Pupoljci zimskog okca su najvazniji za donosenje roda

UNIVERZITET U PRITINIPOLJOPRIVREDNI FAKULTET ZUBIN POTOK

PREDMET: KoroviS E M I N A R S K I R A DTema: Osnovne bioloke osobine korovskih biljaka i direktne mere suzbijanja Profesor dr.:

Student:

Nemanja Jovanovi 02/08Ni, 2010

Sadraj1. Osnovne bioloke osobine korova.....41.1. Poliploidija.41.2. Dormantnost..41.3. Neotenija.....41.4. Stvaranje velikog broja semena...41.5. Otpornost prema abiotskim faktorima...51.6. Otpornost prema bolestima i tetnicima.51.7. Posedovanje posebnih organa i materija koji ih titi od unitenja...5

1.8. Otpornost semena prema vanjskim uticajima....61.9. Sposobnost klijanja u mlenom zrenju semena..6

1.10. Stvaranje semena razne duine klijavosti..62. Suzbijanje korova ....63. Direktne mere suzbijanja korova..73.1. Agrotehnike mere suzbijanja......73.2. Fizike mere suzbijanja .103.3. Bioloke mere suzbijanja .......113.4. Hemijske mere suzbijanja..124. Literatura.14UVODNaziv korov potie od Nemakog naziva Unkraut preko Maarske rei kr, a naem jeziku postoji niz sinonima: divalj, dra, trava, antraga, glota, haluga, lomina, kalj, urodica, ogrizine, oinci, oredine, amelj, avrlje, prijevor, handraina, harbuda i badrljica.Korovi su u veoj meri autotrofne biljke, ali se u njih ubrajaju i biljke vodenih povrina, a na kopnu jo i biljke bez hlorofila (paraziti).

Korovi su antropofite kao i gajene biljke. Nastale su onda, kada se ovek poeo baviti zemljoradnjom, a danas se u agrobiocenozi javljaju kao sporedni lanovi u heterogenoj biolokoj grupi nazvanoj pratilaki kompleks (korovi, insekti, glodari, ptice, mikroorganizmi itd).

Sve biljke koje rastu na proizvodnim povrinama meu gajenim biljkama mimo volje oveka, oznaavaju se kao korovske biljke ili korovi. Sa stanovita interesa oveka, pod korovima se podrazumevaju sve one biljke koje se nalaze na istom stanitu sa gajenim biljkama a nisu cilj gajenja, i to ne samo divlje ve i gajene (npr., ako se biljka suncokreta pojavi u usevu soje).1. Osnovne bioloke osobine korova

Korovi imaju neke osobine koje su posledica njihovog prilagoavanja na ivot u agrobiocenozi.

Bioloke osobine korova su: poliploidija, dormantnost semena, neotenija, stvaranje velikog broja semenki,

otpornost prema nepovoljnim abiotskim faktorima, otpornost prema bolestima i tetnicima, posedovanje posebnih organa i materija koji ih titi od unitenja, otpornost semenki prema vanjskim tetnim uticajima, sposobnost klijanja semena u mlenom zrenju, stvaranje semenki razne duine klijavosti.1.1. PoliploidijaPoveani broj hromosoma kod nekih korova izaziva veu bujnost, vei habitus i varijabilnost to im osigurava bolju ekoloku adaptaciju.1.2. DormantnostU nepovoljnim uslovima za ivot korova, neki inhibitori u semenu spreavaju klijanje iako je ono sposobno za klijanje. Na taj nain dormantno seme osigurava sebi period mirovanja do momenta kada nastupe povoljni uslovi za ivot korova. Poveanjem stepena domestifikacije, dormantnost semena korova se smanjuje.1.3. NeotenijaNeotenija se sposobnost korova da u nepovoljnim uslovima rasta stvori generativne organe i seme. Ona je potaknuta ekolokim faktorima, a ponekad i borba korova za vegetacijski prostor u gustom sklopu useva potie neoteniju. Neotenija oteava borbu protiv korova, jer skraivanjem vegetacije, korov osigurava potomstvo i ponovo naseljava proizvodnu povrinu.1.4. Stvaranje velikog broja semena

Zbog vee proizvodnje semena, korovi imaju prednost pre gajenim biljkama, jer ostaju na proizvodnoj povrini i osiguravaju potomstvo u razliitim uslovima rasta i pri veem propadanju semenki i smrtnosti biljaka.Tabela 1. Broj semena jedne biljke korova (Koji i inar, 1985).

1.5. Otpornost prema abiotskim faktorima

Zahvaljujui svojoj biolokoj snazi (vigoru) i heterozigotnosti, korovi lake trpe od nepovoljnih abiotskih faktora (sua, vlaga, hladnoa, vruina, vetar) od gajenih biljaka. Kada gajene biljke ugibaju, korovi u veini sluajeva ostaju neoteeni i tada obilno stvaraju vei broj semena.1.6. Otpornost prema bolestima i tetnicima

Vei vigor ini korove otpornijim prema negativnim biotskim faktorima, a ini ih istodobnokonkurentno sposobnijim u odnosu na gajene biljke.1.7. Posedovanje posebnih organa i materija koji ih titi od unitenja

Posebni organi u korova su otre dlake, bodlje i trnje (Urtica sp., Ononis spinosa, Cirsium arvense i dr). Insekti i ivotinje zbog tih organa izbegavaju takve korove, pa takvi korovi lake preivljavaju i obezbeuju sebi potomstvo. U nekih korovskih vrsta, elije imaju gorke ili otrovne materije (alkaloide), zbog ega ih ivotinje ne jedu (Tanacetum vulgare, Conium maculatum, Cicuta virosa, Linaria vulgaris, Echium vulgare, Euphorbia sp., Aristolochia clematitis, Datura stramonium, Hyoscianus niger, Solanum nigrum).

1.8. Otpornost semena prema vanjskim uticajima

Seme mnogih korova otporno je prema vlazi i temperaturnim kolebanjima zbog svoje grae i sastava. Vrlo vrsta semena ljuska (kremina kiselina) i vei sadraj ulja u semenu ini seme korova vrlo otpornim na tetne vanjske uticaje. Takvo se seme korova lako prenosi vodom na veliku udaljenost.

1.9. Sposobnost klijanja u mlenom zrenju semena

To je velika prednost semena korova nad gajenim biljkama, jer u odreenom momentu kada za biljku korova nastupe povoljni momenti za rast i razvoj, seme klija ve u mlenom zrenju. Takvu sposobnost ima divlji ovas (Avena fatua).

1.10. Stvaranje semena razne duine klijavosti

Mnogo korovskih vrsta stvara seme razliite duine klijavosti. Jedni mogu vrlo brzo klijati, drugi klijaju postepeno u etapama i trei imaju produenu klijavost do nekoliko desetljea. Gajene biljke tu sposobnost nemaju, jer je brigu o njihovoj reprodukciji preuzeo ovek.

2. Suzbijanje korova

Savremena borba protiv korova obuhvata veoma brojne i raznovrsne mere suzbijanja. One imaju za cilj da se smanji populacija korovskih biljaka do nivoa ispoljavanja minimalnih nepovoljnih efekata delovanja korova u usevima i zasadima gajenih biljaka. S obzirom da je korove nemogue u potpunosti unititi, suzbijanje

mora ii do praga ekonominosti, a sa tim u vezi do praga i tetnosti, odnosno, do onog broja i mase korova u usevu gde nee naneti gajenim biljkama znatniju tetu. Otuda se ekonominost u suzbijanju korova mora pronai kako u racionalizaciji poljoprivredne proizvodnje i njenog pojeftinjenja, tako i provoenje integralnih mera

borbe protiv njih.

Integralne mere borbe protiv korova, sastoje se od kompleksa razliitih mera i naina suzbijanja korova koji se, u zavisnosti od useva, floristikog sastava i grae korovske zajednice i konkretnih agroekolokih uslova na datim povrinama, meusobno na ovaj ili onaj nain dopunjuju. Suzbijanje korova, prema tome, mora da

bude stalna mera koja se provodi integralno u vremenu i prostoru. U borbi protiv korova, primenjuju se mere koje se mogu podeliti u dvije kategorije: indirektne (preventivne) i direktne mere.

3. Direktne mere suzbijanja korovaDirektne mere obuhvataju sve mere u borbi protiv korova koje se izvode, na proizvodnim povrinama. One se, prema nainu izvoenja i primenjenim sredstvima, mogu svrstati u agrotehnike, fizike, hemijske i bioloke mere.3.1. Agrotehnike merea) Zaoravanje strnita -Zaoravanjem strnita nakon etve odsecaju se i zaoravaju nadzemni delovi korova. Osim toga, izaziva se seme na klijanje kao i na aktiviranje pupoljaka na organima vegetativnog razmnoavanja. Zaoravanjem strnita unitavaju se nadzemni organi jednogodinjih i viegodinjih korova zaostalih posle etve. Ovom merom se na odreeni vremenski period u potpunosti suzbiju jednogodinje vrste, a kod viegodinjih vrsta, unitavanje nadzemnih delova izaziva obnavljanje ovih organa to dovodi do iznuravanja biljaka.

b) Duboko oranje -Duboko oranje kao mera borbe protiv korova ima za cilj da uniti sve nadzemne delove biljaka, izbaci na povrinu podzemne organe vegetativnog razmnoavanja i seme korova koje je bilo na povrini duboko zaore i stave ga u nepovoljne uslove za klijanje i nicanje. Delovanjem nepovoljnih spoljanjih uslova smanjuje se vitalnost izbaenih vegetativnih organa korova kada bivaju uniteni. Izorana semena koja su prola kroz period mirovanja, ponovo niu da bi dopunskom obradom zemljita ponovo bili uniteni.

c) Predsetvena priprema zemljita -Predsetvenom pripremom zemljita, unitavaju se iznikli korovi. To se postie vlaenjem, plonim kultiviranjem, tanjiranjem, valjanjem, drljanjem i rezanjem.

Slika 6. Predsetvenom obradom zemljita se unitavaju rani proletnji korovi i oni koji su ostali nakon osnovne obraded) Setva -Vreme, gustina i dubina setve imaju vrlo veliki znaaj za stanje zakorovljenosti useva, a samim tim mogu delovati i kao mera protiv korova. Optimalni rokovi setve i dubine kao i obrazovanje odreenog sklopa i njegove

pokrovnosti stvaraju nepovoljne uslove za nicanje, rastenje i razvie korova. Pored toga, vreme, gustina i dubina setve u velikoj meri utiu na ispoljavanje konkurentske sposobnosti useva koji je, sa svoje strane, sposoban da mehaniki ugui korovske biljke.

e) Nega useva -Prilikom mera nege useva, poboljava se ambijent odnosno poboljavaju se uslovi rasta i razvoja useva, a sa tim u vezi se pogoravaju uslovi za rast i razvoj korova.

Te mere su: drljanje prilikom unitavanja pokorice pri emu se unitavaju i korovi, ubrenje odnosno prihrana pri emu se poveava konkurentska sposobnost gajenih biljaka usled bolje ishrane, okopavanje i plevljenje, meuredna kultivacija itd.

f) ubrenje -ubrenje kao mogua mera borbe protiv korova uglavnom se sastoji u tome, da se usled povoljnih uslova pri poveanju sadraja hranjivih materija u zemljitu, ubrza rast i razvoj gajenih biljaka i povea njihova konkurentnost u odnosu na korove.g) Malovanje -Malovanje pored ostalog, ima znaajnu ulogu u suzbijanju nicanja i razvijanja korova, jer materijali sa kojim se pokriva setvena povrina (slama, pleva, seno, kompost, stajnjak, te od vetakih materijala, specijalni papiri, plastine folije ili neka hemijska sredstva a kojim se prska setvena povrina koja stvara tanak i porozan film) onemoguuju u znatnoj meri zbog zasenjivanja, klijanje, nicanje te rast i razvoj korova.

h) Plodored -Plodored je vrlo vana mera zatite protiv visoke zakorovljenosti, a mehanizam suzbijanja moe biti fiziki i alelopatski. Fiziki je kada usev svojim habitusom zasenjuju korove (npr. divlji sirak ili kotan u usevu penice) i na taj nain onemoguava njihov razvoj. Naime, ova dva korova kliju i niu u aprilu kada je penica ve vrlo bujna i nalaze se u fazi zavretka vlatanja i poetka klasanja. Alelopatski odnos izmeu gajene biljke korova zasniva se na uticaju izluevina biljke (kolini) koji deluju depresivno na rast i razvoj korova. Ovaj odnos moe biti obratan. Ovas inhibitorno deluje na rast i razvoj Sinapsisi arvensis, ra suzbija rast Matricaria chamomilla, penica inhibitorno deluje na Anthemis arvensis L., Tripleurospermum inodorum i Holcus latanus. Promenom useva u plodoredu, menjaju se odnosi proizvodnje i delovanja kolina to za posledicu ima i kvalitativne i kvantitativne promene u korovskoj zajednici i useva, odnosno eliminaciju pojedinih korovski vrsta iz odreenih useva.3.2. Fizike mere suzbijanjaFizikim merama borbe, direktno se unitavaju korovi primenom plamena, pregrejane vodene pare ili natapanjem vodom.

a) Primena plamena -Unitavanje korova plamenom vri se samo u irokorednim usevima otpornim na visoke temperature (kao na primer pamuk) ili na povrinama bez useva koje treba privesti kulturi. Koriste se plameni kultivatori sa veim ili manjim brojem plamenika. Sagorevaju se i unitavaju nadzemni delovi korova i seme na povrini zemlje.

b) Primena pregrejane vodene pare -Korovi se osim plamenom mogu unititi i pregrejanom vodenom parom. Ovo se izvodi uglavnom na nepoljoprivrednim povrinama. Ovaj metod je vrlo komplikovan pa se vrlo retko provodi i to uz izuzetno stroge mere zatite.

c) Natapanje vodom -Primenjuje se na povrinama gde nema gajenih biljaka, u vreme intenzivnog razvoja korova. Natapa se itava povrina vodom do uginua korova. Meutim, ne daje dobre rezultate kod korova koji se nalaze u fazi semena. Nakon prestanka natapanja, korovi iz semena ponovo niu, pogotovo ako se ima u vidu njihovu ivotna sposobnost preivljavanja u obliku semena u nepovoljnim ivotnim uslovima.3.3. Bioloke mere suzbijanjaIma se u vidu, da svaka biljna vrsta ima svog prirodnog neprijatelja pa tako i korovi. U vezi s tim postoje sledee bioloke mere borbe protiv korova:

a) Bioloka borba protiv korova primenom insekata - U SAD je iz Evrope unet korov Hypericum performatum (kantarion), koji se zbog odsustva prirodnog neprijatelja vrlo brzo razvio i zauzeo velika prostranstva. Unoenjem iz Evrope njegovog prirodnog neprijatelja insekata Chrysolina gemelata i Chysolina hyperici, dolo je do smanjenja jedinki ovog korova na razumnu meru.b) Mikrobioloki agensi kao faktori bioloke borbe protiv korova - Biljni patogeni, odnosno mikroorganizmi mogu znatno regulisati broj korova na odreenom stanitu. Tako npr. gljivica Coletotrichum utilix inficira i suzbija Xanthium spinosum, Corilicum spp., i Mycosphaerella spp., mogu inficirati Pteridium aquilinum.

Amaranthus retroflexus je osetljiv na gljivicu Rhyzotonia solani itd. U svrhu suzbijanja viline kosice (Cuscuta spp.) prouava se mogunost primene gljivice Alternaria cuscutoides kao i drugih vrsta gljivica.

Primena patogena se vri na dva naina: klasinim nainom inokulacije (infekcije) korova i daljnim samostalnim irenjem, i mikroherbicidnim tretiranjem gajenih biljaka patogenom korova.c) ivotinje herbivore (stoka odnosno domae ivotinje) u biolokoj borbi protiv korova- Domae ivotinje (goveda, ovce, koze, svinje, konji) mogu na povrinama gde nema jo gajenih biljaka znatno smanjiti broj i masu korova, kao i broj korova uz puteve, kanale, zaparloene povrin

d) Vie biljke kao kompetitori i antagonisti u borbi protiv korova. - Ve je ranije reno da biljke jedna na drugu utiu kolinima odnosno alelopatskim odnosima, gdje pojedine gajene biljke inhibitorno utiu na razvoj odreenih vrsta korova, a isto tako svojom bujnou mogu kompetitorski delovati na smanjenje zakorovljenosti. Na

primer, Canabis sativa (konoplja) ostavlja iza sebe dosta istu povrinu od korova.

3.4. Hemijske mere suzbijanjaHemijske mere suzbijanja korova zasnivaju se na primeni herbicida, hemijskih supstanci za direktno unitavanje korova. Primena herbicida je novijeg datuma i masovno je poela poslednjih etrdeset godina. U odnosu na ostale mere borbe protiv korova, primena herbicida ima niz prednosti jer je ispoljena visoka efikasnost to je omoguilo njihovu iroku primenu u svim oblastima biljne proizvodnje.ZAKLJUAK

Borba protiv korova predstavlja jednu od najvanijih mera koje poljoprivrednici preduzimaju da bi povecali poljorivrednu proizvodnju (dobili vie prinosa) i poboljali kvalitet poljoprivrednih proizvoda.

Korovi direktno i indirektno nanose tetu gajenim biljkama. Direktne tete u

velikoj meri umanjuju prinose gajenim biljkama.Indirektne tete korovi su istovremeno i stanita mnogih tetocina i parazita, koji sa korova prelaze na gajene biljke.Smatra se da korovi bilo direktno ili indirektno, nanose pljoprivredi vece tete nego bolesti i tetocine zajedno.

Vekovima su poljoprivrednici ulagali izvanredno mnogo napora i snage dok su bili primorani da sa svojih njiva korove odstranjuju neposrednim ljudskim radom.Danas, zahvaljujuci rezultatima brojnih istraivanja hemicara i biologa u svetu, poljoprivreda raspolae nizom hemijskih supstanci, nizom HERBICIDA, cija primena omogucuje poljoprivrednicima da se oslobode mukotrpnog rucnog rada.Od posebnog su znacaja SELEKTIVNI HERBICIDI, hemijska sredstva kojima se unitavaju korovi u nekom gajenom usevu, pri cemu ne dolazi ni do kakvog otecenja na samim gajenim biljkama.

Medutim, da bi covek, napredni poljoprivrednik, mogao da koristi sva dostignuca nauke i tehnike, primoran je da zna mnogo vie nego to je do nedavno bio slucaj. Da bi se oslobodio tekog rada vezanog za unitavanje korova, on mora dobro da upozna i same korove kao i svojstva herbicida, koja sada koristi umesto motike. Mora da zna kada se oni mogu upotrebiti i u kojoj kolicini da bi unitili samo korove a potedeli gajene biljke.

Literatura1. Milan Biberdi: OSNOVI HERBOLOGIJE, Poljoprivdeni fakultet Leak, Leak, 2006.2. Milan Biberdi: Praktikum iz opteg ratarstva sa agroekologijom, Univerzitet u Pritini, Poljoprivredni fakultet, 2003.3. Web sajtovi:

www.agrofabl.org/datoteka/doc_download/19-borba-protiv-korova - Ilija Komljenovi: OPTE RATARSTVO, Poljoprivredni fakultet - Banja Luka, 1998.www.agrofabl.org/datoteka/doc_download/7-zatita-korova - Ilija Komljenovi: OPTE RATARSTVO, Poljoprivredni fakultet - Banja Luka, 1998.www.psss.rs/request.php?113 - Poljoprivredna struna sluba Vranje: NAJECI KOROVI POVRA NA

TERITORIJI PINJSKOG OKRUGA I NJIHOVO SUZBIJANJE, Jun 2009.Milan Biberdi

Slika1 .Ononis spinosa je obrasla dugim i otrim bodljama

Slika 5. Divlji ovas (Avena fatua) moe da klija u mlenom zreju (foto:Anna-Lena Anderberg)

Slika 3. Conium maculatum je jedna od naih najotrovnijih korova

Slika 2. Bodlje na listu palamide

Slika 4. Hyosciamus niger (bunika)

Slika 7. Razbijanje pokorice drljaom i unitavanje korova

Slika 8. Meuredna kultivacija ratike

Slika 9. Plevljenje krompira viderom vertikalnih prstiju

Slika 10. Vider sa horizontalnim prstima

Slika 12. Vider sa horizontalnim etkama za predsetveno unitavanje korova

Slika 11. Vider sa vertikalnim etkama za povrtne useve

Slika 13. Plevljenje korova iz rasada biljaka u zatienom prostoru

Slika 14. Okopavanje krompira

Slika 15. Mal od slame je jedan od naine zatite od korova (usev belog luka)

Slika 18. Polje pod malem od slame i agrotekstila

Slika 17. Dobre rezultate pokazuje i mal od specijalnog papira

Slika 16. Crni plastinim malem se efikasno titi o korova

Slika 19. Usev paradajza pod malem od crne folije

Slika 20. Meuredno unitavanje korova plamenom u usevu pamuka i na gredicama za povre

Slika 21. Chysolina hyperici

Slika 22. Ovce efikasno reguliu populaciju korova na zaparloenim povrinama

PAGE 14