci o na sa gla-snost dr žav nih i slič nih či nov ni ka. Jed no stav no, ulo ga dr ža ve u eko nom skom ži vo tu je bit no sma we na i sma wu je se i da qe, ta ko da je i ko rup cij ski po ten ci jal u eko nom skoj sfe ri sve ma wi.

KOČ NI CE

Raz voj po li tič kih pri li ka u Sr bi ji to kom po sled wih go di na sva ka ko ni je olak ša vao bor bu pro tiv ko rup ci je. Jer, Sr bi ja je sve vre me bi la op te re će na raz li či tim pro ble mi ma suš tin ske, čak eg zi sten ci jal ne pri ro de ko ji su an ga žo va li zna tan deo po li tič ke ener gi je, a što je sla bi lo an ga žo va nost na bor bu pro-tiv ko rup ci je.

Pr vi ele ment po va žno sti je že sto ka po li tič ka bor ba ko ja go to-vo sve vre me plam ti na po li tič koj sce ni Sr bi je. Pr vi pe riod 2001-2003 go di na obe le žen je su ko bom dvo ji ce vo de ćih qu di de mo-krat skog blo ka – ta daš weg pre mi je ra Sr bi je Đin đi ća i ta daš weg

2 Mo žda se stva ri me wa ju: u ju nu 2007. go di ne uhap še na je gru pa na či jem je če lu bio ve li ki taj kun (Ca ne Su bo tić), ko ja je, ka ko se ve ru je, u po lu dr žav-noj re ži ji šver co va la ci ga re te u Sr bi ju to kom 1990-tih go di na.


pred sed ni ka SR Ju go sla vi je Vo ji sla va Koš tu ni ce. Su kob je eska-li rao do te me re da je Đin đi će va ve ći na 2002. go di ne is kqu či la iz Skupšti ne Sr bi je sve po sla ni ke DSS-a, ali ipak ni je na sta-vi la rad par la men ta, već je če ka la (ne ga tiv nu) od lu ku Ustav nog su da. No, to če ka we se odu ži lo, pa par la ment ni je ra dio go to vo go di nu da na, što je sva ka ko zna či lo ob u sta vqa we za ko no dav nog ra da, iz me đu osta log i onog usme re nog na ko rup cij ske te me.

Slič no to me je prak tič no iz gu bqe na i 2003. go di na, ka da je ubi-jen pre mi jer Đin đić, or ga ni zo va no vi še me seč no van red no sta we i na kra ju u skupšti ni pa la vla da. Iako je tom pri li kom spek ta-ku lar no or ga ni zo va na tzv. ak ci ja Sa bqa, kao na vod ni po ku šaj ob ra ču na sa kri mi na lom u Sr bi ji, na kra ju ni je bi lo niš ta i, osim ret kih iz u ze ta ka, hi qa de uhap še nih su puš te ne ku ća ma. Par la ment ni je za se dao, osim pri kra ju go di ne ka da vla da vi še ni je ras po la ga la po sla nič kom ve ći nom.

Sle de ći pro blem ko ji je sve vre me de sta bi li zo vao po li tič ku sce nu u Sr bi ji i ote ža vao nor mal no funk ci o ni sa we dr ža ve je pro blem sa rad we sa Haš kim tri bu na lom. Ubr zo po us po sta vqa wu de mo krat ske vla sti po čet kom 2001. go di ne po če li su da sti žu zah-te vi Haš kog tri bu na la, po dr ža ni od stra ne vo de ćih za pad nih ze ma qa, da se za poč ne sa is po ru ka ma osum wi če nih za zlo de la to kom pret hod nih ra to va. Pre mi jer Đin đić je hra bro iz ru čio Slo bo da na Mi lo še vi ća, ali je to bio tek po če tak. Bu du ći da je Haš ki tri bu nal ve o ma ne po pu lar na in sti tu ci ja u Sr bi ji, poš to ve ći na gra đa na ne ve ru je u we go vu ne pri stra snost, ni jed noj vla di Sr bi je sa rad wa (tj. iz ru či va we okri vqe nih) ne pa da la ko, jer sva-ka vla da mo ra da mi sli, i mi sli, na po sle di ce sa rad we sa Tri bu-na lom na sop stve ni po li tič ki rej ting i iz gle de na sle de ćim iz bo ri ma. Sto ga se taj pro ces ve o ma odu žio i sve vre me pro la zi kroz ci klu se – sme nu pri ti sa ka i po puš ta wa pri ti sa ka, sa jed ne, i iz ru či va wa i pre ki da iz ru či va wa, sa dru ge stra ne. Naj ve će fi gu re – Rat ko Mla dić i Ra do van Ka ra xić – još uvek su na slo bo-di, što zna či da se igra na sta vqa.

Sr bi ju sve vre me ko je po sma tra mo ja ko op te re ću ju i pro ble-mi dr žav nih gra ni ca. Na i me, od ok to bar skih pro me na, a u stva ri i od ra ni je, sve do da nas po sto ji pi ta we dr ža ve u ko joj ži vi mo: da li je to Ju go sla vi ja i ka kva, ili je Sr bi ja i u ko jim gra ni ca ma? Taj na sta vak bor be za ju go slo ven sko na sle đe, ovog pu ta na te ri to ri ja ma ko je se sma tra ju srp ski ma, an ga žo vao je obe vla de Sr bi je. Đin đić je, iako flek si bil ni ji od Koš tu ni-ce, sti gao na gra ni cu su ko ba sa za pad nom di plo ma ti jom po vo-dom Ko so va i Me to hi je, dok je kod cr no gor skog pi ta wa ipak bio pri ja teq ski na stro jen pre ma cr no gor skom pred sed ni ku Đu ka no vi ću. Koš tu ni ci je za pa lo da re ša va oba pi ta wa, što se bit no od ra zi lo na we gov pre mi jer ski an ga žman: u stva ri, we mu su ta dva dr žav na pi ta wa bi la osnov na pi ta wa i wi ma je po sve tio naj vi še pa žwe.


Po red ovih ur gent nih pi ta wa iz obla sti vi so ke po li ti ke, pred dr žav nim or ga ni ma sta ja la je sve vre me i oba ve za spro vo đe wa ko re ni tih eko nom sko-so ci jal nih re for mi u okvi ru tran zi ci je, što je do dat no na pre za lo ka pa ci te te dr ža ve.

Op te re će nost dr žav nog vođ stva va žnim po li tič kim i re form-skim po slo vi ma sva ka ko ne bi mo ra la da sme ta an ti ko rup cij skoj bor bi, već bi mo gla da se od vi ja pa ra lel no. Me đu tim, dr žav na ad mi ni stra ci ja u Sr bi ji ima do sta ogra ni če ne ka pa ci te te, če mu je uzrok vi še raz lo ga: od la zak de la spo sob nih či nov ni ka po pa du Mi lo še vi će ve vla sti; vr lo ni ske pla te u pe ri o du 2001-2004. go di na, ta ko da su po no vo mno gi spo sob ni qu di otiš li u pri vat-ni sek tor; sme na vi ših či nov ni ka (obič no po moć ni ka mi ni stra i na čel ni ka) po sle sva ke sme ne vla de itd. Slič no se do ga đa lo i sa po li ci jom, što joj je sma wi va lo efi ka snost.

IZ BOR NI SI STEM, MO DEL KO A LI CI O NE VLA DE I KO RUP CI JA

Do sa da smo raz ma tra li te ku će pro me ne po li tič ke si tu a ci je u Sr bi ji i tru di li se da uoči mo wi ho ve efek te na ko rup ci ju, od no-sno an ti ko rup cij sku bor bu. U na stav ku će mo po ku ša ti da is pi ta-mo ne ke ka rak te ri sti ke po li tič kog si ste ma ze mqe i wi hov efe-kat na ko rup ci ju.

Poč ni mo sa iz bor nim si ste mom. U Sr bi ji je na sna zi pro por-ci o na lan iz bor ni si stem, gde se par la men tar ni man da ti ras po-de qu ju na par tij ske li ste pre ma bro ju do bi je nih gla so va u Re pu-bli ci. Taj si stem sva ka ko ima raz lo ga po sto ja wa, jer, iz me đu osta-log, omo gu ću je bo qe pred sta vqa we u par la men tu i ma wih stra na-ka, od no sno po li tič kih, druš tve nih, et nič kih i dru gih ma wi na. Na rav no, on po se du je i sla bo sti, a jed nom od naj va žni jih sma tra se to što do vo di do raz dro bqe nosti par la men ta na ve li ki ili ve ći broj stra na ka. Ova do bra i ova lo ša oso bi na pro por ci o nal-nog si ste ma su, u stva ri, li ce i na lič je jed ne iste stva ri: do bra za stu pqe nost ma win skih miš qe wa zna či ve ći broj ma wih stra-na ka u par la men tu u od no su na kon ku rent ski, ve ćin ski si stem.

Ta raz dro bqe nost par la men ta pred sta vqa pre pre ku za stva ra we ho mo ge ne, efi ka sne vla de. Jer, po sto ja we ve ćeg bro ja ma wih ili sred we ve li kih par ti ja ne mi nov no do vo di do nu žno sti stva ra we ši rih ko a li ci ja pri li kom for mi ra wa vla de, a one teš ko da mo gu da bu du efi ka sne bu du ći da su im in te re si i ide o lo gi je, ka da ih ima ju, raz li či te, što pred sta vqa ote ža va ju će fak to re za us peš nu sa rad wu.

Ta ko je bi lo i u Sr bi ji. I Đin đi će va i Koš tu ni či na pr va vla-da bi le su ko a li ci o ne i vr lo ra zno rod ne po sa sta vu. Đin đi će vu je pri li kom for mi ra wa či ni lo čak osam na est stra na ka, do du še u pr vo vre me po ve za nih za jed nič kim re vo lu ci o nar nim ela nom. No, ubr zo su kre nu li su ko bi, pa je broj od 18 sma wen na 17 (ot pao


DSS), da bi se i me đu pre o sta lim stran ka ma po ja vi le pu ko ti ne. Pro blem je za oš tren ti me što su i ma we stran ke iz ko a li ci je shva ti le da pred sta vqa ju je zi čak na va gi i da bez wi ho vih gla so va vla da ne mo že ima ti ve ći nu, pa su po če le da vr še pri ti sak na pre mi je ra i osta le čla ni ce ko a li ci je, po vre me no po sta vqa ju ći pra ve ul ti ma tu me ka ko bi gla sa li za vla di ne pred lo ge. Na jed nom ta kvom su ko bu – SDP-pre mi jer Živ ko vić – vla da je kra jem 2003. go di ne pa la, jer je SPD već na šao no vog ko a li ci o nog part ne ra.

Ta kva si tu a ci ja, ka da prak tič no sva ka čla ni ca ko a li ci je po se-du je od lu ču ju će gla so ve, od no sno ka da op sta nak vla de u par la men tu za vi si od sva ke čla ni ce ko a li ci je, sva ka ko ni je po god na za an ti ko-rup cij sku bor bu. Jer, ono što se u ho mo ge noj, jed no stra nač koj vla di la ko re ši i iz ve de – sme na sum wi vog mi ni stra – to se u ši ro kim ko a li ci ja ma po ka zu je ne mo gu ćim ili teš ko iz vo dqi vim, bu du ći da stran ka obič no sta je iza svog čla na i bra ni ga mak si mal no mo gu-će, sve dok stvar ne po sta ne sa svim ja sna i jav na. Ta kav do sta zaš ti-ćen po lo žaj ne sa mo mi ni sta ra, već i dru gih vi ših dr ža vnih slu-žbe ni ka ne sa mo da ote ža va bor bu pro tiv ko rup ci je, već sve one na jav nom po lo ža ju ne po sred no pod sti če na učeš će u woj. Na i me, ka da je ko rum pi ra ni po je di nac u znat noj me ri zaš ti ćen po li tič kim šti tom, ta da je, sva ka ko, u skla du sa Be ke ro vom kal ku la ci jom o od no su ko ri sti od ko rup ci je i po ten ci jal ne ka zne, on znat no mo ti-vi sa ni ji da se upu sti u ne do zvo qe ne po slo ve.

Ni je dru ga či je bi lo ni u vre me pr ve Koš tu ni či ne vla de 2004-2007. go di ne. Vla da je čak bi la ma win ska, tj. za vi si la je od spoq ne po drš ke SPS-a u par la men tu, ta ko da je po no vo sva ka od če ti ri stran ke vla da ju će ko a li ci je ima la pra vo efek tiv nog ve ta. Kao i u dru gim slič nim si tu a ci ja ma, iz po u zda nih iz vo ra se ču lo da pre-mi jer po se du je de be le do si jee o vo de ćim mi ni stri ma iz ko a li ci-o nih par ti ja i da ih ra ci o nal no ko ri sti u unu tar vla di nim na te-za wi ma, ali niš ta od to ga ni je is pli va lo u jav nost ili sti glo do is tra žnih or ga na.

Iz bor ni si stem, zna či, uti če na ni vo ko rup ci je i spo sob nost iz vrš ne vla sti da se sa wom su o či. Sa sta no viš ta sma we wa ko rup ci je bi lo bi bo qe preori jen ti sa ti se na ve ćin ski iz bor ni si stem i vre me nom do ći do dvo ili tro par tij skog si ste ma, ko ji naj češ će obez be đu je ho mo ge ne vla de, spo sob ne da se unu tar iz vrš-ne vla sti bo re sa ko rup ci jom.

Po red sla bo sti ko je pro iz la ze iz ko a li ci o nog ka rak te ra vla da, po treb no je ana li zi ra ti i jed no na o ko teh nič ko pi ta we, ali ko je ima od ra za na ko rup ci ju i bor bu pro tiv we. Na i me, pri li kom for-mi ra wa sva ke od po me nu tih vla da po sta vqe no je sle de će pi ta we: da li će sva ka stran ka-ko a li ci o ni part ner pre u ze ti odre đen broj mi ni star sta va (ili jav nih pred u ze ća, usta no va itd) i wi ma sa ma upra vqa ti (mi ni star, za me nik i po moć ni ci iz iste stran ke) ili će sva ko mi ni star stvo bi ti pod za jed nič kom upra vom vi še stra-na ka (mi ni star iz jed ne, za me nik mi ni stra iz dru ge itd)?


S jed ne stra ne, mo del pot pu ne kon tro le obič no se prav da od stra ne we go vih za go vor ni ka kao po god ni ji za efi ka sno ru ko vo đe-we po slo vi ma, a na osno vu je din stve ne ide o lo gi je i olak ša ne me đu sob ne ko mu ni ka ci je i sa rad we ru ko vo de ćeg ti ma bu du ći da svi po ti ču iz jed ne par ti je. Sa dru ge stra ne, mo del za jed nič ke upra ve, tvr di se, mo že do ve sti do teš ko ća u funk ci o ni sa wu mi ni star stva zbog ne us kla đe nih kon cep cij skih pi ta wa, me đu sob-nih kon ku rent skih od no sa vo de ćih qu di i slič no.

Sa sta no viš ta ko rup ci je, me đu tim, dva po me nu ta mo de la iz gle-da ju dru ga či je. Mo del pot pu ne kon tro le omo gu ću je vo đe we po slo-va u pot pu nom par tij skom ili grup nom in te re su, gde jed nu gru pu po ve za nih qu di (na sta lu iz jed ne po li tič ke par ti je) ni ko ne po-sred no ne nad zi re.3 Sto ga ta gru pa mo že da se po sve ti ko rup ci ji u lič nom ili par tij skom in te re su, a da mno go ne stre pi od in ter-nog nad zo ra ko a li ci o nih part ne ra. Šta vi še, po de la mi ni star-sta va po stran ka ma po na če lu pot pu ne kon tro le una pred iz gle da kao po de la ple na me đu stran ka ma vla da ju će ko a li ci je, od no sno kao ta kav ko a li ci o ni do go vor ko me je baš svr ha ne me ša we jed ne stran ke u po slo ve dru gih.

Sa dru ge stra ne, mo del za jed nič ke upra ve, bar do ne kle, ote ža va ko rup ci ju jer mi ni star stvo (ili jav no pred u ze će itd) u star tu vo di ra zno rod na eki pa, ko ja do la zi iz raz li či tih stra na ka i ima raz li či te po li tič ke in te re se, s tim da se we ni čla no vi obič no ne po zna ju ili je wi ho vo po znan stvo po vrš no. Sto ga je po sti za we ko rup cij skog do slu ha iz me đu vo de ćih qu di ma we ve ro vat no u ovom mo de lu ne go kod mo de la pot pu ne kon tro le. Do du še, ni je i ne mo gu će, o če mu sve do či ogra ni če na aneg dot ska evi den ci ja.

U Sr bi ji je mo del za jed nič ke upra ve pri me wen u vre me Đin đi-će ve vla de, dok je mo del pot pu ne kon tro le do mi ni rao to kom pr ve Koš tu ni či ne vla de.

POD STI CA JI BOR BI PRO TIV KO RUP CI JE

I po red ote ža va ju ćih okol no sti, ko je su po me nu te u pret hod nim odeq ci ma, bor ba pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji ni je bi la pot pu no za ne ma re na to kom pret hod nih go di na. Ka da bi ori gi nal ni elan vo de ćih po li ti ča ra pre sah nuo, pod sti caj su da va li dru gi či ni o-ci – oni iz po li tič kog okru že wa. Jer, od nos pre ma ko rup ci ji kod po li ti ča ra sva ka ko pri pa da wi ho voj jav noj sfe ri de lo va wa i wi ma ni je sve jed no ka ko ga bi ra či i dru gi po li tič ki či ni o ci do ži vqa va ju.

Dva osnov na či ni o ca ko ji ma su po li ti ča ri od 2001. go di ne pri da va li po treb nu va žnost su jav no mwe we i pri ti sak iz

3 Na rav no, tu su jav nost i is tra žni or ga ni kao po sled wi nad zor, ali wi ho va efi ka snost u Sr bi ji, bar do sa da, ni je bi la do voq na.


spoq nog okru že wa. I jed ne i dru ge tre ba lo je za do vo qi ti, bu du-ći da su tra ži li ak ci ju i re zul ta te. Do ma ća jav nost sva ka ko je usme ra va la ras po lo že we bi ra ča i vla da je bi la za in te re so va na za we no ras po lo že we, tru de ći se da pri ka že svo je po stup ke u naj bo qem sve tlu. Ta ko đe, ukqu če we Sr bi je u svet ske to ko ve po sle 5. ok to bra pret po sta vqa lo je i ak tiv nost na an ti ko rup cij skom pla nu, bu du ći da je ova te ma ve o ma po pu lar na u sa vre me nom sve tu i da se na glo bal nom pla nu vo di ši ro ka an ti ko rup cij ska ak ci-ja, pred vo đe na naj ra zvi je ni jim ze mqa ma i broj nim po li tič kim i fi nan sij skim me đu na rod nim or ga ni za ci ja ma.

Tri osnov na prav ca de lo va wa po li tič kih kru go va u bor bi pro-tiv ko rup ci je to kom pret hod nih go di na u Sr bi ji bi li su za ko no-dav na re for ma, usva ja we na ci o nal ne stra te gi je bor be pro tiv ko rup ci je i po je di ne kon kret ne ak tiv no sti.

Za ko no dav na re for ma tre ba lo je da po sta vi po go dan za kon ski okvir za ote ža va we ko rup ci je i olak ša we bor be pro tiv we. U pret hod nom pe ri o du ko rup ci ja je prak tič no u ce li ni pot pa da la pod opšte za ko no dav stvo, dok je to kom 2000-tih go di na pri hva će-na ori jen ta ci ja na spe ci fi ci ra we in kri mi na ci je aka ta ko rup-ci je i raz vi ja we po seb nog za ko no dav stva ko je bi tre ba lo da se no si sa wom. Kao deo ta kve po li ti ke do ne to je vi še po seb nih za ko na, ali i do pu we no ne ko li ko po sto je ćih opštih. Na taj na čin je go to vo za o kru že na za ko no dav na re for ma i stvo re na osno va za us peš ni ju an ti ko rup cij sku bor bu, ma da su se ubr zo u pri me ni po ka za le od re đe ne sla bo sti ko je zah te va ju no ve za ko no dav ne ak ci-je na po boq ša wu re gu la ti ve.

U okvi ru za ko no dav ne re for me po me nu će mo ne ko li ko naj va-žni jih pro me na:

• Za kon o spre ča va wu su ko ba in te re sa do net je 2004. go di ne, sa ci qem da bit no ote ža ko rup ci ju sa sta no viš ta we ne po nu de; oče ki va wa od ovog za ko na bi la su ve li ka, ali su re zul ta ti we go ve pri me ne do sa da u pri lič noj me ri ne za do vo qa va ju ći; po ka za lo se da su pro ce sno-ad mi ni stra tiv ni i ka zne ni deo za ko na ne do voq no do bro ure đe ni, pa ni we go va pri me na ni je iz vr še na ka ko je pla ni ra no;

• Za kon o fi nan si ra wu po li tič kih stra na ka do net je 2003. go di ne; re la tiv no je do bro kon ci pi ran, ali i u we go voj re a-li za ci ji po sto je pro ble mi: na pri mer, iz veš ta ji po li tič-kih stra na ka o fi nan si ra wu pred iz bor ne kam pa we iz ja nu a-ra 2007. go di ne uglav nom su ne kom plet ni i ne za do vo qa va ju-ći, a bez po seb nih po sle di ca po wi ho ve pod no si o ce;

• Za kon o jav nim na bav ka ma usvo jen je 2002. go di ne, sa bit nim iz me na ma iz 2004. go di ne; svr ha ovog za ko na je da une se tran-spa rent nost i kom pe ti tiv nost u jav ne na bav ke, ko je su sva ka-ko jed no od naj va žni jih po ten ci jal nih pod ruč ja ko rup ci je; ta svr ha je do brim de lom po stig nu ta, ali su se ja vi le pro ce-sne sla bo sti: ve li ka kom pli ko va nost po stup ka, ne do voq na


ulo ga Upra ve za jav ne na bav ke i Ko mi si je za zaš ti tu pra va i slič no,

• Za kon o dr žav nim slu žbe ni ci ma do net je 2005. go di ne i ci qa na pro fe si o na li za ci ju i de po li ti za ci ju dr žav ne upra ve, pa je po ja čan po lo žaj slu žbe ni ka u od no su na do sa daš wa re še wa; pi ta we je da li će ovo ja ča we sma wi ti pod sti caj ko rup ci ji ili će ga po ve ća ti, bu du ći da će se slu žbe ni ci ose ća ti zaš ti-će ni je pred še fo vi ma i svi ma osta li ma;

• Za kon o dr žav noj re vi zor skoj in sti tu ci ji do net je 2005. go di ne, a do po lo vi ne 2007. go di ne još uvek ni je stu pio na sna gu; je dan od raz lo ga, ve ro vat no i glav ni, bio je ne u speh da se na đe kom pe ten tan kan di dat za me sto pred sed ni ka, bu du ći da je pred vi đe na pla ta da le ko ma wa ne go pla te re vi zo ra u pri vat nom sek to ru;

• Za kon o zaš tit ni ku gra đa na (om bud sma nu) usvo jen je 2005. go di ne i tre ba lo je da omo gu ći ve ću zaš ti tu slo bo da i pra va gra đa na pre ma dr žav nim zva nič ni ci ma, pa i u slu ča je vi ma ko rup ci je; za kon ni je pri me wen do po lo vi ne 2007. go di ne, jer je tek ta da u Skupšti ni Sr bi je iza bran zaš tit nik gra đa na;

• no vi Kri vič ni za ko nik usvo jen je 2005. go di ne, a no vi Za kon o kri vič nom po stup ku 2006. go di ne, što bi tre ba lo da do ne-se una pre đe wa, iz me đu osta log, i u bor bi pro tiv ko rup ci je; Kri vič nim za ko ni kom su pred vi đe na kri vič na de la da va wa i pri ma wa mi ta kao de la pro tiv slu žbe ne du žno sti dr žav-nih zva nič ni ka.

Ka ko se pre li mi nar no mo že za kqu či ti, no vo za ko no dav stvo je kon cep cij ski uglav nom do bro ure đe no, ali se maw ka vo sti ja vqa ju u pro ce snim od red ba ma, što do vo di do iz ra zi tih sla bo sti to kom wi ho ve pri me ne. Od pred vi đe nih an ti ko rup cij skih za ko na još uvek ni je do net za kon o an ti ko rup cij skoj agen ci ji, či ji bi za da-tak tre ba lo da bu de ope ra tiv no vo đe we an ti ko ru p cij ske bor be. Na crt za ko na po sto ji, ali još uvek ni je usvo jen, iako je agen ci ja pred vi đe na Stra te gi jom an ti ko rup cij ske bor be.

Uje sen 2005. go di ne usvo je na je od stra ne Skupšti ne Sr bi je Na ci o nal na stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je. Ta je stra te-gi ja do ne ta uz pri lič no za la ga we stra nih či ni la ca, tj. me đu na-rod nih or ga ni za ci ja, a na osno vu uve re wa da će ona do ne ti za o-kret u an ti ko rup cij skoj bor bi. I do ma ća jav nost, ka ko is ku-stvo po ka zu je, po se du je uve re we da je za sva ko va žno druš tve no pi ta we do bro do ne ti stra te gi ju, što je sva ka ko spor na kon-cep ci ja. Bi lo ka ko bi lo, stra te gi ja je usvo je na i vla da je ta ko za do vo qi la oče ki va wa dve ju va žnih po li tič kih gru pa ci ja. A šta će da qe bi ti osta je da se vi di. Da će pro ble ma u re a li za ci-ji bi ti vi di se iz či we ni ce da je vla da sa ve li kim za kaš we-wem usvo ji la Ak ci o ni plan za re a li za ci ju stra te gi je kra jem 2006. go di ne, a što je, pre ma stra te gi ji, bi la oba ve zna da uči-ni znat no ra ni je. Uz to, Ak ci o ni plan ni je u do voq noj me ri


pre to čio Stra te gi ju u pre ci zan i ope ra ti van do ku ment, već je pre vas hod no ostao vr lo na če lan.

Kon kret nih ak ci ja u bor bi pro tiv ko rup ci je bi lo je ma we ne go što bi tre ba lo. U sle de ćim po gla vqi ma će mo is pi ta ti šta je ura đe no i da li je to bi lo zbog maw ka od luč no sti u vla di, zbog iz ve snih po li tič kih oba ve za pre ma stran ci (SPS) ko ja je po dr-ža va la ma win sku vla du ili zbog ne kog tre ćeg raz lo ga.

21

II Predstave javnog mwewa o korupciji 2001–2006: efekat perioda

UVOD

Ko rup ci ja ni je pre te ra no di na mič na so ci jal na po ja va; we ne druš tve ne oso be no sti re la tiv no se spo ro me wa ju. Po sto ji za to vi še obra zlo že wa. U sta bil nim druš tvi ma, ona je če sto si stem-ska po ja va, ko ja je sra sla sa funk ci o ni sa wem po sto je ćih in sti tu-ci ja. Kat ka da pred sta vqa i sa stav ni deo mo ral ne obi čaj no sti jed-nog druš tva, tj. nor mi po na ša wa oko ko jih po sto ji opšta sa gla-snost; zbog to ga ni we go vi pri pad ni ci, a ni spo qaš wi po sma-tra či, ne mo gu la ko da je raz lu če od obi ča ja i pre po zna ju kao so ci-jal nu pa to lo gi ju. Poš to je ko rup ci ja ute me qe na u sa me osno ve kul tu re i druš tva, u we go vu tra di ci ju, pro me ne u we nom obi mu (ra ši re no sti u po pu la ci ji), ni vou i ob li ci ma is po qa va wa od i-gra va ju se spo ro, po ne kad tek sa me wa wem kul tur nih obra za ca.

Su vi slo je oče ki va ti da pe ri o di te me qi te pro me ne so ci o e ko-nom skih si ste ma, ka kav je pe riod tran zi ci je u okvi ru post ko mu-ni stič kih druš ta va, ne mi nov no do vo de do pro me na u ka rak te ri-sti ka ma ko rup ci je ko ja po sto ji u druš tvu. Ka ko tran zi ci ja, po de fi ni ci ji, ozna ča va pr ven stve no re for me in sti tu ci ja sta rog si ste ma, oče ki va lo bi se da one uslo vqa va ju i sma we we we nog obi-ma. Me đu tim, pro me ne in sti tu ci ja re la tiv no su spor pro ces. Šta vi še, poš to tran zi ci o ne re for me pod ra zu me va ju ubr za nu pri va ti za ci ju, one i sa me mo gu da po sta nu is ho diš ta ne kih no vih ob li ka ko rup ci je. Po red to ga, sva pre vrat nič ka vre me na po pra-vi lu su pra će na ras pa dom vla da ju ćeg si ste ma vred no sti, od no sno su ko bqa va wem sta rih i no vih obi čaj nih i mo ral nih si ste ma, ko ji usme ra va ju po na ša we qu di. Ovo sta we ano mi je uti če ne sa mo na ste pen pri hva ta wa mo ral nih nor mi, već me wa i vr stu mo ral no-sti ko ja se za go va ra. To zna či da ov de ni je reč sa mo o pro me ni mo ral nih stan dar da (šta je do bro, a šta zlo), već i nor ma tiv ne in ter pre ta ci je in di vi du al nog i grup nog po na ša wa (šta to zna-či bi ti poš ten). Zbog sve ga ovo ga, na po ri na us po sta vqa wu de mo-kra ti je, vla da vi ne pra va i tr žiš ne eko no mi je u tran zi ci o nim post ko mu ni stič kim druš tvi ma su o ča va ju se, isto vre me no, sa


in sti tu ci o nal nim pre pre ka ma i ot po ri ma ko je stva ra ano mič no druš tvo. Vred no sno i mo ral no dez o ri jen ti sa ni pri pad ni ci ovih druš ta va, s jed ne stra ne, po sta ju to le rant ni ji na ra ni je pro-skri bo va ne vi do ve po na ša wa, a sa dru ge, po sta ju in ven tiv ni ji u iz na la že wu no vih ak tiv no sti ko je bi mo gle da po slu že pri li-kom sna la že wa u po sto je ćem in sti tu ci o nal nom i vred no snom va ku u mu. Ko rup ci ja je jed na od ve o ma upo tre bqi vih me to da ko je oni ko ri ste ka ko bi izaš li na kraj sa tran zi ci o nim ha o som i za to se ona u ta kvim okol no sti ma za ko ni to sa mo re pro du ku je.

Po ku šaj da se, u raz ma ku od sve ga pet go di na, upo re de pred sta ve i sta vo vi gra đa na Sr bi je o ko rup ci ji – ka ko bi, bar po sred no, mo gli da se iz vu ku za kquč ci o sa daš wem sta wu ko rup ci je u druš-tvu – mo ra ima ti u vi du na pred na ve de ne okol no sti. Ta kvo is tra-ži va we, na i me, mo ra po ći od sa svim ume re nih pret po stav ki o obi mu pro me na ko je su se u me đu vre me nu mo gle do go di ti. Pred sta-ve ko je qu di ima ju o ko rup ci ji su da le ko pod lo žni je fluk tu a ci-ja ma u za vi sno sti od uti ca ja pe ri o da, tj. da te so ci jal ne, eko nom-ske i po li tič ke si tu a ci je, ne go što je to sa ma po ja va. Ka ko se po jam ko rup ci je naj češ će ve zu je za dis funk ci o nal nost dr ža ve i vla sti, sli ka ko ju jav nost ima o woj naj vi še za vi si od na či na na ko ji se opa ža ju i oce wu ju ak tu el ni po li tič ki pro ce si i wi ho vi ak te ri. Kat ka da, ši ro ko ras pro stra we no uve re we da je vlast ne poš te na i ko rum pi ra na pred sta vqa je dan od na či na da se iz ra-zi opšte ne za do voq stvo po li tič kom i eko nom skom si tu a ci jom u ze mqi, što je u tran zi ci ji ina če re dov na po ja va. Ove pred sta ve, ko je su po pri ro di stva ri su bjek tiv ne, mo gu do dat no bi ti „obo je-ne” raz li či tim po li tič kim ani mo zi te ti ma i re sen ti ma ni ma u uslo vi ma opšte po li ti za ci je druš tva i oš tre po li tič ke po de-qe no sti. U tom smi slu va qa tu ma či ti ne kri tič ke oce ne o sta wu ko rup ci je u Sr bi ji (ka rak te ri stič ne ne sa mo za pe riod Mi lo še-vi će ve vla da vi ne, već i za pe riod po sle de mo krat skih pro me na), ko je če sto pre ce wu ju wen obim i in ten zi tet, tj. dra ma ti zu ju sta we stva ri. Ne sa mo da se Sr bi ja svr sta va me đu ze mqe sa naj vi šim ste pe nom ko rup ci je u sve tu, već se tvr di da je ona za hva ti la ce lo druš tvo, da su svi po li ti ča ri ko rum pi ra ni i sl. Za vi sno od to ga iz ko jih druš tve nih struk tu ra po ti ču, ova pre te ri va wa ne pred-sta vqa ju niš ta dru go do pro iz vod raz o ča ra no sti u no vu de mo-krat sku vlast, pri ti sak na po sto je ći re žim, od no sno na čin da se iz ra zi ot por pro me na ma po li tič kog i eko nom skog si ste ma uopšte.

Ima ju ći sve ovo u vi du, u po ku ša ju da upo re de pred sta ve i sta-vo ve o ko rup ci ji u Sr bi ji u dva raz li či ta pe ri o da – ne po sred no po sle po li tič kog pre vra ta i pet go di na ka sni je – is tra ži va či su mo gli da po đu od sve ga ne ko li ko uopšte nih i ogra ni če nih hi po te za. Jed na od wih je da pro me ne u ste pe nu ras pro stra we no-sti ko rup ci je u druš tvu, pa sled stve no to me i u per cep ci ja ma ko rup ci je, u ovom raz do bqu, mo gu bi ti sa mo ume re ne. Ta ko đe, da

23Predstave javnog mwewa o korupciji 2001–2006: efekat perioda

su, even tu al ne pro me ne u per cep ci ji ko rup ci je u zna čaj noj me ri po ve za ne sa ne kim vi do vi ma grup nih pri pad no sti, ko je su i sa me po sre do va ne ne sa mo so ci o e ko nom skim po lo ža jem, već i do mi-nant nim po li tič kim opre de qe wi ma wi ho vih pri pad ni ka. Na da qe, da su su bjek tiv ne pro ce ne o ra ši re no sti ko rup ci je (pa ta ko i pro me ne ko je je mo gu će utvr di ti) ja sni je is kri sta li sa ne ka da je reč o obla sti ma u ko ji ma su re for me naj vi še od ma kle, upra vo sto ga što su one pred sta vqa le ne u ral gič ne tač ke i biv-šeg i sa daš weg si ste ma. Mo že se, isto ta ko, pret po sta vi ti da će one druš tve ne gru pa ci je ko je po ka zu ju ve ću kri tič nost pre ma si ste mu uopšte (po seb no tran zi ci o ni gu bit ni ci) po ka zi va ti sklo nost da pre ce ne obim ko rup ci je i pri pi šu ga, pre sve ga, po li tič kim pred stav ni ci ma no vog si ste ma; da će opo zi ci o no na stro je ne gru pa ci je, ta ko đe, po ka zi va ti ve ću sklo nost da pre-ce ne obim ko rup ci je u od no su na pro te kli pe riod, a pri sta li ce re ži ma (ko a li ci je na vla sti) da pre ce ne obim po zi tiv nih pro-me na. Naj zad, da će ge ne ra ci je ko je su, u svo jim for ma tiv nim go di na ma, so ci ja li zo va ne na čvr stim mo ral nim stan dar di ma, u okvi ru sta bil nog druš tva, po ka zi va ti ve ću ne to le rant nost pre ma ko rup ci ji, a ma wi mo ral ni ci ni zam od ge ne ra ci ja ko je su ra sle u uslo vi ma druš tve ne ano mi je.

Ovim opštim pret po stav ka ma mo gu će je do da ti i ne ke spe ci-fič ni je, ko je se od no se na fe no men ko rup ci je u sva kom druš tvu, ili su oso be no sti svih post ko mu ni stič kih druš ta va. Me đu naj-va žni je se ubra ja uti caj obra zo va no sti na opa ža we pro me na u ni vou ko rup ci je: obra zo va ni ji pri pad ni ci druš tva su spo sob-ni ji da uoče slo že ne ob li ke is po qa va wa ovog fe no me na, we go ve uzro ke i sup til ne pro me ne.1 Po red to ga, tre ba po me nu ti zna ča jan uti caj oče ki va wa od pro me na si ste ma i vla sti (tj. ose ća wa re la-tiv ne de pri va ci je) kao ge ne ral nog fak to ra ko ji uti če na oce ne o di na mi ci ko rup ci je u druš tvu: ve li ka oče ki va wa od re for mi po ve ća va ju „ne str pqe we” svih ili ne kih pri pad ni ka druš tva, pa ti me uti ču i na ste pen wi ho ve kri tič no sti (što zna či, na pot-ce wi va we na pret ka u bor bi pro tiv ove ne ga tiv ne druš tve ne po ja ve). Naj zad, fak to ri ko ji su ka rak te ri stič ni za sva post ko-mu ni stič ka druš tva, a mo gu bi ti zna čaj ni u ovom po gle du, je su ne do voq na tran spa rent nost in sti tu ci ja i pro ce sa, ko ja uslo vqa-va ne do voq nu in for mi sa nost, na sle đe no ne po ve re we gra đa na u dr ža vu, oš tra po li tič ka po la ri za ci ja druš tva ko ja uslo vqa va sma we nu ra ci o nal nost, od no sno ra ši re nost pred sta va o druš-tve noj stvar no sti ko je su če sto „is kri vqe ne” po sto je ćim pred ra-su da ma i ste re o ti pi ja ma.

1 Ma da to ne zna či da su obra zo va ni ji uvek i naj o bjek tiv ni ji pro ce wi va či, bu du ći da se i ov de „ume će” fak tor wi ho ve do mi nant ne po li tič ke opre de-qe no sti.


U is tra ži va wu ko je je, pre sve ga, po red be nog ti pa ni je bi lo mo gu će pro ve ra va ti sve ove hi po te ze. Sto ga i is tra ži vač ki iz veš taj ko ji sle di je ste pre de skrip ci ja ne go po ku šaj tu ma če wa uoče nih pro me na u pred sta vi ko ju jav nost Sr bi je ima o sta wu ko rup ci je u druš tvu u dva po sma tra na pe ri o da.

OPA ŽA WE FE NO ME NA KO RUP CI JE

Da li se ko rup ci ja opa ža kao zna ča jan druš tve ni pro blem?

Pro blem ko rup ci je u Sr bi ji već de ce ni ju i po na la zi se u sre-diš tu pa žwe jav no sti. U tran zi ci o nim pe ri o di ma, ko ji su, po pra vi lu, pra će ni na glim i du bo kim so ci jal nim ra slo ja va wi ma, uvek se po ve ća va po zor nost qu di pre ma po ja va ma (neo prav da nog) bo ga će wa. Po ve ća na ose tqi vost ši ro kih ma sa na kr še we mo ral-nih nor mi, po seb no od stra ne po li tič ke eli te, ka rak te ri stič na je, ta ko đe, za pe ri o de pre vra ta, upra vo za to što oni sim bo lič ki ozna ča va ju ula zak u ne ki no vi, bo qi i pra ved ni ji po re dak. Za to u ova kvoj druš tve noj si tu a ci ji qu di če sto opa ža ju pro blem ko rup-ci je kao je dan od suš tin skih druš tve nih pro ble ma i ne ret ko ga po i sto ve ću ju sa svo jim lič nim pro ble mi ma. Gra đa ni Sr bi je svr-sta va ju da nas, kao i pre pet go di na, pro blem ko rup ci je me đu naj-zna čaj ni je pro ble me sa ko ji ma se druš tvo su o ča va. Oko 1/4 od go-vo ra (tj. 24%) ko ji ma se ozna ča va ju naj va žni ji druš tve ni pro ble-mi Sr bi je od no si se upra vo na pro blem ko rup ci je (pro blem je po me nut kao pr vi ili dru gi od go vor).2 U ukup nom po ret ku od go-vo ra ko ji se ti ču naj va žnih druš tve nih pro ble ma, ko rup ci ja se svr sta va iza eg zi sten ci jal nih pro ble ma kao što su si ro-maš tvo (po mi we ga 47% qu di) i ne za po sle nost (45%); is pred ko rup ci je je i pro blem funk ci o ni sa wa i op stan ka po li tič-kog si ste ma – tj. pro blem po li tič ke ne sta bil no sti (34% od ukup no da tih od go vo ra).

I on da ka da se po sma tra ju sa mo od go vo ri u ko ji ma se ne ki od pro ble ma is ti če kao neo spor no naj o zbiq ni ji (do de qu je mu se pr vo me sto na rang-li sti zna čaj nih i ozbiq nih pro ble ma sa ko ji ma se da naš wa Sr bi ja su o ča va), ko rup ci ja za u zi ma vi so ko, če tvr to, me sto. To, pre ci zni je, zna či da 1/10 po pu la ci je ozna-ča va upra vo ko rup ci ju kao pr vi i naj va žni ji druš tve ni pro-blem – što je dva i po pu ta ma we uče sta lo od pro ble ma si ro-maš tva i dvo stru ko ma we od ne za po sle no sti i po li tič ke ne sta bil no sti, ali je is pred pro ble ma kri mi na la, lo šeg pri-vre đi va wa, lo še zdrav stve ne zaš ti te, i sl. (Gra fi kon 1).

2 Is pi ta nik je bio u mo guć no sti da ozna či dva pro ble ma ko je sma tra naj zna-čaj ni jim (mul ti pli od go vo ri). Po da ci u za gra da ma pred sta vqa ju pro ce nat is pi ta ni ka ko ji spo mi wu ne ki od na ve de nih pro ble ma.


Po re đe we na la za iz dva pe ri o da, tj. 2001. i 2006., uka zu ju na to da se tek za je dan pro ce nat sma wio udeo qu di ko ji ko rup ci ju vi de kao je dan od ve o ma zna čaj nih druš tve nih pro ble ma (10:11), što bi mo glo da zna či da se svest po pu la ci je o we go vom zna ča ju ni je mno go pro me ni la. Slič no se mo že re ći i za opa ža we dru gih druš tve nih pro ble ma, o ko ji ma je sli ka uglav nom osta la ne iz me-we na, po seb no ka da je reč o si ro maš tvu i po li tič koj ne sta bil no-sti. Pro me ne su naj ve će u slu ča ju „kri mi na la” (pro blem ko ji is ti če go to vo dvo stru ko ma we gra đa na ne go ra ni je – ra ni je 9%, sa da 15%) i „lo ših me đu et nič kih od no sa” (tro stru ko ma we – ne ka da 2%, sa da 6%).

Ka da se upo re de na la zi ova dva is tra ži va wa (2001. i 2006.) vi di se i da se da nas (za raz li ku od pret hod nog pe ri o da) ko rup ci ji pri-da je ve ći zna čaj ne go kri mi na lu, ma da obim po zor no sti gra đa na u od no su na taj pro blem osta je re la tiv no isti. Qu di, oči gled no, sma tra ju da se no va vlast us peš ni je „no si la” sa pro ble mom kri-mi na la (iako je on još uvek pri su tan) ne go sa pro ble mom ko rup-ci je. Mo gu će je, ta ko đe, da je u to ku pro te klog pe ri o da, sa ubr za va-wem pro ce sa pri va ti za ci je, ko rup ci ja nu žno po sta la druš tve no upa dqi vi ja po ja va od kri mi na la. Ve ro vat no je da bi zna čaj ovog pro ble ma u pred sta va ma qu di bio još na gla še ni ji da ga ni je po ti snuo no vi pro blem druš tve ne pa to lo gi je, isto ta ko ne raz-dvo ji vo po ve zan sa pro ce som re struk tu ri ra wa pri vre de, a to je pro blem ne za po sle no sti. „Ne za po sle nost” je, pre pet go di na, kao pr vo ra zred ni druš tve ni pro blem ozna ča va lo sve ga 5% qu di u Sr bi ji, a da nas čak 24%. Ta ko đe, na pri ka zu se vi di da dok pro ce nat

Gra fi kon 1. Naj o zbiq ni ji pro ble mi sa ko ji ma se Sr bi ja su o ča va – pr vo ran gi ra ni od go vor

26,5 26,8

5,3 23,9

21,5 20,3

11,1 9,8

15,3 8,7

9,5 3,9

2,0 2,6

5,8 2,1

0,4 0,9

1,4 0,2

0,7 0,2

0,5 0,6

Siromaštvo, nizak standard

Nezaposlenost

Politička nestabilnost

Korupcija

Kriminal

Loše privređivawe

Loša zdravstvena zaštita

Loši međuetnički odnosi

Problemi u obrazovawu

Zagađenost okoline

Drugo

Odbija/ne zna

2001. 2006.30 20 10 0 10 20 30


gra đa na ko ji pri da ju naj ve ći zna čaj kri mi na lu opa da, wi ho va za bri nu tost zbog sta wa u obra zo va wu i zdrav stvu je u (ne znat nom) po ra stu. Isto vre me no, ka ko je već re če no, obla sti ko je se da nas vi de kao znat no bo qe, ili ko ji ma se ne pri da je to li ki zna čaj kao ra ni je, je su „lo še pri vre đi va we” i „lo ši me đu et nič ki od no si”, od no sno „za ga đe nost oko li ne”.

Ma da je, uopšte no po sma tra no, pro blem ko rup ci je re la tiv no vi so ko ran gi ran, on ne iza zi va pod jed na ku po zor nost svih so ci-jal nih gru pa ci ja. U kon tek stu opšte druš tve ne tur bu lent no sti, ovo pi ta we češ će po sta vqa ju ge ne ra ci je iz me đu 35. i 45. go di ne (ko je u ovom is tra ži va wu, ge ne ral no, po ka zu ju ve ću kri tič nost pre ma tem pu druš tve nih re for mi), kao i obra zo va ni je i naj i-muć ni je ka te go ri je qu di. Pro blem ko rup ci je pri vla či znat no ma wu pa žwu is pi ta ni ka ni žeg obra zo va wa ko ji su, oči gled no, pre o ku pi ra ni pro ble mi ma si ro maš tva i ne za po sle no sti (Gra-fi kon 2.). U iz ve snoj me ri, ovaj pro blem za ne ma ru ju i naj sta ri ji, rad no ne ak tiv ni, su gra đa ni. Po re đe we iz me đu re gi o na u okvi ru Sr bi je po ka zu je da Be o gra đa ni is po qa va ju zna čaj no ve ću, a Voj vo-đa ni neš to ma wu, za bri nu tost zbog ko rup ci je ne go što to je to slu čaj sa pro seč nim sta nov ni ci ma Sr bi je.

Gra fi kon 2. Naj o zbiq ni ji pro blem sa ko jim se druš tvo su o ča va (po sto tak gra đa na ko ji po mi wu pro blem kao pr vi, od no sno dru gi iz bor) pre ma ste pe nu obra zo va wa


Nezaposlenost


Korupcija

Loše privređivawe



Osnovno i niže

Sredwa škola

Viša škola/

Fakultet

55% 49% 27% 18% 9% 15% 1%

45% 47% 35% 26% 9% 5% 2%

33% 30% 46% 31% 16% 5% 7%

OB

RA

ZO

VA

WE


Da li se ko rup ci ja do ži vqa va i kao zna ča jan lič ni pro blem?

Ko rup ci ja se neš to uče sta li je opa ža kao ozbiq no druš tve no pi ta we ne go što se do ži vqa va kao zna ča jan lič ni pro blem. U ran gu lič nih pro ble ma, ona je svr sta na (ka ko u ukup noj struk tu-ri od go vo ra, ta ko i me đu pr vo ran gi ra nim pro ble mi ma) na pe to me sto. Lič ni pro ble mi ko ji su gra đa ni ma va žni ji je su si ro-maš tvo i ni ski stan dard, ne za po sle nost, po li tič ka ne sta bil-nost i lo ša zdrav stve na zaš ti ta (Ta be la 1.). Poš to se dva pu ta češ će po mi we kao druš tve ni ne go kao pri o ri te tan lič ni pro-blem, ko rup ci ja se, oči gled no, tre ti ra slič no po li tič koj ne sta-bil nosti i kri mi na lu. Na su prot to me, si ro maš tvo ili lo ša zdrav stve na zaš ti ta sma tra se u ve ćoj me ri lič nim ne go druš-tve nim pro ble mom. Ka da je reč o pro ble mu ne za po sle no sti, ma da se on neš to uče sta li je po mi we kao naj va žni ji lič ni pro blem, raz li ka u bro ju onih ko ji je vi de kao druš tve ni, od no sno lič ni, pro blem je ma wa; to zna či da se ne za po sle nost ge ne ral no do ži-vqa va kao ugro ža va ju ća i po gub na ka ko za druš tvo u ce li ni, ta ko i za po je din ca.

Ta be la 1. Naj va žni ji druš tve ni, od no sno lič ni pro blem 2006. go di ne (po sto tak pr vo ran gi ra nih od go vo ra)

Pro blem Druš tve ni Lič ni

Si ro maš tvo, ni zak stan dard 26,8 37,1Ne za po sle nost 23,9 27,4Po li tič ka ne sta bil nost 20,3 11,0Ko rup ci ja 9,8 05,4Kri mi nal 8,7 03,7Lo še pri vre đi va we 3,9 3,3Lo ša zdrav stve na zaš ti ta 2,6 07,5Lo ši me đu et nič ki od no si 2,1 01,6Pro ble mi u obra zo va wu 0,9 01,4Za ga đe nost oko li ne 0,2 01,0Dru go 0,2 00,0Ne zna / Od bi ja 0,6 00,6

Do ži vqaj ko rup ci je kao pri mar nog lič nog pro ble ma po seb no je ka rak te ri stič no za qu de iz me đu 30. i 45. go di ne (tj. za ge ne ra-ci je ro đe ne iz me đu 1960. i 1975.), za one ko ji su vi so ko obra zo va-ni, za po sle ni u pri vat nim fir ma ma i ma te ri jal no bo qe obez be-đe ni. Mo gu će da je ov de reč o pro ble mu ko ji sloj mla đih pri vat-nih pred u zet ni ka do ži vqa va kao po seb no ugro ža va ju ći, bu du ći


da ko rup ci ju vi de vi še kao smet wu, ne go kao po drš ku bo qem po slo va wu i br žem eko nom skom na pre do va wu.

Ka da se upo re de po da ci iz dva pe ri o da, vi di se da je broj onih ko ji na ko rup ci ju gle da ju kao na osnov ni lič ni pro blem ostao na ni vou od 5%, što mo že da uti če i na pro ce nu we ne sa daš we ra ši re no sti. Isto vre me no se za de se ti nu sma wio broj qu di ko je lič no po ga đa si ro maš tvo (sa 48% na 37%), pre po lo vio se broj onih ko je po ga đa pro blem kri mi na la (sa 9% na 4%), osta la je tek tre ći na od ne ka daš weg bro ja gra đa na ko je i lič no bri ne lo še pri vre đi va we (sa 9% na 3%), od no sno, za ga đe nost oko li ne (sa 3% na 1%). Na su prot to me, ose ća we lič ne fru stri ra no sti usled pro-ble ma ne za po sle no sti iz u zet no se pro ši ri lo – sa ne ka daš wih 9% na 27% po pu la ci je (Gra fi kon 3).

Da li se ko rup ci ja do ži vqa va kao druš tve no zlo?

Pret hod no is tra ži va we (iz 2001. go di ne) da lo je osno va da se za kqu či ka ko u druš tvu Sr bi je po sto ji, bar de li mič no, na vi ka-va we na ne ke po ja ve ko rup tiv nog po na ša wa, od no sno da se we go vi po je di ni seg men ti od no se pre ma ovoj po ja vi sa vi še tr pe qi vo sti ne go ne ki dru gi. Naj no vi ji po da ci (iz 2006. go di ne) bli že od re-đu ju gru pe za ko je se mo že re ći da po ka zu ju zna ke na vi ka va wa na ovu druš tve no pa to ge nu po ja vu i upu ću ju na ne ke za kquč ke o mo ti-vi ma ko ji le že u osno vi ove to le rant no sti. Na la zi po ka zu ju da se, u pe ri o du iz me đu dva is tra ži va wa, ma lo po ve ćao broj gra đa na

Gra fi kon 3. Naj va žni ji druš tve ni pro blem do ži vqen kao naj va žni ji lični u dva po sma tra na pe ri o da (2001. i 2006.)

48,0 37,1

9,1 27,4

8,5 11,0

6,5 7,5

5,3 5,4

9,1 3,7

8,5 3,3

1,9 1,6

1,6 1,4

2,7 1,0

0,8 3,6

0,8 0,6


Nezaposlenost



Korupcija

Kriminal

Loše privređivawe

Loši međuetnički odnosi


Zagađenost okoline

Odbija/ne zna

Drugo

2001. 2006.

50 40 30 20 10 0 10 20 30 40


ko ji is po qa va ju ne ga ti van stav pre ma ko rup ci ji, što zna či da se i to le ran ci ja pre ma ko rup ci ji u druš tvu do ne kle sma wi la. Go di-ne 2001., neš to vi še od 60%, a da nas 66%, qu di za u zi ma bes kom-pro mi sno sta no viš te iz ra že no po sred stvom tvrd we da je ko rup-ci ja „neš to što je po druš tvo ve o ma štet na po ja va, pro tiv ko je se na sve na či ne tre ba bo ri ti”. Isto ta ko, neš to ma wi broj gra-đa na (pri bli žno 24%, u od no su na ne ka daš wih 29%) iz ra ža va jed no fa ta li stič ko sta no viš te pre ma ko jem je ko rup ci ja „ne mi-nov na” i „ve či ta” po ja va u sva kom druš tvu. Pri bli žno 7% is pi-ta ni ka sma tra da je ko rup ci ja „nu žno zlo” ko je mo že bi ti i ko ri-sno, a 3% da je ona druš tvu čak po treb na da bi se pro ble mi br že re ša va li.

U ka te go ri ji naj si ro maš ni jih na la zi mo iz ra zi to vi še onih ko ji is po qa va ju bes kom pro mi san stav pre ma ko rup ci ji (77%) ne go u osta lim ka te go ri ja ma sta nov niš tva. Si ro maš ni i ne za-po sle ni se, ta ko đe, da le ko ma we od osta lih sa gla ša va ju sa ne mi-nov noš ću po sto ja wa ko rup ci je u druš tvu (Gra fi kon 4.). Tran zi-ci o ni gu bit ni ci, oči gled no, po sta ju ose tqi vi ji na druš tve ne okol no sti ko je do pri no se sve ve ćem ma te ri jal nom ra slo ja va wu druš tva i vi de ko rup ci ju kao jed nu od pre pre ka ko ja ih spre ča va da po boq ša ju svoj ne po vo qan ma te ri jal ni po lo žaj.Na su prot to me, obra zo va ni je gru pe is po qa va ju ve ću re a li stič nost, za stu pa-ju ći stav da je ko rup ci ja in he rent na sva kom druš tvu (34%).

Gra fi kon 4. Miš qe wa o to me šta ko rup ci ja pred sta vqa, pre ma ma te ri jalnom sta wu is pi ta ni ka

Štetna društvena pojava protiv koje se treba boriti

Nešto što je uvek u društvu postojalo i postojaće

Nužno zlo u svakom društvu – nije dobro, ali može biti korisno

Nešto što je društvu potrebno da bi se problemi brže rešavali

Ne zna/Odbija

Nedovoqno novca

Dovoqno za hranu

Dovoqno za hranu i

komunalije

Dovoqno za kupovinu

trajnih dobara

Ne zna/Odbija

77% 14% 4% 2% 2%

64% 26% 5% 2% 2%

64% 25% 7% 3% 1%

59% 26% 12% 2% 1%

36% 53% 0% 10% 0%

MA

TE

RI

JAL

NO

ST

AW

E


Po sto je, ta ko đe, in di ka tiv ne raz li ke u po i ma wu ko rup ci je kao druš tve nog zla iz me đu naj mla đih i naj sta ri jih gru pa, ko je su ge-ri šu za kqu čak da naj mla đe ka te go ri je druš tva (18-29 go di na) ka rak te ri še ve ći mo ral ni ci ni zam. Ova kve raz li ke is po qi će se ne sa mo ka da je reč o shva ta wu to ga šta ko rup ci ja pred sta vqa, ne go i ste pe na u ko jem se ova kva po ja va osu đu je i od ba cu je.

Šta spa da u ko rup ci ju?

Ta be la 2. Šta od sle de ćeg spa da u ko rup ci ju?

Po stup ci2006. 2001.

%

Da va we nov ca dr žav nom či nov ni ku ra di uma we wa po re za 92,1 89,8

Po nu di ti no vac sa o bra ćaj cu da vam ne odu zme vo zač ku do zvo lu 90,7 84,9

Zlo u po tre bi ti slu žbe ni po lo žaj da bi svo joj pri vat noj fir mi obez be di li do bit 87,7 83,9

Oda va we po slov nih in for ma ci ja dru gim qu di ma ra di lič ne ko ri sti 83,8 79,1

Ko ri sti ti ve ze da bi ne kog bli skog oslo bo di li voj ne oba ve ze 76,4 73,5

In ter ve ni sa ti kod ne kog vi so kog či nov ni ka da za po sli Va šeg ro đa ka 75,1 64,3

Do dat na na kna da advo ka tu za po moć op tu že nom na su du 70,3 50,0

Da ti po klon le ka ru da bi po seb no bri nuo o va ma 68,9 59,3

Da va we pred iz bor nih pri lo ga po li tič kim par ti ja ma 68,4 43,9

Po nu di ti pro tiv u slu gu ka ko bi se bi obez be di li od su stvo sa po sla 66,9 63,1

Lič no se obra ti ti opštin skom po sla ni ku ra di do bi ja wa gra đe vin ske do zvo le 62,8 53,0

Stav pre ma ko rup ci ji, bi lo da je po zi ti van ili ne ga ti van, po pri ro di stva ri, po ve zan je sa we nim ja snim de fi ni sa wem, tj. sa sveš ću o to me ko je rad we i po stup ci se mo gu sa wom po ve za ti. U Sr bi ji, u tom po gle du, sve je ma we ne do u mi ca. Ne sa mo da se oni u pri lič noj me ri sa gla ša va ju u ope ra ci o na li za ci ji ko rup tiv nih rad wi (iz me đu 63% i 92% is pi ta ni ka sa gla sno je oko vr ste po stu-pa ka ko je tre ba ubro ji ti u ko rup ci ju) već se, u me đu vre me nu, li sta ova kvih po stu pa ka pro ši ri la. Da nas ve ći broj qu di u Sr bi ji ne go u pret hod nom pe ri o du pre po zna je ko rup ci ju u po stup ci ma kao što su „na knad ne uslu ge advo ka tu”, „da va we nov ca sa o bra ćaj cu da bi se iz be gla ka zna”, „oda va we po slov nih in for ma ci ja ra di lič-ne ko ri sti”, „da va we po klo na le ka ru”, „da va we pred iz bor nih


pri lo ga po li tič kim par ti ja ma”, „po te za we ve za ra di za poš qa va-wa ro đa ka”, i sl. (Ta be la 2.). Ove pro me ne mo gu da ozna ča va ju sla-bqe we uti ca ja ko ji obi čaj ne nor me (pre sve ga, nor ma re ci proč no-sti) imaju na po ja vu ko rup ci je, od no sno mo gu da uka žu na us po sta-vqa we ne kih no vih pra vi la po na ša wa ko ja mo gu po zi tiv no da uti ču na we no eli mi ni sa we. Či ni se da je po ra sla svest qu di o to me da su ne ke ak tiv no sti ne do zvo qe ne, čak i ako ne pod le žu za kon skim sank ci ja ma, što zna či da se kri sta li še i ja sni ji po jam ko rup ci je. Ova kva kri sta li za ci ja je, ve ro vat no, po sle di ca na mer ne ili ne na mer ne, edu ka ci je gra đa na o ko rup ci ji, ko ja se spro vo di po sred stvom me di ja ma sov nog ko mu ni ci ra wa, vla di nih kam pa wa, ili ak tiv no sti ci vil nog sek to ra, i ko ja je znat no po ja-ča na po sle 2000. godine.

Miš qe wa o osnov nim uzro ci ma ko rup ci je

Miš qe wa o osnov nim uzro ci ma ko rup ci je u Sr bi ji do ne kle su se pro me ni la u od no su na pret hod ni pe riod, ma da ne suš tin ski. Ka da se su di pre ma uče sta lo sti po je di nih od go vo ra,3 po sta je oči-gled no da sta nov ni ci Sr bi je sa da, kao i pre pet go di na, sma tra ju da po sto je tri naj va žni ja uzro ka ko rup ci je u druš tvu: mo ral na kri za druš tva (ko ja po spe šu je ne poš te we we go vih po je di nač nih pri pad ni ka), opšte si ro maš tvo (što za ne ke qu de pod ra zu me va nu žnost i oprav da nost kr še wa mo ral nih stan dar da), i ne do voq-na iz gra đe no sti prav ne dr ža ve (što uslo vqa va opštu kli mu be za-ko wa). Ono što se, de li mič no, pro me ni lo je ste sa mo uče sta lost sa ko jom se na vo di sva ki od ovih osnov nih uzro ka. I ako se mo ral-na kri za sma tra naj češ ćim uzro kom ko rup ci je u nas, neš to ve ći broj qu di ne go ra ni je tu ma či je i kao po sle di cu opšteg si ro maš-tva, a neš to ma wi broj je vi di kao po sle di cu od su stva prav ne dr ža ve i vla da vi ne be za ko wa. Sti če se uti sak da su ova kve pro me-ne u shva ta wi ma uzro ka ko rup ci je deo jed nog opšti jeg pro ce sa u ko jem se pa žwa jav no sti vi še usme ra va na eko nom ska, ne go na prav no-po li tič ka, is ho diš ta druš tve nih pro ble ma (Ta be la 3.).

Tu ma če we uzro ka ko rup ci je (tj. uče sta lost po je di nih od go vo-ra) po ve za no je, bar jed nim de lom, sa so ci o de mo graf skim obe-lež ji ma is pi ta ni ka. Po zi va we na mo ral nu kri zu češ će se sre će me đu vi so ko o bra zo va ni ma, kod grad skog sta nov niš tva u ce li-ni, a po seb no me đu ži te qi ma Be o gra da. Isti ovaj od go vor znat-no re đe na la zi mo kod qu di ni žeg ste pe na obra zo va no sti i me đu se o skim sta nov niš tvom. Opšte si ro maš tvo naj češ će na vo de naj sla bi je obra zo va ni, ži te qi se la i naj sta ri ji gra đa ni. Sve one gru pa ci je ko je još ži ve u okvi ri ma tra di ci o nal ne mo ral no sti i, usled maw ka obra zo va wa, po jed no sta vqe no tu ma če slo že nu

3 Bi lo je mo gu će da ti do tri od go vo ra. Ta be la 3. da je pre gled di stri bu ci je svih po me nu tih raz lo ga (ku mu la tiv no).


druš tve nu stvar nost, shva ta ju ko rup ci ju sa mo kao re ak ci ju qu di na eg zi sten ci jal nu iz nu di cu. Od su stvo prav ne dr ža ve kao iz vor ko rup ci je naj češ će na vo de stu den ti i naj mla đi is pi ta ni ci, a ne do voq nu efi ka snost sud skog si ste ma qu di vi šeg ste pe na obra-zo va wa. Ova kvo tu ma če we ko rup ci je ukla pa se u ge ne ral no kri-tič ki od nos pre ma druš tvu i vla sti ko ji je za ove gru pe ka rak-te ri sti čan.

Ta be la 3. Osnov ni uzro ci ko rup ci je u na šem druš tvu (ku mu la tiv no % ukupno da tih od go vo ra)

Uzro ci ko rup ci je %

Ne mo ral i ne poš te we, moralna kriza 52,0

Opšte si ro maš tvo 51,0

Be za ko we, ne po sto ja we pravne države 39,6

Ne e fi ka snost sud skog si ste ma 25,9

Po li tič ki si stem 20,9

Lo še za ko no dav stvo 19,0

Rat i sank ci je 15,5

Qud ska pri ro da, qu di su ta kvi 13,6

Ma le pla te dr žav nih či nov ni ka 11,0

Na sle đe pret hod nog komunističkog sistema 09,4

Pri vred ni si stem 06,2

Ne do sta tak ja sne administrativne kontrole 05,1

Me ša we dr ža ve u privredne tokove 03,4

Ne zna / Od bi ja 00,8

Naj va žni ji uzrok ko rup ci je

Neš to ja sni ja sli ka o to me šta jav nost mi sli o osnov nim uzro-ci ma ko rup ci je u nas do bi ja se na osno vu ran gi ra wa naj va žni jeg me đu wi ma. U ce li ni po sma tra no, opšte si ro maš tvo (25% od go-vo ra), mo ral na kri za (24%) i ne po sto ja we prav ne dr ža ve (16%) i da qe se po ja vqu ju kao pri o ri tet na tu ma če wa. Me đu tim, po je di ne druš tve ne gru pe sta vqa ju u pr vi plan raz li či te uzro ke, što pre sve ga za vi si od ste pe na obra zo va wa, ti pa na se qa i re gi o na. Opšte si ro maš tvo je pri ma ran uzrok ko rup ci je za tre ći nu qu di sa za vr-še nom osnov nom ško lom, pe ti nu onih sa sred wom ško lom i sve ga de se ti nu fa kul tet ski obra zo va nih po je di na ca. Ka da je reč o mo ral-noj kri zi kao glav nom uzro ku, re do sled je upra vo obr nut: ovaj uzrok is ti če 19% naj ma we obra zo va nih, 26% sred we obra zo va nih i 33% vi so ko o bra zo va nih (Gra fi kon 5.). Naj sta ri je ge ne ra ci je (pre ko 60


go di na), stu den ti i is pi ta ni ci iz ru ral nih pre de la, u nat pro-seč nom bro ju is ti ču si ro maš tvo kao naj va žni ji uzrok ko rup ci-je; isti od go vor je is pod pro seč no za stu pqen me đu sta nov ni ci ma grad skih pod ruč ja, Be o gra đa ni ma, naj i muć ni ji ma, za po sle ni ma u dr žav nim fir ma ma i pri pad ni ci ma mla đe sred we ge ne ra ci je (iz me đu 30 i 45 go di na).

Po sto ji je dan za jed nič ki ime ni teq (od no sno, kri te ri jum) ko ji mo že da le ži u osno vi ova ko oči gled ne po de le gra đa na ko ju uslo vqa va tu ma če we uzroč no sti fe no me na ko rup ci je: on se re flek tu je kroz pi ta we da li se od go vor nost za ko rup ci ju pri-pi su je pre te žno su bjek tiv nim fak to ri ma (ne mo ral, ne poš te we qu di) ili objek tiv nim, spo qaš wim fak to ri ma (opšte si ro-maš tvo ko je je druš tve no ge ne ri sa no). Po de la se od no si, u stva-ri, na fak to re na ko je po je din ci mo gu ili ne mo gu da uti ču, ko ji su stvar wi ho ve pri ro de i ka rak te ra, od no sno či ji su uzrok spo-qaš we okol no sti ko je su iz van wi ho ve kon tro le. Reč ju, po sto je-ća tu ma če wa glav nih uzro ka ko rup ci je u na šem druš tvu od ra-ža va ju raz li či ta gle diš ta na druš tve ne i po li tič ke do ga đa je ko ji su obe le ži li ovo vre me, a ko ja pre po zna je mo i u mnoš tvu dru gih po li tič kih sta vo va. Za ne ka od ovih tu ma če wa ka rak te-ri stič no je da se od go vor nost za sve ne ga tiv ne druš tve ne do ga-đa je pre ba cu je na pri pad ni ke druš tva (wi hov „men ta li tet” ili „na ci o nal ni ka rak ter”); dru ga, pak, od go vor nost pri pi su ju spo-qaš wim okol no sti ma ili uti ca ju objek tiv nih, po li tič kih i eko nom skih, fak to ra („eko nom ska kri za”, „ne ga tiv na ulo ga me đu na rod ne za jed ni ce”, da ti po li tič ki i eko nom ski si stem, i sl.). Zna či, reč je o raz li či tim atri bu ci ja ma od go vor no sti, ko je pro is ti ču iz opšti jih so ci jal nih re pre zen ta ci ja, pred sta va o druš tve noj stvar no sti ko je su ka rak te ri stič ne za po je di ne druš tve ne slo je ve.

Ka da je reč o tre ćem naj va žni jem uzro ku ko rup ci je ko ji se na vo di – tj. ne po sto ja wu prav ne dr ža ve i be za ko wu – ne sum wi vo je da se u ovom po li tič kom kon tek stu ra di o kri tič kom od no su jed nog de la jav no sti pre ma sa daš wem po li tič kom re ži mu (ko a-li ci ji na vla sti). Ma da je, kao po je di na čan od go vor, ovaj uzrok u po pu la ci ji ma we za stu pqen od dva pret hod na, uti caj ova kvog tu ma če wa na jav no mne we mo že bi ti da le ko se žni ji. Na i me, po sto ji još ne ko li ko od go vo ra ko ji ima ju isti smi sao („ne e fi-ka snost sud skog si ste ma”, „lo še za ko no dav stvo u ovoj obla sti”, „ne do sta tak ja sne ad mi ni stra tiv ne kon tro le”, „me ša we dr ža ve u pri vred ne to ko ve”, „ma le pla te dr žav nih či nov ni ka”) i mo gu da se svr sta ju u istu ovu ka te go ri ju ob jaš we wa u okvi ru ko je se is ho diš ta ko rup ci je pri pi su ju ak tiv no sti ma ili ne ak tiv no-sti ma da tog re ži ma. Ma da me đu po je di nim so ci jal nim ka te go-ri ja ma po sto je raz li ke i u po gle du dru gih na ve de nih uzro ka ko rup ci je, one ni su ta ko si ste ma tič ne i do sled ne da bi im se mo gao pri da ti ve ći zna čaj.


Ka da se upo re de po da ci iz dva is tra ži va wa i pe ri o da, po ka zu je da se da nas me đu uzro ci ma ko rup ci je znat no uče sta li je na vo di opšte si ro maš tvo (25%:17%), od no sno da se neš to uče sta li je po mi wu „ne mo ral i ne poš te we” (24%:20%) i „po li tič ki si stem” (7%: 4%). S dru ge stra ne, re đe se na vo de uzro ci kao što su „ne po-sto ja we prav ne dr ža ve” (16%:23%), „ma le pla te či nov ni ka” (2%:4%) i „ne po sto ja we ad mi ni stra tiv ne kon tro le” (1%:2%). Sti če se uti sak da qu di da nas vi de dr ža vu kao (prav no) ure đe ni-ju, ali druš tvo kao si ro maš ni je i neš to ano mič ni je (Gra fi kon 6). Ka da se upo re de dva pe ri o da pre ma ka te go ri ja ma pri pi sa ne od go vor no sti za ko rup ci ju (da li se na gla sak sta vqa na objek tiv-ne, su bjek tiv ne ili si stem ske uzro ke) mo že se iz ve sti sle de ći hi po te tič ki za kqu čak: pre pet go di na pre o vla đi va la je si stem-ska uzroč nost (tj. qu di su pri pi si va li uzro ke ko rup ci je, pre sve ga,

Gra fi kon 5. Naj va žni ji uzrok ko rup ci je u Sr bi ji, pre ma ste pe nu obra zo va no sti

Opšte siromaštvo

Nemoral i nepoštewe u društvu, moralna kriza

Bezakowe, nepostojawe pravne države

Politički sistem

Neefikasnost sudskog sistema

Loše zakonodavstvo u ovoj oblasti

Qudska priroda, qudi su svuda takvi

Rat i sankcije

Male plate državnih činovnika

Nasleđe prethodnog komunističkog sistema

Nedostatak jasne administrativne kontrole

Osnovno i niže

Sredwa škola

Viša škola/

Fakultet

OB

RA

ZO

VA

WE

35% 19% 14% 6% 5% 4% 5% 3% 2% 2% 1%

23% 26% 18% 7% 6% 5% 4% 4% 3% 2% 1%

9% 33% 119% 8% 11% 7% 4% 3% 2% 2% 2%


sla bo sti ma po li tič kog si ste ma i re ži ma), ve ro vat no pod uti ca-jem ve li ke po li ti zo va no sti druš tva i opšteg an ti re žim skog sen ti men ta; jav nost da nas re la tiv no ba lan si ra no (što zna či objek tiv ni je) ras po de qu je „od go vor nost” za ko rup ci ju iz me đu raz li či tih vr sta druš tve nih fak to ra i ak te ra. Objek tiv ni je sa gle da va we uzro ka ko rup ci je je ste, pak, pr vi pred u slov za we no us peš ni je su zbi ja we.

RA ŠI RE NOST I IN TEN ZI TET KO RUP CI JE

Oce ne ra ši re no sti ko rup ci je u dva pe ri o da

Ve o ma je teš ko po re di ti i tu ma či ti psi ho loš ki smi sao oce na ko je srp sko jav no mwe we da ju o obi mu i in ten zi te tu ko rup ci je ka da im se pi ta we po sta vi u vre men skoj per spek ti vi (zna či, pe riod ko ji ob u hva ta pret hod nih de set i na red nih de set go di na). U na če lu, re fe rent ne tač ke pro ce wi va wa ra ši re no sti ko rup ci je su raz li-či te, ne sa mo od po je din ca do po je din ca, već i u okvi ru raz li či tih druš tve nih gru pa ci ja, i to za vi sno od wi ho vih „tran zi ci o nih” is ku sta va, po lo ža ja u druš tve noj struk tu ri i opštih po li tič kih opre de qe wa. Ipak, pret po stav ka – ko ja je sa dr ža na i u lo gi ci po sta vqe nog pi ta wa – je ste da će qu di obim i in ten zi tet ko rup ci-je pro ce wi va ti, pre sve ga, pre ma po li tič kom re ži mu ko ji je u da tom tre nut ku bio na vla sti. Sto ga od red ni ce „pre de set go di na”, „pre pet go di na” i „da nas”, u stva ri, ozna ča va ju pe ri o de vla da wa

Gra fi kon 6. Naj va žni ji uzro ci ko rup ci je – po re đe we 2001. i 2006.

Opšte siromaštvo

Nemoral i nepoštewe, moralna kriza

Bezakowe, nepostojawe pravne države

Politički sistem

Neefikasnost sudskog sistema

Loše zakonodavstvo

Qudska priroda, qudi su takvi

Rat i sankcije

Male plate državnih činovnika

Ne zna/odbija

Nasleđe prethodnog sistema

Nedostatak jasne administrativne kontrole

Privredni sistem

Mešawe države u privredne tokove

Drugo

2001. 2006.

30 20 10 0 10 20 30

16,8 25,4

19,7 24,3

23,3 16,4

3,9 6,6

5,9 6,4

6,4 5,0

4,9 4,4

5,9 3,1

3,6 2,3

1,3 2,0

3,7 1,9

2,4 1,0

0,9 0,9

0,9 0,4

0,3 0


so ci ja li sta, do sov ske vla sti (ne po sred no po sle pe to ok to bar skog pre vra ta) i da naš we ma win ske, ko a li ci o ne, vla de. Ako se po đe od ove pret po stav ke, una pred se ra ču na da će na pro ce ne uti ca ti ne sa mo raz li či to so ci jal no, po je di nač no i grup no, is ku stvo već i po li tič ka, pro re žim ska ili an ti re žim ska, po zi ci ja is pi ta ni ka. Me đu tim, dok je u pe ri o du Mi lo še vi će ve vla da vi ne ova po de la bi la re la tiv no jed no stav na (za i pro tiv we go vog re ži ma) da naš-wi po li tič ki ži vot Sr bi je je vi še stru ko uslo žwen; po seb no zbog či we ni ce da je vla da ma win ska, od no sno zbog stal ne na pe to sti ko ja po sto ji iz me đu po li tič kih sta vo va qu di ko ji za u zi ma ju dve kquč ne dr žav ne funk ci je.4 Sve ovo bi mo glo da uslo vi još ve ću su bjek tiv-nost oce na ko je re gi stru je ovaj su bjek tiv ni in di ka tor pri su stva ko rup ci je u druš tvu.

Ima ju ći ove ogra de u vi du, ras po de la su bjek tiv nih oce na o ra ši re no sti ko rup ci je u druš tvu u ce li ni da je sle de ću sli ku (Ta be la 4):

Ta be la 4. Su bjek tiv ne pro ce ne ra ši re no sti ko rup ci je u na šem druš tvu u vre men skoj per spek ti vi iz dva pe ri o da5

Pe riodPro seč na ocena (15)

2006. 2001.

Pre de set go di na 3,6 -

Pre pet go di na 3,8 4.1

Da nas 4,2 4.1

Kroz pet go di na 3,8 2.9

Kroz de set go di na 3,3 -

Ako se do bi je ni po da ci po sma tra ju u ce li ni, iz gle da kao da ne po sto je sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke u oce na ma ra ši re no sti ko rup ci je iz dva pe ri o da. Pro blem je, me đu tim, u to me što ni vo sta ti stič ke zna čaj no sti te raz li ke ni je mo gao da bu de te sti ran.6 Dru gim re či ma, ne mo že se do ći do jed no znač nog za kquč ka o to me da li je raz li ka sta ti stič ki zna čaj na ili ne, ma da je po sve-mu su de ći u ovom slu ča ju, ko rup ci ja, pre ma oce na ma jav no sti osta la na istom ni vou. Ipak, ka da se po sma tra ju pro seč ne oce ne

4 Pred sed nik dr ža ve u vre me u ko me je oba vqe no is tra ži va we pri pa dao je par ti ji ko ja ta da ni je bi la deo vla da ju će ko a li ci je. Na da qe, po se ban pro-blem je šta su is pi ta ni ci pod ra zu me va li pod druš tvom u ce li ni, s ob zi-rom na to da je is tra ži va we spro ve de no pre re fe ren du ma u Cr noj Go ri, tj. raz dva ja wa Sr bi je i Cr ne Go re.

5 Zbog raz li ke u ob li ku po sta vqe nog pi ta wa ne po sto je po da ci ko ji se od no se na de se to go diš wi pe riod iz 2001. go di ne.

6 Bu du ći da ba za po da ta ka na osno vu ko jih su do bi je ne oce ne za 2001. go di ne ni je mo gla da se re kon stru i še, ni je bi lo mo gu će da se oce ni sta ti stič ka zna čaj nost raz li ke iz me đu bi lo ko je oce ne jav nog mwe wa Sr bi je za 2001. i 2006. go di nu.


ko je su da va li pri pad ni ci po je di nih so ci jal nih gru pa ci ja po ka zu ju se raz li ke u vi đe wi ma ko je po tvr đu ju ra ni je iz ne tu pret po stav ku da su do vi o ko rup ci ji u zna čaj noj me ri za vi se od opštih po li tič kih opre de qe wa is pi ta ni ka (tj. na klo no sti ili ne na klo no sti sa daš wem ili biv šem re ži mu). Na i me, iste one gru pa ci je ko je su i ina če is po qa va le ma wu kri tič nost pre-ma pe ri o du Mi lo še vi će ve vla da vi ne (sta ri je ge ne ra ci je, pen-zi o ne ri, ma we obra zo va ni, lo ši jeg ma te ri jal nog sta wa, ži te qi ru ral nih na se qa i Cen tral ne Sr bi je, od no sno že ne)7, sklo ne su da po voq ni je oce ne ne ka daš we sta we ko rup ci je (u do bu od pre de set go di na). Na su prot to me, za mla đe ge ne ra ci je, obra zo va ni je, za po sle ne u dr žav nim fir ma ma, imuć ni je, sta nov ni ke Be o gra da i gra do va, kao i Voj vo di ne – ka rak te ri stič no je da stro ži je oce-wu ju ovaj (Mi lo še vi ćev) pe riod. Po de la ni je ta ko ja sna ka da se po sma tra vre me ne po sred no po sle pe to ok to bar skog pre vra ta iz da naš we per spek ti ve: jed ni ga vi de kao na gli pre o kret u druš-tvu u sva kom, pa i u mo ral nom smi slu, a dru gi kao na sta vak sta-rih, ili umno ža va we no vih, ob li ka druš tve ne pa to lo gi je (ta ko da su i pro ce ne ne kon zi stent ne). Me đu tim, ve o ma se ja sno vi di da su oce ne sa daš weg sta wa ko rup ci je u druš tvu ko je da ju pen zi-o ne ri, is pi ta ni ci bez osnov ne ško le, naj si ro maš ni ji i ne za-po sle ni, ko ji pri tom, ži ve u grad skim pod ruč ji ma – reč ju, sva grad ska si ro ti wa – znat no stro ži je. Tran zi ci o ni gu bit ni ci sma tra ju da je druš tvo u ve ćem ste pe nu ko rum pi ra no ne go što to pro ce wu ju osta li pri pad ni ci druš tva. Po voq ni je oce ne o ra ši re no sti ko rup ci je da ju, pre svih, stu den ti, od no sno naj-mla đi, sta nov ni ci se la, a do ne kle, pri vat ni ci i imuć ni ji gra-đa ni. Što se ti če pro jek ci je kre ta wa obi ma ko rup ci je u na red-nom pe ri o du, slič no ono me što se mo glo za pa zi ti u pret hod nom is tra ži va wu, jav nost za stu pa op ti mi stič ke sta vo ve, tj. po dr ža-va uve re we da će se ona po ste pe no sma wi va ti. Pe to ok to bar ski op ti mi zam je, ipak, u ovih pet go di na, u pri lič noj me ri spla-snuo, ta ko da je i oče ki va no po boq ša we sta wa u ovoj obla sti sa svim ume re no. Po da ci iz Ta be le 4. po ka zu ju da su pre pet go di na qu di bi li ve ći op ti mi sti, tj. da su oče ki va li da će se obim ko rup ci je zna čaj ni je sni zi ti (iz ra že no u pro seč nim oce na ma od 1 do 5, sa 4.1 na 2.9). Da nas, gra đa ni oče ku ju da će obim ko rup-ci je u na red nom pe ri o du bi ti ne znat no sma wen – sa 4.2 na 3.8. Naj ve ći pe si mi zam u po gle du mo guć no sti sma we wa obi ma ko rup-ci je u bu duć no sti is ka zu ju ne za po sle ni, ži te qi Be o gra da, a muš kar ci neš to vi še od že na.

7 O če mu se mo že za kqu či ti na osno vu na la za dru gih is tra ži va wa, a po seb no wi ho ve iz bor ne opre de qe no sti.


Obla sti u ko ji ma je ko rup ci ja naj vi še ra ši re na

Na Ta be li 5. pri ka za ne su pro seč ne oce ne o ra ši re no sti ko rup-ci je u po je di nim obla sti ma ko je su sta nov ni ci Sr bi je da li u ova dva po sma tra na pe ri o da. Pri kaz uka zu je na dve pra vil no sti. Pr vo, da se ko rup ci ja oce wu je kao ve o ma ra ši re na po ja va u go to vo svim obla sti ma; to zna či da po sto je ipak re la tiv no ma le raz li ke u pro seč nim oce na ma ra ši re no sti ko rup ci je (na ska li od 1-5 pro seč ne oce ne se kre ću u ra spo nu od 2.9 do 4.2). Dru go, da je u pe ri o du od pet go di na doš lo do ma lih pro me na u da tim pro ce na-ma (sred wim oce na ma), ma da osta je ne iz ve sno da li su te pro me ne sta ti stič ki zna čaj ne.

Ta be la 5. Oce ne ste pe na ras pro stra we no sti ko rup ci je u od re đe nim obla stima druš tve nog ži vo ta (ska la od 1 do 5)

2006. 2001.

Pra vo su đe 4,1 4,2

Ca ri na 4,0 4,7

Po li tič ke stran ke 4,0 3,8

Dr žav ni vrh 4,0 3,8

Po li ci ja 3,8 4,1

Zdrav stvo 3,7 4,0

Re pu blič ka upra va 3,7 3,8

Grad ska upra va 3,7 3,8

Opštin ska upra va 3,6 3,8

Druš tve na (dr žav na) pred u ze ća 3,6 4,0

Jav na pred u ze ća (EPS, PTT, ...) 3,3 3,8

Pri vat na pred u ze ća 3,2 3,7

Škol stvo 2,9 3,2

Su de ći pre ma pro seč nim oce na ma ra ši re no sti ko rup ci je, ova po ja va se naj češ će pri pi su je pra vo su đu, ca ri ni, po li tič kim stran ka ma i dr žav nom vr hu. Pre pet go di na re do sled je bio neš to dru ga či ji: gra đa ni su ima li pred sta vu da je ko rup ci ja vi so ko za stu pqe na, pre sve ga, na Ca ri ni, za tim, u Pra vo su đu, Po li ci ji, Zdrav stvu i Dr žav nim pred u ze ći ma. Ma da su da nas oce ne ko je gra-đa ni da ju o svim ovim obla sti ma do ne kle ubla že ne, a do bi je ne raz li ke u pro seč nim oce na ma iz dva pe ri o da ni su sta ti stič ki zna čaj ne, mo gu će je za pa zi ti iz ve sne pro me ne. Na pri mer, me đu pr ve če ti ri in sti tu ci je o ko ji ma vla da uve re we da su vi so ko ko rum pi ra ne (pro seč na oce na 4 i vi še) sa da su ukqu če ne po li-tič ke stran ke i dr žav ni vrh, što ra ni je ni je bio slu čaj. Isto


ta ko, iz ka te go ri je naj vi še ko rum pi ra nih iz o sta vqe ni su Po li-ci ja, Zdrav stvo i Dr žav na pred u ze ća (oni pre la ze u ka te go ri ju sred we ko rum pi ra nih, pro seč na oce na 3-4). Škol stvo i da qe za dr ža va naj ni žu pro seč nu oce nu ko rum pi ra no sti (is pod 3).

Ka da se pro u ča va ju pro seč ne oce ne o za stu pqe no sti ko rup ci je ko je da ju po je di ne druš tve ne gru pe, mo gu se za pa zi ti iz ve sne raz li ke, za vi sno od obla sti ko ja se pro ce wu je. Ove raz li ke je teš ko jed no znač no ob ja sni ti, bu du ći da na oce wi va we uti ču raz li či ti me đu dej stvu ju ći fak to ri: in te re si ve za ni za po je di-ne obla sti, ak tu el na i for ma tiv na is ku stva, po li tič ke in kli-na ci je, kao i re zul tu ju ća po zi ci ja gru pe u to ko vi ma tran zi ci je (tran zi ci o ni do bit ni ci ili gu bit ni ci). Sto ga će mo, ov de, opi sa ti sa mo ne ke, naj ka rak te ri stič ni je, raz li ke. Ta ko, ko rup-ci ju u pra vo su đu is ti ču na ro či to za po sle ni u dr žav nim fir ma-ma i sta nov ni ci Be o gra da; ko rup ci ju na ca ri ni – vi so ko obra-zo va ni, za po sle ni u dr žav nim fir ma ma, iz grad skih na se qa i Be o gra da; ko rup ci ju u zdrav stvu – si ro maš ni ji, za po sle ni u dr žav nim fir ma ma, oni ko ji ži ve u Be o gra du, a že ne vi še ne go muš kar ci; ko rup ci ju u po li tič kim stran ka ma –si ro maš ni ji gra đa ni, iz Voj vo di ne, grad ska po pu la ci ja, a znat no ma we naj-mla đi, naj o bra zo va ni ji, stu den ti, na se qe ni u Cen tral noj Sr bi-ji; i naj zad, ko rup ci ju u dr žav nom vr hu – naj češ će is ti ču ge ne-ra ci je iz me đu 30-45 go di na, oni bez do voq no nov ca, iz Cen tral-ne Sr bi je, a znat no ma we Be o gra đa ni.

Ka da se ge ne ral no po sma tra ju oce ne sta wa ko rup ci je u nas ko je da ju po je di ne so ci o e ko nom ske gru pa ci je mo že se za pa zi ti da ne ke ka te go ri je qu di do sled no po ka zu ju po ve ća nu, od no sno sma-we nu kri tič nost. Na gla še no kri tič ni (što zna či da da ju iz nad pro seč ne oce ne ra ši re no sti ko rup ci je za vi še od se dam do de vet obla sti) je su: ge ne ra ci je iz me đu 30. i 45. go di ne (one či ja je ge ne ra cij ska oso be nost da su u svo jim for ma tiv nim go di-na ma proš li kroz an ti si stem sku i an ti re žim sku so ci ja li za-ci ju); vi so ko obra zo va ni (ko ji su i naj bo qe in for mi sa ni), oni ko ji ra de u dr žav nim fir ma ma (za ko je se zna da upra vo pro la ze kroz fa zu ubr za ne pri va ti za ci je) i sta nov ni ci Be o gra da. Ma wa kri tič nost je po seb no ka rak te ri stič na za se o sko sta nov niš-tvo, naj ma we obra zo va ne, od no sno za do ma ći ce (što se mo že tu ma či ti kao kom bi na ci ja fak to ra obra zo va no sti i ne do voq ne in for mi sa no sti).

Pro seč ne oce ne ne mo gu da pru že pra vu sli ku o pred sta va ma ko je pri pad ni ci druš tva ima ju o ko rup ci ji u Sr bi ji. Neo p hod no je pri ka za ti još i po dat ke o to me ko li ki po sto tak qu di sma tra da je u po je di nim obla sti ma druš tve nog ži vo ta ko rup ci ja „ve o ma pri sut na”, od no sno ko li ko je onih ko ji mi sle da ove po ja ve u ne kim obla sti ma „uopšte ne ma”. Ove pro por ci je od go vo ra pri-ka za ne su na sle de ćem gra fi ko nu (Gra fi kon 7.)


Na ovaj na čin pri ka za ni, na la zi po ka zu ju da je škol stvo je di na oblast druš tve nog ži vo ta u ko joj ko rup ci je, pre ma miš qe wu gra đa na, vi še ne ma, ne go što je ima (ve ći broj gra đa na od ri če, ne go što pri hva ta we no po sto ja we). Ka da se po sma tra ju sa mo one obla sti druš tve nog ži vo ta za ko je se uče sta li je ve zu je po sto ja we ko rup ci je, pr vih pet obla sti osta ju iste kao i ra ni je, ma da je re do sled neš to dru ga či ji. Naj ve ći deo po pu la ci je (2/3 i vi še) ozna ča va pra vo su đe (72.7), dr žav ni vrh (67.2), po li tič ke stran ke (65.5), ca ri nu (65.0) i po li ci ju (62.1) kao obla sti sa naj ve ćim ste-pe nom ko rup ci je; dok su pri vat na pred u ze ća (35.3) i škol stvo (24.7) u dnu le stvi ce ko rum pi ra no sti (1/3 i ma we). Raz li ke u ste-pe nu kri tič no sti iz me đu po je di nih ka te go ri ja gra đa na, ka da se od go vo ri gru pi šu na ovaj na čin, ma we su ne go ka da se po sma tra ju pro seč ne oce ne ko je oni da ju. Sa da se sti če uti sak da su ove raz li-ke pre si tu a ci o ne, ne go si stem ske, pri ro de. To zna či da su pro iz-vod aku mu li ra nih spo ra dič nih is ku sta va, a ne ka rak te ri sti ka so ci o e ko nom skog po lo ža ja (po lo ža ja u druš tve noj struk tu ri).

Po re đe we na la za iz dva is pi ti va na pe ri o da, 2001. i 2006. go di-ne, uka zu je na znat ne pro me ne u per cep ci ja ma ra ši re no sti ko rup-ci je u po je di nim obla sti ma druš tve nog ži vo ta, od no sno u okvi-ru po je di nih in sti tu ci ja. Tu ma če wa ovih raz li ka, me đu tim, ni ka ko ne bi tre ba lo da bu du po jed no sta vqe na. Va qa, na i me, po no-vo pod se ti ti na to da, pre ma pro seč nim oce na ma ste pe na ra ši re-no sti ko rup ci je, ne ma sta ti stič ki zna čaj nih raz li ka iz me đu 2001. i 2006. Ka da se po re đe we i vr ši pre ma pro cen ti ma onih

Gra fi kon 7. Pro ce nat gra đa na ko ji sma tra ju da je ko rup ci ja u da tim obla stima ras pro stra we na (po tvr dan od go vor), od no sno da uopšte ni je ras pro strawe na (od re čan od go vor)

Pravosuđe

Državni vrh

Političke stranke

Carina

Policija

Zdravstvo

Republička uprava

Gradska uprava

Opštinska uprava

Društvena (državna preduzeća

Javna preduzeća (EDB, PTT, …)

Privatna preduzeća

Školstvo

procenat odrečnih odgovora procenat potvrdnih odgovora

5 73

7 67

7 66

5 65

8 62

11 58

7 54

9 54

11 52

13 50

19 40

26 35

32 25


ko ji za po je di ne obla sti ve zu ju znat nu ra ši re nost ko rup ci je, mo že se, šta vi še, za kqu či ti da se sta we u mno gim obla sti ma druš tve nog ži vo ta oce wu je kao bo qe ne go pre ( tj. da se sma tra ka ko da nas ima ma we ko rup ci je ne go ra ni je). Zna čaj no je is ta ći da se Pra vo su đe, opet, naš lo u sa mom vr hu po ste pe nu pro ce we ne ko rum pi ra no sti, a oce ne obi ma ko rup ci je u ovoj obla sti osta le su pri bli žno iste. Me đu tim, upa dqi vo se sma wio broj gra đa na ko ji sma tra ju da je ko rup ci ja pri sut na na ca ri ni (sa 84% na 65%), u Po li ci ji (sa 76% na 62%), zdrav stvu (74% na 58%), pri vat nim, dr žav nim i jav nim pred u ze ći ma i, do ne kle, u opštin skoj upra vi. Su de ći pre ma od go vo ri ma, kri tič nost jav no sti pre ma dr žav noj i po li tič koj vla sti je znat no po ra sla. Raz li ke su po seb no upa-dqi ve u oce na ma ko rum pi ra no sti sa mog dr žav nog vr ha (ra ni je 54%, sa da 67%), od no sno po li tič kih stra na ka (ra ni je 51%, sa da 66% (Gra fi kon 8). Poš to je kri ti ci iz lo že na ne sa mo vr hov na dr žav na vlast, već i po li tič ke stran ke – mo že se pret po sta vi ti da se pri med be u ovom po gle du od no se na sve is tak nu te po li tič ke ak te re, od no sno sfe ru po li ti ke uopšte.

Mo že mo da po nu di mo dva mo gu ća ob jaš we wa ne po voq ni je pred sta ve gra đa na o ko rum pi ra no sti srp skih dr žav ni ka i po li-ti ča ra. Jed no ob jaš we we je ste da su raz li ke u oce na ma upa dqi ve za to što je u pe to go diš wem pe ri o du doš lo do sla bqe wa po bed-nič ke pe to ok to bar ske eufo ri je, ka da su se ka ko za pro me ne, ta ko i za wi ho ve no si o ce ve zi va la pre te ra na oče ki va wa ko ja su, kao ta kva, mo ra la bi ti iz ne ve re na. Gra đa ni da nas iz ra ža va ju svo je

Gra fi kon 8. Pro ce nat gra đa na ko ji sma tra ju da je ko rup ci ja u da tim obla stima pri sut na (po tvr dan od go vor) u dva pe ri o da

Pravosuđe

Državni vrh

Političke stranke

Carina

Policija

Zdravstvo

Republička uprava

Gradska uprava

Opštinska uprava

Društvena (državna preduzeća

Javna preduzeća (EDB, PTT, …)

Privatna preduzeća

Školstvo

2001. 2006.

100 80 60 40 20 0 20 40 60 80 100

75,8 72,7

54,5 67,2

51,3 65,5

84,1 65,0

75,6 62,1

73,6 58,4

56,5 54,1

57,1 53,8

58,7 52,0

65,0 50,2

52,9 40,3

53,2 35,3

36,5 24,7


raz o ča ra we na taj na čin što po li tič kim ak te ri ma no vog si ste-ma pri pi su ju kri vi cu za ko rup ci ju. Kao što su mno gi pri pad ni-ci druš tva pe tog ok to bra bi li za do voq ni pu kom per so nal nom pro me nom vla sti, ta ko se sa da toj per so na li zo va noj vla sti (a ne in sti tu ci ja ma ili nu žno sti ma pro ce sa tran zi ci je) pri pi su je lič na od go vor nost za iz ne ve re ne na de. Dru go ob jaš we we od no si se na či we ni cu da su sa do la skom no vih vla sti otvo re ne mno ge ko rup ci o naš ke afe re „na vr hu” ko je su du go bi le skri ve ne od oči ju jav no sti. Poš to su ko rup ci o naš ki pro ce si i me ha ni zmi sa da po sta li tran spa rent ni ji, a gra đa ni bo qe oba veš te ni o wi ma – for mi ra se pred sta va da ko rup ci je ima vi še i da je, uglav nom, ve za na za no si o ce vla sti. Ovaj na laz se, ina če, či ni pa ra dok sal-nim pre sve ga za to što je u su prot no sti sa pro ce na ma gra đa na da po sto ji na pre dak u iz grad wi in sti tu ci ja i us po sta vqa wu prav ne dr ža ve u nas, ko je su da te u istom ovom is tra ži va wu. Ta ko đe, evi-dent no je da se tri kquč ne obla sti za ko je se ne ka da ve zi va la ko rup ci ja sa da po voq ni je oce wu ju – ca ri na, po li ci ja, zdrav stvo. U jav no sti, oči gled no, po sto ji svest o ozbiq nim re form skim za hva ti ma u ovim kon kret nim obla sti ma što sa mo po se bi mo že bi ti do voq no da se i sta we ko rup ci je vi di u po voq ni jem sve tlu. Isto se mo že re ći za oce ne po sto ja wa ko rup ci je u dr žav nim i jav nim pred u ze ći ma. Naj zad, to što ve ći na gra đa na sma tra da u pri vat nim pred u ze ći ma ta ko đe ima ma we ko rup ci je mo že bi ti po sle di ca uve re wa da su pred u ze te ne ke neo p hod ne re for me i u ovoj obla sti pri vred nog ži vo ta (po re ske re for me), sve u sklo pu iz grad we prav no ure đe ne dr ža ve.

Usta no ve u ko ji ma je ko rup ci ja zna čaj no ra ši re na

U ko jim usta no va ma ima ko rup ci je?

Pro ši re na li sta usta no va ko ja je po nu đe na is pi ta ni ci ma sa za dat kom da pro ce ne da li u wi ma uopšte ima ko rup ci je, od no sno ko ji je ni vo ko rup ci je za wih ka rak te ri sti čan, da je neš to pre ci-zni ju sli ku o pred sta vi ko ja o ovim usta no va ma po sto ji u jav no-sti, a, uz gred, go vo ri neš to i o pred sta vi o ukup nom ni vou ko rup-ci je u druš tvu u ce li ni. Pro por ci je onih ko ji sma tra ju da je ko rup ci ja ras pro stra we na u da tim usta no va ma, od no sno da ko rup-ci je uopšte ne ma, da je sle de ću sli ku (Gra fi kon 9 )8:

Od go vo ri po ka zu ju da po sto ji ra ši re no uve re we da ko rup ci je ima u svim kquč nim usta no va ma na šeg druš tva. Naj ve ći pro ce nat po tvrd nih od go vo ra o po sto ja wu ko rup ci je is pi ta ni ci da ju za Sud-stvo (74%), a naj ma we za Sta ti stič ki za vod (14%).

8 Pri ka za ni su pro cen ti od go vo ra na pi ta we da li uopšte ima ko rup ci je (bez ob zi ra na ste pen iz ra že no sti) ili uopšte ne ma ko rup ci je u da toj usta-no vi.


Po re đe we dva pe ri o da (2001-2006.) po ka zu je da se znat no po ve ćao po sto tak gra đa na ko ji ve ru ju da je ko rup ci ja za stu pqe na u: Agen ci ji za pri va ti za ci ju (43% na 62%), Re pu blič koj vla di (sa 30% na 60%), Skupšti ni Sr bi je (29% na 59%), do ne dav noj Sa ve znoj vla di (28% na 58%), Mi ni star stvu pri vre de (39% na 55%), do ne dav noj Skupšti ni SCG (27% na 52%), do ne dav nom Pred sed niš tvu SCG (19% na 45%), Na rod noj ban ci (28% na 42%), znat no ma we Voj sci (24% na 34%) i, do ne kle, u Sud stvu (68% na 74%); zna čaj ni je se sma-wio ka da je reč o Ca ri ni (sa 76% na 67%), Po li ci ji 867% na 50%), EDB (47% na 36%), PTT (43% na 27%) i do ne kle Pred sed ni ku Sr bi-je i we go vim slu žba ma (46% na 39%) (Gra fi kon 10).

Ka da se po sma tra ju pro me ne u pro cen ti ma od go vo ra da ko rup-ci ja uopšte ni je ras pro stra we na (tj. od go vo ri ko ji ne gi ra ju po sto ja we ko rup ci je u da tim usta no va ma) do bi ja se kom ple men-tar na sli ka: naj ve će sma we we bro ja onih ko ji ne ve ru ju da je ko rup-ci ja pri sut na po sto ji u slu ča ju Voj ske (sa 41% na 28%), Pred sed-ni ka SCG (sa 48% na 17%, Na rod ne ban ke (sa 28% na 17%) i Skupšti ne SCG (sa 28% na 11%), Sa ve zne vla de (sa 29% na 10%), Skupšti ne Sr bi je (sa 28% na 9%) i Re pu blič ke vla de (sa 28% na 9 %). Pred sta va je po voq ni ja ka da je reč o Ca ri ni, Sta ti stič kom za vo du, PTT, EDB, Slu žbi plat nog pro me ta, Pred sed ni ku Sr bi je i we go vim slu žba ma, Pri vred noj ko mo ri i Po re skoj upra vi, a

Gra fi kon 9. Da li je ko rup ci ja ras pro stra we na u sle de ćim in sti tu ci ja ma (% od go vo ra „ras pro stra we na”)?

Sudstvo

Carina

Poreska uprava

Agencija za privatizaciju

Republička uprava

Policija

Skupština Srbije

Savezna vlada

Ministarstvo privrede

Skupština SCG

Predsednik SCG i wegove službe

Narodna banka

Predsednik Srbije i wegove službe

Elektroprivreda

Privredna komora

Vojska

Služba platnog prometa

PTT

Statistički zavod

74

67

62

62

60

60

59

58

55

52

45

42

39

36

34

34

29

27

14


osta je ne pro me we na o Sud stvu i Agen ci ji za pri va ti za ci ju (na vo-di mo sa mo zna čaj ni je pro me ne).

Pro seč ne oce ne ni voa ras pro stra we no sti ko rup ci je

Pro seč ne oce ne ko je iz ra ža va ju miš qe we gra đa na o obi mu ko rup-ci je u da tim usta no va ma (na ska li od 1-5) do ne kle me wa ju wi hov re do sled na rang-li sti ko rum pi ra no sti. Pre pet go di na, ko rup-ci ja se naj češ će po ve zi va la za usta no ve kao što su Ca ri na, Po re-ska upra va, Sud stvo i Po li ci ja. Pred sed niš tvo ta daš we SRJ, Sta ti stič ki za vod i Voj ska bi le su ozna če ne kao usta no ve u ko ji-ma je obim ko rup ci je naj ma wi. Da nas, Sud stvo, Ca ri na i Po re ska upra va i da qe se na la ze u vr hu li ste, ali se me đu wih „ude nu la” Agen ci ja za pri va ti za ci ju – ko ja se, sa ne ka daš weg pe tog, po pe la na tre će me sto na rang-li sti. Voj ska, PTT i Sta ti stič ki za vod osta ju ni sko na za če qu rang-liste ko rum pi ra no sti. Za ni mqi vo je vi de ti ko je su sve in sti tu ci je zna čaj ni je pro me ni le ran go ve u od no su na pret hod ni pe riod, i ako ovo po re đe we mo že da po slu-ži sa mo kao ilu stra ci ja, poš to ne po sto je sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke u pro seč nim oce na ma obi ma ko rup ci je u dva pe ri o da

Gra fi kon 10. Ko li ko se pro me ni la sli ka o po sto ja wu ko rup ci je u sle de ćim usta no va ma u dva pe ri o da (% po tvrd nih od go vo ra – „ras pro stra we na”)

2001. 2006.

100 80 60 40 20 0 20 40 60 80

68,2 73,6

75,5 66,5

66,9 62,4

43,3 61,5

29,7 60,1

66,8 59,8

28,5 58,6

28,3 57,5

38,9 55,2

27,2 51,5

19,2 45,0

28,3 41,9

45,8 39,1

47,1 35,5

34,3 33,9

24,4 33,7

30,7 29,0

42,8 27,4

13,6 14,4

Sudstvo

Carina

Poreska uprava


Republička uprava

Policija

Skupština Srbije

Savezna vlada


Skupština SCG


Narodna banka


Elektroprivreda

Privredna komora

Vojska


PTT

Statistički zavod


(2001. i 2006.). Zna čaj no su pro me ni le svoj ko rup tiv ni „rej ting” Re pu blič ka skupšti na, Sa ve zna vla da i Re pu blič ka vla da: one su se po pe le sa 11-13 na 5-8 me sto. Pred sed niš tvo SCG se pre me sti-lo sa 18. na 11-12 me sto, a Skupšti na SCG sa 14-15 na 11-12 me sto. Znat no ni ži rang su do bi li Pri vred na ko mo ra, Pred sed nik Sr bi je i we go ve slu žbe, Elek tro pri vre da, Slu žba plat nog pro-me ta i PTT; osta le usta no ve ni su zna čaj ni je pro me ni le me sto (Ta be la 6).

Ta be la 6. Rangli sta usta no va pre ma sred wim oce na ma ra ši re no sti ko rup ci je

2001. 2006.

Rang Rang

Sud stvo 4,1 1 4,1 24

Ca ri na 4,0 2 4,3 1

Agen ci ja za pri va ti za ci ju 4,0 3 3,8 5

Po re ska upra va 3,9 4 4,1 24

Re pu blič ka vla da 3,8 58 3,1 1113

Skupšti na Sr bi je 3,8 58 3,1 1113

Sa ve zna vla da 3,8 58 3,1 1113

Po li ci ja 3,8 58 4,1 24

Mi ni star stvo pri vre de 3,7 910 3,5 89

Skupšti na SCG 3,7 910 3,0 1415

Pred sed nik SCG 3,5 1112 2,4 18

Na rod na ban ka 3,5 1112 3,0 1415

Pri vred na ko mo ra 3,3 1314 3,5 89

Pred sed nik Sr bi je 3,3 1314 3,6 67

Elek tro pri vre da 3,2 15 3,6 67

Slu žba plat nog pro me ta 3,1 1617 3,4 10

Voj ska 3,1 1617 2,7 16

PTT 3,0 18 3,5 89

Sta ti stič ki za vod 2,5 19 2,6 17

U ko joj usta no vi je ko rup ci ja naj vi še ras pro stra we na?

Uko li ko že li mo da do bi je mo još pre ci zni ju sli ku o pred sta va ma ko je se ve zu ju za po je di ne usta no ve, mo že mo da po re di mo pro cen te qu di ko ji sma tra ju da je ko rup ci ja baš u toj usta no vi naj vi še ras-pro stra we na, od no sno da po sma tra mo ove oce ne u vre men skoj per-spek ti vi (Gra fi kon 11).


Ovaj pri kaz nam po ka zu je da 2006. godine znat no ve ći pro ce nat qu di ne go 2001. go di ne ozna ča va sle de će usta no ve kao naj vi še ko rum-pi ra ne: Sud stvo (sa 12% na 22%), Agen ci ju za pri va ti za ci ju (sa 4% na 14%), Re pu blič ku vla du (sa 2% na 7%), Na rod nu ban ku i Sa ve znu vla du (dvo stru ko ve ći pro ce nat). Naj ve će sma we we po stot ka onih ko ji ih „ži go šu” kao ra sad nik ko rup ci je za be le žen je kod Ca ri ne (sa 31% na 14%), ali zna čaj ne raz li ke po sto je i ka da je reč o Po li ci-ji, Mi ni star stvu pri vre de i Elek tro pri vre di. Va qa re ći da se po ve-ća we kri tič no sti u po gle du sta wa u sud stvu, Agen ci ji za pri va ti za-ci ju i Re pu blič koj vla di mo gu po ve za ti sa ubr za nim pro ce som pri-va ti za ci je, a pre sve ga sa ne ko li ko afe ra ko je su to kom pro te klog pe ri o da iza zva le naj ve ću pa žwu me di ja, pa on da i jav no sti („Kwaz Mi loš”, „No vo sti” itd.). Ta ko đe, me dij ska pa žwa je bi la usred sre-đe na na ne ke od „pro ce sa ve ka” i ko rup ci o naš ke afe re u ko ji ma je ce lo kup no sud stvo bi lo po seb no iz lo že no su du (i osu di) jav no sti.

Ka da se is pi ta ni ci ma po sta vi pi ta we u ko joj je usta no vi ko rup-ci ja naj ma we za stu pqe na iz dva ja ju se usta no ve kao što su Sta ti stič-ki za vod (29% od go vo ra), Voj ska (16%), PTT (10%) i Pred sed nik

Gra fi kon 11. U ko joj usta no vi je ko rup ci ja naj vi še ras pro stra we na? (% od go vo ra u dva pe ri o da)

2001. 2006.

40 30 20 10 0 10 20 30

12,2 21,6

31,4 14,1

4,3 13,3

12,4 7,1

8,2 6,8

1,8 6,7

5,4 4,7

5,5 4,7

1,8 4,1

0,6 2,2

1,1 1,8

2,2 1,7

3,4 1,3

5,4 1,0

0.8 0,8

1,0 0,5

0,7 0,4

0,3 0,3

0,2 0,1

1,5

5,8 5,5

Sudstvo

Carina


Policija

Poreska uprava

Republička vlada

Skupština Srbije


Savezna vlada

Narodna banka

Skupština SCG


Elektroprivreda


Vojska

PTT

Privredna komora


Statistički zavod

Nijedna

Ne zna/odbija


Sr bi je i we go ve slu žbe (7%). Broj onih ko ji mi sle da je u ne koj dru goj od na ve de nih usta no va ko rup ci ja naj ma we za stu pqe na je go to vo za ne mar qiv (is pod 5%).

Ko ji uprav ni i po li tič ki or ga ni vla sti su „no si o ci” ko rup ci je?

Da nas, kao i pre pet go di na, ve ći na u Sr bi ji pro ce wu je da je pre-te žan deo jav nih po sle ni ka, ad mi ni stra tiv nih či nov ni ka i po li ti ča ra, ka ko na lo kal nom ta ko i na re pu blič kom ni vou vla-sti, ume šan u ko rup tiv ne rad we. Pri tom, oce wu je se da ko rup ci je ima na re pu blič kom ni vou neš to vi še ne go na lo kal nom, kao i da su dr žav ni slu žbe ni ci ma we ko rum pi ra ni od po li ti ča ra. Sve u sve-mu, pri bli žno 3/4 gra đa na oce wu je da su či nov ni ci iz re pu blič-ke upra ve u raz li či tom obi mu ume ša ni u ko rup ci ju, a to isto mi sli 2/3 gra đa na ka da je reč o či nov ni ci ma na lo kal nom ni vou upra ve (u sre di ni u ko joj ži ve). Pre o vla đu ju ći mo da li tet od go vo-ra, u oba slu ča ja, je ste da je „ve ći na u to ume ša na”.

Ta be la 7. Pro ce ne ra ši re no sti ko rup ci je me đu dr žav nim slu žbe ni cima na ni vou re pu blič ke i lo kal ne upra ve

Re pu blič ka upra va Lo kal na upra va

Go to vo svi su u to ume ša ni 21,7 16,9

Ve ći na je u to ume ša na 49,8 46,0

Sa mo ne ki su u to ume ša ni 24,2 31,7

Go to vo ni je dan ni je u to ume šan 00,1 00,5

Ne zna / Od bi ja 04,1 04,9

Iz me đu raz li či tih so ci jal nih ka te go ri ja ne ma ve li kih raz-li ka u pro ce na ma, što na vo di na za kqu čak da su pro ce ne da te pre kao iz raz ge ne ral no po ve ća ne kri tič no sti pre ma (po li ti-ci) uprav ne vla sti ne go kao od raz osu je će no sti u ostva ri va wu spe ci fič nih grup nih in te re sa. Ma da to što su oce ne pa u šal-ne ne mo ra da zna či da su neo sno va ne, va qa ima ti u vi du da je od nos pre ma dr žav noj ad mi ni stra ci ji če sto po sre do van po li-tič kim opre de qe wi ma i iden ti fi ka ci ja ma, što ov de, iz gle-da, ni je slu čaj. Uni so nost su do va ko je is po qa va jav no mne we, u ovom slu ča ju, mo že da zna či da se oce wu je uku pan uči nak uprav-ne ad mi ni stra ci je, a ne sa mo obim ko rup ci je u od re đe nim do me ni ma. Ova ko ne di fe ren ci ra no pri pi si va we ko rup tiv-no sti „ve ći ni” dr žav nih slu žbe ni ka od ra ža va, re kli bi smo, ge ne ral no i ge ne ra li zo va no ne po ve re we gra đa na u dr žav nu upra vu ko je je pan dan ne ka daš woj pre o vla đu ju ćoj eta ti stič koj sve sti iz do ba sa mo u prav nog so ci ja li zma. Ka ko mno gi dru gi po ka za te qi uka zu ju na još sna žna upo riš ta eta ti stič ke sve sti


u na ro du, po seb no na no stal gi ju za ne ka daš wom pa ter na li stič-kom ulo gom dr ža ve u obez be đe wu eg zi sten ci je po je din ca, ovi na la zi mo gu bi ti po tvr da jed nog u osno vi am bi va lent nog sta va sr bi jan skog druš tva pre ma dr žav noj upra vi, ko ji je po sle di ca we ne ne de lo tvor no sti. Još ne do voq no re for mi sa na, pre glo-ma zna i ne e fi ka sna upra va na re pu blič kom i lo kal nom ni vou – ne spo sob na da ostva ri ili zaš ti ti pra va gra đa na – do ži-vqa va se kao ko rum pi ra na, što zna či da se svest o si stem skoj maw ka vo sti za me wu je za mo ral nu dis kre di ta ci ju.

Ne po sto je ve li ke raz li ke iz me đu dva pe ri o da u po gle du oce-na o ko rum pi ra no sti re pu blič ke i lo kal ne upra ve. Sa svim ma lo je ubla že na oce na o ko rum pi ra no sti dr žav nih či nov ni-ka na lo kal nom ni vou, ka da se su di pre ma pro seč noj oce ni. Ta ko đe, da nas dvo stru ko ma wi broj qu di od bi ja da od go vo ri na ova kva pi ta wa, što go vo ri ili o ve ćoj otvo re no sti qu di (ma we stra ha?) ili ve ćoj tran spa rent no sti in sti tu ci ja (ili obo je).

Ta be la 8. Pro ce ne ra ši re no sti ko rup ci je me đu po li ti ča ri ma na ni vou re pu blič kih i lo kal nih or ga na vla sti

Re pu blič ka upra va Lo kal na upra va

Go to vo svi su u to ume ša ni 23,5 18 ,9

Ve ći na je u to ume ša na 48,2 45,4

Sa mo ne ki su u to ume ša ni 24,0 30,4

Go to vo ni je dan ni je u to ume šan 00,1 00,4

Ne zna / Od bi ja 04,2 04,8

Ve o ma slič na di stri bu ci ja od go vo ra do bi ja se ka da se isto pi ta-we po sta vi u od no su na ko rum pi ra nost po li ti ča ra u re pu blič kim i lo kal nim or ga ni ma vla sti. I u ovom slu ča ju po sto ji ve ća kri tič-nost pre ma re pu blič kom, ne go pre ma lo kal nom ni vou vla sti, i to u od no su 3/4 na spram 2/3 onih ko ji mi sle da su svi ili ve ći na po li-ti ča ra ko rum pi ra ni. Ve li ki broj qu di (po seb no ma we obra zo va-nih), pret po sta vqa mo, ne raz li ku je do voq no dr žav nu upra vu od po li tič kih or ga na vla sti, ta ko da se ovim mo že ob ja sni ti i slič-nost da tih pro ce na ko rum pi ra no sti wi ho vih pri pad ni ka. Uz pret po stav ku da se dr žav na vlast, na su bjek tiv nom ni vou, iz jed na-ča va sa po li tič kom, mo že mo da pri me ni mo sva pret hod no da ta tu ma če wa ova ko ge ne ra li zo va nih kri tič kih oce na dr žav nih i po li tič kih or ga na vla sti (tj. ra ši re ne pred sta ve o vi so kom ste-pe nu wi ho ve ko rum pi ra no sti) ko ja po sto ji u jav no sti.

Ko je su gru pe i pro fe si je „no si o ci” ko rup ci je?

Pre ma do mi nant noj pred sta vi o ko rup ci ji ko ju jav nost u nas ima, jav ni po sle ni ci svih pro fe si ja sklo ni su da uče stvu ju u ko rup ci ji,


ma da ne svi u is toj me ri. Pro ce nat od go vo ra ko ji ma se po tvr đu je da po sto ji mo guć nost da su ne ke od pro fe si ja na ve de nih na li sti pod-lo žne ko rum pi ra wu kre će se od 17%, ka da se ra di o uči te qi ma i na stav ni ci ma, do 66% ka da je reč o ca ri ni ci ma. U od no su na miš-qe wa o is toj stva ri iz 2001. go di ne, po sto je iz ve sne slič no sti, ali i upa dqi ve raz li ke – ka ko u re do sle du pro fe si ja, ta ko i u pro ce ni wi ho ve pod lo žno sti ko rum pi ra wu. Na Gra fi ko nu 12. pri ka za ni su ovi pro cen ti za sva ku pro fe si ju po je di nač no, i to upo red no za dva vre men ska pe ri o da u ko ji ma je is tra ži va we oba vqe no.

Ka ko po ka zu ju ovi po da ci, ko rup ci ja se naj ma we ve zu je za na stav-ni ke i uči te qe (17% od go vo ra), a naj vi še za ca ri ni ke (66%), di rek to re druš tve nih pred u ze ća i su di je (po 65%). Advo ka ti, dr žav ni vrh, li de ri po li tič kih stra na ka, le ka ri, po li caj ci, opštin ski in spek to ri, par tij ski zva nič ni ci i lo kal ni po li-ti ča ri – svr sta va ju se, ta ko đe, me đu one za ko je ve ći na gra đa na ve ru je da su po ve za ni sa ko rup ci jom (iz nad 50% od go vo ra). Ma da je re do sled pro fe si ja ko je se na la ze na sa mom vr hu i dnu „hi je-rar hi je ko rum pi ra no sti” ostao isti kao i 2001. go di ne, ipak se mo že re ći da je doš lo do zna čaj nih pro me na u od no su na pred sta vu

Gra fi kon 12. Oce ne ve ro vat no će da su sle de će pro fe si je ume ša ne u ko rup ci ju

2001. 2006.

80 60 40 20 0 20 40 60 80

75,4 65,9

76,5 65,2

59,5 64,5

60,3 61,3

42,3 60,7

42,3 58,6

61,2 58,0

62,2 56,3

56,6 55,2

42,0 55,2

59,5 49,0

46,4 47,9

45,5 47,6

33,9 37,0

39,3 29,8

60,2 29,6

37,7 24,5

29,3 23,5

25,2 17,4

Carinici

Direktori društvenih preduzeća

Sudije

Advokati

Državni vrh

Lideri političkih stranaka

Lekari

Policajci

Opštinski službenici (inspektori)

Part. zvaničnici, lok. politički aktivisti

Privatni preduzetnici i biznismeni

Službenici gradske uprave

Službenici u republičkim ministarstvima

Univerzitetski profesori

Službenici u komunalnim preduzećima

Prodavci u trgovinama deficitarnom robom

Bankarski službenici

Novinari

Učiteqi i nastavnici


ko ja je o osnov nim „no si o ci ma” ko rup ci je vla da la u pret hod nom pe ri o du. Da nas se ko rup ci ja znat no češ će ve zu je za dr žav ni vrh (za stu pqe nost od go vo ra je po ra sla sa 42% na 61%) par tij ske li de-re (sa 42% na 59%) i par tij ske zva nič ni ke, od no sno lo kal ne po li-tič ke ak ti vi ste (sa 42% na 55%), a to zna či za po li tič ku eli tu u ce li ni. Ovaj na laz – da se ko rup ci ja u znat no ve ćoj me ri ne go pre pet go di na ve zu je za po li tič ku eli tu – od ra ža va, u suš ti ni, raz-o ča ra we jav no sti u sve po li tič ke ak te re ko ji su iz ve li pe to ok to-bar ski pre vrat. Ova kvo raz o ča ra we je nu žna po sle di ca ne ka daš-we ma sov ne, ne kri tič ke, po drš ke no vim vla sti ma i sa mo dru ga stra na ne ka daš wih neo prav da nih na da ko je su ula ga ne u bu duć-nost, u kon tek stu ma sov ne po stok to bar ske eufo ri je. U no voj po li-tič koj eli ti jav nost je, na i me, gle da la ne sa mo no si o ce pro me na ko je druš tvu tre ba da do ne su so ci jal ni i eko nom ski bo qi tak, već i ga ran te mo ral nog pro čiš će wa druš tva. Ne di skri mi na tiv nost i neo prav da na ge ne ra li za ci ja ne ga tiv nih su do va u opštoj ko rum-pi ra no sti po li ti ča ra na me ću uti sak da su sa daš wa ve ro va wa, u svo joj suš ti ni, je dan od na či na na ko ji jav nost raz re ša va fru-stra ci je ko je u tran zi ci o nom pe ri o du, nu žno, iza zi va ju re form-ski za hva ti i ubr za na pri va ti za ci ja. Ši re wu ova kvih ste re o ti pa do pri ne lo je i ne ko li ko ve ćih ko rup ci o naš kih afe ra ko je su u me đu vre me nu ot kri ve ne a, pre sve ga, we go va če sta in stru men ta li-za ci ja u svr he (me dij skog) sra mo će wa i de za vu i sa wa pro tiv ni ka u me đu sob nim po li tič kim ob ra ču ni ma.

Jav nost, ipak, ni je osta la sle pa za po ku ša je re for mi sa wa po je-di nih obla sti druš tve nog ži vo ta ko je su ne ka da bi li ozlo gla še-ne kao vi so ko ko rum pi ra ne. Ma da se i da qe sma tra ju no si o ci ma ko rup ci je, ca ri ni ci, di rek to ri druš tve nih pred u ze ća, pri vat-ni pred u zet ni ci, slu žbe ni ci ko mu nal nih pred u ze ća, pro dav ci u tr go vi na ma de fi ci tar nom ro bom, ban kar ski slu žbe ni ci, a do ne-kle i po li ca ja ci, u ovom kon tek stu se po mi wu u znat no ma wem obi mu. Mo že mo za kqu či ti da ve ći na gra đa na, ipak, pro ce wu je ka ko je ko rup ci ja ma we iz ra že na ta mo gde su za po če te ili iz vr-še ne re for me; ili, dru ga či je re če no, da se re for mi sa we ne kih obla sti vi di kao us peš na bra na pro tiv ko rup ci je.

Pred sta va o ko rup ci ji u po slo vi ma jav nih na bav ki

Sa daš we is tra ži va we po tvr di lo je pret po stav ku da se ko rup-ci ja naj češ će ve zu je za po slo ve jav nih na bav ki (ten de ra), tj. da se sma tra wi ho vom ne iz be žnom pra te ćom po ja vom, po seb no u do ba tran zi ci je. Ma da su no ve vla sti mno go to ga pred u ze le u za kon skom smi slu da uči ne pro ce du re jav nih na bav ki tran spa rent nim, su de-ći pre ma pro seč nim oce na ma o ra ši re no sti ko rup ci je kod ovih po slo va, ona je još uvek vi so ko za stu pqe na u svim obla sti ma – naj vi še u dr žav noj upra vi i pri or ga ni zo va wu jav nih ra do va (3.9), a naj ma we u obra zo va wu (3.2). (Ta be la 9)


Ta be la 9. Ra ši re nost ko rup ci je u po slo vi ma jav nih na bav ki u od re đe nim obla sti ma (pro seč ne oce ne)

2006. 2001.

Dr žav na upra va 3,9 3,9

Jav ni ra do vi (ob no va ze mqe) 3,9 4,2

Zdrav stvo 3,8 4,1

Po li ci ja 3,8 4,0

Jav na pred u ze ća 3,7 3,8

Voj ska 3,4 3,2

Obra zo va we 3,2 3,3

Za po sle ni u dr žav nim fir ma ma, sta nov ni ci grad skih na se qa, od no sno, Be o gra đa ni, po ka zu ju ve ću skep su ka da je reč o ko rup ci ji pri li kom jav nih na bav ki u svim na ve de nim obla sti ma.

Neš to ja sni ja sli ka o sta vo vi ma is pi ta nih mo že se do bi ti ana li zom po da ta ka o po stot ku onih ko ji sma tra ju da ko rup ci ja po sto ji, od no sno ne po sto ji, pri li kom spro vo đe wa ten de ra u sva koj od na ve de nih obla sti. Oko dve tre ći ne qu di mi sli da je ko rup ci ja još uvek pri sut na kod or ga ni zo va wa jav nih na bav ki u dr žav noj upra vi, spro vo đe wu jav nih ra do va, u zdrav stvu i u po li ci ji; oko po lo vi ne sma tra da ko rup ci ja uti če na is ho de ten de ra ko je spro vo de jav na pred u ze ća; neš to ma wi broj oce wu je da je ima u voj sci, a naj ma we wih mi sli da po sto ji i u sfe ri obra zo va wa (tre ći na). U od no su na pret hod ni pe riod, do ne kle se po ve ćao broj onih ko ji sma tra ju da ko rup ci ja po sto ji u vr hu dr ža ve (sa ne ka daš wih 56% na 62%), a sma wio broj onih ko ji to isto mi sle o zdrav stvu (sa 71% na 59%) i po li ci ji (sa 67% na 58%) (Gra fi kon 13.)

Gra fi kon 13. Ra ši re nost ko rup ci je u po slo vi ma jav nih na bav ki u od re đe nim obla sti ma (% po tvrd nih od go vo ra)

2001. 2006.

80 60 40 20 0 20 40 60 80

55,5 62,3

62,9 60,3

70,8 58,8

67,0 58,3

54,2 53,2

37,6 41,9

36,3 32,8

Državna uprava

Javni radovi (obnova zemqe)

Zdravstvo

Policija

Javna preduzeća

Vojska

Obrazovawe


Ka da se po da ci pri ka žu na dru gi na čin, tj. ka da se su di pre ma po stot ku onih od go vo ra ko ji ma se od ba cu je mo guć nost po sto ja wa ko rup ci je pri li kom jav nih na bav ki, do la zi mo do za kquč ka da jav-nost, u stva ri, opa ža zna čaj no po boq ša we sta wa u svim obla sti-ma u od no su na 2001. go di nu (Gra fi kon 14).

Naj češ će za stu pqe ni vi do vi ko rup ci je i wi ho ve druš tve ne po sle di ce

Ma da su is ho diš ta ko rup ci je, po seb no u ze mqa ma tran zi ci je, vi še stra na, we na ra zor nost (ka ko sa sta no viš ta funk ci o ni sa-wa druš tve nih in sti tu ci ja, ta ko i ce lo kup nog druš tva) znat no je po ja ča na on da ka da ona stek ne i svo je prav no upo riš te. Uko li-ko je ko rup ci ja in he rent na ka rak te ri sti ka ma prav nog si ste ma ne sa mo da se otva ra da le ko ši ri pro stor za we no de lo va we već je ta kvu prak su, pri kri ve nu „le ga li za ci jom”, znat no te že ot kri ti. Jav nost u Sr bi ji, iz gle da, po ka zu je do voq nu ose tqi vost u od no su na ovu po ve za nost prav nih nor mi i ko rup tiv nog po na ša wa. U na šem is tra ži va wu je utvr đe no da pri bli žno po lo vi na (45%) gra đa na sma tra da se ko rup ci ja u druš tvu naj češ će ko ri sti u ci qu iz be ga va wa za kon ski pro pi sa nih oba ve za; to po sred no go vo ri o ra ši re nom miš qe wu da po sto je od re đe ne sla bo sti, ili „greš-ke”, prav nog si ste ma ko je ta kvo neš to omo gu ća va ju. Ako je su di ti po do bi je nim od go vo ri ma u ovom po gle du se, u od no su na ra ni ji pe riod, niš ta bit ni je ni je pro me ni lo. Me đu tim, gra đa ni, ta ko-đe de le uve re we da sam pro ces re for mi sa wa pra vo sud nog si ste ma kri je u se bi opa snost od upli va ko rup ci je: u druš tvu se, na i me, ši ri, i ra ni je iz ra že na bo ja zan da bi ko rup ci ja mo gla da ima znat nog uti ca ja na do no še we no vih i pro me nu sta rih za ko na; dru-ga či je re če no, da za ko no dav na te la mo gu bi ti pod lo žna ko rum pi-ra wu (ne ka da 24% sa da 32% od go vo ra). Uči nak ko rup ci je na do no-še we za ko na gra đa ni sma tra ju po ten ci jal no naj o pa sni jim, poš to se na taj na čin ne prav da oza ko wu je, u skla du sa pra vi lom „Ne ma

Gra fi kon 14. Ra ši re nost ko rup ci je u po slo vi ma jav nih na bav ki u od re đenim obla sti ma – pro ce nat ne ga tiv nih od go vo ra („ne ma ko rup ci je”)

Obrazovawe

Vojska

Javna preduzeća

Policija

Javni radovi (obnova zemqe)

Zdravstvo

Državna uprava

22

20

9

8

7

7

6


go re ti ra ni je od lo ših za ko na”. Ko rup ci ja ko ja se spro vo di u ci qu za o bi la že wa ili iz be ga va wa za ko na češ će se is ti če u Be o-gra du ne go u osta lim re gi o ni ma Sr bi je (59%), a onu či ji je ciq pro me na po sto je ćih za kon skih nor mi, iz nad pro seč no na gla ša va-ju u Voj vo di ni (38%) (Gra fi kon 15).

Za ni mqi vo je da ma wi deo jav no sti (oko 1/5), ka ko sa da ta ko i pre pet go di na, obra ća pa žwu na opa snost od ko rup ci je ko ja se ko ri sti u ci qu ostva ri va wa wi ho vih za ko nom za ga ran to va nih pra va. Iz to ga bi se mo gla iz vu ći pret po stav ka da ovaj vid ko rum-pi ra wa druš tvo vi še to le ri še od osta lih. Mo gu će ob jaš we we je da po je din ci če sto ko ri ste či we ni cu da im je na ru še no ne ko gra đan sko pra vo kao su bjek ti van iz go vor i oprav da we sop stve nog kr še wa mo ral nih nor mi, tj. pri be ga va wa ko rup tiv noj prak si, što pred sta vqa još jed nu po tvr du pret po stav ke da sa ma dis funk-ci o nal nost si ste ma ge ne ri še ko rup ci ju. Ra zu mqi vo je da ovaj ob lik ko rup ci je, ko jom se spre ča va ostva ri va we za ko nom za ga ran-to va nih pra va gra đa na, po ga đa vi še od osta lih one či ji osnov ni pro blem je ste ne za po sle nost.

Ka da se od go vo ri po sma tra ju u ce li ni, sti če se uti sak da se, ipak, po ste pe no sma wu je to le ran ci ja druš tva na ko rup ci ju: ra ni jih go di na 75%, a sa da 87% pri pad ni ka druš tva sma tra da ni je dan vid (ili mo tiv) ko rup ci je ne mo že da bu de oprav dan ili „ko ri stan” (dok sve ga 8% sma tra da ima ob li ka ko rup ci je ko ri-snih po druš tvo). Zna či, da nas upa dqi vo ma wi broj qu di ne go pre pet go di na ne gi ra štet nost ko rup ci je, oprav da va je, ili čak sma tra ko ri snom.

Gra fi kon 15. „Ko ji je od sle de ćih vi do va ko rup ci je naj vi še za stu pqen u na šem druš tvu”, pre ma re gi o nu

Korupcija u ciqu zaobilažewa ili izbegavawa poštovawa zakona

Korupcija u ciqu promene postojećih zakonskih normi

Korupcija u ciqu ostvarivawa zakonom zagarantovanih prava

Ne zna / Odbija

Vojvodina

Beograd

Centralna Srbija

41%

38%

15%

5%

42%

31%

21%

7%

59%

27%

14%

0%ST

RA

TU

M


Be o gra đa ni (93%) i sta nov niš tvo Cen tral ne Sr bi je (88%) po ka zu ju (sta ti stič ki zna čaj no) ve ću ose tqi vo st na sve vi do ve ko rup ci je ne go sta nov ni ci Voj vo di ne (80%). Voj vo đa ni, od no sno obra zo va ni ji i ma te ri jal no obez be đe ni ji gra đa ni iz ra ža va ju (sta ti stič ki zna čaj no) ve ći mo ral ni ci ni zam, iz ra žen kroz uve-re we da ko rup ci ja, pod od re đe nim uslo vi ma, mo že bi ti ko ri sna za druš tvo.

Da qa ana li za od go vo ra is pi ta ni ka po ka zu je da se po je din ci ko ji sma tra ju da ne ki od ob li ka ko rup ci je mo gu bi ti ko ri sni za druš tvo (a ta kvih je ukup no 8%) naj češ će po zi va ju na to da ona mo že ima ti ulo gu po moć nog sred stva u ostva ri va wu za ko nom za ga-ran to va nih pra va; ovaj na laz, upra vo, po tvr đu je pret hod no iz ne to tu ma če we pre ma ko jem na vod na „ugro že nost pra va” pred sta vqa psi ho loš ki naj ja če oprav da we kr še wa mo ral nih nor mi. U ovom kon tek stu, ret ko se na vo di da mo že bi ti ko ri sti od ko rup ci je ko ja je sred stvo da se za o bi đe za kon. Ina če, sta nov ni ci ru ral nih na se qa (89%) češ će ne go grad sko sta nov niš tvo (66%) od ba cu ju po mi sao da ovaj vid ko rup ci ja mo že biti od ko ri sti. Pri vr že-nost tra di ci o nal nom mo ra lu ko ja je vi še iz ra že na kod se o skog sta nov niš tva, ve ro vat no, pred sta vqa osnov ni po sre du ju ći fak-tor ko ji od re đu je ni vo to le ran ci je pre ma ko rup ci ji ko ja ima za ciq kr še we za ko na.

Sve u sve mu, na laz da se u pro te klom pe ri o du iz ra zi to po ve ćao broj qu di ko ji sma tra ju da ne ma ko ri snih vi do va ko rup ci je (sa 75% na 92%), ma ko li ko ova kvo iz jaš wa va we sma tra li de kla ra tiv-nim, pred sta vqa na go veš taj mo ral nog opo rav ka druš tva.

Gra fi kon 16. Vi sok ste pen ne to le ran ci je na ko rup ci ju: Da li ko rup ci ja mo že bi ti ko ri sna?

Ne može87%

Ne zna / Odbija5%Može

8%


Na če mu su za sno va ne pro ce ne o ra ši re no sti ko rup ci je?

Ana li za sta vo va jav no sti pre ma ko rup ci ji uvek iz no va po kre će pi ta we o to me šta se mo že za kqu či ti o re al nom sta wu ko rup ci je u druš tvu na osno vu ovih su bjek tiv nih pro ce na, tj. ko li ko te pro-ce ne od go va ra ju re al no sti. Je dan od na či na da se, bar de li mič no, pro ve ri wi ho va objek tiv nost je ste upo zna va we wi ho ve is ku stve-ne osno ve; to zna či utvr di ti ka ko se for mi ra ju ove oce ne, tj. ko ja so ci jal na is ku stva ili so ci jal ni po sred ni ci ima ju naj va žni ju ulo gu u wi ho vom ob li ko va wu. U stva ri, tek ako zna mo ko ji sve fak to ri uti ču na pred sta vu gra đa na o ko rup ci ji u druš tvu bi će-mo u mo guć no sti da raz u me mo ka kvu funk ci ju ona mo že ima ti sa sta no viš ta ši re wa ili spre ča va wa ove po ja ve u stvar no sti.

Jav nost Sr bi je se u pro te klom pe ri o du naj vi še oba veš ta va la o ko rup ci ji na dva osnov na na či na: po sred stvom me di ja (31%) i iz raz go vo ra sa qu di ma iz ne po sred nog so ci jal nog okru že wa, sa ro đa ci ma i po zna ni ci ma (29%). Dru ga dva, rav no prav no za stu-pqe na, iz vo ra oba veš ta va wa o ko rup ci ji bi la su lič na sa zna wa o (neo prav da no vi so kom) ži vot nom stan dar du jav nih či nov ni ka (19%) i lič na is ku stva gra đa na sa ko rup tiv nom prak som (18%).

Gra fi kon 17. Ko ji vid ko rup ci je mo že da bu de od ko ri sti, po ti pu na se qa

Korupcija u ciqu ostvarivawa zakonom zagarantovanih prava

Korupcija u ciqu promene postojećih zakonskih normi

Korupcija u ciqu zaobilažewa ili izbegavawa poštovawa zakona

Grad

Ostalo 89%

8%

2%

66%

17%

16%

TI

P N

AS

EQ

A

Gra fi kon 18. Na če mu je za sno va na Va ša pro ce na o ra ši re no sti ko rup ci je?

2001. 2006.

40 30 20 10 0 10 20 30 40

22,0 31,0

30,3 28,7

21,5 18,8

21,1 18,3

2,3 0,5

2,8 2,7

Informacijama iz medija

Razgovorima sa rođacima i poznanicima

Životnim standardom javnih službenika

Ličnom iskustvu

Drugo

Ne zna / Odbija


U po gle du in for ma ci o ne ba ze na osno vu ko je se for mi ra ju sta-vo vi o ko rup ci ji po sto je ne ke upa dqi ve raz li ke iz me đu po je di-nih so ci jal nih gru pa. Naj zna čaj ni je raz li ke po ve za ne su sa za ni-ma wem is pi ta ni ka.

Na pri mer, za po sle ni u pri vat nim fir ma ma češ će od dru gih za sni va ju svo je pro ce ne na lič nom is ku stvu. Ne za po sle ni is pi ta-ni ci se pre in for mi šu na osno vu po sma tra wa ži vot nog stan-dar da jav nih slu žbe ni ka, što zna či da su ose tqi vi ji od dru gih ka te go ri ja na upa dqi ve so ci jal ne raz li ke. Stu den ti se češ će osla wa ju na pri če ro đa ka i po zna ni ka.

Ka da se upo re de na la zi iz 2001. i 2006. go di ne uoča va se da da nas 1/3 qu di, u od no su na ne ka daš wu 1/5, sa zna je o ko rup ci ji pre vas-hod no iz me di ja, tj. jav ni ka na li in for mi sa wa o ko rup ci ji ko ri-ste se vi še ne go pri vat ni. Pre pet go di na od nos iz me đu ova dva iz vo ra in for ma ci ja je bio upra vo obr nut: pri vat ni ka na li in for mi sa wa češ će su se ko ri sti li ne go jav ni. Ovaj po da tak

Gra fi kon 19. Pro ce ne o ra ši re no sti ko rup ci je pre ma za ni ma wu

Informacijama iz medija

Razgovorima sa rođacima i poznanicima

Životnim standardom javnih službenika

Ličnom iskustvu

Drugo

Ne zna / Odbija

Zaposlen u državnoj

firmi

Zaposlen u privatnoj

firmi

Penzioner

Nezaposlen

Domaćica /

Student

30% 28% 23% 17% 1% 2%

27% 27% 17% 27% 1% 1%

35% 29% 19% 15% 0% 2%

31% 23% 25% 17% 1% 3%

32% 36% 11% 16% 0% 5%

ZA

NI

MA

WE


od sli ka va či we ni cu da se da nas u me di ji ma o ko rup ci ji vi še go vo ri i pi še, tj. da je druš tvo u ovom po gle du po sta lo tran spa-rent ni je. Va žan po da tak je ste i da da nas neš to ma wi broj qu di sa zna je o ko rup ci ji na osno vu lič nog is ku stva (tj. sop stve nog učeš ća u prak si ko rum pi ra wa), ma da raz li ke ni su (sta ti stič ki) zna čaj ne.

STA VO VI GRA ĐA NA PRE MA KO RUP CI JI

Da li je ko rup ci ja oprav da no sred stvo da se po stig ne ciq?

Do sa daš wa ana li za po da ta ka o pred sta vi ko ju jav nost Sr bi je ima o ko rup ci ji na go veš ta va da se i stav pre ma ko rup ci ji do ne kle pro me nio, tj. da je to le ran ci ja opa la. Pre o vla đu ju ći – na če lan – stav gra đa na pre ma ko rup ci ji po tvr đu je tač nost go re na ve de ne pret po stav ke. Ma da je prin ci pi je lan stav da „ko rup ci ja pred sta-vqa druš tve no zlo” i ra ni je pre o vla đi vao u po pu la ci ji (a zna mo da ni je uvek bio u sa gla sno sti sa po na ša wem) sa da po sto je sa svim ja sne in di ci je da se po ve ćao ne sa mo broj gra đa na ko ji ovaj stav de kla ra tiv no pri hva ta ju, već i ste pen uve re no sti sa ko jim se oni iz jaš wa va ju. Di rekt no pi ta we „Da li je ko rup ci ja, bar po ne kad, oprav da no sred stvo da čo vek po stig ne svoj ciq” da je sle de ću di stri bu ci ju od go vo ra:

Ova di stri bu ci ja se u ne ko li ko ele me na ta raz li ku je od pret-hod ne ko ja je do bi je na 2001: a. po ve ćao se pro ce nat qu di ko ji se ja sno de kla ri šu da ko rup ci ja „ni ka da ni je opra v da na”; b. sma wio broj onih ko ji sma tra ju da naj češ će ni je oprav da na; v. ta ko đe se sma wio se broj neo d luč nih. To zna či da se ne ga ti van stav pre ma ko rup ci ji u pret hod nom pe ri o du do dat no is kri sta li sao, tj. da se kod gra đa na po ve ća la uve re nost u ova kav stav, a sma wi la wi ho va am bi va lent nost i mo ral na dez o ri jen ti sa nost.

Gra fi kon 20. Da li sma tra te da je ko rup ci ja , bar po ne kad, oprav da no sredstvo da čo vek po stig ne svoj ciq?

2001. 2006.

60 40 20 0 20 40 60

43,7 56,8

30,3 24,1

13,2 12,9

8,9 6,2

0,4 0

3,6 2,0

Nikada nije opravdano

Najčešće nije opravdano

Ponekad je opravdano

Neodlučan sam

Uvek je opravdano

Ne zna / Odbija


Po sto ji, ipak, ja sna po de la na dve so ci jal ne gru pe ko je ka rak te-ri še raz li čit ni vo to le ran ci je pre ma ko rup ci ji. Sta ri ji qu di, pen zi o ne ri i oni ko ji su si ro maš ni ji, tj. ne ma ju do voq no nov ca – is po qa va ju bes kom pro mi san stav u ovom po gle du, dok su mla đi (po seb no naj mla đe ge ne ra ci je) od no sno imuć ni ji, sklo ni ji kom-pro mi su ka da je o ko rup ci ji reč. Ova kve raz li ke u ni vou to le ran-ci je pre ma ko rup ci ji mo že mo da tu ma či mo, pre sve ga, po sle di ca-ma ko je je osta vio isto rij ski pe riod i druš tve na kli ma u ko joj su sta sa va le mla đe ge ne ra ci je: ero zi ja (tra di ci o nal ne) mo ral no sti i iz ra zi ta so ci jal na ano mi ja bi la je ka rak te ri stič na upra vo za do ba ko je je pre sud no u so ci ja li za ci ji mla dih, tj. wi ho ve for ma-tiv ne go di ne. Sta ri je ge ne ra ci je su, pak, so ci ja li zo va ne u ne ko dru go, sta bil ni je, vre me, pod uti ca jem nor mi tra di ci o nal ne mo ral no sti ko je se te že me wa ju i re la ti vi zu ju, čak i u tur bu lent-nim druš tve nim pe ri o di ma. Raz li čit ni vo to le ran ci je po je di-nih druš tve nih gru pa pre ma ko rup ci ji, po red to ga, i in te re sno je uslo vqen: gru pa ci je ko je ko rup ci ju vi de kao re la tiv no efi ka-snu po lu gu svog (po li tič kog, eko nom skog) na pre do va wa sklo ni je su da je to le ri šu; one ko je wi ho vo sop stve no ma te ri jal no sta we spre ča va da us peš no uče stvu ju u prak si ko rum pi ra wa (ne za po sle-ni, si ro maš ni) – sklo ne su da ra ci o na li zu ju svo ju ko rup tiv nu ne e fi ka snost usva ja ju ći ne ga tiv ni je sta vo ve pre ma ko rup ci ji.

Da li je ko rup ci ja pri hva tqi va u na če lu?

Od nos srp ske jav no sti pre ma ko rup ci ji i pro me ne ovog od no sa u pe ri o du od pet go di na mo gu će je ilu stro va ti pre zen ti ra wem obi ma (pro ce na ta) i pro seč nih vred no sti sla ga wa ili nesla ga-wa gra đa na (na ska li od 1 do 5) sa tri ka rak te ri stič ne opi sne tvrd we o ko rup ci ji, ko je se če sto ču ju u sva ko dnev nom ži vo tu (Ta be la 10).

Ta be la 10. Pro ce nat qu di ko ji se sla žu sa tvrd wa ma ko je iz ra ža va ju po zi tivan stav o ko rup ci ji

Tvrd we ko je iz ra ža va ju po zi ti van stav o ko rup ci ji

2006. 2001.

% Pro sek % Pro sek

Da bi us peš no re šio ne ki pro blem čo vek bi tre ba lo da po nu di mi to 8 1,7 11 1,8

Pri hva tqi vo je da po sla ni ci i čla no vi Vla de pri ma ju no vac, po klo ne ili uslu ge 5 1,5 9 1.7

Pri hva tqi vo je da slu žbe ni ci u mi ni-star stvi ma, opštin skim or ga ni ma vla sti pri ma ju no vac, po klo ne ili uslu ge

4 1,4 7 1,5

Na la zi po ka zu ju da je pro se čan ni vo sla ga wa sa ovim tvrd wa-ma u dva po sma tra na pe ri o da ostao re la tiv no isti, ili se tek


ne znat no sma wio; ali se udeo (pro ce nat) qu di u po pu la ci ji ko ji sna žno po dr ža va ju ko rup tiv no po na ša we (iz ja vqu ju da „u ve li koj me ri” pri hva ta ju sva ki od ovih na čel nih po zi tiv nih sta vo va pre ma ko rup ci ji) zna čaj no sma wio. To, na dru gi na čin, po tvr đu je ra ni je iz ve de ni za kqu čak da se ni je to li ko pro me-nio obim ras pro stra we no sti po zi tiv nog sta va pre ma ko rup-ci ji (ko ji ni ka da ni je pre la zio 10%), ali da se zna čaj no sma-wio in ten zi tet we go vog pri hva ta wa.

Da li po sto ji mo ral na ne la go da ka da je o ko rup ci ji reč?

Stav po je din ca pre ma ko rup ci ji mo že se pro ce wi va ti ne sa mo na osno vu to ga da li se ova po ja va na čel no osu đu je, već i da li po sto ji pra te će ose ća we mo ral ne ne la go de ko je bi po ka za lo da je so ci jal-na nor ma ko jom se ova kvo po na ša we za bra wu je u pot pu no sti in ter i o ri zo va na. Je dan od na či na da se is pi ta da li po sto ji ši ro ko us po sta vqen kon sen zus u druš tvu o to me da je ko rup ci ja neš to sra mot no i mo ral no ne do pu sti vo je ste po sma tra we re ak-ci ja qu di na kr še we te nor me. Su de ći pre ma od go vo ri ma ko ji su do bi je ni na pro jek tiv no pi ta we o to me ka ko se ose ća čo vek ko ji je upra vo pod mi tio či nov ni ka da bi do bio ono što je že leo, sta-nov ni ci Sr bi je na ova kvu si tu a ci ju naj češ će re a gu ju qut wom (1/3 od go vo ra), za tim za do voq stvom (1/4) i naj zad po sra mqe noš ću (1/5 od go vo ra). U od no su na 2001. go di nu, ko rup ci ja da nas iza zi va znat no vi še qut we me đu gra đa ni ma, ali i neš to vi še za do voq-stva, a ma we po sra mqe no sti, dok je po sto tak rav no duš nih ostao isti. Ma da se ovi na la zi mo gu tu ma či ti na raz li či te na či ne, na še je miš qe we da oni uka zu ju na ja ča we nor me ko jom se ko rup ci-ja ži go še kao ne do zvo qe na i sra mot na po ja va. Do dat nu ube dqi vost ova kvom tu ma če wu da je či we ni ca da se, u me đu vre me nu, pre po lo-vio udeo qu di ko ji ne ma ju iz gra đen stav o ovom pi ta wu (tj. onih ko ji od bi ja ju da se otvo re no iz ja sne o ko rup ci ji).

Gra fi kon 21. Ka ko se, naj ve ro vat ni je, ose ća gra đa nin ko ji je dao no vac ili po klon či nov ni ku i do bio ono što je že leo?

2001. 2006.

40 30 20 10 0 10 20 30 40

28,4 34,3

21,9 26,8

25,4 22,8

8,5 7,9

15,9 8,2

Qut je

Zadovoqan

Posramqen

Ravnodušan

Ne zna / Odbija


Ka da je o ose ća wi ma reč, naj ma we mo ral no rav no duš nih, a naj-vi še po sti đe nih zbog ko rup ci je da nas ima me đu naj sta ri jim gra-đa ni ma, od no sno pen zi o ne ri ma. Naj mla đe ge ne ra ci je, ka ko se to po ka za lo i u ana li zi pret hod nih po da ta ka, po ka zu ju ve ći mo ral ni ci ni zam od osta lih ka te go ri ja – ko ji se ma ni fe stu je kroz ma wak ose ća wa po sra mqe no sti i vi šak rav no duš no sti. Ta ko đe, qu di sa vi so kom škol skom spre mom po ka zu ju iz ve snu am bi va lent nost u od no su na ko rup ci ju, poš to se u ta kvoj si tu a ci ji u pri bli žno pod jed na koj me ri ose ća ju za do voq nim i po sra mqe nim. Mo že mo isto ta ko za kqu či ti da, u ovom po gle du, po sto ji, ja sna po de la iz me đu imuć nih gra đa na – či je je pre o vla đu ju će ras po lo že we u toj si tu a ci ji za do voq stvo, a znat no ma we po sra mqe nost – i naj si ro-maš ni jih gra đa na ko ji u nat pro seč nom bro ju iz ra ža va ju qut wu zbog ko rup ci je. Ta ko đe, so ci jal na nor ma ko ja za bra wu je ko rup ci ju iz gle da da sna žni je de lu je u okvi ru Cen tral ne Sr bi je, u ko joj je i tra di ci o nal ni mo ral ras pro stra we ni ji, ne go u raz vi je nim re gi-o ni ma kao što su Be o grad i Voj vo di na.

OBIM I NA ČI NI UČE STVO VA WA U KO RUP CI JI

Sprem nost da se uče stvu je u ko rup ci ji

Stav pre ma ko rup ci ji ni je isto što i po na ša we u re al noj si tu a-ci ji. Ipak, u is tra ži va wi ma se po la zi od pret po stav ke da su bjek-tiv no iz ra že na sprem nost da se uče stvu je u ko rup tiv nim rad wa-ma ne pred sta vqa sa mo in di ka tor pri sta ja wa uz nor mu, već i re la tiv no do bru osno vu za pred vi đa we bu du ćeg po na ša wa. Da li će ova sprem nost bi ti re a li zo va na u stvar no sti za vi si od mno gih fak to ra, od ko jih je, na grup nom ni vou, naj va žni ja pro ce na pri-pad ni ka druš tva da je ko rup ci ja u da tom druš tve nom kon tek stu efi ka sno sred stvo za re ša va we pro ble ma. Za to po sto ji bli ska po ve za nost iz me đu opšte pred sta ve o druš tvu i ove vr ste ko rup-tiv ne mo ti va ci je.

An ke ta ko ja je spro ve de na 2006. go di ne, kao i ona pret hod na iz 2001, po ka zu je da je u Sr bi ji ra ši re na svest o zna čaj nom in stru-men tal nom po ten ci ja lu ko rup ci je u da tom druš tve nom kon tek-stu ko ja uslo vqa va po ve ća nu sprem nost qu di da uče stvu ju u ko rup-tiv nim rad wa ma. Sprem nost da uče stvu ju u ko rup ci ji (u hi po te-tič koj si tu a ci ji) iz ra ža va oko 80% is pi ta ni ka, bi lo da je reč o da va wu nov ca, po klo na ili uslu ga, dr žav nom či nov ni ku ra di us peš nog re ša va wa ne kog svog pro ble ma. Oko po lo vi ne uzor ka is po qa va sla bi ji ste pen uve re no sti da se ta kvo neš to mo že do go-di ti („ve ro vat no”), a oko pe ti ne ja či („ve o ma ve ro vat no”). Žen-ski deo po pu la ci je, sta ri ji i pen zi o ne ri is po qa va ju ma wu sprem-nost da uče stvu ju u ko rup ci ji, a sred we ge ne ra ci je, osred we obra-zo va ni i Be o gra đa ni, ve ću. Naj i muć ni ji gra đa ni da ju dvo smi sle ne


i ne kon zi stent ne od go vo re što je uobi ča je ni po ka za teq ne do voq-ne iskre no sti i pri kri va wa svog pra vog sta va. Po re đe we dva pe ri o da po ka zu je da se ne znat no po ve ćao udeo onih qu di u druš tvu ko ji bi ve ro vat no pri be gli ko rup ci ji u ob li ku da va wa nov ca, po klo-na i či we wa uslu ga dr žav nom slu žbe ni ku ra di re ša va wa svo jih pro ble ma, ali je ova sprem nost za ko rup ci ju iz ra že na u ume re ni jem ste pe nu (Ta be la 11).

Ta be la 11. Da li je ve ro vat no da qu di ura de ne ku od sle de ćih stva ri da bi re ši li svoj pro blem? (pro cen ti po tvrd nih i od reč nih od go vo ra) 9

2006. 2001.

Ve ro vat no Ni je ve ro vat no

Ve ro vat no Ni je ve ro vat no

Po nu de slu žbe ni ku go tov no vac 78 18 75 18

Da ju slu žbe ni ku po klon 82 14 81 12

Uči ne slu žbe ni ku uslu gu 81 15 81 11

Ovaj na laz, ko ji po no vo go vo ri u pri log pret po stav ci o sma we-wu ni voa sprem no sti za uče stvo va we u ko rup ci ji, in di rekt no po tvr đu ju i od go vo ri na sle de će, di rekt no po sta vqe no, pi ta we: „Ako ne ki či nov nik tra ži no vac da bi re šio ne ki moj pro blem, ja bih mu pla tio”. Pro ce nat qu di ko ji po tvrd no od go va ra ju na ovo pi ta we sma wio se sa 13% na 9% (sta ti stič ki zna čaj no), a pro-seč na oce na ve ro vat no će da se pla ti mi to sa 2.1 na 1.9. Ta ko đe, po sta je oči gled no da se sma wio pro ce nat qu di ko ji su sprem ni da pri sta nu na pod mi ći va we u si tu a ci ji sna žne iz lo že no sti ko rup-tiv nom pri ti sku, što zna či da se po ve ća va ot por nost na ko rup-tiv ni pri ti sak10. Po da ci po ka zu ju da da nas ma wi broj is pi ta ni-ka ne go pre pet go di na iz ra ža va ne dvo smi sle nu sprem nost da se po vi nu je ko rup tiv nom zah te vu (ra ni je 2.2% sa da 2.9%), a ve ći broj is po qa va sprem nost da se ta kvim pri ti sci ma od luč ni je od u pre (ra ni je 19%, a sa da 29%); raz li ke po sto je i u pro cen tu onih ko ji bi sa mo uslov no pla ti li mi to (od no sno, ne bi pla ti li ako im se uka že ne ka dru ga mo guć nost da re še svoj pro blem). Dru gim re či-ma, sta ti stič ki zna čaj no je ma we onih ko ji bi na sva ki na čin pla-ti li mi to ako se to od wih zah te va, a zna čaj no vi še onih ko ji ni ka da ne bi pla ti li. Ta ko đe se zna čaj no sma wio pro ce nat qu di ko ji ne bi pla ti li sa mo uko li ko na đu ne ki dru gi na čin da re še

9 „Ve ro vat no” ob u hva ta od govo re „ve o ma ve ro vat no” i „ve ro vat no”; „Ni je ve ro vat no” ob u hva ta od go vo re „pri lič no ne ve ro vat no” i „uopšte ni je ve ro vat no”.

10 Od go vo ri is pi ta ni ka na pi ta we „Šta bi ste ra di li ako bi ima li ozbi-qan pro blem, a či nov nik Vam otvo re no tra ži no vac?”.


pro blem (od no sno pla ti li bi ako ne ma ju dru gog na či na). Ukup no, po sma tra no ne ka da je sprem nost da pod leg nu ko rup tiv nom pri ti-sku iz ra ža va lo 3/4, a sa da neš to vi še od 2/3 gra đa na Sr bi je.

Ot por nost pre ma ko rup tiv nom pri ti sku ni je pod jed na ko ras-po de qe na u po pu la ci ji. Ona je ve ća me đu naj sta ri ji ma, pen zi o ne-ri ma, sta nov ni ci ma Voj vo di ne, i si lom pri li ka, me đu naj si ro-maš ni ji ma; a ma wa me đu naj mla đim ge ne ra ci ja ma, stu den ti ma, oni ma ko ji su za po sle ni u pri vat nim fir ma ma, Be o gra đa ni ma i naj i muć ni ji ma.

U ko jim si tu a ci ja ma bi da li mi to

Upr kos na čel nim sta vo vi ma ili ni vou sprem no sti da se pri stu-pi ko rup ci ji, tek kon kret ne okol no sti po ka zu ju ko li ka je ve ro-vat no ća da se ona is po qi u stvar nom po na ša wu. Po sto je okol no-sti ko je, zbog svo je eg zi sten ci jal ne va žno sti za po je din ca, pred-sta vqa ju iza zov ko ji ve ći nu qu di mo že da na te ra da od stu pe od svo jih na če la. Ana li za ova kvih si tu a ci ja upu ću je na pro ble me za či je su re ša va we pri pad ni ci druš tva po seb no za in te re so va ni i, ujed no, na kri tič ne tač ke ko rup tiv ne prak se. Od go vo ri is pi-ta ni ka po ka zu ju da su qu di naj sprem ni ji da pla te mi to u sle de ćim si tu a ci ja ma: da bi do bi li bo qu le kar sku uslu gu i da bi naš li za po-sle we. (Gra fi kon 23).

Gra fi kon 22. Ot por nost pre ma ko rup tiv nom pri ti sku pre ma za ni ma wu

Ne bih platio kada bih imao i drugi način da rešim problem

Ni po koju cenu ne bih platio


firmi


firmi

Penzioner

Nezaposlen

Domaćica / Student

ZA

NI

MA

WE

50%

28%

50%

20%

37%

41%

48%

29%

44%

23%


U od no su na 2001. go di nu, zna čaj no se sma wi la sprem nost gra đa na da pla te mi to za iz be ga va we ca ri ne, pla ća wa po re za i do bi ja wa sud skih spo ro va. Po ve ća na svest o neo p hod no sti poš to va wa gra đan skih oba ve za u ovim do me ni ma mo že se po ve-za ti sa ve ćim obi mom pro pa gan de ko ja se od no si na poš to va we gra đan ske di sci pli ne, kao i sa po čet nim re form skim ko ra ci-ma ko ji su u ovim in sti tu ci ja ma uči we ni. Ina če, naj ve ći ste-pen gra đan ske di sci pli ne u go to vo svim do me ni ma is po qa va ju sta ri ji od 60 go di na, pen zi o ne ri i sta nov ni ci Voj vo di ne. Naj-i muć ni ji, za po sle ni u pri vat nim fir ma ma i oni iz Cen tral-ne Sr bi je, su de ći po od go vo ri ma, po ka zu ju neš to ve ću sklo nost ko rup ci ji ka da je reč o ve ći ni na ve de nih si tu a ci ja (pet i vi še obla sti).

Ka da se po sma tra ju pro cen ti onih ko ji od ba cu ju po mi sao da bi mo gli u bi lo ko joj od na ve de nih si tu a ci ja da pla te mi to (od reč ni od go vo ri), za pa ža se znat no po boq ša we u od no su na 2001. go di nu. U svim na ve de nim si tu a ci ja ma po sto tak od bi ja wa je ve ći, što zna či da qu di po ka zu ju znat no ma wu sprem nost da uče stvu ju u ko rup ci ji. Po re đe we po stot ka po tvrd nih u od no su na od reč ne od go vo re po ka zu je da je obez be đi va we bo qih le kar skih uslu ga je di na oblast u ko joj ve ći broj gra đa na pri hva ta, ne go što od bi ja, po mi sao da uče stvu je u ko rup ci ji. Ovaj na laz je u skla du ne sa mo sa onim na šta uka zu je sva ko dnev no is ku stvo, već i sa na la zi ma is tra ži va wa ko ja po ka zu ju da zdra vqe, po red po ro di-ce, pred sta vqa jed nu od naj vi ših vred no sti u na šoj kul tu ri. Dru ga kri tič na oblast za ko ju se mo že ve za ti ve ća sprem nost gra đa na da uče stvu ju u ko rup ci ji je ste, da nas go ru ći, pro blem ne za po sle no sti. Za po sli ti se ili za po sli ti ne kog bli skog pred-sta vqa, ta ko đe, sna žan mo tiv da se po nu di mi to (41% po tvrd-nih, na spram 50% od reč nih od go vo ra).

Gra fi kon 23. Za ko je uslu ge bi ste bi li sprem ni da pla ti te mi to?

2001. 2006.

60 40 20 0 20 40 60

50,9 50,3

41,2 41,1

37,7 27,2

29,3 24,9

26,8 23,4

21,0 16,1

15,9 15,3

18,3 12,6

8,9 8,3

Da biste dobili boqu lekarsku uslugu

Da biste se zaposlili (ili zaposlili nekog)

Da ne biste platili carinu na granici

Da biste obezbedili neku komunalnu uslugu

Da biste dobili dozvolu za izgradwu

Da biste dobili neki sudski spor

Da ne biste platili mandatnu kaznu

Da biste platili mawi porez

Da bi Vaše dete dobilo boqu ocenu u školi (položilo ispit)


Sprem nost da se pri hva ti mi to

U opštem tren du opa da wa sprem no sti gra đa na da uče stvu ju u ko rup ci ji, opa da ne sa mo sprem nost da se po nu di, ne go i da se pri hva ti mi to. U za miš qe noj si tu a ci ji u ko joj is pi ta nik se be vi di u ulo zi sla bo pla će nog či nov ni ka ko me ne ko nu di no vac, po klon ili uslu gu ra di re ša va wa svog pro ble ma, ap so lut na ve ći-na qu di od ba cu je po mi sao na ko rup ci ju (53%); to pred sta vqa zna-čaj no po ve ća we u od no su na pe riod od pre pet go di na (44%). U isti mah, dvo stru ko ma wi pro ce nat qu di po ka zu je sprem nost da pri hva ti mi to (4% na spram 8%).

U pro se ku po sma tra no, mo ti vi ko ji le že u osno vi od ba ci va wa ko rup ci je pre te žno su na čel ne pri ro de („ne oprav da vam ta kve po stup ke”), a ni su sa mo pro iz vod stra ha od za kon ske sank ci je („ne bih pri hva tio ako to pod ra zu me va kr še we za ko na”). Dru gim re či-ma, u osno vi od ba ci va wa po mi sli na pri ma we mi ta je auto nom na, pre ne go he te ro nom na mo ral nost. Ipak, po sto je u ovom po gle du upa dqi ve ge ne ra cij ske raz li ke. Ge ne ra ci je iz me đu 18 i 29 go di na iz ra zi to su he te ro nom ne i uglav nom od ba cu ju ko rup ci ju pod pri-ti skom za kon skih nor mi. Zna čaj no ma wi broj je onih ko ji pri ma-we mi ta od ba cu ju u iz prin ci pi jel nih raz lo ga (40%), dok 11% pri hva ta ova kve po stup ke ako ima ne ko va qa no oprav da we. Za raz-li ku od ovih ge ne ra ci ja, 2/3 pri pad ni ka naj sta ri je ge ne ra ci je (iz nad 60 godina) i pen zi o ne ra dr ži se pre vas hod no svo jih čvr-sto usvo je nih mo ral nih prin ci pa – nor me poš te wa – ko ja je ne spo ji va sa ko rup tiv nim rad wa ma. Stu den ti i naj i muć ni ji gra-đa ni se neš to ma we po zi va ju na prin ci pi jel ne raz lo ge ka da je o pri ma wu mi ta reč ne go osta tak po pu la ci je. Oni ko ji pri pa da ju ka te go ri ji ne za po sle nih, s dru ge stra ne, češ će od osta lih na la ze oprav da we za ta kvu prak su u po tre bi da se kon for mi stič ki pri-klo ne ono me što „svi ra de”.

Gra fi kon 24. Da li bi ste pri hva ti li no vac, po klon ili pro tiv u slu gu da ne ko me re ši te pro blem?

2001. 2006.

60 40 20 0 20 40 60

7,7 3,9

7,5 7,1

25,4 22,8

8,5 7,9

15,9 8,2

Prihvatio bih, svi tako rade

Prihvatio bih, ako to može da reši wegov problem

Ne bih prihvatio ako to podrazumeva kršewe zakona

Ne bih prihvatio, ne opravdavam takve postupke

Ne zna / Odbija


IS KU STVA SA KO RUP CI JOM

Uza jam ni ko rup ci o ni pri ti sak

O svo jim re al nim is ku stvi ma ko ja se od no se na po sto ja we i ja či nu ko rup ci o nog pri ti ska (oče ki va we da se po nu di mi to, od no sno da se pri mi mi to), kao što je to bio slu čaj i pre pet go di na, da nas iz veš ta va sa mo ma win ski deo is pi ta ni ka.11 Ve ći na me đu wi ma, pri tom, pro ce wu je da je ko rup ci o ni pri ti sak pre im pli ci tan, ne go otvo ren: či nov ni ci ne tra že otvo re no no vac, već is pi ta-nik tu ma či wi ho vo po na ša we kao oče ki va we da im mi to bu de po nu đe n. Ka da se po sma tra sa mo po sto tak po tvrd nih od go vo ra na pi ta we da li se u po sled wih go di nu da na, u kon tak tu sa jav nim či nov ni ci ma, de ša va lo da oni tra že mi to (od go vo ri „uvek”, „u ve ći ni slu ča je va”; osta tak či ne od go vo ri „ni ka da” i „ne znam”), do bi ja se sle de ća sli ka:

Ona po ka zu je da sve ga 8% po tvrd no od go va ra na tvrd wu da su či nov ni ci u po sled wih go di nu da na od wih otvo re no tra ži li no vac, po klon ili uslu gu; 24% se slo ži lo sa tvrd wom da oni mi to ne tra že otvo re no ali po ka zu ju da ga oče ku ju; dok 10% „pri-zna ju” da su sa mi na go veš ta va li da je ta kav do go vor mo guć. Upo-re đi va we od go vo ra ko je da ju pri pad ni ci raz li či tih so ci jal nih gru pa su ge ri še (ina če opšte po zna tu) psi ho loš ku pra vil nost da sta vo vi, ili pre fe ren ci je, usme ra va ju opa ža we: naj mla đe ka te go ri je is pi ta ni ka u nat pro seč no ve li kom bro ju sa opšta va-ju da im je tra žen no vac, kao i da su za pa zi li da či nov ni ci oče-ku ju da im se pru ži mi to – tj. da su bi li iz lo že ni ko rup ci o nom pri ti sku (32%). Iz nad pro se ka u ovom po gle du naš li su se i is pi ta ni ci sa za vr še nom sred wom ško lom, kao i sta nov ni ci

11 U ova kom slu ča ju ni ka da ni je la ko sa si gur noš ću utvr di ti da li je to za to što su ta kva is ku stva ret ka, ili is pi ta ni ci okle va ju da o wi ma otvo re no go vo re.

Gra fi kon 25. U kon tak tu sa jav nim či nov ni ci ma, u po sled wih go di nu da na, ko li ko če sto vam se de ša va lo sle de će? – pro ce nat po tvrd nih od go vo ra

2001. 2006.

60 40 20 0 20 40 60

17,0 7,5

46,7 23,5

20,5 9,5

Oni otvoreno traže novac, poklon ili uslugu

Ne traže otvoreno, ali pokazuju da očekuju mito

Vi nagoveštavate da je moguć dogovor


Be o gra da. Naj sta ri ji i pen zi o ne ri, od no sno Voj vo đa ni, pri ja-vqu ju naj ma we is ku sta va ove vr ste, od no sno naj češ će ne gi ra ju da su bi li iz lo že ni ko rup ci o nom pri ti sku. Slič ne raz li ke me đu gru pa ma za be le že ne su i ka da je reč o to me da su sa mi is pi ta ni ci bi li u si tu a ci ji da nu de mi to, tj. vr še ko rup ci o ni pri ti sak na či nov ni ke ka ko bi im uči ni li uslu gu. Naj mla đe i sred we ge ne-ra ci je, pri vat ni ci, osred we imuć ni i (do ne kle) ne za po sle ni, u po sled wih go di nu da na su se češ će od dru gih naš li u si tu a ci ji da nu de mi to, dok su naj sta ri ji ima li naj ma we pri li ke za to. Is pi ta ni ci iz Be o gra da, ta ko đe, znat no češ će iz ja vqu ju da su bi li u pri li ci da vr še ko rup ci o ni pri ti sak na či nov ni ke, ne go oni ko ji po ti ču iz Voj vo di ne.

Ka da se po sma tra ju pro cen ti po tvrd nih, od no sno od reč nih od go vo ra iz dva is pi ti va na pe ri o da na me će se za kqu čak da po sto ji iz ra zi to sma wi va we obi ma uza jam nog ko rup ci o nog pri-ti ska u pe ri o du od pet go di na. Na i me, s jed ne stra ne, znat no je sma wen broj onih ko ji iz veš ta va ju o to me da su im slu žbe ni ci tra ži li mi to ili da im se či ni lo da ta kvo neš to oče ku ju, od no-sno da su bi li sa mi sprem ni da ga po nu de (Gra fi kon 26. ); sa dru-ge stra ne, po ras tao je broj gra đa na ko ji u pot pu no sti ne gi ra ju ova kva is ku stva.12

Iz lo že nost jed no stra nom ko rup tiv nom pri ti sku

Ma da ve ći na gra đa na ne gi ra is ku stvo iz lo že no sti ko rup tiv nom pri ti sku13 (jed no stra ni ko rup tiv ni pri ti sak), oni ko ji po tvr-đu ju we go vo po sto ja we pri pi su ju ga naj češ će le ka ri ma ili me di-cin skom oso bqu (19%), a za tim po li caj ci ma (10%), opštin skim slu žbe ni ci ma (7%) i ca ri ni ci ma (6%). (Ta be la 12).

Od go vo ri po ka zu ju da je tzv. ma la ko rup ci ja još uvek naj vi še za stu pqe na u zdrav stvu i u slu ča ju sa o bra ćaj ne po li ci je (sa o bra-ćaj nih pre kr ša ja), a ve ro vat no i u po slo vi ma ve za nim za rad opštin skih in spek cij skih slu žbi. Struk tu ra onih ko ji se naj-vi še ža le na po je di ne pro fe si je, po sred no, po tvr đu je ova kve za kquč ke: ko rup tiv nost po li ca ja ca pr ven stve no is ti ču mla di is pi ta ni ci i za po sle ni u pri vat nim fir ma ma, a pod mi tqi vost opštin skih slu žbe ni ka oni naj i muć ni ji.

Ko rup ci o ni pri ti sak sma wen je u 2006. go di ni u od no su na 2001. u slu ča ju svih ka te go ri ja či nov ni ka, što se vi di iz Grafikona 26.

12 Ta ko se pro ce nat is pi ta ni ka ko ji ne gi ra ju da im je tra žen no vac za pet go di na po ve ćao sa 70% na 84%, a onih ko ji ne gi ra ju da su sa mi bi li sprem-ni da ga po nu de po ras tao je sa 66% na 82%.

13 Iz me đu 58% i 74% ne gi ra da su bi li u si tu a ci ji da bu du iz lo že ni ko rup-tiv nom pri ti sku od stra ne na ve de nih pro fe si ja.


Ta be la 12. Da li Vam je u po sled wih go di nu da na tra žen mi to (no vac, po klon, uslu ga) od stra ne?

Ko rup to ri % od go vo ra

Le ka ra ili me di cin skog oso bqa 19

Po li caj ca 10

Opštin skog slu žbe ni ka 7

Ca ri ni ka 6

Po re zni ka ili in spek to ra 4

Su di je ili slu žbe ni ka u su du 4

Slu žbe ni ka jav nog komunalnog preduzeća 4

Pri vat nog pred u zet ni ka 3

Uni ver zi tet skog pro fe so ra 3

Ak ti vi ste po li tič ke stran ke ko ja je na vlasti u mojoj opštini 2

Tr gov ca 2

Uči te qa, na stav ni ka 2

Slu žbe ni ka u mi ni star stvu 2

Po sla ni ka u skupšti ni ili stranačkog lidera 1

Ban kar skog či nov ni ka 1

Gra fi kon 26. Da li Vam je u po sled wih go di nu da na tra žen mi to (no vac, po klon, uslu ga) od stra ne? – pro ce nat od go vo ra Da

Lekara ili medicinskog osobqaPolicajca

Opštinskog službenikaCarinika

Poreznika ili inspektoraSudije ili službenika u sudu

Službenika javnog komunalnog preduzećaPrivatnog preduzetnika

Univerzitetskog profesoraAktiviste političke stranke koja je

na vlasti u mojoj opštiniTrgovca

Učiteqa, nastavnikaSlužbenika u ministarstvu

Bankarskog činovnikaPoslanika u skupštini ili stranačkog lidera

2001. 2006.

30 20 10 0 10 20

25,7 18,8

19,2 10,3

12,3 6,5

17,2 5,5

11,2 4,2

8,6 4,0

8,6 3,9

12,1 3,1

4,1 2,7

3,6 2,4

15,6 2,1

5,3 2,0

2,9 1,7

4,4 1,1

1,2 1,1


Spe ci fič na is ku stva u ve zi sa ko rup tiv nom prak som

Da li je gra đa nin do bio uslu gu za ko ju je pla tio mi to?

Iz od go vo ra is pi ta ni ka mo že se za kqu či ti ne sa mo da se sma wio broj si tu a ci ja u ko ji ma je po treb no da ti mi to ne go i da je ko rup-ci ja da nas ma we efi ka sna po lu ga za re ša va we pro ble ma ne go što je bi la pre pet go di na .

Ne ka da 65%, a da nas 77%, is pi ta ni ka tvr di da u po sled wih go di nu da na ni su bi li u si tu a ci ji da da ju mi to. Od 23% is pi ta-ni ka ko ji pri zna ju da su bi li u ta kvoj si tu a ci ji da po nu de mi to, sve ga 16% (ra ni je 27%) sa opšta va da su do bi li uslu gu za ko ju su pla ti li. Naj e fi ka sni ji u ostva ri va wu svo jih ci qe va pu tem ko rum pi ra wa bi li su za po sle ni u pri vat nim fir ma ma, naj i muć-ni ji i oni ko ji su za vr ši li sred wu ško lu: to zna či da pri pad ni-ci ovih ka te go ri ja u nat pro seč nom bro ju (iz me đu 20% i 27%) sa opšta va ju da je pod mi ći va we ima lo za do vo qa va ju ći efe kat, a u neš to ma wem bro ju od pro se ka za ceo uzo rak tvr de da ni su ni bi li u si tu a ci ji da po nu de mi to (na pri mer, 64% pri vat ni ka da je ta kav od go vor u po re đe wu sa 77% ko li ko je pro sek).

Da li se pla ća na jed nom ili vi še me sta?

Is ku stva gra đa na sa ko rup ci jom po ka zu ju da se, u slu ča ju da se pla ća mi to, ono obič no pla ća sa mo na jed nom me stu (14%), a re đe na dva (2%) ili vi še me sta (2%).14 Neo p hod nost pla ća wa na vi še od jed nog me sta (dva me sta) is ta kli su naj mla đi, pri vat ni-ci, oni sa sred wom ško lom i Be o gra đa ni. U si tu a ci ji vi še-stru kog pod mi ći va wa, slu žbe ni ci su češ će (u 3/4 slu ča je va) raz li či tog ran ga (na pri mer, iz vr ši o ci i wi ho vi še fo vi),

14 Osta tak od go vo ra do 100% či ne oni ko ji ni su bi li u si tu a ci ji da pla ća ju mi to (77%), ili su od bi li da od go vo re na pi ta we (5%).

Gra fi kon 27. Da li ste za i sta do bi li uslu gu, uko li ko ste u po sled wih go di nu da na bi li pri mo ra ni da da te mi to jav nom slu žbe ni ku

Dobio sam

Nisam dobio

Nisam bio u situaciji da ponudim mito

Ne zna / Odbija

16%

2%

77%

5%


ne go istog ran ga – što pred sta vqa trend ko ji je za be le žen i pre pet go di na. Ta ko đe, ne ma mno go pro me na u po gle du či we ni ce da se kod da va wa mi ta „ta ri fa” zna una pred, tj. da po sto ji usta qe na nor ma o vred no sti sva ke ko rup tiv ne tran sak ci je. U ne kim re gi-o ni ma Sr bi je ta kva nor ma je vi še „odo ma će na” ne go u dru gi ma: na pri mer, u Be o gra du vi še is pi ta ni ka (18%) ne go u Voj vo di ni i Cen tral noj Sr bi ji (12%) iz veš ta va o po sto ja wu ta kve una-pred od re đe ne ta ri fe.

Za po sle ni i vi so ko o bra zo va ni is pi ta ni ci, ka ko se vi di iz po da ta ka, bo qe su in for mi sa ni o po sto je ćim „ta ri fa ma” od dru-gih. Oko 6% is pi ta ni ka sa opšta va da im je „ta ri fa” sa opšte na u ne po sred nom raz go vo ru, a 5% da su mo ra li sa mi da pi ta ju ko li ko tre ba da da ju.

Po re đe we sa od go vo ri ma iz pret hod nog pe ri o da po ka zu je da se u ovom po gle du, ipak, po neš to pro me ni lo i to u tom smi slu što se o una pred utvr đe noj vi si ni mi ta („ta ri fi”) da nas ma we zna u jav-no sti ne go ra ni je. Smi sao ovog na la za mo že bi ti u to me da se ko rup ci ja da nas spro vo di pri kri ve ni je, tj. da su ko rup to ri ma we otvo re ni u vr še wu ko rup tiv nog pri ti ska. Dru ga stra na ovog za kquč ka je ste da se, po ste pe no, sa us po sta vqa wem no vih za kon-skih pro pi sa u bor bi pro tiv ko rup ci je, us po sta vqa ju no vi mo ral-ni stan dar di ko ji ote ža va ju we no ši re we.

Gra fi kon 28. Uko li ko ste ne ka da bi li pri mo ra ni da pla ti te mi to, ka ko ste zna li ko ju su mu nov ca tre ba da da te?

Znao sam i pre razgovora, zna se „tarifa”

U neposrednom razgovoru, rečeno mi je bez mog pitawa

U neposrednom razgovoru, morao sam da pitam

Na drugi način

Ne zna / Odbija

Vojvodina

Beograd

Centralna Srbija

12% 9% 3% 1% 5%

18% 6% 3% 3% 2%

12% 5% 7% 1% 6%

ST

RA

TU

M


ME RE PRO TIV KO RUP CI JE

Mo guć nost su zbi ja wa ko rup ci je

Pred sta ve jav no sti o ko rup ci ji u Sr bi ji u znat noj me ri su „obo je ne” po li tič kim opre de qe wi ma pri pad ni ka raz li či tih druš tve nih gru pa. Vi so ka po li ti zov nost druš tva do pri no si po ve ća noj su bjek tiv no sti (tj. neo bjek tiv no sti) u pri pi si va wu, ka ko od go vor no sti za ši re we, ta ko i za su zbi ja we ko rup ci je. Po da ci o to me šta gra đa ni mi sle o me ra ma ko je se spro vo de (ili tre ba da se spro vo de) u bor bi pro tiv ko rup ci je, upra vo, po tvr đu-ju pret po stav ku da su sta vo vi jav no sti ne do voq no kon zi stent ni. Ma da do sa daš wa ana li za upu ću je na za kqu čak da jav nost, ma we ili vi še, de li uve re we ka ko se ko rup ci ja u Sr bi ji sma wu je, pro ce ne ko je se od no se mo guć nost we nog da qeg su zbi ja wa uka zu ju na po ve ća ni pe si mi zam (gra fi kon 29).

Uopšte no po sma tra no, gra đa ni su da nas, kao i pre pet go di na, re la tiv no po de qe ni oko pi ta wa da li je, i u ko li koj me ri, mo gu će u ovom druš tvu su zbi ti ko rup ci ju. Po sto tak gra đa na ko ji sma-tra ju da se ko rup ci ja mo že sa mo „do ne kle” sma wi ti ostao je isti (40%), kao i onih ko ji mi sle da ko rup ci ja u Sr bi ji mo že bi ti pot pu no is ko re we na (4%- 5%). Ali, do ne kle se sma wio broj onih ko ji mi sle da je to mo gu će u „znat noj” me ri (sa 40% na 30%), a zna-čaj no po ve ćao broj qu di ko ji mi sle da se ko rup ci ja u nas „ni ka ko ne mo že su zbi ti” (sa ne ka daš wih 9% na 17%). Ma da po sto je ma le raz li ke me đu raz li či tim so ci jal nim gru pa ma u pro ce na ma mo guć-no sti su zbi ja wa ko rup ci je u nas, naj si ro maš ni ji slo je vi po ka zu ju naj ve ći pe si mi zam (gra fi kon 30).

Gra fi kon 29. „Ka da je reč o ko rup ci ji u na šem druš tvu ko je je od sle de ćeg miš qe wa naj pri bli žni je Va šem?”

2001. 2006.

60 40 20 0 20 40 60

7,7 3,9

7,5 7,1

25,4 22,8

8,5 7,9

15,9 8,2

Korupcije će u nas uvek biti, mada se može donekle smawiti

Korupcija se u našem društvu može znatno smawiti

Korupcija se u našem društvu nikako ne može suzbiti

Korupcija u Srbiji može biti potpuno iskorewena

Ne zna / Odbija


Uči nak vla sti u su zbi ja wu ko rup ci je

Na di rekt no pi ta we: „Da li je u pret hod nih pet go di na u Sr bi-ji do voq no uči we no u po gle du su zbi ja wa ko rup ci je?”, po lo vi na is pi ta ni ka od go va ra da je u ovom po gle du uči we no „ma lo”, če tvr-ti na – „ni ma lo”, a pe ti na sma tra da su na po ri bi li „osred weg” in ten zi te ta. Sve ga 1% gra đa na pro ce wu je da je „mno go” uči we no na su zbi ja wu ko rup ci je u pro te klih pet go di na. Ove oce ne uka zu ju na opšte ne za do voq stvo gra đa na učin kom no vih vla sti, i raz o ča ra-nost ko ja je, sma tra mo, nu žna po sle di ca ne ka daš wih, pre ve li kih, oče ki va wa od druš tve nih i po li tič kih pro me na. Di rekt na kri-ti ka ko ju gra đa ni upu ću ju no vim vla sti ma znat no je oš tri ja ne go što bi se to mo glo pret po sta vi ti na osno vu wi ho vih in di rekt-nih pro ce na o obi mu ko rup ci je pre i po sle pe to ok to bar ske sme ne vla sti. Sto ga sma tra mo da ove pro ce ne vi še go vo re o od no su pre-ma vla sti ne go o sta vu pre ma pro ble mu su zbi ja wa ko rup ci je. Ka ko po ka zu je do wi gra fi kon, sta nov ni ci Voj vo di ne is po qa va ju ve će ne za do voq stvo u ovom po gle du, što je mo gu će tu ma či ti i kao wi hov ge ne ral no kri tič ni ji stav pre ma or ga ni ma vla sti u wi ho-voj po kra ji ni (gra fi kon 31).

Gra fi kon 30. „Ka da je reč o ko rup ci ji u na šem druš tvu ko je je od sle de ćeg miš qe wa naj pri bli žni je Va šem?”

Korupcije će u nas uvek biti, mada se može donekle smawiti

Korupcija se u našem društvu može znatno smawiti

Korupcija se u našem društvu nikako ne može suzbiti

Korupcija u Srbiji može biti potpuno iskorewena

Ne zna / Odbija


firmi


firmi

Penzioner

Nezaposlen

Domaćica /

Student

43% 32% 12% 7% 6

45% 24% 16% 4% 10%

40% 28% 19% 9% 4%

46% 25% 18% 3% 8%

27% 38% 15% 6% 14%

ZA

NI

MA

WE


Ali, ka da se upo re de pro ce ne iz dva pe ri o da, ne sum wi vo je da se uči nak de mo krat skih vla sti u bor bi pro tiv ko rup ci je vi di u znat no po voq ni jem sve tlu u od no su na Mi lo še vi će vo do ba. Me đu-tim, en tu zi ja zam gra đa na pre ma no vim vla sti ma, tj. wi ho vo po ve-re we u ovom po gle du bi lo je znat no ve će u pe ri o du ne po sred no po sle pre vra ta ne go što je to da nas. Ta ko, osam do de set pu ta vi še qu di sma tra da je ne ka daš wa, Đin đi će va i Živ ko vi će va, vla da uči ni-la do voq no na su zbi ja wu ko rup ci je u od no su na pret hod ni Mi lo-še vi ćev pe riod, a sve ga pe to stru ko vi še mi sli da se u ovom smi-slu do voq no za la že sa daš wa, Koš tu ni či na, vla da. Zna čaj ne raz-li ke u oce na ma učin ka dve de mo krat ske vla de u bor bi pro tiv ko rup ci je mo gu se, ve li kim de lom, pri pi sa ti to me što gra đa ni za svo ja po re đe wa uzi ma ju raz li čit re fe rent ni okvir: na i me, uči nak se oce wu je kao znat no ve ći on da ka da se po re đe we vr ši u od no su na pe riod Mi lo še vi će ve vla da vi ne (gra fi kon 32).

Gra fi kon 31. Da li je u pret hod nih pet go di na u Sr bi ji do voq no uči we no u po gle du su zbi ja wa ko rup ci je?

Nimalo

Malo

Osredwe

Mnogo

Veoma mnogo

Ne zna / Odbija

Vojvodina

Beograd

Centralna Srbija

29% 50% 13% 1% 0% 6%

21% 56% 20% 2% 0% 1%

21% 47% 22% 1% 0% 7%

ST

RA

TU

M

Gra fi kon 32. Da li sa daš wa vla da ula že do voq no na po ra da is ko re ni ko rup ci ju me đu…? – pro ce nat po tvrd nih od go vo ra

2001. 2006.

50 40 30 20 10 0 10 20 30

42,8 18,4

44,6 19,0

46,4 18,5

Uticajnim poslovnim qudima

Visokim državnim činovnicima

Nižim činovnicima koji su u direktnom kontaktu sa običnim qudima


Uči nak sa daš we vlade u bor bi pro tiv ko rup ci je pro ce wu je se kao bo qi ka da je reč o su zbi ja wu ko rup ci je me đu uti caj nim po slov-nim qu di ma i vi so kim dr žav nim či nov ni ci ma, a neš to lo ši ji ka da se ra di o ni žim či nov ni ci ma ko ji su u do di ru sa „obič nim qu di ma”. To zna či da se bo qe oce wu je uči nak vla sti u bor bi pro-tiv krup ne, ne go pro tiv „ma le” ko rup ci je. U ce li ni po sma tra no, ne znat no pre te že broj qu di ko ji sma tra da no ve vla sti ipak ni su či ni le do voq no da su zbi ju ko rup ci ju. Sta nov ni ci Be o gra da i si ro maš ni ji gra đa ni iz dva ja ju se po kri ti ka ma ko je upu ću ju no vim de mo krat skim vla sti ma, dok znat no ma wu kri tič nost po ka zu ju naj mla đe ge ne ra ci je (18-29 go di na) i re la tiv no imuć ni-ji pri pad ni ci druš tva (gra fi kon 33).

Gra fi kon 33. Da li sa daš wa vla da ula že do voq no na po ra da is ko re ni ko rup ci ju me đu – od reč ni od go vo ri pre ma uz ra stu

Uticajnim poslovnim qudima

Visokim državnim činovnicima

Nižim činovnicima koji su u direktnom kontaktu sa običnim qudima

18–29 god.

30–45

46–60

60+

55% 53% 54%

66% 66% 67%

61% 61% 62%

67% 68% 64%

KA

TE

GO

RI

JA G

OD

IN

A

Gra fi kon 34. Ko je struk tu re pred sta vqa ju glav nu pre pre ku za us peš nu bor bu pro tiv ko rup ci je?

Izvršna vlast (Vlada)

Političke partije

Pravosuđe

Krupni biznis

Državni službenici

Policija

Narodna skupština

Ne zna / Odbija

35

18

15

11

8

4

3

7


U okvi ru kri ti ke ko ja se upu ću je da naš wim de mo krat skim vla-sti ma, je dan broj gra đa na vi di upra vo u wi ho vim struk tu ra ma i naj ve ću pre pre ku su zbi ja wu ko rup ci je. U ovom smi slu, naj češ će se spo mi we iz vrš na vlast (35% od go vo ra), po li tič ke par ti je (17%) i pra vo sud ni or ga ni (15%). Ka da je reč o pra vo su đu kao sto-že ru bor be pro tiv ko rup ci je za pa ža ju se zna čaj ne pro me ne u oce-na ma is pi ta ni ka u od no su na pret hod no is tra ži va we. S jed ne stra ne, da nas se neš to uče sta li je ne go ra ni je oce wu je da je pra vo-su đe „u do voq noj me ri” do stup no sva kom gra đa ni nu (35%:29%), a ne ma pro me na u miš qe wi ma o we go voj spo sob no sti da spro ve de svo je od lu ke. S dru ge stra ne, me đu tim, pra vo su đe se ne po voq ni je oce wu je u onim aspek ti ma ko ji se od no se na we go vu pra ved nost (20%:28%), ne ko rum pi ra nost (17%:23%) i efi ka snost (10%:15%). Sti če se uti sak da broj ne ko rup ci o naš ke afe re ko je su iz bi le na vi de lo u pro te klom pe ri o du u okvi ru pra vo su đa gra đa ni po sma-tra ju tek kao vrh le de nog bre ga, ta ko da svo je ne po ve re we iz ra ža-va ju ge ne ra li zu ju ći ne ga tiv ne oce ne na ceo pra vo sud ni si stem (gra fi kon 35).

Ne do voq no po ve re we gra đa na u na sto ja wa no vih vla sti da se iz bo re sa pro ble mom ko rup ci je ogle da se i kroz re la tiv no kri ti-čan od nos pre ma ra du Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je ko ji sve ga de se ti na wih sma tra za do vo qa va ju ćim. Ne po voq ne oce ne, na i me, se iz ra ža va ju, ma da naj ve ći broj gra đa na uopšte ni je upo znat sa ra dom ovog Sa ve ta.

Gra fi kon 35. Ko li ko če sto ve zu je te sle de će poj mo ve i oce ne za pra vo su đe? – pro ce nat po tvrd nih od go vo ra u dva pe ri o da

2001. 2006.

100 80 60 40 20 0 20 40 60 80 100

74,4 84,6

65,7 76,8

67,1 76,7

60,4 72,8

58,1 65,7

57,5 57,6

Brzo i efikasno

Pošteno (nekorumpirano)

Pouzdano

Pravedno i nepristrasno

Sposobno da sprovede svoje odluke

Dostupno svakom građaninu


ZA KQU ČAK

Ogrom na su bi la oče ki va wa jav no sti u Sr bi ji u po gle du bor be pro tiv ko rup ci je ko ja su na sta la sa pro me nom vla sti ok to bra 2000. go di ne i for mi ra wem no ve, pr ve de mo krat ske Vla de Sr bi je od pe ri o da II svet skog ra ta. Ne za la ze ći u ras pra vu o to me u ko joj me ri su ta oče ki va wa bi la oprav da na, od no sno za sno va na na ne kim re al nim osno va ma, po sta vqa se pi ta we: u ko joj su me ri ta oče ki va-wa is pu we na? Ka ko jav no mwe we Sr bi je 2006. go di ne oce wu je pro-me ne ko je su se do go di le na pla nu ras pro stra we no sti ko rup ci je, od no sno bor be pro tiv we?

Osnov ni me to do loš ki pro blem re zul ta ta ovog is tra ži va wa, ko ji one mo gu ća va da va we jed no znač nog od go vo ra na na ve de na pi ta-wa, le ži u to me što se ni je mo gla te sti ra ti sta ti stič ka zna čaj-nost raz li ke u fre kven ci ji od go vo ra ta mo gde se ona po ja vi la. Zbog to ga se vi še mo že go vo ri ti o slut wa ma, ne go o em pi rij ski pot kre pqe nim za kquč ci ma. Ipak, po sve mu su de ći, doš lo je do to ga da je, pre ma per cep ci ji jav nog mwe wa, opa la ras pro stra we-nost ko rup ci je u Sr bi ji u po sled wih pet go di na. Ta ko đe, mo že se za kqu či ti da je uma we na to le ran ci ja jav nog mwe wa pre ma ko rup-ci ji, kao i da se uma wi la ko rup ci ja ko ja se za sni va na iz nu đi va-wu, od no sno da gra đa ni mo ra ju da ko rum pi ra ju u ci qu re a li za ci je sop stve nih pra va.

Sve na ve de no, uz ogra du u po gle du sta ti stič ke zna čaj no sti pro-me na, uka zu je na to da se Sr bi ja na la zi na pu tu pre la ska iz jed ne ze mqe sa vi so ko ra spro stra we nom ko rup ci jom u ze mqu u ko joj je ko rup ci ja tran sfor mi sa na u ne to li ko ras pro stra we nu po ja vu, a ko rup ci o ni po slo vi su se pre tvo ri li u po slo ve ve će vred no sti, uz do sluh obe za in te re so va ne stra ne, tj. uz kr še we pra vi la. Iako je za be le že ni ni vo ko rup ci je, od no sno we ne per cep ci je još uvek da le ko iz nad po žeq nog, oči gled no je da je pro te klih pet go di na do ne lo po ma ke u pra vom sme ru.

Gra fi kon 36. Ka ko bi ste oce ni li do sa daš wi rad Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je?

Veoma loš

Prilično loš

Ni dobar ni loš

Prilično dobar

Veoma dobar

16

34

38

9

3

77

III Korupcija u Srbiji 2001–2006: viđe we preduzetnika

UVOD

Ko rup ci ja se u ovom de lu ra da po sma tra kao je dan od po ka za te qa poš to va wa pra va, ka ko od stra ne vr ši la ca vla sti, ta ko i od stra ne gra đa na, od no sno po ka za te qa vla da vi ne pra va u druš tvi-ma u tran zi ci ji, na pri me ru srp skog druš tva. Za em pi rij sku ana li zu we ne ra ši re no sti, s jed ne, i to ga ka ko se ostva ru je, od no sno pri me wu je pra vo, s dru ge stra ne, ov de će mo ukrat ko po no vi ti na šu, na dru gom me stu iz lo že nu te zu.1 Za vi sno od to ga ka ko se ostva ru je, kr ši i for mu li še za kon, raz li ku ju se tri osnov na ti pa ko rup ci je.

Pr vo, tu je ko rup ci ja za ostva ri va we pra va (ili we go vo ubr za-we), ko je gra đa ni nu ili eko nom skom su bjek tu sle du je na osno vu za ko na ili pod za kon skog ak ta (jav ni slu žbe nik se bez mi ta oglu-šu je o iz vr še wu zah te va i po red oba ve ze da mu se pod vrg ne).

Dru go, po sto ji ko rup ci ja ra di kr še wa za ko na, a to zna či sti ca-wa pra va ko je gra đa ni nu ili eko nom skom su bjek tu ne sle du ju po za kon skom ili pod za kon skom ak tu, pa ga ostva ru je uz po moć ko rup-ci je (jav ni slu žbe nik za mi to kr ši za kon iako je oba ve zan da po we mu po stu pi).

Tre će, tu je pot ku pqi va we ra di me wa wa za ko na ili pod za kon-skog ak ta u in te re su ko rup to ra, od no sno u ci qu sti ca wa no vog pra va ili pro du že wa sta rog (za ko no dav na ili uprav na vlast za mi to pri la go đa va za kon ili pod za kon ski akt in te re si ma pod mi-ći va ča).

Pr vi tip ko rup ci je ge ne ri še sit nu, a dru ga dva krup nu ko rup-ci ju (gde su u igri ve li ke su me nov ca). Pr vi tip ko rup ci je je ra ši re ni ji, dok dru ga dva vi še na gri za ju po li tič ki si stem druš tva. Pr vi je ra ši re ni ji kod ni žih, a dru ga dva kod vi ših po lo ža ja, od no sno jav nih slu žbe ni ka i vr ši la ca vla sti (po seb-no onih ko ji po se du ju dis kre ci o na pra va od lu či va wa o do bri ma i uslu ga ma). Pr vi tip ko rup ci je lak še se „hva ta” em pi rij skim is tra ži va wi ma, dok su dru ga dva go to vo ne u hva tqi va. Pr vi i dru-gi tip ko rup ci je ka rak te ri sti čan je za druš tva u tran zi ci ji u

1 Vidi šire: Korupcija u Srbiji, CLDS, 2001


ko ji ma je sla baš na ili na ni skom ni vou vla da vi na pra va, a tre ći tip ko rup ci je ka rak te ri sti čan je za raz vi je na za pad na druš tva u ko ji ma je poš to va we pra va na znat no vi šem ni vou. U druš tvi ma u ko ji ma ra ste tre ći tip ko rup ci je (ko rup ci ja ra di me wa wa za ko-na) to je po uz dan znak da pr va dva opa da ju i da ko li ko-to li ko po či we da na druš tve no-po li tič ku sce nu stu pa vla da vi na pra va. Isto vre me no, to ne zna či da je vla da vi na pra va uhva ti la du bqe ko re ne, već se sa mo pri vred ni su bjek ti i gra đa ni ra ci o nal no po na ša ju pri pre ma ju ći se za „no vo” vre me. I na kra ju, dru gi i tre ći tip ko rup ci je pre kri ve ni su ve lom taj ni ili do bi ja ju dru-go poj mov no obe lež je ka ko bi se sa kri la wi ho va suš ti na.

U na šem slu ča ju, kquč na su pr va dva ti pa ko rup ci je za do bi ja-we pra va i kr še we za ko na. Po seb no ako ima mo u vi du da po sto ja-we ko rup ci je u ostva ri va wu pra va go vo ri o ar bi trar nom su ža va-wu, kri vom tu ma če wu ili odu go vla če wu u ostva ri va wu pra va od stra ne onih (jav nih slu žbe ni ka) ko ji su du žni da ga u ce lo sti poš tu ju, a po sto ja we ko rup ci je ra di kr še wa pra va go vo ri, pre sve ga, o ras to če noj prav noj dr ža vi i ma sov nom kr še wu pra va od stra ne onih ko ji su du žni da ga poš tu ju i ute ru ju. I tre će, ko rup-ci ja ra di me wa wa za ko na po sto ji i u raz vi je nim ze mqa ma, i ta mo gde po sto ji prav na dr ža va, od no sno uko li ko je za ko ne te že me wa-ti ili ako se oni stro go poš tu ju, ona je vi še ra ši re na, zbog na sto ja wa ko rup to ra da pro du ži po sto je će pra vo ili da no vo pri la go di svo jim in te re si ma. U Sr bi ji, pre ma is tra ži va wu iz 2006. go di ne, o če mu će na dru gom me stu bi ti vi še re či, ovaj tip ko rup ci je stag ni ra. Na su prot ovo me, ona pr va, ra di do bi ja wa pra va, znat ni je opa da (tu je reč naj češ će o sit noj ko rup ci ji), dok ko rup ci ja ra di kr še wa pra va, opa da ali ne u toj me ri da bi se po re me ti la us po sta vqe na sli ka.

UZO RAK

Za upo red nu ana li zu ko rup ci je u pe ri o du 2001 – 2006. godine ko riš će na su dva em pi rij ska is tra ži va wa. U oba slu ča ja ko riš-će na je kom bi na ci ja stra ti fi ko va nog i kvot nog uzro ka. Osnov ni po da ci o is tra ži va wi ma su:

Pr vo is tra ži va we ko rup ci je spro ve de no je u pr voj po lo vi ni fe bru a ra 2001. go di ne na uzor ku od 327 pri vat nih rad wi i pred u-ze ća na te ri to ri ji Sr bi je, bez Ko so va i Me to hi je. Is tra ži va wem je ob u hva će no 21% pro iz vod nih, 43% ne pro iz vod nih rad wi, 12% pro iz vod nih i 21% ne pro iz vod nih pred u ze ća. Od ukup nog bro ja an ke ti ra nih vla sni ka pred u ze ća/rad wi či ni: je dan de o ni čar 83%, dva de o ni ča ra 12% i 3 i vi še de o ni ča ra 3%. Ve li či na pred-u ze ća pre ma bro ju stal no za po sle nih je sle de ća: do 5 za po sle nih 70%, od 5-20 za po sle nih 25% i pre ko 21 za po sle nih 5%.

79Korupcija u Srbiji 2001–2006: viđewe preduzetnika

Dru go is tra ži va we oba vqe no je u apri lu 2006. go di ne na uzor ku od 301, ta ko đe, pri vat nih rad wi i pred u ze ća na te ri to ri ji Sr bi-je bez Ko so va i Me to hi je. Struk tu ra uzor ka pre ma ti pu pred u ze ća je: 50% rad we i 50% pred u ze ća; pre ma de lat no sti: pro iz vod wa 27%, tr go vi na 37% i osta lo 36%. Vla snič ki sta tus an ke ti ra nih pred u ze ća/rad wi je sle de ći: pri vat no, pu na od go vor nost, je dan vla snik 30%, SZR 24%, STR 19%, druš tvo sa ogra ni če nom od go-vor noš ću, je dan vla snik 8%, pri vat no or tač ko druš zvo 6%, druš tvo sa ogra ni če nom od go vor noš ću, vi še vla sni ka 5% i ak ci o nar sko druš tvo, me šo vi to druš tvo i osta lo 1%. Re gi o-nal na za stu pqe nost uzor ka je: Be o grad 32%, Cen tral na Sr bi ja 44% i Voj vo di na 24%. Ve li či na pred u ze ća pre ma bro ju stal no za po sle-nih je sle de ća: do 2 za po sle na 37%, od 3-5 za po sle nih 29% i 6 i vi še za po sle nih je 34%. Vla snič ka struk tu ra je sle de ća: je dan de o ni čar 85%, dva de o ni ča ra 12% i tri i vi še de o ni ča ra 3%. Raz go vor/in ter vju je oba vqen u 66% slu ča je va sa vla sni kom, 9% sa fi nan sij skim slu žbe ni kom ra ču no vo đom, 9% sa glav nim di rek-to rom/pred sed ni kom, 7% part ne rom, 5% me na xe rom i u 5% slu ča-je va s di rek to rom/di rek to rom sek to ra.

UZRO CI KO RUP CI JE

Po zna to je da ste pen ra ši re no sti ko rup ci je u jed nom druš tvu, pa sa mim tim i srp skom, za vi si od mno go či ni la ca. Me đu wi ma su pre svih, funk ci o ni sa we prav ne dr ža ve i efi ka snost ka zne nog apa ra ta, obim i kva li tet dr žav ne re gu la ci je, me ša we dr ža ve u eko no mi ju i obi ma tran sak ci ja pod kon tro lom dr ža ve i we nih agen ci ja. Za tim, ona ta ko đe za vi si od kul tur no-isto rij skog mi qea, druš tve no-isto rij skih okol no sti, sta wa druš tve nih vred no sti, ma te ri jal nog sta wa druš tva, od no sno si ro maš tva i dru gih ma we važnh či ni la ca. A ko je je po ne kad teš ko i na bro ja-ti. Ov de nas, pre sve ga, za ni ma ju dve stva ri: pr vo, šta o fak to ri-ma ko ji uti ču na po sto ja we ko rup ci je mi sle pred u zet ni ci, i dru-go, da li je do ne kih pro me na doš lo, ako je ste do ko jih, za po sled-wih pet go di na.

Na sa mom po čet ku mo že mo kon sta to va ti da te pro me ne ni su sna žne: sta ti stič ki su zna čaj ne sa mo pro me ne u po gle du pla ta u jav nom sek to ru i ka rak te ri sti ke na ci o nal ne kul tu re. U is tra ži-va wu iz 2001. go di ne pred u zet ni ci glav ni uzrok ko rup ci je vi de u ma lim pla ta ma slu žbe ni ka u jav nom sek to ru (59%), kri zi mo ra la u pe ri o du tran zi ci je (43%), neo d go va ra ju ćem za ko no dav stvu (39%), me ša we lič nih in te re sa u slu žbe ni po sao (26%) i td. Na po sled wem me stu su pro ble mi na sta li kao po sle di ca ko mu ni stič-ke proš lo sti (17%). Što se vi di na pri lo že nom di ja gra mu.


Ta be la 1. Fak to ri ko ji uti ču na po sto ja we ko rup ci je (u%)(vi še stru ki od go vo ri)

Go di na

2001. 2006.N 327 301Ma le pla te slu žbe ni ka u jav nom sek to ru 59 44Kri za mo ra la u pe ri o du tran zi ci je 43 49Te žwa qu di sa vla sti da se br zo obo ga te 39 46Neo d go va ra ju će za ko no dav stvo 43 39Me ša we lič nih in te re sa u slu žbe ni po sao 26 31Ne e fi ka snost su do va 26 24Ne do sta tak stro ge ad mi ni stra tiv ne kon tro le 22 26Spe ci fič na ka rak te ri sti ka na še na ci o nal ne kul tu re 21 13Pro ble mi na sle đe ni iz ko mu ni stič ke proš lo sti 17 16Od bi ja / Ne zna 00

Pet go di na ka sni je, od no sno 2006. go di ne na pr vo me sto kao uzrok ko rup ci je, po miš qe wu pred u zet ni ka, iz bi ja kri za mo ra la (49%), za tim od mah te žwa qu di na vla sti da se br zo obo ga te (46%), ma le pla te slu žbe ni ka u jav nom sek to ru (44%), neo d go va ra ju će za ko no dav stvo (39%), me ša we lič nih in te re sa u slu žbe ni po sao (31%) i ta ko da qe. Na po sled wem me stu na šao se spe ci fi čan ka rak ter na še na ci o nal ne kul tu re (13%).

Ono što je neo p hod no na gla si ti je ste da sa da u od no su na pe riod od pre pet go di na pred u zet ni ci re đe kao uzrok ko rup ci-je na vo de ma le pla te slu žbe ni ka u jav nom sek to ru i da je ona po sle di ca spe ci fič nog ka rak te ra na še na ci o nal ne kul tu re. Ta ko đe, pred u zet ni ci iz Be o gra da, neš to češ će od pred u zet ni-ka iz osta lih re gi o na, kao uzrok ko rup ci je na vo de ma le pla te slu žbe ni ka u jav nom sek to ru. U isto vre me, krup ni ji pred u zet-ni ci (pred u ze ća), za raz li ku od onih sit ni jih (rad we) uzrok ko rup ci je vi de u kri zi mo ra la.

Sve u sve mu, kao i pre pet go di na, kquč ni fak to ri ko ji uti ču na po sto ja we ko rup ci je osta li su, ma we-vi še, isti. Doš lo je do iz ve snih po me ra wa ko ja mo gu na sta ti usled re al nih pro me na ko je na sta ju u druš tvu, s jed ne, i raz li či tih uzo ra ka, s dru ge stra ne. Te pro me ne ni su to li ke da bi se mo glo go vo ri ti o pro me ni tren da.


PR AVOSUĐE I KORU PCI JA

Im aj ući u vidu pret hodno i zloženu tezu , naš prvi zad at ak je da v idi mo šta se deša va u pra vosudnom s is temu Srbi je. Jed an do wegovi h kqu čnih p roblem a, v eć duže v re me, jeste p ov erewe. Poverewe u pravos uđe (ka o i kad je reč o vl asti) z avisi od mnogo fa kt ora a me đu w ima i od stepen a wego ve uspešno st i. A we gov u uspešnos t možemo pr ocew ivati , o č emu će k asnije bi ti više reč i, zavisi o d weg ov ih postupa ka u pra ks i, odn osn o od proce ne wegov e praved nost i, poštew a, br zi ne, dost upn os ti, pouzda no s ti i sp osob nosti p ri dono še wu konkret nih sudsk ih odluk a. Na osno vu tih od luka građani i eko nomski s ub jek ti će ga kas ni je i procewivat i. Te pr ocene su do sada bi le prete žno nepovoqne. Ot ud a j e poz nato d a je prav osudni sist e m Srbije već duže v reme s uo če n s ozbiqnom kri zom p overewa .2 A o na j e p osledic a wegovog du gog odišwe g čiwewa i neč iwew a.

Go to vo sva dosadašwa ist raž iva wa javn og m wewa nedvo smisle-no p okazuju da je sl ika prav osu đa u oč ima g rađan a i ek on omsk ih subjekata dost a nepovoqn a. T o se m ože v ideti iz p ri loženih r ezultata istraži vawa (T ab ela 2). T a je s lika, s iz vesnim oscil-acija ma, već d už e vreme konst an tn a. Pri me ću je se malo povećawe povere w a 2000, 2001. i 2 002. g od ine, da b i s e kasnij e vratilo n a

2 S. Vuković – Korupcija i vladavina prava, IDN – Draganić, 2003. Takođe: Korupcija u pravosuđu, CLDS, Beograd, 2004.

Izraženo u procentima

49

46

44

39

31

26

24

16

13

43

39

59

43

26

22

26

17

21

Kriza morala u periodu tranzicije

Težnja ljudi sa vlasti da se brzoobogate

Male plate službenika u javnomsektoru

Neodgovarajuæe zakonodavstvo

Mešanje liènih interesa u službeniposao

Nedostatak stroge administrativnekontrole

Neefikasnost sudova

Problemi nasleðeni iz komunistièkeprošlosti

Specifièna karakteristika našenacionalne kulture

-80 -60 -40 -20 0 20 40 60

2006 2001

Sli ka 1. Naj va žni ji fak to ri ko ji uti ču na po sto ja we ko rup ci je (višestruki odgovori)

Kriza morala u periodu tranzicije

Težwa qudi sa vlasti da se brzo obogate

Male plate službenika u javnom sektoru

Neodgovarajuće zakonodavstvo

Mešawe ličnih interesa u službeni posao

Nedostatak stroge administrativne kontrole

Neefikasnost sudova

Problemi nasleđeni iz komunističke prošlosti

Specifična karakteristika naše nacionalne kulture

43 49

39 46

59 44

43 39

26 31

22 26

26 24

17 16

21 13

80 60 40 20 0 20 40 60

2001. 2006.



pr eđašwe vr ed nosti . Os ci lacije u stavo vi ma is pitan ik a, pored razlik a koj e pot iču i z uzor ka , mogu bi ti posledica očeki vawa gra đa na (da će o no biti pr av edn ij e, poš tenije i ek spediti vn ije) posle po litičkih pr omena 20 00. g odine i trenutn ih o dluka suda (sudova), n aročito o nih koji s u pod lupo m j avnosti. Uporedimo li po datke z a 2001. i 20 06 . godinu vidimo da je prav osu đe za o vi h pet g odina pos ta lo u izvesno j m eri pravednij e (f er i nepris tra-sn o), po štenij e i be z koru p cij e, brže, d ost up nije, pouz da nije i spos ob nije d a s provede s voje odluke (in deksi su n eš to ni ži). N aravno, te promene nisu sn ažn e, ali mogu d a budu ohrab ru ju će. To govori da se p ra vo su đe sp oro a li ipak pr il ag ođava savremenim ten denci ja ma, a t o znači d a bude pouzdan f ak tor u svakom s poru bez obzira ko su stranke u wemu.

Tabela 2 . Ocena sudskog sistema; su dstvo je: (In de ksi 1- 5)3

P rave dno Po š ten o Brzo Dos tupno Pou zdano S posobno

Javno mwewe 2001.

3,59 3,72 3,96 3,57 3,8 1 3 ,56

Pr i vat ni preduzetnici 2001.

3,60 3,79 4,10 3,51 3,80 3,56

P r edu ze tnici d ruš tvenih p red uzeća 2002.

3,19 3,64 3,97 2,63 3,52 3,23

Preduzetn i ci pr ivatni h p reduzeća 2002.

3,26 3,34 4,04 3,40 3,66 3,57

Preduzetnici druš t ven ih , mešov iti h i pri va tn ih preduz eća 2004.

3 , 13 3,20 3,85 2,86 3,27 3,17

Privatni preduzetnici 20 06.

3,48 3 , 62 3, 95 3,18 3,57 3,31

Odnos između pravnog sistema i ekonom sk ih subj ekata pun je razn ih protivu reč no sti. I pored prethod no i zlo že nih podat aka da e kon omski s ub jekti pr av osuđe gle daj u u ne što boqem s ve tlu, s le deći pod aci t o odmah relativi zu ju. N ai me, rezu ltati na ši h is traživ a wa i z 2 00 1. go dine, pok az uj u da su građani i ekonom sk i subjekti od no ve, demo kra tske v last i, očeki vali k or enit e prome-ne na sv im n ivoim a a među wi ma su sva kako i korenit e prom ene u pra vo sudnom s is temu. Al i, taj na laz ni je bio u korespodenciji s

3 Gde vrednost 1 znači pravedno, pošteno, …, a vrednost 5 nepravedno, ne po-šteno.


wi hovim, tada šwim , i zj avama o w egovoj kor umpirano st i. To nam go vore s led eć i up oredni podaci. G otovo dv e treć ine (65% ) privre dn ih subjeka ta , te 2001. g odin e, sma tra lo je da bi tada (p osle pr ome na) pravni sis tem ze mqe po dr žao („u potpu nosti”, „u već in i slučajeva ” i „mogao bi s e složit i” ) wihov u govor i pravo n a imovinu u posl ovnim spo rovima, i ak o su ta da i zjavqi-va li da je pravosu đe je dn a od n ajkorumpiran ij ih insti tucija u Sr bij i. N as uprot ovo me , nešto v iš e od p et ine (22% ) izjav quju da ih n e bi podržali ( „nik ako”, „u većini s lu ča jeva” i „ ne bih se mo gao sl ož it i”).

Tabela 3. Oc ena sud sk og sistema 2 006. godi ne; su dstvo j e:

Uvek Često P onekad

Retko Nikada Ne zna /b.o.

I nd eks Rang

Fer i nepri-strasno

2,3 1 2,6 28,6 32,2 14,3 10, 0 3 ,48 4

Pošteno i bez korupcije

1,7 9,3 25,6 36,2 17,3 10 ,0 3,62 2

Br zo 0,7 7,3 19,6 32,9 31,6 7,9 3,95 1

Dostupno svakom 8,6 16,3 24,3 30,2 10,0 10,6 3,18 6

Pouzdano 2,3 9, 0 28,6 35,2 14,6 10,3 3,57 3

Sposobno da sprovede odluke

4, 7 14 ,0 30,2 29,6 10.6 11,0 3,31 5

Pet godina kasnije dola zi do „hlađewa ” pre du zetnika, odnosno do maweg nesklada između wihovih očekivawa od pra vosud no g sistema i wihove p e rce pc ije o w egovoj po tkupqi vost i (Ta be la 3). O ni sada u 4 0% slučajev a izj avquj u d a bi pr avni s ist em podržao ( u većoj i li m awoj mer i) wihov ugovo r i prava na i mo vinu u posl ovnim sporovima, nasu prot ov om e 52% se s ovom kon stataci-jom, u većoj i li mawoj meri, ne s laže. A to je dale ko b liže wi hovoj pr oceni o korumpiranos ti pr av osuđa. Ka da je reč o wiho vom odnosu prema prošlim v remeni ma (u is traživa w u iz 20 01) , pr im era rad i, p re tri godine, situac ij a je p o wihov om mišqewu b il a dijametr aln o su protna; naime, sa mo 15,3 % izjavquje d a bi tad a, u većoj ili ma w oj meri , i mali p odršk u pr avno g sis tema , a go t ovo tr i četvrtine ( 73%) , takođe, u većoj i li mawoj meri, d a bi im ta p odr ška izo stala. Pe t godina k asnije (i str až ivawe iz 20 06. godine ) ovaj o dnos prema prošli m vremenima (pre p et godin a ) u velikoj me ri je ub lažen i d ov ed en na pravu meru stv ari. To znači, oni sa da i zjavquju u sa mo 28% sluč aj eva da bi tada wihov u go vor i prav a na imovinu u poslovn im sporovi ma u v ećoj ili ma woj meri bi o štićen. Nas uprot o vome, d a taj ugo vor ni ta da ne


bi b io š tićen i zj av quje 61 % ekonomsk ih subjekata. To je u sk la du s tad ašwim wihovi m izjavam a o korum piran osti p ra vosu đa.

EFIK ASN OST JA VNI H SLUŽBI I KORUPCI JA

Efi kas nost jed no g druš tv a možemo m eri ti n a osnovu pr av ne uređen os ti, poštov awa za kona (ra zli ka između o bjavqeni h zakona i wi ho ve em pi rijske pri mene) i funkc io ni sawa sa mi h instit uc ija sis te ma. Z at o je an aliz a wih ov og funkc io nisawa uj edno i an aliza funk ci o ni sa wa dr žave. Kva li te t i e fik asnost wihovog r ada uj ed-no je i me r a fu nkcionis awa ins ti tucija si s te ma , na j ed noj, i po litičke v la sti, na d ru goj st rani. P od kvalite tom, za m n og e od wi h, po re d efi kas nosti i bl agovremen os ti, podra zumeva se i neprist rasnost. Or ga ni zovane i ur eđene instituc ije obe zb eđu ju politi čk u s ta bi lnost, t o je st , neutrali šu, odn osno regu li šu n em-inovne d ru štven e s uk ob e. Tako s hv aćene j avn e služ be su, kako bi se da n as re klo, l og ističk a po drška s vak om ekon oms kom s ub jektu. Bez w ih ove po drške gotovo je nemoguće sa vremen o poslo va we. One tre ba da olakšav aju , a ne da o težavaju (š to je č est sluč aj u nas) pr ed uzetn ičk u aktiv nos t, odnosno da za wu stv ar aj u najpovoqnije i t ransparentne uslove . Pored toga, o d kv ali teta usl uga javn ih službi, u većoj i li mawo j meri , direktno zav isi, pored nivoa i kval iteta inve st ic ione ak tivnos ti, i k onkurents ka sposobno st priv rede k oju one o ps lužuju .

Upo redne rez ul ta te is tr aži va wa, o dno sn o prosek i r ang koji za uz ima svak a o d ovi h službi pre ma procena ma priva tni h predu zet ni ka prikaz al i smo u Tabeli 4.

Iz lo že ni re zul ta ti is tra ži va wa ne dvo smi sle no po ka zu ju da pri vat ni pred u zet ni ci kraj we lo še oce wu ju kva li tet i efi ka-snost uslu ga jav nih slu žbi. Ono što na pr vi po gled mo že da iz ne-na di je ste da su wi hov kva li tet i efi ka snost, pre ma miš qe wu pred u zet ni ka, ko je pru ža ju sa da (u is tra ži va wu iz 2006. go di ne u od no su na is tra ži va we iz 2001. go di ne) znat no ne po voq ni je pro-ce we ni (raz li ka je sta ti stič ki zna čaj na u svim slu ča je vi ma, osim Na rod ne ban ke i voj ske). Upo re di mo li sred we vred no sti, sa da su, za raz li ku od pre pet go di na, lo ši je proš li: odr ža va we pu te va, ca ri na, EPS, zdrav stvo, po li ci ja, obra zo va we, in spek tor ske slu-žbe, po re ska slu žba, sud ska vlast i pra vo su đe, lo kal na vlast i na rod na skupšti na. Na su prot ovo me, bo qe su, od stra ne pred u zet-ni ka, ne go pre pet go di na pro ce we ne sa mo sle de će slu žbe: to pla-ne, Te le kom, poš ta i vo do vod. U po sled wem is tra ži va wu naj go re su pro ce we ni lo kal na vlast, po re ska slu žba, sud ska vlast i pra-vo su đe i Skupšti na Sr bi je. Ne ma sta ti stič ki zna čaj nih raz li ka s ob zi rom na to da li je reč o pred u ze ći ma ili rad wa ma, ili pak u od no su na de lat nost pred u ze ća/rad we.


Ta be la 4. Oce na kva li te ta efi ka sno sti uslu ga4

Go di na

2001. 2006.

N 324 298

Ca ri na 4,4 3,5

Odr ža va we pu te va 5,2 2,5

EPS-stru ja 4,1 3,6

Zdrav stvo 4,5 3,2

To pla ne 3,7 4,0

Po li ci ja 4,2 3,4

Obra zo va we 4,1 3,5

In spek tor ska slu žba 4,3 3,2

Te le kom 3,4 4,1

Po re ska slu žba 4,4 3,1

Sud ske vla sti i pra vo su đe 4,7 2,7

Poš ta 3,3 4,0

Na rod na ban ka 3,6 3,6

Vo do vod 3,5 3,8

Lo kal ne vla sti 3,9 3,1

Voj ska 3,3 3,5

Na rod na skupšti na 4,5 2,3

Pro ce na gra đa na i eko nom skih su bje ka ta o kva li te tu ra da na ve-de nih in sti tu ci ja i slu žbi ujed no go vo ri o po ve re wu u wih. Ono što je bi lo neo če ki va no, od no sno da je to ne po ve re we za ve ći nu jav nih slu žbi, na kon pet go di na, po ra slo.

Ima ju ći u vi du da se od nos pre ma in sti tu ci ja ma po la ri zu je u tu svr hu smo na Ta be li 5. pri ka za li pro cen te do brih i lo ših oce na u oba is tra ži va wa.

Pre zen ti ra ni re zul ta ti is tra ži va wa po ka zu ju: Pr vo, da je u 2006. go di ni, za raz li ku od 2001. go di ne, u ve ći ni

slu ča je va sta ti stič ki zna čaj no opao pro ce nat kraj we ne ga tiv nih oce na („ve o ma lo še” i „lo še”) funk ci o ni sa wa po je di nih slu-žbi. Za ca ri nu je to, na pri mer, pad od 36% na 15%, za po li ci ju od 43% na 23%, voj sku od 40% na 21%, i slič no. To ne va ži za Na rod-nu skupšti nu, ko ja sa da ima 49% ne ga tiv nih oce na dok ih je pre pet go di na ima la 38%.

Dru go, u isto vre me ta ko đe sta ti stič ki zna čaj no ra ste i pro ce-nat iz u zet no po zi tiv nih oce na, za vi sno od slu žbe do slu žbe.

4 Prosek (1 – veoma loše, 6 – veoma dobro)


Ta ko, na pri mer, ca ri na je po ra sla sa 5% na 15%, po li ci ja sa 11% na 19% i slič no. S tim što je taj pro ce nat po zi tiv nih oce na kod voj ske sma wen sa 28% na 20%.

Ta be la 5. Lo še i do bre oce ne sle de ćih in sti tu ci ja (u%)

Pro ce nat lo ših oce na (1 i 21) Pro ce nat do brih oce na (5 i 62)

2001. 2006. 2001. 2006.

N 327 301 327 301

Ca ri na 36 15 5 15

Odr ža va we pu te va 74 53 1 9

EPS-stru ja 42 22 12 27

Zdrav stvo 51 31 7 16

To pla ne 19 8 13 26

Po li ci ja 43 23 11 19

Obra zo va we 39 17 13 21

In spek tor ska slu žba 46 30 12 19

Te le kom 21 10 26 43

Po re ska slu žba 47 35 10 17

Sud ske vla sti i pra vo su đe 52 41 3 7

Poš ta 20 12 27 40

Na rod na ban ka 24 16 19 23

Vo do vod 25 17 38 32

Lo kal ne vla sti 36 33 17 15

Voj ska 40 21 28 20

Na rod na skupšti na 38 49 5 3

Pret hod no in ter pre ti ra ni re zul ta ti is tra ži va wa mo gu se tu ma čiti sle de ćim uzro ci ma. Pr vo, iz ne ve re na oče ki va wa gra đa na u pe ri o du tran zi ci je 2001 – 2006. go di ne, a ko ja su se za sni va la na ne re al nim obe ća wi ma ta daš we opo zi ci je. Po vrh to ga, pret hod nih pet go di na bi le su pra će ne ve li kim afe ra-ma, su mwi vim pri va ti za ci ja ma i ve li kim ra slo ja va wem druš-tva. To ra slo ja va we na sta je zbog, pre sve ga, sum wi vog po slo va-wa sa dr ža vom, za tim uz po moć kla sič nog kri mi na la ili uta-jom po re za. Mno gi od ovih po slo va bi li su op te re će ni i


ko rup ci o naš kim po te zi ma wi ho vih ak te ra. Kquč ni ak ter ovih po slov nih „aran žma na” bi la je po li tič ka no men kla tu-ra, ili qu di bli ski woj. Za to su sa da „ka žwe ni”. Dru gi raz-log mo že mo tra ži ti u či we ni ci da je u tom vre me nu po čeo da se us po sta vqa po re ski si stem, ko ji ni je od go va rao mno gim sit nim pri vat ni ci ma (ko jih je ina če do sta u uzor ku) pa su oni da li lo ši je oce ne ve ći ni dr žav nih slu žbi. Tre će, u toj si tu a ci ji ka da su mno ga od tih sit nih pred u ze ća i rad wi iz da na u dan pro pa da li, dr ža va niš ta ni je uči ni la za wi ho vu zaš ti tu. Za tim, i po red us peš ne pri va ti za ci je ban kar skog sek to ra, ban kar ski kre di ti su im bi li, pre ma wi ho vim iz ja-va ma, ili ne do stup ni ili pre vi še sku pi.

RA ŠI RE NOST KO RUP CI JE

U ra ni jim is tra ži va wi ma kon sta to va li smo da je ko rup ci ja u Sr bi ji po sta la si stem ska stvar, od no sno da je zaš la u sve po re druš tva. Ka ko je to da nas, na kon pet go di na od pro me ne vla sti u Sr bi ji, vi de će mo na sle de ćim stra ni ca ma.

Ko li ko je ko rup ci ja uobi ča je na po ja va?

Iako je ko rup ci ja u Sr bi ji, za mno ge pri vat ne pred u zet ni ke, sa stav ni deo wi ho vog po slo va wa, u po sled we vre me kao da je wa-va. Ali i da qe, za ogrom nu ve ći nu (73%) pred u zet ni ka, da va we mi ta ne pred sta vqa ni ka kvo iz ne na đe we (Ta be la 6). Za raz li ku od 2001. go di ne ka da su pri vat ni pred u zet ni ci u go to vo dve pe ti ne (39%) slu ča je va iz ja vqi va li da je uobi ča je no („uvek”, „u ve ći ni slu ča je va” i „če sto”) da pred u ze ća i rad we ko je se ba ve „ovim vr stom po sla” do dat no pla te da „za vr še ne ke stva ri”, sa da ih je, 2006. go di ne, is pod če tvr ti ne (24%). Od no sno, da to ni je baš uobi ča je no („ni kad”, „ret ko” i „po ne kad”) 2001. iz ja-vqu je 53%, a 2006. go di ne 70% is pi ta ni ka. Ono što po seb no pa da u oči je ste da ra ste broj (od 9% na 22%) onih ko ji iz ja vqu-ju da se ni ka da ne de ša va da je za do dat ne uslu ge neo p hod no da ti mi to. To zna či, da je go to vo osam de se ti na (82%) pri vat nih pred u zet ni ka, pre ma wi ho vom iz ja va ma, bar jed nom to kom svog po slo va wa, u is tra ži va wu iz 2001. da lo mi to dr žav nom či nov-ni ku, na su prot to me, sa da ih je 73%. Ako is ka ze pro cen tu al ne vred no sti pre ve de mo na za jed nič ki po ka za teq, vi še je ne go ja sno da ste pen pod mi tqi vo sti dr žav nih slu žbe ni ka opa da (in deks 2001. 3,2 a 2006. go di ne 2,8). A što je, kad je reč o ko rup-ci ji, ko ja je u ve ći ni druš ta va uhva ti la du bo ke ko re ne, zna čaj-no sma we we.


Ta be la 6. Ko li ko je uobi ča je no po sto ja we ne re gu lar nih pla ća wa da se „za vr še ne ke stva ri” ?

Go di na

2001 2006

N 327 301

sig 0,00

Ni ka da 9 22

Ret ko 22 17

Po ne kad 22 32

Sum - 53 70

Sum + 39 24

Če sto 27 14

U ve ći ni slu ča je va 9 7

Uvek 3 4

Od bi ja / Ne zna 8 5

To tal 100%

Pro sek 3,2 2,8

Na osno vu iz lo že nih po da ta ka mo že se za kqu či ti da je i da qe da va we mi ta dr žav nim či nov ni ci ma je dan od nu žnih uslo va za oba vqa we pri vred ne de lat no sti. Ono je i da qe ra ši re no do raz-me ra opšte po ja ve.

U po sled wem na šem is tra ži va wu dr žav ni slu žbe ni ci su neš-to bo qe proš li ne go pre pet go di na. Kad se ti re zul ta ti pri ka žu jed nim sin te tič kim po ka za te qom vi še je ne go ja sno da pod mi-tqi vost, me re na ovim idi ka to rom, opa da (in deks 2001. 3,2 a 2006. go di ne 2,8) i ta pro me na je sta ti stič ki zna čaj na.

Di rekt no i in di rekt no pod mi ći va we

Neo p hod no se po sta vqa pi ta we da li dr žav ni slu žbe ni ci za svo-ju ko rup ci o naš ku ak tiv nost od svo jih „kli je na ta” di rekt no ili in di rekt no tra že no vac. To nam po sred no go vo ri ko li ko se oni pla še za pre će nih sank ci ja i ko li ko ozbiq no shva ta ju pro pi sa na pra vi la igre, a sa mim tim, i ka zne ni apa rat druš tva. Pre ma is tra ži va wu iz 2001. go di ne oni su to či ni li di rekt no – bez stra ha od sank ci ja i to: „uvek” u 38% i „u već ini slu ča je va” u 45% slu ča je va.

Pet go di na ka sni je to se u pot pu no sti pro me ni lo. Na i me, u dve tre ći ne slu ča je va (66%) iz ja vqu ju da ni u jed nom slu ča ju dr žav ni slu žbe ni ci ni su di rekt no tra ži li no vac ili uslu gu da bi za wih oba vi li ne ki po sao. Isto vre me no, to se u 27% slu ča je va de ša va u


po je di nač nim slu ča je vi ma. Je dan od pro ble ma je što ovo is tra-ži va we ni je uhva ti lo krup ne „ri be”, one ko je, ka ko bi još Kse no-font re kao, ce pa ju mre žu. To ujed no zna či: pr vo, da se pla še za pre će nih sank ci ja, i dru go, i ako se di rekt no ne tra ži no vac ili uslu ga ko rup ci ja i da qe op sta je, sa mo se we ni me ha ni zmi uslo žwa va ju (odu go vla če we po stup ka, neo d go va ra ju će re ša va we pro ble ma i slič no – kod ko rup ci je za ostva ri va we pra va), i tre-će, u toj si tu a ci ji ko rup ci ja ne mi nov no mo ra da opa da (što će se ka sni je de taq ni je vi de ti).

Ta be la 7. Ko li ko su če sto dr žav ni slu žbe ni ci di rekt no tra ži li no vac, po klon ili uslu gu?

Go di na

2001. 2006.

N 327 301

Sig 0,00

Ni u jed nom slu ča ju 1 66

U po je di nač nim slu ča je vi ma 7 27

Sum - 8 93

Sum + 83 2


Uvek 38


To tal 100%

Pro sek 3,3 1,3

Ko rup ci ja, na rav no, po sto ji i ka da dr žav ni slu žbe ni ci tra že no vac na in di rek tan na čin ili ga oče ku ju. To se či ni na raz ne na či ne, po čev od tra že wa po zaj mi ce, pre ko op struk ci je u po slu (ako je reč o uslu zi na ko ju gra đa nin ima pra vo). Ka da je reč o ko rup ci ji gde je neo p hod no pre kr ši ti za kon slič na je si tu a ci ja („Ja mo ram da pre kr šim za kon.”; „Ja ri zi ku jem.”). Re zul ta te tog de la is tra ži va wa pri ka za li smo na ta be li 8.

Re zul ta ti is tra ži va wa, ta ko đe, nam po ka zu ju, da je u is tra ži va-wu iz 2001. go di ne onih pred u zet ni ka ko ji iz ja vqu ju da su dr žav-ni slu žbe ni ci po ka zi va li „uvek” i „u ve ći ni slu ča je va” da oče-ku ju no vac, po klon ili uslu gu bi lo go to vo po lo vi na (49%). Na su-prot ovo me, pet go di na ka sni je (2006. go di ne) bi lo ih je ne pu na če tvr ti na (23%). Isto vre me no da „ni u jed nom slu ča ju” dr žav ni slu žbe ni ci ni su po ka za li da oče ku ju no vac, po klon ili uslu gu, 2001. go di na bi lo je sa mo 12% , pet go di na ka sni je go to vo tri pu ta vi še (35%).


Ta be la 8. Ko li ko su če sto dr žav ni slu žbe ni ci po ka zi va li da oče ku ju no vac, po klon ili uslu gu?

Go di na

2001. 2006.

N 327 301

sig 0,00

Ni u jed nom slu ča ju 12 35

U po je di nač nim slu ča je vi ma 31 39

Sum - 43 74

Sum + 49 23


Uvek 11 3


To tal 100%

Pro sek 2,5 1,9

Sve u sve mu, re zul ta ti is tra ži va wa pre zen ti ra ni u ove dve po sled-we ta be le, ta ko đe nam go vo re, kao i u mno gim dru gim slu ča je vi ma, da ko rup ci ja u Sr bi ji opa da. S tim da je di rekt no tra že we mi ta znat no re đe od onog ko je se iz nu đu je na raz ne po sred ne na či ne.

Vi še stru ko pla ća we

Uzi ma we do dat nog mi ta u ure đe nim bi ro kra ti zo va nim druš tvi-ma, za istu uslu gu od dru gog jav nog slu žbe ni ka, pra va je ret kost. Kod nas je si tu a ci ja su prot na. Tu je reč neo d go vor noj i ne pro fe si o nal-noj bi ro kra ti ji. Bi ro kra ti ja ko ja svo je uslu ge na ovaj na čin oba vqa po pri ma sve obe lež je krep to kra ti je. Pre zen ti ra ni po da ci is tra-ži va wa to po tvr đu ju. S tim što se sta we u po sled wih pet go di na u ne koj me ri po pra vi lo. Re zul ta ti is tra ži va wa po tvr đu ju da is pla-će no mi to ne ga ran tu je do bi ja we „ugo vo re ne” uslu ge. Na i me, u is tra-ži va wu iz 2001. go to vo sva ki tre ći (32%) pred u zet nik bio je pri-nu đen, po sop stve nim iz ja va ma, da za istu „uslu gu” po no vo pla ti („uvek”, „obič no” i „če sto”), dok je 2006. go di ne to mo rao da či ni („uvek” i „če sto”) u ne pu no pe ti nu slu ča je va (19%). To, ta ko đe, zna-či da je, pre ma is tra ži va wu iz 2001, go to vo dve tre ći ne (65%) za istu uslu gu, ba rem jed nom u to ku svog po slo va wa, mo ra lo da pla ti naj ma we dva pu ta. Na su prot ovo me, pre ma is tra ži va wu iz 2006. go di ne, ta kvih je neš to ma we, od no sno 54%.

Odav de pro iz la zi da se sa ši re wem apa ra ta dr žav nih slu žbi ši ri i ko rup ci ja, od no sno po ve ća va ju se tran sak ci o ni troš ko vi s po ve ća wem bro ja slu žbe ni ka ko je tre ba ko rum pi ra ti. Za to se če sto de ša va da po je di ne uslu ge mo ra mo pla ti ti dva ili vi še pu ta.


Po se ban pro blem pred sta vqa ako da va lac mi ta i po red pla ća wa uslu ge istu ne do bi je. Ta da je reč o ne efi ka snoj ko rup ci ji i kraj we neo d go vor noj bi ro kra ti ji. Ko li ko se za po sled wih pet go di na pro-me ni lo po ka za će nam sle de ći em pi rij ski po da ci. Ta ko, na pri mer, u is tra ži va wu iz 2001. go di ne da se i po sle iz vr še nog „do dat nog pla-ća wa” do go vo re na su ma se do bi je: „uvek” u 8% slu ča je va, „obič no” u 40% slu ča je va, „če sto” u 15% slu ča je va, „po nekad” u 12%, „ret ko” 3% i „ni kad” u 1% slu ča je va. Onih ko ji ne zna ju ili ni su od go vo ri li na po sta vqe no pi ta we bi lo je 20%. Vred nost in dek sa iz no si 2,1. Na su-prot ovo me, po is tra ži va wu iz 2006. go di ne bi ro kra ti ja po sta je ne e fi ka sni ja i ne pro fe sional ni ja. Na kon iz vr še noh „do dat nog pla ća wa” do go vo re na su ma do bi je se „uvek” u 11% slu ča je va, „če sto” u 23% slu ča je va, „po ne kad” u 21%, „ret ko” 8% i „ni kad” u 8% slu ča je va. Od bi ja da od go vo ri na pi ta we i ne zna 29% pred u zet ni ka. Vred nost in dek sa iz no si 3,3. Da va lac mi ta ne ma ap so lut nu već sa mo re la tiv nu si gur nost da će pla će nu uslu gu do bi ti. Ne do bi ja we uslu ga od stra ne jav nih slu žbe ni ka i po red to ga što su za wih do bi li „do dat no pla-ća we” na sta je po red uve ća wa bi ro kra ti je i zbog na sto ja wa mno gih da obe ća ju i ono što ne mo gu, i po red „do bre vo qe”, da is pu ne. Dru gi uzrok mo že mo tra ži ti u či we ni ci da je kri vič nim za ko ni kom sank ci o ni sa no ne sa mo uzi ma we ne go i da va we mi ta. Za to je ko rup-tor i po red či we ni ce što ni je do bio pla će nu uslu gu pri nu đen da ću ti.Tre ći raz log mo že mo tra ži ti u či we ni ci da su me sta u jav nim slu žba ma do bi je na na osno vu „mo ral no po li tič ke po dob no sti” ili par ti jske pri vr že no sti wi ho ve ili wi ho vih ro di te qa. Oni za to sma tra ju da je me sto ko je za u zi ma ju wi ho vo „isto rij sko pra vo” i za to se po na ša ju kao da im ni ko niš ta ne mo že.

Ve li či na mi ta

Jed no od po sta vqe nih pi ta wa eko nom skim su bjek ti ma bi lo je: ko li ko pri vat ni pred u zet ni ci, od svog go diš weg pri ho da, iz dva-ja ju za pla ća we mi ta jav nim slu žbe ni ci ma? Taj deo is tra ži va wa pri ka za li smo na Ta be li 9. Pre ko ovog pi ta wa, za raz li ku od mno-gih dru gih, do bi ja ju se do sta ve ro do stoj ni po da ci o ra ši re no sti ko rup ci je.

Kada uporedim o po datke iz 2001. s a podac im a iz 2006. godin e, primeću jemo da je doš lo do zna tnih, st at istički značajnih pro-me na. Broj onih k oji i zja vquju da ne pl aća dodatne usl ug e porastao je s a čet vrtine ( 25 %) na nešto iz nad po lovine ( 51% ). S hodno ovome, u i straž ivawu iz 2 001. nešto maw e od pe ti ne (5 8% ), to či ni i navo di koliko t o iznos i u odnosu na wihov pr iho d, d ok je takvih u is traživawu iz 20 06. godine ispod dve petine (39% ) U ist o v reme nešto malo je porastao (od 15% na 1 9%) broj o nih ko ji za dodatne u sluge p lać a maw e od jednog p rocenta s o ps tvenih pr ih oda. (P reduz eća sa pr ihodom prek o dese t hiqa da e ura nešto češć e izjavquj u, od oni h mawi h, da dodatno pla ćaju ma w e od 1%


so pst ven ih prihoda .) Za pos matra ni h pet god i na, p rema i zj avama pred uzetnika, tak ođ e je znatno opao i p ro ce na t onih ko ji za p odmići vawe izdva jaju veće sume novca. Tako, na primer, onih koj i plaćaju od jedan d o deset posto svojih prihoda opao je sa 27% n a 15%, a on ih koj i plać aju preko de se t odsto sada je, po izjavama, tri puta mawe (opao je sa 1 5% na 5 %). U oba ov a i straživ awa ne ma značaj nih razli k a između p rivatnih pr eduze ća i r adwi i w ih ov e regionalne raspor eđe no sti.

Ta be la 9. Ko li ki pro ce nat ukup nog pri ho da Va še pred u ze će/rad wa go dišwe iz dva ja na ime „ne zva nič nih pla ća wa”?

Go di ne

2001. 2006.

N 327 301

sig 0,00

0% 25 51

Ma we od 1% 15 19

1 – 1,99% 7 10

2 -9,99% 20 5

10-12,99% 9 3

13-25% 2 1

Pre ko 25% 4 1


To tal 100 100

Sli ka 2. Ko li ki pro ce nat ukup nog pri ho da Va še pred u ze će/rad wa go diš we iz dva ja na ime „ne zva nič nih pla ća wa”?

0

Mawe od 1%

1–1,99%

2–9,99%

10–12,99%

13–25%

Preko 25%

Odbija / Ne zna

25 51

15 19

7 10

20 5

9 3

2 1

4 1

17 11

40 30 20 10 0 10 20 30 40 50 60

2001. 2006.



D a li se ko rupcij a s mawuje?

U ci qu s aznawa d a li se k orupcija u Sr biji pov eć ava ili s mawuje po st avili s mo dodat nu bateri ju pita w a. Upor edn a an aliza podataka istraživ awa iz 2 001. i 2006. godine govori n am da su s e stvar i za nijans u pome ril e na boqe. U pr vom istra živ awu onih koj i su s matrali da se stvari k re ću na boqe bilo je iz među 9% i 17%. Pet godina k a sni je, ka d je reč o n eo p ho dnom mitu, da je situaci ja boqa nego p re tri godine smat r a i zm eđu 13% i 37% p reduze tn ik a. Pr em a wihovim izjavama situacija je boqa kad je re č o re gis traciji preduzeć a, dozvo li z a rad, uk qučewa telefon a i s truje , za ti m kod sanit ar ne insp ekc ij e i kod devi znog p osl ov-awa. Kod dr ugih institucija ili sl užbi k ao š to su fi nansijsk a poli ci ja , pores ka uprava , d obijaw e u govora s l okalni m vl astima , dob ijawe lo ka cije (zem qiš ta ), urb an is tička i ns pekcija , d obijawe ug ovora s drž avnim pr e du zećem il i vlad om s ituacij a se n ij e pr omenil a – nema st atistički zn ačajne razl ik e.

Tabe la 10. U poređewu s a perio do m o d pre tri godine situacija s neformalnim plać awem je … „boqa”

Godina

2001. 2006.

N 327 30 1

Regis t ro vawe preduzeća 17 37

Dozvola za rad 17 27

Uk qučewe t elefona ili struje 12 28

F ina nsi jska p ol ic ija 16 24

Pores ka uprava 15 22

Sanitarna i nsp ekcij a 13 2 1

Dobijawe ugo vo ra sa lok al nim vlas tim a 17 16

D obijawe lokacij e (z emqiš ta ) 14 18

Urbanistička inspekcija 12 17

Devizno poslovawe i inspekcija 9 19

Dobijawe ugovora sa državnim preduzećem 11 15

Dobijawe ugovora sa Vladom 10 13

Na rav no i ov de, kao i na dru gim me sti ma, ima onih ko ji sma-tra ju da su se stva ri po kre nu le na go re. Ta kvih u is tra ži va wu iz 2001. go di ne bi lo je iz me đu 2% i 11%. Ta da su naj go re proš li: ukqu če we te le fo na i stru je, fi nan sij ska po li ci ja, po re ska upra-va i do bi ja we ugo vo ra s dr žav nim pred u ze ćem. U is tra ži va wu iz


2006. wih je iz me đu 8% i 18% i naj go re je proš la po re ska upra va, do bi ja we lo ka ci je (ze mqiš ta) i ur ba ni stič ka in spek ci ja.

Ta be la 11. U po re đe wu sa pe ri o dom od pre tri go di ne si tu a ci ja s ne for malnim pla ća wem je … „go ra”

Go di na

2001. 2006.

N 327 301

Po re ska upra va 7 18

Do bi ja we lo ka ci je (ze mqiš ta) 6 18

Fi nan sij ska po li ci ja 7 13

Ukqu če we te le fo na ili stru je 11 08

Do bi ja we ugo vo ra sa dr žav nim pred u ze ćem 7 10

Do bi ja we ugo vo ra sa lo kal nim vla sti ma 5 12

Do zvo la za rad 5 11

Ur ba ni stič ka in spek ci ja 3 11

De vi zno po slo va we i in spek ci ja 4 9

Sa ni tar na in spek ci ja 3 9

Re gi stro va we pred u ze ća 4 8

Do bi ja we ugo vo ra sa Vla dom 2 8

Sle de će po va žno sti je ste i pi ta we: u ko jim je sfe ra ma druš-tve nog ži vo ta ko rup ci ja naj za stu pqe ni ja, za tim da li se neš to me wa, od no sno da li se ona sma wu je ili po ve ća va. Upo red ne re zul-ta te is tra ži va wa (iz ra že ne pre ko in dek sa) iz 2001. i 2006. go di-ne pri ka za li smo na Ta be li 12.

Iz lo že ni re zul ta ti nam go vo re ne ko li ko stva ri. Pr vo, pod mi tqi vost jav nih slu žbe ni ka 2001. go di ne bi la je

naj ve ća pri li kom do bi ja wa lo ka ci je (ze mqiš ta), ca ri we wa, ukqu če we te le fo na i stru je, do bija wa ugo vo ra s Vla dom, za tim do bi ja we ugo vo ra s lo kal nim vla sti ma i do bi ja we ugo vo ra s dr žav nim pred u ze ćem.

Dru go, pet go di na ka sni je po no vo je pr vo me sto za u ze lo do bi ja-we lo ka ci je (ze mqiš ta) za tim do bi ja we ugo vo ra s lo kal nim vla-sti ma i sa dr žav nim pred u ze ćem, za tim ca ri we we i do bi ja we ugo vo ra s Vla dom.

Tre će, pod mi tqi vost slu žbe ni ka u jav nom sek to ru je svu da sta-ti stič ki značaj no ma wa, iz u zev po re ske upra ve (osta la je ista kao i u pret hod nom is tra ži va wu). Ovaj pad pod mi tqi vo sti jav nih slu žbe ni ka, uslov no re če no, kre će se iz me đu 15% i 30%.

Če tvr to, do la zi do po la ri za ci je od go vo ra is pi ta ni ka, od no-sno isto vre me no ra ste pro ce nat onih ko ji sma tra ju da je sa da


si tu a ci ja s pod mi ći va wem bo qa ne go pre tri go di ne, kao što ra ste pro ce nat onih ko ji sma tra ju da je si tu a ci ja s pod mi ći va-wem go ra ne go pre tri go di ne. Raz lo ge to ga mo že mo tra ži ti u po la ri za ci ji u po li tič koj sfe ri.

Ta be la 12. Pod mi tqi vost slu žbe ni ka u jav nom sek to ru (in deks 1 – 5)5

Go di ne

2001. 2006.

Ca ri we we 3,0 2,3

De vi zno po slo va we i in spek ci je 2,7 2,0

Po re ska upra va 2,1 2,1

Fi nan sij ska po li ci ja 2,7 2,2

Re gi stro va we pred u ze ća 2,3 1,8

Sa ni tar na in spek ci ja 2,5 2,0

Ur ba ni stič ka in spek ci ja 2,6 2,2

Do bi ja we lo ka ci je (ze mqiš ta) 3,1 2,5

Do zvo la za rad 2,7 2,2

Ukqu če we te le fo na ili stru je 3,0 2,2

Do bi ja we ugo vo ra s Vla dom 3,0 2,3

Do bi ja we ugo vo ra s lo kal nim vla sti ma 2,8 2,4

Do bi ja we ugo vo ra s dr žav nim pred u ze ćem 2,8 2,4

Vre me po treb no za pod mi ći va we

Ra di bo qeg raz u me va wa obi ma ko rup ci je i we ne štet no sti po eko nom ske od no se ne mi nov no se po sta vqa pi ta we ko li ko vre me na i ener gi je gu be pri vat ni pred u zet ni ci na pod mi ći va we ra znih dr žav nih i pa ra dr žav nih slu žbe ni ka. Ovo, po red pi ta wa od ko jeg se tra ži da pro ce ne ko li ko od svo jih pri ho da iz dva ja ju za pod mi ći va we, da je naj re al ni je po dat ke o ra ši re no sti ko rup ci je. Te po dat ke pri ka za li smo u Ta be li 13.

U is tra ži va wu iz 2001. vi še od jed ne tre ći ne (34%) iz ja vqu je da ne gu bi vre me dok ih je u naj no vi jem is tra ži va wu go to vo tri pe ti-ne (57%). Me đu tim, neš to ma lo sma wio se pro ce nat onih ko ji iz ja-vqu ju da je to ma we od 1% vre me na. Broj onih ko ji, po sop stve nim iz ja va ma, gu bi na pod mi ći va wu od je dan da de set od sto vre me na opao je sa 16% (2001) na 10% (2006), kao i onih ko ji iz ja vqu ju da je taj gu bi tak vre me na enor man (pre ko 10%), od no sno wih je sa da vi še od če ti ri pu ta ma we. Ne ma sta ti stič ki zna čaj nih raz li ka, u oba ova

5 Gde je: 1 – niko nije podmitqiv, 5 – svi su podmitqivi.


is tra ži va wa, s ob zi rom na tip pred u ze ća, vr stu de lat no sti ili wi hov re gi o nal ni ras po red. Vre me na pod mi ći va we se gu bi, pre ma iz ja va ma pred u zet ni ka, pre sve ga zbog obez be đi va wa dis kre ci je, s jed ne, i wi ho vog po ku ša ja da to „do dat no pla ća we” ne ka ko iz beg nu, s dru ge stra ne. Ali im to naj češ će ne uspe va, ka da se na me re, ka ko ka žu, na pod mi tqi vog jav nog slu žbe ni ka.

Ta be la 13. Vre me po treb no za pod mi ći va we slu žbe ni ka u jav nom sek to ru

Go di na

2001. 2006.

N 327 301

sig 0,00

0% 34 57

Ma we od 1% 21 18

1 – 1,99% 8 7

2 -9,99% 8 3

10-12,99% 6 1

13-25% 3 1

Pre ko 25% 4 1


To tal 100%

Sli ka 3. Vre me po treb no za pod mi ći va we slu žbe ni ka u jav nom sek to ru

0

Mawe od 1%

1–1,99%

2–9,99%

10–12,99%

13–25%

Preko 25%

Odbija / Ne zna

34 57

21 18

8 7

8 3

6 1

3 1

4 1

17 12

40 30 20 10 0 10 20 30 40 50 60

2001. 2006.



Vi še stru ko pod mi ći va we

Da bismo pro ve ri li da li je mo gu ća zaš ti ta od ko rum pi ra nih jav-nih slu žbe ni ka po sta vi li smo sle de će pi ta we: Ko li ko se če sto po ka zu je isti nit stav – „ako vla din slu žbe nik ra di u su prot no sti-ma s pro pi si ma, obič no mo gu oti ći dru gom slu žbe ni ku ili we go-vom pret po sta vqe nom, i us po sta vi ti ko rek tan od nos bez ne slu žbe-nog pla ća wa”. Do bi je ne od go vo re pre zen ti ra li smo na ta be li 14.

Ta be la 14. Us po sta vqa we od no sa s dru gim jav nim slu žbe ni kom bez ko rup ci je

Go di na

2001. 2006.

N 327 301

sig 0,47

Ni ka da 13 16

Ret ko 28 23

Po ne kad 23 25

Sum - 65 63

Sum + 22 23

Če sto 6 8


Uvek 7 8


To tal 100%

Pro sek 2,9 2,9

Pre zen ti ra ni re zul ta ti is tra ži va wa nam go vo re da zaš ti ta od ko rup ci je u okvi ru po sto je ćeg bi ro krat skog apa ra ta ni je ve li ka. U ovom po gle du za pret hod nih pet go di na ni je se niš ta prome ni lo. Za pra vo, ne pu na če tvr ti na is pi ta ni ka, u oba is tra-ži va wa, sma tra da naj češ će („uvek”, „u ve ći ni slu ča je va” i „če sto”) ako dr žav ni slu žbe nik ra di u su prot no sti s pro pi si-ma mo že oti ći dru gom slu žbe ni ku ili we go vom pret po sta vqe-nom i bez ko rup ci je oba vi ti po sao. Da ih taj od la zak mo že spa-si ti „po ne kad” ili „ret ko” 2001. iz ja vqu je nat po lo vič na ve ći na (51%) a 2006. go di ne go to vo ve ći na (48%). Sve u sve mu, u oba ova is tra ži va wa, po ka zu ju da ne ma ve li ke zaš ti te od pot ku pqi vih jav nih slu žbe ni ka žal bom kod pret po sta vqe nog ili, pak, od la-skom kod dru gog slu žbe ni ka. Žal ba še fu ne uspe va, jer je on naj-češ će ukqu čen u „po sao”, iako se on pred ko rup to rom for mal no ne po ja vqu je, a de o bom sa pot či we nim slu žbe ni kom uzi ma svoj deo „za ra de”. Po ne kad po sto ji i ceo la nac gde se „do bit” de li


pre ma me stu ko je slu žbe nik za u zi ma na hi je rar hij skoj ska li po lo-ža ja. U tom slu ča ju, naj ni ži na ska li je onaj ko ji iz nu đu je i pre u-zi ma mi to. Ni je re dak slu čaj da „bos” ugo va ra i pre u zi ma mi to i de li ga pot či we ni ma pre ma „za slu zi” za oba vqe ni po sao.

Ko rup ci ja u po li tič kim stran ka ma

Ta be la 15. Pla ća we uslu ga po li tič kim stran ka ma

Go di na2001. 2006.

N 327 301

sig 0,00

Ni ka da 71 90

Ret ko 10 5

Po ne kad 9 4

Sum - 90 98

Sum + 7 1

Če sto 3 1

Ve ći nom 2

Uvek 2 0


To tal 100%

Mean 1,6 1,2

Bu du ći da su po li tič ke stran ke va žne druš tve ne usta no ve, ni je s’ go reg vi de ti ko li ka je ko rup ci ja u wi ma. Pla ća we pri vat nih pred u zet ni ka po li tič kim stran ka ma za raz ne ne le gal ne rad we ili obez be đe wa do bi ja wa za ko nom za ga ran to va nih pra va, s jed ne, ili, pri la go đa va we za kon ske re gu la ti ve po tre ba ma ko rup to ra, s dru ge stra ne, pri ka za li smo na ta be li 15.

Le ti mi čan po gled na pri lo že nu ta be lu go vo ri nam da ko rup-ci ja, pre ma miš qe wi ma sit nih pri vat ni ka, u po li tič kim stran-ka ma, pr vo, ni je ve li ka, i dru go, da se za po sled wih pet go di na znat no sma wi la. Bu du ći da u uzo rak ni su uš la krup na pri vat na pred u ze ća, ko ja ima ju in te res i moć da pot ku pe po li tič ke stran-ke, to i re zul ta te ovog de la is tra ži va wa mo ra mo uze ti s ve li kom do zom re zer ve. Dru gi raz log ova ko ma le pot ku pqi vo sti po li tič-kih stra na ka mo že mo tra ži ti u či we ni ci da se ko rup tor di rekt-no obra ća jav nom slu žbe ni ku (bez po sre do va wa stran ke).


TI PO VI KO RUP CI JE

Kao što smo u uvo du na gla si li, za vi sno od to ga ka ko se ostva ru je, kr ši i do no si pra vo, raz li ku ju se tri osnov na ti pa ko rup ci je: ko rup ci ja ra di do bi ja wa pra va, ko rup ci ja ra di kr še wa za ko na i ko rup ci ja ra di me wa wa za ko na. Re zul ta te tog de la is tra ži va wa pri ka za li smo na ta be li 16.

Ta be la 16. Ko rup ci ja ra di do bi ja wa pra va, kr še wa za ko na i me wa we za ko na (u%)

do bi ja we pra va kr še we za ko na me wa we za ko na

2001. 2006. 2001. 2006. 2001. 2006.

N 327 301 327 301 327 301

Ukqu če we te le-fo na ili stru je 53 38 18 27 5 5

Do zvo la za rad 46 35 22 29 7 8

Re gi stro va we pred u ze ća 38 34 23 29 11 6

Do bi ja we ugo vo ra sa lo kal nim vla-sti ma

39 24 19 33 6 9

Do bi ja we lo ka-ci je (ze mqiš ta) 36 27 28 33 8 9

Do bi ja we ugo vo ra sa dr žav-nim pred u ze ćem

37 21 20 30 6 6

Ur ba ni stič ka in spek ci ja 30 27 32 35 9 8

Sa ni tar na in spek ci ja 29 25 36 36 9 6

Po re ska upra va 25 27 42 38 10 9

Do bi ja we ugo vo ra sa Vla dom 27 22 17 28 7 6

Fi nan sij ska po li ci ja 25 20 46 40 9 10

De vi zno po slo va-we i in spek ci ja 17 20 29 35 7 5

Upo red na ana li za em pi rij skih po da ta ka iz 2001. i 2006. go di ne go vo ri:

Pr vo, ka da je reč o ko rup ci ji ra di do bi ja wa pra va – ona se sma-wu je. To sma we we je naj ve će u sle de ćim seg men ti ma: ukqu če we te le fo na i stru je, do bi ja we ugo vo ra s dr žav nim pred u ze ćem, do bi ja we ugo vo ra s lo kal nim vla sti ma i do bi ja we do zvo le za rad. Sa da su neš to go re proš li, ali sta ti stič ki bez zna ča ja, po re ska


upra va i de vi zno po slo va we i in spek ci ja. To zna či da, zbog po oš-tre nih sank ci ja, jav ni slu žbe ni ci neš to re đe pri be ga va ju pri-ma wu ili iz nu đi va wu mi ta za po sao ko ji su du žni da oba ve.

Dru go, ka da je reč o ko rup ci ji ra di kr še wa za ko na – osta la je, ka da se sve uzme u ob zir, na pri bli žno istom ni vou. S tim da se u ne kim seg me nti ma po ve ća la a u dru gim sma wi la. Ono gde ima mo ne ko po ve ća we je ste do bi ja we ugo vo ra s lo kal nim vla sti ma i do bi ja wa ugo vo ra s Vla dom, za tim, do bi ja we ugo vo ra s dr žav nim pred u ze ćem i ukqu če we te le fo na i stru je. To zna či da se ko rup ci-ja na vi šim ni vo i ma, zbog ve će mo ći k a ko ko rup to ra ta ko i ko rum pi ra nih, te že sla ma.

Tre će, ka da je reč o ko rup ci ji ra di me wa wa za ko na ili mno go-broj nih pod za kon skih aka ta – ona je, ta ko đe, osta la na istom ni vou kao i pre pet go di na. Po sto je u po je di nim obla sti ma iz ve sna po me ra wa ali ona, ta ko đe, sta ti stič ki ni su zna čaj na.

Če tvr to, ovo po tvr đu je na šu ra ni je iz lo že nu te zu da obim ko rup ci je u druš tvi ma u tran zi ci ji za vi si od ni voa poš to va wa pra va, ka ko od stra ne jav nih slu žbe ni ka, ta ko i gra đa na.

KO RUP CI JA I ME RE ZA SU ZBI JA WE KO RUP CI JE

Ta be la 17. Ko li ko je, u pret hod nih pet go di na, uči we no u po gle du su zbi ja wa ko rup ci je?6

To tal De lat nost pred u ze ća/rad we

Re gion

Pro iz vodwa

Tr go vina Osta lo Be o grad Cen tralna Sr bi ja

Voj vodina

Ni je uči we no niš ta

22,9 21 28 19 35 16 19

Uči we no je ma lo 33,9 35 25 42 32 39 26

Osred we je uči we no

32,6 30 39 28 23 36 40

Uči we no je mno go 8,0 11 4 10 8 6 11

Uči we no je ve o ma mno go

1,3 1 2 1 1 1 3

Od bi ja/ne zna 1,3 1 3 0 0 2 1

Pro sek 2,3 2,4 2,3 2,2 2,1 2,3 2,5

6 Gde je: 1 – Ni je uči we no niš ta, 5 – Uči we no je ve o ma mno go


Me re za su zbi ja we ko rup ci je mo ra ju bi ti sve o bu hvat ne i one mo gu bi ti od na čel nih do po je di nač nih i kon kret nih.7 Ko li ke su te me re, ko je su pred u zi ma ne za pret hod nih pet go di na vi de li smo na pret hod nim stra ni ca ma. A ka ko ih, ge ne ral no uze to, pro ce wu ju pri vat ni pred u zet ni ci mo že mo vid e ti na Ta be li 17.

Go to vo jed na če tvr ti na (23%) pred u zet ni ka sma tra da u pret-hod nih pet go di na u su zbi ja wu ko rup ci je ni je uči we no niš ta, a neš to vi še od tre ći ne (34%) da je ma lo uči we no. Na su prot ovo-me, tek 9% pred u zet ni ka sma tra da je na su zbi ja wu ko rup ci je uči-we no „mno go” i „ve o ma mno go”. Re zul ta ti is tra ži va wa, ta ko đe, po ka zu ju da su neš to skep tič ni ji pred u zet ni ci iz Be o gra da ne go oni iz cen tral ne Sr bi je i Voj vo di ne.

Pret hod ni re zul ta ti is tra ži va wa ni su u skla du s ra ni je iz lo-že nim. Na i me, pred u zet ni ci su na ve li ki broj pi ta wa od go vo ri-li da je ko rup ci ja u Sr bi ji sa da, u od no su na pre pet go di na, pri-met no ma wa.A na ovo pi ta we od go va ra ju da ni je niš ta ili go to vo niš ta, uči we no na we nom su zbi ja wu, od no sno sma we wu. To go vo-ri o wi ho vim pre ve li kim oče ki va wi ma, s jed ne, i „po li tič koj” obo je no sti (is ka zi va we ne po ve re wa pre ma ak tu el noj vla sti – što je sa svim dru gi pro blem) po je di nih od go vo ra, s dru ge stra ne.

Ta be la 18. Ka ko oce wu je te rad Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je? (Oce ne od 1 do 5)8

To tal De lat nost preduzeća/radwe Re gion

Pro

iz v

od w

a

Tr g

o vi

na

Ost

a lo

Be o

grad

cen

tral

na

Sr b

i ja

Voj

vo di

na

sig 0,28 0,06

1 15,6 17 21 9 26 09 14

2 21,9 22 20 24 24 21 21

3 25,2 18 24 31 22 27 26

4 07,3 12 5 6 4 0 8

5 02,3 1 2 4 2 4

Ni sam čuo za wih

18,3 20 19 17 13 19 25

Od bi ja / Ne zna

09,3 10 10 8 9 11 7

Pro sek 2,4 2,4 2,3 2,6 2,1 2,7 2,4

7 Vi di: Ko rup ci ja u Sr bi ji, CLDS, 20018 Gde je: 1 – veoma loše, 2 – loše, 5 – dobro


Vla da Re pu bli ke Sr bi je u ci qu sma we wa ko rup ci je osno va la je Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je. Ka ko ga eko nom ski su bjek ti oce-wu ju pri ka za li smo na ta be li 18.

Svi su iz gle di da je we go va ak tiv nost, pre ma miš qe wu pred u-zet ni ka, naj bla že re če no, kon tro verz na. Re zul ta ti an ke te po ka zu-ju: Pr vo, go to vo pe ti na (18%) pred u zet ni ka za we ga ni je ni ču la, a ka moli da zna za we go vu ak tiv nost. Dru go, Sa vet je od stra ne pred-u zet ni ka do bio ni sku pro seč nu oce nu – 2,4. I, tre će, Sa vet za bor-bu pro tiv ko rup ci je naj lo ši je su oce ni li – sa pro seč nom oce nom 2,1 – pred u zet ni ci iz Be o gra da, a neš to bo qe pred u zet ni ci iz cen tral ne Sr bi je, od no sno s pro seč nom oce nom 2,7. Oce ne pred u-zet ni ka iz Voj vo di ne su na pro se ku.

ZA KQU ČAK

Osnov ni uzro ci ko rup ci je u srp skom druš tvu su, naj kra će re če-no, od su stvo vla da vi ne pra va (neo d go va ra ju će za ko no dav stvo, ni zak ni vo poš to va wa za ko na, se lek tiv na pri me na pra va i slič-no), još uvek sna žan upliv dr ža ve a po seb no stra na ka u eko nom-ske to ko ve, po re me ćaj druš tve nih vred no sti, od no sno ano mi ja i mo ral na kri za, za tim ve li ka ne za po sle nost, si ro maš tvo i u iz ve-snoj me ri od su stvo ja sne per spek ti ve, ko ji su za hva ti li ce lo druš tvo.

Is tra ži va we je po ka za lo da je po ve re we u mno ge in sti tu ci je druš tva, kao i pre pet go di na, osta lo na ni skom ni vou, ili je, čak, u ne kim slu ča je vi ma opa da lo. To go vo ri o pre ve li kim ili iz ne ve re nim oče ki va wi ma gra đa na i eko nom skih su bje ka ta od po li tič kih pro me na za po če tih 2000. go di ne. Je dan od uzro ka tog ne po ve re wa su ta ko đe i pre ve li ka i ne re al na obe ća we ta daš we opo zi ci je a ka sni je vla sti.

Re zul ta ti is tra ži va wa, ta ko đe, ne dvo smi sle no po ka zu ju da je za pret hod nih pet go di na ko rup ci ja u Sr bi ji sma we na. To ne po ka zu-je je dan po ka za teq već, kao što smo vi de li, na de se ti ne, od no sno ko rup ci ja je sma we na u go to vo svim seg men ti ma srp skog druš tva. Ka da upo re di mo sred we vred no sti ra ši re no sti ko rup ci je, pre-ma is ku stvu pred u zet ni ka, one su 2006. u od no su na 2001. go di ne ma we od 15% do 30% za vi sno od po je di nih seg men ta.

Za pret hod nih pet go di na naj vi še je sma we na ko rup ci ja za ostva ri va we pra va. Na su prot to me, ko rup ci ja ra di kr še wa za ko-na i ko rup ci ja ra di me wa wa za ko na u ve ćoj ili ma woj me ri stag-ni ra ju. To, pre sve ga, zna či da se zbog oš tri je ka zne ne po li ti ke sma wu je sit na ko rup ci ja. To zna či, da u iz ve snom smi slu, shod no na šoj po čet noj te zi o tri ti pa ko rup ci je sve vi še do la zi do iz ra ža ja, ma da ne neš to spe ku la tiv no zna čaj no, prin cip vla da-vi ne za ko na.

103

IV Politike vlasti na planu borbe protiv korupcije

IN DI REKT NA BOR BA PRO TIV KO RUP CI JE

Stva ra we no vog za kon skog okvi ra je je dan od naj va žni jih ko ra ka tran zi ci je. Sa re for mom za kon skog okvi ra, we go vom mo der ni za-ci jom i uvo đe wem no vih tr žiš nih in sti tu ci ja, suš tin ski se vo di i bor ba pro tiv ko rup ci je. Pri to me, u Sr bi ji su se, kao i u dru gim tran zi ci o nim ze mqa ma, pa ra lel no de ša va la tri pro ce sa:

• De re gu la ci ja i li be ra li za ci ja, ko ja je tre ba lo da oslo bo di pri vred ni ži vot od dr žav nog ad mi ni stri ra wa, ka ko bi se otvo ri le mo guć no sti i ostva ri le pret po stav ke za us po sta-vqa we tr žiš ne pri vre de; to je zna či lo, na pri mer, uki da we si ste ma broj nih do zvo la i odo bre wa za oba vqa we po slov nih ak tiv no sti, za tim li be ra li za ci ju spoq no tr go vin skih od no-sa, uki da we raz li či tih za ko na i pod za kon skih aka ta ko ji ma su stvo re ne mo guć no sti za dr žav no upra vqa we pri vred nim ži vo tom.

• Uvo đe we i iz grad wa no vih usta no va, ka rak te ri stič nih za tr žiš nu pri vre du, na pri mer onih ko ji ma se iz gra đu je i re gu li še tr žiš te har ti ja od vred no sti, ili ko ji ma se re gu-li še tr žiš te, u slu ča je vi ma u ko ji ma ne funk ci o ni še do bro, u do ta da za dr ža vu re zer vi sa nim sek to ri ma (te le ko-mu ni ka ci je, ener ge ti ka, na pri mer).

• Ko re ni ta re for ma po sto je ćih usta no va, ko je je tre ba lo pre o-bra zi ti u ob lik ko ji od go va ra tr žiš noj pri vre di.

Sr bi ja je pred ok to bar ske pro me ne no mi nal no po se do va la mno-ge in sti tu ci je stan dard ne tr žiš ne pri vre de: po sto ja li su za ko-ni o pred u ze ći ma, zaš ti ti svo ji ne, pri va ti za ci ji, ste ča ju, ber za-ma, har ti ja ma od vred no sti, stra nim ula ga wi ma, po re zi ma, an ti-mo no pol skom za ko no dav stvu, ra ču no vod stvu i slič no.

Po sto ja le su i in sti tu ci je ko je su bi le for mal no jed na ke oni-ma u tr žiš nim pri vre da ma – sa mo stal na pred u ze ća, cen tral na ban ka i osta le ban ke, ber ze, bes ca rin ske zo ne, su do vi, ar bi tra že, ko mo re, sin di ka ti itd. Osni va we pred u ze ća je bi lo znat nim de lom slo bod no, iako su po sto ja le od re đe ne ba ri je re; po sto ja la je slo bo da po se do va wa i pro da je imo vi ne; kon ku ren ci ja eko nom skih ak te ra bi la je pri zna ta. I po red to ga, srp ski eko nom ski si stem


ni ka ko ni je pred sta vqao tr žiš nu pri vre du u stan dard nom smi-slu. Za ko ni su bi li obič no lo ši i če sto se ni su pri me wi va li, a dr ža va i po li ti ka pre u ze le su ne for mal nim i ne za ko ni tim pu tem ulo gu ar bi tra ko ji od lu ču ju će uti če na sve eko nom ske to ko-ve. Ta ko đe, po sto je ći za ko ni su sa mo na pr vi po gled bi li u skla du sa prin ci pi ma tr žiš ne eko no mi je. De taq ni jim uvi dom u za ko ne (u ovom slu ča ju đa vo je ste u de ta qi ma), mo gla se vi de ti že qa vla-sti da ure đu je, kon tro li še i nad gle da. Na rav no, po sle di ca ra ši-re ne dr žav ne in ter ven ci je za sno va ne na dis kre ci o nim ovlaš će-wi ma bi la je opšte ra ši re na ko rup ci ja.

Za stoj, a za tim i po niš ta va we tran zi ci je to kom 1990-tih go di na uči ni li su da Sr bi ji u na sle đe osta nu go to vo svi ne ga-tiv ni me ha ni zmi funk ci o ni sa wa pri vre de iz pret hod nog raz-do bqa i da se do da ju no vi: do mi na ci ja ne e fi ka sne druš tve ne i dr žav ne svo ji ne; dis kri mi na ci ja pri vat nog sek to ra; do mi na-ci ja po li ti ke nad pri vre dom; pre tva ra we pred u ze ća u cen tre za so ci jal nu zaš ti tu, što do no si fi nan sij sku ne di sci pli nu; zlo-u po tre ba po li ci je i pra vo sud nog si ste ma, što je sa mo do pri ne-lo kri mi na li za ci ji druš tva i ko rup ci ji; svo đe we tr žiš ta na tr žiš te ro be, dok su tr žiš ta nov ca, de vi za, ka pi ta la i rad ne sna ge po lu le gal na, a wi ho ve ce ne obič no ad mi ni stra tiv no odre-đi va ne; ste čaj no za ko no dav stvo ni je pri me wi va no na ve ća pred-u ze ća; ne pla ća we po re za je uobi ča je no; ad mi ni stra tiv na di stri-bu ci ja de vi za i kre di ta iz pri mar ne emi si je fa vo ri ti ma iz po slov nog sve ta po po vlaš će nim uslo vi ma je bi la pra vi lo; i da qe je do mi ni rao kon cept za tvo re ne pri vre de (uvo zne sup sti-tu ci je); fi nan sij skim od no si ma vla da li su du žni ci, a ne po ve-ri o ci i slič no. Oči gled no je da te no mi nal ne tr žiš ne in sti-tu ci je ni su funk ci o ni sa le.

Sa za ko no dav stvom u eko nom skoj obla sti si tu a ci ja je bi la ja ko lo ša. Za ko na je bi lo vi še vr sta: ve ći na je bi la lo ša u prav no-teh nič kom smi slu, što je omo gu ća va lo pre slo bod na i po greš na tu ma če wa od stra ne dr žav nih or ga na, a na šte tu pred u ze ća; ta ko-đe, ve ći na za ko na bi la je na mer no re strik tiv na, ka ko bi dr žav ni or ga ni mo gli da go ne pre kr ši o ce po že qi; broj ni za ko ni omo gu-ća va li su po je din ci ma bo ga će we kroz mo no pol ske be ne fi ci je ra znih vr sta; ono ma lo pri stoj nih za ko na ni je pri me wi va no, kao, na pri mer, za kon o ste ča ju; za ko ni su če sto za me wi va ni ured ba ma vla da, što je bi lo ne u stav no; vla da Sr bi je če sto je svo jim ured ba-ma re gu li sa la ma te ri ju iz sa ve znog do me na; čak, ona se po vre me no po na ša la kao da po sto ji pro pis ko ji joj da je pra vo na in ter ven-ci ju, ma da to ni je bio slu čaj.

Ni je pre te ra no re ći da je u Sr bi ji vla da lo be za ko we, pa je ha os u eko nom skom ži vo tu bio ne mi nov na po sle di ca. Za ko ne go to vo ni ko ni je poš to vao, de li mič no za to što su bi li ne spro vo dqi vi i što bi in si sti ra we na wi ho vom spro vo đe wu pot pu no uko či lo eko nom ski ži vot, a de li mič no za to što su ti me fa vo ri zo va ni

105Politika vlasti na planu borbe protiv korupcije

po je din ci iz vla da ju ćeg re ži ma na ra čun osta lih ak te ra. Ta ko je stvo re na si tu a ci ja u ko joj niš ta ni je bi lo si gur no, u ko joj je sna-la že we u ne ja snoj si tu a ci ji bi lo je di na de vi za. Po re zi ni su pla-ća ni, ugo vo ri ni su iz vr ša va ni (du go vi ni su pla ća ni), dr ža va je ko riš će na kao sred stvo za bo ga će we, mno gi ni su ži ve li od svog ra da i pred u zet niš tva, već pa ra zit ski, na tuđ ra čun. Skrom ni re sur si pre u sme ra va ni su od pro duk tiv nih ka ne pro duk tiv ni ma, a, na vod no, za rad so ci jal nog mi ra. Druš tve na i dr žav na svo ji na po sta li su me sto epo hal ne pqač ke. Ta kvo ra si pa we i zlo u po tre ba nov ca iš li su ne sa mo iz te ku ćeg do hot ka, već i na ra čun po sto je-ćeg ka pi ta la i no vog za du ži va wa u sve tu, uko li ko je kre di tor mo gao da se na đe (pr ven stve no Ru si ja i Ki na). Ne mi nov ne po sle-di ce sla bo sti in sti tu ci ja bi li su ne si gur nost po slo va wa, opšte ne po ve re we i ra si pa we oskud nih fi nan sij skih re sur sa, či ji je re zul tat bi la du bo ka eko nom ska kri za. Eko nom ske sank ci je i ra to vi sa mo su joj da li bi tan do pri nos.

U ta kvoj si tu a ci ji, ka da je kom plet no druš tvo i dr ža va si ste-mat ski ko rum pi ra no i ka da se za sva ku, pa i naj ma wu pri vred nu ak tiv nost, mo ra tra ži ti do zvo la ili sa gla snost ne kog dr žav nog or ga na, sko ro sva ki re form ski pro ces, ko ji ide u sme ru li be ra-li za ci je i de re gu la ci je po slo va wa, mo že se u od re đe nom smi slu sma tra ti an ti ko rup cij skim. Ta ko đe, si ste mat ska bor ba pro tiv si ve eko no mi je se mo že sma tra ti an ti ko rup cij skom, bu du ći da si va eko no mi ja op sta je, iz me đu osta log, usled vi so ke ko rum pi ra-no sti onih ko ji se pro tiv we „bo re na te re nu” (in spek ci je, po li-ci ja, ca ri na itd.).

Ge ne ral no, mo že se oce ni ti da su obe Vla de Re pu bli ke Sr bi je u post mi lo še vićev skom pe ri o du vo di le re la tiv no li be ral nu eko-nom sku po li ti ku, upr kos če ste po pu li stič ke i pro tek ci o ni stič-ke re to ri ke. Na rav no, bi lo je po je di nih lo ših re še wa, či ji je ciq bio da od tran zi ci je izo lu ju po je di ne so ci jal ne gru pe (re ci mo, Za kon o ra du ko ji je do ne la dru ga Vla da), ali se u ši rem smi slu re for me mo gu oka rak te ri sa ti kao pro tr žiš ne, kao re for me ko je sma wi va wem uti ca ja dr ža ve sma wu ju pro stor za ko rup ci ju.

Spoq na tr go vi na

Po li ti ka zaš ti te do ma ćih pro iz vo đa ča (pro tek ci o ni zam) pred-sta vqa ve o ma sna žan iz vor ko rup ci je, a sa svim si gur no naj sna-žni ji iz vor tra žwe za ko rup ci jom ca rin skih slu žbe ni ka i svih osta lih ukqu če nih u spoq no tr go vin ske tran sak ci je. Pod po li ti-kom pro tek ci o ni zma pod ra zu me va se vi so ka ca rin ska zaš ti ta, kao i po sto ja we ras pro stra we nih kvan ti ta tiv nih (kon ti gen ti, do zvo le ili kvo te) ba ri je ra uvo zu. U pro tek ci o ni zam sva ka ko tre ba ubro ja ti i skri ve ne ne ca rin ske ba ri je re uvo zu, po put re strik tiv nih teh nič kih stan dar da, zah te va za ho mo lo gi za ci ju, kao i eks ten ziv nu fi to-sa ni tar nu i ve te ri nar sku zaš ti tu u


slu ča ju po qo pri vred nih i pre hram be nih pro iz vo da. Ta kva po li-ti ka nu žno ge ne ri še zna čaj nu tra žwu za ko rup ci jom.

Na i me, što je vi ša ca rin ska sto pa ko ja se na pla ću je pri uvo zu ne kog pro iz vo da, od no sno što je te že uve sti od re đe ni pro iz vod to je ve ći pod sti caj uvo zni ku da ko rum pi ra wem ca rin skog slu-žbe ni ka iz beg ne pla ća we ca ri ne ili uma wi wen iz nos. Uko li ko je, na pri mer, ca rin ska sto pa 40%, pri po šiq ci od 1.000.000 evra, uvo zni ku se, na čel no po sma tra no, is pla ti da za oslo ba đa we od ca ri ne u vi du ko rup ci je pla ti sva ki iz nos ma wi od 400.000 evra, bu du ći da će na taj na čin da pri svo ji ren tu. Uko li ko ca rin-ska sto pa po ra ste na 50%, na ve de ni iz nos po ten ci jal ne ko rup ci-je, od no sno po ten ci jal ne tra žwe za ko rup ci jom ra ste na 500.000. A sa po ra stom tog iz no sa, ra ste i broj ca rin skih slu žbe ni ka sprem nih da po nu de uslu gu ko rup ci je. Rav no te žni iz nos ko rup-ci je ra ste, ka ko u obi mu tran sak ci ja ko je se oba vqa ju, ta ko i u ukup nom iz no su mi ta. Oba ra we ca rin ske sto pe, na rav no, do vo di do su prot nog efek ta. Uko li ko je, na pri mer, ca rin ska sto pa 1%, naj ve ro vat ni je da uopšte ne će ni bi ti tra žwe za ko rup ci jom.

Sve na ve de no va ži i za ne ca rin ske ba ri je re uvo zu, s tim što one, po sa moj svo joj pri ro di, otva ra ju još ve ći pro stor za ko rup-ci ju. Re žim do zvo la za uvoz od re đe nog pro iz vo da ne mi nov no do vo di do pa da, od no sno ogra ni ča va wa ukup nog uvo za po sma tra ne ro be. To zna či da sa mo uvo zni ci sa do zvo lom u ko joj je spe ci fi ko-va na ko li či na uvo za do zvo qe na po po je di nač noj tran sak ci ji mo gu da uve zu do zvo qe nu ko li či nu ro be. Bu du ći da ova kve do zvo le do vo-de do ogra ni ča va wa uvo za, do la zi do veš tač kog (ad mi ni stra tiv-nog) oba ra wa ukup ne po nu de (po nu da je is pod one do ko je bi do ve la rav no te ža na slo bod nom tr žiš tu), što uvo zni ci ma ko ji po se du-ju do zvo lu pru ža mo guć nost da ostva re ren tu.

Iz da va we do zvo la za uvoz uglav nom ne spa da u po sao ca rin ske upra ve, ali u po sao ca rin ske upra ve spa da pro ve ra, pri ca rin-skom pre gle du, da li uvo znik po se du je ured nu do zvo lu za uvoz one ro be (u pred vi đe noj ko li či ni) ko ja se na la zi u po šiq ci. Uko li-ko uvo znik ni je us peo da od nad le žnog mi ni star stva do bi je do zvo-lu za uvoz (bez ob zi ra na na čin na ko ji se ta do zvo la do bi ja, le gal-no ili ko rum pi ra wem dr žav nih slu žbe ni ka u mi ni star stvu za du že nom za spoq nu tr go vi nu), pro blem se mo že re ši ti na vr lo jed no sta van na čin: ko rum pi ra wem ca rin skog slu žbe ni ka ko ji, po tom, ne će da usta no vi stvar no sta we, već će da pro pu sti po šiq-ku iako u do ku men ta ci ji ne do sta je do zvo la za uvoz. Isti na la zi se, ma we ili vi še, od no se i na kon tin gen te, kvo te i teh nič ke stan-dar de. Uko li ko uvo znik ni je us peo da pri ba vi ta kvu do zvo lu, je di-no što mu pre o sta je je da ko rum pi ra wem ca rin skog slu žbe ni ka ipak, pro tiv no va že ćoj re gu la ti vi, uve ze ro bu.

Na rav no, što su ne ca rin ske ba ri je re uvo zu ve će, od no sno što je po li ti ka do de qi va wa do zvo la i kvo ta re strik tiv ni ja, ve ća je po ten ci jal na ren ta ko ju mo gu da pri svo je uvo zni ci, pa je ti me


ve ća tra žwa za ko rup ci jom, od no sno iz nos mi ta ko ji su sprem ni da po nu de bi lo za do bi ja we do žvo le ili za ile gal no pro puš ta we po šiq ke.

Slu čaj kom pli ko va ne pro ce du re ko ji po spe šu je ko rup ci ju je i onaj ve zan za po sto ja we ve li kog bro ja raz li či tih ca rin skih sto-pa ko je se pri me wu ju na slič ne pro iz vo de (ta rif ne bro je ve). U ta kvim uslo vi ma, po sto ji ve o ma ve li ki pod sti caj ko rup to ri ma da pod mi ći va wem ca rin skih slu žbe ni ka ostva re re kla si fi ka-ci ju ro be ko ju uvo ze u onaj (neo d go va ra ju ći) ta rif ni broj pre ma ko jem je vi si na ca rin ske sto pe, od no sno ca rin ske da žbi ne da le ko ma wa. Kom pli ko va na i ne tran spa rent na pro ce du ra do no še wa od lu ka, od no sno oba vqa wa ca rin skog po sla, ne mi nov no osta vqa ve li ka dis kre ci o na pra va ca rin skim slu žbe ni ci ma, pa se ti me stva ra i pro stor za wi ho vu ko rup ci ju, ka ko bi oni svo jim pri-stra snim dis kre ci o nim od lu ka ma omo gu ći li is hod po vo qan po uvo zni ka ko ji je spre man da ih pot pla ti.

Za če ti ri go di ne tran zi ci je Sr bi ja je proš la kroz če ti ri fa ze spoq no tr go vin ske li be ra li za ci je: (1) ini ci jal na li be ra li za ci-ja spoq ne tr go vi ne iz 2000 i 2001. go di ne; (2) da qa i ne voq na li be ra li za ci ja u ci qu har mo ni za ci je sa Cr nom Go rom; (3) po niš ta va we me ra do ne tih u vre me har mo ni za ci je sa Cr nom Go rom, in si sti ra we na ne ca rin skim me ha ni zmi ma zaš ti te u ci qu sma we wa ra stu ćeg spoq no tr go vin skog de fi ci ta i sve ja čoj re to ri ci o po tre bi zaš ti te od ne kon tro li sa nog uvo za, uz isto-vre me no; (4) pod no še we zah te va za član stvo u Svet skoj tr go vin-skoj or ga ni za ci ji, pot pi si va we broj nih bi la te ral nih spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni sa su sed nim ze mqa ma (ko ji su na knad no evo-lu i ra li u CEF TA-u), kao i ot po či wa we, a on da i pre ki da we, pro-ce sa Sta bi li za ci je i pri dru ži va wa EU.

Osnov ni ciq ini ci jal ne li be ra li za ci je iz 2000. i 2001. go di-ne bio je da se uki nu sve ne ca rin ske ba ri je re (kvo te, do zvo le), da se sma wi dis per zi ja ca rin skih sto pa (broj ca rin skih sto pa sma-wen je na sve ga 6 sto pa, sa op se gom 1-30 pro ce na ta), a da se ceo spoq no-tr go vin ski si stem mak si mal no po jed no sta vi. Mo že se oce ni ti da je ova pr va fa za ima la ja ko an ti ko rup cij sko obe lež je. Amand ma ni na Za kon o spoq noj tr go vi ni iz de cem bra 2000. uki-nu li su ve li ki broj ad mi ni stra tiv nih pre pre ka za od vi ja we tr go-vi ne uki da wem broj nih ne po treb nih kon tro la, ukqu ču ju ći mi ni-mum vred no sti osnov nih sred sta va kom pa ni je, go diš wu tak su za re gi stra ci ju tr go vin skih kom pa ni ja u iz no su od 1.000 DM, i oba-ve zu pri ja ve sva ke spoq no tr go vin ske tran sak ci je i pla ća wa po re-za na uvo zne/iz vo zne tran sak ci je Sa ve znom mi ni star stvu za eko-nom ske od no se sa ino stran stvom, itd.

Da qa li be ra li za ci ja spoq no tr go vin skog re ži ma Sr bi je ini-ci ra na je 2003. go di ne Ak ci o nim pla nom za har mo ni za ci ju eko-nom skih si ste ma Sr bi je i Cr ne Go re. Pro ce som har mo ni za ci je pro se čan ni vo ca rin skih ta ri fa u Sr bi ji neš to je sma wen, či me


je pro seč na ca rin ska sto pa u Sr bi ji pri bli že na pro se ku osta lih tran zi ci o nih pri vre da. Usvo je ne me re li be ra li za ci je iza zva le su ve li ki odi jum čak i me đu sa mim kre a to ri ma eko nom ske po li-ti ke. Ta ko je sa do la skom no ve vla de od mah na ja vqe no po niš te we svih me ra do ne tih 2003. go di ne, a na kon što je ok to bra 2004. go di-ne usvo jen pri stup dvo stru kog ko lo se ka u pre go vo ri ma iz me đu EU i Sr bi je i Cr ne Go re o Spo ra zu mu o sta bi li za ci ji i pri dru ži-va wu, to i uči we no. Deo za sto ja u li be ra li za ci ji sva ka ko je po sle-di ca lo bi stič kih pri ti sa ka po je di nih do ma ćih pro iz vo đa ča či ja je efi ka snost ta ko ni ska da se ne mo gu us peš no su o či ti sa kon ku ren ci jom iz uvo za, ali ne tre ba da ču di ni to što ta kvu prak su pri hva ta ju i pri doš li stra ni in ve sti to ri.

Pa ra lel no sa ja ča wem pro tek ci o ni zma i na ja vom uvo đe wa ne ca-rin skih me ra zaš ti te, Sr bi ja na sta vqa sa pre go vo ri ma o član-stvu u STO, na sta vqa da ko ri sti pre fe ren ci jal ni tret man u raz-me ni sa ze mqa ma EU i pro ši ru je slo bod nu raz me nu sa ze mqa ma za pad nog Bal ka na.

In te gra ci ja u svet sku pri vre du pred sta vqa kquč za da qi pri-vred ni rast Sr bi je, što će ne iz o stav no vo di ti da qem si ste mat-skom sma we wu ste pe na zaš ti te. U osno vi, to je u skla du sa ten den-ci jom pri vla če wa stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, ko ji ma sva ka-ko ni su po treb ne me re „zaš ti te in du stri je u po vo ju”, ma da će ih one ra do is ko ri sti ti ako ih bu de. Sto ga je u in te re su Sr bi je da svo ju po li ti ku i di na mi ku otva ra wa uči ni eg zo ge nom, da kle, ne za vi snom od bu du ćih par la men tar nih iz bo ra, bu du ćih mi ni-sta ra i što je naj va žni je, ne za vi snom od uti ca ja lo bi stič kih gru pa, ko je su do sa da po ku ša je li be ra li za ci je ne sa mo za ko či le, ne go je i si ste mat ski vra ća le una zad. Na taj na čin, otva ra se mo guć nost da se, na pri mer, ko nač no uki ne i mo no pol na uvoz naf te, uve den još na sa mom po čet ku tran zi ci je, a či je uki da we, upr kos vi še de se ti na na ja va, još uvek ni je iz ve sno.

Jed na od obla sti ko je su osta le u ve li koj me ri ne re for mi sa ne su kva li ta tiv na ogra ni če wa uvo za, po put sa ni tar nih i ve te ri nar-skih ogra ni če wa. Po na cr tu Stra te gi je bez bed no sti hra ne, ova oblast je re gu li sa na sa 14 za ko na, 62 pra vil ni ka, 4 od lu ke, 3 na red-be, 1 ured bom i 2 uput stva. Sr bi ja i da qe pri me wu je ve o ma re strik-ti van re žim uvo za hra ne, što se ogle da u či we ni ci da se sva ki uvoz te sti ra po ne ko li ko osno va, što zna čaj no po ve ća va troš ko-ve uvo za i sa mim tim, uvo di mo guć no sti za ko rup ci ju.

Jav ne fi nan si je

Jav ne fi nan si je, ka ko na stra ni pri ho da, ta ko i na stra ni ras ho da, su, sa svim pri rod no, je dan od osnov nih ge ne ra to ra ko rup ci je – ka ko ad mi ni stra tiv ne, ta ko i po li tič ke. Po re ska po li ti ka – ko ji po re-zi će se na pla ći va ti, u kom iz no su i na ko ji na čin – ima da le ko se-žne po sle di ce po ko rup ci ju. Kao i u slu ča ju ca ri ne, tra žwa za


ko rup ci jom u naj ve ćoj me ri za vi si od vi si ne po re za. Me đu tim i dru gi fak to ri, po put vr ste po re za, na či na utvr đi va wa po re ske osno vi ce, kao i iden ti fi ka ci je po re skih ob ve zni ka, sva ki po na-o sob mo že da do pri ne se ši re wu ili su ža va wu pro sto ra za ko rup-ci ju. Po red ko rup ci je, ne ra zum na po re ska po li ti ka vo di i stva-ra wu si ve eko no mi je, ko ja sa svo je stra ne, pod sti če da qu ko rup ci-ju, ali i stva ra moć nu in te re snu gru pu qu di ko ji ma po re ska re for ma ni je u in te re su. Ta ko đe, na ras hod noj stra ni, tro še wem jav nog nov ca, otva ra ju se mo guć no sti za ko rup ci ju, gde je do bar i efi ka san Za kon o jav nim na bav ka ma je dan od osnov nih, ali sva ka-ko ne i sa svim do vo qan, an ti ko rup cij ski me ha ni zam.

Sa aspek ta sma wi va wa ko rup ci je, neo p hod no je da si stem jav nih fi nan si ja bu de ra zu man, jed no sta van i ja san (tran spa ren tan).

Ra zum nost pod ra zu me va dr ža we po re skih sto pa na re la tiv no ni skom ni vou, upo re di vom sa ze mqa ma u okru že wu, zbog spre ča-va wa šver ca i si ve eko no mi je, kao i uz dr ža va we od da va wa po re-skih olak ši ca ko ji ma se po re ski ob ve zni ci pod sti ču na, po za mi sli kre a to ra eko nom ske po li ti ke, po žeq no po na ša we ume-sto da na wi ho vo po na ša we uti ču tr žiš ni kri te ri ju mi. Ra zum-nost pod ra zu me va i uz dr ža nost u raz me ra ma pre ra spo de le ko ja je u do me nu po li ti ke jav nih ras ho da. Ta ko đe zah te va i pa žqiv iz bor ciq nih gru pa ko je će do bi ti sub ven ci je, od no sno tran sfe re. Raz-lo zi su isti kao i u slu ča ju po re ske po li ti ke. Mi ni mi za ci ja uti-ca ja na od lu ke po je di na ca, ko ji ovom pri li kom mo gu da svo je na po-re usme re u sti ca we uslo va za do bi ja we sub ven ci ja ume sto u pro-duk tiv ne eko nom ske ak tiv no sti ko ji ma će sa mi za ra di ti svo je pri ho de. Ta ko đe, po sto ja we ne ja snih pro ce du ra za pri stu pa we sub ven ci ja ma u zna čaj noj me ri pod sti če ko rup ci ju.

Jed no stav nost pod ra zu me va da je za sva ki pri hod, pa i po re ski, po treb no pod ne ti od re đe ne troš ko ve. U slu ča ju pri ku pqa wa po re za ja vqa ju se di rekt ni i in di rekt ni troš ko vi. Di rekt ni su oni ko je iza zi va po sto ja we i rad po re ske ad mi ni stra ci je, a in di-rekt ni su oni ko je po re ski ob ve zni ci ima ju u iz vr ša va wu svo jih po re skih du žno sti, a ko ji su po svo joj eko nom skoj suš ti ni tran-sak ci o ni troš ko vi. Jed no stav nost po re skog si ste ma mi ni mi zu je i di rekt ne i in di rekt ne troš ko ve i po ve ća va ne to po re ski pri-hod. Ta ko đe, jed no sta van si stem jav nih fi nan si ja pod ra zu me va ma we mo guć no sti za dis kre ci o ne od lu ke i ge ne ral no ma we kon ta-ka ta iz me đu dr ža ve i pri vre de.

Ja snost se pr ven stve no od no si na po li ti ke jav nih ras ho da i zah te va da po re skim ob ve zni ci ma ma kar okvir no bu de po zna ta svr ha i upo tre ba po re za ko je su oni pla ti li. Dru gim re či ma, po li ti ka jav nih ras ho da mo ra da ma kar u svo jim glo bal nim po ka-za te qi ma bu de po zna ta jav no sti, a da se bu xet ski pro ces od vi ja po po zna tim i ja snim pro ce du ra ma i u de fi ni sa nim ro ko vi ma. Ka da se jed nom usvo ji go diš wi bu xet, dis kre ci ja u upo tre bi jav nih pri ho da mo ra bi ti mi ni mal na.


U pre o bra žaj jav nih fi nan si ja Sr bi ja je uš la sa, u ve li koj me ri, uniš te nim i ne tran spa rent nim bu xet skim si ste mom i prak tič no ne po sto je ćim po li ti ka ma jav nih pri ho da i ras ho da. Pre ko 40% jav nih pri ho da sli va lo se u broj ne van bu xet ske fon-do ve ko ji su se fi nan si ra li iz pre ko dva de set raz li či tih na men-skih da žbi na. Pri me ra ra di, u 1998, 1999. i 2000. go di ni po re ski pri ho di (po re zi na po troš wu, do bit, do ho dak i imo vi nu) či ni-li su sve ga tre ći nu ukup nih jav nih pri ho da, dok je oko 14% jav nih pri ho da pri ku pqa no iz raz li či tih tak si i na kna da. No ve jav ne da žbi ne uvo đe ne su pod za kon skim ak ti ma, a u po re skim za ko ni ma vi še stru ke po re ske sto pe i sek tor ska po re ska po li ti ka bi le su pra vi lo. Nad le žnost utvr đi va wa, pri ku pqa wa i kon tro le jav nih pri ho da ima le su tri me đu sob no pot pu no ne ko or di ni ra ne in sti-tu ci je – Re pu blič ka upra va jav nih pri ho da (RUJP), Fi nan sij ska po li ci ja (FP) i Za vod za ob ra čun i pla ća wa (ZOP). Po re ska di sci pli na go to vo da ni je po sto ja la, a se lek tiv no i pri stra sno ot pi si va we po re skih du go va i kom pen za ci je, ko je su pred sta vqa le čak 25% pri ho da re pu blič kog bu xe ta, bi lo je uobi ča je na prak sa. Pre no som sred sta va na ra ču ne bu xet skih ko ri sni ka pre sta ja la je sva ka ulo ga Mi ni star stva fi nan si ja u iz vr še wu bu xe ta. Po je di-nač ni bu xet ski ko ri sni ci su do zna če nim bu xet skim sred stvi ma sa mo stal no ras po la ga li, tro ši li ih ili ih u vi du de po zi ta „šte-de li” u ban ka ma. Ta ko je bi la mo gu ća ap surd na si tu a ci ja da Re pu-bli ka ima bu xet ski de fi cit, dok ko ri sni ci bu xet skih sred sta va ima ju vi šak sred sta va u ban ka ma.

Na rav no, ne tran spa rent nost u pri ku pqa wu i tro še wu jav nih sred sta va bi lo je jed no od osnov nih le ga la ko rup ci je u Sr bi ji, a lo gi čan is hod ova kvog sta wa u jav nim fi nan si ja ma Sr bi je bi la je ne re dov nost i ne po u zda nost pla ća wa iz bu xe ta, kaš we wa i ne iz-mi ri va we oba ve za.

Ka da se oso bi ne na sle đe nog i sa daš weg sta wa u ko jem se na la ze jav ne fi nan si je Sr bi je upo re de sa na ve de nim vr li na ma, od no sno na če li ma do brih jav nih fi nan si ja, oči gle dan je ve li ki na pre dak ko ji je po stig nut za pro te klih šest go di ne tran zi ci je. Ne sum wiv uspeh je kon so li da ci ja i sta bi li za ci ja pri hod ne stra ne jav nih fi nan si ja i uvo đe we Tre zo ra. Na či wen je i kru pan ko rak u stva-ra wu si ste ma jav nih fi nan si ja ko ji bi imao pret hod no opi sa ne vr li ne. Osta lo je, me đu tim, još do sta to ga da se ura di, po seb no na ras hod noj stra ni.

U od no su na po čet no sta we u po gle du kri te ri ju ma ra zum no sti mo že se kon sta to va ti da je po li ti ka jav nih fi nan si ja uči ni la ogro man na pre dak, po seb no po pi ta wu opo re zi va wa po troš we. Uvo đe wem PDV-a si stem je u ve li koj me ri do ve den na ni vo osta-lih evrop skih ze ma qa.

Slič no se mo že kon sta to va ti i za po li ti ku ak ci za, ma da je si tu a ci ja sa aspek ta ko rup ci je tu neš to slo že ni ja. Pr vi pro blem je re la tiv no vi sok ni vo ak ci za kod ci ga re ta (vi sok u od no su na


pro daj nu ce nu, ne u od no su na okru že we). Vi so ko učeš će ak ci za u pro daj noj ce ni stva ra ve li ke pod sti ca je za šverc i ko rup ci ju u, pre sve ga, ca rin skoj slu žbi. Me đu tim, ima ju ći u vi du da će ni vo ak ci za u bu duć no sti bi ti po ve ća van, je di na ra zum na po li ti ka je bor ba pro tiv ko rup ci je na ca ri ni i bo qa sa rad wa sa ca rin skim slu žba ma ze ma qa u okru že wu. Po se ban pro blem (sa aspek ta ko rup-ci je) će pred sta vqa ti uki da we za bra ne uvo za naft nih de ri va ta. Iako se ova me ra sa aspek ta efi ka sno sti ni ka ko ne mo že oce ni ti kao do bra, ipak se ima uti sak da je ko rup ci ja, ako ne sma we na, a ono ba rem cen tra li zo va na. Bu du ći da se u pro te klom pe ri o du po re ska po li ti ka oči gled no opre de li la za opo re zi va we po troš-we kao osnov ni iz vor pri ho da, ni ske po re ske sto pe na do bit i do ho dak su sa sta no viš ta prin ci pa ra zum no sti do bar iz bor. Naj-ve ći iza zov u ovom do me nu je na sta vak do sled ne pri me ne ovog za ko na, pot pu na de po li ti za ci ja Po re ske upra ve i raz voj in for-ma tič kih i dru gih ka pa ci te ta ove u sva koj dr ža vi naj va žni je iz vrš ne in sti tu ci je.

Naj ve ći uspeh sa sta no viš ta ja sno sti, je ste usva ja we i pri me na za ko na ko jim se ure đu je bu xet ski si stem. Pri me na ovog za ko na us po sta vi la je ja snu bu xet sku pro ce du ru je din stve nu za sve ni voe vla sti i omo gu ći la da po sto je dnev ni po da ci o vr sta ma ras ho da i ko ri sni ci ma re pu blič kog bu xe ta. Osta je da se isto omo gu ći i za sva ku je di ni cu lo kal ne sa mo u pra ve, kao i da se po stig ne kraj wi ciq us po sta vqa wa tre zo ra – auto mat sko pla ća we u ime bu xet skih ko ri sni ka, ko ji u sa mom pro ce su pla ća wa, po usva ja wu bu xe ta, ne tre ba da ima ju ni ka kvu dis kre ci o nu moć.

Ve li ka oblast ko ja će pred sta vqa ti je dan od naj ve ćih iza zo va u da qoj tran sfor ma ci ji jav nih fi nan si ja u Sr bi ji je oblast lo kal-nih jav nih fi nan si ja, u ko joj u do me nu pri ho da tek pred sto ji ce lo vi to ure đe we. Ta ko đe, po treb no je još do sta ura di ti na po ve-ća wu jed no stav no sti po re skog si ste ma u ko jem još uvek ima pre ko sto raz li či tih fi skal nih in stru me na ta i još znat no vi še po je-di nač nih fi skal nih for mi ko je ad mi ni stri ra Po re ska upra va.

Ko nač no, stvar na re for ma po li ti ke jav nih ras ho da tek pred-sto ji. Ona, pre sve ga, pod ra zu me va pot pu ni pre sta nak sub ven ci-o ni sa wa pred u ze ća, re for mu si ste ma so ci jal nog osi gu ra wa i stvar no re struk tu ri ra we jav nih pred u ze ća. Da kle, me re ko je teš ko da mo gu bi ti po pu lar ne, a ko je su u kraj woj li ni ji zbog to ga i od la ga ne. I kao što je po li ti ka jav nih fi nan si ja u pro-te klom pe ri o du us peš no kon so li do va la pri hod nu stra nu i ta ko omo gu ći la re dov no iz vr ša va we ras hod ne stra ne bu xe ta, amor-ti zu ju ći ta ko zna ča jan deo pro ble ma ko ji se ja vqa ju spro vo đe-wem struk tur nih po li ti ka u tran zi ci ji, ta ko sa da ubr za we pri-va ti za ci je, spro vo đe we za ko na o ste ča ju i dru ge struk tur ne po li ti ke mo ra ju omo gu ći ti jav nim fi nan si ja ma da sma we pri-ti sak ko ji jav na po troš wa ima na pri vre du i ma kro e ko nom sku rav no te žu u ce li ni.


Jav ne na bav ke

Oblast jav nih na bav ki je sa svim si gur no jed na od obla sti ko je su naj vi še pod lo žne ko rup ci ji. Bu du ći da dr žav ni slu žbe ni ci i po li ti ča ri u ta kvim slu ča je vi ma od lu ču ju o tran sfe ru dr žav nih sred sta va ka pri vat nim li ci ma, ja sno je da po sto ji obo stra ni in te res da se ne do ne se od lu ka u skla du sa jav nim in te re som. Iz tog raz lo ga je pro ce du ra jav nih na bav ki ve o ma kom pli ko va na u ve ći ni de mokrat skih ze ma qa, pa je ta kav slu čaj i kod nas. Ka da se u već kom pli ko va nu si tu a ci ju ume ša ju i po li tič ki kri te ri ju mi, kao što je, na pri mer, od red ba da do ma ći po nu đa či ima ju pred-nost, si tu a ci ja po sta je još te ža, a i bor ba pro tiv ko rup ci je.

Na čel no go vo re ći, mo guć no sti za ko rup ci ju u slu ča je vi ma jav-nih na bav ki ima ne ko li ko:

• pri utvr đi va wu da li će se neš to ku pi ti ili ne;• pri spe ci fi ko va wu po treb nih do ba ra/uslu ga;• pri odre đi va wu pon de ra za oce nu po nu de;• pri bo do va wu (oce ni po nu de);• pri ula ga wu žal be.Pr va mo guć nost se u suš ti ni od no si na svr sis hod nost na bav ke.

U si tu a ci ja ma ka da po sto ji ma li broj po ten ci jal nih po nu đa ča, sa ma od lu ka da se neš to ku pi mo že ima ti od re đe nu mo ne tar nu vred nost (na pri mer, ku po vi na ope ra tiv nih si ste ma za kom pju te-re). Dru ga mo guć nost za po ja vu ko rup ci je se ja vqa u tre nut ku ka da se spe ci fi ci ra ro ba/uslu ga ko ja se na ba vqa. Po ten ci jal no je mo gu će pra vqe wem spe ci fi ka ci je ot klo ni ti kon ku ren ci ju. Na pri mer, zah te va ti da pro iz vod za do vo qa va od re đe ni stan dard, a una pred se zna da taj stan dard za do vo qa va sa mo je dan, ili ve o ma ogra ni če ni broj po nu đa ča. Pri odre đi va wu pon de ra za raz li či te aspek te po nu de je ta ko đe mo gu će da do đe do ko rup ci je. Re ci mo, ako po sto je je dan kva li te tan, a skup i je dan ne kva li te tan, a jef tin pro iz vod, sa mim oda bi rom pon de ra za ce nu i kva li tet se una pred mo že od ba ci ti je dan od ovih pro iz vo da. Što se bo do va wa ti če, če sto se bo du ju kva li ta tiv ni aspek ti, ta ko da se ra di o su bjek tiv-noj pro ce ni. Su bjek tiv na pro ce na, na rav no, mo že da vo di do ko rup ci je. Pro ces žal be ta ko đe otva ra mo guć nost za ko rup ci ju.

Svr ha sa vre me nog Za ko na o jav nim na bav ka ma je da su zi pro stor za ko rup ci ju u ne kim od ovih aspe ka ta. Na pri mer, Za kon o jav nim na bav ka ma mo že da ima sa mo ogra ni če no dej stvo na pr vi od na ve-de nih slu ča je va (od lu ka da li će se neš to ku pi ti). Sa svim pri-rod no, dr žav ni or ga ni i jav ne slu žbe ima ju pot pu no od re še ne ru ke pri do no še wu ta kve od lu ke, a je di no ogra ni če we pred sta-vqa ju ras po lo ži va sred stva (član 24. stav 1). Ono gde bi Za kon mo gao da po mog ne, a za sa da ne po ma že, je pri ukrup wi va wu na bav-ki raz li či tih or ga na ka da se ku pu je ista ro ba/uslu ga, kao i kod odva ja wa do no še wa od lu ke da li će se neš to ku pi ti od od lu ke od ko ga će se neš to ku pi ti.


Ka da se ra di o iz ra di spe ci fi ka ci je na bav ke, sva ki, pa i naš za kon o jav nim na bav ka ma je ta ko đe re la tiv no ne mo ćan. Bu du ći da se če sto ra di o ve o ma slo že nim na bav ka ma, gde je neo p hod no od re-đe no teh nič ko zna we, dr žav ni or gan pri spe ci fi ko va wu zah te va ima pri lič no od re še ne ru ke (čla no vi 27, 36).

Slič na je si tu a ci ja i sa iz bo rom pon de ra (čla no vi 54, 55). Kod bo do va wa je si tu a ci ja još slo že ni ja. Na i me, uko li ko se ra di o suš tin ski su bjek tiv noj pro ce ni (kao što je re ci mo oce na struč-ne spo sob no sti po nu đa ča), ja ko je teš ko za ko nom pro pi sa ti na čin bo do va wa. Sa dru ge stra ne, ka da se ra di o objek tiv no de fi ni sa-nom kri te ri ju mu, si tu a ci ja je ve o ma jed no stav na i teš ko je ko rup-ci jom iz me ni ti od lu ku. Za to sva ku od lu ku o jav noj na bav ci tre ba za sno va ti što je mo gu će vi še na ce ni i dru gim objek tiv nim kri-te ri ju mi ma.

Ula ga we žal be otva ra do dat ne mo guć no sti za ko rup ci ju. Bu du ći da po stu pak pod no še wa zah te va za zaš ti tu pra va od la že iz vr še-we ugo vo ra o jav noj na bav ci, a da je po kre ta we ta kvog po stup ka če sto ve o ma jef ti no (40.000 di na ra, što je kod ve li kih na bav ki ma li iz nos) po nu đa či ko ji ni su do bi li ugo vor u sva koj si tu a ci ji po kre ću po stu pak zaš ti te pra va, što če sto ve o ma uspo ra va ceo po stu pak. Od lu či va we o osno va no sti ova kvih zah te va mo že do ve-sti do tra žwe za ko rup ci jom.

Ve za no za Za kon o jav nim na bav ka ma je i sle de ća di le ma: da li pred u ze ća ko ja su u dr žav nom vla sniš tvu, a po slu ju na tr žiš tu, tre ba da pot pa da ju pod pri me nu ovog Za ko na. Po tre nut no va že-ćem za ko nu, od go vor je da. Čla nom 3, stav 1, tač ka g) je pro pi sa no da uko li ko dr žav ni or ga ni ili jav na pred u ze ća vr še zna ča jan uti caj na po slov ne od lu ke, fi nan si ra we i po slo va we pred u ze ća, ta kva pred u ze ća spa da ju pod Za kon o jav nim na bav ka ma. Bu du ći da to pred sta vqa zna ča jan ne do sta tak pri po slo va wu (do dat ni troš ko vi, jav no ob ja vqi va we svih na bav ki, na osno vu če ga kon-ku ren ci ja mo že da za kqu či ka kvi su po slov ni pla no vi), kon ku-ren ci ja ima ve li ki pod sti caj da ome ta i pro lon gi ra jav ne na bav ke u dr žav nim kom pa ni ja ma. Dva pri me ra kom pa ni ja ko je pot pa da ju pod Za kon o jav nim na bav ka ma, a kon ku ren ci ja uglav-nom ne pot pa da, su Ga le ni ka i Te le kom (ba rem onaj deo ko ji se ba vi mo bil nom te le fo ni jom). Ta ko đe je za ni mqi va či we ni ca da, iako se du go špe ku li sa lo da se iz Mob te la zna čaj na sred stva pre li va ju na ra ču ne prav nih i fi zič kih li ca po ve za nih sa po ro di com ko ja je upra vqa la kom pa ni jom, ni u jed nom tre nut ku se ni je po kre nu lo pi ta we zaš to Mob tel ne pot pa da pod Za kon o jav nim na bav ka ma, iako je bi lo ja sno da dr ža va ima zna čaj no učeš će u uprav nom od bo ru kom pa ni je i da bi Mob tel mo gao da se svr sta u na ve de ni član Za ko na.

Sa aspek ta bor be pro tiv ko rup ci je, na pr vi po gled je ja sno da ova kva pred u ze ća ne mo ra ju da u pu noj me ri bri nu za troš ko ve ko je pra ve i da je po slo va we u skla du sa Za ko nom o jav nim na bav ka ma


pre pre ka ko rup ci ji. Me đu tim, na dru gi po gled, otva ra se mo guć-nost op struk ci je ce log pro ce sa od stra ne kon ku ren ci je. Sa svim je ja sno da u ova kvim slu ča je vi ma naj bo qu an ti ko rup cij sku stra te gi ju (first best so lu tion) pred sta vqa pri va ti za ci ja ovih pred u ze ća.

Iako kroz ceo Za kon „pro ve ja va” bor ba pro tiv ko rup ci je, ko rup ci ja se di rekt no po mi we je di no u čla nu 17, gde se na vo di da će „Na ru či lac od bi ti po nu du ako ima na ras po la ga wu ve ro do sto-jan do kaz da je po nu đač sa daš wem ili biv šem za po sle nom kod na ru či o ca dao ili obe ćao po klon u nov ča nom ili ne nov ča nom ob li ku, po nu dio za po sle we ili bi lo ka kvu dru gu ko rist, stvar ili uslu gu či je se vred no sti mo gu iz ra zi ti u nov cu, kao po ku šaj uti ca wa na de lo va we, od lu či va we ili na da qi tok po stup ka jav ne na bav ke.”

Ono što se iz ovog čla na mo že vi de ti je da se od no si sa mo na slu čaj ka da je po nu đač po nu dio mi to, a ne i na si tu a ci ju ka da je kon ku rent po nu đa ča po nu dio mi to ka ko bi spre čio ili od lo žio na bav ku.

Me đu tim, kao i kod sva kog dru gog za ko na, naj bit ni ja stvar je spro vo đe we. Za ko nom su osno va na dva no va te la, Upra va za jav ne na bav ke i Ko mi si ja za zaš ti tu pra va. Na pi ta we ka ko se spro vo di Za kon o jav nim na bav ka ma naj bo qi od go vor da ju sle de ći po da ci: to kom 2005. go di ne bi lo je 80.000 po nu đa ča, 12.000 na ru či la ca i 250.000 ugo vo ra. Broj za po sle nih u Upra vi za jav ne na bav ke je oko 25 i sa svim je ja sno da Upra va sa ma ne mo že, a ni ne tre ba, da se sa ma ba vi ovim pro ble mom. Či we ni ca da Dr žav na re vi zor ska in sti tu-ci ja još ni je osno va na sa mo do dat no ote ža va ce lu si tu a ci ju.

Me đu tim, iako se Za kon ne pri me wu je na naj e fi ka sni ji na čin, pre sve ga kao re zul tat ne zna wa i ne za in te re so va no sti qu di ko ji ra de na tim po slo vi ma u na ru či o ci ma, mo ra se oce ni ti da je da nas si tu a ci ja, sa sta no viš ta ko rup ci je, mno go bo qa ne go pre ne go što je Za kon stu pio na sna gu. Na rav no da je pro ce du ra slo že na i na rav no da to ote ža va po sao dr žav nih slu žbe ni ka, ali to je bi lo i osnov na ide ja uvo đe wa ovog Za ko na.

Za kr še we Za ko na o jav nim na bav ka ma je ve zi va no ne ko li ko „afe ra” u pret hod nom pe ri o du, što je ta ko đe oče ki va no. Slič na je si tu a ci ja i u osta lim de mo krat skim dr ža va ma. Ka da god dr ža va tro ši no vac ja vqa se mo guć nost ko rup ci je. Ciq ova kvog Za ko na je da pro pi še ko je su rad we ile gal ne, a po sao po li ci je, su do va i tu ži laš tva je da pro na đu i ka zne kriv ce. Či we ni ca da do za vrš-te ka sud skih po stu pa ka još uvek ni je doš lo ne mo že ići na te ret Za ko na o jav nim na bav ka ma, ne go na te ret in sti tu ci ja ko je su za du-že ne da ga spro ve du.

Či we ni ca je i da su afe re če sto po kre ta ne, a da pra vih do ka za ni je ni bi lo. Ta da su na te ren stu pa li PR ti mo vi kom pa ni ja ko je su iz gu bi le na ten de ru i po ku ša va le da pre ko me di ja i jav no sti iz vr še pri ti sak da se ten der po no vi. Na rav no, teš ko je pro ce-ni ti ka da su bi li u pra vu, a ka da ni su.


Do dat ni pro blem pred sta vqa i či we ni ca da je ve li ki broj jav-nih na bav ki u obla sti od bra ne i unu traš wih po slo va i da qe „po ver qiv”, ta ko da se mo že pret po sta vi ti da u tim obla sti ma po sto ji zna čaj na ko rup ci ja, a naj ma we tri afe re u tim obla sti ma go vo re u pri log da neš to ni je u re du (afe re „Mi le Dra gić”, „Sa te-lit” i na bav ka opre me za MUP od fir me u ko joj je ta daš wi mi ni-star unu traš wih po slo va, Du šan Mi haj lo vić imao po slov ne in te re se). Ova kva si tu a ci je je do ve la do tran spa rent no sti ko ja, či ni se, mo že da ugro zi ne ke dru ge dr žav ne in te re se – na pri mer, u re ba lan su bu xe ta za 2006. go di nu (u de lu ko ji se od no si na Na ci-o nal ni in ve sti ci o ni plan) sva ko mo že vi de ti da voj ska pla ni ra re mont pet avi o na Mig 29, dva bor be na he li kop te ra Mi-24, kao i od re đe nih tran sport nih avi o na i he li kop te ra.

Pre po ru ke ko je iz ove ana li ze sle de se mo gu ova ko pred sta vi ti:• što pre pri va ti zo va ti jav na pred u ze ća i dru ge kva zi dr žav-

ne or ga ni za ci je ko je po slu ju na tr žiš tu;• ukrup wa va ti jav ne na bav ke (ume sto da re ci mo sva ki cen tar

za so ci jal ni rad na ba vqa ro bu po je di nač no, ra di ti to cen-tra li zo va no);

• osno va ti što pre Dr žav nu re vi zor sku in sti tu ci ju, ko ja će mo ći da oce wu je i re vi di ra, ka ko pro ce du ru, ta ko i svr sis-hod nost jav nih na bav ki;

• iz ba ci ti od red bu o fa vo ri zo va wu do ma ćih po nu đa ča, bu du ći da se u pro ce du ri utvr đi va wa do ma ćeg po re kla otva ra ve li ka mo guć nost za ko rup ci ju;

• uve sti od red be o spre ča va wu su ko ba in te re sa na sve čla no ve sva ke ko mi si je ko ja oce wu je po nu de;

• oja ča ti fa zu kon tro le spro vo đe wa ugo vo ra, sa ci qem ote ža-va wa na knad ne iz me ne ugo vo ra.

Sub ven ci je

Pe riod od 2000. go di ne do da nas se mo že oka rak te ri sa ti kao pe riod u ko me je dr ža va de kla ra tiv no na se be pre u ze la bri gu o svi ma – ne za po sle ni ma, za po sle ni ma, oso ba ma sa „ne re še nim stam be nim pi ta wem”, mla di ma, sta ri ma, bo le sni ma, pred u zet ni-ci ma, pri vred ni ci ma i osta li ma. Bez ula že wa u ide o loš ke ras-pra ve o to me da li dr ža va tre ba i mo že da vo di ta kvu po li ti ku, ov de pre sve ga že li mo da ana li zi ra mo me ha ni zme ko ji ma je dr ža-va po ku ša va la da re ša va te pro ble me.

Je dan od naj češ ćih me ha ni za ma ko ji su ko riš će ni u pret hod nom pe ri o du su sub ven ci je. Ta ko je dr ža va po če la da ko fi nan si ra pred-u zet ni ke pre ko Fon da za raz voj, po qo pri vred ni ke pre ko Mi ni-star stva po qo pri vre de, qu de ko ji ne ma ju stan pre ko Na ci o nal ne kor po ra ci je za osi gu ra we stam be nih kre di ta, da va ne su sub ven ci je za ot po či wa we sop stve nog bi zni sa pre ko Na ci o nal ne slu žbe za za poš qa va we, kao i ga ran ci je pre ko Ga ran cij skog fon da.


Na čel no po sma tra no, dr ža va ne tre ba da se ovim po slo vi ma ba vi. Čak i ako je u pr vim go di na ma tran zi ci je i po sto ja la ne ka-kva po tre ba usled ne do voq no raz vi je nog fi nan sij skog tr žiš ta, već po sle pr ve 2-3 go di ne tran zi ci je fi nan sij ski si stem je mo gao na se be da u pot pu no sti pre u zme fi nan si ra we. Me đu tim, na iz gled pa ra dok sal no, ka ko se ban kar ski si stem raz vi jao i ja čao, ta ko je ra sla i ulo ga dr ža ve u fi nan si ra wu sve ga i sva če ga. Po sled wi par la men tar ni iz bo ri (2007. go di ne) su do ve li do obe ća wa da će se po tro ši ti de se ti ne i sto ti ne mi li o na evra za „start-up” kre-di te, kao i za pla ća we sub ven ci ja pred u ze ći ma ko ja za po sle ve ći broj rad ni ka.

Ne ki od ovih me ha ni za ma su vi še, a ne ki ma we pod lo žni ko rup ci ji. Či ni se da auto mat sko pla ća we sub ven ci ja po no vo za-po sle nom ne stva ra ve li ke mo guć no sti za ko rup ci ju, jer se ra di o ma we-vi še objek tiv no mer qi vim stva ri ma. Me đu tim, „start-up” kre di ti su, prak tič no po de fi ni ci ji, mo gu će le glo ko rup ci je. Dr ža va pla ni ra da ve li ke ko li či ne nov ca do de li pred u zet ni ci-ma-po čet ni ci ma i da pre u zme kom ple tan ri zik wi ho vog po slo va-wa. No vac bi se do de qi vao na osno vu kon kur sa, na ko me bi ko mi-si ja pre gle da la bi znis pla no ve i oba vqa la ulo gu tr žiš ta – od lu-či va la ko je bi znis ide je su do bre, a ko je ne.

Ta ko đe, kre di ti ko je odo bra va Fond za raz voj Re pu bli ke Sr bi je otva ra ju ve li ku mo guć nost ko rup ci je, do du še neš to ma wu ne go kod da va wa bes po vrat nih sred sta va, jer iz nos sub ven ci je pred sta-vqa sa mo raz li ka iz me đu fon do ve i tr žiš ne ka mat ne sto pe, a ne ceo iz nos kre di ta. Me đu tim i po red to ga, pred u zet ni ci mo gu da do đu do zna čaj nih sred sta va no mi nal no po ja ko po voq nim uslo vi-ma, na ro či to ako su iz ve o ma ne raz vi je nih pod ruč ja. Me ha ni za ma ko rup ci je ima ra znih, od di rekt nog pla ća wa oni ma ko ji do no se od lu ke, pre ko pla ća wa za po sle ni ma u Fon du da „pri pre me bi znis plan”, pre ko stra nač kog uti ca ja na čla no ve Uprav nog od bo ra.

Kao što je ra ni je po me nu to, je di ni na čin re ša va wa pro ble ma ko rup ci je pri da va wu sub ven ci ja je uki da we sub ven ci ja. Uko li ko dr ža va ima vi šak nov ca, bi lo iz pri va ti za ci je ili po ne kom dru gom osno vu, pr vo naj bo qe re še we je vra ća we spoq nog du ga ili sma wi va we po re za. Sub ven ci je su sa sko ro sva kog aspek ta in fe-ri or no re še we, a po go to vo sa sta no viš ta ko rup ci je, od no sno bor be pro tiv we.

Pri va ti za ci ja

Druš tve na i dr žav na svo ji na su se „do ka za le” kao iz u zet no ne e fi-ka sne i ve o ma sklo ne ko rup ci ji. Jed no stav no, u uslo vi ma ka da di rek tor ne mo ra da ni ko me pod no si ra ču ne i od go va ra za po slo va-we pred u ze ća, mo že se sa raz lo gom oče ki va ti da će bi ti spre man da in te re se pred u ze ća pod re di lič nom in te re su i da, re ci mo, na ba-vqa ma te ri jal po vi šim ce na ma, a da pro da je pro iz vod svo je fir me


po ce na ma ni žim od tr žiš nih – na rav no, ako do bi je mi to. Si tu a-ci ja je do dat no po gor ša na u me šo vi toj si tu a ci ji, ka da na tr žiš-tu po slu ju i pri vat ne i druš tve no/dr žav ne fir me. Sa svim si gur-no, je di ni lek je opšta i bez u slov na pri va ti za ci ja.

Pr va de mo krat ska Vla da Sr bi je je oda bra la mo di fi ko va ni mo del kla sič ne pro da je pred u ze ća. Po de la druš tve nog, od no sno dr žav nog ka pi ta la svim gra đa ni ma pu tem va u če ra bi la je po pu-lar na op ci ja u is toč noj Evro pi sre di nom 1990-tih go di na, po sle br ze pri va ti za ci je u Češ koj i Slo vač koj. Me đu tim, ka sni ji raz-voj do ga đa ja ni je bio ta ko us pe šan: po ka za lo se da in ve sti ci o ni fon do vi, ko ji ma je po ve ren ve ći deo va u če ra, od no sno ak ci ja, ne funk ci o ni šu ka ko je za miš qe no, ta ko da ni kor po ra tiv no upra-vqa we pri va ti zo va nim pred u ze ći ma ni je bi lo efi ka sno. Još go re je bi lo is ku stvo Sr bi je, gde su ve li ki po pu sti i po klo ni vo di li rad nič kom ak ci o nar stvu, jed nom eko nom ski ve o ma in fe-ri or nom ti pu upra vqa wa pred u ze ćem.

Dru gim re či ma, me tod pro da je druš tve nog i dr žav nog ka pi ta la bio je oda bran sa ide jom da se po ku ša ju na ći pra vi kup ci, u smi slu onih ko ji će iz pred u ze ća ko ja se pri va ti zu ju (eko nom skih re sur sa) iz vu ći naj vi še. Jer, stan dar dan re zon u eko nom skoj na u ci je da onaj ko pla ća zna zaš to to li ko pla ća i da onaj ko naj vi še pla ti naj ve-ro vat ni je ume naj bo qe sa tim re sur si ma. Me đu tim, pro da ja kao me tod pri va ti za ci je ima i jed nu na čel nu sla bost: spo ri ja je ne go va u čer ski si ste mi, poš to pod ra zu me va pri pre mu sva kog po je di-nač nog pred u ze ća, a to je, na ro či to u si tu a ci ji ogra ni če nih re sur-sa dr žav ne ad mi ni stra ci je, vre men ski do sta zah te van pro ces.

Ka da je već oda bra na kon cep ci ja pro da je, on da je sle de ći ko rak – pro da ja ve ćin skim, stra teš kim in ve sti to ri ma – do sta lak. Na i me, al ter na ti va je pro da ja ak ci ja jav nim upi som, što obič no vo di ras pr še nom vla sniš tvu i sla bi jem kor po ra tiv nom upra-vqa wu. Vla da je, pri li kom iz bo ra pri va ti za ci o nog mo de la, s pra-vom pri da la ve li ku va žnost kor po ra tiv nom upra vqa wu u post-pri va ti za ci o nom pe ri o du, te je iza bra la pro da ju ve ćin skog pa ke-ta (70%) druš tve nog/dr žav nog ka pi ta la jed nom in ve sti to ru. Ti me je omo gu će no pre u zi ma we pu ne kon tro le nad pred u ze ćem ko je se pri va ti zu je od stra ne jed nog ve ćin skog vla sni ka, ko ji ta ko mo že, u sop stve nom in te re su, upra vqa ti pred u ze ćem bez po seb nih kom pli ka ci ja. Ide ja je da se na ta kav na čin olak ša, od no sno uči-ni efi ka sni jim ve o ma slo žen pro ces re struk tu ri ra wa pred u ze ća u post pri va ti za ci o nom pe ri o du.

Is ku stvo ne sa mo tran zi ci o nih, već i raz vi je nih ze ma qa po ka-zu je da je pro blem prin ci pal-agent uvek vr lo mu čan i da lak lek jed no stav no ne po sto ji. Pro blem ob u zda va wa me nax men ta ili vla-sni ka ko ji ima sa mo re la tiv no ve ćin sko vla sniš tvo nad pred u-ze ćem, od se bič nih ile gal nih po te za, a na šte tu ma win skih ak ci-o na ra, po seb no je slo žen u ze mqa ma u tran zi ci ji, u ko ji ma po treb-ne in sti tu ci je (sud stvo, re gi stri, ber za itd) još ni su do voq no


iz gra đe ni. U ta kvim ze mqa ma bo qi je oslo nac na ve ćin skog vla-sni ka, poš to se ti me ukla wa bar deo pro ble ma prin ci pal-agent – onaj od dis per zo va nog vla sniš tva.

Što se ko rup ci je ti če, mo ra se pri zna ti da je pred lo že ni i usvo je ni me ha ni zam pro da je pri lič no ose tqiv na ko rup ci ju. Na i-me, po de la ak ci ja, bi lo za po sle ni ma, bi lo svim gra đa ni ma je ste, sa aspek ta ko rup ci je, na pr vi po gled, bo qi mo del. I, na kra tak rok, taj za kqu čak je ta čan. Me đu tim, is ku stvo ze ma qa Is toč ne Evro pe, a i Sr bi je, je po ka za lo da je, na du ži rok, ta kav za kqu čak ve o ma da le ko od isti ne. U uslo vi ma ka da fi nan sij sko tr žiš te ne po sto ji ili je tek u za čet ku, ka da po sto ji opšte ne shva ta we we go-ve ulo ge i na či na na ko ji tre ba da funk ci o ni še, bes plat na po de-la ak ci ja pred sta vqa uvod u opštu pqač ku i oti ma we imo vi ne. Zna či, čak i u smi slu ko rup ci je, do bro spro ve den me ha ni zam pro-da je je su per i o ran nad al ter na ti va ma.

Uzi ma ju ći u ob zir stra ho ve da će pro ces bi ti op te re ćen op tu-žba ma za ko rup ci ju, Za kon o pri va ti za ci ji je pred vi deo dva me to da pro da je, oba kon ku rent ska: auk ci ju, od no sno li ci ta ci ju za ma wa i sla bi ja pred u ze ća i ten der za ve ća i bo qa, na me we na stra nim in ve-sti to ri ma. Uvek se pro da je 70% ne pri va ti zo va nog ka pi ta la (osta-tak od 30% se, ka ko je na ve de no, po kla wa za po sle ni ma i gra đa ni ma). Hva le je vred no to što se me đu me to di ma pro da je ne po mi we di rekt-na po god ba iz me đu dr ža ve i kup ca, poš to je ona, iako te o rij ski po god na i na iz gled nu žna za lo ša pred u ze ća za ko ja ne po sto ji tra-žwa, ipak pre vi še ri zič na sa sta no viš ta dr ža ve poš to omo gu ću-je, bo qe re ći pod sti če, ko rup ci ju. Kod tih lo ših pred u ze ća iz veš-će se ili ure đe no re struk tu ri ra we ili ste čaj. Upo tre bom is kqu-či vo kon ku rent skih me to da pro da je tre ba lo je obez be di ti mak si-mal nu tran spa rent nost pro ce sa, tj. one mo gu ći ti ko rup ci ju i dru ge ma hi na ci je is ho dom pri va ti za ci je. Na i me, ka da se obez be di jav no i ure đe no nad me ta we za in te re so va nih stra na ka po una pred po zna-tim pra vi li ma, on da je za i sta teš ko or ga ni zo va ti pre va ru i ne ko-me obez be di ti ne za slu že nu pred nost.

Ori jen ta ci ja mo de la pri va ti za ci je kod pla ća wa za ku pqe no je go to vi na, i to od mah po pot pi si va wu ugo vo ra. Ipak, do zvo qe na je iz ve sna flek si bil nost. Pr va je kod sta re de vi zne šted we, či je su do spe le ob ve zni ce rav no prav ne nov cu, dok se pri ma ju i ne do spe le, uko li ko ni je bi lo ku pa ca za no vac i do spe le ob ve-zni ce. A dru ga kod ro ko va: pred vi đe no je da po je din ci (fi zič ka li ca) mo gu da ka pi tal ku pqen na auk ci ja ma pla te i u šest go diš-wih ra ta. Ovim je pod sti ca na po ja va do ma ćih ku pa ca, bu du ći da ni su mo ra li da od mah pla te ono što bi ku pi li, već su mo gli to da uči ne to kom vre me na iz do bi ti pred u ze ća. Ipak, ovo je ri zič-no re še we, kao što je is ku stvo po ka za lo u vi še slu ča je va, jer omo gu ća va ne sa ve sni ma da bez di na ra sop stve nog nov ca pre u zmu pred u ze će, is ce de ga u krat kom ro ku i osta ve dr ža vi na da qu bri gu. Svo je vre me no je oš tro kri ti ko van cen tra li zo van na čin


ka ko pro da je ka pi ta la, ta ko i ce lo kup nog pro ce sa pri va ti za ci-je (sve ra di Agen ci ja za pri va ti za ci ju). Ipak, pi ta we je da li je ta kva kri ti ka oprav da na. Sa jed ne stra ne, ve li ka ulo ga Agen ci je omo gu ći la je znat nu pro fe si o na li za ci ju pro ce sa pri va ti za ci-je, ko ju de cen tra li zo va na for ma teš ko da bi mo gla obez be di ti. Sa dru ge stra ne, ras po de la pri ho da od pri va ti za ci je ni ka ko se ne mo že na zva ti cen tra li zo va nom, jer u ras po de li uče stvu ju i lo kal ne za jed ni ce, i Voj vo di na, i pen zij ski fond za po sle nih, i fond za de na ci o na li za ci ju.

In te re sant no (a ve ro vat no i lo še) je da ni u za ko nu o pri va ti-za ci ji, ni u ured bi vla de o ten de ri ma ne sto ji ko ji su kri te ri ju-mi ko ji će od lu či va ti po bed ni ka u nad me ta wu. Ti me je Agen ci ji za pri va ti za ci ju pre puš te no da od lu ču je o kri te ri ju mi ma, a u sva kom kon kret nom slu ča ju. Do sa daš wa prak sa je po ka za la da je kod ten de ra Agen ci ja ko ri sti la tri kri te ri ju ma: po nu đe nu ce nu i vi si nu in ve sti ci o nog i so ci jal nog pro gra ma. Ce na je, sva ka ko, ne spo ran kri te ri jum, ali je pi ta we da li za kri te ri ju me tre ba ko ri sti ti i vi si nu pla ni ra nih in ve sti ci ja i so ci jal nog pro-gra ma. Stro go eko nom ski po sma tra no, pro dav ca, a to je ovom pri-li kom dr ža va, ne tre ba da za ni ma niš ta dru go do pro daj na ce na. To ko li ko će no vi vla snik ulo ži ti u pred u ze će we go va je stvar, jer će i ko rist ići is kqu či vo we mu. Po se ban pro blem pred sta-vqa, ka ko je is ku stvo u ze mqa ma u tran zi ci ji po ka za lo, ne mo guć-nost dr ža ve da na knad no „ka zni” kup ca ko ji ni je poš to vao od red-bu ugo vo ra o in ve sti ci o nom pro gra mu. Sr bi ja je ov de po ku ša la da re ši pro blem oš tri nom: pr vo, tra ži se ga ran ci ja ban ke i, dru go, pre ti se po niš ta va wem pri va ti za ci je bez na kna de. Ovo dru go će mo žda po ve ća ti ste pen poš to va wa pre u ze tih oba ve za, ali će isto vre me no po ve ća ti ri zik po sla za kup ca, a ti me i sma-wi ti atrak tiv nost srp ske pri va ti za ci je za po ten ci jal ne in ve-sti to re. Jed no stav no, što se vi še oba ve za (te re ta) pre ne se na kup ca, to će ce na ko ju je on spre man da po nu di bi ti sra zmer no ma wa. Ovo po seb no va ži za so ci jal ni pro gram, ko ji za kup ce pred-sta vqa tro šak jed nak ce ni fir me, pa je on ta ko i kal ku li še; dru-gim re či ma, što je sku pqi so ci jal ni pro gram, to će po nu đe na ce na bi ti ma wa. Ovo je dr ža va na kra ju shva ti la, pa je 2003. go di-ne uki nu la oba ve zu da se, kod ten de ra, ga ran tu je za po sle nost za na red nih 3-5 go di na, a kod auk ci ja jed nu go di nu, već je na se be pre-u ze la so ci jal ne pro gra me, ra zum no oče ku ju ći ve će pri ho de od pro da je. Ka da se bo qe po gle da, oba kri te ri ju ma su su viš na, a ko ri-sti la su se uglav nom iz po li tič ko-mar ke tin ških raz lo ga: da se po ka že ka ko se dr ža va bri ne i za raz voj i za za po sle ne. Ta ko đe, ko riš će we vi še kri te ri ju ma otva ra mo guć nost za ko rup ci ju, na ro či to kod na knad ne pro ce ne da li je in ve sti ci o ni pro gram iz vr šen ili ne. Če sto se oba ve za in ve sti ra wa iz vr ša va uno še-wem ma te ri jal nih stva ri u pred u ze će, či ju vred nost ne ko mo ra da pro ce ni i ve ri fi ku je.


U 2005. go di ni iz vr še ne su tri va žne pro me ne za ko na. Pr vo, Agen ci ja je do bi la pra vo da sa mo stal no i vr lo la ko ras ki da ugo-vor sa kup cem, a uko li ko on ne poš tu je od red be ugo vo ra. Mo žda je sud ska pro ce du ra do sa da bi la spo ra, ali ova te žwa za br zi nom i efi ka snoš ću do no si pre ve li ka pra va jed noj za in te re so va noj stra ni, a na ra čun zaš ti te pra va dru ge ugo vor ne stra ne. Dru go, u te žwi da ne a trak tiv na pred u ze ća uči ni atrak tiv ni jim, za ko no-da vac je pred vi deo uslo van ot pis dr žav nih po tra ži va wa pre ma pred u ze ću ko je se pri va ti zu je – ciq je da mu se obez be di po zi tiv na vred nost i ono pro da – a da se dr žav ni po ve ri o ci (bu xet, ko mu-nal na pred u ze ća, dr žav ne ban ke itd) na mi re ko li ko mo gu iz pri-va ti za ci o nog pri ho da. Ni je loš po tez, ali će mo ći da uspe sa mo kod onih fir mi kod ko jih je kon fi gu ra ci ja ta kva da ih to uslov-no ot pi si va we pre ba cu je iz ne ga tiv ne vred no sti u po zi tiv nu. Oni ma ko ji već ima ju po zi tiv nu vred nost ta kav ot pis ni je po tre-ban, kao što oni ma ko ji ima ju ja ko ne ga tiv nu vred nost ta kav ot pis ne mo že da po mog ne. Tre će, one mo gu će ni su di rek to ri u spre ča va wu ko ti za ci je ak ci ja svo jih pred u ze ća jed no stav nim od bi ja wem pot pi si va wa pro spek ta.

Me đu tim, naj ve ći pro ble mi ve za ni za ko rup ci ju u pret hod nih 6 go di na su po sto ja li ne u pri va ti za ci ji druš tve nih, već kod ukru pqa va wa vla sniš tva u pred u ze ći ma ko ja su već pri va ti zo-va na u pret hod nom pe ri o du. Tr žiš te kor po ra tiv ne kon tro le (tr žiš te pre u zi ma wa) je ak ti vi ra no ok to bra 2003. go di ne u uslo vi ma ni ske zaš ti te ma win skih ak ci o na ra, ko ja je bi la ko di fi ko va na Za ko nom o pred u ze ći ma. Dru ga bit na okol nost: re gu la ci ja pro ce sa pre u zi ma wa pred u ze ća u Za ko nu o tr žiš tu HOV je bi la pro vi zor na i iz ra zi to dis kri mi na tor na u ko rist pre u zi ma ča. Zbog to ga su se oče ki va ne de for ma ci je ovog tr žiš-ta i do go di le. Jav ni skan da li, dis kre di ta ci ja re gu la tor nih te la, sna žni in te re sni uti ca ji ko ji su bi li la tent ni na tr žiš-tu su se po ka za li u dra stič nim ob li ci ma. Kquč na de for ma ci ja ovog tr žiš ta je to da su naj ve ćem ri zi ku pre u zi ma wa iz lo že na naj bo qa pred u ze ća pri va ti zo va na po Za ko nu iz 1997. go di ne sa ni skim ni vo om zaš ti te ma win skih vla sni ka. Go to vo da i ne ma pre u zi ma wa dru gih vr sta pred u ze ća. Mo žda ovi pro ble mi naj-bo qe uka zu ju na oprav da nost mo de la pri va ti za ci je ko ji se spro-vo di od 2001. go di ne. Jed no stav no, ne ga tiv ne stra ne dis per zo va-nog vla sniš tva su, či ni se, mno go ve će od po zi tiv nih stra na (br zi na, ne ma ko rup ci je na kra tak rok).

Su bjek ti pre u zi ma wa su naj češ će bi li iz tzv. ho ri zon tal ne li ni je: pred u ze ća ko ja se ba ve istom ili slič nom de lat noš ću. Ov de se re gi stru je in ver zi ja funk ci je ovog tr žiš ta: ume sto sa ni tar ne ulo ge (pre da to ri, pre u zi ma či eli mi ni šu iz kor po ra-tiv ne struk tu re ne e fi ka sne kom pa ni je i me na xe re), ov de je ba zič-na funk ci ja for mi ra we ren ti (osva ja we mo no po la) ili vi so kih ka pi tal nih do bi ta ka.


Zbog to ga je pro ces pre u zi ma wa pred u ze ća u Sr bi ji no sio sve oso bi ne ra ne tran zi ci je: ne e fi ka snost in sti tu ci ja, ubr za nu kon-cen tra ci ju vla sniš tva i ni zak ni vo zaš ti te ma win skih vla sni-ka. Pre u zi ma we se re a li zu je u uslo vi ma ni ske ce nov ne efi ka sno-sti tr žiš ta. Osnov ni uzro ci ni ske ce nov ne efi ka sno sti ovog tr žiš ta su si stem ski: opšti ni vo ce ne ak ci ja je ma wi ne go u upo re di vim ze mqa ma, što za po sle di cu ima po ve ća va we ri zi ka ne pri ja teq skog pre u zi ma wa. Ova de for ma ci ja do puš ta da se na ci o nal no tr žiš te kor po ra tiv ne kon tro le opi še kao dis kri-mi na tor no u ko rist pre u zi ma ča. Ak tu el na kon fi gu ra ci ja tr žiš-ta do puš ta ak ti vi ra we ove pro ce du re čak i u slu ča ju ka da ni je po zna ta ce na ak ci ja.

Osno vi uzrok ubr za ne eks pan zi je tr žiš ta pre u zi ma wa je ste ne sta bil nost vla snič ke struk tu re ko ja je kre i ra na Za ko nom o pri va ti za ci ji iz 1997. go di ne. Ova oso bi na dis per zo va nog vla-sniš tva se re gi stru je u svim slu ča je vi ma u ko ji ma su je ze mqe u tran zi ci ji pri me wi va le. Pot ce wi va we pred u ze ća na ovom tr žiš tu je po sle di ca fun da men tal ne ne rav no te že po nu de i tra žwe za pri va ti za ci o nim ak ci ja ma. Po nu da na tr žiš tu pre-u zi ma wa je de for mi sa na na go re, kao po sle di ca ni skog ni voa do ho da ka i sla be zaš ti te ma win skih ak ci o na ra. Pri nos ak ci ja ni je, po pra vi lu, ni u ka kvoj za vi sno sti od vi si ne ne to do bi ti kom pa ni ja. Zbog to ga ak ci o na ri ove vr ste u ve li kom bro ju slu ča-je va te že da pro da ju svo ju imo vi nu. Na stra ni tra žwe se ja vqa ju pre u zi mač ili pre u zi ma či. Dru gi po ten ci jal ni vla sni ci (in di vi du al ni i in sti tu ci o nal ni in ve sti to ri) ne ku pu ju ak ci-je na pad nu tog pred u ze ća jer je ni vo zaš ti te in ve sti to ra ni zak, za to što vla snik ko ji je pre u zeo pred u ze će mo že le gal no pri-kri ti do bit ili tran sfe ri sa ti do bit i/ili imo vi nu u dru go sop stve no pred u ze će.

Ni dru gi osnov ni za ko ni, ko ji ure đu ju ovu ma te ri ju ni su bi li pot pu ni, do sled ni i kon zi stent ni. Ove re gu la tor ne im per fek-ci je da ju fak tič ki me nax men tu neo gra ni če nu moć: on mo že „tu ne-lo va ti” fir mu (sma wi va ti vred nost we ne imo vi ne, od no sno ak ti ve) i do no si ti od lu ke pro tiv kla sič nih pra vi la zaš ti te svo ji ne. Sa dru ge stra ne, Za kon o tr žiš tu HOV je sva ak ci o nar ska druš tva tre ti rao kao otvo re na i na taj na čin uve ća vao ne po treb-no ri zik pre u zi ma wa.

Pre u zi ma we se če sto ja vqa kao ka zna tr žiš ta pre ma me nax-men tu ko ji eks pro pri še sop stve ne vla sni ke. U ve ći ni dra ma ti-zo va nih slu ča je va pre u zi ma wa mo gu se re gi stro va ti ne stan dard na po na ša wa me na xe ra, ko ji fak tič ki uki da ju ili bit no ogra ni ča-va ju pra va vla sni ka. Za kon o tr žiš tu HOV ni je ure dio nor mal nu pro ce du ru od bra ne od pre u zi ma wa. Zbog to ga se ja vqa ma sov ni mo ral ni ha zard: me nax ment, ako ne mo že sam da pre u zme fir mu, vi še ra di u ko rist pre u zi ma ča, ne go sop stve nog prin ci pa la. U ovoj si tu a ci ji se do bi ja naj go ri mo gu ći is hod.


Sa ma po ja va pre u zi ma wa ni je spor na. Ona je da nas svet ski trend i či ni je dan od osnov nih to ko va re struk tu ri ra wa mo der nih pri-vre da. Šta je pro ble ma tič no u ovoj po ja vi kod nas? Do sa daš wa is ku stva sa pre u zi ma wem ak ci o nar skih druš ta va u Sr bi ji po ka-zu ju da se, po sle ovog po stup ka, naj češ će do ga đa ma siv no ugro ža-va we svo jin skih pra va po sto je ćih vla sni ka. Ova prak sa mo že na du gi rok kom pro mi to va ti fi nan sij sko tr žiš te.

No vi vla snik če sto ne po sred no po sle pre u zi ma wa, iz vo di ma siv nu ope ra ci ju eks pro pri ja ci je pre o sta lih ak ci o na ra kroz ope ra ci ju do ka pi ta li za ci je. To na ro či to če sto či ne do ma ći vla-sni ci. Emi si o na ce na ak ci ja no ve emi si je je znat no ni ža od stvar ne i po sled we ostva re ne tr žiš ne ce ne, od no sno ce ne ak ci ja po ko joj je iz vr še no pre u zi ma we. Naj češ će se pret hod no ukla wa pra vo pre če ku po vi ne ak ci ja no ve emi si je. Ove od lu ke skupšti na ak ci o na ra usva ja bez po seb nog ot po ra jer oni (za po sle ni i pen zi-o ne ri) ne ma ju mo guć no sti da ku pu ju ak ci je no vih emi si ja. Poš to na še za ko no dav stvo ne re gu li še se kun dar ni pro met ovog pra va ono je, u da tim okol no sti ma, fak tič ki bez vred no. Re zul tat ove ope ra ci je je dra stič no sma wi va we ce ne ak ci ja. Uko li ko je no vi vla snik fi nan sij ski ili in sti tu ci o nal ni in ve sti tor ne mo gu se oče ki va ti do dat ne in ve sti ci je u pre u ze tim pred u ze ći ma kao što je to slu čaj kod pre u zi ma wa od stra ne stra teš kog in ve sti to-ra. Osnov na stra te gi ja fi nan sij skog in ve sti to ra je ste sti ca we ka pi tal ne do bi ti. On pre u zi ma fir mu ko ja je evi dent no pot ce-we na i uz re la tiv no ma lo re struk tu ri ra we troš ko va i pro me nu me nax men ta po sti že od go va ra ju ći re zul tat. U po sled we vre me pri su stvo ovih in ve sti to ra, po seb no fon do va po re klom iz „po re-skih ra je va” se po ve ća va. Do ma ći in ve sti to ri ove vr ste su bi li de fa vo ri zo va ni, jer je za kon o in ve sti ci o nim fon do vi ma če kao na do no še we ne ko li ko go di na.

Re zul ta ti do sa daš we pri va ti za ci je u Sr bi ji raz o ča ra li su mno ge. Ipak, teš ko je bi lo oče ki va ti da pri va ti za ci ja od jed ne go to vo uniš te ne pri vre de, ka kva je srp ska, u krat kom ro ku na či-ni pro spe ri tet nu. A pri vre da Sr bi je za i sta je bi la u jad nom sta wu, po sle de ce ni ja sa mo u pra vqa wa, sank ci ja i, na kra ju, bom-bar do va wa. No, re zul ta ti po sto je: pri va ti zo va na pred u ze ća sa da su no si o ci pri vred ne ak tiv no sti i pro duk tiv ne za po sle no sti. Pro ces pri va ti za ci je te kao je re la tiv no us peš no, bez ve ćih afe ra. Po ka za lo se da srp ska dr žav na upra va mo že da funk ci o-ni še va qa no, pa oblast pri va ti za ci je ve ro vat no ula zi u red naj bo qe vo đe nih re form skih pod ruč ja. Iz ve sne greš ke u pro ce-du ra ma ve ro vat no su iz raz igre ve li kih bro je va (ve li kog bro ja pri va ti za ci ja u krat kom vre me nu), a ne ko rup ci je, ka ko ne ki ve ru ju. Pri va ti za ci ja se na la zi tek na po lo vi ni pu ta, i to te žoj po lo vi ni. Kod ko mer ci jal nog sek to ra pre o sta la su uglav nom lo ši ja pred u ze ća. Tu su i pred u ze ća iz gru pe za re struk tu ri ra-we, od ko jih će odre đen broj za vr ši ti u ste ča ju. Na red če ka ju i


dr žav na in fra struk tur na i ko mu nal na pred u ze ća, či ja je pri va-ti za ci ja slo že ni ja i kon cep cij ski i teh nič ki.

Ta ko đe, tre ba kon sta to va ti i ve li ki na pre dak ko ji je uči wen u re for mi ban kar skog sek to ra. Ne pri va ti zo va ne ban ke a pri va ti zo-va na pri vre da pred sta vqa ju re cept za ve li ku ko rup ci ju. Na ža lost, ne ma na uč nih is tra ži va wa, ali se ipak mo že sa vi so kom po u zda-noš ću tvr di ti da je ban kar ski si stem bio je dan od naj ko rum pi ra-ni jih de lo va druš tva to kom de ve de se tih go di na proš log ve ka.

Na kon sa mo se dam go di na ban kar ski si stem je pre tr peo dr ama-tič no po boq ša we i sa da se mo že re ći da je na ni vou dru gih tran-zi ci o nih ze ma qa. To zna či da su pra vi la, ali i prak sa u naj ve ćoj me ri, ta kva da je ko rup ci ja re la tiv no teš ka.

Ste čaj

Po stu pak ste ča ja mo že bi ti ve o ma pod lo žan ko rup ci ji, uko li ko se pro ce du ra ne de fi ni še na pra vi na čin i uko li ko se in te re si po ve ri la ca sta ve u dru gi plan. Suš ti nu ste ča ja pred sta vqa pro-da ja imo vi ne pred u ze ća ka ko bi se na mi ri li du go vi pre ma po ve-ri o ci ma. Po ve ri o ci ma je, na rav no, bit no da se imo vi na pro da što sku pqe, ka ko bi pro ce nat na pla te po tra ži va wa bio što vi ši. Me đu tim, ka da se ra di o druš tve nom pred u ze ću kao pred-me tu ste ča ja, ili, još go re, kao po ve ri o cu, stan dard ni me ha ni zmi kon tro le po puš ta ju i mo gu od ve sti u ko rup ci ju, kao i u kra đu i oti ma či nu, bi lo dr žav ne, bi lo pri vat ne svo ji ne.

Do sko ra va že ći za kon ko ji je re gu li sao ste čaj bio je Za kon o pri nud nom po rav na wu, ste ča ju i li kvi da ci ji, do net ka da i pr vi Za kon o pred u ze ći ma, 1989. go di ne. Okru že we za ko je je taj za kon pri pre man bi lo je pre o vla đu ju će druš tve na svo ji na i sa mo u pra-vqa we. Pra vi la o ste ča ju i li kvi da ci ji su bi la pri me re na prav-no-eko nom skom am bi jen tu u ko me su mno ga pi ta wa prav nog i eko-nom skog ži vo ta bi va la re gu li sa na van prav nim pu te vi ma, a za kon-ske od red be, pa i one o ste ča ju, ima le su sa mo funk ci ju in stru-men ta za spro vo đe we po li tič kih od lu ka.

Otu da je Za kon o pri nud nom po rav na wu, ste ča ju i li kvi da ci ji oprav da no oce wi van kao ne pri me ren tr žiš noj pri vre di i kao bra na za us po sta vqa we či stih i tran spa rent nih pri vred no-prav-nih od no sa. Ovoj oce ni se mo že do da ti da je ve ro vat no ta kvu bra-nu još u ve ćoj me ri pred sta vqa la na sle đe na prak sa u pri me ni ovog za ko na, na ro či to pot pu ni vo lun ta ri zam u do no še wu od lu ka o po kre ta wu, vo đe wu i okon ča wu ste čaj nog ili li kvi da ci o nog po stup ka. Otu da je ovaj za kon slu žio na pr vom me stu da eli mi ni-še iz prav nog ži vo ta su bjek te za ko je je utvr đe no da su traj no ne spo sob ni za iz mi re we svo jih du go va (in sol vent ni).

Re for mi ste čaj nog za ko no dav stva se pri stu pi lo već u pr voj go di ni tran zi ci je or ga ni zo va wem rad nih gru pa za pri pre mu no vog za ko na o ste čaj nom po stup ku. Či we ni ca da je no vi za kon o


ste ča ju usvo jen tek po lo vi nom 2004. go di ne po ka zu je oš tri nu su ko ba (če sto po greš no pre po zna tih) in te re sa, ali i sna gu re ci-di va sa mo u prav no-so ci ja li stič ke lo gi ke i ot po ra tran zi ci ji.

Po no vom za ko nu, ste čaj se mo že okon ča ti na je dan od dva na či-na: ban krot stvom ste čaj nog du žni ka ili we go vom re or ga ni za ci-jom. Pod ban krot stvom se pod ra zu me va na mi re we po ve ri la ca pro-da jom imo vi ne ste čaj nog du žni ka, ko ji pre sta je da po sto ji. Re or-ga ni za ci ja je na mi re we po ve ri la ca na na čin i pod uslo vi ma od re đe nim usvo je nim pla nom re or ga ni za ci je pred u ze ća-du žni ka.

Kao pr va kquč na no vi na no vog si ste ma ste ča ja se otu da mo že is ta ći ne mi nov nost, od no sno po u zda nost kri te ri ju ma na osno-vu ko jih se od lu ču je o otva ra wu, od no sno ot po či wa wu spro vo đe-wa ste ča ja. Dis kre ci o nom od lu či va wu su da ili ne ke dru ge in sti tu ci je, od no sno lič no sti, vi še ne bi tre ba lo da bu de me sta. Po ve ri lac do vo di do po kre ta wa ste ča ja, ta ko što tra ži od du žni ka da is pla ti dug, a ne mo že da se na pla ti (iz u zet no sam du žnik mo že da iza zo ve ste čaj ta ko što uči ni ve ro vat nim da ka da we go ve oba ve ze do spe ju ne će mo ći da ih is pla ti; po ten ci-jal no we gov ciq je ta da da pu tem ste ča ja omo gu ći bla go vre me nu sop stve nu re or ga ni za ci ju, od no sno re struk tu ri ra we, ko je će omo gu ći ti da po no vo po sta ne sol ven tan). Vr lo je ve ro vat no da je upra vo ova no vi na, ne mi nov nost ste čaj nog po stup ka ako se is pu-ne za ko nom pro pi sa ni uslo vi, ako ga po ve ri lac ili dru gi ovlaš će ni pred la gač pred lo ži, a na ro či to u slu ča je vi ma za ko je ni je pred vi đen pred ste čaj ni po stu pak, raz log ot po ra usva ja wu Za ko na o ste čaj nom po stup ku.

Dru ga zna čaj na no vi na je pot pu no pro me we na ulo ga i sta tus po ve ri la ca u ste čaj nom po stup ku. Oni pre sta ju da bu du pa siv ni po sma tra či de lo va wa ste čaj nog su di je, ste čaj nog ve ća i ste čaj nog uprav ni ka, već ak tiv ni uče sni ci, od či jih od lu ka za vi si mo del spro vo đe wa ste čaj nog po stup ka, we go va di na mi ka, a u kraj woj li ni ji i ostva re we ci qa, tj. na mi ri va we po ve ri la ca.

Za vi sno od ka rak te ra po ve ri la ca, da li je u pi ta wu ste čaj ni po ve ri lac, ili iz luč ni, od no sno raz luč ni po ve ri lac, Za kon im obez be đu je po seb nu pro ce snu ulo gu. Naj zna čaj ni ju ulo gu ima ju ste-čaj ni po ve ri o ci, ko ji je ostva ru ju kroz po seb na te la, skupšti nu i od bor po ve ri la ca (od bor je te lo ko je bi ra skupšti na i pred sta-vqa ne ku vr stu we nog iz vrš nog or ga na). Skupšti na po ve ri la ca je ta ko ja od lu ču je da li će se ste čaj spro ve sti po stup kom ko ji vo di ka ban krot stvu ili ka re or ga ni za ci ji i na stav ku ra da ste čaj nog du žni ka. Po ve ri o ci, pu tem od bo ra po ve ri la ca, da va wem miš qe-wa ste čaj nom uprav ni ku, uče stvu ju u od lu či va wu o na či nu unov ča-va wa imo vi ne, ali i o dru gim pi ta wi ma ko ja se od no se na upra-vqa we imo vi nom do okon ča wa ste ča ja. Od bor ima i kon trol nu ulo gu u od no su na ste čaj nog uprav ni ka, sa pra vom da pro tiv we go-vih od lu ka pri go vo ri ste čaj nom su di ji ili ve ću, pred la že we go vo raz re še we i ime no va we no vog i iz jaš wa va se o vi si ni na kna de


troš ko va i na gra de ste čaj nom uprav ni ku. Od bor u ime svih po ve-ri la ca pod no si žal be na re še we ste čaj nog su di je i ve ća.

Tre ća no vi na je bit no pro me wen sta tus ste čaj nog uprav ni ka. Po seb nim za ko nom (o Agen ci ji za li cen ci ra we ste čaj nih uprav-ni ka) pred vi đe no je da li cen ci ra we mo že bi ti iz vr še no sa mo na osno vu po seb nog struč nog is pi ta, kao i nad zor nad ra dom ste-čaj nih uprav ni ka ko ji Agen ci ja vr ši. Ste čaj ni uprav nik ima pra vo na na kna du troš ko va i na gra du, ta ko da je sti mu li san da svoj za da tak oba vi va qa no i br zo. Isto vre me no, on je uči wen i od go vor nim za šte tu ko ju pri či ni ne za ko ni tim, od no sno ne sa ve-snim ra dom. Uprav nik mo že bi ti raz re šen (za me wen) u to ku po stup ka, na ini ci ja ti vu po ve ri la ca. Ako se ste čaj ni po stu pak spro vo di nad du žni kom ko ji je ve ćin ski u dr žav noj ili druš-tve noj svo ji ni, funk ci ju ste čaj nog uprav ni ka vr ši će „spe ci ja-li zo va na usta no va obra zo va na po seb nim pro pi som”, po pra vi lu Agen ci ja za pri va ti za ci ju. Ste čaj ni uprav nik, po otva ra wu ste-ča ja, ima ovlaš će wa or ga na upra vqa wa ili vla sni ka du žni ka. Ste čaj ni uprav nik je, kao i u ra ni jem si ste mu, pod nad zo rom ste-čaj nog su di je i ste čaj nog ve ća, ali se to me sa da pri dru žu je i kon-tro la po ve ri la ca, što pred sta vqa do dat nu ga ran ci ju za we gov za ko nit, sa ve stan i efi ka san rad.

Va žnu no vi nu pred sta vqa na sto ja we da se od re de ro ko vi za po je-di ne rad we u ste čaj nom po stup ku. Zbir no po sma tra no, ste čaj ni po stu pak po ovim ro ko vi ma tre ba lo bi da tra je od šest me se ci do go di nu da na. Kod unov ča va wa imo vi ne du žni ka, pred vi đe na je, po red pro da je stva ri i pra va iz imo vi ne, pro da ja du žni ka kao prav nog li ca, ili de la du žni ka. Za kon pred vi đa da se ima pri me-ni ti je dan od dva ob li ka jav ne pro da je, auk ci ja ili ten der. Sa mo iz u zet no, pod stro go po sta vqe nim uslo vi ma i u ogra ni če nom bro-ju slu ča je va, mo gu ća je pro da ja iz slo bod ne ru ke (ne po sred nom po god bom).

Tran spa rent nost vla sniš tva i re gi stra ci ja

Na ro či to u po čet noj fa zi tran zi ci je ve o ma je va žno ka ko je or ga-ni zo van ula zak no vih su bje ka ta u pri vred ni (i prav ni) ži vot. Ne sa mo da pra vi la kom pa nij skog pra va mo gu da po sta ve pre ve li ke pre pre ke i ba ri je re za or ga ni zo va we no vih pri vred nih su bje ka ta, već je te ba ri je re mo gu će po sta vi ti i na for mal noj stra ni, u po stup ku wi ho vog re gi stro va wa.

Tu se ne is cr pqu je po ten ci jal na va žnost ovog za ko no dav stva. Jav ni re gi stri o pred u ze ći ma i pred u zet ni ci ma pru ža ju po dat ke dru gim uče sni ci ma u pri vred nom ži vo tu. Wi ho va pot pu nost, tač nost i ažur nost ta ko đe ima ju ve li ki zna čaj za bor bu pro tiv ko rup ci je. Da qe, pre pre ke, ne po treb na uspo ra va wa se mo gu po ja-vi ti i kod pro me na u prav nom su bjek ti vi te tu (spa ja wa, pri pa ja-wa, po de le i po ve zi va wa pri vred nih druš ta va pu tem ka pi ta la).


U Sr bi ji je po stu pak re gi stra ci je pred u ze ća do sko ra bio re gu li san pro pi si ma do ne tim u pred tran zi ci o nom pe ri o du (ka sni je u ne ko li ko me wa nim i do pu wi va nim), u po sled woj ver zi ji Za ko nom o po stup ku za upis u sud ski re gi star iz 1994. go di ne, Ured bom o upi su u sud ski re gi star iz 1997. go di ne i Za ko nom o pri vat nim pred u zet ni ci ma iz 1989. go di ne. Re gi-star pred u ze ća po ovim pro pi si ma vo dio je pri vred ni sud, po pra vi li ma o van par nič nom po stup ku, a re gi star pred u zet ni ka opštin ski or gan upra ve.

Sud je o pri ja vi za re gi star pred u ze ća od lu či vao ta ko što je bio du žan da oce ni, ima ju ći pred so bom pri ja vu i pri lo že ne is pra ve, da li su za upis is pu we ni svi pro pi sa ni uslo vi. Prav no pi ta we ko je se ov de po sta vi lo, na ro či to uvi dom u prak su tr go-vin skih su do va, bi lo je ko ja je ulo ga su da, ko ja su we go va ovlaš će-wa u od no su na sa dr ži nu pod ne tih osni vač kih aka ta (u po stup ku po pri ja vi za re gi stra ci ju, po Za ko nu o pred u ze ći ma iz 1996. go di ne, bi lo je po treb no pri lo ži ti ugo vor o osni va wu pred u ze-ća, od no sno osni vač ki akt i sta tut), na ro či to ka da je o pred vi đe-nim pra vi li ma o kor po ra tiv nom upra vqa wu reč.

U prak si, sud je od bi jao re gi stra ci ju ako bi pri me tio ne do-stat ke u kom po zi ci ji, nad le žno sti ma i od no su or ga na pred u ze ća ko ji pred sta vqa ju kr še we pra vi la Za ko na o pred u ze ći ma, ali ne ne ga tiv nom od lu kom, re še wem, već naj češ će ta ko što bi za kquč-kom, da kle vr stom od lu ke ko ja ina če slu ži za upra vqa we po stup-kom, de fac to po zvao osni va če da ot klo ne uoče ne ne do stat ke, pre ne go što, even tu al no, re še wem od bi je re gi stra ci ju.

U ne kim slu ča je vi ma, idu ći za lo gi kom i na če li ma pra vi la o kor po ra cij skim upra vqa wu, sud bi ce nio i ce lis hod nost re še wa pred u ze ća, a ne sa mo for mal nu za ko ni tost. Ra di se, da kle, o pret hod noj kon tro li kor po ra tiv nih pra vi la, ko ja je, po ne kim miš qe wi ma pred sta vqa la je dan od glav nih iz vo ra ko rup ci je u 1990-tim go di na ma. Ne ki auto ri sma tra ju da je ova-kva ulo ga su da bi la do ne kle po žeq na u ra noj fa zi kom pa nij-skog pra va. Me đu tim, tre ba ima ti u vi du da je i zna we su di ja o osnov nim pi ta wi ma kor po ra tiv nog upra vqa wa bi lo na iz ra-zi to ni skom ni vou, ta ko da je upli ta we su da u oce nu svr sis hod-no sti po je di nih re še wa bi lo ve o ma štet no, a ko rup ci ja i iz nu da su bi le če ste po ja ve.

Ma da je bi lo pro pi sa no da se po stu pak upi sa u sud ski re gi star sma tra hit nim, opšta je oce na da je on tra jao pre du go, da se uz pri ja vu tra ži lo pre vi še do ku me na ta, ove ra pot pi sa i dru gih for mal no sti, da su su do vi po stu pa li pre vi še for mal no i kru-to. Sra zmer na spo rost i kod naj jed no stav ni jih upi sa pro me na mo že iza zva ti krup ne šte te. Po red to ga, an ga žo va we na po slo-vi ma upi sa re zer vi še pra vo sud ne re sur se neo p hod ne za du ge (ta ko đe pre du ge) po stup ke. Na da qe, ka drov ska i teh nič ka opre-mqe nost tr go vin skih su do va bi la je (i još uvek je) ta kva da


po teš ko ća ima i ka da bi tre ba lo do bi ti po dat ke o upi si ma (re gi star ima ka rak ter jav ne kwi ge, i sva ko za in te re so va no li ce ima pra vo na uvid, od no sno iz vod).

Zbog to ga se pri stu pi lo ra di kal noj pro me na pro pi sa u ovoj obla sti (i ovi pro pi si su pri pre mqe ni od stra ne pr ve de mo krat-ske Vla de, ni su sti gli na dnev ni red do ras puš ta wa Na rod ne skupšti ne, i usvo je ni su od stra ne na red nog sa zi va). Jed no stav-nost i br zi na su glav ne od li ke, od no sno in ten ci je no vog si ste ma. No vim Za ko nom o re gi stra ci ji pri vred nih su bje ka ta po slo vi re gi stra ci je su izaš li iz sud ske nad le žno sti i po ve re ni su po seb noj Agen ci ji za pri vred ne re gi stre. Ti me su i ob je di we ni or ga ni i pra vi la za upis pri vred nih druš ta va i pred u zet ni ka. To, da qe, zna či da po stu pak ni je sud ski, već je u pi ta wu po seb na vr sta uprav nog po stup ka. U tom po stup ku, žal ba je do zvo qe na sa mo pro tiv re še wa ko jim se upis od bi ja, ne i pro tiv onog ko jim se pri hva ta.

Upis se vr ši na zah tev (pri ja vu) su bjek ta, ko ji je du žan da uz pri ja vu do sta vi sva po treb na do ku men ta po treb na za upis. Stran-ka ko ja sma tra da joj je upi som po vre đen ne ki in te res (na pri mer, ak ci o nar ili udel ni čar ko ji sma tra da je ne ka pro me na upi sa na pro tiv no pra vi li ma za ko na ili unu traš wih aka ta druš tva) taj in te res mo že ostva ri ti sa mo pred su dom, do ka zu ju ći da je is pra va na osno vu ko je je upis iz vr šen (na pri mer, od lu ka or ga na upra-vqa wa druš tvom) ne za ko ni ta; za kon pred vi đa is prav ku, od no sno bri sa we upi sa.

Osta le, vr lo va žne no vi ne ko je do no si no vi si stem su:• Hit nost po stup ka, po za ko nu, ni je sa mo in struk tiv no pra vi-

lo. Ako re gi stra tor (ovlaš će no li ce ko je ime nu je Uprav ni od bor Agen ci je, ko je oba vqa sve po slo ve upi sa, iz da va wa iz vo da i po tvr da i dr.) ne iz vr ši upis u pro pi sa nom ro ku, sma tra će se da je upis iz vr šen, i re gi stra tor je to du žan da kon sta tu je.

• Je din stve nost re gi stra za ce lu Sr bi ju; re gi stri ko ji su se vo di li po pri vred nim su do vi ma ni su pred sta vqa li je din-stve nu ce li nu. Sa da po sto ji je dan re gi star – ne za vi sno od kan ce la ri je u ko joj je upis oba vqen.

• Vo đe we re gi stra u elek tron skom ob li ku, što omo gu ću je br zu ma ni pu la ci ju po da ci ma.

• Po ve za nost sa dru gim re gi stri ma u ko ji ma se vo de po da ci o pri vred nom su bjek tu.

• Oba ve za do sta vqa wa go diš wih iz veš ta ja o po slo va wu, ko ja pod ra zu me va ne sa mo jav nost, od no sno do stup nost ovih po da-ta ka, već i od go va ra ju ću prav nu re ak ci ju za slu čaj da se iz veš-ta ji ne pod ne su; pret po stav ka je da je uzrok či we ni ca da pred-u ze će ili pred u zet nik ni su ima li pri vred nih ak tiv no sti, pa će po slu žbe noj du žno sti, ako iz veš taj ne pod ne su dve go di ne, bi ti pre ve de ni u ne ak ti van sta tus.


Za ko ni ko ji ma se ure đu je sta tus, po stu pak osni va wa i po stu-pak pre stan ka pri vred nih su bje ka ta ko ji se po ka žu kao ne us peš-ni usvo je ni su tek u če tvr toj go di ni tran zi ci je; mo glo se oče ki-va ti, na osno vu is ku stva iz dru gih tran zi ci o nih ze ma qa, ali i zbog pri ro de pi ta wa ko ja ure đu ju, da to bu de na po čet ku pr ve fa ze tran zi ci je.

Ovo „za kaš wa we” jed nim de lom, kao što je po ka za no, za uzrok ima či we ni cu da su for mal no-prav no, struk tu re pred-vi đe ne pred tran zi ci o nim pro pi si ma mo gle da po slu že kao okvir i za no ve uslo ve, od no sno no ve pro ce se. To se, pre sve ga, od no si na za kon o pred u ze ći ma, od no sno pri vred nim druš tvi-ma. Do grad wa i fi no po de ša va we pro pi sa mo glo je da sa če ka (nu žne in ter ven ci je ka da se ra di o druš tve nim pred u ze ći ma uči we ne su ra ni je).

Ta ko po sma tra no, nov Za kon o pri vred nim druš tvi ma pred sta-vqa do bar is ko rak na pred. Ne sme se me đu tim za bo ra vi ti da si stem, u za kon skom smi slu, ni iz da le ka ni je do vr šen. Jav na ras-pra va ko ja se vo di o ne kim aspek ti ma prav nog re gu li sa wa tr žiš-ta ka pi ta la, ali i jav ni skan da li ko ji su na sta li u pri me ni po sto-je ćih pro pi sa, ja sno po ka zu ju ko ja su pi ta wa ko ja bi hit no tre ba lo re gu li sa ti ili re for mi sa ti: tr žiš te har ti ja od vred no sti i ulo ga in ve sti ci o nih fon do va. Ne sa mo da ovo tr žiš te ni je re gu-li sa no do kra ja i po stan dar di ma tr žiš ne pri vre de, već i iz u-zet no spo ro ide ula zak znat ni jeg ude la pri va ti zo va nog (ak cij-skog) ka pi ta la u tr žiš ne me ha ni zme.

Za kqu čak

Opšta oce na uti ca ja in di rekt nih po li ti ka vla de na ko rup ci ju mo že bi ti bla go po zi tiv na. Iako je tran zi ci ja spo ri ja ne go što bi mno gi hte li, ima ju ći u vi du van red ne okol no sti i pro ble me sa ko ji ma se Sr bi ja su o či la u ovom pe ri o du (sa rad wa sa haš kim tri-bu na lom, re ša va we pi ta wa bu duć no sti Ko so va, ubi stvo pre mi je-ra), mo ra se pri zna ti da je za se dam go di na ura đe no mno go to ga. Spoq no tr go vin ska li be ra li za ci ja, re for ma jav nih fi nan si ja i pri va ti za ci ja, ka ko fi nan sij skog, ta ko i re al nog sek to ra su ve ro-vat no vi še do pri ne li sma we wu ko rup ci je ne go sve di rekt ne me re na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je za jed no.

Na rav no, osta je još mno go to ga da se ura di, ali se sti če uti sak da će sa za vr šet kom pri va ti za ci je druš tve nih pred u ze ća, kao i re ša va wem pi ta wa kva zi dr žav nih or ga na i in sti tu ci ja si tu a-ci ja do dat no da se po pra vi. Ta ko đe, pro ces pri dru ži va wa EU, kao i du go o če ki va ni pri stup Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci-ji će u ve li koj me ri pri mo ra ti vla du na da qu li be ra li za ci ju i de re gu la ci ju, ko ji su, sa svim ja sno, naj bo qa an ti ko rup cij ska stra te gi ja.


DI REKT NE PO LI TI KE VLA DE NA PLA NU BOR BE PRO TIV KO RUP CI JE

U pret hod nih šest go di na, bor ba pro tiv ko rup ci je je če sto na vo đe na kao pri o ri tet vla de. Sr bi ja je usvo ji la do bar deo stan dard nih za kon skih re še wa ko ji ma se po ku ša va di rekt no one mo gu ći ti, ili ma kar ote ža ti, ko rup ci ja. Ak ce nat je uglav-nom na for mal nim ogra ni če wi ma ko ja se uvo de po li ti ča ri ma i po li tič kim par ti ja ma, ka ko u po gle du wi ho vog do no še wa od lu ka i for mu li sa wu po li ti ka, ta ko i u po gle du kon tro le spro vo đe wa od lu ka.

Ta ko su do ne ti no vi Za kon o fi nan si ra wu po li tič kih par ti ja i Za kon o spre ča va wu su ko ba in te re sa pri vr še wu jav nih funk-ci ja, či ji je osnov ni ciq da se ote ža uti ca we „ne for mal nih cen-ta ra mo ći” na po li ti ča re, ali i da se ti uti ca ji uči ne tran spa-rent ni jim, jer se sma tra da je uti caj bi zni sa na po li ti ča re je dan od osno vih me ha ni za ma ko rup ci je. Dru gi deo me ra se mo že u iz ve-snom smi slu sma tra ti ma we di rekt nim, po put Za ko na o slo bod-nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja i Za ko na o spre-ča va wu pra wa nov ca, jer oni ima ju i dru ge svr he osim bor be pro-tiv ko rup ci je. Ta ko đe, do net je i je dan broj stra te gi ja ko je ma we ili vi še di rekt no do ti ču pi ta we ko rup ci je (Stra te gi ja bor be pro tiv ko rup ci je, Stra te gi ja re for me dr žav ne upra ve, Stra te gi-ja re for me pra vo su đa). Opšta oce na je da se ove me re uglav nom ba ve po sle di ca ma, a ne uzro ci ma ko rup ci je. Čak se i Za kon o fi nan si ra wu po li tič kih par ti ja, za ko ji se sma tra da do ti če uzro ke ko rup ci je (ve zu po li ti ke i eko no mi je) mo že sma tra ti uti-ca wem na po sle di ce, jer uzrok ko rup ci je ni je ve za iz me đu po li ti-ke i eko no mi je, već pre ve li ko upli ta we dr ža ve u eko no mi ju. Ka da bi to upli ta we bi lo na ni žem ni vou, sma wi la bi se mo ti va ci ja po slov nih qu di da uopšte raz miš qa ju o ko rum pi ra wu po li ti-ča ra i dr žav nih či nov ni ka.

Za kon o fi nan si ra wu po li tič kih stra na ka

Fi nan si ra we po li tič kih stra na ka se če sto sma tra jed nim od glav nih fak to ra (me ha ni za ma) ko rup ci je. Na i me, bu du ći da mo der ne stran ke an ga žu ju zna čaj ne re sur se, ka ko u vre me pred iz-bor nih kam pa wa, ta ko i van wih, po sta vqa se oprav da no pi ta we obez be đi va wa tran spa rent no sti fi nan si ra wa tih ak tiv no sti.

Ve za iz me đu ko rup ci je i fi nan si ra wa stra na ka je pri lič no oči-gled na – stran ka ma tre ba no vac da bi ostva ri le do bar re zul tat na iz bo ri ma, a ko rup to ri ma su po treb ne uslu ge na kon iz bo ra. To do vo-di do ja sne mo guć no sti za tr go vi nu – ko rup to ri mo gu da ti no vac stran ka ma za kam pa wu, a za uz vrat oče ki va ti uslu ge u bu duć no sti. Osnov ni na či ni na ko ji se ova ve za iz me đu ko rup ci je i fi nan si-ra wa stra na ka mo že pre ki nu ti je su fi nan si ra we stra na ka iz


dr žav nog bu xe ta, kon tro la i jav nost pri vat nih pri lo ga, kao i osla wa we na čla na ri nu kao na osnov ni iz vor stra nač kih pri ho da.

Osnov no pi ta we ko je se po sta vqa je – da li stran ka ma tre ba da va ti no vac iz bu xe ta? Raz li či te dr ža ve su ovo pi ta we raz re-ši le na raz li či te na či ne. Po sto je sa svim ra zum ni ar gu men ti i za i pro tiv. Ar gu men ti za iz dva ja we jav nog nov ca za fi nan si ra we ra da po li tič kih par ti ja se uglav nom za sni va ju na pret po stav ka-ma da se na ovaj na čin obez be đu je rav no prav ni ja po li tič ka utak-mi ca, sma wu je za vi snost od pri vat nih do na to ra i, sa mim tim, mo guć nost ko rup ci je. Ar gu men ti pro tiv ova kvog re še wa se za sni-va ju na shva ta wu da po re ski ob ve zni ci ne tre ba da ima ju oba ve zu da fi nan si ra ju po li tič ke stran ke, već da sa mo oni ko ji su čla no-vi i sim pa ti ze ri po li tič kih stra na ka tre ba da ima ju pra vo da to ra de. Ta ko đe, sma tra se da se ova kav na čin fi nan si ra wa (gde ve li-ke stran ke do bi ja ju pro por ci o nal no vi še nov ca) suš tin ski pred sta vqa ba ri je ru ula sku no vim stran ka ma i ta ko „ce men ti ra” do mi nant ni po lo žaj par la men tar nih stra na ka.

Za kon ko ji je Na rod na skupšti na Re pu bli ke Sr bi je usvo ji la u ju lu 2003. go di ne, a či ja je pri me na po če la 1. ja nu a ra 2004. go di ne, pri hva tio je stav da dr ža va tre ba u od re đe noj me ri (re la tiv no vi so koj) da fi nan si ra rad po li tič kih stra na ka. U par la men tu je iz gla san ve li kom ve ći nom, gla so vi ma svih pri sut nih po sla ni ka raz li či tih po li tič kih par ti ja. Taj kon sen zus mu, sa jed ne stra ne, da je do dat ni le gi ti mi tet i kre di bi li tet. Sa dru ge stra ne, ovaj kon sen zus se mo že i ci nič no tu ma či ti – na rav no da su se slo ži-li da uzmu vi še nov ca iz bu xe ta. Me đu tim, ono što nas ov de pre-te žno in te re su je je ka kav uti caj po je di ne od red be ovog za ko na mo gu ima ti na sma we we, od no sno po ve ća we ko rup ci je.

Za kon pred vi đa da se sred stva za fi nan si ra we po li tič kih stra na ka mo gu sti ca ti iz jav nih i pri vat nih iz vo ra. Jav ne iz vo re či ne sred stva iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je, bu xe ta je di ni ce te ri-to ri jal ne auto no mi je i bu xe ta je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve. Pri-vat ne iz vo re či ne čla na ri na, pri lo zi prav nih i fi zič kih li ca, pri ho di od pro mo tiv nih ak tiv no sti po li tič ke stran ke, pri ho-di od imo vi ne po li tič ke stran ke, kao i le ga ti.

U Sr bi ji se iz dva ja ju re la tiv no ve li ka sred stva iz jav nih iz vo-ra (mo žda je ipak to raz log kom pro mi sa po li tič kih stra na ka pri iz gla sa va wu ovog za ko na). Ona su, ovim za ko nom, od re đe na na go diš wem ni vou od 0,15% bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je, 0,1% bu xe ta je di ni ce te ri to ri jal ne auto no mi je, od no sno 0,1% bu xe ta je di ni-ce lo kal ne sa mo u pra ve. Sred stva u vi si ni od 30% ras po re đu ju se u jed na kim iz no si ma po li tič kim stran ka ma ko je ima ju po sla ni ke ili od bor ni ke, a osta tak sred sta va (70%) sra zmer no bro ju po sla-nič kih, od no sno od bor nič kih me sta. Pri me ra ra di, u 2006. go di-ni, bu du ći da je bu xet na kon re ba lan sa iz no sio oko 520 mi li jar di di na ra, tran sfe ri stran ka ma sa mo iz re pu blič kog bu xe ta tre ba da iz no se oko 780 mi li o na di na ra, ili oko 10 mi li o na evra, ma da


je bu xe tom pred vi đe no oko 550 mi li o na di na ra (7 mi li o na evra), ili oko 0,1% bu xe ta, či me se oči gled no kr ši Za kon. I u dru gim ze mqa ma, ko je su se od lu či le na de li mič no fi nan si ra we stra na ka iz jav nih iz vo ra, no vac se de li na sli čan na čin, u sra zme ri sa bro jem osvo je nih gla so va i skupštin skih man da ta. Me đu tim, mo že se oprav da no po sta vi ti pi ta we fi nan si ra wa van par la men-tar nih stra na ka.

S jed ne stra ne mo že se oce ni ti da ove od red be Za ko na mo gu bla-go tvor no de lo va ti na sma we we ko rup ci je jer sma wu ju pri ti sak na stran ke da pri ba vqa ju no vac. Sa dru ge stra ne, me đu tim, eko nom-ska te o ri ja (Be ke rov mo del re la tiv nog pri ti ska in te re snih gru-pa) nam go vo ri da su kod re kla mi ra wa bit ni re la tiv ni troš ko-vi, a ne ap so lut ni. U tom smi slu, do da va we nov ca svim stran ka ma ne me wa re la tiv ne od no se, ta ko da se mo žda ova ko po tro šen no vac mo že sma tra ti ba če nim. Al ter na tiv no po sma tra no, bu du ći da je bit no ima ti vi še nov ca ne go osta le stran ke, pri ti sak za pri ba vqa we do dat nog nov ca i da qe po sto ji, pa sa mim tim i pri-ti sak u sme ru po ve ća ne ko rup ci je.

U svim mo der nim de mo kra ti ja ma po li tič ke par ti je mo gu pri-ku pqa ti sred stva i iz pri vat nih iz vo ra, pre sve ga iz čla na ri na. Fi nan si ra we čla na ri na ma ge ne ral no se sma tra za naj de mo krat-ski ji i naj ma we pro ble ma ti čan na čin fi nan si ra wa po li tič kih stra na ka. Ono ga ran tu je odre đen uti caj par tij skog član stva na zva nič nu par tij sku po li ti ku i one mo gu ća va stva ra we su vi še ja kih po zi ci ja po je di nih fi nan sij skih moć ni ka. Je dan od osnov-nih raz lo ga za pro pi si va we na či na fi nan si ra wa po li tič kih strana ka upra vo je ohra bri va we učeš ća obič nih čla no va, od no-sno pri vla če we ši ro kog kru ga po je di na ca ko ji će da ti re la tiv-no ma le po je di nač ne pri lo ge i pla ti ti čla na ri nu.

Me đu tim, či we ni ca da se Za ko nom pri zna je kao le gal na sva ka čla na ri na de fi ni sa na sta tu tom stran ke do ve la je do naj ma we jed-ne za ni mqi ve po ja ve. Na i me, sta tu ti ma stra na ka je če sto pro pi sa-na od red ba da sva li ca ko ja su na dr žav nom po lo ža ju kao re zul tat član stva u stran ci, ima ju oba ve zu da od re đe ni deo svo je pla te upla ću ju stran ci. Ti me je, sa jed ne stra ne, za do voq na stran ka jer ubi ra do dat ne pri ho de, ali su, mo žda pa ra dok sal no, ti me za do-voq ni i funk ci o ne ri, jer im ta od red ba da je zna čaj nu pred nost pri ime no va wu u od no su na ne stra nač ke lič no sti, bu du ći da od wi ho ve pla te i stran ka ostva ru je ko rist i ima do dat ni mo tiv da ime nu je wih, a ne ne stra nač ku lič nost.

U naj ve ćem bro ju ze ma qa, pri vat ni pri lo zi pred sta vqa ju naj ve-ći iz vor pri ho da. Me đu tim, ova kav raz voj mo gao bi da ima za po sle di cu stva ra we no vih mo guć no sti za even tu al ni uti caj od stra ne onih ko ji su sprem ni da da ju no vac po li tič koj par ti ji i upra vo to iza zi va naj vi še bo ja zni u jav no sti. Pre ma za kon skom re še wu u Sr bi ji, fi zič ko li ce mo že da ti pri log ko ji u jed noj ka len dar skoj go di ni mo že da iz no si naj vi še de set pro seč nih


za ra da, dok je za prav no li ce taj li mit sto pro seč nih za ra da. I go diš wi pri hod od imo vi ne u vla sniš tvu po li tič ke stran ke ogra ni čen je na naj vi še 20% ukup nog go diš weg pri ho da.

U Sr bi ji je ovim za ko nom one mo gu će no fi nan si ra we po li tič-kih su bje ka ta iz sle de ćih iz vo ra: stra nih dr ža va; stra nih prav-nih i fi zič kih li ca; ano nim nih da ro da va ca; jav nih usta no va i jav nih pred u ze ća; usta no va i pred u ze ća sa učeš ćem dr žav nog ka pi ta la; pri vat nih pred u ze ća ko ja oba vqa ju uslu ge po osno vu ugo vo ra sa dr žav nim or ga ni ma i jav nim slu žba ma; pred u ze ća i or ga ni za ci ja ko ja vr še jav na ovlaš će wa; hu ma ni tar nih or ga ni-za ci ja; ver skih za jed ni ca; pri re đi va ča iga ra na sre ću; uvo zni ka, iz vo zni ka, pro da va ca, i pro iz vo đa ča ak ci znih pro iz vo da; prav-nih li ca i pred u zet ni ka sa do spe lim, a ne iz mi re nim oba ve za ma po osno vu jav nih pri ho da.

Za ni mqi vo je ukrat ko raz mo tri ti ovaj spi sak „ne po žeq nih” da ro da va ca, jer su ove od red be za ko na ve ro vat no naj bit ni je sa aspek ta bor be pro tiv ko rup ci je. Oči gled no je da za ko no da vac ni je imao po ve re we ni u stran ke ni u pri vat ni sek tor, a ni u stran ce. Što se stra na ca ti če, ni je ja sno zaš to je stra nim prav nim i fi zič kim li ci ma za bra we no da va we pri lo ga, bu du ći da ni je ja san raz log zaš to se pri lo zi stra nih li ca sma tra ju „opa sni jim” ne go pri lo zi do ma ćih li ca. Na kra ju kra je va, stra no prav no li ce uvek mo že da osnu je pred u ze će u Sr bi ji i da on da za do vo qi ovu for-mal nost. Ne po ve re we pre ma stran ka ma se vi di iz či we ni ce da su za bra we ni pri lo zi od stra ne jav nih pred u ze ća i usta no va. Ciq ove od red be ni je bio da zaš ti ti stran ke od uti ca ja ovih su bje ka-ta, već da zaš ti ti imo vi nu ovih su bje ka ta od pre li va wa u stran-ke. Ono što ni je naj ja sni je je zaš to je pred u ze ću u ko jem dr ža va ima ni sko učeš će u vla sniš tvu za bra we no da da je pri lo ge.

Ta ko đe, či ni se da su i dru ge od red be su vi še re strik tiv ne i suš tin ski ne spro vo di ve. Na pri mer, u Sr bi ji nig de ne po sto ji re gi star „pri vat nih pred u ze ća ko ja oba vqa ju uslu ge po osno vu ugo vo ra sa dr žav nim or ga ni ma i jav nim slu žba ma”, ta ko da jed no-stav no ne po sto ji ex an te na čin da se utvr di da li se za kon kr ši ili ne. Isto va ži i za „prav na li ca i pred u zet ni ke sa do spe lim, a ne iz mi re nim oba ve za ma po osno vu jav nih pri ho da”. Na pr vi po gled se či ni da, ka da bi se iz gru pe svih prav nih li ca is kqu či-la sva li ca ko ja ne za do vo qa va ju po je di ne od red be ovog Za ko na, da u suš ti ni ne bi bi lo ni ko ga ko mo že da fi nan si ra rad stra na ka. Ta ko đe, po sta vqa se pi ta we zaš to pro iz vo đa či i tr gov ci ak ci-znim pro iz vo di ma ne mo gu da da ju pri lo ge. Pod se ća wa ra di, ak ci-ze se ob ra ču na va ju i na osve ža va ju ća bez al ko hol na pi ća, si ru pe i praš ko ve za osve ža va ju ća bez al ko hol na pi ća, voć ne so ko ve, kon-cen tri sa ne voć ne so ko ve, voć ne nek ta re i voć ne so ko ve u pra hu. Pret po sta vqa mo da ove od red be po sto je u Za ko nu upra vo za to što je svi ma ja sno da se ne mo gu spro ve sti i da su, sa mim tim, pot pu no ire le vant ne.


Za ko nom je utvr đen i ap so lut ni iz nos ko ji stran ke mo gu pri ku-pqa ti i tro ši ti za svoj rad. Ta ko, uku pan iz nos sred sta va iz pri-vat nih iz vo ra (osim sred sta va od čla na ri ne) mo že iz no si ti naj-vi še 100% sred sta va ko ja po li tič ka stran ka do bi ja iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je. Za van par la men tar ne stran ke, taj li mit je 5% ukup nih sred sta va ko ja se iz bu xe ta iz dva ja ju za re do van rad po li-tič kih stra na ka. Ovi me je suš tin ski za bra wen ula zak „na tr žiš-te” no voj stran ci iza ko je bi sta ja li moć ni eko nom ski in te re si. Oprav da no pi ta we je, či ni se, ka ko je Po kret „Sna ga Sr bi je” us peo da fi nan si ra svo ju kam pa wu? Sa svim je ja sno da je kam pa wa koš-ta la mno go vi še od 5% ukup nih sred sta va ko ja se iz dva ja ju iz bu xe ta.

Sle de će pi ta we je da li je ovim od red ba ma pred vi đen ne ki ka nal fi nan si ra wa ko ji tre ba da bu de za bra wen. Je dan od ta kvih pri me ra je pru ža we uslu ga po li tič koj stran ci is pod tr žiš nih ce na. Pri mer mo že bi ti jef ti ni ji ogla sni pro stor u ne kom me di ju. Iako za ko nom je ste pro pi sa no da se iz nos is pod tr žiš ne ce ne tre ba sma tra ti pri lo gom, ni je utvr đe na pro ce du ra ko i ka ko utvr đu je „tr žiš ne uslo ve”. Ta ko đe, či ni se da je osta vqe na mo guć-nost da pred u ze ća pre ko raz li či tih udru že wa da ju pri lo ge stran-ka ma. Re ci mo, iako je pred u ze ći ma ko ja du gu ju no vac dr ža vi za bra-we no da da ju pri lo ge stran ka ma, ta pred u ze ća mo gu osno va ti „Udru že we dr žav nih du žni ka” ko me ni je za bra we no da da je pri-lo ge stran ka ma.

Za ko nom o fi nan si ra wu po li tič kih stra na ka, iz me đu osta log, ure đen je i na čin fi nan si ra wa iz bor nih kam pa wa. Za kon pred vi-đa da se za fi nan si ra we troš ko va iz bor ne kam pa we sred stva pri ku pqa ju iz pri vat nih i jav nih iz vo ra, utvr đu je obim sred sta-va ko ja se iz dva ja ju i utvr đu je li mi te po je di nač nih pri lo ga i gor-wu gra ni cu troš ko va za iz bor ne kam pa we. Iz jav nih iz vo ra za po kri će troš ko va iz bor ne kam pa we obez be đu ju se sred stva u iz no su od 0,1% iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je, 0,05% iz bu xe ta je di-ni ce te ri to ri jal ne auto no mi je, od no sno 0,05% iz bu xe ta je di ni-ce lo kal ne sa mo u pra ve.

No vac iz dvo jen iz bu xe ta za fi nan si ra we iz bor nih kam pa wa ras po re đu je se na sle de ći na čin: sred stva u vi si ni od 20% ras po-re đu ju se u jed na kim iz no si ma pod no si o ci ma pro gla še nih iz bor-nih li sta, od no sno pred la ga či ma kan di da ta, a osta tak sred sta va (80%) pod no si o ci ma iz bor nih li sta sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta, od no sno pred la ga ču kan di da ta ko ji je osvo jio man dat. Ne po tro še na sred stva vra ća ju se bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je. Ukup-na sred stva ko ja se pri ku pe iz pri vat nih iz vo ra ne mo gu pre ći 20% ukup nih sred sta va ko ja se iz dva ja ju iz jav nih iz vo ra. Pri log ko ji po je di nač no fi zič ko li ce pri lo ži za troš ko ve iz bor ne kam pa we ne mo že da pre đe 0,5% pri ho da ko ji se mo gu do bi ti iz pri vat nog iz vo ra, a pri log ko ji po je di nač no prav no li ce ulo ži u iz bor nu kam pa wu ne mo že da pre đe 2% te su me.


Či ni se ne lo gič nim da po sto ji li mit na ukup na sred stva ko ja par ti ja mo že da po tro ši u kam pa wi, od no sno da taj li mit ni je odre đen u ap so lut nom, već u re la tiv nom iz no su (u od no su na broj osvo je nih man da ta). Ova od red ba pred sta vqa zna čaj nu pre pre ku no vim par ti ja ma ko je ne mo gu ra ču na ti na zna čaj ne iz no se nov ca iz jav nih iz bo ra, ta ko da se či ni da ove od red be pred sta vqa ju zna čaj nu ba ri je ru ula sku. Ta ko đe, ne ja sno je ko i na ka kav na čin kon tro li še da li su ta sred stva za i sta po tro še na na troš ko ve kam pa we.

Po red pre ven tiv nih od re da ba, ve o ma je va žno da za ko ni ko ji ma se ure đu je fi nan si ra we po li tič kih stra na ka utvr de i me ha ni zme za nad zor i kon tro lu fi nan si ra wa. Ka ko su mo de li „ile gal nog” fi nan si ra wa ve o ma slič ni ši rom sve ta, i u do me nu kon tro le po sto ji opšte pri hva će ni me ha ni zam – oba ve za pri ka zi va wa i ob ja vqi va wa iz veš ta ja o fi nan si ra wu i imo vi ni. Shod no za ko-nu, ovi iz veš ta ji tre ba da se ob ja vqu ju u Slu žbe nom gla sni ku Re pu bli ke Sr bi je.

Pred u slov za omo gu ća va we uvi da je, sva ka ko, de taq no utvr đi va-we po stup ka evi den ti ra wa, iz veš ta va wa i vo đe wa kwi go vod stva po li tič ke par ti je. Za ko nom je pred vi đe no da je sva ka po li tič ka stran ka du žna da ima ra čun za sred stva za fi nan si ra we re dov nih ak tiv no sti. Po red to ga, oba ve za svih uče sni ka u iz bor nom pro ce-su je ste otva ra we po seb nog ra ču na za fi nan si ra we troš ko va iz bor ne kam pa we. Po li tič ka stran ka du žna je da vo di kwi go vod-stvo o svim pri ho di ma i ras ho di ma i da Od bo ru za fi nan si je Na rod ne skupšti ne pod no si za vrš ni ra čun i go diš wi iz veš taj o pri lo zi ma i svo joj imo vi ni. Sta tu tom po li tič ke stran ke mo ra bi ti odre đen na čin oba vqa wa unu traš we kon tro le fi nan sij skog po slo va wa i pro pi sa no pra vo čla no va stran ke da se upo zna ju sa pri ho di ma i ras ho di ma stran ke. Stran ke su du žne da ime nu ju li ce od go vor no za fi nan sij sko po slo va we, pod no še we iz veš ta ja i vo đe we kwi ga po li tič ke stran ke. Od bor za fi nan si je, shod no Za ko nu, sve pri mqe ne iz veš ta je sta vqa na ras po la ga we jav no sti i pred u zi ma od go va ra ju će me re da bi se obez be di lo da svi gra đa ni ima ju pri stup in for ma ci ja ma ko je su sa dr ža ne u iz veš ta ji ma.

Ni je dan deo iz vrš ne vla sti ne sma tra se do voq no ne u tral nim za ulo gu kon tro le stra na ka u po li tič kom pro ce su. Ovim za kon-skim re še wem ova ulo ga je po de qe na iz me đu dva te la – Re pu blič ke iz bor ne ko mi si je i Od bo ra za fi nan si je Na rod ne skupšti ne Re pu bli ke Sr bi je. Na i me, kon tro la fi nan si ra wa iz bor nih kam-pa wa po ve re na je Re pu blič koj iz bor noj ko mi si ji, a kon tro la iz veš ta ja o fi nan si ra wu re dov nog ra da po li tič ke stran ke u nad-le žno sti je od bo ra Na rod ne skupšti ne Re pu bli ke Sr bi je nad le-žnog za fi nan si je. Suš tin ski, osta vqe no je stran ka ma da kon-tro li šu fi nan si je svo je i dru gih stra na ka.

Na rav no, kr še we od re da ba o fi nan si ra wu po li tič kih stra na-ka i iz bor nih kam pa wa ne tre ba da pro la zi ne ka žwe no. Uobi ča je-ne sank ci je pred vi đe ne ovih pro pi si ma su od u zi ma we pri lo ga,


nov ča na ka zna ili za bra na do bi ja wa sred sta va iz jav nih iz vo ra. Naš za ko no da vac opre de lio se za is kqu či vo nov ča ne ka zne za kr še we od re da ba ovog za ko na. Po li tič ka stran ka, ko ja za iz bor nu kam pa wu utro ši sred stva u iz no su ko ji je ve ći od iz no sa pro pi-sa nog ovim za ko nom ka zni će se za pre kr šaj nov ča nom ka znom dvo-stru ko ve ćom od su me o ko joj je reč. Za kon pro pi su je, ta ko đe, da je, uko li ko utvr di ne pra vil no sti u po gle du pri ku pqa wa, ko riš će-wa ili evi den ti ra wa sred sta va za fi nan si ra we po li tič kih stra-na ka, pred sed nik Od bo ra za fi nan si je du žan da pod ne se pri ja vu nad le žnim or ga ni ma. Od bor za fi nan si je, ta ko đe, do no si od lu ku o gu bit ku pra va na sred stva iz jav nih iz vo ra i to uko li ko po li-tič ka stran ka bu de prav no sna žno ka žwe na za pre kr šaj pro pi san ovim za ko nom.

Ge ne ral no re če no, ovaj za kon i po red po je di nih maw ka vo sti ni je lo še na pi san. Me đu tim, spro vo đe we ovog za ko na ide ja ko teš ko, o če mu sve do či i Iz veš taj o kon tro li fi nan sij skih iz veš ta ja po li tič kih stra na ka za 2005. go di nu. Na i me, kao što je već na ve de no, stran ke ima ju oba ve zu da do sta ve za vrš ni ra čun, sa ser ti fi ka tom re vi zo ra, iz veš taj o pri lo zi ma ko ji pre la ze 6.000 di na ra, kao i iz veš taj o imo vi ni.

Od ukup no 421 po li tič ke or ga ni za ci je u Sr bi ji, sve tra že ne iz veš ta je su po sla le tri stran ke (Boš wač ka de mo krat ska stran-ka San xa ka, So ci jal no li be ral na par ti ja San xa ka i De mo krat ska stran ka Sr bi je), a 21 stran ka je do sta vi la sve iz veš ta je osim re vi zor skog iz veš ta ja. Za ni mqi vo je ob jaš we we. Ne ke od tih stra na ka (re ci mo G17 plus, PSS, SPS, SRS) ni su do sta vi le miš-qe we re vi zo ra za to što su, u skla du sa Za ko nom o ra ču no vod stvu i re vi zi ji svr sta ne u ma lo prav no li ce, pa sma tra ju da sa mim tim ne po sto ji oba ve za vr še wa re vi zi je. Što se DS-a ti če, oni su do sta vi li iz veš taj o re vi zi ji, kao i iz veš ta je o imo vi ni i pri-lo zi ma, ali ni su do sta vi li za vrš ne ra ču ne.

Sa mo 76 stra na ka je do sta vi lo ma kar je dan iz veš taj, što uka zu-je na ve li ki broj suš tin ski ne po sto je ćih stra na ka. Ta ko đe, tre ba na po me nu ti da je sa mo 7 stra na ka ob ja vi lo za vrš ne ra ču ne i oba-ve zne iz veš ta je u Slu žbe nom gla sni ku, što je ta ko đe za kon ska oba ve za. Me đu oni ma ko ji ni su is pu ni li ovu oba ve zu su i No va Sr bi ja, SPS, PSS, DS i G17 plus.

Na ve de ni Iz veš taj kon sta tu je da „ni jed na stran ka ni je pre ko-ra či la uku pan iz nos pri lo ga za fi zič ka li ca, ko ji je iz no sio 253.920 di na ra, ni ti uku pan iz nos pri lo ga za prav na li ca, ko ji je iz no sio 2.539.200 di na ra u 2005. go di ni”.

Po seb no za ni mqi va je sle de ća kon sta ta ci ja: „Par la men tar ne po li tič ke stran ke pod ne le su fi nan sij ske iz veš ta je i osta lu do ku men ta ci ju pro pi sa nu Za ko nom o fi nan si ra wu po li tič kih stra na ka do 15. apri la 2006. go di ne”. Da kle, iako je na ve de no da su sa mo 3 stran ke do sta vi le sve iz veš ta je, u za kquč ku se kon sta tu je da su sve par la men tar ne stran ke is pu ni le svo je za kon ske oba ve ze,


što je pa ra dok sal no i upu ću je na to da mo žda ni je baš pri me ren me tod da stran ke kon tro li šu po slo va we stra na ka.

Po se ban pa ra doks pred sta vqa či we ni ca da je Mi ni star stvo fi nan si ja da lo miš qe we ko jim se tu ma či da sve stran ke mo ra ju da ura de re vi zi ju, a da stran ka mi ni stra fi nan si ja ni je ura di la re vi zi ju jer je sma tra la da ne mo ra.

Za kraj, pi ta we ko je je ve za no ko rup ci ju i fi nan si ra we stra na-ka je i pi ta we lo bi ra wa. Kao po jam ko ji je re la tiv no ne po znat na šoj jav no sti i ko ji je ja ko teš ko pre ci zno de fi ni sa ti i raz-gra ni či ti od ko rup ci je, sma tra li smo da tre ba re ći i ne ko li ko re či o to me. Oblast lo bi ra wa je u sve tu obič no ve o ma re gu li sa na, ta ko da se lo bi sti mo ra ju re gi stro va ti, a i wi ho vo po slo va we je pod po seb nim re ži mom. U Sr bi ji do sa da, oblast lo bi ra wa ni je ni na ko ji na čin ure đe na, iako je sa svim ja sno da po sto ji ve li ki broj udru že wa i or ga ni za ci ja ko ji ma lo bi ra we pred sta vqa suš-ti nu po sto ja wa. Pre po ru ka je da se do ne se za kon ko ji bi pred vi deo ko je ak tiv no sti su do zvo qe ne, a ko je ne, kao i ko je in for ma ci je o lo bi ra wu mo ra ju da bu du jav ne. Ja sno je da je gra ni cu iz me đu lo bi-ra wa i ko rup ci je teš ko po vu ći, ali ni je ne mo gu će.

Za kon o spre ča va wu su ko ba in te re sa

Osnov na svr ha Za ko na o spre ča va wu su ko ba in te re sa pri vr še wu jav nih funk ci ja je ogra ni ča va we mo guć no sti da pri do no še wu od lu ka od stra ne funk ci o ne ra, we gov pri vat ni in te res ne bu de na dre đen jav nom in te re su.

Iako u užem smi slu svr ha ovog za ko na ni je bor ba pro tiv ko rup-ci je, već pro tiv pro ne ve re i pro tiv do no še wa pri stra snih od lu ka, ipak se mo ra kon sta to va ti da ovaj za kon spre ča va od re đe-ne me ha ni zme ko rup ci je. Na pri mer, jed na od od re da ba Za ko na, da jav ni funk ci o ner ne mo že oba vqa ti i po slo ve sa ve to va wa prav-nih li ca, ot kla wa taj me ha ni zam ko rup ci je – da prav no li ce pre-ko ho no ra ra za sa ve to va we vr ši is pla te jav nom funk ci o ne ru. Ta ko đe, od red be o pri ja vqi va wu imo vi ne u od re đe noj me ri ot kla-wa ju mo guć nost da funk ci o ner za vre me vr še wa man da ta zna čaj no uve ća svo ju imo vi nu.

Me đu tim, je dan ve li ki deo za ko na, ko ji se od no si na „kon cen-tra ci ju funk ci ja” suš tin ski ne po ga đa ni oblast ko rup ci je, a ni oblast spre ča va wa su ko ba in te re sa. Po sta vqa se pi ta we ko ji in te re si su za i sta su prot sta vqe ni ako je re ci mo, mi ni star ener-ge ti ke u isto vre me član UO EPS. Mo že se re ći da se ra di o sta-rom ko mu ni stič kom kon cep tu de a ku mu la ci je funk ci ja, ali sa da u no vom ru hu i sa no vim obra zlo že wem.

Što se ob u hva ta Za ko na ti če, sti če se uti sak da je po kri ven ve o-ma ve li ki broj jav nih funk ci o ne ra. Sa jed ne stra ne, to je upra vo maw ka vost ovo ga Za ko na, jer je broj jav nih funk ci o ne ra u smi slu ovog Za ko na za i sta ve li ki, ta ko da Re pu blič ki od bor za spre ča va we


su ko ba in te re sa mo ra da ve li ki deo svo jih re sur sa ulo ži u kre i-ra we i odr ža va we ba ze po da ta ka o funk ci o ne ri ma. Sa dru ge stra-ne, či ni se da ve li ki deo qu di ko ji za i sta do no se od lu ke ni je po kri ven ovim Za ko nom. Tu pre sve ga mi sli mo na čla no ve ra znih ko mi si ja, kao što su ko mi si je ko je se for mi ra ju za oce nu po nu da pri jav nim na bav ka ma i slič no. Ovaj Za kon se na wih ne od no si. Ta ko đe, ovaj za kon se ne od no si na qu de ko ji lič no ne do no se od lu-ke, ali ima ju ve li ku mo guć nost uti ca wa na do no še we od lu ka kao što su sa vet ni ci pred sed ni ka i pot pred sed ni ka Vla de, kao i sa vet ni ci mi ni sta ra.

Naj ve ća za mer ka na ovaj za kon je od stra ne jav no sti upu ći va na na od red be Za ko na ko jim je na rod nim po sla ni ci ma „pro gle da no kroz pr ste” u smi slu da se po je di ne od red be ne od no se na wih.

Ta ko đe, po je di ne od red be su pro sto ap surd ne, kao na pri mer član 6. stav 1. ko jim je „funk ci o ne ru za bra we no da jav nu funk-ci ju ko ri sti da bi uti ca wem na od lu ku ... na bi lo ko ji na čin in te re sno po go do vao se bi ili dru gom.”. Na rav no da sko ro sva-ka od lu ka in te re sno po go du je ne ko me (u su prot nom, ra di se o pot pu no ire le vant noj od lu ci), ta ko da ni je ja sno ka ko se to mo že iz be ći.

Za ko nom je ta ko đe za bra we no funk ci o ne ru da ima upra vqač ka pra va u pri vred nom druš tvu, od no sno mo ra da ta pra va, za vre me tra ja wa man da ta po ve ri na upra vqa we ne ko me ko ni je po ve za no li ce. Či ni se da je ova kva od red ba su vi še re strik tiv na. Ja sno je da re ci mo gu ver ner Na rod ne ban ke ne sme da ima ak ci je ne ke od po slov nih ba na ka, ali ni je ja sno zaš to ne bi smeo da bu de ak ci o-nar ne ke fa bri ke, na pri mer. Ta ko đe je pro pi sa no da jav ni funk-ci o ne ri ne sme ju da bu du čla no vi upra ve jav nih pred u ze ća. Ovo su od red be ko je su naj vi še in te re so va le, ka ko struč nu, ta ko i ši ru jav nost, iako ni je ja sno o ka kvom se tač no su ko bu in te re sa ra di, bu du ći da jav na pred u ze ća, bar je ta ko pred vi đe no za ko nom, ra de u skla du sa opštim in te re som. Me đu tim, kao što je već na po me nu-to, ove od red be se ne od no se na na rod ne po sla ni ke. Oči gled no, oni ko ji su iz gla sa li ovaj za kon su se naš li u si tu a ci ji da jav ni in te res pod re de lič nom.

Za ni mqi vo je i po gle da ti obra sce ko je svi funk ci o ne ri mo ra-ju po pu ni ti i do sta vi ti Re pu blič kom od bo ru. Pr vo što se mo že vi de ti je da je obra zac za i sta is cr pan i da su po kri ve ne sko ro sve re le vant ne stav ke. Ono što ne do sta je je zah tev da se do sta ve do ka-zi za bro je ve iz ne te u obra scu. Re ci mo, jed na od stav ki u obra scu su „po tra ži va wa”. Po ten ci jal no, funk ci o ner mo že une ti ja ko ve li ki iz nos u tu stav ku na po čet ku man da ta, a on da prav da ti po ve ća we imo vi ne u to ku man da ta sma we wem svo jih po tra ži va-wa. U si tu a ci ji ka da se ne tra ži do kaz o po tra ži va wu, ta kve ma hi na ci je su mo gu će, a wi ho vo ot kri va we ne mo gu će. Ta ko đe, ni je sa svim ja sno šta se de ša va u si tu a ci ji ka da funk ci o ner ne mo že da do đe do po da ta ka o imo vi ni po ve za nih li ca. Da li, re ci mo,


otac funk ci o ne ra ima bi lo ka kvu za kon sku oba ve zu da na ve de si nu svu imo vi nu ko ju po se du je?

U svom Iz veš ta ju o ra du, Re pu blič ki od bor sa opšta va da su sko ro svi re pu blič ki funk ci o ne ri do sta vi li tra že ne po dat ke, a da su naj ve ći pro ble mi sa funk ci o ne ri ma lo kal nih sa mo u pra va, što je u ne ku ru ku i oče ki va no. Ono što je kquč no, a što ne do sta-je, je ste iz veš taj o kva li te tu pod ne tih po da ta ka i in for ma ci ja o to me da li se ti po da ci kon tro li šu (re ci mo u sa rad wi sa Po re-skom upra vom) i šta su te kon tro le po ka za le.

Što se ka zne nih od red bi ti če, ka zne de lu ju su vi še bla ge. Pr va ka zna, ne jav no upo zo re we, pred sta vqa prak tič no pr vi ko rak poš-to se usta no vi da je funk ci o ner pre kr šio Za kon. Dru ga ka zna (jav no ob ja vqi va we od lu ke o kr še wu za ko na za iza bra ne funk ci-o ne re i jav no ob ja vqi va we pre po ru ke da pod ne se ostav ku za osta le funk ci o ne re) je ste naj oš tri ja ka zna. Mo ra le bi da se uve du i oš tri je ka zne, po put oba ve ze da se vra te pla te i ho no ra ri ko ji su pri mqe ni u to ku kr še wa za ko na, kao i, even tu al no, od red ba da se i imo vi na za ko ju se ne mo že na ći le gal ni do kaz sti ca wa, a ko ja je ste če na u pe ri o du vr še wa jav ne funk ci je, mo že za ple ni ti.

Pred log Za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je

Na kon mno go vre me na i de ba te u jav no sti, Vla da Sr bi je je usvo ji la Pred log ovog Za ko na i pro sle di la ga Na rod noj skupšti ni Re pu-bli ke Sr bi je. Iako Za kon još uvek ni je usvo jen, ta ko da ne zna mo ko je će kon kret ne od red be u we mu sta ja ti, ipak sma tra mo da je va žno ukrat ko ana li zi ra ti we gov pred log.

Pre sve ga, tre ba re ći da se ovim Za ko nom van sna ge sta vqa Za kon o spre ča va wu su ko ba in te re sa pri vr še wu jav nih funk ci ja i da je naj ve ći deo od red bi po me nu tog za ko na pre pi san. U de lu ko ji se ba vi spre ča va wem su ko ba in te re sa kquč na je od red ba da će se ovom te ma ti kom ba vi ti Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ume sto po sto je ćeg Re pu blič kog od bo ra za spre ča va we su ko ba in te re sa. Osta le od red be su prak tič no iste. Ta ko đe, pa ra lel no sa ovim Pred lo gom za ko na je usvo jen i Pred log za ko na i iz me na ma i do pu-na ma Za ko na o fi nan si ra wu po li tič kih par ti ja, ko jim je i spro-vo đe we tog za ko na pre ne to na no vo o sno va nu Agen ci ju.

Me đu tim, pot pu no su no ve od red be ko je se ti ču sa me Agen ci je, we ne or ga ni za ci je i nad le žno sti. Pre sve ga, Agen ci ja je nad le-žna za spro vo đe we Stra te gi je bor be pro tiv ko rup ci je i Ak ci o-nog pla na. Ta ko đe, ovlaš će na je da uče stvu je u pri pre ma wu pro pi-sa iz obla sti bor be pro tiv ko rup ci je. Pred vi đe no je da Agen ci ja ima uprav ni od bor, či jih 7 čla no va bi ra Na rod na skupšti na na pred log se dam ovlaš će nih pred la ga ča, ko ji pred la žu li stu od po 3 kan di da ta.

Či ni se da je ide ja for mi ra wa Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup-ci je ve za na, pre sve ga, za spro vo đe we od re da ba sa daš weg Za ko na o


spre ča va wu su ko ba in te re sa i Za ko na o fi nan si ra wu po li tič kih par ti ja, što zna či da je de lat nost agen ci je usme re na na po li tič-ku ko rup ci ju, od no sno na ovla da va we dr ža vom (sta te cap tu re). Im pli cit no se mo že za kqu či ti da se ad mi ni stra tiv na ko rup ci-ja „pre puš ta” re dov nim te li ma dr ža ve, pre sve ga po li ci ji u tu ži laš tvu.

Pro blem je, me đu tim, što se ova kvom kon cep ci jom ra da Agen-ci je, prak tič no na puš ta sa ve to dav na funk ci ja an ti ko rup cij skog te la, što sva ka ko da ni je do bro, bu du ći da se ta funk ci ja ne mo že pre ne ti ni ti na jed no dru go te lo.

Na ci o nal na stra te gi ja re for me pra vo su đa

Osnov ni ciq Na ci o nal ne stra te gi je re for me pra vo su đa, ko ja je usvo je na u apri lu 2006, ka ko se u woj na vo di, je ste da se us po sta-vqa wem vla da vi ne pra va i prav ne si gur no sti vra ti po ve re we gra đa na u pra vo sud ni si stem. Spro vo đe we stra teš ke re for me na svim ni vo i ma pra vo sud nog si ste ma na vo di se kao pred u slov za ostva re we ovog ci qa, a kao we go vi naj ve ći ne do sta ci iden ti fi-ko va ni su neo d go va ra ju ći ustav ni okvir, ne a de kva tan broj su do va, ne ja sni kri te ri ju mi iz bo ra i opo zi va su di ja, za sta re lost pra vo-sud ne ad mi ni stra ci je i ne do sta tak kon ti nu i ra ne obu ke no si la ca pra vo sud nih funk ci ja. Po red ne us kla đe no sti po li tič ko-prav-nog ure đe wa sa po sto je ćim druš tve nim od no si ma, kao va žan raz-log usva ja wa Stra te gi je na vo di se i lak še spro vo đe we pro ce sa pri dru ži va wa Evrop skoj uni ji i is pu wa va we svih me đu na rod nih oba ve za Re pu bli ke Sr bi je.

Pro ces do no še wa Stra te gi je bio je dug i ukqu či vao je ši rok krug za in te re so va nih, ka ko do ma ćih, ta ko i me đu na rod nih ak te ra. Pre ko nač nog usva ja wa, sa či we na su dva na cr ta (u ju lu i de cem bru 2005. godine) oko ko jih su se vo di le in ten ziv ne ras pra ve.Je dan broj da tih su ge sti ja je usvo jen i uvrš ten u za vrš nu ver zi ju Stra te gi je. Do bar deo wih išao je u prav cu što ve će pre ci zno sti i de taq no-sti, i to na ro či to ka da su u pi ta wu krat ko roč ni ci qe vi i im ple-men ta ci ja, kao i obez be đi va wa što ši re re pre zen ta tiv no sti u in sti tu ci ja ma ko je su za du že ne za spro vo đe we Stra te gi je.

Kao če ti ri kquč na na če la na ko ji ma bi re for mi sa no pra vo su-đe tre ba lo da se za sni va Stra te gi ja na vo di ne za vi snost, tran spa-rent nost, od go vor nost i efi ka snost.

Naj ve ći deo Stra te gi je po sve ćen je re for mi sud stva, dok se u ma wem obi mu ba vi i osta lim de lo vi ma pra vo sud nog si ste ma: Mi ni star stvom prav de, tu ži laš tvom, iz vr še wem za vod skih sank ci ja, i ne za vi snim pra vo sud nim pro fe si ja ma. Okvir re for-me pra vo su đa sa dr ži 12 osnov nih ci qe va re for me, pri če mu sva-ko od pret hod no na ve de na če ti ri kquč na na če la sa dr ži po tri ci qa ko ji se od no se na re ša va we naj zna čaj ni jih pro ble ma u pra vo-su đu. Sva ki od ci qe va pred sta vqen je krat kim opi som sa daš weg


sta wa, vi zi jom no vog pra vo su đa, kao i neo p hod nim osnov nim ak tiv no sti ma za spro vo đe we re for me. Ini ci ja ti ve su gru pi sa ne pre ma krat ko roč nim (2006-2007), sred wo roč nim (2008-2009) i du go roč nim (2010-2011) ro ko vi ma spro vo đe wa. Stra te gi ja sa dr-ži stan dar de ko ji ma će se me ri ti na pre dak u re for mi pra vo su đa, ko ji su pre ci zi ra ni u po seb nom Ak ci o nom pla nu, a od no se se na po je di nač ne ci qe ve de fi ni sa ne u Stra te gi ji.

Stra te gi jom se pred vi đa i osni va we Ko mi si je za spro vo đe we stra te gi je, u či ji sa stav ula ze pred stav ni ci re le vant nih pra vo-sud nih in sti tu ci ja. Je dan od va žnih za da ta ka Ko mi si je je ste pred-la ga we stan dar di zo va nih obra za ca pri ku pqa wa sta ti stič kih po da ta ka po treb nih za oce nu re form skih pro ce sa na osno vu ko jih će in sti tu ci je pra vo sud nog si ste ma do no si ti stra teš ke od lu ke.

Jed na od naj ve ćih no vi na ko je do no si Stra te gi ja je pred la ga we uvo đe wa in sti tu ci je Vi so kog sa ve ta sud stva ko ji je, s usva ja wem no vog usta va, po stao i ustav na ka te go ri ja. Po la ze ći od ustav nog na če la po de le vla sti pred vi đe no je us po sta vqa we „op ti mal nog od no sa” Mi ni star stva prav de i Vi so kog sa ve ta sud stva, kao in sti-tu ci ja ko je su od go vor ne za funk ci o ni sa we pra vo sud nog si ste ma.

Ova no va in sti tu ci ja tre ba lo bi da bu de ga rant ne za vi sno sti i sa mo stal no sti su do va i su di ja, kao i ru ko vo de ći i nad zor ni or gan sud skog si ste ma. Na i me, Sa vet ima kquč nu ulo gu u pro ce su iz bo ra, na pre do va wa, od go vor no sti, ma te ri jal nog po lo ža ja, i pre stan ka su dij ske funk ci je, a ima nad le žno sti i u po gle du qud skih re sur sa, or ga ni za ci je i nad zo ra, bu xe ta, me re wa re zul ta ta, opšteg okvi ra i unu traš weg ure đe wa i ra da su do va i stra teš kog pla ni ra wa.

Od po seb nog zna ča ja je da Vi so ki sa vet sud stva ima is kqu či vu nad le žnost da par la men tu pred la že kan di da te za pr vi iz bor na su dij sku funk ci ju ko ji ih bi ra na od re đe no vre me od tri go di ne. Po is te ku ovog pe ri o da, Sa vet do no si od lu ku o stal nom ime no va-wu na su dij sku funk ci ju, ko ju de kla ra tiv no po tvr đu je pred sed nik Na rod ne skupšti ne.

Sle de ća va žna no vi na, či ji je ciq da se obez be di ne za vi snost sud stva, je ste uvo đe we ne za vi snog sud skog bu xe ta. U pre la znom pe ri o-du, dok 2011. godine bu xet ska ovlaš će wa ne bu du u pot pu no sti pre-ne ta na pra vo su đe, od no sno do tre nut ka ka da Vi so ki sa vet sud stva, za jed no sa Tre zo rom Re pu bli ke i Mi ni star stvom fi nan si ja, ne bu de ospo so bqen i ovlaš ćen da utvr đu je, odo bra va i ras po de qu je bu xet za pra vo sud ni si stem, Mi ni star stvo prav de će i da qe pred-sta vqa ti pra vo su đe u pre go vo ri ma sa Mi ni star stvom fi nan si ja.

Da bi se omo gu ći lo efi ka sni je pro ce su i ra we kri vič nih slu-ča je va, Stra te gi jom se pred vi đa i po ste pe no ogra ni ča va we ulo ge is tra žnih su di ja, od no sno da tu ži o ci pre u zmu od go vor nost za pri ku pqa we do ka za. Kao raz lo zi za uvo đe we ove pro me ne na vo de se po zi tiv na is ku stva su sed nih ze ma qa i oba ve ze za prav nom zaš ti tom u „ra zum nom ro ku” pro pi sa nom Evrop skom kon ven ci-jom o qud skim pra vi ma. Tu ži o ci ma će, ta ko đe, bi ti do zvo qe no


da pri me wu ju na god be ko je bi nad zi ra li su do vi ne bi li se re šio pro blem za o sta lih ne re še nih kri vič nih slu ča je va i kaš we wa. Sti če se uti sak da se ovim pred lo gom, uko li ko mo guć nost na god be ni je de taq no pro pi sa na i kon tro li sa na, uvo di zna čaj na dis kre ci ja u si stem i, sa mim tim, po ve ća va ju mo guć no sti za ko rup ci ju.

No vim ustav nim i za kon skim okvi rom me wa se i nad le žnost tu ži laš tva ja snim de fi ni sa wem we go ve ulo ge u zaš ti ti ustav-no sti i za ko ni to sti. Na me ra je da se na puš ta wem do sa daš weg tra di ci o nal nog si ste ma van red nih prav nih le ko va pro tiv pra-vo sna žnih pre su da po stig ne prav na si gur nost, od no sno da od lu-či va we o po vre da ma za ko ni to sti i ustav no sti pri pad ne sa mo su do vi ma, a ulo ga tu ži o ca sve de na pra vo da ta kva pi ta wa u iz u-zet nim slu ča je vi ma iz ne se pred naj vi ši sud.

Ne bi li se obez be di la ve ro do stoj ni ja sli ka o pra vo su đu, Stra-te gi ja pred vi đa omo gu ća va we pri stu pa in for ma ci ja ma o pred me-ti ma, uz isto vre me no ču va we pri vat no sti stra na ka u po stup ku. Po seb nu ulo gu u ostva ri va wu ovog ci qa ima će auto ma ti zo va ni si ste mi u su do vi ma do stup ni svim gra đa ni ma. Pred vi đe no je, ta ko đe, da pra vo sud ni si stem na pro ak ti van na čin pri stu pi obra zo va wu jav no sti i me di ja, ka ko bi doš lo do pro me ne po sto je-će lo še sli ke ko ju ima u jav no sti. Ovaj za da tak bi će, pre sve ga, po ve ren no vo o sno va nim kan ce la ri ja ma za od no se sa jav noš ću pri Vi so kom sa ve tu sud stva i su do vi ma. Sa vet, a vre me nom i svi ni ži su do vi, ko ri sti će auto ma ti zo va ni si stem za pra će we pri tu žbi gra đa na, kao i za od go va ra we na wih. Po ve ća we tran spa rent no sti ra da su da je sva ka ko ko rak u do brom prav cu, po pi ta wu bor be pro-tiv ko rup ci je.

Stra te gi ja pred vi đa usva ja we no vog Za ko na o obu ci su di ja, jav-nih tu ži la ca, za me ni ka jav nih tu ži la ca i su dij skih i tu ži lač-kih po moć ni ka, ko ji bi tre ba lo da stvo ri uslo ve za sti ca we zna-wa i veš ti na po treb nih za efi ka sno vr še we pra vo sud ne funk-ci je. Zna čaj na do pu na ovom Za ko nu je Na ci o nal ni in sti tut za obu ku u pra vo su đu ko ji bi Vla da tre ba lo da osnu je do 2008. go di ne. Funk ci ja In sti tu ta, ko ji će za me ni ti po sto je ći Pra vo sud ni cen-tar, bi će da pru ža stan da ri zo va no po čet no i stal no pro fe si o-nal no usa vr ša va we na vi še ni voa za za po sle ne u pra vo su đu. Zbog ve li kog bro ja za o sta lih pred me ta, na gla sak će bi ti sta vqen na teh ni ke upra vqa wa pred me ti ma.

Pred vi đa se da će di plo ma In sti tu ta po sta ti vr lo ce wen kri-te ri jum za pr vi iz bor kan di da ta na pra vo sud ne funk ci je, a, isto-vre me no, stal no usa vr ša va we no si la ca pra vo sud nih funk ci ja bi će oba ve zno. Osim to ga, prav ni fa kul te ti će bi ti u oba ve zi da oja ča ju ka te dre ko je pri pre ma ju prav ni ke za rad u pra vo su đu, kao i da pro ši re prak tič nu obu ku.

U uvod nom de lu Stra te gi ja iden ti fi ku je naj ve ći deo pro ble-ma sa ko ji ma se tre nut no su o ča va pra vo su đe u Sr bi ji i pra vil no for mu li še če ti ri kquč na prin ci pa ko ja bi tre ba lo da bu du


is pu we na za hva qu ju ći re for mi – ne za vi snost, tran spa rent nost, od go vor nost i efi ka snost.

Naj o se tqi vi ji deo Stra te gi je, oko ko jeg se vo di la ši ro ka ras-pra va u pe ri o du pre we nog do no še wa, sva ka ko je pred lo že na funk ci o nal na ve za iz me đu Mi ni star stva prav de i no vog te la – Vi so kog sa ve ta pra vo su đa. S jed ne stra ne, u struč noj jav no sti pre-o vla da lo je miš qe we da bi pot pu no li ša va we ad mi ni stra tiv-nih ovlaš će wa Mi ni star stva prav de u ko rist Sa ve ta bi lo ne a de-kvat no, jer je pri men qi vo sa mo u dr ža va ma ko je već ima ju sta bi-lan, do bro pri hva ćen i ce wen pra vo sud ni si stem, što u Sr bi ji ni je slu čaj. S dru ge stra ne, jed na od glav nih kri ti ka je da taj od nos ni je do voq no pre ci zno odre đen i da će od na či na we go vog ostva-ri va wa za vi si ti i uspeh Stra te gi je.

Slič no je oce we na i Ko mi si ja za spro vo đe we Stra te gi je. We no osni va we i sa stav su po zdra vqe ni (po seb no pri su stvo pred stav-ni ka skupštin skog od bo ra za pra vo su đe), ali, sa dru ge stra ne, ve ćin sko je miš qe we da ne do voq na pre ci znost smer ni ca za wen rad osta vqa ve li ki pro stor za ne e fi ka snost i pod lo žnost ja lo-vim po li tič kim ras pra va ma.

Po seb no po zi tiv nu oce nu do bi la je te žwa za us po sta vqa wem tra spa rent nog i od go vor nog pra vo sud nog si ste ma, a pre sve ga uvo-đe we tran spa rent ne pro ce du re iz bo ra, una pre đe wa i, na ro či to, sme wi va wa no si la ca pra vo sud nih funk ci ja, što je neo p ho dan pred u slov za vra ća we po ve re wa u in sti tu ci je.

Ka da je, pak, reč o kri ti ka ma, još tri se iz dva ja ju – oce na da su, s ob zi rom na ko li či nu neo p hod nih ula ga wa, ro ko vi za uvo đe we no vog sud skog si ste ma pre am bi ci o zni, kao i da je po treb no odvo-ji ti bu xet za prav nu po moć od opšteg bu xe ta za pra vo su đe i po sve-ti ti ve ću pa žwu pra vi ma gra đa na.

Uzi ma ju ći u ob zir sta we u ko me se na la zi pra vo sud ni si stem u Sr bi ji i re la tiv no ni zak ugled ko ji uži va u druš tvu, pri stup za jed nič ke od go vor no sti i sa rad we, uz isto vre me no obez be đi va-we neo p hod ne ne za vi sno sti sud stvu, ko ji je pri hva ćen u Stra te-gi ji či ni se od go va ra ju ći. Po ste pe ni pre nos nad le žno sti sa Mi ni star stva prav de na Vi so ki sa vet pra vo su đa, in sti tu ci ju sa či we nu od onih ko ji bi tre ba lo naj bo qe da po zna ju pro ble me u ovoj obla sti i bu du u sta wu da ih re ša va ju, či ni naj zna čaj ni ji deo Stra te gi je. Od us peš no sti od vi ja wa tog pro ce sa, od no sno pra vil ne ras po de le od go vor no sti, u naj ve ćoj me ri za vi si će i uspeh re for me.

Sva ka ko, ne po sto je go to vi mo de li za re ša va we in sti tu ci o-nal nih pro ble ma, što po ka zu ju re še wa ko ja su pri me ni la dru ge dr ža ve. Ono što je naj bit ni je, a, isto vre me no, naj te že, je ste us po-sta vqa we rav no te že iz me đu raz li či tih gra na vla sti. Či we ni ca da su Stra te gi jom po kri ve ni svi aspek ti pra vo sud nog si ste ma, iako u raz li či toj me ri, pred sta vqa pr vi va žan ko rak ka us peš-noj i efi ka snoj re for mi.


Je dan od suš tin skih pro ble ma, ko ji je po seb no iz ra žen u pra-vo su đu, je ste od su stvo vi dqi vog no vog po čet ka ko ji bi pra tio po li tič ke pro me ne za po če te 2000. godine. Za raz li ku od dru gih gra na vla sti, u pra vo su đu je doš lo sa mo do mi ni mal nih per so-nal nih pro me na. Sto ga, osim neo p hod nih pro ce du ral nih no vi te-ta, i u pra vo su đu je po treb no stvo ri ti ja sna obe lež ja no vog po čet-ka ko ja bi do pri ne la po vrat ku po ve re wa. Us po sta vqa we no vog Vr hov nog ka sa ci o nog su da, ko je je pred vi đe no Stra te gi jom, a po tvr đe no no vim Usta vom, mo žda bi mo glo da pred sta vqa sim bol no vog po čet ka, po go to vu što je pred vi đe no da bu de pra će no no vim se diš tem, bo qom opre mom i pla ta ma.

Sle de ći va žan ko rak ka us po sta vqa wu efi ka snog pra vo sud nog si ste ma je us po sta vqa we stan dar di zo va nog si ste ma obra zo va wa i obu ke. To me bi, pre sve ga, tre ba lo da do pri no se Na ci o nal ni in sti-tut za obu ku u pra vo su đu, in sti tu ci ja pri hva će na u ve li kom bro ju dru gih ze ma qa, ko ja bi tre ba lo da poč ne sa ra dom do 2008. go di ne.

Ko nač no, us po sta vqa we i strikt no poš to va we ja snih kri te ri-ju ma oce ne us peš no sti ra da pra vo su đa, kao i po sta vqa wa, na pre do-va wa i sme ne no si la ca pra vo sud nih funk ci ja, tre ba lo bi da do ve de do ko re ni tih pro me na. Ovo će u ve li koj me ri za vi si ti od iz vrš ne vla sti, na ro či to Mi ni star stva fi nan si ja, a, u kraj woj me ri, od par la men ta ko joj su to mi ni star stvo i ce la Vla da od go vor ni.

Stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je

Na ci o nal na stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je tre ba lo bi da pred sta vqa skup me ra i ak tiv no sti ko je će dr žav ni or ga ni pred-u zi ma ti ka ko bi se bo ri li pro tiv ko rup ci je. Me đu tim, mo že se bez sva ke sum we za kqu či ti da ova Stra te gi ja pre pred sta vqa in ter no ne kon zi sten tan spi sak le pih (i ne ta ko le pih) že qa.

Što se kon zi stent no sti ti če, mo žda je naj bo qe kre nu ti od po čet-ka tek sta. Pr vi pa sus ka že: „Ko rup ci ja je jed na ko štet na po ja va u druš tvi ma na svim ni vo i ma raz vo ja. U druš tvi ma na pu tu de mo-krat skog pre o bra ža ja pro blem je ve ći i te ži, jer no ve po tre be dik-ti ra ju broj ne za dat ke...” Po sta vqa se pi ta we – da li je ko rup ci ja jed na ko štet na po ja va u svim druš tvi ma (pr va re če ni ca), ili je ona ipak ve ći pro blem u ze mqa ma u tran zi ci ji (sle de ća re če ni ca). Ovo tre ba sa mo da bu de pri mer za to ka ko je Stra te gi ja na pi sa na i ko li ko se o ozbiq nim stva ri ma ozbiq no raz miš qa lo.

Što se de fi ni ci je ko rup ci je ti če, či ni se da je ko rup ci ja de fi ni sa na pre ši ro ko, od no sno kao „od nos ko ji se za sni va zlo u-po tre bom ovlaš će wa u jav nom ili pri vat nom sek to ru u ci qu sti-ca wa lič ne ko ri sti ili ko ri sti za dru go ga”. Ova kva de fi ni ci ja je lo ša za to što je nu žno de fi ni sa ti šta se on da sma tra zlo u po-tre bom. Na ro či to, šta se tač no sma tra „zlo u po tre bom ovlaš će-wa u pri vat nom sek to ru ra di sti ca wa lič ne ko ri sti”, i ka ko po jam „zlo u po tre ba” raz gra ni či ti od obič nog poj ma „upo tre ba”.


Kao ciq Stra te gi je je na ve de no „sma we we ko rup ci je i po sti za-we an ti ko rup cij ske kul tu re na ni vou raz vi je nih evrop skih ze ma-qa”, što se mo že oka rak te ri sa ti kao ne do voq no pre ci zno. Pr vo, ni vo ko rup ci je ve o ma va ri ra čak i iz me đu „raz vi je nih evrop skih ze ma qa” (Fin ska i Ita li ja, na pri mer), a dru go, ni su na ve de ni in di ka to ri na osno vu ko jih će se pra ti ti ostva ri va we ovog ci qa. Ne ja sno de fi ni san ciq mo že do ve sti do si tu a ci je u ko joj se uopšte ne zna da li je is pu wen ili ne, kao i ko li ko smo da le ko od is pu wa va wa ci qa, da li mu se pri bli ža va mo ili ne.

Pret po stav ka je da će se ovaj ciq po sti ći ka da se is pu ni 16 na ve de nih pot ci qe va. Ne ki od wih su sa svim ja sni i oprav da ni (mo že se pret po sta vi ti da oni za i sta pred sta vqa ju pred u slov is pu we wu osnov nog ci qa Stra te gi je), po put „otvo re nog i tran-spa rent nog po stup ka pla ni ra wa i ko riš će wa bu xet skih sred sta-va, i jav ne kon tro le ko riš će wa bu xet skih sred sta va”. Me đu tim, ne ki od na ve de nih pot ci qe va su pri lič no ne ja sni, ili ne do voq-no pre ci zni, na pri mer „traj no ot kla wa we uslo va za na sta nak i raz voj ko rup ci je”. Šta to tač no zna či i ka ko će se to ura di ti osta je pot pu no ne de fi ni sa no.

Uzro ci ko rup ci je su de fi ni sa ni pri lič no štu ro i neo d re-đe no. Na pri mer, struk tu ra vla sniš tva u pri vre di se sma tra iz vo rom ko rup ci je (ve ro vat no oprav da no), ali se iz ne kog raz-lo ga i „tran sfor ma ci ja vla sniš tva” sma tra iz vo rom ko rup ci-je. Na stra nu to što se uobi ča je ni iz raz „pri va ti za ci ja” na zi va „tran sfor ma ci jom vla sniš tva”, po sta vqa se pi ta we oprav da-no sti sta vqa wa pri va ti za ci je (ako se pod tran sfor ma ci jom uopšte mi sli na pri va ti za ci ju), u je dan od uzro ka ko rup ci je. Kao još je dan ne ja san uzrok ko rup ci je na vo di se „ne poš to va we tr žiš nih za ko ni to sti”. Osta je pot pu no ne ja sno ko ne poš tu je tr žiš ne za ko ni to sti i šta to uopšte zna či („ne poš to va we tr žiš nih za ko ni to sti” ima smi sla kao i „ne poš to va we za ko na gra vi ta ci je”). Kao je dan od eko nom skih uzro ka na ve de no je i si ro maš tvo. Po no vo se po sta vqa pi ta we či je si ro maš tvo i ka ko to ono uti če na ko rup ci ju. Da li se tu mi sli na si ro maš-tvo za po sle nih u dr žav nom sek to ru ko ji se tru de da do stig nu do bar ni vo ži vot nog stan dar da pu tem pri ma wa mi ta, ili se mi sli na si ro maš ne de lo ve po pu la ci je. U sva kom slu ča ju, pot-pu no ne de fi ni sa no i ne ja sno. Stan dard no raz miš qa we u obla-sti eko nom ske ana li ze ko rup ci je je da je si ro maš tvo po sle di ca, a ne uzrok ko rup ci je. Kao po li tič ki uzro ci ko rup ci je su na ve-de ni ma we-vi še svi uzro ci na ko je se uobi ča je no mi sli, ali je ne ja sno na ko ji na čin, re ci mo, „ne iz ve stan dr žav no prav ni sta-tus”, ili „ne po sto ja we kon sen zu sa o stra teš kim ci qe vi ma raz-vo ja dr ža ve” uti če na ko rup ci ju. Što se prav nih uzro ka ti če, uti sak je da su oda bra ni pra vi uzro ci: ne pri me wi va we ili se lek tiv no pri me wi va we pro pi sa, po sto ja we prav nih pra zni-na, ne us kla đe nost pro pi sa.


Po sle di ce ko rup ci je su gru pi sa ne u dve obla sti: eko nom ske i druš tve no-po li tič ke. Eko nom ske po sle di ce su ma we-vi še ne spor ne, po put ugro ža va wa tr žiš ne eko no mi je, sma we wa druš-tve nog pro iz vo da, uma we wa in ve sti ci ja, ili po ra sta si ro maš-tva. Me đu tim, na ve de na je i sle de ća po sle di ca – po ve ća we za du že-no sti ze mqe. Me ha ni zam po ve ća wa za du že no sti ze mqe usled vi so-ke ko rup ci je je pot pu no ne ja san i ne po znat u eko nom skoj li te ra-tu ri, a ni je ni ja sno ko ji bi me ha ni zam mo gao da do to ga do ve de. Ta ko đe, sa ma za du že nost se ne mo že nu žno po sma tra ti kao lo ša stvar. Fi nan si ra we pu tem za du ži va wa ni je sa mo po se bi, od no-sno ne mo ra da bu de, in fe ri o ran na čin fi nan si ra wa.

Na kon iz la ga wa po sle di ca ko ru pci je, Stra te gi ja se na sta vqa 2. Po gla vqem, ko je se ba vi da va wem pre po ru ka po od re đe nim obla-sti ma. Obla sti ima ukup no šest: po li tič ki si stem; pra vo sud ni si stem i po li ci ja; si stem dr žav ne upra ve, te ri to ri jal ne auto no-mi je, lo kal ne sa mo u pra ve i jav nih slu žbi; si stem jav nih fi nan-si ja; pri vred ni si stem; me di ji; učeš će gra đa na i ci vil nog druš-tva u bor bi pro tiv ko rup ci je.

Sle di krat ki pri kaz osnov nih me ra ko je su pred lo že ne za sva ku od ovih obla sti, uz pri kaz ele me na ta iz Ak ci o nog pla na za spro-vo đe we Stra te gi je ko ji je usvo jen kra jem 2006. go di ne.

Po li tič ki si stem

Ge ne ral no, pre po ru ke su su vi še opšte, na pri mer „po ve ća we efi ka sno sti nad zor ne funk ci je Na rod ne skupšti ne”, ili „ja ča-we jav no sti i tran spa rent no sti ra da dr žav nih or ga na”. To su, na rav no, neo p hod ne re for me, ali je ne ja sno šta to tač no pod ra zu-me va. Pret po sta vqa mo da je ide ja bi la da se ova kve pre po ru ke de taq ni je opi šu Ak ci o nim pla nom. Me đu tim, ni Ak ci o ni plan ne da je sa svim ja sne od go vo re na kon kret na pi ta wa ve za na za pre-po ru ke iz Stra te gi je. Iako su po je di ne ak ci je pre ci zi ra ne, re ci-mo „Omo gu ći ti stran ka ma pri stup in for ma ci ja ma od jav nog zna-ča ja u pro sto ri ja ma dr žav nih or ga na” i da qe je osta lo do sta ne ja-snih ak ci ja, na pri mer „iz vr še we pro pi sa nih me ra ra di obez be-đi va wa pra va na žal bu u slu ča je vi ma kr še wa pra va na do stup nost in for ma ci ja”. Ta ko đe, od Ak ci o nog pla na se oče ki va la i okvir na pro ce na troš ko va za spro vo đe we po je di nih ak ci ja. Me đu tim, uglav nom smo osta li us kra će ni za te in for ma ci je. U po qu „Po treb ni re sur si” se uglav nom na la ze sle de ći po da ci „Ni su po tre ba do dat na sred stva”, ili „Po treb na su sred stva za rad ne gru pe, eks per ti ze i or ga ni za ci je okru glih sto lo va”.

Po je di ne pre po ru ke su ipak sa svim ja sne i, či ni se, pot pu no oprav da ne. Kao pri mer mo že mo na ve sti pre po ru ku da se „ogra-ni či imu ni tet na na stu pe i iz ja ve da te po vo dom vr še wa jav nih funk ci ja (ma te ri jal ni imu ni tet)”, ili „obez be đi va we po seb ne kon tro le us kla đe no sti pro pi sa i wi ho ve kon zi stent no sti sa


sta no viš ta bor be pro tiv ko rup ci je”. Po seb no tre ba po hva li ti po sled wu pre po ru ku. Či we ni ca je da za sa da ni ko ni je eks pli cit-no za du žen da iz vr ši ova kvu ana li zu pro pi sa. Re pu blič ki se kre-ta ri jat za za ko no dav stvo, do du še, vr ši ogra ni če nu kon tro lu us kla đe no sti pro pi sa sa Usta vom i dru gim za ko ni ma, ali, ima ju-ći u vi du ka pa ci tet Se kre ta ri ja ta i broj pro pi sa ko je tre ba oce-ni ti, ja sno je da oni ne mo gu do voq no kva li tet no da oba vqa ju tu funk ci ju. Či ni se da je neo p hod no da ne ko no vo, struč no, od no sno ope ra tiv no te lo, oba vqa taj po sao.

Pra vo sud ni si stem i po li ci ja

Sti če se uti sak da je ovaj deo pre po ru ka naj kon kret ni je i naj ja-sni je na pi san. Jed no stav no, do bar deo pre po ru ka ne zah te va do dat-na po boq ša wa i u tom smi slu se mo že po hva li ti. Što se ti če oce ne sa dr ža ja pre po ru ka, one de lu ju pri lič no kon zi stent no.

Či ni se da je osnov na ide ja ove gru pe pre po ru ka da se pra vo su đu i po li ci ji po nu de i štap i šar ga re pa, od no sno da se po ve ća ju i pra-va i oba ve ze pra vo su đa i po li ci je. Što se pra va ti če, pred vi đa se obez be đi va we od go va ra ju ćih za ra da i uslo va za rad no si la ca pra vo-sud nih funk ci ja, us po sta vqa we stal no sti funk ci je no si la ca jav-no tu ži lač kih funk ci ja, sa mo stal nost pra vo sud nog bu xe ta, obez be-đi va we od go va ra ju ćih za ra da i uslo va za rad po li ca ja ca. Za ni mqi-vo je pri me ti ti da je u ko lo ni „po treb ni re sur si”, za obez be đi va we od go va ra ju ćih za ra da ka ko pra vo su đa ta ko i po li ci je upi sa no „da se za sa da ne mo gu utvr di ti fi nan sij ska sred stva”. Ta ko đe, ne ja sno je zaš to je „obez be đi va we od go va ra ju ćih za ra da” sta vqe no u nad le-žnost Mi ni star stva fi nan si ja, a ne mi ni star sta va prav de i unu-traš wih po slo va, ili ba rem ce le vla de.

Što se šta pa ti če, Stra te gi jom su da te sle de će pre po ru ke: uvo-đe we di sci plin ske od go vor no sti no si la ca pra vo sud nih funk ci-ja, uvo đe we pe ri o dič ne oba ve zne ana li ze ra da or ga na ot kri va wa, go we wa i su đe wa, su zbi ja we ko rup ci je unu tar sud ske upra ve, oba-ve zna na knad na kon tro la od lu ke tu ži laš tva u slu ča je vi ma u ko ji-ma ni su po kre nu ti ili su ob u sta vqe ni po stup ci za kri vič na de la sa ele men ti ma ko rup ci je, ili u slu ča je vi ma odu go vla če wa kri-vič nog po stup ka.

Si stem dr žav ne upra ve, te ri to ri jal ne auto no mi je, lo kal ne sa mo u pra ve i jav nih slu žbi

Ovaj deo pre po ru ka je pri lič no ne pre ci zan i pun opštih me sta. Iako se u na slo vu po mi wu te ri to ri jal ne auto no mi je, lo kal ne sa mo-u pra ve i jav ne slu žbe, one su u pre po ru ka ma osta le pot pu no ig no-ri sa ne. Sve pre po ru ke se od no se is kqu či vo na dr žav nu upra vu u užem smi slu re či i suš tin ski se mo gu sve sti na pre po ru ke ko je su iz ne te u Stra te gi ji re for me dr žav ne upra ve. Od kon kret nih


stva ri se mo že pri me ti ti i po hva li ti pre po ru ka da se „uve de prin cip ro ta ci je slu žbe ni ka or ga na upra ve i jav nih slu žbi na rad nim me sti ma pod lo žnim ko rup ci ji”, ma da se to već spro vo di u po je di nim dr žav nim or ga ni ma.

Uti sak je da je ovaj deo Stra te gi je ne do voq no kva li tet no na pi-san, po seb no ima ju ći u vi du mno go broj ne oce ne da su upra vo dr žav na upra va, or ga ni lo kal ne sa mo u pra ve i jav ne slu žbe naj vi-še iz lo že ne ko rup ci ji. Pot pu no je ne ja sno zdrav stvo, škol stvo, ili in spek ci je ov de ni su uopšte po me nu te. Ta ko đe, ni je čak ni na gla še no u kom prav cu će ići bor ba pro tiv ko rup ci je na lo kal-nom ni vou.

Si stem jav nih fi nan si ja

Pre po ru ke ko je se od no se na si stem jav nih fi nan si ja su uglav nom ja sne i re la tiv no pre ci zne. Na rav no, i ov de ima ne ja snih i su vi-še opštih pre po ru ka po put „una pre đe we po sto je ćih pro pi sa o ra du Tre zo ra”, ili „us kla đi va we po re skih pro pi sa sa pro pi si ma Evrop ske uni je”, ko ja je bes pred met na, jer EU kao ta kva ne na pla-ću je po re ze, pa sa mim tim ni ne ma svo je pro pi se. Ako se mi sli lo na ne ku kon kret nu di rek ti vu, ili kon kret no re še we ko je je pri-me we no u ne koj od dr ža va čla ni ca, tre ba lo ju je na ve sti.

Pre po ru ke se od no se ka ko na pri hod nu stra nu bu xe ta, ta ko i na ras hod nu, ali i na pro ce du ru pri ku pqa wa jav nih pri ho da i na pro ce du re tro še wa jav nog nov ca. Do tak nu te su re for me i bo qa kon tro la ra da Po re ske upra ve i Upra ve ca ri na, a pred lo že ne su i od re đe ne iz me ne pro ce du re jav nih na bav ki.

Pri vred ni si stem

Deo ko ji se ba vi pri vred nim si ste mom je pri lič no ne kon zi sten-tan, ka ko in ter no, ta ko i sa ostat kom Stra te gi je. Iako je pr va pre po ru ka za sva ku po hva lu – „Ogra ni če we ulo ge dr ža ve u pri vre-di na po sta vqa we osnov nih pra vi la za poš te no nad me ta we, slo-bo du ugo va ra wa, stva ra we okru že wa po god nog za efi ka sno po slo-va we, kao i na re gu li sa we ve ćih po re me ća ja na tr žiš tu” – sti če se uti sak da je to pri lič no ne is kre no, ili mo žda ne zna lač ki na ve de no, ima ju ći u vi du osta le pre po ru ke.

Ta ko đe, za ni mqi va je i pre po ru ka da se „uve de ne za vi sno te lo za kon tro lu pro ce sa pri va ti za ci je” u go di ni ka da pri va ti za ci-ja druš tve nog sek to ra tre ba da se za vr ši. Ne ja sno je i zaš to je pre po ru ka „usta no vqa va we oba ve zne unu traš we kon tro le u jav-nom sek to ru” sta vqe na u ovo po gla vqe, a ne u po gla vqe ko je se ba vi upra vom i jav nim slu žba ma. Jed na od pre po ru ka je i „za sni-va we ne za vi sne spoq ne re vi zi je ra ču no vod stve nog po slo va wa naj ve ćih pri vred nih su bje ka ta”. Sma tra mo da je ovo pot pu no ne po treb no ka da se ra di o pri vat nim pred u ze ći ma, či jim se


ak ci ja ma ne tr gu je na ber zi. Jed no stav no, tran spa rent nost wi ho-vog po slo va wa tre ba da pod ra zu me va pla ća we po re za i da se na to me za vr ši, ako oni pro ce ne da im ta ko od go va ra. Sve osta lo se oprav da no mo že sma tra ti na ru ša va wem pri vat no sti. Ta ko đe, ni je ja sno ka kve to ve ze ima sa ko rup ci jom.

Za i sta je čud no da je ovom po gla vqu po sve će no ta ko ma lo me sta. Ima ju ći u vi du te o rij ske, ali i em pi rij ske do ka ze da je dr žav na in ter ven ci ja u pri vre di osnov ni ge ne ra tor ko rup ci je, pro sto je ne ve ro vat no da su pre po ru ke osta le ova ko po vrš ne. Ni jed nom reč ju ni su po me nu te spoq na tr go vi na, do zvo le, sa gla sno sti, in spek cij ski nad zor, dr žav no us po sta vqe ni i odr ža va ni mo no-po li, ba ri je re ula sku u gra nu, ce le obla sti ur ba ni zma i gra đe vi-nar stva, jav nih pred u ze ća i slič no.

Me di ji

Što se me di ja ti če, pre sve ga, ne spor na je wi ho va ve li ka ulo ga u spre ča va wu ko rup ci je. Me đu tim, di sku ta bil ne su mno ge od pre-po ru ka ko je su iz ne te u Stra te gi ji, a na ro či to pre po ru ka da se iz vr ši „raz gra ni če we de lat no sti ogla ša va wa i in for ma tiv ne funk ci je unu tar me di ja”. Sa ma pre po ru ka ni je ja sna u smi slu ka ko to ura di ti, od no sno ka ko na te ra ti me di je da to ura de bez na ru ša-va wa ne za vi sno sti me di ja. U de mo krat skim dr ža va ma me di ji sa mi for mu li šu svo ju ure đi vač ku po li ti ku i do zvo qe no im je da iz veš ta va ju pri stra sno, ako ta ko že le.

Ak ci o ni plan su ge ri še sle de će ak tiv no sti: or ga ni za ci ja jav ne ras pra ve na te mu, ana li za pro pi sa i even tu al na pri pre ma iz me ne pro pi sa i wi ho vo usva ja we i sta ra we o ne za vi sno sti i objek tiv-no sti me di ja. Na rav no, naj vi še mo že da nas za bri ne dru ga tač ka, od no sno even tu al na pri pre ma iz me ne pro pi sa, što mo že da zna-či mno go to ga. Ta ko đe, pot pu no je ne ja sno šta zna či (a ni je raz-jaš we na ni Ak ci o nim pla nom) sle de ća pre po ru ka „pro pi si va we sank ci ja za tr go vi nu me dij skim uti ca jem”.

Učeš će gra đa na i ci vil nog druš tva u bor bi pro tiv ko rup ci je

Sa svim je ja sno da je ak tiv no učeš će ci vil nog druš tva jed na od pret po stav ki za sma we we ni voa ko rup ci je. Jed no stav no, neo p ho-dan je ne ki „out si der”, jer se dr žav ni apa rat ne će re for mi sa ti sam od se be, bez spoq nih pri ti sa ka. Pre po ru ke se uglav nom svo de na in for mi sa we i edu ka ci ju gra đa na, kao i na „ukqu či va we udru-že wa gra đa na u ak tiv no sti dr žav nih or ga na u bor bi pro tiv ko rup ci je”, što se ge ne ral no mo že oce ni ti kao do bro. Me đu tim, jed na od po ten ci jal no opa snih pre po ru ka gla si „obez be đi va we pot pu ne tran spa rent no sti fi nan sij skog po slo va wa i ra da udru-že wa gra đa na”. Ova kva pre po ru ka mo že, na ro či to u Sr bi ji, da zvu či kao ve ro do stoj na pret wa („uko li ko ni smo za do voq ni


Va šim iz bo rom slu ča je va ko rup ci je, po sla će mo Vam fi nan sij sku po li ci ju”) una pred da od bi je po je di na udru že wa gra đa na od ozbiq nog i ne pri stra snog uka zi va wa na ko rup ci ju u dr žav nim or ga ni ma.

Za kon o spre ča va wu pra wa nov ca

Glav ni ciq do no še wa Za ko na o spre ča va wu pra wa nov ca iz 2004. go di ne bio je da se zna čaj no una pre di efi ka snost ot kri va wa i spre-ča va wa ove kri mi nal ne rad we. Za ko no da vac je že leo da pre ci zni je de fi ni še oba ve ze ob ve zni ka ne go što je to bi lo pret hod nim za ko-nom ko ji je 2001. godine bio do net na sa ve znom ni vou, či me bi se olak ša le ak tiv no sti na po qu spre ča va wa pra wa nov ca.

To kom iz ra de za ko na, za in te re so va ni su ima li pri li ku da iz ne-su svo je sta vo ve. Upra va za spre ča va we pra wa nov ca or ga ni zo va la je sa stan ke i se mi na re na ko ji ma su dr žav ni or ga ni ko ji su du žni da se bo re pro tiv pra wa nov ca upo zna ti sa re še wi ma u Pred lo gu za ko na, a deo miš qe wa ko ja su iz ne li in kor po ri ran je u Za kon. Upra va je, ta ko đe, or ga ni zo va la i niz se mi na ra za ob ve zni ke, na ko ji ma su upo zna ti sa no vi na ma ko je uno si no vi Za kon. I po sle stu pa wa na sna gu Za ko na, Upra va je osta la u re dov nom kon tak tu sa ob ve zni ci ma i dr žav nim or ga ni ma.

Ovaj za kon, pre sve ga, de fi ni še pra we nov ca i pro pi su je rad we i me re ko je se pred u zi ma ju ra di we go vog ot kri va wa i spre ča va wa. Wi me se, ta ko đe, ure đu je i nad le žnost Upra ve za spre ča va we pra wa nov ca, kao i dru gih or ga na za du že nih za spro vo đe we ovog za ko na. Za kon de fi ni še i ob ve zni ke ko ji su du žni da pred u zi ma ju rad we i me re za ot kri va we i spre ča va we pra wa nov ca, kao i te rad we i me re. Sva ka ko naj zna čaj ni ja oba-ve za je iden ti fi ka ci ja stran ke pri sva koj tran sak ci ji (go to-vin skoj ili bez go to vin skoj), ili pri vi še me đu sob no po ve za-nih tran sak ci ja, či ji je iz nos 15.000 evra ili vi še, u di nar-skoj pro tiv vred no sti.

Po seb ni odeq ci za ko na po sve će ni su oba ve za ma pred u ze ća za re vi zi ju, ovlaš će nih re vi zo ra i prav nih i fi zič kih li ca ko ja su od go vor na za vo đe we po slov nih kwi ga ili se ba ve po re skim sa ve to va wem, kao i evi den ci ji, zaš ti ti i ču va wu po da ta ka. Ove oba ve ze pre ci zno su od re đe ne, i na ve de ni ob ve zni ci du žni su da u slu ča ju sum we da se ra di o pra wu nov ca o to me oba ve ste Upra vu. Ka rak te ri stič no je da na osno vu miš qe wa Mi ni star stva prav de ova oba ve za ni je uve de na i za advo ka te i advo kat ske kan ce la ri je. Ovu oba ve zu, ina če, zah te va ju me đu na rod ni stan dar di, a, pre sve ga, dru ga Di rek ti va Evrop ske Uni je o spre ča va wu ko riš će wa fi nan-sij skog si ste ma u svr he pra wa nov ca. Di rek ti va eks pli cit no pro pi su je oba ve zu za advo ka te da pri ja vqu ju sum wi ve tran sak ci je svo jih kli je na ta pri li kom za stu pa wa kli je na ta u od re đe nim po slo vi ma ko ji ni su eks klu ziv no advo kat ski.


Ka da je reč o zaš ti ti po da ta ka, sve in for ma ci je i do ku men ta-ci ja zaš ti će ni su slu žbe nom taj nom i mo gu se ko ri sti ti is kqu-či vo u skla du sa Za ko nom. To zna či da se mo gu pro sle di ti sa mo nad le žnim dr žav nim or ga ni ma ili dr žav nim or ga ni ma stra nih dr ža va i me đu na rod nim or ga ni za ci ja ma pod uslo vom re ci pro ci-te ta, kao i na osno vu pot pi sa nih spo ra zu ma o sa rad wi i raz me ni po da ta ka. Do dat ni uslov je da je dr ža va ko joj se po da ci pro sle đu ju ure di la zaš ti tu lič nih po da ta ka. Što se ti če evi den ci je, u Za ko-nu su de fi ni sa ni i na ve de ni svi po da ci o ko ji ma su ob ve zni ci i Upra va du žni da vo de evi den ci ju. U od no su na ra ni je va že ći za kon, po ve ća ni su broj i vr sta po da ta ka, s ci qem da se omo gu ći pot pu ni ja evi den ci ja i pre tra ga po raz li či tim pa ra me tri ma. U skla du sa me đu na rod nim stan dar di ma, odre đen je i rok u ko jem su ob ve zni ci du žni da ču va ju po dat ke i do ku men ta ci ju.

Za kon, ta ko đe, de fi ni še nad zor nad iz vr ša va wem Za ko na. Kao in sti tu ci je ko je su nad le žne za nad zor na vo de se Upra va za spre ča-va we pra wa nov ca, Na rod na ban ka Sr bi je, mi ni star stvo nad le žno za unu traš we po slo ve, mi ni star stvo nad le žno za fi nan si je, Ko mi si ja za har ti je od vred no sti i osta li in spek cij ski or ga ni ko ji su, u skla du sa dru gim za ko ni ma, nad le žni za oba vqa we in spek-cij skog nad zo ra. Za ko nom su, isto, zna čaj no iz me we ne ka zne ne od red be u od no su na pret hod ni za kon i uve ća ne u skla du sa Za ko nom o pri vred nim pre stu pi ma i Za ko nom o pre kr ša ji ma. Kri vič no de lo pra wa nov ca je, ina če, u skla du sa ko di fi ka ci jom kri vič nog za ko no dav stva ure đe nim no vim Kri vič nim za ko ni kom.

Naj zna čaj ni je oce ne Za ko na da li su Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je i OEBS, pri če mu je u kri ti ci pred wa či la do ma ća in sti tu ci ja. Na i me, Sa vet je kao glav ne ne do stat ke na veo sle de će:

• Ne ja san kon cept pra wa nov ca – pre ma Sa ve tu, ume sto „pri-kri va wa ne le gal no ste če ne imo vi ne”, tre ba lo bi da sto ji „uvo đe we ne le gal no ste če nog nov ca u le gal ne fi nan sij ske to ko ve”;

• Di sku ta bil na ne za vi snost Upra ve za spre ča va we pra wa nov-ca, poš to je sa stav ni deo Mi ni star stva fi nan si ja;

• Pri vi le go van po lo žaj mi ni stra fi nan si ja – ure đu je me to do-lo gi ju i pro ce du ru za spre ča va we pra wa nov ca i ima dis kre-ci o no pra vo da oslo bo di od re đe ne ob ve zni ke pri ja vqi va wa fi nan sij skih tran sak ci ja ko je pre la ze EUR 15.000;

• Ne po sto je sank ci je za iz o sta nak is pu we wa oba ve ze dr žav nih or ga na da da ju in for ma ci je Upra vi;

• Pre ve lik broj pri vred nih su bje ka ta u oba ve zi da sa ra đu je sa Upra vom – pre ma Sa ve tu, oba ve za da se kon tro li še ši rok spek tar tran sak ci ja za gu ši će Upra vu.

Za raz li ku od Sa ve ta, OEBS je u svo joj oce ni neš to urav no te že-ni ji:

• De fi ni ci ja pra wa nov ca „u suš ti ni” u skla du sa Evrop skom kon ven ci jom o pra wu nov ca;


• Ne ja sna de fi ni ci ja po re kla imo vi ne od pra wa nov ca – da li je to po re klo sa mo di rekt no ili i in di rekt no. Pi ta we je gde se pre ki da ve za iz me đu ile gal no ste če ne imo vi ne i le gal nog bi zni sa. OEBS is ti če po se ban zna čaj ovo ga u pro ce su pri va-ti za ci je;

• Ne ja san me ha ni zam od u zi ma wa ne le gal no ste če nog pro fi ta. U Sr bi ji je pro pi sa na kon fi ska ci ja ne le gal no ste če ne imo vi-ne, ali je, pre ma OEBS, pi ta we ko li ko je to efi ka sno u raz-vi je nim še ma ma pra wa nov ca;

• Pre ši ro ka li sta ob ve zni ka što do vo di do pre na tr pa no sti Upra ve ma te ri ja li ma;

• Ne po sto ja we oba ve ze in sti tu ci ja ko je su ma kar i de li mič no fi nan si ra ne iz bu xe ta, što je, pre ma OEBS, po seb no pro ble-ma tič no za Agen ci ju za pri va ti za ci ju.

Za kon o spre ča va wu nov ca sva ka ko je do neo po zi tiv ne no vi ne u od no su na pret hod no va že ći za kon. Pre sve ga, de taq no su de fi ni-sa ne oba ve ze ob ve zni ka, ja sno od re đe ne in sti tu ci je za du že ne za spro vo đe we Za ko na i ka zne ne od red be us kla đe ne sa te ži nom kri-vič nog de la. S dru ge stra ne, Za kon sa dr ži ne ko li ko zna čaj nih ne do re če no sti ko je ima ju ne ga tiv ne po sle di ce: sa ma de fi ni ci ja pra wa nov ca ni je do voq no ja sna, pre ši ro ka je li sta ob ve zni ka što je do ve lo do za gu še no sti Upra ve (oko 1.000 slu ča je va dnev no) i ne mo guć no sti da ma te ri ja li bu du ade kvat no ob ra đe ni, ne za vi-snost Upra ve di sku ta bil na i u naj ve ćoj me ri za vi si od lič no sti mi ni stra fi nan si ja, a od su stvo sank ci ja, prak tič no, do vo di do ne po sto ja wa oba ve ze dr žav nih or ga na da da ju od go va ra ju će in for-ma ci je Upra vi.

Iako je do sa da 0,2% fi nan sij skih tran sak ci ja oce we no kao sum wi vo, što je u okvi ru evrop skog pro se ka, ne sra zme ra iz me đu re gi stro va ne su me ne le gal nog pro fi ta i su me re gi stro va ne kao sum wi ve tran sak ci je (pri bli žno 5:1) uka zu je na to da se Za kon ne spro vo di efi ka sno. Ako ovo me do da mo da do sa da prak tič no ni je bi lo pre su da za pra we nov ca, već sa mo ve li ki broj iz veš ta ja, ma li broj re gi stro va nih sum wi vih tran sak ci ja, i još ma lo broj-ni je ak tiv no sti tu ži laš tva i po li ci je, ja sno je da je u ovoj obla-sti osta lo još mno go to ga da bu de ura đe no.

Za kon o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja

Za kon o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja usvo jen je u no vem bru 2004. godine. Po sto ja la su če ti ri osnov na raz lo ga za we go vo do no še we:

• mo guć nost da gra đa ni efi ka sno kon tro li šu dr žav ne or ga ne, što je pred u slov za po sto ja we istin ski de mo krat skog druš tva;

• po ve za no sa pret hod nim, po sto ja we prav nih pra vi la o slo-bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja uka zu je na ste pen raz vo ja de mo kra ti je u sva kom druš tvu;


• obez be đi va we neo p hod nih uslo va za efi ka san rad jav nih gla si la ko ja ima ju spe ci fič nu ulo gu u kon tro li dr žav nih or ga na;

• is pu wa va we zah te va Sa ve ta Evro pe (Ko mi tet mi ni sta ra ove me đu na rod ne or ga ni za ci je do neo je u fe bru a ru 2002. godine.Pre po ru ku o pri stu pu jav nim do ku men ti ma ko jom je po zvao dr ža ve čla ni ce da do ne su prav na pra vi la ko ja će obez be đi va-ti in te re se po je di na ca za efi ka snom kon tro lom ra da dr žav-nih or ga na. U Pre po ru ci su de fi ni sa ni i prav ni stan dar di ko jih se pri li kom do no še wa no vih pra vi la tre ba dr ža ti).

Kquč nu ulo gu u pri pre mi ovog za ko na imao je ci vil ni sek tor. Na i me, Cen tar za una pre đe we prav nih stu di ja iz Be o gra da pri-pre mio je mo del za ko na ko ji je po slu žio kao osno va za pred log za ko na ko ji je usvo ji la srp ska Vla da u ju lu 2003. godine. Me đu-tim, zbog ras puš ta wa skupšti ne ko je je ubr zo usle di lo, za kon je, uz ma we iz me ne, usvo jen tek u no vem bru sle de će go di ne. To se u ve li koj me ri do go di lo za hva qu ju ći ak tiv no sti ma NVO, a, pre sve ga, Ko a li ci je ne vla di nih or ga ni za ci ja za slo bo du pri stu pa in for ma ci ja ma, osno va ne na ini ci ja ti vu Fon da za otvo re no druš tvo.

Za kon, pre sve ga, de fi ni še poj mo ve in for ma ci je od jav nog zna ča ja i or ga na jav ne vla sti, utvr đu je oprav da ni in te res jav no-sti da zna, kao i ogra ni če wa pra va na pri stup ovom ti pu in for-ma ci ja. Za kon, ta ko đe, usta no vqa va in sti tu ci ju Po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ča ja, od re đu je we gov po lo žaj i nad le-žno sti, kao i pra vi la o zaš ti ti pra va tra ži o ca pred wim. Osim to ga, Za ko nom su de fi ni sa na pra vi la o na či nu ostva re wa pra va ga ran to va nih za ko nom u po stup ku pred or ga nom jav ne vla sti, kao i me re za una pre đi va we jav no sti wi ho vog ra da. Ko nač no, za kon pro pi su je i na kna du šte te, od no sno nov ča ne ka zne, uko li ko or gan vla sti neo prav da no us kra ti ili ogra ni či pra va na pri stup in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja.

In for ma ci ja od jav nog zna ča ja ko jom ras po la že or gan jav ne vla-sti de fi ni sa na je za ko nom kao in for ma ci ja o sve mu ono me o če mu bi lo ko ima oprav da ni in te res da zna, dok de fi ni ci ja or ga na jav ne vla sti ob u hva ta ne sa mo sve dr žav ne or ga ne, or ga ne te ri to ri jal ne auto no mi je i lo kal ne sa mo u pra ve, već i li ca ko ji ma je po ve re no vr še we jav nih ovlaš će wa, kao i prav na li ca ko je osni va ili fi nan si ra u ce li ni, od no sno u pre te žnom de lu, dr žav ni or gan.

Ka da je reč o oprav da nom in te re su jav no sti da zna, za kon utvr-đu je da on po sto ji uvek ka da se ra di o in for ma ci ja ma ko je se od no-se na ugro ža va we, od no sno zaš ti tu zdra vqa sta nov niš tva i pri-rod ne sre di ne, kao i ka da se ra di o in for ma ci ja ma ko je su na sta le u ra du ili u ve zi sa ra dom or ga na vla sti i in for ma ci ja ma ko je su sta ri je od dva de set go di na.

Za kon de fi ni še na če lo jed na ko sti u ko riš će wu pra va, i to pre sve ga sle de ćih: pra va da bu de sa opšte no da li or gan jav ne


vla sti po se du je od re đe nu in for ma ci ju od jav nog zna ča ja, od no-sno da li je ona ina če do stup na, za tim pra va na uvid u do ku ment ko ji sa dr ži in for ma ci ju od jav nog zna ča ja, pra va na ko pi ju tog do ku men ta, kao i pra va na do sta vu.

Za kon pro pi su je i ogra ni če wa ovog pra va: • ugro ža va we ži vo ta, zdra vqa, si gur no sti ili ne kog dru gog

va žnog do bra ne kog li ca; • ugro ža va we, ome ta we ili ote ža va we spre ča va wa ili ot kri-

va wa kri vič nog de la, op tu že wa za kri vič no de lo, vo đe wa pret kri vič nog po stup ka, vo đe wa sud skog po stup ka, iz vr še-wa pre su de ili spro vo đe we ka zne, ili ne kog dru gog prav no ure đe nog po stup ka, ili fer po stu pa wa i pra vič nog su đe wa;

• ozbiq no ugro ža va we od bra ne ze mqe ili jav ne bez bed no sti; • bit no uma we we spo sob no sti vla de da upra vqa eko nom skim

pro ce si ma u ze mqi, ili bit no ote ža va we ostva re we oprav-da nih eko nom skih in te re sa;

• uko li ko bi oda va we in for ma ci ja ko je su ozna če ne kao taj ne mo glo da do ve de do teš kih prav nih ili dru gih po sle di ca po in te re se zaš ti će ne za ko nom ko ji pre te žu nad in te re som za pri stup in for ma ci ji.

Naj zad, iz opšteg prav nog re ži ma pri stu pa in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja is kqu če ne su one in for ma ci je ko je ni su jav nog ka rak te ra, od no sno uko li ko bi se wi ma po vre di lo pra vo na pri-vat nost, pra vo na ugled ili ne ko dru go pra vo li ca na ko je se tra-že na in for ma ci ja lič no od no si.

Što se ti če pra vi la o na či nu ostva re wa pra va ga ran to va nih za ko nom u po stup ku pred or ga nom jav ne vla sti, naj zna čaj ni ja je od red ba da tra ži lac ne mo ra da na ve de raz lo ge za pod ne ti zah-tev. Za kon, ta ko đe, pro pi su je ro ko ve u ko me su ovi or ga ni u oba-ve zi da na te zah te ve od go vo re (naj du že 15 da na), kao i na kna de nu žnih troš ko va za iz ra du ko pi je do ku men ta ko ji sa dr ži tra-že nu in for ma ci ju.

Or gan jav ne vla sti u oba ve zi je i da pro sle di pri mqe ni zah tev Po ve re ni ku za jav ne in for ma ci je u slu ča ju ka da na đe da se do ku-ment ko ji sa dr ži tra že nu in for ma ci ju ne na la zi u we go vom po se du. Za kon de fi ni še i pra vi la o po stu pa wu Po ve re ni ka u ovom slu ča ju, kao i u slu ča ju pri tu žbe na od lu ku or ga na jav ne vla sti i tzv. ću ta wa ad mi ni stra ci je. Po ve re nik, ta ko đe, ras po-la že mo guć noš ću da sa mo stal no spro vo di is tra ge, a za kon sa dr-ži i od red be o prav noj sna zi, od no sno oba ve zno sti re še wa i za kqu ča ka ko je je do neo, kao i od red be o prav nom le ku pro tiv we go vih od lu ka.

Ina če, u osno vi ide je na ko joj po či va ju od red be ko ji ma se usta-no vqa va Po ve re nik i de fi ni šu pre ci zna pra vi la o we go vom iz bo ru i pre stan ku man da ta, po lo žaj i nad le žno sti, le ži na me ra da se osi gu ra we gov ne za vi san po lo žaj, te se one u ve li koj me ri osla wa ju na pra vi la o ime no va wu i raz re še wu su di ja.


Za kon pred vi đa i ne ko li ko raz li či tih prav nih me ha ni za ma za una pre đi va we jav no sti ra da or ga na vla sti, me đu ko ji ma su naj zna-čaj ni ji sle de ći:

• oba ve za Po ve re ni ka da ob ja vi i odr ža va ažur nim pri ruč nik sa prak tič nim uput stvi ma za efi ka sno ostva ri va we za kon-skih pra va i upo zna je jav nost sa we go vom sa dr ži nom;

• oba ve za or ga na jav ne vla sti da ime nu je port pa ro la ko ji, iz me-đu osta log, pri ma zah te ve i pru ža tra ži o ci ma neo p hod nu po moć za ostva ri va we wi ho vih pra va, pri ma pri tu žbe na rad or ga na vla sti i sta ra se o no sa či ma in for ma ci ja, kao i da ob ja vqu je re dov ni go diš wi in for ma tor sa po da ci ma o svom ra du;

• oba ve za dr žav nih or ga na da spro ve du obu ku za po sle nih u ve zi sa we go vim spro vo đe wem;

• oba ve za port pa ro la da Po ve re ni ku pod no se re do van go diš-wi iz veš taj sa po da ci ma bit nim za ostva ri va we pra va na pri stup jav nim in for ma ci ja ma.

Pre ma za ko nu, or ga ni jav ne vla sti od go va ra ju za šte tu na sta lu ti me što jav no gla si lo ni je mo glo da ob ja vi in for ma ci ju poš to mu je or gan vla sti neo prav da no us kra tio ili ogra ni čio pra va na pri stup in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja, a za kr še we od red bi ovog za ko na u sfe ri pre kr šaj nih sank ci ja pro pi sa ne su nov ča ne ka zne. Ko nač no, za nad zor nad spro vo đe wem ovog za ko na za du že no je mi ni star stvo nad le žno za po slo ve in for mi sa wa.

Sve o bu hvat nu oce nu Za ko na i we go ve pri me ne da la je već pret-hod no po me nu ta Ko a li ci ja za slo bo du pri stu pa in for ma ci ja ma. Ko a li ci ja je, na i me, u pe ri o du od 1. ja nu a ra 2005. do 30. ju na 2006. go di ne, spro ve la mo ni to ring pri me ne Za ko na. Osnov ni za kqu čak sa dr žan u iz veš ta ju o mo ni to rin gu je ste da su pro ble mi u im ple-men ta ci ji Za ko na naj ma we po sle di ca sa mog za kon skog tek sta, a kao tri naj zna čaj ni je pre pre ke we go voj us peš ni joj pri me ni na vo de se:

Naj ve ću opa snost za pri me nu Za ko na pred sta vqa mo guć nost de ro gi ra wa we go vih pra vi la od red ba ma dru gih za kon skih tek sto-va. To je, pre sve ga, uči we no Za ko nom o po li ci ji ko jim je su žen obim slo bo de pri stu pa in for ma ci ja ma. Pro blem, ta ko đe, pred-sta vqa ne po sto ja we Za ko na o taj nim po da ci ma, kao i od go va ra ju-ćeg no vog Za ko na o zaš ti ti po da ta ka o lič no sti.

Mo ni to ring je po ka zao da ni gra đa ni, ni me di ji, pa ni ne vla-di ne or ga ni za ci je ne ko ri ste u do voq noj me ri slo bo du pri stu pa in for ma ci ja ma.

Kao naj češ ći pro ble mi sa spro vo đe wem Za ko na u ve zi ak tiv no-sti or ga na jav ne vla sti na vo de se:

• ne do voq no po zna va we Za ko na, po seb no ka da je reč o jav nim slu žbe ni ci ma na lo kal nom ni vou;

• če sti po ku ša ji iz be ga va wa oba ve za i du žno sti ko je pro is ti-ču iz Za ko na pro iz voq nim tu ma če wem we go vih od re da ba ili


na vo đe wem taj no sti kao raz lo ga za od bi ja we pru ža wa in for-ma ci ja;

• pre ko ra či va we ro ko va, od no sno tzv. ću ta we ad mi ni stra ci je (sko ro u 50 od sto slu ča je va upu će nih zah te va);

• ne do voq ni ka pa ci te ti Mi ni star stva kul tu re (re sor nog mi ni star stva za du že nog za nad zor nad spro vo đe wem Za ko na) za po kre ta we pre kr šaj nih po stu pa ka pro tiv od go vor nih ovlaš će nih li ca ko ja ne po stu pa ju u skla du sa Za ko nom;

• ne is pu wa va we oba ve ze pro sle đi va wa zah te va Po ve re ni ku u slu ča ju ka da or gan jav ne vla sti ne po se du je do ku ment ko ji sa dr ži tra že nu in for ma ci ju;

• ve li ki broj or ga na jav ne vla sti još ni je po sta vi lo ovlaš će-no li ce za po stu pa we po zah te vi ma u ve zi sa Za ko nom;

• naj ve ći deo dr žav nih or ga na ne poš tu je za kon sku oba ve zu ob ja vqi va wa in for ma to ra i obu ke za po sle nih u ve zi spro vo-đe wa Za ko na.

Ka da je, pak, reč o ne do sta ci ma sa mog za kon skog tek sta, Ko a li-ci ja uka zu je na sle de će:

• ne mo guć nost pod no še wa žal be Po ve re ni ku pro tiv re še wa naj vi ših dr žav nih or ga na – Na rod ne skupšti ne, pred sed-ni ka Re pu bli ke, Vla de Re pu bli ke Sr bi je, Vr hov nog su da Sr bi je, Ustav nog su da i Re pu blič kog jav nog tu ži o ca;

• ne po sto ja we oba ve ze svih or ga na jav ne vla sti da ob ja vqu ju in for ma tor;

• ne po sto ja we zaš ti te in saj de ra – tzv. „du va ča u piš taq ku”.Ko a li ci ja je, ta ko đe, u svom iz veš ta ju po seb no po hva li la rad

Po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ča ja i we go ve kan ce la ri jeKao što se iz pret hod nog mo glo vi de ti, Za kon se od sa mog po čet-

ka pri me wu je sa ve li kim po teš ko ća ma. Je dan od raz lo ga spo rog spro vo đe wa je ste da je Po ve re nik du že vre me bio bez osnov nih sred sta va za rad (od go va ra ju ćih pro sto ri ja, bu xe ta, po moć ni ka). Za to je od go vor na Vla da ko ja ni je na vre me obez be di la neo p hod na sred-stva. Dru gi zna ča jan raz log je taj da se za ko nom uvo di no vo pra vo – pra vo jav no sti da zna, što u druš tvu sa na sle đe nom raz vi je nom „kul tu rom taj no sti” pred sta vqa ve li ku no vost.

Sto ga, neo p ho dan pred u slov za istin sku pri me nu Za ko na je ste na sta vak edu ka tiv nih, me dij skih i dru gih ob li ka kam pa wa usme re-nih ka ko na gra đa ne, ta ko i na or ga ne jav ne vla sti. Sva ka ko, ne sme se za ne ma ri ti či we ni ca da je u obla sti edu ka ci je već uči wen ozbi-qan po mak, pr ven stve no za hva qu ju ći ak tiv no sti ma Po ve re ni ka, Ko a li ci je i dru gih ne vla di nih or ga ni za ci ja, kao i po je di nih me đu na rod nih or ga ni za ci ja, pre sve ga Mi si je OEBS-a u Sr bi ji.

Osim po ja ča nih edu ka tiv nih ak tiv no sti, neo p hod ne su i iz me-ne sa mog Za ko na, pre sve ga zbog to ga što su naj va žni ji dr žav ni or ga ni iz u ze ti od we go ve pri me ne, kao i zbog ogra ni če wa ko ja ni su pre ci zno de fi ni sa na. Ko a li ci ja je, sto ga, for mu li sa la


amand ma ne ko je je neo p hod no usvo ji ti, me đu ko ji ma su naj va žni ji sle de ći:

• Obez be đi va we pra va na žal bu Po ve re ni ku i pro tiv re še wa Pred sed ni ka Re pu bli ke, Na rod ne skupšti ne, Vla de, Vr hov-nog su da, Ustav nog su da i Re pu blič kog jav nog tu ži o ca;

• Po ja ča va we pre kr šaj ne od go vor no sti u slu ča ju po vre de za ko-na;

• Obez be đi va we efi ka snog si ste ma nad zo ra nad pri me nom Za ko na;

• Zaš ti ta „du va ča u piš taq ke”.No vim Usta vom Re pu bli ke Sr bi je, ta ko đe, uva že na je i pre po-

ru ka da pra vo na pri stup in for ma ci ja ma bu de uvrš te no u kor pus qud skih pra va kao po seb no qud sko pra vo (član 51). S dru ge stra-ne, pak, Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ča ja ni je po stao ustav na ka te go ri ja.

Osim pret hod no na ve de nih iz me na Za ko na, neo p hod no je obez-be di ti i poš to va we prin ci pa hi je rar hi je za kon skih tek sto va i prin ci pa je din stva prav nog si ste ma, kao i do ne ti no vi Za kon o po stu pa wa sa taj na ma i Za kon o zaš ti ti po da ta ka o lič no sti.

Za kqu čak

Iako je do ne sen ve li ki broj za ko na ko ji su prav na pod lo ga za di rekt ne po li ti ke vla de na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je, iz ve-sno je da to ni je do ve lo do zna čaj nog po ma ka na pla nu di rekt nih po li ti ka te bor be. Raz lo ge tre ba tra ži ti u sle de ćem. Pr vo, ana-li za je po ka za la da mno gi od tih za ko na, od no sno do ku me na ta ne sa dr že op ti mal na re še wa, već su na tom pla nu pra vqe ni kom pro-mi si, ima ju ći u vi du po li tič ke i dru ge in te re se par la men tar nih stra na ka. To se na ro či to od no si na ka zne ne od red be. Dru go, i ve ro vat no bit ni je, po je di na za kon ska re še wa ni su pri me wi va na (ni su pri me wi va na do sled no, a u ne kim slu ča je vi ma uopšte ni su pri me wi va na), bu du ći da to, s jed ne stra ne, ni je bi lo u in te re su par la men tar nih stra na ka, a sa dru ge stra ne ni je bi lo od go va ra ju-ćih ad mi ni stra tiv nih ka pa ci te ta. Tre će, ope ra tiv ni do ku men-ti, po put stra te gi ja (bor be pro tiv ko rup ci je, od no sno re for me pra vo su đa) ni su for mu li sa ne zbog to ga što su za to po sto ja li autoh to ni po li tič ki mo ti vi, već u naj ve ćoj me ri pod pri ti skom me đu na rod ne za jed ni ce i do na to ra, na ro či to mul ti na ci o nal nih evrop skih or ga ni za ci ja, i uz wi ho vo ak tiv no učeš će. Zbog to ga se u ta kvim do ku men ti ma u ve li koj me ri na la ze sta vo vi, od no sno že qe tih or ga ni za ci ja, tj. ele men ti stra te gi je ko ji su pri me re ni ne kim dru gim ze mqa ma, po go to vo oni ma ko je od Sr bi je ima ju da le-ko ve ći ad mi ni stra tiv ni ka pa ci tet.

Ipak, kquč ni uzrok skrom nih re zul ta ta u obla sti di rekt nih po li ti ka bor be pro tiv ko rup ci je le ži u ne do stat ku po li tič ke vo qe – bor ba pro tiv ko rup ci je ni je na vr hu po li tič kih pri o ri te ta


vla sti. Po sto ji ne ko li ko raz lo ga za ta ko neš to. Pr vo, vla de u Sr bi ji su ko a li ci o ne, što zna či da u wi ma uče stvu je ve ći broj ra zno li kih stra na ka. Unu traš wa sta bil nost tih vla da za vi si od svo je vr sne rav no te že ko ja se po sti že unu tar ko a li ci je, a ko rup ci-ja ve o ma če sto igra zna čaj nu ulo gu u po sti za wu ta kve rav no te že – ne po sto ji ni ti je dan pod sti caj pre mi je ru ta kve vla de da ot kri va ko rup ci o ne afe re we go vih ko a li ci o nih part ne ra, bu du ći da neo t-kri ve ne, a ne ot kri ve ne afe re te vr ste pred sta vqa ju moć no oruž je za po li tič ko uce wi va we part ne ra i odr ža va we rav no te že (stra-ha). Sve i da ne po sto ji na ve de ni me ha ni zam, ko a li ci o ne vla de su ne sta bil ne po sa moj svo joj pri ro di, ta ko da ne ma ju so lid nu osno vu za sna žnu bor bu pro tiv ko rup ci je. Tek stva ra we sna žne vla de mo že da stvo ri pred u slov za de lo tvor nu bor bu pro tiv ko rup ci je.

ME ĐU NA ROD NI ASPEKT BOR BE PRO TIV KO RUP CI JE

Uvod

Vla sti u Sr bi ji, ma kar for mal no, u sre diš te bor be pro tiv ko rup ci je sta vqa ju me đu na rod ne stan dar de i oba ve ze. Na i me, u uvo du Na ci o nal ne stra te gi je za bor bu pro tiv ko rup ci je, usvo je ne u de cem bru 2005. go di ne, kao po la zna osno va na vo di se „Sve o bu-hvat na po li ti ka Evrop ske uni je za bor bu pro tiv ko rup ci je”. Osim to ga, po se ban ak ce nat sta vqa se na „De set prin ci pa za una-pre đe we bor be pro tiv ko rup ci je ze ma qa ko je pri stu pa ju Evrop-skoj uni ji, ze ma qa kan di da ta i osta lih tre ćih ze ma qa”, ko ji su, ujed no, i sa stav ni deo ove po li ti ke1. Ima ju ći u vi du da su evrop-ske in te gra ci je pro gla še ne za pri o ri tet, is pu wa va we na ve de nih de set prin ci pa sva ka ko bi tre ba lo da bu de u vr hu va žno sti agen de vla sti. Na i me, Evrop ska uni ja u ovom do ku men tu eks pli cit no zah te va da sve ze mqe ko je že le da po sta nu we ni čla no vi mo ra ju ne sa mo da usvo je EU Ac qu is već i da ra ti fi ku ju i pri me ne sve naj zna-čaj ni je me đu na rod ne in stru men te bor be pro tiv ko rup ci je, pri če mu se po seb no na vo de od go va ra ju će kon ven ci je Uje di we nih Na ci ja, Sa ve ta Evro pe i OECD. Pre ma EU, na pre dak u eli mi ni sa-wu ko rup ci je i ja ča we in sti tu ci ja od suš tin ske je va žno sti za da qi raz voj ze ma qa Za pad nog Bal ka na.

1 Me đu tim kri te ri ju mi ma na la ze se: ja sno iz ra že na po li tič ka vo qa za bor-bu pro tiv ko rup ci je; usva ja we i pri me na na ci o nal nih stra te gi ja ili pro-gra ma bor be pro tiv ko rup ci je; ra ti fi ka ci ja i im ple men ta ci ja svih naj-zna čaj ni jih me đu na rod nih in stru me na ta za bor bu pro tiv ko rup ci je; kom-pe tent na i vi dqi va te la za bor bu pro tiv ko rup ci je; otvo re nost, kom pe-tent nost, od go vor nost i tran spa rent nost dr žav ne ad mi ni stra ci je; vo đe we kam pa wa za po di za we sve sti o ozbiq no sti pro ble ma ko rup ci je; ja sna i tran spa rent na pra vi la fi nan si ra wa po li tič kih par ti ja; stva ra we pod-sti ca ja za pri vat ni sek tor da se uz dr ži od ko rup ci je.


Osim ovog ši reg, re gi o nal nog pri stu pa pro ble mu ko rup ci je, Evrop ska uni ja je kroz raz li či te vi do ve od no sa, pr vo sa Sa ve znom Re pu bli kom Ju go sla vi jom, za tim Dr žav nom za jed ni com Sr bi ja i Cr na Go ra i, ko nač no, sa Re pu bli kom Sr bi jom, uka zi va la na pro-blem ko rup ci je, u naj ve ćoj me ri u okvi ru ši re pro ble ma ti ke vla-da vi ne pra va. Ovo va ži i za pre go vo re o Spo ra zu mu o sta bi li za-ci ji i pri dru ži va wu, ko ji su su spen do va ni u ma ju 2006. godine zbog iz o stan ka pu ne sa rad we sa Haš kim tri bu na lom. Na i me, pro-blem bor be pro tiv ko rup ci je spo mi we se u sed mom odeq ku, Prav-da, slo bo da i bez bed nost, o ko me se još ni je ras pra vqa lo, u okvi ru de la ko ji se ba vi ja ča wem in sti tu ci ja i vla da vi ne pra va.

Ka da je reč o spe ci fič nim pi ta wi ma u ve zi sa ko rup ci jom ko je je Evrop ska ko mi si ja po kre nu la po sle usva ja wa pred lo ga Usta va u skupšti ni Sr bi je, kra jem sep tem bra 2006. godine, po se ban na gla-sak je sta vqen na pi ta we ne za vi sno sti sud stva.

Pre gled for mal ne is pu we no sti me đu na rod nih stan dar da

Ka da je reč o for mal nom is pu wa va wu me đu na rod nih stan dar da u obla sti bor be pro tiv ko rup ci je, Re pu bli ka Sr bi ja (do ma ja 2006. godine u dr žav noj za jed ni ci sa Cr nom Go rom) pot pi sa la je i ra ti fi ko va la niz spo ra zu ma. Ovaj pro ces od vi jao se spo ri je u od no su na dru ge ze mqe iz okru že wa, pre sve ga zbog ne funk ci o nal-ne dr žav ne za jed ni ce Sr bi je i Cr ne Go re, for mi ra ne u pro le će 2003. godine, u či joj nad le žno sti je bi lo ra ti fi ko va we me đu na-rod nih spo ra zu ma. Ta ko je ve ći na kon ven ci ja ra ti fi ko va na još u vre me po sto ja wa Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je, ne po sred no po sle kon sti tu i sa wa de mo krat ske vla sti u Sr bi ji po čet kom 2001. godine.

Ra ti fi ko va ne su sle de će kon ven ci je: 1. Kon ven ci ja Uje di we nih Na ci ja pro tiv ko rup ci je (2005) Ci qe vi kon ven ci je je su una pre đe we i ja ča we me ra za efi ka sni-

ju i us peš ni ju bor bu pro tiv ko rup ci je i we no spre ča va we, kao i olak ša va we me đu na rod ne sa rad we i in ten zi vi ra we teh nič ke po mo ći, ukqu ču ju ći i po vra ćaj ne za ko ni to ste če ne imo vi ne. Ta ko đe, slu ži i kao re fe rent na tač ka vla da ma, gra đa ni ma i do na-to ri ma pri wi ho vom ra du i pru ža stan dar de za obla sti kao što su eti ka u jav nom sek to ru, pri stup in for ma ci ja ma i ko dek si po na ša wa u pri vat nom sek to ru.

2. Kri vič no prav na kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o ko rup ci ji (2002)Glav ni ciq ovog am bi ci o znog in stru men ta je po sti za we efi-

ka sne sa rad we po kri vič nim pi ta wi ma na me đu na rod nom ni vou. Ta ko đe, sa dr ži do dat ne me re kri vič nog pra va za una pre đe we me đu na rod ne sa rad we u go we wu po či ni la ca aka ta ko rup ci je. Im ple men ta ci ju nad gle da GRE CO – Gru pa dr ža va pro tiv ko rup-ci je. Po kri va ši ro ku oblast i do pu wu je po sto je će prav ne


in stru men te.2 Pri li kom pre da je ra ti fi ka ci o nog in stru men-ta, SCG je sta vi la re zer vu i za dr ža la pra vo da od bi je zah te ve za me đu na rod no-prav nom po mo ći „uko li ko se oni od no se na de lo ko je ima ka rak ter po li tič kog de la pre ma do ma ćem pra vu.” Ova re zer va po vu če na je kra jem 2005. godine ka da je usvo je na iz me na Za ko na o po tvr đi va wu Kri vič no prav ne kon ven ci je Sa ve ta Evro pe o ko rup ci ji.

3. Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o pra wu, tra že wu, za ple ni i kon-fi ska ci ji pri ho da ste če nih kri mi na lom (2002)

Zna ča jan in stru ment u spre ča va wu pra wa nov ca, po seb no usred-sre đen na iz vo re fi nan si ra wa. Ovu kon ven ci ju tre ba lo bi da za me ni Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o pra wu, tra že wu, za ple ni i kon fi ska ci ji pri ho da ste če nih kri mi na lom i fi nan si ra wu te ro-ri zma iz 2005. ko ja još ni je stu pi la na sna gu i ko ja sa dr ži oba ve zu uvo đe wa pre ven tiv nih me ra kao i in ten zi vi ra we me đu na rod ne sa rad we u ovoj obla sti. Pri li kom pre da je ra ti fi ka ci o nog in stru men ta SCG je sta vi la re zer vu pre ma ko joj će se od re đe ne me re kon fi ska ci je pri me wi va ti sa mo pod uslo vi ma pro pi sa nim na šim kri vič nim za ko no dav stvom. Poš to je Ode qe we za prav ne sa ve te i ugo vo re Sa ve ta Evro pe oce ni lo da je na ve de na re zer va ne pri ha tqi va, jer bi ogra ni či la pri me nu me ra kon fi ska ci je ko je se, pre ma de fi ni ci ji o kon ven ci ji, od no se is kqu či vo na imo vi nu ste če nu iz vr še wem kri vič nih de la, Skupšti na SCG kra jem 2005. usvo ji la je iz me ne za ko na o po tvr đi va wu Kon ven ci je, ko ji ma je ova re zer va po vu če na.

4. Kon ven ci ja Uje di we nih Na ci ja pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la (2001)

Oba ve zu je ze mqe pot pi sni ce da u svom za ko no dav stvu pred vi de me re za spre ča va we učeš ća u or ga ni zo va nim gru pa ma, či je kri mi-nal no de lo va we ima za ciq ne le gal nu ma te ri jal nu do bit, pra we nov ca, ko rup ci ju i op struk ci ju prav de. Ta ko đe, oba ve zu je na me đu-na rod nu sa rad wu u ovoj obla sti. Uz ovu kon ven ci ju isto vre me no su ra ti fi ko va na i dva do pun ska pro to ko la za spre ča va we i ka žwa va we tr go vi ne qu di ma i kri jum ča re wa mi gra na ta.

5. Evrop ska kon ven ci ja o me đu sob nom pru ža wu prav ne po mo ći u kri vič nim stva ri ma sa do dat nim pro to ko lom (2001)

2 Me đu ko rup tiv ne ak tiv no sti ko je kon ven ci ja po kri va spa da ju: ak tiv no i pa siv no pod mi ći va we do ma ćih i stra nih dr žav nih i me đu na rod nih slu-žbe ni ka, po sla ni ka, pri pad ni ka pri vat nog sek to ra, su di ja i čla no va su do-va; ak tiv na i pa siv na tr go vi na uti ca jem; pra we nov ca kao re zul tat ko rup-tiv nih ak tiv no sti; kwi go vod stve ni pre kr ša ji po ve za ni s ko rup tiv nim ak tiv no sti ma. Pre ma kon ven ci ji, dr ža ve su oba ve zne da pred u zi ma ju efi-ka sne sank ci je i me re ko je ukqu ču ju i li ša va we slo bo de i eks tra di ci ju. Kon ven ci ja sa dr ži i kri te ri ju me za od re đi va we ju ris dik ci je dr ža va, od go vor nost prav nih li ca, osni va we spe ci ja li zo va nih te la za bor bu pro-tiv ko rup ci je itd.


Pre ma ovoj kon ven ci ji, dr ža ve ko je su joj pri stu pi le oba ve zu ju se da pru ža ju naj ši ru prav nu po moć u sva kom po stup ku ko ji se od no si na kri vič na de la či je kri vič no go we we spa da u nad le-žnost dr ža ve ko ja je upu ti la zah tev. Wo me se, ta ko đe, pre ci zi ra pro ce du ra te sa rad we.

Sr bi ja je, osim pret hod no na ve de nih ra ti fi ko va nih kon ven-ci ja, pot pi sa la i sle de će kon ven ci je:

1. Gra đan sko prav na kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o ko rup ci ji (2005)Osnov ni ciq Kon ven ci je je da sva ka dr ža va u svom unu traš-

wem pra vu obez be di efi ka sna prav na sred stva za one ko ji pre tr pe šte tu ko ja je po sle di ca ko rup ci je, ka ko bi oš te će ni mo gli da od bra ne svo ja pra va i in te re se, ukqu ču ju ći i mo guć nost da do bi ju na kna du šte te. Kon ven ci ja sa dr ži i de fi ni ci ju ko rup ci je, ko ja omo gu ća va we nu pri me nu na ko rup ci ju u pri vat nom i u jav nom sek to ru, kao i na me đu na rod nom pla nu. For mal ni raz log što kon-ven ci ja još ni je ra ti fi ko va na je ste loš pre vod. Iako je po sto ja-lo oče ki va we da će ras pad Dr žav ne za jed ni ce ubr za ti pro ces ra ti fi ka ci je i da će do we do ći do kra ja 2006. godine, ne sta bil-nost Vla de, usva ja we no vog Usta va i pre vre me ni iz bo ri od lo ži će či ta vu pro ce du ru do kon sti tu i sa wa no vog sa zi va par la men ta, od no sno for mi ra wa no ve Vla de.

2. Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o pra wu, tra že wu, za ple ni i kon-fi ska ci ji pri ho da ste če nih kri mi na lom i fi nan si ra wu te ro ri zma (2005)

Kao što je već ra ni je re če no, ova kon ven ci ja tre ba lo bi da za me ni Kon ven ci ju o pra wu, tra že wu, za ple ni i kon fi ska ci ji pri ho da ste če nih kri mi na lom i to je pr vi me đu na rod ni spo-ra zum ko ji isto vre me no po kri va pre ven ci ju i kon tro lu pra wa nov ca i fi nan si ra we te ro ri zma. For mal ni raz log što kon-ven ci ja još ni je ra ti fi ko va na ta ko đe je loš pre vod. Sto ga, i ra ti fi ka ci ja ove kon ven ci je mo ra će da sa če ka no vi sa ziv par-la men ta.

3. Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o kom pju ter skom kri mi na lu i Do dat ni pro to kol (2005)

Oba ve zu je ze mqe Sa ve ta Evro pe i Evrop ske uni je na me đu sob nu sa rad wu u bor bi pro tiv „saj ber kri mi na la”, a raz vi je ne ze mqe da u toj bor bi po mog nu ma we raz vi je nim ze mqa ma u teh ni ci i obu-ci. U ob li ke tog kri mi na la Kon ven ci ja ubra ja ne do zvo qe ni pri stup in for ma ci ja ma i wi ho vo ile gal no pre sre ta we, iz me nu, bri sa we i fal si fi ko va we po da ta ka, ome ta we kom pju ter skih si ste ma i puš ta we u pro met har dve ra i soft ve ra, či ja je na me na ile gal na. Osta li ob li ci tog kri mi na la je su kr še we autor skih i srod nih pra va, od no sno pi ra te ri ja pre ko In ter ne ta, kao i kri vo tvo re we po da ta ka, od no sno ma ni pu li sa we kom pju ter skim si ste mi ma ra di sti ca wa ne za ko ni te do bi ti. I ova kon ven ci ja još ni je ra ti fi ko va na zbog lo šeg pre vo da, od no sno pro ble ma s teh nič kim ter mi ni ma, kao i zbog to ga što ni su sta vqe ne re zer ve.


Kao i u slu ča ju pret hod ne dve kon ven ci je, ra ti fi ka ci ja se oče ku-je u no vom sa zi vu par la men ta.

4. Do dat ni pro to kol uz Kri vič no prav nu kon ven ci ju Sa ve ta Evro pe o ko rup ci ji (2005)

Pro to kol pro ši ru je op seg Kon ven ci je i do pu wu je od red be či ji je ciq zaš ti ta sud stva od ko rup ci je. Dr ža ve ko je ra ti fi ku ju ovaj in stru ment ima ju oba ve zu da usvo je neo p hod ne me re ko ji ma bi se kri vič nim de lom sma tra lo ak tiv no i pa siv no pod mi ći va we do ma ćih i stra nih ar bi ta ra i po rot ni ka.

Re pu bli ka Sr bi ja, ta ko đe, još ni je pot pi sa la Kon ven ci ju OECD o bor bi pro tiv pod mi ći va wa stra nih slu žbe ni ka, poš to su iz ove me đu na rod ne or ga ni za ci je su ge ri sa li da je za to pre ra no.

Me đu na rod na sa rad wa u bor bi pro tiv ko rup ci je

Re pu bli ka Sr bi ja ima raz vi je nu me đu na rod nu sa rad wu u obla-sti bor be pro tiv ko rup ci je. Uče stvu je u ve ćem bro ju me đu na rod-nih pro gra ma, te la i ini ci ja ti va, a od vi ja ju se i pro gra mi bi la-te ral ne sa rad we. Sva ka ko, naj zna čaj ni ji pro jek ti su oni ko je spro vo di Sa vet Evro pe, bi lo sam, bi lo za jed no sa Evrop skom ko mi si jom, od ko jih tri ima ju re gi o nal ni ka rak ter:

1. Pro je kat PA CO Im pact Sa ve ta Evro pe. Ovaj pro je kat po dr žao je im ple men ta ci ju pla no va za bor bu pro tiv ko rup ci je u Ju go-i stoč noj Evro pi. U okvi ru ovog pro jek ta Mi ni star stvo prav-de Re pu bli ke Sr bi je po če lo je uvo đe we Pla no va in te gri te ta u okru žne su do ve i kan ce la ri ju okru žnog tu ži o ca u Be o gra-du. Pro je kat je za vr šen u ju lu 2006. godine.

2. Pro je kat CARDS Ju sti ce – za jed nič ki pro je kat Sa ve ta Evro pe i Evrop ske ko mi si je, či ji je ciq da us po sta vi ne za vi sno, po u zda no i funk ci o nal no sud stvo, kao i da una pre di sud sku sa rad wu na Za pad nom Bal ka nu. U Sr bi ji se re a li zu je u sa rad-wi s Mi ni star stvom prav de i pre vas hod no je usme ren na iz grad wu in sti tu ci o nal nih ka pa ci te ta.

3. Pro je kat CARDS Po li ce – za jed nič ki pro je kat Sa ve ta Evro pe i Evrop ske ko mi si je. Ciq pro jek ta je ja ča we ka pa ci te ta po li-ci je u bor bi pro tiv teš kih ob li ka kri mi na li te ta u Ju go i-stoč noj Evro pi. U Re pu bli ci Sr bi ji po dr ža no je ja ča we in sti tu ci o nal nih ka pa ci te ta Mi ni star stva unu traš wih po slo va – pre sve ga Upra ve za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i Upra ve kri mi na li stič ke po li ci je, kao i raz-vi ja we mo der nog si ste ma upra vqa wa gra ni com.

4. Sa rad wa sa Sa ve tom Evro pe. Re pu bli ka Sr bi ja je, ta ko đe, ak tiv na u ra du te la i pro gra ma Sa ve ta Evro pe, kao što su Gru pa dr ža va za bor bu pro tiv ko rup ci je Sa ve ta Evro pe (GRE-CO), Pro gram Sa ve ta Evro pe pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo-va nog kri mi na la u ju go i stoč noj Evro pi (OC TO PUS) i Iza-bra ni ko mi tet eks pe ra ta Sa ve ta Evro pe za eva lu a ci ju me ra za


spre ča va we pra wa nov ca (MO NEYVAL), a uče stvu je i u pro-gra mu PA CO-Ser bia.

Kao član Gru pe dr ža va za bor bu pro tiv ko rup ci je Sa ve ta Evro pe (GRE CO), Sr bi ja je od go vo ri la na pr vu i dru gu eva lu a ci o nu run-du. Eva lu a ci o ni tim ovog te la Sa ve ta Evro pe po se tio je Sr bi ju u sep tem bru 2005, we gov iz veš taj usvo jen je u ju nu 2006, a ob ja vqen ok to bra iste go di ne.

U iz veš ta ju se is ti če da je ko rup ci ja u Sr bi ji zna ča jan pro-blem ko ji za hva ta ve li ki broj obla sti. Kao sek to ri u ko ji ma je ko rup ci ja naj i zra že ni ja po seb no se na gla ša va ju sud stvo, lo kal na sa mo u pra va, ca rin ska slu žba, po li ci ja i zdrav stvo. S dru ge stra-ne, po zdra vqa ju se na po ri ko je vla sti ula žu u bor bu pro tiv ove po ja ve i, pri tom, po seb no iz dva ja ju kre i ra we stra te gi je za bor bu pro tiv ko rup ci je i ak ci o ni plan za we no spro vo đe we, kao i re for mu pra vo su đa, či ji je ciq da obez be di we gov in te gri tet i bo qe funk ci o ni sa we.

Iz veš taj sa dr ži i 25 pre po ru ka či je se is pu we we, kao i pod-no še we iz veš ta ja o wi ho voj re a li za ci ji, oče ku je do kra ja 2007. godine. Naj zna čaj ni ja pre po ru ka je uka zi va we na po tre bu za ve ćom spe ci ja li za ci jom i sa rad wom te la ko ja se ba ve ot kri va-wem i go we wem po či ni o ca ko rup ci je. Ka da je, pak, reč o dr žav-noj ad mi ni stra ci ji, zah te va se br že usta no vqa va we in sti tu-ci je Om bud sma na na ni vou dr ža ve, usva ja we i ši re we ko dek sa po na ša wa dr žav nih slu žbe ni ka na na ci o nal nom ni vou, pro-ši re we po sto je ćih pra vi la o su ko bu in te re sa na sve dr žav ne funk ci o ne re, kao i obez be đi va we od go va ra ju će zaš ti te „du va-ča u piš taq ku”. GRE CO pre po ru ču je da se us po sta vi i od go-vor nost prav nih li ca za ko rup ci ju, pra we nov ca i tr go vi nu uti ca jem, kao i efi ka snih, od go va ra ju ćih i od vra ća ju ćih sank-ci ja. Ste pen is pu we no sti ovih pre po ru ka bi će oce wen u pr voj po lo vi ni 2008. godine.

Ka da je, pak, reč o sa rad wi u okvi ru Pro gra ma Sa ve ta Evro pe pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la u ju go i stoč noj Evro-pi (OC TO PUS) i Iza bra nog ko mi te ta eks pe ra ta Sa ve ta Evro pe za eva lu a ci ju me ra za spre ča va we pra wa nov ca (MO NEYVAL), or ga-ni zo van je ve ći broj ra di o ni ca i kon fe ren ci ja, a Upra va za spre ča va we pra wa nov ca, u skla du sa svo jim ovlaš će wi ma, ak tiv no sa ra đu je u ovoj obla sti. Upra va je član i me đu na rod nog udru že wa fi nan sij skih oba veš taj nih slu žbi – Eg mont gru pe od ju la 2003. godine, od no sno od tre nut ka ka da je sa ve zna Ko mi si ja za spre ča va we pra wa nov ca, osno va na go di nu da na ra ni je Za ko-nom o spre ča va wu pra wa nov ca, preš la u nad le žnost Re pu bli ke Sr bi je i pro me ni la ime. Član stvo u Eg mont gru pi je mo gu će ka da in sti tu ci ja za do vo qi me đu na rod no pri zna te kri te ri ju me, od no-sno ka da je u mo guć no sti da efi ka sno i si gur no raz me wu je fi nan sij ske oba veš taj ne po dat ke sa srod nim in sti tu ci ja ma ši rom sve ta.


Ko nač no, u okvi ru PA CO-Ser bia, Pro gra ma Sa ve ta Evro pe pro-tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la u Evro pi, ko ji fi nan-si ra i Evrop ska uni ja, po dr žan je pro je kat bor be pro tiv eko nom-skog kri mi na la, pra wa nov ca i fi nan si ra wa te ro ri zma, kao i kom pju ter skog kri mi na la. Pro je kat je po čeo u de cem bru 2005. godine i tra ja će 24 me se ca.

Ci qe vi pro jek ta su sle de ći:• po drš ka u iz ra di na ci o nal nog za ko no dav stva za bor bu pro-

tiv eko nom skog kri mi na la i obez be đi va we we go ve usa gla še-no sti s po sto je ćim me đu na rod nim stan dar di ma, kao i ot kla-wa we even tu al nih ne u sa gla še no sti sa wi ma;

• upo zna va we za ko no da va ca, kao i onih ko ji spro vo de za kon, su di ja i tu ži la ca, s naj bo qom prak som u kri vič nom pra vu i si ste mu pri me ne za ko na u dru gim ze mqa ma;

• ja ča we si ste ma spre ča va wa pra wa nov ca i fi nan si ra wa te ro ri sta kroz tre ning, po boq ša va we za ko no dav stva i raz-vi ja we ode qe wa za in for ma ci o ne teh no lo gi je u Upra vi za spre ča va we pra wa nov ca Mi ni star stva fi nan si ja;

• po boq ša va we ka pa ci te ta za bor bu pro tiv kom pju ter skog te ro ri zma kroz obu ku i po moć za is pu wa va we me đu na rod nih stan dar da;

• po moć ra ti fi ka ci ji i ugra đi va wu u na ci o nal no za ko no dav-stvo evrop skih ugo vo ra ko ji ma Sr bi ja još ni je pri stu pi la (po seb no Kon ven ci je Sa ve ta Evro pe o pra wu, tra že wu, za ple-ni i kon fi ska ci ji pri ho da ste če nih kri mi na lom i fi nan-si ra wu te ro ri zma).

Sa rad wa sa osta lim me đu na rod nim or ga ni za ci ja ma i stra nim part ne ri ma. Vla da Re pu bli ke Sr bi je ak tiv no sa ra đu je i sa dru gim me đu na rod nim or ga ni za ci ja ma i stra nim vla da ma u obla sti bor be pro tiv ko rup ci je, uz či ju po moć je odr žan niz kon fe ren ci ja, se mi-na ra i rad nih po se ta, me đu ko ji ma po se ban zna čaj ima ju dve ini ci-ja ti ve pod po kro vi teq stvom Pak ta za sta bil nost: An ti ko rup cij-ska ini ci ja ti va Pak ta za sta bil nost ju go i stoč ne Evro pe (SPAI) i Ini ci ja ti va za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la (SPOC).

Re pu bli ka Sr bi ja uče stvo va la je u osni va wu SPAI se kre ta ri ja ta u Sa ra je vu, kao i na se mi na ri ma gde se raz me wi va lo zna we o naj bo-qim na či ni ma bor be pro tiv ko rup ci je, či ji su po seb ni ci qe vi bi li stva ra we re gi o nal nog okvi ra za raz me nu in for ma ci ja, po boq ša va we re gi o nal ne sa rad we usta no vqa va wem di rekt nih kon ta ka ta me đu pri pad ni ci ma mi ni star sta va unu traš wih po slo-va i for mu li sa we pred lo ga za una pre đi va we na ci o nal nog za ko-no dav stva i in sti tu ci o nal nog okvi ra. Pred stav ni ci Re pu bli ke Sr bi je re dov no uče stvu ju i na sa stan ci ma Sa ve ta SPOC ko ji se odr ža va ju dva pu ta go diš we i na ko ji ma se raz ma tra ju na ci o nal-ne i re gi o nal ne stra te gi je bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na-la, kao i pi ta wa ja ča wa ka pa ci te ta, za ko no dav nih re for mi i po di za wa sve sti o ozbiq no sti ovog pro ble ma.


Ka da je reč o re gi o nal noj di men zi ji bor be pro tiv ko rup ci je, ovo pi ta we je re dov no raz ma tra no i u okvi ru Pro ce sa sa rad we ze ma qa u ju go i stoč noj Evro pi (SE ECP), kao i An ti ko rup ci o ne mre-že za eko no mi je u tran zi ci ji (ACN).

Re pu bli ka Sr bi ja sa ra đu je i sa osta lim me đu na rod nim or ga ni-za ci ja ma, po put Svet ske ban ke i OECD, kao i agen ci ja ma za me đu-na rod nu po moć dru gih ze ma qa po put DFID, USAID, OECD, CI DA, i dru gim re le vant nim in sti tu ci ja ma u iz ra di na cr ta i pri me ni pro pi sa i stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je.

Ko nač no, ali ne i po sled we, Sr bi ja uče stvu je i u Pro gra mu Me đu-na rod ne tr go vin ske ko mo re za bor bu pro tiv ko rup ci je, a sa rad wa je us po sta vqe na i sa Me đu na rod nom aka de mi jom FBI za spro vo đe we za ko na (ILEA), či je kur se ve po ha đa ju pri pad ni ci Mi ni star stva unu traš wih po slo va.

Ta ko đe, u okvi ru tvi ning pro jek ta po drš ke iz grad wi in sti tu-ci o nal nih ka pa ci te ta Mi ni star stva prav de, ovo mi ni star stvo, u sa rad wi sa slo ve nač kom ko mi si jom za spre ča va we ko rup ci je, ra di na iz ra di Ak ci o nog pla na za im ple men ta ci ju Stra te gi je bor be pro tiv ko rup ci je.

Bu du ći neo p hod ni stan dar di i ak tiv no sti

I po red to ga što je Sr bi ja ra ti fi ko va la naj ve ći broj me đu na-rod nih in stru me na ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, kao što smo već pret hod no vi de li, ostao je još da se ra ti fi ku je od re đe ni broj me đu na rod nih kon ven ci ja i do ku me na ta:

1. Gra đan sko prav na kon ven ci ja o ko rup ci ji Sa ve ta Evro pe;2. Do dat ni pro to kol uz Kri vič no prav nu kon ven ci ju o ko rup-

ci ji Sa ve ta Evro pe;3. Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o pra wu, tra že wu, za ple ni i kon-

fi ska ci ji pri ho da ste če nih kri mi na lom i fi nan si ra wu te ro ri zma;

4. Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o kom pju ter skom kri mi na lu i Do dat ni pro to kol.

Sr bi ju u bu duć no sti oče ku je i pot pi si va we i ra ti fi ko va we Kon ven ci je OECD o bor bi pro tiv pod mi ći va wa stra nih slu žbe-ni ka.

Me đu tim, znat no va žni je od usva ja wa pret hod no na ve de nih me đu na rod nih in stru me na ta je ste pri me na me đu na rod nih stan-dar da, pre sve ga, kon cen tri sa we na is pu wa va we pre po ru ka GRECO i „De set prin ci pa za una pre đe we bor be pro tiv ko rup ci je ze ma qa ko je pri stu pa ju Evrop skoj uni ji, ze ma qa kan di da ta i osta lih tre-ćih ze ma qa” ko ji či ne sa stav ni deo Na ci o nal ne stra te gi je za bor-bu pro tiv ko rup ci je. Sto ga, pre vas hod no je neo p hod no pred u ze ti sle de će ko ra ke:

• usvo ji ti Za kon o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je i osno-va ti je;


• iz ra di ti i pri me ni ti Ak ci o ni plan za im ple men ta ci ju Stra te gi je bor be pro tiv ko rup ci je;

• usta no vi ti in sti tu ci ju Om bud sma na na ni vou dr ža ve;• for mi ra ti dr žav nu re vi zor sku in sti tu ci ju;• una pre di ti pri me nu Za ko na o jav nim na bav ka ma;• pro ši ri ti pri me nu Za ko na o su ko bu in te re sa;• una pre đi va ti ka pa ci te te i ko or di na ci ju iz me đu vla di nih

te la ko ja su za du že na za bor bu pro tiv ko rup ci je;• una pre di ti re gi o nal nu i me đu na rod nu sa rad wu.

Pre gled for mal ne is pu we no sti me đu na rod nih stan dar da

Kon ven ci ja UN pro tiv ko rup ci je Ra ti fi ko va na (2005)

Kon ven ci ja UN pro tiv tran sna ci o nal nog or ga ni zo va nog kri mi na la i do dat ni pro to ko-li uz Kon ven ci ju UN pro tiv tran sna ci o nal-nog or ga ni zo va nog kri mi na la za pre ven ci ju i ka žwa va we tr go vi ne qu di ma i pro tiv kri-jum ča re wa mi gra na ta

Ra ti fi ko va ni (2001)

Kri vič no prav na kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o ko rup ci ji Ra ti fi ko va na (2002)

Do dat ni pro to kol uz Kri vič no prav nu kon-ven ci ju Sa ve ta Evro pe o ko rup ci ji Pot pi san (2005)

Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o pra wu, tra že wu, za ple ni i kon fi ska ci ji pri ho da ste če nih kri mi na lom

Ra ti fi ko va na (2002)

Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o pra wu, tra že wu, za ple ni i kon fi ska ci ji pri ho da ste če nih kri mi na lom i fi nan si ra wu (fi nan si ra-wem?)te ro ri zma

Pot pi sa na (2005)

Gra đan sko prav na kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o ko rup ci ji Pot pi sa na (2005)

Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o kom pju ter skom kri mi na lu, kao i Do dat ni pro to kol Pot pi sa na (2005)

Evrop ska kon ven ci ja o me đu sob nom pru ža wu prav ne po mo ći u kri vič nim stva ri ma sa do dat nim pro to ko lom

Ra ti fi ko va na (2001)

Kon ven ci ja OECD o bor bi pro tiv pod mi ći-va wa stra nih slu žbe ni ka Ni je pot pi sa na


Pre gled učeš ća u me đu na rod nim pro gra mi ma, te li ma i ini ci ja ti va ma za bor bu pro tiv ko rup ci je

Te la i pro gra mi Sa ve ta Evro pe

Za jed nič ki pro jek ti Sa ve ta Evro pe i Evrop ske Ko misi je

Re gi o nal ne ini ci ja ti ve

Osta lo

GRE CO – te lo Sa ve ta Evro pe

CARDS Ju sti ce SPAI – An ti-ko rup cij ska ini ci ja ti va Pak ta za sta bil nost ju go i stoč ne Evro pe

Svet ska ban ka, OEBS. UNDP, OECD

(Sa rad wa sa osta lim me đu na rod nim or ga ni za ci ja ma)

OC TO PUS CARDS Po li ce SPOC – Ini-ci ja ti va za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la

DFID, USAID, OECD, CI DA (sa rad wa sa agen-ci ja ma za me đu-na rod nu po moć dru gih ze ma qa)

MO NEYVAL PA CO Ser bia An ti cor rup tion Net work for Tran si tion Eco no mi es

Pro gram Me đu-na rod ne tr go-vin ske ko mo re za bor bu pro tiv ko rup ci je

PA CO Im pact SE ECP Tvi ning EU

Za kqu čak

Sr bi ja je po čev od 2001. go di ne ra ti fi ko va la ve li ki broj me đu na-rod nih in stru me na ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, ma da je osta lo da se još ra ti fi ku je od re đe ni broj me đu na rod nih kon ven ci ja i do ku me na ta. Pro blem, me đu tim, ni je u to me ko je je sve do ku men te Sr bi ja ra ti fi ko va la, a ko je ni je, već u ko joj me ri vla sti u Sr bi ji (iz vrš ne i za ko no dav ne) te do ku men te i wi ho ve pre po ru ke iskre-no pri hva ta ju, a u ko joj me ri to či ne usled svo je vr snog po li tič-kog pri ti ska me đu na rod ne za jed ni ce. Či ni se da je ma lo ko ga od na rod nih po sla ni ka za ni mao sa dr žaj do ku me na ta ko je su ra ti fi-ko va li. Bi lo je to još jed no gla sa we pre ma pred lo gu iz vrš ne vla-sti, po sla ni ci iz par ti ja ko je po dr ža va ju vla du su gla sa li „za”, dok su po sla ni ci opo zi ci o nih par ti ja gla sa li „pro tiv”, ni jed-ni ni dru gi bez udu bqi va wa u to o če mu su gla sa li.


SA VET ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE I WE GO VI RE ZUL TA TI

Krat ka isto ri ja Sa ve ta

Osni va we Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Vla de Sr bi je ve za no je za pr ve da ne pr ve de mo krat ske vla de Sr bi je ko ja je for mi ra na ja nu ra 2001. go di ne. U osni va wu Sa ve ta i de fi ni sa wu we go ve ulo-ge dva čo ve ka su ima la kquč nu ulo gu: pre mi jer Zo ran Đin đić i mi ni star fi nan si ja Bo ži dar Đe lić. Ini ci ja tor osni va wa ovog te la bio Bo ži dar Đe lić, ko ji je bio sve stan ne sa mo ozbiq no sti si tu a ci je u Sr bi ji, već i znat nog PR po ten ci ja la ove te me, kao i zna ča ja ko ji joj se pri da je u me đu na rod nim kru go vi ma. Po li ti ka g. Đe li ća bi la je da mak si mi zu je nad le žno sti sop stve nog mi ni star-stva, pa su ta ko Mi ni star stvu fi nan si ja do de qi va ne te me ko je ne spa da ju u suš tin ske kom pe ten ci je. Re la tiv no ma li ad mi ni stra-tiv ni re sur si Mi ni star stva u po re đe wu sa pre u ze tim bre me nom oba ve za do ve li su do to ga da ne ki od pre u ze tih po slo va jed no stav-no ni su bi le is pu we ni, od no sno ni su is pu we wi na pra vi na čin. Jer, Mi ni star stvo je, s raz lo gom, vi ši pri o ri tet pri da vao te ma-ma po put re for me po re skog si ste ma, iz grad we po re ske ad mi ni-stra ci je i kon so li da ci ja bu xe ta, pa je bor ba pro tiv ko rup ci je pla ti la deo ce ne ta kvih pri o ri te ta.

Uko li ko se pret po sta vi da je in spi ra tor stva ra wa Sa ve ta bio g. Đe lić, otva ra se pi ta we ko ji su bi li mo ti vi Zo ra na Đin đi ća da pri hva ti ovu ini ci ja ti vu i u pot pu no sti sta ne iza we. Po sto je in di ci je da g. Đin đić ni je bio za do vo qan sli kom ko ja je u jav no-sti stvo re na o we mu kao o efi ka snom i prag ma tič nom po li ti ča-ru ko ji ne dr ži mno go do mo ral nih nor mi. Ta kvoj sli ci je u ve li-koj me ri do pri neo i sam Đin đić svo jim po li tič kim de la wem, od no sno po na ša wem to kom 1990-tih go di na, po put iz ja ve „Ko me je do mo ra la, ne ka ide u cr kvu”, ili ne do sled nog po na ša wa to kom pro te sta 1996/97. go di ne. Osni va we te la Vla de Sr bi je za bor bu pro tiv ko rup ci je omo gu ći lo bi, oče ki va lo se, po boq ša we sli ke pre mi je ra u naj ši roj po li tič koj jav no sti. Po sred no se mo že za kqu či ti da je pri vr že nost Zo ra na Đin đi ća ide ji o for mi ra wu te la Vla de ko je će se ba vi ti ko rup ci jom bi la za sno vana pre sve ga na vred no sti ta kvog sa sta no viš ta od no sa sa jav noš ću. Ne sum wi-vo je da je prag ma tič ni g. Đin đić bio okre nut bu duć no sti i da ga je in te re so va lo ka ko da se Sr bi ja što br že pro me ni i što pre po sta ne deo pro spe ri tet ne Evro pe i ni je že leo da ga od tog ciqa od vra ti bi lo šta dru go. Glav nu po li tič ku ulo gu na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je pre pu stio je svom mi ni stru fi nan si ja. Shod no to me, u po li tič kom smi slu „sta ra teq” Sa ve ta u po čet ku we go vog ra da bio je Bo ži dar Đe lić

U ta kvim uslo vi ma, u ko ji ma osno vni po li tič ki mo ti vi ni su u do me nu sa dr ža ja, već od no sa sa jav noš ću, osta je otvo re no suš tin-sko pi ta we man da ta, od no sno za dat ka te la ko je se osni va. Na i me,


bez ob zi ra na for mal nu od lu ku o osni va wu ko je de fi ni še man dat te la, ne do sta tak ja sne i čvr ste po li tič ki vo qe za bor bu pro tiv ko rup ci je,od no sno že qe za de lo tvo ran rad Sa ve ta, do veo je do pro ble ma u de fi ni sa wu we go vog man da ta, či me to te lo za i sta tre-ba da se ba vi, kao i iz bo ru čla no va Sa ve ta i we go voj unu traš woj or ga ni za ci ji.

Na jed nom od pr vih sa sta na ka ko je je Zo ran Đin đić imao sa čla-no vi ma Sa ve ta (pre ne go što je sam Sa vet i zva nič no for mi ran), na pi ta we jed nog od (bu du ćih) čla no va Sa ve ta a šta to oni tre ba da ra de, g. Đin đić je la kon ski od go vo rio „Pa, ra di te šta god ho će te!”. Na sva do dat na pi ta wa sle dio je od go vor „Sve će to da vo di Bo ža (Đe lić)”. Oči gled no da pre mi jer ni je imao ja snu kon-cep ci ju ra da sa mog Sa ve ta i da ga to ni je pre te ra no za ni ma lo. Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, od no sno sa ma bor ba pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji mu ni je bi la po li tič ki pri o ri tet. Ta kav stav je po sle di ca prag ma ti zma po koj nog Pre mi je ra, ali i we go vog od no sa pre ma sa ve tu kao me ha ni zmu za stva ra we do brih od no sa sa jav noš ću, a ne kao te lu ko je mo že neš to do pri ne se na pla nu na či-na vla da vi ne u ze mqi. Uz to je Zo ran Đin đić ne ko li ko pu ta o Sa ve tu go vo rio kao o sa ve sti onih ko ji su na vla sti, od no sno sa ve-sti qu di iz Vla de. Oči gled no je da da va we ova kvih sig na la ni je bla go tvor no sa sta no viš ta de fi ni sa wa man da ta sa ve ta, ta ko da je pot pu no oče ki va no da je ogrom na ener gi ja čla no va Sa ve ta utro-še na na ras pra vu o to me.

Dru gi pro blem ko ji je bio po sle di ca na ve de ne po li tič ke kon-cep ci je je ste iz bor ka dra za Sa vet. U dru goj po lo vi ni 2001. go di-ne ras pi san je ne for mal ni kon kurs za čla no ve Sa ve ta, pri če mu je naj ak tiv ni ji u pri ku pqa wu qu di bio we gov idej ni tvo rac g. Đe lić. Osnov ni, go to vo i je di ni kri te ri jum za iz bor u Sa vet bio je druš tve ni ugled, od no sno „mo ral nost” kan di da ta. Dru gim re či ma, ni je bit no u ko joj me ri su čla no vi sa ve ta kom pe tent ni, od no sno da li zna ju neš to o ko rup ci ji i we nom me ha ni zmi ma, ko li ko su sprem ni da uče na tom pla nu, ko li ko ima ju ta len ta i vo qe za tim ski rad – bit no je bi lo sa mo da su ugled ni, od no sno mo ral ni. Ta ko se i doš lo do gru pe ve o ma ugled nih i ne sum wi vo mo ral nih čla no va, ve o ma raz li či to kva li fi ko va nih da spro vo de man dat sa ve ta, ko ji su tre ba lo da ra de kao tim – re cept za pro past. Tim pre što su ugled ni qu di u Sr bi ji ve o ma če sto po pri lič no su jet ni.

Po če tak ra da sa mog Sa ve ta obe le ži la je in ter na ras pra va o man da tu i ne ko li ko skan da la. Ogrom na ener gi ja je tro še na da bi se, bez uspe ha, doš lo do od go vo ra na pi ta we či me to Sa vet tre ba da se ba vi. Što se skan da la ti če, naj zna čaj ni ji je jav no me đu sob no op tu ži va we čla na Sa ve ta Če do mi ra Ču pi ća i vla sni ka TV Pink Žeq ka Mi tro vi ća. Na pad g. Ču pi ća (za ko ji ni je bi lo ja sno da li na stu pa u svo je ime ili kao član Sa ve ta) do veo je do kon tra na pa da g. Mi tro vi ća i op tu žbi na ra čun pr vog, a sve se za vr ši lo iz ja vom


pre mi je ra Đin đi ća da „ne že li da se me ša u tu ču vra ba ca u pra-ši ni.” Uvre đen ta kvim od no som pre mi je ra, g. Ču pić je po čet kom 2003. go di ne pod neo ostav ku na član stvo u Sa ve tu. To me je pret ho-di lo još ne ko li ko ostav ki, a sve je to kul mi ni ra lo ostav kom pred sed ni ka sa ve ta Slo bo da na Be qan skog (ju la 2002. go di ne) zbog „lič nog ne sla ga wa ka ko Vla da tre ti ra Sa vet”.

Od la zak od re đe nog bro ja čla no va, ka ko zbog ostav ki, ta ko i zbog stu pa wa na no ve funk ci je, što bi do velo do kon flik ta in te re sa (Pre drag Jo va no vić je oti šao na me sto di rek to ra Di rek ci je za jav ne na bav ke), uslo vio je uma we we bro ja čla no va sa ve ta, iz bor no vih čla no va sre di nom 2003. go di ne, kao i iz bor no vog pred sed-ni ka Sa ve ta – Ve ri ce Ba rać. Pro me na ko ja se vr lo br zo pri me ti la je in ten zi tet na stu pa vo de će lič no sti Sa ve ta u jav no sti – go spo-đu Ba rać od sa mog po čet ka pra ti vi so ka fre kven ci ja po ja vqi va-wa u me di ji ma. Vre me nom kao da je pred sed ni ca Sa ve ta po sta la si no nim za Sa vet, bar u po gle du jav nih na stu pa.

Pro ble mi ve za ni za de fi ni sa we man da ta i ak tiv no sti Sa ve ta do ve li su do po tre be za no vim raz go vo ri ma sa Pre mi je rom. Za ka-zan je i sa sta nak Sa ve ta sa pre mi je rom za 12. mart 2003. go di ne u 13:00 u pro sto ri ja ma Vla de. Zo ran Đin đić je ubi jen do la ze ći na taj sa sta nak.

We gov na sled nik Zo ran Živ ko vić je svoj ofan ziv ni stil ko mu-ni ci ra wa sa ne is to miš qe ni ci ma (ko jih je tra ja wem we go vog man da ta bi lo sve vi še i vi še) pri me nio ne sa mo pre ma po li tič-kim pro tiv ni ci ma, već i pre ma pred sed ni ci ma Sa ve ta ko ji je, bar for mal no, sa vet Vla de Sr bi je. Pri to me ni dru ga stra na ni je osta la du žna. Otu da je jav nost bi la sve dok pri lič no in ten ziv nih ver bal nih ob ra ču na vo de ćih qu di Sa ve ta, pre sve ga we go ve pred-sed ni ce i pre mi je ra.

Do la zak no ve Vla de Sr bi je mar ta 2004. go di ne i no vog pre mi je-ra Vo ji sla va Koš tu ni ce pro me nio je od nos iz me đu Vla de i Sa ve-ta. Na i me, pre mi jer se ni je pre vi še uz bu đi vao iz veš ta ji ma, do pi si ma i jav nim na stu pi ma pred sed ni ce i čla no va Sa ve ta, tim pre što je ve ći na op tu žbi bi la usme re na ka čla no vi ma Vla de iz re do va G17 plus (Mi ro qu bu La bu su i Mla đa nu Din ki ću), kao i pre ma pro ce su pri va ti za ci je ko ja je spro vo đe na za vre me vla de Zo ra na Đin đi ća, od no sno Zo ra na Živ ko vi ća. Na rav no, po li tič-ki prag ma ti čar po put Vo ji sla va Koš tu ni ce ni je vi deo niš ta lo še u to me što se po gor ša va kre di bi li tet, od no sno po li tič ke po zi ci je we go vih ak tu el nih ili po ten ci jal nih ri va la, od no sno ko a li ci o nih part ne ra. Sto ga sve žeš ći jav ni na stu pi pred sed-ni ce i po ne kih čla no va Sa ve ta ni su na i la zi li ni na ka kvu re ak-ci ju pre mi je ra, ni ti dru gih qu di iz we go ve stran ke, ali su do ve-li do že sto kih re ak ci ja Mla đa na Din ki ća. Je dan od TV du e la Ve ri-ce Ba rać i Mla đa na Din ki ća po na či nu ko mu ni ka ci je i za sno va no-sti op tu žbi sva ka ko da spa da u naj ve ća do stig nu ća srp skog po li-tič kog šun da. Taj TV duel, za jed no sa pri pa da ju ćom kam pa wom ko ju


je vo di la Ve ri ca Ba rać, pred sta vqa ju naj ve ći do pri nos obe smiš-qa va wu jav ne ras pra ve na te mu ko rup ci je u Sr bi ji. Na isti onaj na čin na ko ji je ra di kal skom re to ri kom Vo ji sla va Še še qa i we go vih sled be ni ka već odav no obe smiš qe na skupštin ska ras-pra va u Sr bi ji.

To kom man da ta Vla de pre mi je ra Vo ji sla va Koš tu ni ce iz mar-ta 2004. go di ne, usvo je na je i no va Na ci o nal na stra te gi ja bor be pro tiv ko rup ci je, ko jom se pred vi đa for mi ra we Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je. For mi ra wem te Agen ci je, Sa vet pre-sta je da po sto ji. Bu du ći da još uvek (ma ja 2007. go di ne) ni je do ne-sen za kon ko jim se us po sta vqa na ve de na Agen ci ja, Sa vet još uvek po sto ji i de lu je.

For mi ra we no ve Vla de u ma ju 2007. go di ne pra će no je že sto kim na pa di ma Ve ri ce Ba rać na no vog mi ni stra fi nan si ja Mir ka Cvet ko vi ća. Ima ju ći u vi du kon tro ver ze ko je su pra ti le iz bor mi ni stra fi nan si ja (ve ći broj kan di da ta za to me sto), kao i oči-gled no ne za do voq stvo ne kih kru go va unu tar stran ke ko ja je do bi la re sor fi nan si ja ta kvim iz bo rom, teš ko je ote ti se uti sku da je na pad na Mir ka Cvet ko vi ća za we go ve na vod ne ak ci je kao di rek-to ra Agen ci je za pri va ti za ci ju Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je in stru men ta li zo van u dnev no po li tič kim, čak i unu traš we par-tij skim su ko bi ma. Ma lo je ve ro vat no da ta ko zlo u po tre bqe na in sti tu ci ja mo že da ima bi lo ka kav kre di bi li tet. Od po čet ka ve za nog za unu traš we su ko be u sa mom Sa ve tu u po gle du man da ta, pa do (bli zu) kra ja ko ji je po ve zan sa pot pu nom in stru men ta li za ci-jom, rad sa mog Sa ve ta su pra ti le broj ne kon tro ver ze, pa je sve to uti ca lo i na we go ve efek te na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji.

Man dat Sa ve ta i we go va or ga ni za ci ja

Sa vet je osno van da na 2. ok to bra 2001. go di ne Od lu kom Vla de Re pu-bli ke Sr bi je (Slu žbe ni gla snik RS 59/01), pri če mu se Sa vet obra zu je „kao struč no-sa ve to dav no te lo Vla de re pu bli ke Sr bi je”.

Pre ma sa moj Od lu ci, tj. osni vač kom do ku men tu, man da ta, od no-sno za da tak Sa ve ta ni je spo ran. „Za da tak Sa ve ta je da sa gle da ak tiv no sti u bor bi pro tiv ko rup ci je, da pred la že Vla di Re pu-bli ke Sr bi je me re ko je tre ba pred u ze ti u ci qu efi ka sne bor be pro tiv ko rup ci je i pra ti wi ho vo spro vo đe we, i da da je ini ci ja-ti ve za do no še we pro pi sa, pro gra ma i dru gih aka ta i me ra u ovoj obla sti.”

Ka da se ova re če ni ca sa je zi ka uprav nog pra va pre ve de na sva ko-dnev ni, iz we ja sno pro iz la zi ne ko li ko stva ri. Pr vo, Sa vet ne ma man dat da se ba vi kon kret nim slu ča je vi ma ko rup ci je u Sr bi ji, već se ba vi „me ra ma”, „pro pi si ma” i „ak ti ma”, onim što mo že da do ve de do ko rup ci je. Dru go, Sa vet ne ma is tra žnu, već is kqu či vo sa ve to dav nu ulo gu. Tre će, Sa vet u tom po gle du tre ba da sa ve tu je


Vla du Re pu bli ke Sr bi je. Sve u sve mu, na nor ma tiv nom pla nu stva-ri oko man da ta sa ve ta su ve o ma ja sne, ta ko da se po sta vqa pi ta we ka ko je, od no sno zaš to je na sta la evi dent na kon fu zi ja u po gle du za da ta ka, od no sno po slo va Sa ve ta.

Ve ro vat no da je kon fu zi ja u po gle du man da ta Sa ve ta na či je se re ša va we ra su lo iz u zet no mno go ener gi je u pr voj fa zi ra da po sle-di ca već na ve de nih pro ble ma ka drov ske pri ro de. Da su, pri me ra ra di, Sa vet sa či wa va li dr žav ni slu žbe ni ci, oni bi pro či ta li ve o ma ja sno na pi san tekst Od lu ke i po tom bi ga spro vo di li, od no-sno ba vi li se onim za šta su ovlaš će ni. Ka kvi bi bi li wi ho vi re zul ta ti, od no sno da li bi ti dr žav ni slu žbe ni ci bi li de lo-tvor ni na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je, dru go je pi ta we, ali bar ne bi bi lo spo ra oko man da ta Sa ve ta. Po red to ga, već po me nu ta (po li tič ka) po ru ka „Pa, ra di te šta ho će te!” ša qe naj ma we dva sig na la čla no vi ma sa ve ta. Pr vi je da ono što je za pi sa no u Od lu-ci, tj. u zva nič nom osni vač kom do ku men tu, ni je re le vant no, bu du-ći da na ve de nom re če ni com pre mi jer ša qe po ziv da se ta Od lu ka kr ši. Dru gi, iako se na ve de na iz ja va mo že pro tu ma či ti kao da va-we od re še nih ru ku Sa ve tu za rad na pla nu bor be pro tiv ko rup ci-je, ipak je ve ro vat ni je da se na ve de na iz ja va mo že pro tu ma či ti kao po ru ka da iz vrš nu vlast ne in te re su je baš pre vi še rad Sa ve ta, od no sno da Vla da ima ne ke dru ge pri o ri te te.

Iz bor ugled nih i mo ral nih qu di, ne za vi snih lič no sti, ko je ne ma ju di sci pli nu dr žav nih slu žbe ni ka i ko je ima ju ma le sklo-no sti ka tim skom ra du i sna žno iz gra đen ose ćaj za prav du (ne za-vi sno od to ga da li se sla žu oko to ga šta je to prav da), od ko jih od re đe ni broj i ni je baš bio upu ćen u pro blem ko rup ci je, za čla-no ve Sa ve ta, za jed no sa na ve de nim sig na li ma ko je je slao pre mi jer, ne mi nov no je do veo do du gač ke i ši ro ke ras pra ve na te mu man da-ta, od no sno za da ta ka Sa ve ta. Ta ras pra va ni je da la po zi ti van re zul tat, ta ko da ni je stvo ren kon sen zus u po gle du ulo ge Sa ve ta i to pi ta we se pro vla či lo to kom mno gih sa sta na ka sa pred stav ni-ci ma Vla de.

Mno gi čla no vi Sa ve ta su bi li sklo ni is tra ži va wu kon kret-nih slu ča je va ko rup ci je, ali ni iz me đu wih sa mih ni je po sto jao kon sen zus oko vre men skog ho ri zon ta ta kvih ak ci ja. Da li će se, na pri mer, is tra ži va ti slu ča je vi ko rup ci je pre ok to bra 2000. go di-ne, ili sa mo po sle, ili mo žda uopšte ne će po sto ja ti vre men sko ogra ni če we bi lo ka kve vr ste. Uz to je bor ba pro tiv ko rup ci je ve zi va na za ta daš wu po li ti ka na pla ći va wa po re za na tzv. eks tra pro fit, od no sno do sled nost u spro vo đe wu te po li ti ke, do ve la je i do raz mi mo i la že wa iz me đu sa mih čla no va Sa ve ta u tom po gle-du. Sklo nost ka is tra ži va wu po je di nač nih slu ča je va i do veo je do pr vog skan da la ve za nog za rad sa ve ta, a to je već opi san su kob Če do-mi ra Ču pi ća i Žeq ka Mi tro vi ća ko ji je bio ve zan za pla ća we po re za na eks tra pro fit vla sni ka TV Pin ka, od no sno za pi ta we ur ba ni stič ke do zvo le za no vi obje kat te te le vi zi je.


Ni ko ni je spo rio po tre bu da se Sa vet ba vi svo jim man da tom pre ma Od lu ci („me ra ma, pro pi si ma i ak ti ma”), ali su mno gi čla-no vi Sa ve ta sma tra li da je taj po sao od dru go ste pe ne va žno sti, a ni je ni po sto ja la sa gla snost oko me to da ko ji bi se ko ri sti li pri ana li zi „me ra, pro pi sa i aka ta”. Dok su jed ni sma tra li da pri do no še wu no vih za ko na tre ba or ga ni zo va ti jav nu ras pra vu u smi-slu pu blic he a ring, pri ko me bi se „sa slu ša vao” re sor ni mi ni star, od no sno pred la gač za ko na, dru gi su sma tra li da je do voq no da sa mi čla no vi Sa ve ta sa či ne ana li zu pred lo že nog za ko na.

Ne sla ga we je po sto ja lo oko sa me de fi ni ci je ko rup ci je, od no-sno u po gle du od go vo ra na pi ta we da li je sva ko kr še we za ko na, od no sno sva ka zlo u po tre ba slu žbe nog po lo ža ja ko rup ci ja. Dok su ne ki čla no vi sa ve ta za go va ra li da se rad Sa ve ta ne ogra ni ča va sa mo na ko rup ci ju u užem smi slu re či, već na sva ku zlo u po tre bu i bi lo ko je kr še we za ko na ko jim se sti če ne ka ma te ri jal na ko rist, dru gi su za go va ra li neš to kon zer va tiv ni ji pri stup po ko me bi se Sa vet usred sre dio na ko rup ci ju u užem smi slu re či i to na onu vr stu ko rup ci je za ko ju se pro ce wu je da je naj o pa sni ja.

Po red ne sla ga wa u po gle du man da ta i na či na ra da, ne sla ga wa su se ja vi la i u po gle du or ga ni za ci je ra da sa mog Sa ve ta. Jed no od kquč nih pi ta wa oko ko jih ni je po stig nut do go vor na sa mom po čet ku ra da Sa ve ta je ste da li čla no vi Sa ve ta tre ba da bu du pla-će ni ili wi ho ve funk ci je tre ba da bu du u pot pu no sti do bro voq-ne. Vre me nom je pre vla da lo miš qe we da funk ci je tre ba da bu du pla će ne, ta ko da su čla no vi sa ve ta po čev od 2003. go di ne po če li da do bi ja ju kom pen za ci ju za svoj an ga žman u ovom te lu.

Osta je, me đu tim, ne ja sno ka kva je in ter na or ga ni za ci ja Sa ve ta, ka ko se do no se od lu ke unu tar Sa ve ta, da li po sto ji po de la po sla unu tar Sa ve ta itd. Ne iz ve sno je da li po sto ji Sta tut ili Pra vil-nik o ra du, bu du ći da se niš ta od ta kvih do ku me na ta ne mo že na ći na In ter net saj tu Sa ve ta (www.an ti ko rup ci ja-sa vet.sr.gov.yu). Ta ko-đe ni je baš sa svim ja sno ko me i na ko ji na čin Sa vet po la že ra ču-ne. Bu du ći da je Sa vet te lo Vla de Sr bi je i to, shod no čla nu 33. Za ko na o Vla di, ima sta tus „po vre me nog rad nog te la”,3 na we ga se od no se oba ve ze iz veš ta va wa de fi ni sa ne Po slov ni kom o ra du Vla de iz 2004. go di ne (član 22.), što zna či da je „po vre me no rad-no te lo du žno da nad le žnom od bo ru do sta vi iz veš taj o ra du naj-ma we sva kih 60 da na, a Vla di naj ma we sva kih 90 da na”. Na su prot na ve de nim oba ve za ma, Sa vet sa sta vqa iz veš taj o ra du je dan put go diš we, ta ko da se na In ter net saj tu Sa ve ta na la ze go diš wi iz veš ta ji za 2004, 2005. i 2006. go di nu. Svi do stup ni go diš wi iz veš ta ji su ve li či ne od se dam do 11 stra ni ca, pi sa ni štu rim

3 Sta tus Sa ve ta kao „po vre me nog rad nog te la” pro iz la zi iz sta va 3. čla na 33. Za ko na o vla di ko ji pred vi đa da se po vre me na rad na te la obra zu ju od lu kom ko jom se utvr đu ju i wi hov za da tak i sa stav, dok se stal na rad na te la obra zu ju po slov ni kom o ra du vla de. Sa vet je obra zo van od go va ra ju ćom od lu kom (Slu-žbe ni gla snik RS, 59/01).


je zi kom i pred sta vqa ju fak to gra fi ju ak tiv no sti Sa ve ta, od no-sno we go vih čla no va. Fi nan si ra we Sa ve ta se po mi we is kqu či vo u iz veš ta ju za 2005. go di nu, ka ko bi se uka za lo na pro blem da je od bu xe tom pred vi đe nih 12,46 mi li o na di na ra utro še no sve ga 11,3 mi li o na di na ra. Sve do stup ne iz veš ta je pot pi sa la je pred sed ni-ca Sa ve ta Ve ri ca Ba rać.

Uvi dom u do stup ne iz veš ta je mo že se za kqu či ti ne ko li ko stva-ri. Pr vo, Sa vet ne sma tra da tre ba da poš tu je oba ve zu iz Po slov-ni ka o ra du Vla de. Dru go, Sa vet sma tra da Vla du, od no sno jav nost tre ba ve o ma štu ro da oba ve sti o svo jim po slo vi ma, pre sve ga o ak tiv no sti ma, a da le ko ma we o re zul ta ti ma. Tre će, Sa vet sma tra da iz nos pri mqe nih i utro še nih bu xet skih sred sta va ne tre ba da bu de ob na ro do van u go diš wem iz veš ta ju. Na i me, uku pan iz nos sred sta va ko je je utro šio sa vet po mi we se je di no u slu ča ju u ko me su se, po miš qe wu Sa ve ta, ja vi li pro ble mi sa we go vim fi nan si-ra wem.

Na da qe, na saj tu Sa ve ta ne mo gu se pro na ći we go vi za vrš ni ra ču ni ko ji bi jav no sti pru ži li in for ma ci ju o to me ko li ko je nov ca (po re skih ob ve zni ka) Sa vet u to ku go di ne pri mio i ka ko je, od no sno na šta taj no vac po tro šio. Iz ve sno je da ne po sto ji za kon ska oba ve za da Sa vet to is ka zu je na ovaj na čin, ali se ta kav po tez mo gao oče ki va ti od ne kog ko stal no in si sti ra na tran spa-rent no sti i po tre bi nad gle da wa tro še wa sred sta va iz bu xe ta, od no sno ne kog ko je mno ge, sa ili bez ar gu me na ta, op tu ži vao za ne do sta tak tran spa rent no sti. Za ni mqi vo da još uvek (maj 2007. go di ne) ni ko jav no ni je po kre nuo pi ta we do stup no sti po da ta ka o pla ta ma čla no va Sa ve ta, kao ko ri sni ka bu xet skih sred sta va, iako je to pi ta we po kre nu to u slu ča ju po je di nih fa kul te ta Uni ver zi-te ta u Be o gra du.

Uz gred, iz iz veš ta ja Sa ve ta sa zna je se Mi si ja OEBS-a u SCG pri dru že ni član Sa ve ta, kao i da is pred Mi si je sed ni ca ma Sa ve-ta pri su stvu je Sve tla na Zor bić. Osta je ne ja sno ka ko je, od no sno ko jom od lu kom Mi si ja OEBS-a, me đu na rod ne or ga ni za ci je, po sta-la pri dru že ni član Sa ve ta, bu du ći da se ra di o Sa ve tu Vla de Sr bi je. Šta vi še, osta je ne ja sno šta je funk ci ja Mi si je OEBS-a kao pri dru že nog čla na sa ve ta. Tim pre što Od lu ka o obra zo va wu Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je pred vi đa da „struč ne i ad mi-ni stra tiv no-teh nič ke po slo ve za po tre be sa ve ta oba vqa će Mi ni-star stvo fi nan si ja i eko no mi je Re pu bli ke Sr bi je”, a ka sni je su ti po slo vi pre ba če ni na Ge ne ral ni se kre ta ri jat Vla de.4

4 Iz ve sno je da čla no vi Sa ve ta du go ni su bi li za do voq ni struč nom i ad mi-ni stra tiv no-teh nič kom po drš kom ko ju su do bi ja li od Vla de, po čev od pi ta wa pro sto ri ja za rad, pre ko svih dru gih ele me na ta te po drš ke, pa se po sta vqa pi ta we da li je ko op ti ra we Mi si je OEBS-a u Sr bi ji bio na čin da se re ši taj pro blem.


Rad Sa ve ta i raz ma tra ni slu ča je vi

Rad Sa ve ta je do sad u pot pu no sti bio usme ren na po li tič ku ko rup ci ju, dok je ad mi ni stra tiv na ko rup ci ja, od no sno ko rup-ci ja dr žav nih slu žbe ni ka, po put ko rup ci je u zdrav stvu, pra vo-su đu, po re skoj upra vi ili na ca ri ni u pot pu no sti bi la za ne ma-re na. Kao da ove pri lič no ras pro stra we ne vr ste ko rup ci je uopšte ni su bi le za ni mqi ve za Sa vet. Svi slu ča je vi ko ji su u iz veš ta ji ma raz mo tre ni svo de se na po li tič ku ko rup ci ju, oda-kle je i ne mi nov no pro iz la zio i di rek tan su kob sa Vla dom Sr bi je, od no sno we nim zva nič ni ci ma. Za po či wu ći iz veš taj o ste ča ju „Sar ti da” Sa vet na vo di da je „re šen da ana li zi ra naj-mar kant ni je krup ne ko rup ci je u na šoj ze mqi.”. Ume sto si ste-mat skog is tra ži va wa fe no me na ko rup ci je u Sr bi ji, ana li ze we nih uzro ka i sa gle da va wu mo gu ćih po li ti ka ko ji ma će se ko rup ci ja su zbi ti, Sa vet se usred sre dio na is tra ži va we „naj a-trak tiv ni jih” slu ča je va po li tič ke ko rup ci je, ci ni ci bi re kli onih ko ji čla no vi ma sa ve ta sva ka ko obez be đu ju na slov ne stra ni-ce no vi na sa vi so kim ti ra žom.

Pri me ra ra di, ko rup ci ja na ca ri ni, kao ti pič na ad mi ni stra-tiv na ko rup ci ja, ni je bi la pred met ra da sa ve ta, ni po ko joj osno vi. Sa vet se ni je po tru dio da oba vi is tra ži va we uzor ka ta kve vr ste ko rup ci je, ni ti je pri stu pio ana li zi za ko na ko ji ma se de fi ni šu dr žav ne po li ti ke ko je upra va ca ri na spro vo di, ni ti se ogla sio ka da su zva nič ni ci Pri vred ne ko mo re Sr bi je in si sti ra li da se uve du ne ca rin ske ba ri je re uvo zu, ko je pred sta vqa ju ve li ku opa snost sa sta no viš ta ko rup ci je, čak je bi lo ka kvih ko men ta ra bio poš te-đen i omi qe ni ciq na pa da Sa ve ta Mla đan Din kić ka da je za go va-rao pro tek ci o ni stič ke dr žav ne po li ti ke te vr ste, ni ti je Sa vet ika da obra tio pa žwu na in ter nu or ga ni za ci ju ca rin ske upra ve i po li ti ku pla ta ca rin skih slu žbe ni ka. Jed no stav no, sva ova pi ta-wa za Sa vet ni su bi la za ni mqi va.

Od nos Sa ve ta pre ma ko rup ci ji na ca ri ni se me wa ka da je kra jem no vem bra 2006. go di ne ot kri ve na i uhap še na ve li ka gru pa ko rum-pi ra nih ca ri ni ka. Ta da se ogla si la pred sed ni ca Sa ve ta Ve ri ca Ba rać, op tu žu ju ći Vla du „da je stvar no bi lo vo qe da se uniš ti ko rup ci ja u ca ri ni, to bi bi lo ura đe no pre mno go vre me na i Vla-da ne bi če ka la s tom ak ci jom do pred sa me iz bo re”,5 do da ju ći i da čel ni qu di u ca ri ni ni su me wa ni još od vre me na kad je wo me upra vqao vi so ki funk ci o ner Mi lo še vi će vog re ži ma Mi haq Ker tes. „U Ker te so vo vre me to je bi la ma ši ne ri ja ko ja je fi nan-si ra la re žim kri mi nal nim rad wa ma na ca ri ni, a do sad kquč ni qu di ni su od go va ra li pred za ko nom. Je di no je si gur no da čel ni qu di ko ji su či ni li la nac šver ca, u suš ti ni, do da nas ni su ni ot kri ve ni, a ka mo li ka žwe ni”. Sle de ćeg da na pred sed ni ca Sa ve ta

5 Na ve de no na osno vu Ve sti saj ta B92, da na 28. i 29. no vem bra 2006. go di ne.


tvr di da ak ci ja li či na pred iz bor nu kam pa wu jer je proš lo šest go di na, a da ve o ma va žne stva ri u bor bi pro tiv ko rup ci je na ca ri ni ni su ura đe ne. „Ako ni je na đen na čin da qu di kao što je Mi haq Ker tes i svi qu di oko we ga za i sta od go va ra ju i što je još naj va žni je da no vac ko ji su oni uze li iz tih dr žav nih pri ho da bu de vra ćen dr ža vi, on da ja za i sta ne ve ru jem da se tu ra di o ne kim ozbiq nim za hva ti ma u bor bi pro tiv ko rup ci je na ca ri ni. To su uglav nom sve ra zni po te zi ko ji ma tre ba da se naš min ka stvar-nost, a stvar nost is pod šmin ke je mno go go ra ne go što se do zvo-qa va da se vi di”.

Iako se, kao što je već na ve de no, Sa vet ni ka da do na ve de nog hap še wa ni je ba vio ko rup ci jom na ca ri ni, pr vo či we we na tom pla nu se ko ri sti za oš tre na pa de na vla du. Pri to me se za Sa vet bor ba pro tiv ko rup ci je svo di na hap še we, vra ća we nov ca i kao i na sve mo gu ću i ko mu ni sti ma ta ko dra gu ka drov sku po li ti ku – sa mo da se pro me ne čel ni qu di u upra vi ca ri na i ta da će sve da se sre di: to su „ozbiq ni za hva ti”.6 Ni ka kve pre ven ci je, ni ka kve re for me dr žav nih po li ti ka, ni ka kve li be ra li za ci je spoq ne tr go vi ne, ni ka kvo uki da we kvan ti ta tiv nih ogra ni če wa i skri-ve nih ne ca rin skih ba ri je ra, ni ka kvo oba ra wa po re skih sto pa, od no sno usa gla ša va we ak ci zne po li ti ke sa su sed nim ze mqa ma, već sa mo hap še wa, kon fi ska ci ja i do bra ka drov ska po li ti ka. Mno go pod se ća na ne ka dav na vre me na!

Uko li ko je na po čet ku ra da Sa ve ta i po sto ja la di le ma o we go-vom man da tu, ta di le ma je vre me nom, sa mim an ga žo va wem Sa ve ta bi la re še na i to ta ko da je Sa vet efek tiv no pro me nio svoj man-dat u od no su na onaj ko ji je Od lu kom o osni va wu do bio od Vla de Sr bi je – svog osni va ča. Sa vet se pot pu no usme rio na is pi ti va we na vod nih kon kret nih slu ča je va ko rup ci je. To se naj bo qe mo že vi de ti po struk tu ri iz veš ta ja i do pi sa Sa ve ta, bar onih ko ji su do stup ni jav no sti pre ko saj ta Sa ve ta.7 Od 24 iz veš ta ja i ini ci ja-ti ve ko ji su do stup ni na saj tu Sa ve ta, tri do ku men ta (12,5%) su go diš wi iz veš ta ji sa ve ta, je dan do ku ment (4,2%) je iz veš taj sa sku pa i we go vi za kquč ci, pet do ku me na ta (20,8%) pred sta vqa ju ana li zu za ko na i po li ti ka, dok se čak 15 do ku me na ta (62,5%), ube-dqi va ve ći na, od no si na is tra ži va we po je di nač nih slu ča je va

6 Pro me na svih čel nih qu di bu gar ske ca rin ske upra ve po čet kom 1990-tih go di na, bez ika kve pro me ne dr žav nih po li ti ka, do ve la je do to ga da je u ro ku od ne ko li ko me se ci ni vo ko rup ci je na ca ri ni bio čak i vi ši u od no-su na onaj ka da je pret hod na upra va sme we na i po hap še na.

7 Po re đe wem na vo da iz ne se nih u go diš wim iz veš ta ji ma i do pi sa i iz veš-ta ja Sa ve ta ko ji su do stup ni jav no sti pre ko saj ta Sa ve ta, oči gled no je da je sam sa vet pro ce nio da ne ki od we go vih do pi sa ne tre ba da bu du na saj tu. Na pri mer, u go diš wem iz veš ta ju za 2005. go di nu se na vo di da je Vla di, od no-sno Pre mi je ru do sta vqe no pi smo sa pre po ru ka ma po vo dom na vod ne ko rup-ci je pot pred sed ni ka Vla de Mi ro qu ba La bu sa, a tog pi sma ne ma na saj tu Sa ve ta.


ko rup ci je, od no sno ne če ga što Sa vet sma tra kon kret nim slu ča je-va ko rup ci je.

Ne za vi sno od to ga što je ovim Sa vet već od stu pio od man da ta ko ji je do bio Od lu kom o osni va wu, do dat ni pro blem či ni i dru ga vr sta od stu pa wa od man da ta. Na i me, pro blem je u to me što i ana-li za kon kret nih slu ča je va, ne za vi sno u ko joj me ri su iz veš ta ji Sa ve ta ute me qe ni u či we ni ca ma, po ka zu ju da se Sa vet ba vio na vod-nim kr še wem za ko na kao ta kvim, od no sno raz li či tim kri vič-nim de lim, po čev od kra đe, pre va re i to me slič no, kr še wem pra-va usled ne is pu wa va wa ugo vor nih oba ve za, ne ko rup ci jom ko ja pred sta vqa spe ci fič no kri vič no de lo.

Šta vi še, ka da se Sa vet, za pro me nu, ba vio od re đe nim dr žav-nim po li ti ka ma, od no sno „me ra ma, pro pi si ma i ak ti ma, ta ana-li za ne sa mo da ni je bi la ogra ni če na na ana li zu ko rup ci je, već se pro ši ri la na ana li zu wi ho ve oprav da no sti sa sta no viš ta jav-nog in te re sa, či me je Sa vet u pot pu no sti iza šao iz svog man da ta. Na stra nu što ni u ovom slu ča ju ni su po nu đe ni uver qi vi ar gu-men ti ko ji ma bi se po ka za lo da od re đe ne dr žav ne po li ti ke ni su u jav nom in te re su. Sve na ve de no se naj bo qe mo že sa gle da ti u ak tiv-no sti ma Sa ve ta pre ma pro ce su pri va ti za ci je, naj o mi qe ni jom te mom Sa ve ta od osni va wa.

Ve o ma ve li ki deo ak tiv no sti Sa ve ta bio je usme ren ka ana li zi pri va ti za ci je re al nog sek to ra u Sr bi ji, i to onoj pri va ti za ci ji ko ja je za po če la 2001. go di ne, bu du ći da Sa vet oce wu je ka ko je „…u ovom tre nut ku pro ces pri va ti za ci je naj o zbiq ni ji kan di dat za ne slav nu ulo gu li de ra ko rup ci je” (Iz veš taj o ste ča ju „Sar tida”). Ova kva oce na, me đu tim, ni je pot kre pqe na od go va ra ju ćim ar gu-men ti ma.

Dva iz veš ta ja Sa ve ta po sve će na su pi ta wu pri va ti za ci je kao ta kve. Na pr vi po gled, ra di se o onim iz veš ta ji ma za ko je je Sa vet do bio man dat – ana li ze dr žav nih po li ti ka i pro pi sa sa sta no-viš ta bor be pro tiv ko rup ci je. Pr vi Iz veš taj o po li ti ci i pro-ce su pri va ti za ci je je od 15. mar ta 2004. go di ne. U ovom iz veš ta ju se po red ana li ze za kon skih re še wa raz ma tra, na osno vu pri tu-žbi pre sve ga za po sle nih i sin di ka ta, ve li ki broj slu ča je va pri-va ti za ci je (na vo di se da su pri tu žbe doš le iz 88 pred u ze ća), da bi se na osno vu to ga do ne li za kquč ci o po li ti ci i pro ce su pri-va ti za ci je. U tom smi slu, i ovaj iz veš taj, na ža lost, pred sta vqa u naj ve ćoj me ri is tra ži va we kon kret nih slu ča je va na vod ne ko rup-ci je, ovog pu ta u pri va ti za ci ji, uz ma lu, ve o ma če sto ne do zvo qe nu ge ne ra li za ci ju, bu du ći da za kquč ci ko ji su do ne ti ne sle de iz iz ne tih na vo da pri ana li zi kon kret nih slu ča je va, ne za vi sno od to ga da li ti na la zi od go va ra ju či we ni ca ma. Opet se Sa vet ba vi is tra ži va wem kon kret nih slu ča je va ko rup ci je.

Oce wi va we za kon skih re še wa u po gle du pri va ti za ci je ko ja je za po če ta 2001. go di ne ne ma go to vo ni ka kve ve ze sa ko rup ci jom, već se iz no se vred no sni su do vi u po gle du pri va ti za ci je kao ta kve,


od no sno mo de la pri va ti za ci je ko ji je de fi ni san Za ko nom. Na vo-di se, na pri mer, da je za kon o pri va ti za ci ji su pro tan čla nu 56 ta daš weg Usta va, ko jim se „pri zna ju raz li či ti ob li ci svo ji ne: druš tve ni, dr žav ni, pri vat ni i za dru žni”, iako se ra di o to me da taj član usta va je di no jam či jed na ku prav nu zaš ti tu sva koj svo-ji ni, a ni ka ko ne ga ran tu je po sto ja we sva kog ob li ka svo ji ne, bu du-ći da se u čla nu 59. ta da va že ćeg Usta va ja sno ka že da se uslo vi pre tva ra wa druš tve ne i dr žav ne svo ji ne u dru ge ob li ke svo ji ne re gu li šu za ko nom. Ne za vi sno od ne tač no sti tvrd we Sa ve ta da Za kon kr ši Ustav, osta je otvo re no pi ta we: a ka kve to ve ze ima sa ko rup ci jom? Na da qe, u iz veš ta ju se tvr di da Za kon „od re đu je da pred met pri va ti za ci je ne mo gu bi ti pri rod na bo gat stva i do bra od opšteg in te re sa, … a u prak si su u po stup ku pri va ti za ci je i ta kva do bra kao što je pe kar ska in du stri ja, mle kar stvo…”. Ova-kve tvrd we po ka zu ju ele men tar nu ne kom pe tent nost (mle ko kao pri rod no bo gat stvo ili pe kar ska in du stri ja kao do bro od opšteg in te re sa), ne nu de ći od go vor na već po sta vqe no pi ta we: a ka kve to ve ze ima sa ko rup ci jom?

Za ni mqi va je i op sed nu tost fe no me nom pro ce we ne vred no sti pred u ze ća (fir me) ko ja se pri va ti zu je. Otu da se tvr di da „Iako član 22. Za ko na pred vi đa ko ji sve po da ci o fir mi, ko ja je u po stup-ku pri va ti za ci je, mo ra ju bi ti pred sta vqa ni, če sto se iz u zi ma im po zant na imo vi na, da bi se uma wi la pro ce na vred no sti fir-me, ko ja se za tim jef ti no pro da je”. Šta vi še, tvr di se da „kon sul-tan ti vr še pro ce nu vred no sti fir me i mo gu ude si ti vre me ka da će se vr ši ti pro ce na (na pri mer, od la ga we da bi se u me đu vre me-nu na pra vi li du go vi, što uma wu je vred nost ka pi ta la fir me)”.

Na ve de ni sta vo vi ot kri va ju ne ko li ko stva ri. Pr vo, Za kon pred vi đa da se pred u ze ća, od no sno wi hov ka pi tal, pro da ju me to-di ma ko ji stva ra ju kon ku ren ci ju na stra ni tra žwe (auk ci je i ten-der), pa je sto ga pro daj na ce na pred u ze ća naj vi ša ce na ko ju je ne ko za to pred u ze će spre man da pla ti,8 pro ce we na vred nost ka pi ta la pred u ze ća jed no stav no ni je re le vant na. Ona ima is kqu či vo teh-nič ku vred nost, slu ži za odre đi va we po čet ne ce ne pre nad me ta-wa, a stvar na vred nost od re đe nog pred u ze ća, od no sno we go vog ka pi ta la od re đu je se upra vo tim nad me ta wem. Dru go, br ka se imo-vi na pred u ze ća sa we go vim ka pi ta lom. Ku pac pred u ze ća u pro ce su pri va ti za ci je ne ku pu je imo vi nu tog pred u ze ća, već we gov ka pi-tal – imo vi nu uma we nu za ukup ne oba ve ze. Za tvrd wu da se „če sto iz u zi ma im po zant na imo vi na fir me” ni je po nu đen ni ti je dan

8 Kon ku ren ci ja na stra ni tra žwe stva ra pod sti ca je svim za in te re so va ni ma da isti ni to is ka žu ce nu ko ju su sprem ni da pla te za po nu đe no pred u ze će. Strikt no go vo re ći, pro daj na ce na na ten de ru je naj vi ša pro daj na ce na ko ju je bi lo ko ji od uče sni ka spre man da pla ti. U slu ča ju auk ci je, do bi je na, od no-sno po bed nič ka ce na je ona za ko ju se sa si gur noš ću mo že re ći da je vi ša od naj vi še ce ne ko ju je bio spre man da pla ti dru go pla si ra ni, ali ne pred sta-vqa naj vi šu ce nu ko ju je spre man da pla ti pr vo pla si ra ni.


do kaz. A bu du ći vla snik ja ko do bro sam pro ce wu je ko li ka je vred-nost imo vi ne či ji će (po sred no) da po sta ne vla snik, pa ta ko, za jed no sa in for ma ci ja ma o oba ve za ma, sam od lu ču je ko li ko je za wu spre man da pla ti.

Po sle sve ga dve stra ni ce opšte ana li ze, Sa vet u ovom iz veš ta-ju pre la zi na we mu to li ko omi qe nu ana li zu kon kret nih slu ča je va ko rup ci je, da bi na osno vu wih do šao do sle de ćeg za kquč ka: „Iz na ve de ne ana li ze se mo že utvr di ti da po sto je mno ga ne re še na pi ta wa u po li ti ci i u po stup ku pri va ti za ci je zbog ko jih mo že do ći do zlo u po tre ba i pre kr ša ja: … Sred stva od pri va ti za ci je ni su do voq no is ko riš će na za pod sti ca we pri vred nog raz vo ja, jer su ula ga wa uglav nom u re struk tu ri ra we gi gant skih fir mi i po pu wa va we bu xe ta.” Dru gim re či ma, oce na Sa ve ta „da sred stva od pri va ti za ci je ni su do voq no is ko riš će na za pod sti ca we pri-vred nog raz vo ja” (ne za vi sno od to ga da li je to tač no, od no sno da li je to raz log za za bri nu tost), na vo di se kao do kaz da mo že do ći do zlo u po tre ba i pre kr ša ja. Pro blem je u to me što je ceo ovaj iz veš taj Sa ve ta suš tin ski kri ti ka mo de la pri va ti za ci je ko ji se pri me wu je u Sr bi ji od 2001. go di ne, od no sno čak i kri ti ka pri-va ti za ci je kao ta kve, a ne ana li za ko ja bi bi la u okvi ru man da ta Sa ve ta. Je di no se ta ko mo že ob ja sni ti stav da „sred stva od pri va-ti za ci je ni su do voq no is ko riš će na za pod sti ca we pri vred nog raz vo ja”, ko ji ne ma ap so lut no ni ka kve ve ze sa ko rup ci jom, već sa od re še nom dr žav nom po li ti kom ko ju je for mu li sa la i ko ju spro-vo di le gi tim no iza bra na vlast.9

Sle de ći iz veš taj Sa ve ta pod na slo vom „Ne do sta ci pred lo že-nih iz me na pro pi sa o pri va ti za ci ji” od 03.02.2005. go di ne pred-sta vqa iz u ze tak u ra du Sa ve ta, bu du ći da se za i sta ba vi onim što tre ba da bu de man da t Sa ve ta, a to je ana li za pro pi sa. Me đu tim, ve o ma br zo se vi di ko li ko je ta ana li za da le ko od za dat ka Sa ve ta da se ba vi ko rup ci jom, već se ba vi opštom ana li zom no vih pro-pi sa, a do brim de lom i pro pi sa ko ji su na sna zi od 2001. go di ne. Na pri mer, kri ti ku je se iz me na za ko na ko jom se uvo di in sti tu ci-ja ot pu sta du ga, i to ar gu men tom da je to re še we su prot no Za ko nu o ste ča ju. Na rav no, da je su prot no tom Za ko nu, to je i bi la osnov na na me ra, da se u spe ci jal nom slu ča ju pred u ze ća u pre struk tu ri ra wu omo gu ći wi ho va pri va ti za ci ja pu tem ot puš ta wa du ga. A do bro po zna ta na če la lex po ste ri o ri de ro gat le gi pri o ri (sva ki no vi za kon da sta vi van sna ge već do ne ti za kon) i lex spe ci a lis de ro gat le gi ge ne ra li

9 Za ni mqi vo je i da je ovaj iz veš taj Sa ve ta pot pi sa la Za gor ka Go lu bo vić kao član Sa ve ta, a ne Ve ri ca Ba rać kao we go va pred sed ni ca. Na da qe, iako se iz veš taj u jav no sti pr vi put po ja vio 2003. go di ne, na saj tu je ver zi ja ovog iz veš ta ja sa da tu mom 15. mart 2004. go di ne, dan poš to je for mi ra na no va Vla da, a iz veš taj je upu ćen pre mi je ru Vo ji sla vu Koš tu ni ci i ta daš wem mi ni stru za pri vre du Dra ga nu Mar ši ća ni nu ko ji je to kom pred iz bor ne kam pa we iz neo broj ne op tu žbe na pro ces pri va ti za ci je u to ku Đin đi će ve, od no sno Živ ko vi će ve Vla de, kao i no vo po sta vqe nom di rek to ru Agen ci je za pri va ti za ci ju Bran ku Pa vlo vi ću. Za ni mqi va ko in ci den ci ja!


(sva ki no vi za kon ko jim se de fi ni šu ne ka spe ci fič na re še wa de ro gi ra isti taj opšti za kon ko ji se pri me wu je na sve slu ča je-ve). Na da qe, ne ki od sta vo va iz ne ti u ovom iz veš ta ju jed no stav no ni su ute me qe ni u či we ni ca ma („Ne po st o ja we kri te ri ju ma na osno vu ko jih se od lu ču je ko jim će me to dom pred u ze će bi ti pro da-to”). Ko nač no, ne ki na la zi su to li ko la pi dar ni da su ne ja sni („Ne tran spa rent nost od lu ka”).

Na da qe, iako se ovaj iz veš taj Sa ve ta, u skla du sa we go vim man-da tom, ne ba vi is tra ži va wem kon kret nih slu ča je va, on dra stič no iz la zi iz za dat ka Sa ve ta da se ba vi ko rup ci jom. To se naj bo qe mo že vi de ti iz pre po ru ka ovog iz veš ta ja da se ne usvo je pred lo-že ne iz me ne pro pi sa o pri va ti za ci ji i to, iz me đu osta log zbog to ga što „ne do ti ču ne ke pro ble me”, po put: „Pri va ti za ci ja pri-rod nih mo no po la ko ja se u prak si svo di la na to da pri va ti zo va no pred u ze će ko ri sti pri rod no bo gat stvo ili svo ju mo no pol sku po zi ci ju, bez ika kve na kna de.” ili „Pri va ti za ci ja druš tve nog ka pi ta la u za dru ga ma i pri va ti za ci ja grad skog gra đe vin skog ze mqiš ta.” Na stra nu na ka rad na lo gi ka da neš to ne tre ba usvo ji-ti zbog to ga što „ne do ti ču ne ke pro ble me”, pro ble mi ko ji su na ve de ni kao raz log da se na ve de ne iz me ne ne usvo je ne ma ju niš ta za jed nič ko sa ko rup ci jom i bor bom pro tiv we.

Iako je „Iz veš taj o ste ča ju Sar ti da” od 10. 05. 2004. go di ne, kao što mu sa mo ime ka že, iz veš taj o ste ča ju, u sa mom uvo du se go vo ri o od no su prin ci pa la i agen ta ko ji omo gu ća va ko rup ci ju pri li kom pro da je pred u ze ća. Ovo je iz veš taj o kon kret nom slu-ča ju na vod ne ko rup ci je, ta ko da sva ka ko iz la zi iz man da ta Sa ve-ta, ali je za ni mqiv, bu du ći da za ko rup ci ju op tu žu je „naj vi še pred stav ni ke iz vrš ne vla sti” da bi se za tim uka za lo na sle de ći mo me nat „Da li su dr žav ni funk ci o ne ri pri mi li ma te ri jal nu na kna du za zlo u po tre bu svog po lo ža ja ma we je bit no u ce loj stva-ri. Pre ma sa vre me nom shva ta wu ko rup ci je, ko rist ne mo ra uvek bi ti u ma te ri jal nom ob li ku, jer se zlo u po tre ba po lo ža ja vr ši i ra di sti ca wa po li tič ke pred no sti (član 18. Kon ven ci je UN pro tiv ko rup ci je go vo ri o tr go vi ni uti ca ji ma).” Pr vo, sa vre-me na shva ta wa ko rup ci je se raz li ku ju i kon cep ci ja „tr go vi ne uti ca ji ma” je pri lič no kon tro verz na, a po me nu ti član Kon ven-ci je je pri lič no ne ja san i te žak za pri me wi va we. Dru go, sve da ne po sto je na ve de ni kon cep cij ski pro ble mi, osta je otvo re no pi ta we šta je u ovom iz veš ta ju o kon kret nom slu ča ju ko rup ci je po ka za no. Uko li ko se tvr di da je doš lo do ko rup ci je, ma kar i u for mi „sti ca wa po li tič ke pred no sti” ni je ja sno ko je to i na ko ji na čin ste kao po li tič ku pred nost. Iz veš taj ne nu di od go-vor na to pi ta we. Na da qe, uko li ko se ra di o „tr go vi ni uti ca ji-ma” ne sum wi vo je je di no da se ra di o raz me ni (ne ko pro da je, a ne ko ku pu je uti caj), a u Iz veš ta ju se ne mo že na ći niš ta o to me ko je bio pro da vac uti ca ja (US Steel, iz vrš na vlast ma tič ne ze mqe ove kom pa ni je ili ne ko tre ći), ko je bio ku pac, i šta je


bio pred met tr go vi ne (raz me ne). Sve to ne do sta je u iz veš taju ko ji se ba vi jed nim kon kret nim slu ča jem. Iz ne se na op tu žba za ko rup ci ju („Po sve mu su de ći ra di lo se o krup noj ko rup ci ji u ko ju su bi li ume ša ni naj vi ši pred stav ni ci dr ža ve, ko ji su uz sve srd nu po drš ku su do va omo gu ći li stra noj kom pa ni ji da ostva-ri ve li ku pro tiv prav nu do bit.”) ni je pot kre pqe na či we ni ca-ma, još ma we do ka zi ma. Kao krun ski do kaz na vo di se stav „Ku po-pro daj na ce na od 21,3 mi li o na do la ra se uči ni la mno gi ma ni ska”. To je sa svim oče ki va na po sle di ca či we ni ce da se Sa vet ba vio kon kret nim slu ča je vi ma ko rup ci je, a da za ta kve is tra žne rad we ni ti je imao man dat, ni ti je bio ospo so bqen.

Sa vet se do sad ba vio raz li či tim kon kret nim slu ča je vi ma pri-va ti za ci je re al nog sek to ra i ana li zom za ko no dav stva, od no sno pro pi si ma ko ji ma se re gu li še pro ces pri va ti za ci je i do šao do za kquč ka da po je di ni ele men ti u tim pro pi si ma mo gu da stvo re pro stor za ko rup ci ju, a to se, na ža lost, uzi ma kao do kaz da je bi lo ko rup ci je pri pri va ti za ci ji. Pri to me se ne ana li zi ra da li bi ne ki dru gi mo de li, od no sno me to di pri va ti za ci je otva ra li ve ći ili ma wi pro stor za ko rup ci ju, a još ma we se ana li zi ra da li bi op sta nak druš tve ne/dr žav ne svo ji ne ume sto pri va ti za ci je do neo vi še ili ma we mo guć no sti za ko rup ci ju. Dru gim re či ma, pro ces pri va ti za ci je se ne ana li zi ra u okvi ru do stup nih mo guć no sti, od no sno u ka te go ri ja ma opor tu ni tet nih troš ko va iz bo ra jed ne od do stup nih op ci ja.

Sa sta no viš ta is tra ži va wa kon kret nih slu ča je va na vod ne ko rup ci je, ne za vi sno od to ga da li na vo di iz ne se ni u iz veš ta ji-ma od go va ra ju či we nič nom sta wu, mno ga po na ša wa ko ja su opi sa-na pred sta vqa ju sa mo kr še we za ko na, ne kog dru gog pro pi sa ili ne ko dru go pro tiv prav no po na ša we i sa mo po se bi ona ne pred-sta vqa ju ko rup ci ju. Kra đe, fal si fi ko va wa, ne iz vr ša va wa ugo-vo r nih oba ve za i to me slič no ne pred sta vqa ju ko rup ci ju, pa ti me sva ka ko ne spa da ju u nad le žnost Sa ve ta. Bez ob zi ra na to, iz veš-ta ji o kon kret nim slu ča je vi ma na vod ne ko rup ci je ni su po nu di li do voq no do ka za da bi se mo glo za kqu či ti da li je do ko rup ci je za i sta i doš lo.

Na da qe, či ni se da se, pri ana li zi pro ce sa pri va ti za ci je, Sa vet u pot pu no sti usred sre dio na pi ta we pro daj ne ce ne, od no-sno pri va ti za ci o nih pri ho da, ta ko da je rad na hi po te za da ko rup-ci ja do vo di do oba ra wa pri va ti za ci o nih pri ho da. Shod no to me, sa vet se uopšte ne ba vi dru gim pi ta wi ma ve za nim za pri va ti za-ci ju i ko rup ci ju, tj. ka ko even tu al na ko rup ci ja do vo di do de for-ma ci ja na pla nu iz bo ra naj bo qeg vla sni ka, sa sta no viš ta una pre-đe wa pred u ze ća ko je je pri va ti zo va no, do od go va ra ju će vla snič ke struk tu re ko ja stva ra pod sti ca je vla sni ku da re struk tu ri ra pred-u ze će, pod sti ca ja no vom vla sni ku da in ve sti ra itd. Im pli cit no, Sa vet se od lu čio da jav ni in te res pri pri va ti za ci ji po i sto ve ti sa pro daj nom ce nom, od no sno pri va ti za ci o nim pri ho di ma. Otu da i


sve pri sut na bo ja zan Save ta da će, usled ko rup ci je, na ša predu ze-ća bi ti pro da ta u bes ce we. Šta vi še, ve o ma če sto se u pot pu no sti za ne ma ru ju oba ve ze (du go vi) pred u ze ća ko je se ku pu je, ko je na se be pre u zi ma no vi vla snik.

Za ni mqi vo je da je pred met in te re so va wa Sa ve ta is kqu či vo pri va ti za ci ja me to dom pro da je, ko ja je za po če la 2001. go di ne. Ra ni je pri va ti za ci je ni su pred met in te re so va wa Sa ve ta, iako su upra vo te pri va ti za ci je do ve le do dis per zo va ne vla snič ke struk tu re ko ja je, iz me đu osta log, uslo vi la pro ble me i ne re gu-lar no sti ko ji su se ja vi li pri li kom pre u zi ma wa ta da pri va-ti zo va nih pred u ze će. Na i me, ne re gu lar no sti, uz sum wu na ko rup ci ju, kao što je pri ka za no u pret hod nom odeq ku, bi le su da le ko ve će u pro ce su pre u zi ma wa pred u ze ća pri va ti zo va nih pre 2001. go di ne (i to ne sa mo pri pro da ji de la ak ci ja u vla-sniš tvu Ak cij skog fon da), ne go u pri va ti za ci ji ko ja je za po-če ta 2001. go di ne.

Tok 2006. go di ne Sa vet je pri pre mio tri iz veš ta ja ko ji pred-sta vqa ju re zul ta te we go vog ra da ko ji su u pot pu no sti u okvi ru man da ta ko ji je do bio. U tim iz veš ta ji ma iz ne se ne su pri med be na tri na cr ta za ko na i to sa sta no viš ta mo gu ćeg uti ca ja pred lo-že nih za kon skih re še wa na ni vo ko rup ci je (Za kon o spre ča va wu pra wa nov ca, Za kon o dr žav noj re vi zor skoj in sti tu ci ji i Za kon o spre ča va wu ko rup ci je). Na ža lost, ovi iz veš ta ji su štu ri (do dve stra ni ce tek sta), na la zi uglav nom tri vi jal ni, a isti ta kvi su i pred lo zi za wi ho vo po boq ša we.

Sa vet je u po sled we tri go di ne bio ve o ma ak ti van u ko mu ni ka-ci jom sa jav noš ću, pri če mu je na ve ći deo te ko mu ni ka ci je pao na ple ća pred sed ni ce Sa ve ta Ve ri ce Ba rać. Sti če se uti sak da joj to ni je bi lo baš teš ko. Oči gled no je da Sa vet vi so ko vred nu je we ne me dij ske na stu pe ko ji se mo gu na ći na zva nič nom saj tu Sa ve ta. U me di ji ma se Sa vet ogla ša vao uglav nom po vo dom raz li či tih skan-da la, po vo dom pri va ti za ci je, ili ak tiv no sti omi qe ne me te na pa-da Sa ve ta – Mla đa na Din ki ća.

Ta ko, na pri mer, iz sa opšte wu od 18. 01. 2007. go di ne pod na slo vom „Od go vor Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je na ne i-sti ni te na vo de Mla đa na Din ki ća o bor bi pro tiv ko rup ci je” sa zna je mo da „Din kić ne pre sta no go vo ri ne i sti ne o ra du Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je”. Me đu tim, ne sa zna je mo ko je su to ne i sti ne, od no sno šta je to Din kić re kao, već sa mo sa zna je mo da je on to či nio „po ku ša va ju ći da na taj na čin pri kri je svo ju ulo-gu u sle de ćim ne za ko ni tim rad wa ma”. Pa on da sle di je da na est ne za ko ni tih rad wi. Na pri mer „Da va we la žnih iz ja va da je is pla će no 95% sta re de vi zne šted we, ne na gla ša va ju ći da li se ra di o bro ju par ti ja ili o iz no su du ga.” Ili „Pre go vo ri o pro-da ji Mob te la, ko ji bi tre ba lo da bu du pred met ozbiq nog is tra-ži va wa”. Da kle, kr še we za ko na pred sta vqa da va we iz ja va, ili pre go vo ri o pro da ji ko ji, do du še još uvek ni su is tra že ni, ali


ne pri stra sno is tra ži va we će sva ka ko po ka za ti da se ra di o ne kom kri vič nom de lu! Ova kav ni vo neo zbiq no sti dis kre di tu-je bor bu pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji.

Na da qe, u iz ja va ma ne ma do sled no sti. Pre ma sa opšte wu sa mog Sa ve ta od 16. 05. 2007. go di ne, Pred sed ni ca Sa ve ta tvr di „da je (Mir ko) Cvet ko vić od 2003. do 2004. go di ne kao pr vi čo vek Agen-ci je za pri va ti za ci ju uče stvo vao u naj ma we 88 sum wi vih pri va-ti za ci ja.” Ko je su to pri va ti za ci je i zbog če ga su sum wi ve osta je taj na, ali je evi dent no da pred sed ni ca sa ve ta sum wi či Mir ka Cvet ko vi ća. Neš to ka sni je (04. 06. 2007. godine) go spo đa Ba rać go stu ju ći u emi si ji „Po li graf” na pi ta we zbog če ga je „us pe la da is kri ti ku je ona ko že sto ko mi ni stra ko ji je do šao, kri ti ko va li ste we gov rad u vre me dok je bio di rek tor Agen ci je za pri va ti za-ci ju”, od go vo ra: „Mi ni smo niš ta kri ti ko va li, pi ta li nas no vi-na ri za one či we ni ce ko je su bi le u vre me dok je bio on di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju, to smo po no vi li za to što o to me po sto je ja sni do ka zi. Zna či, on je isto vre me no bio di rek tor Agen-ci je za pri va ti za ci ju i iz vrš ni di rek tor „Ces Me ko na”, ta ko je bio upi san u sud ski re gi star, niš ta ni smo kri ti ko va li, iz ne li smo či we ni ce ko je ta ko je su”. Je di no što ni je ja sno gde se de de onih „naj ma we 88 sum wi vih pri va ti za ci ja!10

Go vo re ći o ra du Sa ve ta u toj emi si ji go spo đa Ba rać ka že: „Zna-či, mi se ne ba vi mo kri vič no-prav nim stva ri ma, da li se de si la ko rup ci ja”. I to iz ja vqu je Pred sed ni ca Sa ve ta ko ji je naj ve ći deo svo jih ak tiv no sti po sve tio is tra ži va wem kon kret nih slu-ča je va ko rup ci je (po gle da ti spi sak slu ča je va: Sar tid, Mob tel, Na ci o nal na šte di o ni ca, Iz voz še će ra, Ke ra mi ka, Ju go re me di-ja, Po slov ni pro stor, Olim pij ske igre, nad zi đi va we na Ko war-ni ku, Ve te ri nar ski za vod…) i ko ja je, na pri mer, pot pi sa la Iz veš taj o ste ča ju Sar ti da u ko me se tvr di „Po sve mu su de ći ra di lo se o krup noj ko rup ci ji u ko ju su bi li ume ša ni naj vi ši pred stav ni ci dr ža ve”. Ne pri stra sni i be ne vo lent ni po sma-trač ne u pu ćen u sva ko dnev ni cu Sr bi je bi po mi slio da po sto je naj ma we dva sa ve ta.

Vred no va we efe ka ta de lo va wa Sa ve ta

Po mor ci još uvek ve ru ju da je ja ko loš znak uko li ko se fla ša šam paw ca na po ri nu ću bro da ne raz bi je. Ta kav brod se sma tra ukle tim – uzi ma qu de, na we mu se do ga đa ju ha va ri je, br zo po to-ne. Ka sni je se, na rav no, is po sta vi da ni je bi la kri va fla ša

10 Uz gred bu di re če no, fa mo zni broj od 88 pri va ti za ci ja isti je bro ju žal bi ko je su doš le do Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je i ko ji se po mi wu u pr vom iz veš ta ju o po li ti ci i pro ce su pri va ti za ci je ko ji je ob ja vqen u vre me ka da je Mir ko Cvet ko vić tek bio po sta vqan na me sto di rek to ra Agen ci je. Mo žda je ko in ci den ci ja, ali sa već opi sa nim na či nom ra da Sa ve ta niš ta ni je ne mo gu će.


šam paw ca, ne go neo d go va ra ju ći osnov ni pro je kat, lo ša kon-struk ci ja, neo d go va ra ju ći ma te ri jal, ne pre ci zna iz ra da i ne di-sci pli na u grad wi.

Sud bi na Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je li či na sud bi nu ukle tog bro da. Iako ni je bi lo šam paw ca pri li kom we go vog po ri nu ća, sve na ve de ne (brod ske) sla bo sti su se ve o ma br zo is ka-za le. Neo d go va ra ju ći osnov ni pro je kat bio je po sle di ca to ga što se ni je zna lo šta se že li, osim da se una pre de od no si Vla de sa jav noš ću u naj ši rem smi slu. Iako je Od lu ka o obra zo va wu sa ve ta ja sna u po gle du man da ta, ne do sta tak čvr ste po li tič ke vo qe i sla we raz li či tih sig na la do ve lo je do zbr ke u po gle du man da ta. Broj na kon cep cij ska ne sla ga wa, za jed no sa ogra ni čenim spo sob no sti ma za tim ski rad, na sa mom po čet ku do ve la su go to vo do blo ka de Sa ve ta.

Ak ti vi ra we Sa ve ta do ko ga je doš lo po sle ve ćih ka drov skih pro me na i uma we wa bro ja čla no va, na ža lost, ni je do ve lo do po boq ša wa. Ume sto da se ba vi svo jim po slom, Sa vet je bio usred-sre đen na kon kret ne slu ča je ve ko rup ci je, po ku ša va ju ći da pro na-đe do ka ze da je iz vrš na vlast ume ša na u ko rup ci ju. Tra že na je sen za ci ja! A te sen za ci je ni je bi lo, bu du ći da Sa vet ni je ni na ko ji na čin bio ospo so bqen, ni ti je imao man dat da se ba vi is tra-žnim po slo vi ma.

Usred sre đe nost na tra že we sen za ci je i raz ot kri va we slu ča je va krup ne po li tič ke ko rup ci je zna či lo je za po sta vqa we sva ko dnev-nog, si ste mat skog ba vqe wa ko rup ci jom, na ro či to onom ad mi ni-stra tiv nom, ko jom se ko rum pi ra ju dr žav ni slu žbe ni ci. Ta ko je i ne sta lo si ste ma tič no sti u ra du Sa ve ta, bi lo ka kvog si ste ma tič nog is tra ži va wa ko rup ci je, we nih uzro ka, me ha ni za ma i po sle di ca. Sve se, prak tič no, sve lo na ne ko li ko ak si o ma ti pa „ko rup ci ja je naj ve će zlo u na šem druš tvu” i on da se tra žio no vi slu čaj ko rup-ci je ko jim bi se još jed nom „do ka za lo” ka ko je vlast ko rum pi ra na.

Neš to ma lo ana li ze uzro ka ko rup ci je ni je bi lo na vi so kom ana-li tič kom ni vou. Či we ne su ozbiq ne me to do loš ke greš ke, do la zi-lo se do za kqu ča ka ko je je ve o ma la ko opo vrg nu ti, do sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je ko je je teš ko ili ne mo gu će pri me ni ti.

Ume sto ta kve ana li ze i si ste mat skog ba vqe wa ko rup ci jom, ši re na je ko rup ci o na hi ste ri ja, na sva kom me stu je sa gle da va na ko rup ci ja i to po li tič ka, a o ko rup ci o nim slu ča je vi ma go vo re no je reč ni kom ta blo i da sa naj vi šim ti ra ži ma u ze mqi. Jed no stav-no, Sa vet je us peo da ni vo ras pra ve o ko rup ci ji obo ri na naj ni ži ni vo i da ga iz no še wem go mi le ne pro ve re nih sta vo va i uvre da prak tič no obe smi sli. Ono što je SRS svo jim par la men tar nim na stu pi ma us peo da ura di na pla nu obe smiš qa va wa srp skog par-la men ta ri zma, Sa vet je us peo da ura di na obe smqiš qa va wu jav ne ras pra ve o ko rup ci ji. A ši re wem ko rup ci o ne hi ste ri je i ne pro-ve re nih op tu žbi, Sa vet je us peo da na vod ne op tu žbe za ko rup ci ju po sta nu moć no oruž je u pred iz bor noj kam pa wi. Otu da i naj ve ća


opo zi ci o na stran ka, SRS, svo ja iz bor na obe ća wa za sni va na re to-ri ci ti pa „Ka da mi do đe mo na vlast, ob ra ču na će mo se sa ko rup ci-jom!” Ne sum wi vo da su ak tiv no sti Sa ve ta i we go vih po je di nih čla no va bi le zlo u po tre bqe ne u dnev no-po li tič ke svr he, od no sno u par tij sko-po li tič kim bor ba ma. Na rav no da se sva ka jav na de lat-no st mo že zlo u po tre bi ti, ali osta je sna žan uti sak da je Sa vet svo jim na či nom ra da omo gu ćio da ste pen te zlo u po tre be bu de ve o-ma vi sok.

Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je je svo jim po stup ci ma u ve li-koj me ri dis kre di to vao bor bu pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji. Ima ju-ći u vidu da se usko ro mo že oče ki va ti for mi ra we no ve in sti tu-ci je ko ja tre ba da za me ni Sa vet, ona, na ža lost, ne će da kre ne od nu le. Po sle vi še go diš wih ak tiv no sti Sa ve ta, no va in sti tu ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je mo ra će pr vo da iz ro ni sa pri lič no ve li ke du bi ne.

ZA KQU ČAK

Naj ve ći po mak Sr bi ja je na pra vi la na pla nu in di rekt nih po li-ti ka bor be pro tiv ko rup ci je. In sti tu ci o nal na re for ma (re for-ma pri vred nog si ste ma) i re for ma dr žav nih, pre sve ga eko nom-skih po li ti ka po če la je da da je re zul ta te, pre sve ga uma wu ju ći, a u ne kim obla sti ma eli mi ni šu ći po god no sti od ko rup ci je. Da le ko je ma wi po mak bio u po gle du di rekt nih po li ti ka bor be pro tiv ko rup ci je, pre sve ga usled ne do stat ka po li tič ke vo qe, od no sno či we ni ce da bor ba pro tiv ko rup ci je ni je bi la na vr hu li ste pri-o ri te ta vla sti u Sr bi ji. Usva ja we, od no sno ra ti fi ko va we me đu-na rod nih kon ven ci ja i dru gih do ku me na ta po sle di ca je, pre sve ga, ak tiv no sti me đu na rod ne za jed ni ce, a u da le ko ma woj me ri autoh-to ne že qe da se ta kvim ra ti fi ka ci ja ma stvo re po voq ni ji uslo vi za bor bu pro tiv ko rup ci je. Ko nač no, ak tiv no sti Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je ni su da le do bre re zul ta te i u ve li koj me ri dis-kre di to va le su bi lo ka kvu bor bu pro tiv ko rup ci je.


Do da tak: Prav na dr ža va na de lu – iza bra ni slu ča je vi

AFE RA „KO FER”

Afe ra „Ko fer” iz bi la je 11. ja nu a ra 2006. godine Vi ce gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan Si mić uhap šen je u svom sta nu zbog sum we da je pri mio mi to od 100.000 evra da bi vra tio do zvo lu za rad jed noj ban ci. Sa wim je uhap šen i Vla dan Za gra đa nin, di rek tor mar ke tin ga SPS i član gla vog od bo ra te stran ke. Ak ci ju po li ci je za ma lo je iz be gao ta daš wi pred sed nik Glav nog od bo ra, a sa daš wi pred sed nik SPS, Ivi ca Da čić, ko ji se pre ak ci je MUP na la zio u Si mi će vom sta nu. Si mić i Za gra đa nin puš te ni su iz pri tvo ra 30. mar ta, a is tra žni po tu pak pro tiv wih je na sta vqen.

U is tra zi su sa slu ša ni Ivi ca Da čić, pred stav nik izra el ske TBI gru pe Vla di mir Či zeq, kao i gu ver ner NBS Ra do van Je la-šić. Sa slu šan je i bi zni smen Se ku la Pjev če vić, ko ji je iz neo tvrd wu da su čel ni ci NBS od ak ci o na ra ban ke, ko joj je od u ze ta do zvo la za rad, tra ži li dva mi li o na evra da bi tu do zvo lu ob no-vi li. Si mić i Za gra đa nin uhap še ni su na osno vu in for ma ci ja ko je je Pjev če vić dao Spe ci jal nom tu ži laš tvu. Po seb na za ni-mqi vost ovog slu ča ja je što je ko fer s nov cem, ko ji je tre ba lo da bu de glav ni do kaz u po stup ku pro tiv biv šeg vi ce gu ver ne ra, ina-če vla sniš tvo Pjev če vi ća, vra ćen ovom bi zni sme nu.

Op tu žni ca pro tiv Si mi ća i Za gra đa ni na po dig nu ta je u ju nu 2006. godine. Wo me se biv ši vi ce gu ver ner te re ti za pri ma we, a funk ci o ner SPS za po sre do va we u da va wu mi ta. Me đu tim, Van-ra sprav no kri vič no ve će Okru žnog su da u Be o gra du, u ok to bru 2006. godine vra ti lo je tu ži laš tvu op tu žni cu uz obra zlo že we da je neo p hod no da se is pra ve pro tiv reč no sti opi sa rad we kri-vič nog de la. Tek po sle če ti ri me se ca, u mar tu 2007. godine, Okru-žno jav no tu ži laš tvo vra ti lo je do pu we nu op tu žni cu ko jom je Si mi ću na te ret sta vqe no pri ma we mi ta od 100.000 evra, a Za gra-đa ni nu pri ma we mi ta u po ma ga wu. Ti me je op tu žni ca stu pi la na sna gu i po stu pak je na sta vqen. Ne zva nič no, u to ku ta če ti ri me se-ca, Okru žni sud po slao je tu ži laš tvu vi še do pi sa sa zah te vom da se op tu žni ca vra ti, ali je tu ži laš tvo ko ri sti lo ne po sto ja we za kon ske oba ve ze da to ura di u od re đe nom ro ku.

U apri lu 2007. godine Okru žni sud je kao neo sno va ne od ba cio pri go vo re Si mi ća i Za gra đa ni na, pa se oče ku je za ka zi va we glav-nog pre tre sa. Is tra ga se i da qe na sta vqa (maj 2007. godine).

AFE RA „PAN CIR”

Afe ra „Pan cir” iz bi la je kra jem av gu sta 2005. godine. Obe lo-da nio ju je mi ni star fi nan si ja Mla đan Din kić. On je, na osno vu


in for ma ci ja bu xet ske in spek ci je, op tu žio ta daš weg mi ni stra od bra ne Pr vo sla va Da vi ni ća, ko ji je bio ka dar we go ve par ti je, da je sklo pio šte tan pe to go diš wi ugo vor o na bav ci voj ne opre me s kom pa ni jom „Pro iz vod wa Mi le Dra gić”, vre dan 300 mi li o na evra. Isto vre me no, Din kić je op tu žio Dra gi ća za da va we mi ta ka ko bi re a li zo vao „na pum pa ne” ugo vo re.

Ne du go po sle to ga, 19. sep tem bra, Mi le Dra gić je uhap šen pod op tu žbom da je da vao mi to pu kov ni ku Vuč ko vi ću, za me ni ku na čel ni ka Upra ve za raz voj Ge ne ralš ta ba Voj ske SCG, dok je sam Vuč ko vić osum wi čen da je ta kav mi to pri mio i da je za uz vrat Dra gi ću omo gu ćio da za kqu či ugo vo re u vred no sti od 175 mi li-o na evra i pri pre mi te ren za pe to go diš wi aran žman u vred no-sti od oko 300 mi li o na evra. Reč je o na bav ci 69.000 šle mo va, vi še od 60.000 pan ci ra i 500 pi lot skih jak ni. S dru ge stra ne, za zlo u po tre bu slu žbe nog po lo ža ja osum wi čen je ge ne ral-ma jor Mi lu tin Ko ka no vić, po moć nik mi ni stra od bra ne za ma te ri jal-ne re sur se.

Pod is tra gom su bi li i biv ši mi ni star Da vi nić, jer je na vod-no tra žio za kqu či va we ta kvog ugo vo ra, kao i ka pe tan Igor Mi haj-lo vić zbog za kqu či va wa štet nog ugo vo ra i do sta vqa wa po ver qi-vih do ku me na ta voj ske. Dra gić, Vuč ko vić i Ko ka no vić od le ža li su jed no me seč ni pri tvor, dok su osta li bi li pri tvo re ni ne ko li-ko da na. To kom afe re špe ku li sa lo se da su od go vor ni i ta daš wi pred sed nik SCG Sve to zar Ma ro vić i we gov sin Mi loš, kao i na čel nik Ge ne ralš ta ba ge ne ral Dra gan Pa skaš, ko ji je u no vem-bru 2005. godine dao is kaz o spor noj na bav ci opre me, ali pro tiv wih ni je po kre nu ta is tra ga.

Ra zul tat po kre ta wa afe ra bi lo je sto pi ra we, a za tim i po niš-te we ugo vor na ko ji je Sa vet Mi ni sta ra SCG dao sa gla snost 22. av gu sta 2005. godine, dok je mi ni star od bra ne pod neo ostav ku. Isto vre me no, u ok to bru 2005. godine bu xet ska in spek ci ja Mi ni-star stva fi nan si ja pod ne la je kri vič ne pri ja ve pro tiv pet oso-ba, či ja ime na ni su sa opšte na, uz obra zlo že we da se ne že li pri-va ti zo va we slu ča ja.

Kao od go vor, Dra gić je pod neo kri vič nu pri ja vu pro tiv is tra-žnog su di je i tu ži o ca voj nog ode qe wa Okru žnog su da, jer su slu-čaj vo di li pred voj nim ume sto pred re dov nim su dom.

U me đu vre me nu, Mi ni star stvo od bra ne je u av gu stu 2006. godine pot pi sa lo još tri ugo vo ra s kom pa ni jom „Pro iz vod wa Mi le Dra-gić”, uz ob jaš we we da je ovo pred u ze će mo glo da uče stvu je u jav nim ten de ri ma, jer pro tiv we ga ne po sto ji ni ka kva pra vo sna žna od lu ka.

Po čet kom ju la 2007. go di ne po dig nu ta je opr tu žni ca pro tiv Mi le ta Dra gi ća, ali bez op tu žbe za mi to i štet an ugo vor od 300 mi li o na evra, već sa mo za ne za ko ni to dr ža we par ko ma da oruž ja u we go voj (voj noj) fa bri ci i za po ku šaj pre va re, jer je, na vod no, na du va vao ce ne si ro vi na kod ne kih pro iz vo da ka ko bi ih sku pqe pro dao voj sci.


CA RIN SKA KO RUP CI JA

U dve ve li ke po li cij ske ak ci je, od 28. no vem bra i 22. de cem bra 2006. godine uhap še no je 17, od no sno 15 li ca, pre sve ga pri pad ni-ka ca rin ske slu žbe, ali me đu uhap še ni ma naš li su se i vla sni ci ne kih fir mi i vi še eks klu ziv nih pro dav ni ca. Za ni mqi vost ovih ak ci ja je u to me što su me đu uhap še ni ma bi li i ko or di na-to ri za su zbi ja we kri jum ča re wa pri Upra vi ca ri na.

Ono što je za jed nič ko obe ma gru pa ma je ste to da su ro bu s la žnim do ku men ta ci ja ma pri ka zi va li kao da je u tran zi tu pre ko Sr bi je, a za pra vo su je is to va ri va li u ile gal nim ma ga ci ni ma i kri jum ča ri li la žnim fir ma ma i po je din ci ma bez pla ća wa da žbi na. Ro ba je naj češ će kri jum ča re na ka mi o ni ma i šle pe ri ma ko ji su pre vo zi li te ret od 15 do 30 to na. Dok je pr va gru pa u Sr bi-ju uglav nom kri jum ča ri la teh nič ku i tek stil nu ro bu iz Tur ske, Bu gar ske, BiH i Ma ke do ni je, dru ga je fal si fi ko va la do ku men ta-ci ju i la žno pri ka zi va la iz la ske ka mi o na iz Sr bi je u Re pu bli ku Srp sku.

Op tu žni cu za „ca rin sku ma fi ju” po di gao je 28. ma ja 2007. godine spe ci jal ni tu ži lac za or ga ni zo va ni kri mi nal. Na woj se na la zi 28 oso ba, ko ji ma se na te ret sta vqa ju ko rup ci ja na ca ri ni, pri ma we mi ta i zlo u po tre ba slu žbe nog po lo ža ja, kao i kri jum ča re we. Pre ma op tu žni ci, ciq kri mi nal ne gru pe bio je da „od re đe ni ko ri sni ci na vod nog uvo za” iz beg nu ca ri we we, od no sno da im se omo gu ći kri jum ča re we ak ci zne ro be i naft nih de ri va ta. Reč je, pre sve ga, o uvo zu ko mer ci jal ne ro be ve li ke vred no sti iz Ki ne, Tur ske, Bu gar ske i Ma ke do ni je. Ro ba je na ovaj na čin uve ze na u Sr bi ju u ne ko li ko sto ti na šle pe ra, pa je pro ce na da je dr ža va na ime ne pla će nog po re za i ca ri ne oš te-će na za vi še de se ti na mi li o na evra.

Kao po seb no za ni mqiv me tod ra da gru pe iz dva ja se fik tiv ni uvoz ro be na te ri to ri ju Ko so va. Na i me, po sle pre la ska ro be na ad mi ni stra tiv nom punk tu, ona se ile gal nim ka na li ma vra ća la u Sr bi ju, zbog če ga je na vod ni uvo znik na Ko so vu imao pra vo i na po vra ćaj po re za. Na taj na čin, dr ža va je bi la oš te će na i za ne pla-ća we po re za i za ca ri nu, kao i za po vra ćaj po re za.

189

V Mediji i korupcija

TE O RIJ SKA IS TRA ŽI VA WA OD NO SA ME DI JA I KO RUP CI JE

Ana li zu od no sa me di ja i ko rup ci je, od no sno an ga žo va wa me di ja u Sr bi ji u bor bi pro tiv ko rup ci je tre ba za po če ti raz ma tra wem do sa daš wih te o rij skih is tra ži va wa od no sa me di ja i ko rup ci je, od no sno osnov nim na la zi ma tih is tra ži va wa. Osnov no pi ta we u tom po gle du je ste da li po sto ji i ka kav je uti caj slo bod nih i ne za-vi snih me di ja na ko rup ci ju. Dru gim re či ma, po sta vqa se pi ta we da li su ogra ni če wa u po gle du me dij ske de lat no sti u od re đe noj ze mqi, po put uma we wa slo bo de ula ska i na me ta wa ogra ni če wa u po gle du po slo va wa me dij skih ku ća, od no sno ogra ni če wa sa dr ža ja i ti pa me dij skih iz veš ta ja, fak to ri ko rup ci je? Ovo pi ta we, sa sta no viš ta bor be pro tiv ko rup ci je, mo že da se re for mu li še na sle de ći na čin: da li po li ti ka „oslo ba đa wa” me di ja, od no sno uki-da wa na ve de nih ogra ni če wa mo že zna čaj no da do pri ne se bor bi pro tiv ko rup ci je?

U jed nom od naj zna čaj ni jih te o rij skih ra do va na tu te mu, auto ri su, da ju ći svom član ku na slov „Slo bod na štam pa je lo ša vest za ko rup ci ju”, oči gled no miš qe wa da je to upra vo ta ko.1 Auto ri po la ze od to ga da ne za vi sni me di ji pred sta vqa ju, po wi ho vom miš qe wu, naj de lo tvor ni je me ha ni zme za ot kri va we ko rup ci je i dru gih kr še wa za ko na, od no sno pra vi la, pa po sta vqa ju te o rij sku hi po te zu da ze mqe sa slo bod nim me di ji ma mo gu oče ki va ti ni ži ste pen ko rup ci je. Iza ova kve hi po te ze sto ji sle de će te o rij sko obra zlo že we: me dij ski iz veš ta ji o ko rup ci ji spa da ju, pre ma wi ho voj po de li, u eks ter ne bra ne pro tiv ko rup ci je, a ta kvi iz veš ta ji vo de po ve ća noj ve ro vat no ći ot kri va wa ko rup ci je, što, pre ma kla sič nom Be ke ro vom mo de lu kri mi nal nog po na ša-wa, do vo di do po ve ća wa oče ki va ne vred no sti ka zne (ne ga tiv ne ko ri sno sti) za ko rup ci ju, pa ti me i do uma we wa pod sti ca ja za ko rup ci o no po na ša we. De lo tvor nost ove bra ne, na su prot in ter-nim bra na ma, auto ri sa gle da va ju u na la zu da je da le ko te že pot ku-pi ti no vi na re ko ji se ba ve te mom ko rup ci je, ne go što se mo gu pot ku pi ti dr žav ni slu žbe ni ci ko ji ne uče stvu ju u ko rup ci ji, ali je mo gu pri ja vi ti, či me se ru ši in ter na bra na ko rup ci ji.

1 Videti Brunneti, A. i Weder, B. (2003) "A Free Press is a Bad News for Corruption", Journal of Public Economics, Vol. 87, ss 1801-1824


Na i me, bu du ći da us peš no no vi nar sko iz veš ta va we o ko rup ci ji, na ro či to ot kri va we ko rup ci o nih po slo va (pod pret po stav kom da se ra di o isti ni tom iz veš ta va wu), do no si po pu lar nost i pri zna we sa mom no vi na ru, a i me dij skoj kom pa ni ji, ti me uve ća va i wi ho ve sa daš we i oče ki va ne pri ho de, pa se pre stan kom iz veš ta va wa o ko rup ci ji, od no sno pre stan kom ot kri va wa ko rup ci o nih po slo va, gu bi ja ko mno go. Sto ga bi i iz nos mi ta da se pre sta ne sa iz veš ta va-wem o ko rup ci ji bio da le ko ve ći, ne go u slu ča ju in saj de ra ko ji že le da raz ot kri ju ko rup ci ju u sop stve noj or ga ni za ci ji. Po sto ja we slo-bod nog ula ska u me dij sku de lat nost, do vo di do stva ra wa no vih me di ja ku ća, pa ti me i no vih no vi na ra-is tra ži va ča, ko ji, na čel no po sma-tra no, ima ju pod sti caj da iz veš ta va ju o ko rup ci ji. A uko li ko po sto-ji slo bo da iz veš ta va wa, od no sno ne po sto je ni ka kva ogra ni če wa u po gle du me dij skih sa dr ža ja, ti pod sti ca ji će do ve sti do po ve ća nog iz veš ta va wa o ko rup ci ji, pa ti me i do uve ća wa ve ro vat no će we nog ot kri va wa. Na osno vu to ga se for mu li še te o rij ska hi po te za: što vi še slo bo de me di ja, to ma we ko rup ci je.

Em pi rij sko is tra ži va we, od no sno te sti ra we na ve de ne hi po te ze u po me nu tom ra du po ka za lo je po sto ja we sta ti stič ki zna čaj ne ve ze iz me đu slo bo de me di ja i ko rup ci je, bu du ći da je oce na pa ra me ta ra uz slo bo du me di ja sta ti stič ki zna čaj na i ne ga tiv na – što je ma wa slo-bo da me di ja, ve ća je ko rup ci ja. Me đu tim, ap so lut ne vred no sti oce ne pa ra me tra su pri lič no ni ske. Dru gim re či ma, re la tiv no ve li ka pro me na slo bo de me di ja ne će da do ve de do ve li ke pro me ne ste pe na ras pro stra we no sti ko rup ci je, čak i ka da se uzmu u ob zir raz li či ti ra spo ni in di ka to ra ove dve po ja ve. Pro me ne in di ka to ra ko rup ci je i in di ka to ra slo bo de me di ja po ka zu ju po pri lič nu ro bust nost na ve-de nih re zul ta ta – u ve o ma ma lom bro ju slu ča je va iz gu bi la se sta ti-stič ka zna čaj nost, ali se i da qe be le že ma le ap so lut ne vred no sti oce ne pa ra me tra, što zna či da ve za ni je in ten ziv na.

Ova kav od nos ogra ni če ne slo bo de me di ja i kao fak to ra ko rup ci je, od no sno uvo đe we slo bo de me di ja kao le ka pro tiv ko rup ci je, pre o-vla da va i u ne kim dru gim sa vre me nim te o rij skim ra do vi ma, bez ob zi ra da li su ti ra do vi bi li po sve će ni ve zi iz me đu me di ja i ko rup ci je,2 ili, neš to opšti je, ve zi iz me đu me di ja i dr žav nih po li ti ka.3 Me đu tim, taj op ti mi zam ne de le svi sa vre me ni auto ri, bu du ći da su for mu li sa ni mo de li uka za li na ogra ni če wa ko ja mo gu da sto je pred bla go tvor nim efek ti ma slo bod nih me di ja na uma we we ko rup ci je, od no sno ogra ni če wa ko ja mo gu da po sto je u po gle du ko riš-će wa slo bod nih me di ja kao sred stva za bor bu pro tiv ko rup ci je.4

2 Videti Stapenhurst, R. (2000) "The Media`s Role in in Curbing Corruption", Washington, World Bank Institut

3 Videti Besley, T. i Burgess, R. (2001) "Political Agency, Government, Responsiveness and the role of the Media", European Economic Review, Vol. 45, ss. 629-640, kao i Stromberg, D. (2001) "Mass Media and Public Policy" European Economic Review, Vol.45, ss. 652-663

4 Videti Vaidya, S. (2005) "Corruption in the Media`s Gaze", European Journal of Political Economy, Vol.21, ss. 667-687

191Mediji i korupcija

Pr vo ogra ni če we ko je se mo že po ja vi ti je do sluh me di ja i vla-de. Uko li ko me di ji ot kri ju ko rup ci ju u re do vi ma vla sti, on da vla sti mo gu da ko rum pi ra ju me di je, od no sno mo že da se us po sta vi do sluh iz me đu me di ja i vla sti. Uver qi vost, od no sno odr ži vost ova kvog do slu ha tre ba raz mo tri ti sa sta no viš ta pod sti ca ja svim stra na ma da ne iz i gra va ju do go vor, a to je, ka ko je po ka za la te o ri ja kar te la, ve ro do stoj nost ka zne ko ja se mo že pri me ni ti onom ko ji ne poš tu je taj do go vor. U onoj me ri u ko joj ko rum pi ra na vlast ni je si gur na da mo že da ve ru je pot ku pqe nom me di ju, od no sno no vi na ru, me di ji mo gu da pred sta vqa ju bra nu pro tiv ko rup ci je.5

Dru go ogra ni če we od no si se na si tu a ci ju u ko joj ko rum pi ra na vlast jav no re a gu je na tač ne na vo de me di ja, od no sno no vi na ra. Uko-li ko vlast pro ce ni da ta kva re ak ci ja mo že da uma wi šte tu na sta lu na vo di ma me di ja, i da je ta ko uma we na šte ta ma wa od ko ri sti ko ja pro iz la zi iz ko rup ci je, on da slo bod ni me di ji i ni su pre ve li ka pre pre ka – vlast će na sta vi ti sa ko rup ci o naš kim po slo vi ma. Ova kva si tu a ci ja je ve ro vat na uko li ko me di ji u jed noj ze mqi ima ju lo šu re pu ta ci ju, od no sno wi ho vi iz veš ta ji ima ju ni sku ve ro do-stoj nost. Uko li ko, na pri mer, je dan list ni ske re pu ta ci je ob ja vi ta čan iz veš taj o ko rup ci o nim po slo vi ma vla sti, vla sti re la tiv-no la ko mo gu da uma we , od no sno eli mi ni šu šte tu ko ja je na sta la.

Ko nač no, te o rij ski naj za ni mqi vi ja si tu a ci ja je ona u ko joj me di ji mo gu da, u ci qu po ve ća wa ti ra ža/gle da no sti, od no sno uve-ća wa pri ho da na toj osno vi, za poč nu sa la žnim iz veš ta ji ma o ko rup ci ji u vla sti – iako ne ma ko rup ci je, me di ji sen za ci o na li-stič ki iz veš ta va ju o we nom po sto ja wu. Me di ji to mo gu da či ne uko li ko vla sti ne ma ju na či na da na te la žne op tu žne de lo tvor no od go vo re, od no sno da ve ro do stoj no opo vrg nu la žne op tu žbe. U ta kvim uslo vi ma, ja vqa ju se pod sti ca ji vla sti ma da za poč nu sa ko rup ci jom. Ka da već ne mo gu da se od bra ne od (la žnih) op tu žbi, od no sno ka da im je re pu ta ci ja već obo re na, on da se vla sti ma is pla ti da ima bar ne ku ko rist od si tu a ci je u ko joj ih svi sma tra-ju ko rum pi ra ni ma. Svi na ve de ni re zul ta ti ovog te o rij skog mo de-la po ka zu ju da je od nos slo bo de me di ja i ko rup ci je da le ko slo že-ni ji ne go što je to na pr vi po gled iz gle da lo.

Na ro či to uko li ko se ti re zul ta ti do pu ne re zul ta ti ma u po gle du mo guć no sti da sna žne in te re sne gru pe od lu ču ju će uti ču na me di je, na wi hov sa dr žaj i na wi ho vo iz veš ta va we.6 Ova kvo iz veš ta va we se ve zu je za pri vat ne me di je – sna žne in te re sne gru pe, od no sno moć ni po je din ci čak i di rekt no po se du ju me di je, ali ni do mi na ci ja dr žav-ne svo ji ne, ka ko su po ka za lo,7 ne re ša va pro blem, bu du ći da se ta da

5 Naravno, pored potkupqivawa, treba razmotriti i mogućnost zastrašivawa novinara kao alternativne ili komplementarne mere vlasti.

6 Videti Corneo, G. (2006) "Media Capture in a Democracy: The Role of Wealth Concentration", Journal of Public Economics, Vol. 90, ss. 37-58

7 Videti Djankov et al (2003) "Who owns the Media?", Journal of Law and Economics, Vol. 46, ss. 342-381


uma wu je slo bo da me di ja, uve ća va uti caj vla sti i uma wu ju po li tič ke slo bo de. Ko nač no, po ka za lo se da i u slu ča ju pri vat nih me di ja i wi ho ve kon ku ren ci je na tr žiš tu, čak i uko li ko uopšte ne po sto ji ko rup ci ja u jed nom druš tvu, po sto ji ten den ci ja ka pri stra snom iz veš ta va wu.8 Ima ju ći sve to u vi du, ne sta je ru ži ča sta sli ka o slo-bo di me di ja ko ja spu ta va ko rup ci ju. To, me đu tim, ne zna či da re pre-si ja me di ja ni je fak tor ko rup ci je – jed no stav no, pre sta nak te re pre-si je, od no sno us po sta vqa we i uve ća va we slo bo de me di ja ne će sa mo po se bi do ve sti do dra stič nog pa da ko rup ci je u jed noj ze mqi.

ME DI JI O KO RUP CI JI U SR BI JI 20032005. GO DI NA

Za po tre be ana li ze iz veš ta va wa me di ja o ko rup ci ji u Sr bi ji po sle 2000. go di ne, pa žwa je usme re na na štam pa ne me di je i pri-ku pqe no je pre ko 3.000 tek sto va na te mu ko rup ci je ko ji su ob ja-vqe ni u pe ri o du od 2003. do 2005. go di ne. Elek tron ski me di ji su eli mi ni sa ni iz ana li ze, bu du ći da ni je bi lo mo gu će da se pri ba-vi od go va ra ju ća do ku men ta ci ja, od no sno za pi si pro gra ma elek-tron skih me di ja. Ta ko đe, u slu ča ju štam pa nih me di ja ni je bi lo mo gu će pri ba vi ti me dij sku do ku men ta ci ju ko ja se od no si na go di-ne pre 2003. Ana li zi ra ni su tek sto vi ko ji su ob ja vqi va ni u svim ne deq nim i dnev nim no vi na ma u Sr bi ji u na ve de nom pe ri o du. Od ovih 3.000 tek sto va for mi ran je uzo rak od 1037 tek sto va (jed na tre ći na). Ova ko pri ku pqe ni uzo rak je ana li zi ran ta ko što je sva ki ob ja vqen čla nak oce wen i, na osno vu od re đe nog kri te ri ju-ma, svr stan u od go va ra ju ću gru pu.

Pr vi po ka za teq da li je čla nak pot pi san pu nim ime nom i pre-zi me nom, sa mo ini ci ja li ma, ili se ra di o pre ne toj ve sti ili in ter vjuu. Sle de ći po ka za teq se od no si na tip no vin skog tek sta. Na i me, svi tek sto vi su svr sta ni u sle de će gru pe:

1. Opšte o ko rup ci ji2. Spe ci fi čan slu čaj po li tič ke ko rup ci je – „afe re”3. Spe ci fi čan slu čaj ad mi ni stra tiv ne ko rup ci je4. Opšte o ko rup ci ji u od re đe nom sek to ru, na pri mer u pra vo-

su đu, ca ri ni, zdrav stvu, škol stvu i slič no5. Opšte o po li tič koj ko rup ci jiTa ko đe, ana li zi ra na je i du ži na tek sta, pri če mu se ra di lo o

kla si fi ka ci ji u sa mo dve gru pe: da li se ra di o krat kom ili du gač kom tek stu. Pred du ži ne tek sta, ka ko bi se oce nio zna čaj ko ji me di ji, od no sno ured ni ci da ju te mi ko rup ci je, ana li zi ra na je i stra na na ko joj je tekst o ko rup ci ji ob ja vqen, kao „pr va”, „dru-ga ili tre ća” i „osta lo”.

Ta ko đe, tek sto vi su gru pi sa ni i na sle de ći na čin:

8 Videti Baron, D.P. (2006) "Presidential Media Bias", Journal of Public Economics, Vol. 90, ss. 1-36


1. po zi tiv na (vred no sno-ne u tral na ana li za) ko rup ci je, ko ja pod ra zu me va is kqu či vo raz ma tra we či we ni ca i kao i uzroč-no-po sle dič ne;

2. nor ma tiv na ana li za – oce na do ga đa ja, od no sno vred no sna ana-li za uoče ne ko rup ci je.

RE ZUL TA TI ANA LI ZE PI SA WA ME DI JA O KO RUP CI JI

Pr vo što se mo že uoči ti je ve li ki rast bro ja čla na ka to kom vre-me na ko ji se ba ve pi ta wem ko rup ci je:

Dok j e početk om 2003. godin e p rosečan m esečni broj te kstova bio is pod 50, do kraja 20 05. godine se taj broj p oveća o na pr eko 15 0.

Sled eća ta bel a daje p regle d b ro ja tekst ov a na temu k orupcij e po godinama u uzorku.

Ta be la 5.1.

No vi ne 2003. 2004. 2005. Ukup no

Blic 39 30 105 174

Da nas 37 36 91 164

Glas jav no sti 34 28 103 165

Ku rir 4 18 77 99

Po li ti ka 32 33 86 151

Ve čer we no vo sti 19 19 70 108

Osta le dnev ne 26 43 36 105

Ne deq ni ci 9 12 50 71

Ukup no 200 219 618 1037

250

200

150

100

50

0

1 20

03

3 20

03

5 20

03

7 20

03

9 20

03

11 2

003

1 20

04

3 20

04

5 20

04

7 20

04

9 20

04

11 2

004

1 20

05

3 20

05

5 20

05

7 20

05

9 20

05

11 2

005

Sli ka 5.1.Me seč na fre kven ci ja tek sto va o ko rup ci ji


Po seb no je uoč qi vo po ve ća we bro ja tek sto va od po čet ka 2005. go di ne i ta kav trend ra sta pra te svi naj ve ći dnev ni li sto vi u Sr bi ji.

Ko rel acija me se čno g bro ja tekstov a je r elativ no visok a i statisti čk i značaj na između svih novina .

Tab el a 5.2.

Dan as Kur ir Politika Več er we novosti

Glas javnosti

Blic 0,69 0,76 0,62 0,76 0,62

Danas 0,63 0,67 0,57 0,66

Kurir 0,75 0,66 0,68

Pol it ik a 0,49 0,65

Večerwe n ovo sti 0, 66

Postavqa se pita we tumačewa o vog na la za . Jedno od mo gućih t umačewa j e da s e ra di o prepisivawu vesti , od no sno da jedne od novina iz veste, a d a ih os tale novine u tom e pra te . Na os novu r aspoloživih podat ak a ne možem o ni da ospo ri mo, ni da pot-vr dimo ovakvu hip ot ezu. D rugo, mo žd a realn ije tu mačew e je da j e pr imećena korelaci ja l ažna, v eć d a je pisawe svih novi na vezano za ko relac ij u sa pra vi m do gađajima o koji ma s e izvešta va

Sli ka 5.2.Me seč na fre kven ci ja tek sto va po najvećim dnevnim novinama

20

18

16

14

12

10

8

6

4

2

0

1 20

03

4 20

03

7 20

03

10 2

003

1 20

04

4 20

04

7 20

04

10 2

004

1 20

05

4 20

05

7 20

05

10 2

005

Blic

Danas

Kurir

Politika

Večerwe novosti

Glas javnosti


(ko rup cija u stvar nos ti ), odnosno d a novine p otpuno au to nomno pi šu o is tim stva rima, tako da i f rekven ciju teksto va n am eće re aln ost. Bu dući da ne post oj i podatak o fr ekven ci ji korupc-ije u realn ost i, ni ovo t um ačewe se ne m ož e empirijski v erifi-ko vat i.

P ri me će no je da no vi ne , iako rela ti vno često p iš u o koru-pciji, toj te mi da ju relativ no ma lu va žn ost , bud ući d a se sveg a 0,7% tekstov a našlo na prv oj str ani, oko 14,5% n a drugoj ili trećoj, a da je ve lika većina tek st ova, sk oro 85 % n ašlo na strani da qoj od tr eće. Sve u svemu , od otprilik e 4000 na slo vn ih strana koje su obja vqen e u peri od u 20 03-2005 . g odina, samo u dv ed esetak slučaje va j e tekst o k orupciji bio na prv oj strani.

Sle de ća stvar ko ju smo te sti ra li ti če se pot pi si va wa tek sta, od no sno iden ti fi ka ci je ono ga ko jav no iz no si či we ni ce i su do-ve o ko rup ci ji. Oče ki va li smo da je kod ta blo i da učeš će ne pot-pi sa nih tek sto va znat no ve će ne go kod ozbiq nih no vi na, od no sno no vi na „du ge for me”. Iako smo tu hi po te zu do ne kle po tvr di li (učeš će tek sto va pot pi sa nih pu nim ime nom i pre zi me nom ili sa mo ini ci ja li ma je 72% u „Po li ti ci” i pre ko 85% u „Ve čer wim no vo sti ma”, a sve ga 61% u „Ku ri ru”), ovi ele men ti ni su do voq ni za iz vo đe we za kquč ka za to što su mno gi ne pot pi sa ni tek sto vi jed no stav no pre ne te ve sti iz ne kih dru gih no vi na. Da kle, po sto je in di ci je da „neo zbiq ni je” no vi ne ima ju vi še tek sto va ano nom-nih pi sa ca, ali ne mo že mo da po tvr di mo tu hi po te zu na osno vu ras po lo ži vih po da ta ka. Ta ko đe, kao što je i oče ki va no, pro ce nat tek sto va pot pi sa nih pu nim ime nom i pre zi me nom je naj ve ći u ne deq nim no vi na ma.

Sl ika 5.3. Na kojo j se stranici piše o kor up ciji

Prva strana

Druga ili treća

Četvrta i daqe

15%

84%

1%


Ta ko đe, prak sa (ne)pot pi si va wa tek sto va se ni je zna čaj no me wa-la u pe ri o du 2003. – 2005. go di na. Doš lo je do bla gog po ve ća wa učeš ća tek sto va pot pi sa nih pu nim ime nom i pre zi me nom, a do bla gog pa da učeš ća in ter vjua i tek sto va pot pi sa nih sa mo ini ci-ja li ma.

Ta be la 5.3. Pot pi si va we tek sto va

AutorUčeš će

2003. 2004. 2005. Ukup no

pot pi san 28% 32% 33% 32%

ini ci ja li 40% 36% 34% 35%

ne pot pi san 27% 29% 31% 30%

in ter vju 6% 4% 2% 3%

Ukup no 100% 100% 100% 100%

Za ni mqi vo je i pi ta we du ži ne tek sto va ko ji se ba ve ko rup ci-jom. Iz ta be le ko ja sle di se mo že vi de ti da je doš lo do iz ve sne pro me ne struk tu re tek sta to kom ove tri go di ne, u smi slu da je po ve ća no učeš će du žih tek sto va.

Te me ko ji ma se tek sto vi o ko rup ci ji ba ve smo svr sta li u sle de će gru pe: opšti tek sto vi o ko rup ci ji (u ko je su svr sta ni i tek sto vi o in sti tu ci ja ma ko je se ba ve ko rup ci jom, na pri mer Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je), tek sto vi ko ji se ba ve kon kret nim slu ča je vi ma po li tič ke ko rup ci je, ta ko zva ne afe re, za tim tek sto vi ko ji se ba ve

Sli ka 5.4.Pot pi si va we tek sto va

100%

90%

80%

70%

60%

50%

40%

30%

20%

10%

0

Bli

c

Dan

as

Glas

javn

osti

Kur

ir

Pol

iti

ka

Več

erw

e n

ovos

ti

Ost

atak

dn

evn

e

Ned

eqn

e

Intervju

Nepotpisan

Inicijali

Potpisan


spe ci fič nim slu ča je vi ma ad mi ni stra tiv ne ko rup ci je, tek sto vi ko ji se ba ve uopšte ko rup ci jom u od re đe nom sek to ru, na pri mer u zdrav stvu ili pra vo su đu, kao i tek sto vi ko ji se ba ve po li tič kom ko rup ci jom, ali ne i spe ci fič nim slu ča jem.

Ta be la 5.4. Du ži na tek sto va

2003. 2004. 2005.

No vi ne kra tak du ga čak kra tak du ga čak kra tak Du ga čak

Blic 69% 31% 67% 33% 49% 51%

Da nas 51% 49% 47% 53% 52% 48%

Glas jav no sti 71% 29% 61% 39% 66% 34%

Ku rir 25% 75% 83% 17% 57% 43%

Po li ti ka 56% 44% 30% 70% 42% 58%

Ve čer we no vo sti 53% 47% 74% 26% 40% 60%

Osta le dnev ne 13% 88% 55% 45% 37% 63%

Ne deq ni ci 47% 53% 23% 77% 8% 93%

Ukup no 55% 45% 54% 46% 48% 52%

Ta be la 5.5. Ka rak ter tek sto va

No vi ne

opšte o ko rup ci ji

„afe re” spe cifični

slu ča je vi

opšte o ko rup ci ji

u od ređenom

sek to ru

opšte o po litičkoj

ko rup ci ji

Blic 28% 3% 42% 12% 14%

Da nas 30% 0% 43% 8% 19%

Glas jav no sti 15% 1% 53% 8% 22%

Ku rir 15% 5% 43% 8% 28%

Po li ti ka 29% 1% 39% 9% 21%

Ve čer we no vo sti 19% 1% 56% 9% 15%

Osta le dnev ne 34% 1% 38% 10% 17%

Ne deq ni ci 35% 3% 34% 8% 19%

Ukup no 26% 2% 44% 9% 19%

Mo že se pri me ti ti re la tiv no ni sko učeš će afe ra. Po sto je dva mo gu ća ob jaš we wa tog na la za. Pr vo ob jaš we we je da je za i sta bi lo ma lo tek sto va o afe ra ma, ali da su, zbog wi ho ve va žno sti, ova kvi tek sto vi upe ča tqi vi ji, pa se sa mim tim svi ma či ni da ih ima vi še. Dru go, mo žda re al ni je i tač ni je ob jaš we we je da su mno gi tek sto vi o


afe ra ma osta li iz van tek sto va ko je smo ana li zi ra li, jer su ta kvi tek sto vi mo žda još ra ni je (pre li mi nar nom se lek ci jom tek sto va) svr sta ni u tek sto ve či ja je te ma po li ti ka, a ne ko rup ci ja.

Bu du ći da ima re la tiv no mno go iz veš ta va wa o spe ci fič nim, kon kret nim slu ča je vi ma ko rup ci je, od no sno ko rup ci o nim po slo-vi ma (44%), sma tra li smo da je oprav da no po gle da ti na ko je se seg-men te jav nog ti slu ča je vi od no se. Pre gled re zul ta ta je dat u sle de-ćoj ta be li.

Ta be la 5.6. In sti tu ci je

Sek tor 2003. 2004. 2005. Ukup no

Ca ri na 1% 4% 0% 1%

In spek ci je 1% 2% 1% 2%

Lo kal na upra va 1% 1% 1% 1%

Po li ci ja 31% 16% 7% 13%

Pra vo su đe 8% 46% 36% 33%

Pri vre da 9% 0% 0% 2%

Pro sve ta 8% 17% 7% 9%

Zdrav stvo 41% 13% 48% 40%

Kao što se iz ta be le mo že vi de ti, no vi ne su naj vi še pi sa le o spe ci fič nim, kon kret nim slu ča je vi ma ko rup ci je u zdrav stvu, pra vo su đu, po li ci ji i pro sve ti (ukup no 95% tek sto va). Za ni mqi-vo je da je ca ri na ve o ma „ni sko” pla si ra na – dok re zul ta ti em pi-rij skih is tra ži va wa po ka zu ju da je ca rin ska slu žba jed na od naj-ra wi vi jih na ko rup ci ju, štam pa ni me di ji ima ju ve o ma ma lo iz veš ta ja o to me.

Sko ro 10% tek sto va se od no si na ko rup ci ju u od re đe nom sek to ru, na na čel nom ni vou. Ras po de la tek sto va je da ta u sle de ćoj ta be li.

Ta be la 5.7.

Tip tek sta

Učeš će

2003. 2004. 2005. Ukupno

Zdrav stvo 30% 15% 41% 34%

Pro sve ta 20% 5% 11% 10%

Po li ci ja 10% 15% 0% 4%

Pra vo su đe 10% 50% 29% 31%

Ca ri na 0% 0% 5% 3%

Lo kal na upra va i po li ti ča ri 30% 15% 15% 17%

Ukupno 100% 100% 100% 100%


Pri me ću je se od re đe na raz li ka u od no su na spe ci fič ne slu ča je-ve. Na pri mer, 17% tek sto va se ba vi ko rup ci jom na lo kal nom ni vou. Ali, ni je dan je di ni spe ci fič ni slu čaj ko rup ci je na lo kal nom ni vou ni je „ob ra đen” u no vi na ma, ve ro vat no za to što je ta kvih slu ča je va bi lo re la tiv no ma lo. Sa dru ge stra ne, iako je bi lo re la tiv no do sta spe ci fič nih slu ča je va ko rup ci je u po li-ci ji (13%), sa mo 4% svih tek sto va ko ji se ba ve ko rup ci jom u od re-đe nom sek to ru su se ba vi li pi ta wem ko rup ci je u po li ci ji. Kod pra vo su đa, zdrav stva i pro sve te su pro cen ti sko ro iden tič ni u obe ta be le. Pri me ću je se da je opet ve o ma ma lo tek sto va o ko rup-ci ji na ca ri ni.

Ta ko đe smo ana li zi ra li i u ko joj me ri se tekst za sni va na či we-ni ca ma, te smo sve tek sto ve svr sta li u dve gru pe – one ko ji se u pot pu no sti za sni va ju na či we ni ca ma i one u ko ji ma ima ele me na-ta spe ku la ci ja.

Ta be le 5.8. Pro fil tek sto va

Či we ni ce 2003. 2004. 2005. Ukup no

Is kqu či vo za sno van na či we ni ca ma 78% 81% 94% 88%

Po sto je i spe ku la ci je 22% 19% 6% 12%

Ukup no 100% 100% 100% 100%

Tek sto vi u ko ji ma ima spe ku la ci ja, ali su no vi ne ver no pre ne-le ne či ji ci tat smo sma tra li tek sto vi ma za sno va nim na či we ni-ca ma, jer su no vi ne sa mo pre no si le ne či ju iz ja vu. Oči gled no je da se no vi na ri u Sr bi ji ne ra do ba ve spe ku la ci ja ma, već se dr že či we ni ca, ne za vi sno od to ga u ko joj me ri su te či we ni ce pro ve re-ne. Ta ko đe, sprem ni su da pri hva te tu đu spe ku la ci ju, ali ne i od go-vor nost za sop stve nu.

Naj ve ći broj tek sto va se ba vi is kqu či vo po zi tiv nom ana li zom do ga đa ja, od go va ra ju ći na pi ta wa ko, ka da, gde. Me đu tim, ni ta ana li za ni je pre vi še du bo ka, ta ko da se ne za la zi u raz ma tra we uzro ka, ili se to či ni na ve o ma po vr šan na čin. Ma li broj tek-sto va, sve ga oko 20%, ba vi se pi ta wi ma zaš to i ka ko do la zi do ko rup ci je, od no sno ko je su we ne po sle di ce.

Ta be le 5.9. Ste pen ana li tič no sti tek sto va

2003. 2004. 2005.

Po zi tiv na ana li za 79% 74% 83%

Nor ma tiv na ana li za 21% 26% 17%

Ukup no 100% 100% 100%


Ge ne ral no se mo že oce ni ti da je kva li tet tek sto va sa nor ma-tiv nom kom po nen tom ve o ma ni zak. U naj ve ćem bro ju slu ča je va se ra di o emo tiv no na bi je nim (po ne kad čak i hi ste rič nim), osu đu-ju ćim tek sto vi ma ko ji ne go vo re o pra vim uzro ci ma i po sle di ca-ma ko rup ci je, već se ogra ni ča va ju na mo ral noj osu di i neo prav da-nim ge ne ra li za ci ja ma.

Uopšte po sma tra no, ni vo iz veš ta va wa štam pa nih me di ja o ko rup ci ji u Sr bi ji na pri lič no je ni skom ni vou. Tim iz veš ta-va wem do mi ni ra sen za ci o na li zam, a ve o ma ma lo ima ana li tič ko-is tra ži vač kog no vi nar stva. Iako se ko rup ci ja ne spor no na met-nu la kao jed na od naj zna čaj ni jih te ma ko ji ma se ba ve me di ji u Sr bi ji, na čin na ko ji se to či ni ne da je raz lo ge za op ti mi zam.

201

VI Korupcija u Srbiji 2001–2006: analiza i vrednovawe rezultata promene

Em pi rij ska ana li za ras pro stra we no sti i in ten zi te ta ko rup ci je u Sr bi ji po ka za la je da je doš lo do sma we wa, od no sno do po vla če-wa ovog fe no me na. Ko rup ci ja u Sr bi ji ma wa je u 2006. go di ni ne go što je bi la u 2001. Re zul ta ti ana li za sta vo va, od no sno per cep ci je jav nog mwe wa ni su mo gli da do ve du do bi lo ka kvog jed no znač nog za kquč ka u tom po gle du, bu du ći da ni je bi lo mo gu će te sti ra ti da li je ta pro me na sta ti stič ki zna čaj na ili ne. Dru gim re či ma, na osno vu ana li ze sta vo va jav nog mwe wa ne mo že se do ne ti bi lo ka kav za kqu čak o po sto ja wu, od no sno sme ru pro me ne (per cep ci je) ras pro stra we no sti i in ten zi te ta ko rup ci je u Sr bi ji.

Na su prot to me, ana li za per cep ci je, od no sno is ku sta va pred u-zet ni ka po ka za la je da je doš lo do sta ti stič ki zna čaj nog uma we wa ras pro stra we no sti i in ten zi te ta ko rup ci je u Sr bi ji. U tom po gle du za kqu čak je je din stven, bez ob zi ra ko ji se kon kret ni po ka-za teq ko rup ci je ko ri sti: in di ka tor ras pro stra we no sti ko rup-ci je (od go vor na pi ta we ko li ko je uobi ča je no da pred u ze će ima ne ke ne re gu lar na pla ća wa da za vr ši ne ke stva ri), po nu de ko rup-ci je (od go vor na pi ta we ko li ko su če sto dr žav ni slu žbe ni ci di rekt no tra ži li no vac, po klon ili uslu gu), in ten zi tet ko rup-ci je (od go vor na pi ta we ko li ki pro ce nat ukup nog pri ho da odva-ja te na ime „ne zva nič nih pla ća wa”), kao i opšti uti sak o pro me-ni ni voa ko rup ci je (od go vor na pi ta we u po re đe wu sa pe ri o dom od pre tri go di ne, si tu a ci ja sa ne for mal nim pla ća wi ma je…). Na ro či to se uma wi la ras pro stra we no st ko rup ci je u ci qu re a li-zo va wa sop stve nih pra va (ko rup ci ja u for mi iz nu đi va wa), dok se u ne kim slu ča je vi ma, pre ma oce ni pred u zet ni ka, po ve ća la ras-pro stra we nost ko rup ci je u ci qu kr še wa za ko na ili uti ca ja na sa dr žaj za kon ske nor me.

Ka ko tu ma či ti ove pro me ne? Ko ji su to fak to ri ko ji su uslo vi-li ova kve pro me ne? Za od go vor na ovo pi ta we tre ba is ko ri sti ti kla si čan Be ke rov mo del kri mi nal nog po na ša wa, ko jim se tu ma či da pod sti ca ji za ko rup ci ju le že u ra zli ci iz me đu oče ki va ne ko ri sti od ko rup ci je kao kri vič nog de la i oče ki va na ka zne za to kri vič no de lo (za pre će na ka zna i ve ro vat no ća pri me ne te ka zne u kon kret nom slu ča ju). Što je ve ća (po zi tiv na) raz li ka iz me đu ove


dve ve li či ne, stva ra ju se pod sti ca ji za uve ća we ko rup ci je. Pre ma na la zi ma na šeg em pi rij skog is tra ži va wi ma, mo glo bi se re ći da je u Sr bi ji doš lo do sma wi va wa (po zi tiv ne) raz li ke iz me đu ove dve ve li či ne. Šta se do go di lo? Da li je bi lo pre sud no to što je opa la oče ki va na ko ri st od ko rup ci je, ili to što je po ra sla vred-nost oče ki va ne ka zne za to kri vič no de lo?

Oče ki va na ko rist od ko rup ci je le ži u mo guć no sti ma da se ko rum pi ra wem dr žav nih slu žbe ni ka, od no sno po li ti ča ra, pri-ba vi ren ta, a ta mo guć nost uslo vqe na je od re đe nim dr žav nim po li ti ka ma, od no sno dr žav nom in ter ven ci jom, po put pro tek ci-o ni zma (zaš ti te do ma ćih pro iz vo đa ča), re gu la ci je (po put re gu-la ci je ula ska no vih ula za ka u gra nu) itd. Sva do sa daš wa is tra ži-vawa ne dvo smi sle no su po ka za la da po ve ća we ni voa dr žav ne in ter ven ci je, od no sno da po ve ća no me ša we dr ža ve u pri vred ne to ko ve, ne mi nov no do vo di do uve ća wa ren te, pa ti me i uve ća wa oče ki va ne ko ri sti od ko rup ci je.

Bu du ći da in di rekt ne po li ti ke bor be pro tiv ko rup ci je suš-tin ski uti ču na for mi ra we ren te, od no sno na mo guć nost da se ko rup ci jom do đe do de la te ren te, ja sno je da ove po li ti ke do vo de do pro me ne, od no sno sma we wa oče ki va ne ko ri sti od ko rup ci je. Ko je se to po li ti ke ove vr ste ko je su spro vo đe ne u Sr bi ji po čev od 2001. go di ne?

To su re for ma spoq ne tr go vi ne, usme re na ka li be ra li za ci ji i de re gu la ci ji, što zna či uma we we ca rin skih sto pa, uki da we kvan ti ta tiv nih ogra ni če wa i olak ša we pro me ta ro be pre ko gra ni ce. Re for ma jav nih fi nan si ja do ve la je, na stra ni pri ho-da, do uvo đe wa po re za na do da tu vred nost, po jed no sta vqe wa po re skih sto pa i ja ča wa po re ske ad mi ni stra ci je, dok je na ras-hod noj stra ni doš lo do us po sta vqa wa tre zor skog si ste ma i cen-tra li zo va nog upra vqa wa jav nim ras ho di ma. Ove dve pro me ne do ve le su do znat nog uma we wa pro sto ra za ko rup ci ju, od no sno uma we wa pod sti ca ja ca rin skim i po re skim ob ve zni ci ma da ko rup ci jom iz be ga va ju ca rin sko/po re sko op te re će we i da na taj na čin pri sva ja ju ren tu.

Oblast jav nih na bav ki, jed na od ra wi vi jih obla sti sa sta no-viš ta ko rup ci je re gu li sa na je za ko nom, ko ji je kom bi na ci ja do brih i ne to li ko do brih re še wa. Ipak, već sa ma či we ni ca da je do ne sen sa vre me ni za kon iz ove obla sti po ka zu je da je doš lo do pre o kre ta u od no su na vre me pre 2001. go di ne, ka da su jav ne na bav-ke bi le prak tič no prav no ne re gu li sa ne i u ko ji ma su po slov ni qu di bli ski ta daš wem re ži mu.

Ve o ma je ma lo uči we nu u po gle du sub ven ci ja, tran sfe ra ko ji uvek pred sta vqa ju po god no tlo za ko rup ci ju. Na i me sub ven ci je kao for ma jav nih ras ho da se u Sr bi ji još uvek sma tra ju po žeq-nim, ka ko na ide o loš kom pla nu („dr ža va tre ba da po mog ne qu di-ma”), ta ko i sa sta no viš ta po li tič ke prak se („oni ko ji do bi ja ju sub ven ci je će gla sa ti za me ne na sle de ćim iz bo ri ma”). U ta kvim

203Korupcija u Srbiji 2001–2006: analiza i vrednovawe rezultata promene

okol no sti ma iz ve sno je da će sub ven ci je još du go pred sta vqa ti iz vor ko rup ci je u Sr bi ji.

Iako je uobi ča je no da se pri va ti za ci ja u Sr bi ji ozna ča va kao je dan od naj sna žni jih iz vo ra ko rup ci je, ana li za je po ka za la da je po sto je ći mo del pri va ti za ci je (onaj ko ji se pri me wu je od 2001. godine) ro bust ni ji od al ter na tiv nih. Uzrok to me je re la tiv no vi so ka tran spa rent nost po stup ka pri va ti za ci je ko jim se us po-sta vqa kon cen tro va no ve ćin sko vla sniš tvo nad ka pi ta lom pri-va ti zo va nog pred u ze ća. Po ka za lo se, na i me, da su ko rup ci ji da le-ko pod lo žni je pro ce du re pre u zi ma wa pred u ze ća ko ja su pri va ti-zo va na pre ma ra ni jem za ko no dav stvu, mo de lom ko ji je do veo do in ter nog ak ci o nar stva i ve li ke dis per zo va no sti ak ci ja. Po ka za-lo se i da je pro ces pre u zi ma wa re la tiv no lo še re gu li san i da stva ra pod sti ca je za ko rup tiv na po na ša wa. Sto ga ni je ni ču do što su naj ve će afe re („Kwaz Mi loš” itd.) ko je se po greš no po ve-zu ju sa pri va ti za ci jom mo de lom iz 2001. go di ne, u stva ri, afe re ve za ne za pre u zi ma we pred u ze ća pri va ti zo va nih pre ma za kon skim re še wi ma od pre 2001. go di ne.

Ste čaj no za ko no dav stvo sa mo po se bi mo že da bu de zna ča jan iz vor ko rup ci je, na ro či to uko li ko se ra di o ne do re če nom ste čaj-nom za ko no dav stvu ka kvo je u Sr bi ji do ne se no još 1989. go di ne i ko je se pri me wi va lo sve do ne dav no. To za ko no dav stvo je, efek-tiv no, šti ti lo du žni ka, a ne po ve ri o ca, ste čaj je mo gao prak tič-no neo gra ni če no da tra je i go to vo sve ste čaj ne afe re u Sr bi ji ve zu ju se za pri me nu ovog za ko na. Je dan od naj ve ćih pro ble ma ne sa mo in di rekt nih po li ti ka bor be pro tiv ko rup ci je, ne go i za ko-no dav ne re for me uopšte, bi lo je kaš we we sa do no še wem no vog ste čaj nog za ko no dav stva, a on da i kaš we we u we go voj pri me ni.

Ko nač no, pro me ne u za kon skoj re gu la ti vi ko jom se re gu li še pi ta we re gi stra ci je pred u ze ća, od no sno re gi stra ci je vla sniš-tva, u ve li koj me ri su uma wi le ad mi ni stra tiv ne ba ri je re ula sku no vih pred u ze ća, pa ti me po ve ća le kon ku ren ci ju, od no sno uma wi-le ren tu, pa ti me i pro stor za ko rup ci ju. Sva is tra ži va wu u sve-tu su, na i me, po ka za la da po sto ji ve za iz me đu ba ri je ra ula sku i ko rup ci je – što su vi še ba ri je re ula sku, ve ća je i ras pro stra we-nost i in ten zi tet ko rup ci je. Ne sa mo da je uma wi va we ba ri je ra ula sku do bro sa sta no viš ta eko nom ske efi ka sno sti i pri vred-nog ra sta, već ima bla go tvor ne efek te sa sta no viš ta bor be pro-tiv ko rup ci je.

Oči gled no je da su na pla nu in di rekt nih po li ti ka bor be pro-tiv ko rup ci je po stig nu ti me šo vi ti re zul ta ti: po ne gde je bi lo po pri lič nog na pret ka, po ne gde se stag ni ra lo, pa čak i po ma lo iš lo una zad. Ipak, mo že se re ći da je za be le žen ume re ni na pre-dak. Da li je taj na pre dak bio od lu ču ju ći za po me nu to oba ra we ras pro stra we no sti i ni voa ko rup ci je u Sr bi ji ili ne, pi ta we je na ko je se mo že od go vo ri ti tek po sle ana li ze di rekt nih po li ti ka Vla de na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je.


Di rekt ne po li ti ke bor be pro tiv ko rup ci je su one ko je, pre sve-ga, do vo de do po ve ća wa oče ki va ne vred no sti ka zne za kri vič no de lo ko rup ci je, ili dru ge ob li ke ko rup tiv nog kr še wa za ko na. Za kon o fi nan si ra wu po li tič kih par ti ja je, sva ka ko, ve o ma bit na kom po-nen ta ovih po li ti ka, bu du ći da re gu li še ve o ma de li kat no pod ruč-je. Za kon je kon zi sten tan, ali ve o ma re strik ti van, ta ko da prak tič-no po sto ji pre ćut na sa gla snost svih po li tič kih par ti ja da se ovaj za kon ne pri me wu je baš sa svim strikt no. Za kon o spre ča va wu su ko-ba in te re sa pri vr še wu jav nih funk ci ja sa dr ži uglav nom do bre od red be, ma da se če sto su sre ću ne pre ci zne i po ne kad kon tra dik-tor ne for mu la ci je. Ipak, naj ve ći pro blem ovog za ko na či ne we go-ve ka zne ne od red be, bu du ći da su pre vi še bla ge, pa se na taj na čin i uma wu je i oče ki va na vred nost ka zne, od no sno troš ko vi ko je oče ku-je po ten ci jal ni pre kr ši lac za ko na.

Na ci o nal na stra te gi ja re for me pra vo su đa je do ku ment ko ji, na čel no po sma tra no, tre ba da omo gu ći una pre đe we funk ci o ni sa-wa pra vo su đa, uve ća we ve ro vat no će osu đu ju će pre su de za sva kri-vič na de la, pa ti me i uve ća we oče ki va ne ve ro vat no će ka zne. U tom smi slu, do bro for mu li sa na i pri me we na stra te gi ja ove vr ste dra stič no bi uve ća la troš ko ve ko rup ci je, pa ti me uma wi la i pod sti ca je za za in te re so va ne da se upuš ta ju u ko rup ci o ne po slo-ve. Iako je stra te gi ja oce we na kao do ku ment ko ji mo že da po nu di od re đe ne re zul ta te, oči gled no je da za we nu pri me nu, od no sno za sve o bu hvat nu re for mu pra vo su đa, do sad ni je po sto ja la po li tič ka vo qa. Iz ve sno je da je Mi ni star stvo prav de u dva man da ta (2001-2003 i 2004-2007) vi še bi lo za o ku pqe no jav nom po le mi kom sa pra vo sud nim zva nič ni ci ma i od bi ja lo sva ku od go vor nost za ono što se de ša va ili još vi še ne de ša va u pra vo su đu, dok su naj vi-ši zva nič ni ci pra vo su đa uglav nom bi li pre o ku pi ra ni sa mi so bom i go to vo sva ki po ku šaj kri tič kog raz ma tra wa wi ho ve prak se kva li fi ko va li kao na pad na ne za vi snost pra vo su đa. Dru-gim re či ma, do sa daš wa prak sa nad le žnih te la da je ma lo raz lo ga za op ti mi zam na ovom pla nu, ma da uvek tre ba za dr ža ti na du da je po boq ša we na ovom pla nu mo gu će.

Stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je tre ba lo bi da pred sta vqa je dan od kquč nih do ku me na ta jed ne tran zi ci o ne ze mqe. Na i me, ra di se o to me da tran zi ci ja pred sta vqa vre me pro me na, ka ko in sti tu ci o nal nog okvi ra jed ne ze mqe, ta ko i si ste ma vred no sti we nih ži te qa. U ta kvom vre me nu pro me na, raz bo ri to je oče ki va-ti da ši re we ko rup ci je ne mo že da se spre či re dov nim dr žav-nim po li ti ka, od no sno re dov nim me ra ma, pa je sto ga po treb na i stra te gi ja bor be pro tiv ko rup ci je. Pro blem sa stra te gi jom za bor bu pro tiv ko rup ci je ko ju je usvo ji la Na rod na skupšti na, me đu tim, ni je to što je ona usvo je na, ne go u to me ka ko je usvo je na i šta je wen sa dr žaj. Osnov ni raz log za usva ja we stra te gi je je ste sna-žan me đu na rod ni pri ti sak, pre sve ga pri ti sak me đu na rod nih or ga ni za ci ja (Sa vet Evro pe, OSCE itd.), a ne autoh to na po li tič ka


vo qa vla da ju ćih, od no sno naj ve ćih par ti ja u Sr bi ji. Jed no stav no, za vo de će do ma će po li tič ke sna ge ova kva stra te gi ja, sa ma po se bi, ni je bi la pri o ri tet – tek je na ve de ni me đu na rod ni pri ti sak do veo do we nog for mu li sa wa i usva ja wa. Što se sa dr ža ja ti če, kao što je već na po me nu to, da se uglav nom ra di o uopšte nim sta-vo vi ma, a če sto se ra di i o pri lič no kon fu znim sta vo vi ma, ko ji po ne kad pro tiv re če jed ni dru gi ma, ta ko da je ve li ko pi ta we u ko joj me ri ova kav tekst stra te gi je mo že da po slu ži kao osno va za de lo tvor nu bor bu pro tiv ko rup ci je. Kao da su auto ri gle da li da, či sto for mal no, za do vo qe če sto pro tiv reč ne zah te ve pred stav-ni ka me đu na rod nih in sti tu ci ja, ne go da stvo re ja san i kon zi sten-tan do ku ment. Ko nač no, stra te gi ja se uopšte ne ba vi dr žav nim po li ti ka ma, od no sno in di rekt nom bor bom pro tiv ko rup ci je (li be ra li za ci jom i de re gu la ci jom pri vred nog ži vo ta u ze mqi), već is kqu či vo di rekt nim me ra ma, pre sve ga me ra ma dr žav ne re pre si je.

Za kon o spre ča va wu pra wa nov ca tre ba lo bi da po slu ži da uma-wi oče ki va ne po god no sti od ko rup ci je, bu du ći da, na čel no po sma-tra no, one mo gu ća va le ga li za ci ju pri ho da od ko rup ci je. Iako su vo đe ne po le mi ke oko sa mog sa dr ža ja za ko na, od no sno po je di nih za kon skih re še wa, iz ve sno je da je da le ko ve ći pro blem we go va pri me na. Do sa daš wa pri me na ni je po ka za la da pred sta vqa zna-čaj nu bra nu ko rup ci ji. Isti na la zi mo gu se pri dru ži ti i Za ko nu o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja. Na čel no po sma tra no, ova kav za kon tre ba da us po sta vi ve ću tran spa rent-nost jav nog sek to ra u ze mqi, ali i da qe osta je pro blem we go ve pri me ne, pa ti me i we go vih efe ka ta.

Upo red na ana li za di rekt nih i in di rekt nih po li ti ka vla da na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je ne dvo smi sle no po ka zu je da di rekt-ne po li ti ke vla de na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je da le ko za o-sta ju za in di rekt ni ma. Na i me, re la tiv no ma li po ma ci na pla nu di rekt nih po li ti ka ne do voq ni su da sa mi ob ja sne sta ti stič ki zna ča jan pad ras pro stra we no sti i no ve ko rup ci je u Sr bi ji. In di-rekt ne po li ti ke bor be pro tiv ko rup ci je do mi ni ra ju i one su, ne spor no ima le do mi nant an uti caj na oba ra we ras pro stra we no-sti i ni voa ko rup ci je u Sr bi ji.

Već sa ma či we ni ca da se ra di o in di rekt nim po li ti ka ma bor-be pro tiv ko rup ci je na vo di na za kqu čak da mo ti vi za wi ho vu pri me nu ni su, od no sno ne mo ra ju bi ti, ve za ni za bor bu pro tiv ko rup ci je. Na pri mer, spoq no tr go vin ska li be ra li za ci ja mo že da bu de mo ti vi sa na (iskre nom) že qom za in te gra ci ju do ma će pri vre de u svet ske pri vred ne to ko ve, uslo vqa va we me đu na rod ne za jed ni ce u tom po gle du, ili pri ti skom do ma ćih in te re snih gru pa ko ji ma po go du je ta kva li be ra li za ci ja, a niš ta od to ga ni je po ve za no sa bor bom pro tiv ko rup ci je. Dru ga je stvar što je uz gred ni efe kat spoq no tr go vin ske li be ra li za ci je uma we we pod sti ca ja za ko rup ci ju, pa tim i oba ra we we nog ni voa. Isto


ta ko, pri va ti za ci ja, od no sno iz bor mo de la pri va ti za ci je i we go vo spro vo đe we, mo ti vi sa ni su ele men ti ma ko ji ne ma ju niš-ta za jed nič ko sa bor bom pro tiv ko rup ci je – stva ra we do bre vla-snič ke struk tu re sa sta no viš ta kor po ra tiv nog upra vqa wa, ili mak si mi za ci jom pri va ti za ci o nih pri ho da. Zbog to ga i na pre-dak jed ne ze mqe na pla nu in di rekt nih po li ti ka bor be pro tiv ko rup ci je ni je ne mi nov no ve zan za re še nost vla de te ze mqe da se bo ri pro tiv ko rup ci je.1

Na su prot to me, u obla sti di rekt nih po li ti ka ja sno se po ka zu-je ne do sta tak po li tič ke vo qe – bor ba pro tiv ko rup ci je ni je na vr hu po li tič kih pri o ri te ta vla sti. Po sto ji ne ko li ko raz lo ga za ta ko neš to. Pr vo, vla de u Sr bi ji su ko a li ci o ne, što zna či da u wi ma uče stvu je ve ći broj ra zno li kih stra na ka. Unu traš wa sta-bil nost tih vla da za vi si od svo je vr sne rav no te že ko ja se po sti že unu tar ko a li ci je, a ko rup ci ja ve o ma če sto igra zna čaj nu ulo gu u po sti za wu ta kve rav no te že – ne po sto ji ni ti je dan pod sti caj pre-mi je ru ta kve vla de da ot kri va ko rup ci o ne afe re we go vih ko a li-ci o nih part ne ra, bu du ći da neo t kri ve ne, a ne ot kri ve ne afe re te vr ste pred sta vqa ju moć no oruž je za po li tič ko uce wi va we part-ne ra i odr ža va we rav no te že (stra ha). Sve i da ne po sto ji na ve de-ni me ha ni zam, ko a li ci o ne vla de su ne sta bil ne po sa moj svo joj pri ro di, ta ko da ne ma ju so lid nu osno vu za sna žnu bor bu pro tiv ko rup ci je. Ko nač no, ko rup ci ja je ve o ma vi so ko na li sti te ma u me đu par tij skoj, od no sno pred iz bor noj re to ri ci. Opo zi ci o ne par ti je že sto ko i, naj češ će, ne ar gu men to va no na pa da ju vlast za ko rup ci ju i obe ća va ju, bez mno go ve ro do stoj no sti, da će pr vi wi hov za da tak, čim osvo je vlast, da bu de eli mi ni sa we ko rup ci je. U ta kvim okol no sti ma, za vlast bi ot kri va we ko rup ci o naš kih po slo va u okvi ru sa me vla sti, od no sno dr žav ne slu žbe, mo glo da bu de mač sa dve oš tri ce. Iako se, sa jed ne stra ne, po ka zu je da se vlast bo ri pro tiv ko rup ci je, s dru ge stra ne, po ka zu je se da ko rup-ci ja po sto ji, či me se da je na sna zi, od no sno uver qi vo sti re to ri-ci opo zi ci o nih par ti ja.

Po red ne do stat ka po li tič ke vo qe, od no sno re še no sti vla sti da se di rekt no bo ri pro tiv ko rup ci je, du go ni su bi le raz re še ne i kon cep tu al ne di le me u po gle du naj po god ni jih in sti tu ci o nal-nih re še wa. Po sle go di na lu ta wa, iz gle da da se po la ko raz jaš wa-va bu du ća kon cep ci ja vla sti na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je. Dok bi se po li tič kom ko rup ci jom tre ba lo da ba vi no vo, spe ci ja-li zo va no te lo – Agen ci ja – „kla sič nom” ko rup ci jom, onom u ko ju su ukqu če ni dr žav ni slu žbe ni ci tre ba da se ba ve re dov na te la, od no sno re dov ni me ha ni zmi prav ne dr ža ve: po li ci ja i pra vo su-đe (tu ži o ci i su di je). Ipak, osta je ne iz ve sno ko li ko će vre me na

1 Na rav no, ne tre ba is kqu či ti mo guć nost da deo mo ti va vla sti u po gle du in di rekt nih po li ti ka le ži u bor bi pro tiv ko rup ci je, ali jed no stav no, ti mo ti vi ni ka da ni su od lu ču ju ći u slu ča ju po li ti ka in di rekt ne bor be pro-tiv ko rup ci je.


bi ti po treb no da ova kva or ga ni za ci ja po sta ne de lo tvor na, od no-sno da poč ne da da je re zul ta te. To će za vi si ti i od po li tič ke vo qe, od no sno re še no sti da se spro ve du di rekt ne po li ti ke bor be pro-tiv ko rup ci je. Me đu tim, čak i uko li ko se us po sta vi po li tič ka vo qa, od no sno re še nost za spro vo đe we ovih me ra, po treb no je vre me da se sve to po kre ne. Na i me, za pri me nu ove stra te gi je po tre ba su dve efi ka sne slu žbe, a to su po li ci ja i pra vo su đe. Do sa daš wa is tra ži va wa po ka za la su da upra vo pra vo su đe pred-sta vqa osnov no usko gr lo. Za efek te re for me pra vo su đa po treb no je od re đe no vre me. Čak i uko li ko se pret po sta vi da će stva ri da se po pra ve na tom pla nu (teš ko mo gu da bu du go re ne go u vre me pret-hod nih mi ni sta ra prav de 2001-2003. i 2004-2007.), po treb no je vre me da se ose te re zul ta ti ta kvih pro me na.

Ima ju ći u vi du sva na ve de na ogra ni če wa ve za na za di rekt ne po li ti ke bor be pro tiv ko rup ci je, ve o ma je ve ro vat no da će još ne ko vre me in di rekt ne po li ti ke bor be pro tiv ko rup ci je u Sr bi-ji do mi ni ra ti nad di rekt ni ma. Raz lo ge za ova kav stav ne tre ba tra ži ti sa mo u sla bo sti ma, od no sno ogra ni če wi ma ve za nim za di rekt ne po li ti ke bor be pro tiv ko rup ci je, već i u sna zi mo ti va na ko ji ma se za sni va ju in di rekt ne po li ti ke ogra ni če wi ma. A ti mo ti vi su broj ni i ra zno li ki, što in di rekt nim po li ti kama bor be pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji da je na sna zi i odr ži vo sti. Pr vo po sto ji ne spor na že qa sa daš wih vla sti u Sr bi ji da se ze mqa in te gri še u Evro pu, u pr voj fa zi kroz pro ces sta bi li za-ci je i pri dru ži va wa, a u ka sni joj fa zi i sa mim pri stu pa wem, od no sno član stvom u Evrop skoj uni ji. Taj pro ces ne mi nov no do vo-di do pri la go đa va wa dr žav nih po li ti ka i in sti tu ci o nal nih aran žma na, ka ko bi se oni do ve li do ni voa (evrop skih) tr žiš-nih pri vre da. Po red to ga, deo tog pristu pa wa je i pu na li be ra li-za ci ja eko nom skih to ko va sa ze mqa ma čla ni ca ma EU, što efek-tiv no zna či pu na li be ra li za ci ja naj ve ćeg de la spoq no tr go vin-skih to ko va Sr bi je. Dru go, oči gled no je da po sto ji pri lič no sna-žna že qa da se re for mom pri vred nog si ste ma u prav cu stva ra wa pra ve tr žiš ne pri vre de stvo ri am bi jent za pri vla če we stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, ko ji ma bi se po spe šio pri vred ni rast, po ve ća la za po sle nost, od no sno uma wi la ne za po sle nost. Tre će, iako je Sr bi ji bi la iz lo že na uslo vqa va wi ma kao me ha ni zmom we ne in te gra ci je u me đu na rod nu za jed ni cu, u po sled wih ne ko li ko go di na ta uslo vqa va wa su bi la pre sve ga bi la usre sre đe na na sa rad wu sa Haš kim tri bu na lom i slič na po li tič ka de la wa, a u da le ko ma woj me ri su ta uslo vqa va wa bi la u do me nu in sti tu ci o-nal ne re for me i dr žav nih, pre sve ga eko nom skih po li ti ka i to od stra ne me đu na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja. Po sle za vr-šet ka na ve de ne sa rad we, mo že se oče ki va ti da će uslo vqa va wa me đu na rod ne za jed ni ce bi ti usme re na pre sve ga na dr žav ne, od no-sno eko nom ske po li ti ke i, na ro či to, in sti tu ci o nal nu re for mu, što zna či da se mo gu oče ki va ti pri ti sci ko ji će do ve sti do ja ča wa


li be ra li za ci je i de re gu la ci je, kquč nih ele me na ta in di rekt nih po li ti ka bor be pro tiv ko rup ci je. Oči gled no je da po sto je sna-žni i ra zno li ki mo ti vi za de re gu la ci ju i li be ra li za ci ju, što je do bra okol nost ka da se uzme u ob zir da u Sr bi ji po sto je broj ne i sna žne in te re sne gru pe ko je se pro ti ve ova kvim dr žav nim po li-ti ka ma.

Sa in ten zi fi ka ci jom, od no sno ubr za va wem li be ra li za ci je i de re gu la ci je, od no sno sa uve ća wem eko nom skih slo bo da, ne sa mo da se po ja ča va ju in di rekt ne po li ti ke bor be pro tiv ko rup ci je, ne go se i uma wu je po tre ba za po sto ja wem van red nih in sti tu ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je i van red nih me ra na tom pla nu. Sa mim tim, stva ri se vra ća ju u re dov ne me ha ni zme, od no sno pro ce du re prav ne dr ža ve, ko jim se ko rup ci ja tre ti ra kao bi lo ko je dru go kri vič no de lo. Na rav no, osta je da se vi di da li će u bu duć nosti Sr bi ja mo ći da se oslo ni na sve one već opi sa ne mo ti ve vla sti za da qom li be ra li za ci jom i de re gu la ci jom ili će pre vag nu ti uti-caj in te re snih gru pa ko je bi da odr že za tvo re nu, re gu li sa nu i dr ža vom upra vqa nu pri vre du.

Iz ve sno je da je Sr bi ja po sle 2000. go di ne za be le ži la na pre dak, od no sno re zul ta te na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je. Dr žav ne po li ti ke su se pro me ni le, vlast je, ipak, po ka za la od re đe ni ste-pen re še no sti da se bo ri sa ko rup ci jom (za raz li ku od vla sti pre ok to bra 2000. go di ne, ko ja je po ka zi va la vi so ki ste pen re še no sti da odr ži i una pre di ko rup ci ju), a te pro me ne su ne mi nov no da le re zul ta te u po gle du uma we wa ste pe na ras pro stra we no sti i in ten-zi te ta ko rup ci je u Sr bi ji. Ipak, re la tiv no je ma lo ura đe no na pla nu di rekt nih po li ti ka vla de u bor bi pro tiv ko rup ci je, pre sve ga zbog ne do stat ka po li tič ke vo qe, ko ji je ve li kim de lom bio uslo vqen sla bim, pa i ma win skim ko a li ci o nim vla da ma ko je Sr bi jom vla da ju od ok to bra 2000. go di ne.

Ka kva je bu duć nost bor be pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji? Uko li ko na vla sti bu du one po li tič ke sna ge ko je ima ju po li tič ki in te res od pri bli ža va wa Evro pi i od da qe in te gra ci je na še ze mqe u svet, on da će auto mat ski mo ra ti da bu du pri me wi va ne di rekt ne i, na ro či to, in di rekt ne po li ti ke za bor bu pro tiv ko rup ci je. Uko-li ko, na pro tiv, na vla sti bu du one po li tič ke sna ge ko je ne ma ju po li tič ki in te res u pri bli ža va wu Sr bi je Evro pi, od no sno ko je su in di fe rent ne pre ma to me, on da osta je ne iz ve sno šta će se do go di ti sa ko rup ci jom u Sr bi ji.

209

VII Inovirawe antikorupcijske strategije iz 2001. godine

UVOD

U skla du sa ana li tič kim ka rak te rom ovog is tra ži va wa, u po sled-wem po gla vqu stu di je po ku ša će mo da oce ni mo

• u ko joj je me ri stra te gi ja bor be pro tiv ko rup ci je ko ju smo pred lo ži li u kwi zi iz 2001. go di ne iz dr ža la test vre me na i pred sta vqa la va qa nu su ge sti ju on daš woj vla di,

• u če mu bi tu stra te gi ju tre ba lo pro me ni ti i even tu al no do pu-ni ti no vim ele men ti ma ka ko bi i na da qe osta la ak tu el na.

Ta dva pi ta we ne sa mo da pred sta vqa ju ex post ana li zu ide ja iz ne tih pre pet i vi še go di na, što mo že bi ti za ni mqi vo, ali ne i mno go ko ri sno, već i suš tin sko su o ča va we me ha ni za ma ko rup ci je ko ji su de lo va li to kom pret hod nih go di na sa me ra ma ko je je dr ža va pred u zi ma la (uko li ko je pred u zi ma la), uz oce nu wi ho ve efi ka sno sti. Šta vi še, na kra ju će mo na ve sti i šta bi, po na šem miš qe wu, tre ba lo na da qe ra di ti na pla nu an ti ko-rup cij ske bor be.

AN TI KO RUP CIJ SKA STRA TE GI JA IZ 2001. GO DI NE

Pod se ti mo se no se ćih ele me na ta stra te gi je ko ju je tim CLDS-a su ge ri sao pre pet, od no sno već šest go di na.

Tri te meq na či ni o ca pred lo že ne stra te gi je bi li su:• sma we we ulo ge dr ža ve u eko nom skom i so ci jal nom ži vo tu,

što sma wu je pod ruč je na ko me se mo že po ja vi ti ko rup ci ja,• uvo đe we po la ga wa ra ču na od stra ne dr žav nih or ga na i in sti-

tu ci ja, što po ve ća va in for mi sa nost i olak ša va ot kri va we ko rup ci je i

• uti caj na mo ti va ci o ni si stem dr žav nih či nov ni ka, što ih pod sti če na poš to va we pra vi la i de sti mu li še od ukqu če wa u ko rup ci o naš ke po slo ve.

Kao naj va žni ja pod ruč ja an ti ko rup cij ske bor be na ve de ni su:• po li tič ka sfe ra, gde smo se za lo ži li za obez be đe we pu ne

kon ku ren ci je i na gla si li va žnost re gu li sa wa fi nan si ra wa stra na ka i kon flik ta in te re sa,


• pra vo sud na sfe ra, gde smo na gla si li nu žnost re for me ovog si ste ma, za sno va ne na pro me ni su dij skog ka dra, obez be đe wu ne za vi sno sti sud stva i no vim na če li ma iz bo ra su di ja,

• fi skal na sfe ra, gde smo su ge ri sa li kom plet nu re for mu – od bu xet skih pro ce du ra, na či na funk ci o ni sa wa po re ske i ca rin ske upra ve do, naj va žni je, usta no vqa va wa kon ku rent-skog si ste ma jav nih na bav ki,

• re for ma jav ne upra ve, gde smo pred lo ži li pro me ne na svim pod ruč ji ma: pro me na sa sta va, de po li ti za ci ja i pro fe si o na-li za ci ja, una pre đe we kva li fi ka ci ja, per ma nent na obu ka, po ve ća we pla ta, ukqu če we etič kih prin ci pa po na ša wa, tran spa rent nost ra da itd; po seb no smo na gla si li nu žnost ovih pro me na u po li ci ji i zdrav stvu.

Pred lo ži li smo i for mi ra we tri ne za vi sne in sti tu ci je ko ji bi mo gle bi ti vr lo ko ri sne u bor bi pro tiv ko rup ci je. To su:

• an ti ko rup cij ska agen ci ja, ko ja bi pred vo di la an ti ko rup cij-sku bor bu,

• glav na kon tro la, ko ja bi vr ši la fi nan sij ski nad zor (re vi-zi ju) ra da dr žav nih or ga na i

• om bud sman, ko ji bi šti tio pra va gra đa na od dr žav ne sa mo-vo qe.

Naj va žni jom pret po stav kom us peš ne an ti ko rup cij ske bor be sma tra li smo po sto ja we po li tič ke vo qe u vr ho vi ma vla sti da se dr ža va ozbiq no uhva ti u koš tac sa ovom druš tve nom bo leš ću.

Ka da se sa ove vre men ske dis tan ce po gle da pred log stra te gi je ko ju je po nu dio CLDS mo že se za kqu či ti da se ra di lo o kon cep tu ko ji je do bro od go va rao ta daš wim pri li ka ma u Sr bi ji, a to su teš ko ko rup ci o naš ko na sle đe od pret hod ne vla sti i po tre ba da se gra de pot pu no no ve in sti tu ci je ne sa mo iz raz lo ga an ti ko rup-cij ske bor be, već i zbog tran zi ci je iz so ci ja li zma u li be ral no-de mo krat sko druš tvo.

Taj kon cept je, sva ka ko, de lio osnov ne gra đe vin ske blo ko ve sa ce lom kla som pred lo ga stra te gi ja za ze mqe u tran zi ci ji i pot pu-no se ukla pao u ta daš we mod ne tren do ve. We go va suš ti na bi la je iz grad wa va qa nih me ha ni za ma do brog upra vqa wa dr ža vom u post-tran zi ci o nom pe ri o du kao bo qeg na či na bor be pro tiv ko rup ci je ne go što su re pre siv ne kam pa we.

Vla de Sr bi je, ka ko je već re če no, bi le su u ma woj ili ve ćoj me ri ak tiv ne na pla nu an ti ko rup cij ske bor be to kom ovih go di na, a osnov ne ak tiv no sti kre ta le su se u prav cu ko ji je u svo joj stra te-gi ji pred lo žio CLDS.

ULO GA PO LI TIČ KE VO QE

Pr vi uslov uspe ha an ti ko rup cij ske bor be bi la je i još uvek je čvr sta po li tič ka vo qa vr ha vla sti da se su zbi je ova ne ga tiv na

211Inovirawe antikorupcijske strategije iz 2001. godine

po ja va. Uko li ko ne po sto ji, ve ro vat no je da će ko rup ci ja uze ti ma ha, i po red sva ke pro kla mo va ne stra te gi je i po li ti ke.

U raz vi je nom de lu sve ta ta kva po seb na po li tič ka vo qa ni je na ro či to nu žna, poš to dr žav ne in sti tu ci je či ja je svr ha obez be-đe we poš to va wa za ko na (po li ci ja, tu ži laš tvo, pra vo su đe itd) funk ci o ni šu na pri stoj nom ni vou i u osno vi obez be đu ju kon ti-nu i ra nu bor bu pro tiv ko rup ci je.

U ze mqa ma sa ma we sa zre lom i po u zda nom dr žav nom ad mi ni stra-ci jom, ukqu ču ju ći i pra vo sud nu gra nu, ni je iz ve sno da će dr žav ni or ga ni oba vqa ti svoj po sao na po tre ban na čin u re dov nom po stup-ku, a bez stal nih pod sti ca ja od naj vi še po li tič ke vla sti. U to me ga mo gu ome sti ka ko sop stve ne sla bo sti (lo še za ko no dav stvo, ma wak kva li fi ko va no sti, ko rum pi ra nost itd), ta ko i ne ga tiv ni sig na li ko ji do la ze iz po li tič ke sfe re, kao što je zaš ti ta ko rup ci o naš-kih ak te ra po ve za nih sa vla da ju ćim struk tu ra ma. Sto ga je za us peš-nu an ti ko rup cij sku bor bu u ovim ze mqa ma pre ko po treb na po li-tič ka po drš ka po li cij skim, is tra žnim i sud skim or ga ni ma ko ja do la zi iz vr ha po sve će ne dr žav ne vla sti.

Ipak, tu po drš ku obič no ni je la ko obez be di ti. Pr vi uzrok iz o-stan ka mo že bi ti ko rum pi ra nost sa mih vr ho va vla sti, ta ko da bi oče ki va we po zi tiv nih pod sti ca ja sa we ne stra ne bi lo ilu zi ja.

Osta le uzro ke po tra ži će mo u po li tič kim pro ce si ma. Na i me, naj sna žni je oruž je jed ne vla sti u bor bi sa ko rup ci jom mo že bi ti we na te žwa da slu ži jav nom in te re su, od no sno da uve ća na rod no bla go sta we. Ta kva mo ral na vlast, vlast po sve će na na rod nom do bru, sva ka ko će bor bu pro tiv ko rup ci je uze ti kao je dan od svo jih naj-vi ših pri o ri te ta, po la ze ći od tač ne pro ce ne da sa bo le snim dr žav nim apa ra tom ni je mo gu će uči ni ti do bra de la i da je sto ga po treb no pr vo we ga iz le či ti an ti ko rup cij skom bor bom.

Ta kva ide a li stič ka vlast se če sto mo že na ći u sta ri jim ux be-ni ci ma po li ti ke, ali ni je, na ža lost, re dov na po ja va u sa vre me-nim de mo kra ti ja ma, po seb no onim mla dim. U stvar nom ži vo tu uobi ča je na je vlast ko joj mo ral ni je te meq ak tiv no sti, već tač na spo zna ja sop stve nih in te re sa. A in te res sva kog po li ti ča ra i po li tič ke gru pe je osva ja we vla sti i odr ža va we na woj, te oni sva kom pro ble mu pri la ze sa sta no viš ta efe ka ta mo gu ćih me ra i ak ci ja na wi hov (stra nač ki) po li tič ki rej ting. Za stran ku ko ja je na vla sti teš ka je od lu ka da po ve de od luč nu an ti ko rup cij sku bor bu uko li ko će joj to do ne ti ne ga tiv ne ukup ne efek te. Jer, mo gu-će je, na pri mer, da ta bor ba do ne se vla da ju ćoj stran ci troš ko ve kod sop stve nih čla no va i či nov ni ka i, još va žni je, kod de la po slov nih kru go va, a da ne bu de na ro či tih po zi tiv nih efe ka ta na stra nač ki rej ting. Ovo po sled we je re dov na po ja va u druš tvu u ko me gla sa či ne pri da ju va žnost an ti ko rup cij skoj bor bi, ve ro-vat no na osno vu ose ća ja da se ne ra di o ve o ma va žnom fe no me nu ili na osno vu pro ce ne da je bo lest ne iz le či va.


Na ve di mo još je dan va žan mo me nat: po sto je si tu a ci je u ko ji ma i vlast i opo zi ci ja mo gu da fin gi ra ju od luč nost za bro bu pro tiv ko rup ci je, a da to ni je isti na. Za opo zi ci ju je to ja sno sa mo po se bi, poš to ona ni ne mo ra niš ta stvar no da de mo stri ra, već se sa mo za la že za od re đe nu le pu stra te gi ju i tvr di da bi ona to ra di-la uko li ko do đe na vlast. Ali, i vla da ju ća stran ka mo že da glu mi bor bu pro tiv ko rup ci je uko li ko u ze mqi do mi ni ra krup na ko rup-ci ja, te sto ga gla sa či ni su u sta wu da na osno vu sop stve nog is ku-stva pro ce ne ka ko se kre će ko rup ci ja u ze mqi i ka kve sve po sle-di ce za i sta ima. Dru gim re či ma, gra đa ni lak še uoča va ju sit nu ko rup ci ju na ni žim ni vo i ma vla sti, poš to oni sa mi i wi ho vi bli žwi ima ju sa wom is ku stva, dok im pri me ri ve li ke ko rup ci je če sto iz mi ču i sto ga joj ne pri da ju po treb nu va žnost.

Ka ko je u Sr bi ji? Ov de je vla da uglav nom sa sta vqe na, bar pre ma aneg dot skoj evi den ci ji, od raz li či tih po je di na ca i gru pa. Po sto-je ča sni qu di ko ji se iskre no za la žu za ob ra čun sa ko rup ci jom, ali po sto je i oni ko ji, kao še fo vi in te re snih sin di ka ta, ko ri-ste za se be i svo je qu de pri li ke ko je im se uka žu. Ta ko je bi lo za vre me Đin đi će ve i Živ ko vi će ve vla de, ta ko je bi lo i za vre me pr ve Koš tu ni či ne vla de. Ta kva kon ste la ci ja pod ra zu me va kom bi-na ci ju fin gi ra ne sa stvar nom bor bom pro tiv ko rup ci je, ve ro-vat no uz uspo ra va we ove dru ge i uz kal ku la ci ju po te za ko ji će se pred u ze ti ka ko bi se uve ća la opšta ko rist, ali i uz mi ni mi zo va-we šte te za stran ke i sa rad ni ke. Ov de, na rav no, ne tvr di mo da ko rup ci ja pred sta vqa osno vu po li ti ke vla da i da su ih spro vo di-li pre mi je ri, već sa mo da je ko rup ci ja ima la uti ca ja na po je di ne po te ze vla de, od no sno na od su stvo po je di nih po te za, i da i u vla di po sto je qu di ko ji ma ona ni je stra na.

Opo zi ci o na Srp ska ra di kal na stran ka, sa dru ge stra ne, ko ri-sti op tu žbe o ko rup ci ji vla da ju ćih stra na ka kao svo je glav no unu traš we-po li tič ko oruž je. We ni ar gu men ti naj češ će ni su uver qi vi, ali na la ze pri lič nog od je ka u po je di nim slo je vi ma sta nov niš tva i do pri no se znat noj po pu lar no sti ove stran ke.

Što je va žni je, mi sli mo da je oči gled no da ozbiq na bor ba pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji (i da qe) za vi si od naj vi še po li tič-ke od lu ke, tj. da je re dov ni dr žav ni or ga ni, kao po li ci ja i tu ži-laš tvo, ne vo de uvek kao deo svog re dov nog po sla, već če sto kao van red ne kam pa we, i to on da ka da do bi ju na log sa po li tič kog vr ha. O to me naj bo qe sve do či se ri ja hap še wa ra znih gru pa to kom pro le ća 2007. go di ne (sve tzv. ma fi je). Na i me, svih ovih pret-hod nih 5-6 go di na ni je bi lo ni jed ne slič ne ak ci je, a sa da su se mno ge kon cen tri sa le u krat kom raz do bqu od ne ko li ko me se ci. Bu du ći da sa daš wi mi ni star unu traš wih poslova dr ži taj po lo žaj vi še od tri go di ne, si gur no je da ta se ri ja hap še wa ne pred sta vqa po sle di cu za me ne ne ak tiv nog mi ni stra ak tiv nim. Oči gled no je da se neš to pro me ni lo u po li tič kim okol no sti ma – u me đu vre me nu su odr ža ni iz bo ri i de li mič no je pro me wen


sa stav vla da ju će ko a li ci je – što je uklo ni lo ra ni je po sto je će po li tič ke pre pre ke ili je sa mo po se bi do ne lo pod sti caj bor bi pro tiv ko rup ci je.

Uko li ko, da kle, re pre siv ni si stem u Sr bi ji (još uvek) ne funk ci o ni še sam po se bi, is kqu či vo po za ko nu i bez pod sti ca ja vi so ke po li ti ke, ta da je za us peš nu an ti ko rup cij sku bor bu od naj vi še va žno sti po sto ja we po li tič ke vo qe za bor bu pro tiv ko rup ci je u vla da ju ćim kru go vi ma.

Po li tič ka vo qa u vla sti sva ka ko ne tre ba da bu de is kqu či vo usme re na na po je di nač ne ak ci je ili kam pa we već još vi še na iz grad wu so lid nih, za ko nu po kor nih in sti tu ci ja kao vi ših i du go traj nih bra na ko rup ci ji.

PRO ME NA TE ŽIŠ TA STRA TE GI JE

Pr vo je pi ta we da li je Sr bi ji uopšte po treb na po seb na an ti ko rup-cij ska bor ba, sa spe ci jal nim po li ti ka ma, in sti tu ci ja ma i ak ci ja ma. Jer, ko rup ci ja po sto ji u mno gim ze mqa ma sve ta, u stva ri u svi ma, ali mno ge od wih ni su do ne le stra te gi ju an ti ko rup cij ske bor be, ustro-ji le po seb ne in sti tu ci je i po ve le spe ci jal ne kam pa we, ni ti uopšte raz miš qa ju u tom prav cu. Oči gled no je da u raz vi je nim ze mqa ma vla da uve re we da im jed na ta kva po seb na ak tiv nost ni je po treb na, od no sno da im ne bi do ne la ko ri sti. O če mu se ra di?

Raz vi je ne ze mqe se po u zda ju u re dov ne me ha ni zme bor be pro tiv ko rup ci je i ve ru ju da im po seb na stra te gi ja, uz ve li ke pro me ne in sti tu ci o nal ne pri ro de, ni je po treb na. Na rav no, i u tim ze mqa ma ko rup ci ja po sto ji i čak po ne kad uzi ma ve li ke raz me re, su de ći po vred no sti tran sak ci ja i po li tič kom ni vou na ko me se od vi ja, ali je i re dov na ak tiv nost re pre siv nog i sud skog si ste-ma za vid na i obez be đu je do bre re zul ta te. Po gle daj mo naj no vi ji pri mer iz SAD iz 2007. go di ne: kon gre smen Vi li jem Xe fer son je, po sve mu su de ći, po sre do vao u po slo vi ma iz me đu ame rič kih kom pa ni ja i ne kih afrič kih ze ma qa i za to uzi mao pro vi zi ju, ali je pra ćen, na meš te na mu je po li cij ska zam ka, na đen je no vac u we go vom za mr zi va ču i na kra ju je pre dat nad le žnom su du. Dr žav ni apa rat je od ra dio svoj po sao kao što bi i u sva kom dru-gom, ma we atrak tiv nom slu ča ju, te kon gre sme na ni je spa sao po li-tič ki po lo žaj, ni ti je we go va stran ka po ku ša la da ga sa ču va i pri kri je zlo de la.1

Si tu a ci ja u Sr bi ji se, na ža lost, ne mo že po re di ti sa oni ma u raz vi je nim ze mqa ma. Dok ta mo re dov ne in sti tu ci je funk ci o ni-šu na va qan na čin, i to u re dov nom po stup ku, i uspe va ju da odr že

1 Za ni mqi vo je kod ovog slu ča ja i to što su bi ra či iz Lu i zi ja ne po sled wi put iza bra li okri vqe nog Xe fer so na za kon gre sme na po sle iz bi ja wa afe re, što zna či da ni su pri da li po seb nu va žnost na vo di ma o we go vim ko rup ci-o naš kim ak tiv no sti ma.


ni vo ko rup ci je na ni skom ni vou, do tle u Sr bi ji po li cij ski, pra-vo sud ni i dru gi slič ni or ga ni pre če sto če ka ju mig po li ti ke da bi se an ga žo va li, o če mu je već bi lo go vo ra. Po red to ga, ni wi ho-ve spo sob no sti ni su uvek na po treb nom ni vou. Oči gled no je da iz grad wa ovih in sti tu ci ja u Sr bi ji ni je okon ča na, od no sno da ih je po treb no i da qe te me qi to una pre đi va ti i u prav cu ne za vi sno-sti od po li ti ke i u prav cu po di za wa ka pa ci te ta.

Sa dru ge stra ne, Sr bi ja je to kom po sled wih 5-6 go di na umno go-me iz gra di la in sti tu ci je ko je 2000. go di ne ni su po sto ja le i ure-di la an ti ko rup cij sko za ko no dav stvo na mo de ran na čin. Dru gim re či ma, Sr bi ja se ne na la zi na po čet ku pu ta an ti ko rup cij ske bor-be, već je na we mu do sta od ma kla. Sto ga vi še ne od go va ra te ku ćim okol no sti ma ona stra te gi ja ko ja je 2001. go di ne bi la od go va ra ju ća i sva ka ko je po treb no pre ne ti te žiš te ak ci je sa onih pr vih ko ra-ka u an ti ko rup cij skoj bor bi na sle de će, zna či po treb no je pre ći iz ra ni jih fa za u ka sni je.

Po gle daj mo bli že uči we ne pro me ne. Eko nom sko za ko no dav stvo je u ve li koj me ri pro me we no, a u po re đe wu sa si ste mom ko ji je vla-dao to kom 1990-tih go di na. Li be ra li zo va no je spoq no tr go vin sko i de vi zno za ko no dav stvo, li be ra li zo va ne su ce ne i plat ni pro-met, le ga li zo va na je pro da ja de vi za i naft nih de ri va ta, bit no je una pre đen po re ski si stem itd itd. Na taj na čin uki nu te su broj ne re strik ci je, od no sno do zvo le ko je su dr žav nim slu žbe ni ci ma i wi ho vim še fo vi ma omo gu ća va le ko rup ci o naš ke po slo ve. Ta ko je bit no uma we no pod ruč je o ko me od lu ču ju dr žav ni či ni o ci, pa je ti me sma we na i ko rup ci ja.

Za tim, do ne to je za ko no dav stvo iz raz li či tih obla sti ko je bi tre ba lo da ote ža ko rup ci ju ili da olak ša bor bu pro tiv we. Kao što je već bi lo re či, iz me đu osta log do ne ti su za ko ni o kon-flik tu in te re sa, fi nan si ra wu stra na ka, jav nim na bav ka ma, dr žav nim slu žbe ni ci ma, dr žav noj re vi zir skoj in sti tu ci ji, om bud sma nu, za tim je usvo je na stra te gi ja an ti ko rup cij ske bor be i wen ak ci o ni plan, a pro me wen je i kri vič ni za kon. Ti me je, u osno vi, stvo re na za kon ska osno va za ši ro ku an ti ko rup ci o nu ak tiv nost.

I na kra ju, stvo re ne su mno ge in sti tu ci je iz obla sti an ti ko-rup cij ske bor be: Upra va za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri-mi na la (UP BOK), Upra va za jav ne na bav ke, Od bor za spre ča va-we su ko ba in te re sa, om bud sman, Upra va za spre ča va we pra wa nov ca i slič no. Oja ča ni su i or ga ni unu traš we kon tro le u mno gim dr žav nim in sti tu ci ja ma. Od pla ni ra nih, u pri pre mi su Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je i Dr žav na re vi zor ska in sti tu ci ja.

Do ne te su i ne ke po je di nač ne, a va žne me re, ko je bi tre ba lo da uma we ko rup ci ju. Ta ko su pret hod nih go di na po ve ća ne pla te dr žav nih slu žbe ni ka, a po seb no u lo kal nim vla sti ma i kod vo de-ćih slu žbe ni ka u re pu blič kim mi ni star stvi ma (na pri mer,


po moć ni ci mi ni stra i na čel ni ci),2 što u od re đe noj me ri sma-wu je wi ho vu mo ti va ci ju da se ukqu če u ne do zvo qe ne po slo ve. Ili, bit no je pro ši re na tran spa rent nost ra da dr žav nih or ga na, ka ko kroz oba ve zu pod no še wa pe ri o dič nih iz veš ta ja o wi ho vom ra du, ta ko i kroz znat no fre kvent ni ju ko mu ni ka ci ju vo de ćih dr žav-nih i lo kal nih funk ci o ne ra sa me di ji ma.

Sa mim tim, an ti ko rup cij ska bor ba u Sr bi ji izaš la je iz po čet-nih fa za i preš la u sle de će. Te pr ve fa ze suš tin ski su ka rak te-ri sa ne re for mom za ko no dav stva, ka ko eko nom skog ta ko i onog ko je se ne po sred no ba vi ko rup ci jom i srod nim fe no me ni ma i or ga ni za ci jom po treb nih in sti tu ci ja. Taj deo po sla je ve ćim de lom ura đen, ma da ova oce na uopšte ne zna či da je sve za vr še no, i to na naj bo qi na čin. Po sto ji po tre ba da se bit no una pre de ne ke obla sti eko nom skog za ko no dav stva ko je pod sti ču ko rup ci ju. Na pri mer, kod gra đe wa (do bi ja wa gra đe vin ske do zvo le) tre ba lo bi znat no po jed no sta vi ti pro ce du re i ti me uklo ni ti va žno ža riš-te ko rup ci je na lo kal nom ni vou. Ili, fi nan sij ski si stem je pre-re gu li san, što je ve ro vat no bi lo po treb no pr vih go di na tran zi-ci je, dok je si stem bio ne sta bi lan i ne zreo, ali bi ga sa da tre ba lo po ste pe no li be ra li zo va ti i ta ko uklo ni ti ri zik ko rup ci je kod do zvo la za rad ba na ka i osi gu ra va ju ćih druš ta va i slič no.

Po treb no je, ta ko đe, da se za vr ši iz grad wa in sti tu ci ja, i to u dva sme ra. Pr vi je osni va we ne do sta ju ćih, a pred vi đe nih in sti-tu ci ja, kao što su Dr žav na re vi zor ska in sti tu ci ja i Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je.

Za ko nom pro pi sa ni rok za for mi ra we Dr žav ne re vi zor ske in sti-tu ci je is te kao je još ma ja 2006. go di ne, a ona još uvek ni je osno va na. Je dan od uzro ka to me bi la je skrom na pla ta še fa in sti tu ci je, a u po re đe wu sa pla ta ma u pri vat nom sek to ru, što je ka sni je is pra vqe-no. Sa da je u to ku pro ces no mi no va wa čla no va Sa ve ta DRI, pa nam osta je na da da će po sao osni va wa i po če tak ope ra tiv nog ra da bi ti us peš no okon čan kra jem 2007. ili po čet kom 2008. go di ne.

Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pred vi đe na je Stra te gi jom bor be pro tiv ko rup ci je, a na crt za ko na o we nom osni va wu, nad le-žno sti ma i po stup ci ma po sto ji. Ova kve agen ci je ste kle su po pu-lar nost u sve tu po sle us peš nog pri me ra iz Hong Kon ga, ali je taj uspeh ret ko gde po no vqen. Na i me, osnov no pi ta we je ka rak te ra agen ci je: da li ona me đu nad le žno sti ma ima i is tra žnu funk ci ju ili ne. Hon kon ška je ima la i za to je po sti gla do bre re zul ta te, dok u dru gim ze mqa ma agen ci je ne ma ju is tra žne kom pe ten ci je, pa i uspeh iz o sta je. Na cr tom srp skog za ko na o agen ci ji ni su pred vi đe ne te is tra žne nad le žno sti, već sa mo one ko je se svo de na ko or di na-ci ju, ini ci ja ti vu, miš qe we, nad zor i slič no. Sto ga je i pi ta we da li je ta kva agen ci ja po treb na ili će bi ti stvo ren još je dan skup

2 In te re sant no je da sa da (ju ni 2007) po moć ni ci mi ni stra u Vla di Sr bi je ima ju ve će pla te od sa mih mi ni sta ra.


ad mi ni stra tiv ni or gan3 ko ji ne će do ne ti po treb ne re zul ta te. Ovim po sled wim se ne za la že mo za osni va we agen ci je sa is tra-žnim kom pe ten ci ja ma, već po kre će mo pi ta we da li je agen ci ja ka kva je pred vi đe na na cr tom za ko na uopšte po treb na.

Kod pi ta wa da li for mi ra ti ta kvu agen ci ju u po za di ni se po ja-vqu je jed no va žni je pi ta we, na i me da li se u bor bi pro tiv ko rup-ci je oslo ni ti na re dov ne in sti tu ci je či ji je za da tak opšta bor ba pro tiv kri mi na la, ukqu ču ju ći i ko rup ci ju, ili se u ve ćoj me ri oslo ni ti na spe ci ja li zo va ne or ga ne an ti ko rup cij ske bor be. Na še je uve re we da je pr va op ci ja bo qa, naj ma we iz tri raz lo ga:

• pr vi je ve ro va we da re dov ni or ga ni, kao što su po li ci ja, tu ži laš tvo i su do vi, ima ju ve će šan se da se us peš no no se sa ko rup ci jom zbog da le ko ve ćih re sur sa, ve ćih nad le žno sti i ve će tra di ci je bor be sa kri mi na lom,

• dru gi je ve ro va we da je zlo u po tre ba ma wih, spe ci ja li zo va nih or ga ni za ci ja ve ro vat ni ja ne go ve li kih re dov nih, i to zlo u-po tre ba ka ko u smi slu umrt vqi va wa we nog ra da, ta ko i ak tiv-ne zlo u po tre be u smi slu olak ša wa ko rup ci je u ko rist onih ko ji su ih osvo ji li,

• tre ći je da se spe ci jal ne in sti tu ci je za bor bu pro tiv ko rup-ci je do sa da ni su po ka za le u na ro či to po voq nom sve tlu, tj. ni su da le ne ki vi dan do pri nos sma we wu ko rup ci je u Sr bi ji.

Za la ga we za da va we pred no sti re dov nim or ga ni ma uopšte ne zna či i su ge sti ju da se po sto je ći po seb ni or ga ni uki nu, već sa mo pred log da se usta no vi ta kva kon fi gu ra ci ja nad le žno sti kod ko je će kla sič ni or ga ni ima ti glav nu reč, a spe ci ja li zo va ni uče stvo-va ti u bor bi pro tiv ko rup ci je u okvi ru svo jih spe ci fič nih kom-pe ten ci ja.

Dru gi smer ak tiv no sti je una pre đe we ra da po sto je ćih in sti tu-ci ja, a bu du ći da wi hov rad če sto ne za do vo qa va. To se od no si na sva tri osnov na seg men ta za obez be đe we spro vo đe wa za ko na: po li-ci ju, tu ži laš tvo i sud stvo. Pr vi i dru gi od wih se i da qe pre vi-še osla wa ju na po li tič ke mi go ve kod an ti ko rup cij ske ak tiv no-sti, ume sto da sa ve sno oba vqa ju svoj re do van po sao. Tre ći je do sta zaš ti ćen od re form skih ve tro va ne za vi snoš ću sud stva, ta ko da pro me na su dij skog sa sta va u po treb noj me ri ni je bi la mo gu ća to kom po sled wih go di na. Ipak, ni je dan od wih ni je u ne po pra-vqi voj me ri za ra žen vi ru som ko rup ci je, i po red to ga što je sit-na ko rup ci ja do sta če sta, a ja vqa se i ona krup na, po li tič ka. Sto-ga po sto ji re al na šan sa da se te tri in sti tu ci je po sta ve na so lid-ni je te me qe, tim pre što ve ru je mo da u dr žav nom vr hu po sto ji sklo nost ka ta kvim ko ra ci ma.

Sva ka ko, po di za we ra da in sti tu ci ja za du že nih za bor bu sa kri-mi na lom na vi ši ni vo ni je je di ni pra vac una pre đe wa ad mi ni-stra ci je u Sr bi ji. I osta le in sti tu ci je, zna či mi ni star stva,

3 Pred vi đe no je da u Agen ci ji bu de za po sle no 150 qu di.


agen ci je i slič no, tre ba lo bi bit no una pre di ti ka ko zbog an ti-ko rup cij ske bor be, ta ko i iz raz lo ga opšte efi ka sno sti i po di-za wa kva li te ta pru ža wa uslu ga ko ri sni ci ma. Ipak, pri o ri tet bi kod bor be pro tiv an ti ko rup ci je tre ba lo da ti onim in sti tu-ci ja ma ko je se ne po sred no wo me ba ve.

PO JE DI NE GRU PE PO TREB NIH ME RA

Po gle daj mo ukrat ko i ne ke me re ko je sma tra mo va žni ma u re a-li za ci ji po me nu te pro me ne te žiš ta kod an ti ko rup cij ske bor-be.4 Pret hod no na po me ni mo da je u sve tri in sti tu ci je (po li ci ji, tu ži laš tvu i sud stvu) po treb no iz ve sti me re ko je bi tre ba lo da (a) sma we ko rup ci ju u sa moj in sti tu ci ji i (b) po ve ća ju efi ka-snost da te in sti tu ci je u bor bi pro tiv ko rup ci je u dru gim seg-men ti ma druš tva.

Kod pra vo su đa, va žni je gru pe me ra bi bi le sle de će. Pr vo, usta-no vqa va we va qa nih kri te ri ju ma za iz bor su di ja i wi ho va do sled-na pri me na pra će na mak si mal nom jav noš ću, bu du ći da je iz bor su di ja do dat no do bio na va žno sti zbog ne u spe ha da se po sto je ći su dij ski sa stav bar de li mič no pro me ni kroz ne ki ob lik lu stra-ci je ili pro čiš ća va wa od sla bih i ko rum pi ra nih su di ja.

Dru go, po treb no je bit no pro ši ri ti uvid i pro fe si o nal ne i obič ne jav no sti u rad su do va, i to na vi še na či na: pro ši re-wem jav no sti pro ce snih rad wi (na pri mer, pri li kom od lu či-va wa o pri vre me nim me ra ma); ustroj stvom va qa ne pra vo sud ne sta ti sti ke, bu du ći da je po sto je ća ka ta stro fal na; ob ja vqi va-wem pre su da, za jed no sa obra zlo že wem, ka ko bi sva ko mo gao da pra ti rad ne sa mo su do va, već i po je di nih su di ja; omo gu ća va-wem pra će wa pro ce snih rad wi pre ko In ter ne ta i slič no. Po ve ća na tran spa rent nost bi po ve ća la ve ro vat no ću uoča va wa neo bič nih pre su da i do ve la do uz dr ža va wa po je di nih su di ja od ko rup ci je.

Tre će, po treb no je obez be di ti re dov no pod no še we iz veš ta ja od stra ne svih ak te ra iz pra vo su đa (su di ja i tu ži la ca), ka ko bi se vr ši le oba ve zne ana li ze ra da po je di na ca i in sti tu ci ja, uz oba ve-zno pe ri o dič no oce wi va we po je di na ca. Ova je me ra, kao i mno ge dru ge, pr ven stve no usme re na na po ve ća we efi ka sno sti ra da, ali je vr lo ko ri sna i u bor bi pro tiv ko rup ci je.

Če tvr to, pri me na kla sič nih me ra an ti ko rup cij ske pri ro de: ukqu če we su di ja i tu ži la ca u pro gram spre ča va wa su ko ba in te re-sa; obez be đe we pri sto jih pla ta i uslo va ra da; pod vr ga va we su di ja i tu ži la ca di sci plin skoj od go vor no sti itd.

Pe to, ak te ri ma iz pra vo su đa po treb no je obez be di ti kon ti nu el-no usa vr ša va we zna wa, ne sa mo iz obla sti pro me na za ko no dav stva,

4 Vi de ti Ko rup ci ja u pra vo su đu, CLDS, Be o grad, 2004; Eva lu a tion Re port of the Re pu blic of Ser bia, GRE CO, Stras bo urg, 23 Ju ne 2006


već i upra vqa wa pred me ti ma, etič kih stan dar da, ko rup ci o naš kih teh no lo gi ja i slič no.

Še sto, po treb no je po sta vi ti na no ge pro gram zaš ti te sve do ka ko ji su sprem ni da na su du sve do če o ko rup ci ji, kao i pru ži ti zaš ti tu od osve te slu žbe ni ci ma ko ji pri ja ve ko rup ci ju u svo joj in sti tu ci ji.

Kod tu ži laš tva, po treb no je bit no una pre di ti we go vo funk-ci o ni sa we, ko je je da nas, po ne po sto ja wu auto no mi je u ra du, u suš-ti ni deo dr žav ne upra ve. Sto ga bi tre ba lo iz bor tu ži la ca pod-vr ći ja snim kri te ri ju mi ma i uči ni ti jav nim, ka ko bi se po ve ća-lo ili čak ste klo po ve re we gra đa na u tu ži o ce i wi hov rad. Za tim, bi lo bi do bro po ve ća ti stal nost tu ži la ca i wi ho vih za me ni ka kroz ve zi va we za re zul ta te ra da i pro du ži ti wi hov man dat, ka ko ne bi bi lo la ko pro me ni ti tu ži lač ki ka dar pri li kom po li tič-kih pro me na. Po tom, tre ba lo bi po ve ća ti ulo gu tu ži laš ta va u pret kri vič nom, is tra žnom po stup ku, ukqu ču ju ći i for mal nu pro me nu nad le žno sti, i ospo so bi ti tu ži laš tva za to. Na kra ju, do bro bi bi lo osno va ti po seb no ode qe we za bor bu pro tiv ko rup-ci je unu tar tu ži laš ta va.

Kod po li ci je, po me nu će mo ne ko li ko gru pa me ra. Pr va se od no-si na ja ča we seg men ta po li ci je ko ji se ba vi bor bom pro tiv ko rup-ci je. Ono se mo že po sti ći ka ko po ve ća wem bro ja po li ca ja ca an ga-žo va nih u bor bi pro tiv ko rup ci je i wi ho vom per ma nent nom struč nom i etič kom obu kom, ta ko i ja ča wem ma te ri jal nih re sur sa ko ji ovom seg men tu po li ci je sto je na ras po la ga wu.

Dru ga gru pa me ra ti če se uti ca ja na mo ti va ci ju po li ca ja ca, ka ko pod sti ca wem po zi tiv nih mo ti va, ta ko i de sti mu la ci jom ne ga tiv nih. Na stra ni po zi tiv nih pod sti ca ja su po ve ća we za ra-da i po vre me ni bo nu si na ime us peš no sti ra da, ali i za sni va we na pre do va wa u slu žbi na stvar nim za slu ga ma, a ne na po li tič-kim kri te ri ju mi ma ili ne po ti zmu. Opšti je go vo re ći, i ova bi slu žba, kao i ce la dr žav na ad mi ni stra ci je, tre ba lo da se za snu-je na prin ci pu za slu ga u slu žbi kao te me qu na pre do va wa, na gra-đi va wa i sti ca wa ugle da u slu žbi i van we, a ti me i do brog funk ci o ni sa wa.

Na stra ni ne ga tiv nih mo ti va osnov ne me re su sva ka ko ja ča we unu traš we kon tro le u po li ci ji i spoq nog nad zo ra nad po li ci-jom ka ko bi se po ve ća la ve ro vat no ća ot kri va wa de la ko rup ci je uči we nih od stra ne po li ca ja ca. Po red to ga, po treb no je ko nač no li kvi di ra ti ostat ke uve re wa me đu po li caj ci ma da je do bro zaš-ti ti ti dru ga i on da ka da je uči nio neš to lo še, na pri mer uče-stvo vao u sit noj (ili čak krup noj) ko rup ci ji (na pri mer, re ket nad ulič nim pro dav ci ma i slič no). Tom du hu za jed niš tva qu di u slu žbi po treb no je pro me ni ti smer: od ne kri tič ke po drš ke i on da ka da je ne ko kriv („šti tim ga jer će i on me ne su tra”) ka zaš ti ti gra đa na i za ko na („či stim slu žbu od tru lih ja bu ka; ni smo mi kri mi nal ci”).


Va žan ele ment kon cep ta je ide ja de po li ti za ci ja po li ci je, što je iz u zet no po žeq no, ali ni je la ko ostvar qi vo, jer naj ve ćim de lom za vi si od vr ha po li ci je, ko ji baš i vr ši po li ti za ci ju pod re đe nih po li cij skih struk tu ra. Ciq je de po li ti zo va na, pro-fe si o nal na po li ci ja, oslo we na na me ha ni zam za slu ga u ra du kao te me qa po lo ža ja i na pre do va wa po li ca ja ca. Tom ci qu će se i po li ci ja Sr bi je sva ka ko pri bli ža va ti, a pod pri ti skom jav no-sti i sa zre va wa po li tič ke sce ne. Pi ta we je sa mo ko jom br zi nom.

Osim ovih me ra usme re nih na ja ča we re dov nih me ha ni za ma za bor bu pro tiv ko rup ci je, po treb no je i do bro pred u zi ma ti me re iz stan dard nog an ti ko rup cij skog ar se na la.

Ši re we tran spa rent no sti, tj. rad svih dr žav nih or ga na i po je di na ca uči ni ti što je mo gu će vi še tran spa rent nim i jav-nim, a kroz pri su stvo me di ja, jav no ob ja vqi va we iz veš ta ja o ra du dr žav nih i dru gih or ga na i slič no;

Ši re we po la ga we ra ču na, tj. obez be di ti po la ga we ra ču na i od go-vor nost sva ko ga u dr žav noj upra vi, od vla da i mi ni sta ra i dru gih dr žav nih or ga na, pre ko par ti ja i po li tič kih vo đa do sva kog dr žav nog slu žbe ni ka;

Da qe sma we we dis kre ci o nog od lu či va wa, tj. na sta vi ti sa de re gu-la ci jom eko nom skih i dru gih pro pi sa, gde god je to mo gu će, ka ko bi se smawi la dis kre ci o na pra va po je di na ca iz dr žav ne upra ve i su zi lo po ten ci jal no po qe ko rup ci je;

Na sta vak re for me dr žav ne upra ve, tj. una pre đe we pro ce sa i po stu pa ka ra da, pro me nu de la per so na la, ši re we etič kih stan-dar da, per ma nent nu edu ka ci ju i slič no;

Da qa po drš ka is tra ži vač koj ak tiv no sti, tj. pod sti ca we stal nog is tra ži vač kog i struč nog ra da na pi ta wi ma ko rup ci je, sim po zi ju mi, sa ve to va wa, pu bli ka ci je i slič no; po seb na ulo ga em pi rij skog utvr đi va wa na pret ka u bor bi pro tiv ko rup ci je pu tem pe ri o dič nog is pi ti va wa jav nog mwe wa i dru gim me to do-lo gi ja ma.

Da qe ši re we sve sti o po gub no sti ko rup ci je ka ko u na ro du, ta ko i kod po li ti ča ra, a pu tem re dov nih me dij skih ak tiv no sti i po seb nih kam pa wa, kroz po drš ku or ga ni za ci ja ma ko je se ozbiq-no ba ve is tra ži va wem fe no me na ko rup ci je, kroz te ren ske ak ci je i pro pa gand ni ma te ri jal i slič no.

korupcija u srbiji pet godina kasnije - pistaljka.rs u srbiji pet godina... · boris begović i...

Documents